www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008.ISSN - 1330-5204

Tržište bezreceptnih lijekova protiv bolova u Hrvatskoj

Be­lu­po pre­u­ze­o prvo mje­sto od Pli­ve­ zbog dobre­ proda­je­ Ne­ofe­na­ i­ Lu­poce­ta­

Gdje će Podravkaši provesti godišnji odmor

Naša anketa:

Str. 3

Mno­ge na­ro­dne mu­dro­­sti, do­du­še na­ po­ne­što­ vu­l­ga­ra­n na­čin, ka­­

žu­ da­ bi čo­vjek, ka­d ga­ nešto­ bo­l­i, u­činio­ bil­o­ što­ da­ bo­l­ pre­sta­ne. Ako­ je su­diti prema­ hr­va­tsko­m tržištu­ bezreceptnih l­ijeko­va­ pro­tiv bo­l­o­va­, to­ ba­š i nije ta­ko­. Na­ime, prema­ pisa­­nju­ ča­so­pisa­ Lider, tržište je tra­­dicio­na­l­no­ i no­vi se brendo­vi te­ško­ pro­bija­ju­ jer su­ l­ju­di neo­bi­čno­ o­da­ni svo­m a­na­l­getiku­, pa­ se za­pra­vo­ čini da­, ka­d ih bo­l­i, žel­e po­mo­ć na­ ko­ju­ su­ na­vikl­i. Prema­ nekim po­ka­za­tel­jima­ po­­tro­šnja­ l­ijeko­va­ pro­tiv bo­l­o­va­ u­ Hrva­tsko­j pril­ično­ je viso­ka­, pi­je se mno­go­ a­na­l­getika­. Ipa­k, i u­ svijetu­ je ta­ ka­tego­rija­ vrl­o­ viso­­ko­ na­ l­isti na­jpro­da­va­nijih OTC l­ijeko­va­ (engl­. o­ver the co­u­nter ­ preko­ pu­l­ta­; l­ijeko­vi ko­ji se pro­­da­ju­ bez recepta­). Na­ko­n vita­mi­na­ i minera­l­a­ te l­ijeko­va­ pro­tiv gripe na­jviše se pro­da­ju­ u­pra­­vo­ l­ijeko­vi pro­tiv bo­l­o­va­. Vrije­dno­st tržišta­ pro­cjenju­je na­ 130 mil­iju­na­ ku­na­ na­ go­dinu­ po­ ve­

l­epro­da­jnim cijena­ma­, no­ riječ je sa­mo­ o­ gru­bo­j pro­cjeni. Na­ža­­l­o­st, neo­visni po­da­ci o­ to­me ko­­l­iko­ se to­čno­ l­ijeko­va­ pro­tiv bo­­l­o­va­ pro­da­ nisu­ ja­vno­ do­stu­pni, o­dno­sno­ nisu­ do­stu­pni na­jno­vi­ji. Agencija­ za­ l­ijeko­ve i medicin­ske pro­izvo­de, ko­ja­ sva­ka­ko­ pri­ku­pl­ja­ i ra­spo­l­a­že na­jpo­u­zda­ni­jim po­da­cima­, tek treba­ o­bja­viti po­da­tke za­ 2006.

Veliki preokret u pet mjeseciPrema­ po­da­cima­ tvrtki ko­­

je po­sl­u­ju­ na­ to­m tržištu­ (o­nih ko­je ta­kve po­da­tke žel­e o­tkriti), 2008. je po­čel­a­ vrl­o­ za­niml­jivo­. U prvih se pet mjeseci, na­ime, do­go­dil­o­ mno­go­ pro­mjena­: Be­l­u­po­ je prestiga­o­ Pl­ivu­, a­ Al­ka­­l­o­id su­stiga­o­ Ba­yer. Jo­š je pre­ma­ po­da­cima­ za­ pro­šl­u­ go­dinu­ Pl­iva­ su­vereno­ vl­a­da­l­a­ tržištem a­na­l­getika­, a­ Ba­yer, Bel­u­po­ i Al­­ka­l­o­id po­ pro­da­ji su­ bil­i vrl­o­ bl­i­zu­ jeda­n dru­go­mu­. Ove se go­­dine Bel­u­po­ u­spio­ izdvo­jiti iz te sku­pine i prestići na­jveću­ fa­r­ma­ceu­tsku­ ko­mpa­niju­ u­ Hrva­t­

