1

ZAGAENJE VAZDUHA

VAZDUH

Vazduh je smea gasova (21% kiseonik, 79% azot).

Kada govorimo o zatiti vazduha, podrazumevamo da je to vazduh u troposferi, na otvorenom.

2

Vazduh

Zagaenim vazduhom podrazumevamo onaj vazduh u kome se nalaze supstance koje nisu

deo njegovog prirodnog i uravnoteenog stanja.

3

Zagaenje vazduha, gledajui uopteno moe biti:

- lokalno - vezano je za gradove i vee industrijske regije, a u okviru ovih podruja susreemo se i sa sublokalnim zagaenjem jer u velikim gradovima ili regijama zagaenje nije ravnomerno rasporeeno,

- globalno - karaktreristino za celu atmosferu, posledica je lokalnog zagaenja i uslovljeno je vazdunim strujanjima koje zagaen vazduh prenosi iz jedne u drugu oblast, esto veoma udaljenu.

Industrijska revolucija (kraj 18. i poetak 19. veka) doprinela je poveanju koncentracije nekih od gasova koji prouzrokuju efekat staklene bate u atmosferi.

4

Efekat staklene bate

Atmosfera Zemlje odbija deo (37-

39%) energije koju Sunce direktno

emituje, dok ostatak (zraenje manjih talasnih duina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje

infracrvene zrake (manjih talasnih

duina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u

svemir.

Meutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zraenje, doi e do poveanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa

atmosferom Zemlje u poslednjem

veku. 5

Posledice klimatskih promena

6

- Srednja temp. u prizemnom sloju je via za 0.3 0.6 C u odnosu na kraj 19.veka;

- Porast nivoa mora (10 25 cm u poslednjih 100 god.); - Promene u padavinama;

- Izmene hidrolokih reima i reima vodenih resursa (povlaenje snene linije); - Uticaj na eko sisteme, poljoprivredu i umarstvo...

7 7

Gasovi staklene bate

1. Vodena para H2O

2. Ugljen-dioksid CO2 -Smatra se da ovaj gas uestvuje sa oko 50 55% u globalnom zagrevanju. Osnovni razlog poveanja koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve vee korienje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i sea uma.

3. Metan CH4 oko 12% uea, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja, ali najvea koliina metana u atosferi potie iz industrijskih postrojenja.

4. Hlorofluorougljovodonici CFC (HCF, PHC-

perfluorougljenik, F gasovi, fluorisani ugljo-vodonici)

uestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju. CFC jedinjenja se koriste za pravljenje plastinih masa i u rashladnim ureajima.

5. Sumpor heksafluorid (SF6)

8

6. Azot (I) oksid (N2O) uestvuje sa 6% u globalnom zagrevanju. Najveim delom se oslobaa u industriji, ali velike koliine ovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama.

9

Emisija ugljen - dioksida svetu usled sagorevanja

fosilnih goriva dostigla je 6.500 miliona tona godinje. Zbog stalnog porasta emisije CO2 njegova

koncentracija je poveana za 32% u odnosu na preindustrijsko doba (280 ppm).

Zadnjih 20 godina koncentracija CO2 u atmosferi se

uveavala skoro konstantnom stopom rasta od 1,5 ppm godinje.

10

11

Kjoto protokol (Kyoto Protocol)

Japan, Kjoto, 11. XII 1997.

Kriterijumi za stupanje na

snagu:

min 55 drava

ine 55% zagaivaa

Stupio na snagu:

16. II 2005. god. (Rusija)

Vai do:

2012. god. (2050)

Srbija ratifikovala Kjoto

protokol 24. IX 2007. god.

12

Do sada je potpisalo 170 drava.

13

Samit u Kopenhagenu

Globalni samit u Kopenhagenu o klimatskim promenama (odran od 7-18. decembra 2009) zavren je bez sporazuma i bilo kakvog dogovora. Za jedne, koji su eleli da taj veliki skup bude pokrie za njihove planove tanije da nametnu svoje planove, samit je bio neuspean, gotovo katastrofa, a za druge taj skup je bio veoma uspean jer su se oduprli nametanju tue volje i njihov glas se konano uo. Klimatski samit u Kopenhagenu je, iz ugla hroniara, ipak bio uspean.

14

Samit u Kopenhagenu

Mnogo se oekivalo od Samita u Kopenhagenu (7-18.12.2009)

15

Emisije GHG po sektorima

16

17

Vazduh se moe zagaivati i vrstim i gasovitim sastojcima. Gasovi predstavljaju priblino 90% od mase zagaivaa, a 10% ine vrste estice.

