1

TEHNOLOGIJE I

POSTROJENJA ZA

TRETMAN VAZDUHA

2 2

Metode preiavanja zagaenih

dimnih gasova

Prema grupama sila koje deluju na estice metode preiavanja se mogu podeliti:

Fizike metode primenjuju se na grube i sitne estice,

Fiziko-hemijske metode primenjuju se na vrlo sitne estice i molekule,

Hemijske metode primenjuju se na molekule.

3 3

Fizike metode:

Mehaniki izdvajai (otpraivai i otkapljivai)

cikloni

multicikloni

Inercioni izdvajai:

udarni

samorasprsni

penasti

Filtri:

neposredno cedilo

ravno

s punjenjem

pokretno cedilo

namotajno

s beskrajnom

trakom

4 4

Fiziko-hemijske metode:

Toplotni izdvajai

Kondenzatori

Apsorpcioni izdvajai

Kapljiasi apsorberi

Apsorberi s punjenjem

Apsorberi s podovima

Adsorpcioni izdvajai

Adsorberi s nepokretnim adsorbensom

Adsorberi s pokretnim adsorbensom

5 5

Hemijske metode:

Proste hemijske reakcije

Reaktori za proste brze reakcije (neutralizacija,

redukcija, oksidacija)

Reaktori za homogenu katalizu

Reaktori za heterogenu katalizu

Piroliza

Sagorevanje

6 6

POSTUPCI ELIMINACIJE OTPADNIH

GASOVA

APSORPCIJA KONDENZACIJA ADSORPCIJA OKSIDACIJA

SAGOREVANJE BIOFILTRACIJA

Apsorpcija je dovoenje u kontakt sa tenou

smee gasova sa ciljem da se jedna ili vie

komponenti iz smee gasova rastvori u tenosti.

Adsorpcija je dovoenje u kontakt smee gasova sa

povrinom vrstog tela (adsorbentom) sa ciljem da

se jedna ili vie komponenti izdvoji i pree u vrstu

fazu, odnosno to je prenos materije iz gasovite u

vrstu fazu.

7

1 Telo; 2 -pare; 3 Otvor za

4

pare za desorpciju; 5

desorpcije; 6 7 Otvor za

ubacivanje adsorbensa; 8

8

Sagorevanje se vri u kotlovima za sagorevanje gasova, a

primer kotla prikazan je na slici.

Prednosti eliminacije otpadnih gasova sagorevanjem su.

- jednostanost rada,

-

,

- .

Nedostaci eliminacije otpadnih gasova sagorevanjem su:

- ,

- opasnost od eksplozije i izbijanja plamena

,

- nepotpuno sagorevanje dovodi do dodatnih problema u

vazduha.

9

umanjena, tj. gasoviti polutant izdvojen iz gasa, primenom

kondenzacije.

pritiska ili kombinacijom jedne i druge metode.

10

OKSIDACIJA - Na dovoljno visokim temperaturama i uz adekvatno

vreme , sva organska jedinjenja mogu biti oksidovana do

ugljen-dioksida i vodene pare.

11 11

Ure aji za tretman vazduha

Ot

a,

filtracija,

.

12 12

Kod otpraivanja delovanjem sile tee disperziona smesa

(gasovita ili tena) se dovodi u talonu komoru, gde se usled

delovanja gravitacije odvaja dispergovana materija.

http://www.pomak.rs/srpski/images/proizvodi/silosi-3.jpg

13 13

Gravitaciono-centrifugalni otpraivai

Cikloni

(cikonski separatori)

Ciklonski separatori slue za razdvajanje

vrste od gasovite faze.

To mogu biti preistai zaprljanog vazduha,

ali mogu biti i odvajai proizvoda iz struje

vazduha ili nekog drugog gasa.

Izdvajanje je na principu centrifugalnih sila

koje nastaju zbog rotacionog kretanja praina.

estice se kreu ka periferiji, a u sreditu

ciklonske komore ostaje ist vazduh koji izlazi

na gore kroz centralnu cev. Donji deo aparata

je konian, a na dnu je ispust za vrstu fazu.

14 14

Brzina strujanja gasa mora biti manja od brzine

taloenja, jer u suprotnom ne bi dolo do

taloenja. Brzina strujanja gasa je max. 3 m/s.

15 15

16 16

- skruberi

17 17

Pri preiavanju zaprljanih gasova moe se koristiti i metod vlanog preiavanja. Ova tehnoloka operacija zasnovana je na stvaranju zavese u vidu vodene kie (magle) kroz koju prolazi zaprljani gas ili stvaranju tankog filma tenosti preko koje struji gas. vrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u tenu fazu (lepi se za nju) i ostaje u njoj.

Tehnoloki aparati koji rade na ovim principima zovu se skruberi.