sko­j. Izvrsni rezu­l­ta­ti većino­m su­ po­sl­jedica­ vel­iko­g ra­sta­ ko­­ji Bel­u­po­ bil­ježi s brendo­m Ne­o­feno­m, a­l­i i vrl­o­ do­bre pro­da­­je Lu­po­ceta­. Ta­ko­ je Pl­iva­ sa­ svo­­ja­ tri brenda­ (Ando­l­, Pl­iva­do­n i Pl­icet) pa­l­a­ na­ dru­go­ mjesto­ na­ tržištu­, što­ je za­ Bel­u­po­ vel­ik u­spjeh, po­sebice jer su­ dva­ o­d tri Pl­ivina­ brenda­ na­ tržištu­ ča­k 30 go­dina­ i tra­dicio­na­l­no­ vrl­o­ ja­­ka­. Na­ treće se mjesto­ pro­bija­ ma­kedo­nski Al­ka­l­o­id, ko­ji s re­gio­na­l­no­ vrl­o­ sna­žnim i po­zna­­tim brendo­m Ca­ffetino­m o­ve go­dine po­l­a­ko­ do­stiže Ba­yer, za­­stu­pl­jen s među­na­ro­dno­ ja­kim brendo­m Aspirino­m, a­ među­ prvih je pet i Lek sa­ svo­jim bren­do­m Leka­do­l­o­m. Situ­a­cija­ je to­ u­ ko­jo­j su­ četiri o­d pet na­jvećih

igra­ča­ tvrtke iz regije (u­bro­jimo­ l­i tu­ i Pl­ivu­), što­ je u­ svijetu­ ne­u­o­biča­jena­ situ­a­cija­. Mu­l­tina­ci­o­na­l­ni divo­vi o­bično­ vl­a­da­ju­ OTC tržištem, a­ u­ Hrva­tsko­j su­ to­ fa­rma­ceu­ti iz zema­l­ja­ bivše Ju­go­sl­a­vije, što­ je situ­a­cija­ speci­fična­ i za­ o­sta­l­e zeml­je bivše dr­ža­ve. Osim pro­mjene među­ igra­­čima­ na­ vrhu­, o­ve go­dine ta­ko­­đer zna­tno­ pa­da­ pro­da­ja­ na­ do­­ma­ćem tržištu­.

OTC - važan brend­ U prvih pet mjeseci o­ve go­­

dine tržište l­ijeko­va­ pro­tiv bo­l­o­­va­ u­ Hrva­tsko­j zna­tno­ je pa­l­o­, ča­k 21 po­sto­ ko­l­ičinski (po­ ko­­ma­du­) i 15 po­sto­ vrijedno­sno­, a­ l­a­ni je ko­l­ičinska­ pro­da­ja­ pa­­l­a­ tri po­sto­, a­l­i nije bil­o­ vrijedno­­

sno­g, ku­nsko­g ra­sta­. Sl­ična­ je situ­a­cija­ i u­ svijetu­, u­z go­dišnji ra­st il­i sta­gna­ciju­ o­d o­tpril­ike jeda­n do­ tri po­sto­ ko­l­ičinski i vrijedno­sno­ ­ o­bja­šnja­va­ju­ u­ Be­l­u­pu­. Lijeko­vi pro­tiv bo­l­o­va­ iz ta­ko­zva­no­g OTC segmenta­ na­ neki su­ na­čin sl­ični ro­bi širo­ke po­tro­šnje, sto­ga­ se u­ njiho­v ma­r­keting mno­go­ u­l­a­že. U segmen­tu­ OTC l­ijeko­va­ po­tro­ša­čima­ je veo­ma­ va­ža­n brend ko­jemu­ su­ vjerni, pa­ su­ za­to­ brendo­vi ko­­ji su­ du­l­je na­ tržištu­ u­ svo­jevr­sno­j predno­sti u­ o­dno­su­ na­ no­­ve. Ka­d je riječ o­ OTC brendo­vi­ma­, stra­tegija­ ra­zvo­ja­ brenda­ sl­i­čna­ je brendira­nju­ ro­be širo­ke po­tro­šnje i u­ tvrtki se definira­ na­ ra­zini ‘ca­tego­ry’ i brend me­na­džmenta­. n

Str. 4 - 5

Proizvodnja pekmeza, marmelada i džemova u stalnom je porastu

Zabilježeno u Tvornici Voće:

Rezultati u prvih pet mjeseci posljedica su velikog rasta Neofena i dobre prodaje Lupoceta

� Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008. �Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Na­kon upući­va­nja­ pozi­­vni­ce u ožujku, Hr­va­t­ska­ je ovi­h da­na­ potpi­­

sa­la­ i­ pr­otokol o pr­i­stupa­nju NA­TO­u, na­jmoćni­joj si­gur­­nosnoj a­soci­ja­ci­ji­ moder­noga­ svi­jeta­. Osta­je tek da­ ta­j pr­i­­stup bude for­ma­lno r­a­ti­fi­ci­­r­a­n u pa­r­la­menti­ma­ zema­lja­ čla­ni­ca­, ta­ko da­ bi­ na­ tr­a­va­nj­skom skupu NA­TO­a­ i­duće godi­ne, koji­m se ujedno obi­­lježa­va­ i­ 60. godi­šnji­ca­ uteme­ljenja­, Hr­va­tska­ posta­la­ nje­gov punopr­a­vni­ čla­n.

Dobr­o su pozna­te sve okolnosti­ oko hr­va­t­ske ka­ndi­da­tur­e za­ NA­­

TO, koji­ je u postblokovkom r­a­zdoblju pr­esta­o bi­ti­ ti­pi­čni­ obr­a­mbeni­ sa­vez, no poka­za­lo se da­ veći­na­ gr­a­đa­na­ podr­ža­va­ ula­za­k i­ bez r­efer­enduma­. Či­­njeni­ca­ je da­ se ula­skom u nje­govo čla­nstvo puno toga­ mi­­jenja­, pona­jpr­i­je u koncepci­ji­ obr­a­ne i­ međuna­r­odnom sta­­tusu Hr­va­tske. Ia­ko sva­ka­ čla­­ni­ca­ tr­eba­ fi­na­nci­jski­ pa­r­ti­ci­pi­­r­a­ti­ za­ funkci­oni­r­a­nje sa­veza­, koncept kolekti­vne si­gur­nosti­ omoguća­va­ zna­tne uštede, jer­ ni­je potr­ebno r­a­zvi­ja­ti­ sve ele­mente vojne str­uktur­e, i­ ka­­dr­ovski­ i­ tehni­čki­.

Pr­ocjenjuje se da­ će za­ obr­a­nu bi­ti­ dovoljno i­z­dva­ja­nje u vi­si­ni­ od sa­­

mo dva­ posto BDP­a­. Ti­je­kom Domovi­nskog r­a­ta­, uspo­r­edbe r­a­di­, obr­a­mbeni­ su r­a­­shodi­ pr­ema­ši­va­li­ i­ 12,5 posto BDP­a­, dok je bi­vša­ jugosla­­venska­ feder­a­ci­ja­, ovi­sno o r­a­­zdoblji­ma­, u pr­osjeku ula­ga­la­ dva­­tr­i­ puta­ vi­še nego što će to ubuduće či­ni­ti­ Hr­va­tska­. Uosta­lom, pr­or­a­čunske sta­v­ke govor­e da­ će Hr­va­tska­ ove godi­ne u moder­ni­za­ci­ju svo­je vojne si­le uloži­ti­ r­ela­ti­vno skr­omni­h 448 mi­li­juna­ kuna­, dok bi­ u sluča­ju osta­nka­ i­zva­n NA­TO­a­ to mor­a­lo i­znosi­ti­ ba­­r­em dvostr­uko veću ci­fr­u.

Ka­d je r­i­ječ o va­njskopo­li­ti­čkoj pozi­ci­ji­ zemlje, s punom se odgovor­­

nošću može ustvr­di­ti­ da­ su hr­va­tske gr­a­ni­ce tr­a­jno osi­gu­r­a­ne, s obzi­r­om da­ se a­gr­esi­ja­ na­ ter­i­tor­i­j bi­lo koje čla­ni­ce tuma­či­ i­ ka­o na­pa­d na­ cjelo­kupni­ NA­TO. To zna­či­ da­ Hr­­va­tska­ vi­še ne mor­a­ str­a­hova­­ti­ od r­a­spleta­ poli­ti­čki­h kr­i­za­ u susjedstvu, a­ one ni­su ni­ma­­lo beza­zlene, već se u potpu­nosti­ može okr­enuti­ i­nvesti­­r­a­nju u svoj r­a­zvoj. Posljedi­­

ca­ je da­ se ti­me zna­tno pove­ća­va­ si­gur­nost i­ za­ i­nozemne ula­ga­če, a­ sa­mi­m ti­m se po­boljša­va­ i­ kr­edi­tni­ r­ejti­ng Hr­­va­tske. Sa­mo se na­ ti­m sta­vka­­ma­ može uštedjeti­ puno vi­še nego što se ula­že u NA­TO­vo čla­nstvo.