Emisija je proces isputanja zagaujuih materija u vazduh (emisija iz prirodnih i antropogenih izvora), dok imisija predstavlja

koncentraciju zagaujuih supstanci u ivotnoj sredini (tj. u prizemnom sloju gde se nalaze iva bia), odnosno pokazuje kvalitet vazduha.

emisija imisija

18

Izvori zagaenja vazduha u urbanim sredinama su uglavnom rezultat ljudskih aktivnosti i mogu se svrstati u tri grupe:

Stacionarni izvori zagaenja vazduha,

Pokretni izvori zagaenja vazduha,

Izvori zagaenja vazduha iz zatvorenog prostora.

Postoji nekoliko podela zagaivaa (polutanata). Generalna podela je na:

1. Primare polutante,

2. Sekundarne polutante

Primarni polutanti su one zagaujue supstance koje se iz poznatih izvora direktno emituju u atmosferu. To

su najee:

- Izduvni gasovi razliitih saobraajnih sredstava,

- Izduvni gasovi preko dimnjaka razliitih industrija ili industrijskih postrojenja,

- Termoelektrane,

- Drugi proizvoai energije.

19

Sekundarni polutanti nastaju jer je atmosfera

dinamian sistem stalnog fizikog i hemijskog kretanja, tako da primarni polutanti stupaju u

meusobne reakcije kao i sa uobiajenim sastojcima vazduha. Sekundarni polutanti se

obrazuju iz 2 tipa reakcija:

- termalne reakcije,

- fotohemijske reakcije.

20

21

Zagaivai (definisani od strane EPA): Ozon, O3 Ugljen-monoksid, CO Ugljen dioksid, CO2 Sumpor dioksid- SO2 Azot oksid, NOx Olovo, Pb estice, dim, aerosoli, praina, nitrati, pesticidiPM10

22

Gasovite zagadjujue komponente mogu se klasifikovati kao: neorganske i organske.

Neorganske gasovite zagaujue komponente su: - jedinjenja sumpora,

- jedinjenja azota,

- oksidi ugljenika,

- halogeni i jedinjenja halogena,

- cijanidi,

- amonijana jedinjenja.

Organske zagaujue gasovite komponente su: - ugljovodonici: parafini (metan i sl.), acetileni, olefini

- (etilen, butadilen,...), aromati (benze, toluen, halogeni aromati,...),

- oksidi alifatinih jedinjenja: aldehidi, ketoni, organske kiseline, alkoholi, organski hloridi, organski sulfidi i sl.

U gasovite zagaujue komponente spadaju i mirisi.

23

Ti_Pop_SEPA_06

24

Postupak odreivanja emisije zagaujuih materija u gasu koji struji kroz tano odreene preseke (dimnjaci, cevovodi, kanali) opisan je standardom ISO 9096:2003 (E), to je u skladu sa lanom 61. Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS 30/97 i 35/97).

25

Zakon o zatiti vazduha (2009.god.)

Uredba o GVE osnovna poglavlja:

Uredba je koncipirana tako da sadri sedam poglavlja:

Osnovne odredbe,

Granine vrednosti emisija iz postrojenja za sagorevanje,

Maksimalne nacionalne emisije,

Granine vrednosti emisija za odreene vrste postrojenja,

Kriterijume za uspostavljanje mernih mesta,

Vrednovanje rezultata merenja emisija, sadraj izvetaja i bilansa emisija i izvetavanje o izvrenim merenjima,

Prelazne i zavrne odredbe.

U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se

jedinstveni sistem praenja i kontrole nivoa zagaenja vazduha i odravanja baze podataka o kvalitetu vazduha.

26

27

Arhuska konvencija

To je meunarodno-pravni instrument za zatitu ivotne sredine koja sadri 3 grupe pravila koja se odnose na:

- prava graana na dostupnost informacijama,

- prava graana da uestvuju u donoenju odluka o ivotnoj sredini,

- pristup pravosuu u sluaju da su prethodna dva prava naruena (pravna zatita).

Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine na etvrtoj Konferenciji ivotna sredina za Evropu u gradu Arhus (Danska). Cilj usvajanja Arhuske konvencije je zatita prava svakog pojedinca, sadanjih i buduih generacija na ivot u ivotnoj sredini adekvatnoj njegovom zdravlju i blagostanju.

28

Narodna skuptina Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (ratifikovala Arhusku konvenciju)

12. maja 2009. godine

Kragujevac je prvi grad u Srbiji,

a 29. u regionu jugoistone Evrope u kome je uz podrku OEBS- a i Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije

osnovan Arhus centar.

29

SITUACIJA U SRBIJI

Glavni izvori zagaenja vazduha su: termoelektrane, toplane, kotlarnice, loita, rafinerija nafte, industrija posebno hemijska, deponije, otpadi i saobraaj. U znatnom porastu je koncentracija zagaujuih materija koje potiu od izduvnih gasova motornih vozila na najprometnijim raskrsnicama i ulicama

Beograda, Nia, Novog Sada, Subotice, Valjeva, aka, Kragujevca, Uica, Zrenjanina.