18 18

Filtersko otpraivanje

Filtersko otpraivanje se vri tako to se u otpraiva dovodi zagaen gas, koji zatim nastrujava na filterski materijal. Filterski materijal je porozan i moe biti napravljen od tkanine u obliku vree, nabijenog vrstog materijala (pesak), poroznih keramikih materijala

19 19

Elektrostatiko preiavanje

Kada se ele potpuno odstraniti najfinije (najsitnije) estice u nekoj gasnoj suspenziji (praina) tada su klasine mehanike metode nedovoljno efikasne. U takvim sluajevima primenjuje se elektrostatiko preiavanje. Ovaj oblik izdvajanja estica polazi od injenice da su estice koje se kreu sa strujom gasa uvek naelektrisane.

Naelektrisanje estica, koje mogu biti veoma male - do veliine jona, moe biti bez spoljnjeg dejstva ili sa prinudnim spoljnim dejstvom. U ovom drugom sluaju aparat sadri i jonizator, koji ima zadatak da prinudno naelektrie estice.

Sam ureaj za izdvajanje estica moe biti cevni ili ploasti. I u jednom i u drugom sluaju zaprljani vazduh prolazi kroz prostor izmeu elektroda. Ovaj tehnoloki aparat naziva se elektrofilter.

20 20

- Elektrofiltri slue za elektrostatiko izdvajanje estica svih

prenika, kod gasova temperatura do 400-450 0C.

Primenjuju se i u gasnim sredinama sa izraenom

korozijom. Koncentracija estica na ulazu moe biti 50 g/m3

i vie. Hidraulini otpori iznose 100-150 Pa, a potronja

energije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m3 gasa.

Primenjuju se za gasove u kojima se ne moe stvoriti

eksplozivna smea.

21

Elektrostatiki filtar

22

Talone i emisione elektrode Mehanizam za

otresanje

23 23

U principu postoje dva za smanjenje

otpadnih emisija poreklom iz industrije:

- procesa i

-

emisije, pre

svega SO2, NO i drugo.

Primenom savremenih metoda kod termoelektrana

sumpor-dioksida i 99% pepela.

24

Emisija gasovitih produkata iz dimnjaka termoelektrana je direktno

3 dimnih gasova po

okside ugljenika, sumpora, azota i neke druge sastojke.

-dioksid (SO2) u koji se pretvara skoro sav

sagorivi sumpor iz goriva, dok se u sumpor-monoksid (SO) pretvara

samo 3% sumpora.

TERMOELEKTRANE

25 25

Termoelektrana merna mesta

26

ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA

Dimni gasovi od sagorevanja uglja

sumpora od

3.000 ppm SO2 i 30 ppm SO3.

Koncentracija SO2 na nivou tla

uslova, temperature vazduha,

pravca vetra u odnosu na datu

vetra.

27

ema postrojenja za odsumporavanje suvim postupkom

. D :

.

28

ema postrojenja za odsumporavanje suvim postupkom

sa upotrebom skrubera

29

Polu-suvi postupak : ema postrojenja za odsumporavanje

postupkom WAFIT - tretiranje dimnih gasova sorbentom u

obliku kalcijum hidro-oksida Ca(OH)2.

Pneumatski

reaktor sa

separatorom

30

Primer: TE

Sjera

31

ema postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE

Belhatov kreno- mokrim (vlanim) postupkom

32 32

Tehnoloka ema otpraivanja livnice

koje nastaju u toku industrijskih procesa u drvnoj,

metalnoj, prehrambenoj i drugim industrijskim granama

33

OSNOVNI KRITERIJUMI ZA IZBOR

TEHNOLOGIJE ODSUMPORAVANJA

DIMNIH GASOVA

Uzimajui u obzir raznovrsnost kotlovskih instalacija u odnosu na njihovu veliinu, vrstu uglja koji se koristi i lokalne uslove, teko je predloiti jednu, univerzalnu tehnologiju odsumporavanja dimnih gasova. Proces optimalnog izbora tehnologije odsumporavanja dimnih gasova u datim uslovima mora da bude prethodno detaljno analiziran prema raznovrsnim kriterijumima, od kojih su najbitniji sledei:

34

1.

efikasnost odsumporavanja

2.

Najmanje zahteve u tom pogledu postavlja suvi postupak, u

kome se glavni sistem (rezervoar sorbenta sa sistemom za

izgradnju reaktora (skrubera).

-

gabaritne elemente:

35

3. Trokovi investicije i eksploatacije

gasova povezano je sa dodatnim investicionim i

sastava goriva,

mogu nosti rasporeda postrojenja itd., kao i vrste

primenjene metode.

Najskupnja metoda, koja ujedno dozvoljava postizanje

-mokra metoda.

Najjeftinija od predstavljenih metoda je suva metoda,

odsumporavanja do 40%.

36

37

4. Vrsta procesnog otpadnog proizvoda kao i

U suvom postupku, kao i polusuvom postupku, otpadni proizvod

3, i

proizvodom reakcije sumpora sa sorbentom, tj. jedinjenja CaSO3

i CaSO4proizvod je gips CaSO42H2 parametrima

Dodatni proizvod su otpadne vode iz procesa ispiranja gipsa.