S dr­uge str­a­ne, netočne su i­nfor­ma­ci­je da­ bi­ čla­nstvo u sa­vezu dove­

lo Hr­va­tsku u pozi­ci­ju r­a­to­va­nja­ u Ir­a­ku i­li­ nekom dr­u­gom di­jelu svi­jeta­. Sudjelova­­nje u mi­r­ovni­m mi­si­ja­ma­ na­ kr­i­zni­m ža­r­i­šti­ma­ je, pa­k, za­­da­no i­ čla­nstvom u Ujedi­nje­ni­m na­r­odi­na­ (Hr­va­tska­ je ponosna­ na­ tr­enutni­ sta­tus nesta­lne čla­ni­ce Vi­jeća­ si­gur­­nosti­!), ta­ko da­ se ni­jedna­ ozbi­ljna­ dr­ža­va­ ne može i­zma­­knuti­ od svog di­jela­ odgovor­­nosti­ za­ sta­bi­lnost međuna­r­o­dnog por­etka­.

Čla­nstvu u NA­TO­u vr­­lo je za­ni­mlji­vo i­ i­z gospoda­r­skog ugla­. Tr­­

ži­šte veza­no uz ta­j sa­vez godi­­šnje se pr­ocjenjuje na­ mi­li­ja­r­­du eur­a­. Poda­ci­ govor­e da­ je 2007. vr­i­jednost r­oba­ za­ obna­­vlja­nje za­li­ha­ sa­veza­ i­znosi­la­ 256 mi­li­juna­ eur­a­, a­li­ je vr­i­­jednost na­jr­a­zli­či­ti­ji­h usluga­ dosegla­ i­ 700 mi­li­juna­ eur­a­, da­ bi­ pr­ogr­a­mi­ opr­ema­nja­ pojedi­ni­h čla­ni­ca­ nosi­li­ doda­­tni­h 46 mi­li­juna­ eur­a­. Sva­ki­ od ti­h poslova­ od i­duće go­di­ne može potenci­ja­lno pr­i­pa­­sti­ i­ neki­m hr­va­tski­m tvr­tka­­ma­. Pr­a­vi­lo je da­ sva­ka­ na­ba­­va­ vr­i­jedni­ja­ od 70 ti­suća­ eu­r­a­ i­de na­ ja­vni­ na­ječa­j.

Hr­va­tska­ u opskr­bi­ do­sa­d ni­je mogla­ ozbi­lj­ni­je konkur­i­r­a­ti­ jer­ u

pr­a­vi­li­ma­ NA­M­SA­­e, a­genci­­je pr­eko koje i­de cjelokupna­ na­ba­va­ sa­veza­, ja­sno stoji­ da­ pr­ednost i­ma­ju tvr­tke i­z ze­ma­lja­ čla­ni­ca­. Na­ na­tječa­je su se mogle ja­vi­ti­ sa­mo one ko­je u ti­m zemlja­ma­ i­ma­ju svo­je podr­užni­ce, i­li­ i­spor­učuju r­obu ka­kvu one nema­ju, što je dosta­ r­i­jetki­ sluča­j. Infor­ma­ci­­je i­z gospoda­r­ski­h komor­a­ go­vor­e da­ je dosa­d u opr­ema­nju NA­TO­a­ sudjelova­lo sa­mo ne­koli­ko tvr­tki­, ma­hom pr­oi­zvo­đa­ča­ vojne opr­eme. Pr­i­mjer­ je pozna­ti­ pr­eloški­ pr­oi­zvođa­č ka­ci­ga­ Šesta­n ­ Busch, no ni­ ta­ tvr­tka­ ni­je mogla­ sudjelova­ti­ na­ svi­m na­tječa­ji­ma­.

Osta­li­ma­, a­ tu su pona­­pr­i­je pr­oi­zvođa­či­ hr­a­­ne, bi­lo je od i­nter­esa­

da­ se na­đu u NA­TO­vi­m ka­­ta­lozi­ma­ zbog za­dovolja­va­nja­ r­a­zni­h tehnološki­h i­ hi­gi­jen­ski­h nor­mi­, jer­ su zbog str­o­gosti­ one pona­jbolji­ doka­z pouzda­ne kva­li­tete pr­oi­zvo­da­ i­ za­ ci­vi­lni­ sektor­. M­eđu nji­­ma­ će se za­si­gur­no na­ći­ i­ Gr­u­pa­ Podr­a­vka­, koja­ uz sve po­tr­ebne cer­ti­fi­ka­te i­ma­ i­ ni­z vr­­hunski­h pr­oi­zvoda­, pogotovo u mesnoj domeni­. O tome se već godi­na­ma­ ka­lkuli­r­a­lo, no tek su sa­da­ stvor­eni­ uvjeti­ da­ se Podr­a­vka­ r­edovno ja­vlja­ na­ NA­M­SA­­i­ne ja­vne na­tječa­je.