30

Ukupna godinja teta koja nastaje zbog zagaenja vazduha u naoj zemlji procenjuje se na sumu izmeu 447,2 miliona i 1,4 milijarde

31

Viedecenijski problem Srbije su etiri parametra: sumpor-dioksid, a, azotni oksidi i talone materije.

32

PALIC

KIKINDASOMBOR

ZRENJANINN.SAD

B.KarlovacVRSAC

SR.MITR.

BEOGRADV.GRADISTE

LOZNICA

S.PALANKAVALJEVO

NEGOTINC.VRH

KragujevacCUPRIJA

ZAJECARPOZEGA

ZLATIBOR KRALJEVO

KRUSEVAC

NISKOPAONIKSJENICA

DIMITR.LESKOVAC

PEC PRISTINA

VRANJE

PRIZREN

.

.

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0

0 20 40 60 80 100 120 140 160

PALIC

KIKINDASOMBOR

ZRENJANINN.SAD

B.KarlovacVRSAC

SR.MITR.

BEOGRADV.GRADISTE

LOZNICA

S.PALANKAVALJEVO

NEGOTINC.VRH

KragujevacCUPRIJA

ZAJECARPOZEGA

ZLATIBOR KRALJEVO

KRUSEVAC

NISKOPAONIKSJENICA

DIMITR.LESKOVAC

PEC PRISTINA

VRANJE

PRIZREN

.

.

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22

BILANSIRANE EMISIJE SO2 i NO2, period 1999-2003.

(Izvor podataka: RHMZ Srbije)

Bor, koncentracija

vea i 60 puta u odnosu na

evropske propise

33

34

dnevna koncentracija je

vea od dozvoljene oko 240 dana u godini

35

36

Mrea stanica za kontrolu kvaliteta

vazduha

Kontrola kvaliteta

vazduha vri se sistemskim merenjima

imisije preko mree meteorolokih stanica, ija brojnost zavisi od broja stanovnika, broja

izvora emisije,

meterolokih parametara. Najvie ih ima u Beogradu (18), Novom

Sadu i Niu (16).

37/35

Briga o ivotnoj sredini - nekad i sad

Japan, Kitakyushu, 1960. Japan, Kitakyushu, 1990.

Zagaenje vazduha

Zagaenje vode

37

Mehanizmi za ouvanje ivotne sredine

CDM projekti

Mehanizam istog razvoja (CDM - Clean Development Mechanism), podrazumeva primenu projekata za smanjenje emisija staklene bate. Po ovome zemlje u razvoju koje su pristupile Protokolu mogu dobiti sredstva od razvijenih zemalja za finansiranje projekata vezanih za smanjenje emisije gasova staklene bate (meu kojima je najzastupljeniji CO2). .

CDM omoguava razvijenim zemljama (lanicama Aneksa I) da deo svojih obaveza za smanjenje emisije gasova staklene bate realizuju u zemljama u razvoju koje se pristupile Protokolu, ali nemaju obavezu za smanjenjem u prvom periodu (2008-2012.). Razvijene zemlje koje investiraju u projekte koji rezultiraju smanjenju emisije gasova staklene bate dobijaju certifikovano smanjenje emisije (CER Certified Emission Reduction). Oni se izdaju poevi od 2000. god.

1 tona smanjenja CO2 jednaka je 1 CER-u.

-Prvi CDM projekat na svetu odobren novembra

2004. za korienje deponijskog gasa u Brazilu. - Ukupno 2424 CDM projekata (ukljuujui odbijene)

Zanimljivosti

Australija je usvojila zakon na osnovu kojeg e 500 najveih zagaivaa u zemlji morati da plaaju poseban porez na emitovanje gasova staklene bate. Veliki zagaivai e plaati 24 dolara na svaku metriku tonu ugljendioksida i drugih gasova staklene bate koju budu proizveli. Australija je jedan od najveih emitera ovih gasova na svetu po glavi stanovnika, s obzirom da za proizvodnju elektrine energije zavisi od uglja.

41

Zagaenje vazduha, kao posledica aktivnosti industrije i saobraaja u Britaniji, odnosi ak 50.000 ivota svake godine, a toj zemlji preti kazna za neispunjavanje ekolokih ciljeva Evropske unije u iznosu od ak 450 miliona dolara.

Kina je poveala emisiju ugljen dioksida za 80% u

roku od samo tri godine (u

periodu od 2002. do 2005.

god.)

42

Ekoloka taksa na vozila

Ministarstvo ivotne sredine je jo 2010. godine uvelo subvencije za kupce vozila na elektro i

hibridni pogon od 100.000 dinara. Odnedavno je

akcija "Eko frendli proirena i na kupce vozila koja emituju manje od 100 grama CO2 po

preenom kilometru.

Na kupovinu novih vozila u Srbiji uskoro e se plaati ekoloka taksa koja e najverovatnije

iznositi 12.000 dinara po toni mase vozila.

43