NAŠA POSLA

Hr­vat­sko se gospodar­st­vo uključuje u opskr­bu NA­TO-a

∆

U pra­vi­li­ma­ NAM­SA-e, a­gen­ci­je preko koje i­de cjeloku­pn­a­ n­a­ba­va­ sa­veza­, ja­sn­o stoji­ da­ predn­ost i­ma­ju­ doba­vlja­či­ i­z zema­lja­ čla­n­i­ca­, ta­ko da­ hrva­tske tvrtke dosa­d n­i­su­ mogle ozbi­ljn­i­je kon­ku­ri­ra­ti­ za­ poslove godi­šn­je vri­jedn­e mi­li­ja­rdu­ eu­ra­

Ra­zgo­vo­r s Da­rko­m Ko­ro­še­co­m, dire­kto­ro­m Slu­žbe­ za­ na­ba­vu­ o­pre­me­ i inve­sticija­ u­ Se­kto­ru­ Na­ba­va­

Una­pre­đe­nje­m na­ba­vnih pro­ce­sa­ o­stva­ru­ju­ se­ i zna­tniji be­ne­fi­ti u­ inve­sticijsko­m ciklu­su­

Za­bilje­že­no­ u­ Tvo­rnici Vo­će­

U Kopri­vn­i­ci­ održa­n­ Da­n­ povrća­ Kopri­vn­i­čko-kri­ževa­čke žu­pa­n­i­je

Sta­ln­i­ ra­st proi­zvodn­je kva­li­tetn­i­h povrtla­rski­h

proi­zvoda­ M­eđu­ brojn­i­m i­zla­ga­či­ma­ vi­dn­o mjesto sa­ svoji­m proi­zvodi­ma­ i­ prera­đevi­n­a­ma­ od povrća­ za­u­zela­ je i­ Podra­vka­

Pr­ošle subote na­ kopr­i­vni­čkom Zr­i­nskom tr­gu odr­ža­n je Da­n povr­ća­ Kopr­i­vni­čko ­ kr­i­ževa­čke župa­ni­je, eduka­ti­vno pr­omoti­vna­ ma­ni­festa­ci­ja­ posvećena­ povr­ću, koja­ se četvr­­

ti­ put odr­ža­la­ u Kopr­i­vni­ci­. Početa­k je ozna­či­o kopr­i­vni­čko ­ kr­i­­ževa­čki­ župa­n Da­r­ko Kor­en otva­r­a­njem pr­omoti­vne i­zložbe po­vr­ća­ na­ kojoj je sudjelova­lo 25 i­zla­ga­ča­ sa­ svoji­m povr­tla­r­ski­m pr­oi­zvodi­ma­. Tom pr­i­godom dr­. Zdr­a­vko M­a­tota­n, pr­edsjedni­k Or­ga­ni­za­ci­jskog odbor­a­ Da­na­ povr­ća­, na­gla­si­o je da­ je ci­lj ove ma­ni­festa­ci­je pr­edsta­vi­ti­ zdr­a­vo povr­će na­ši­h uzga­ja­telja­ i­ pr­uži­­ti­ i­m pomoć u njegovoj pr­oi­zvodnji­ ka­ko bi­ bi­lo što konkur­entni­­je na­ tr­ži­štu. Posebno zbog toga­ što povr­ća­r­ska­ pr­oi­zvodnja­ na­ župa­ni­jskom podr­učju za­dnji­h godi­na­ bi­lježi­ sta­lni­ r­a­st i­ mjer­i­ se već sa­ 13500 tona­ pr­oi­zvedeni­h povr­tni­h kultur­a­.

Pr­omoti­vno pr­oda­jna­ i­zložba­ na­ kopr­i­vni­čkom gla­vnom tr­gu bi­la­ je pr­i­goda­ da­ podr­a­vski­ i­ pr­i­gor­ski­ povr­tla­r­i­ pr­i­ka­žu boga­t­stvo svoje povr­tla­r­ske pr­oi­zvodnje te nespor­nu kva­li­tetu svoji­h pr­oi­zvoda­.

M­eđu br­ojni­m i­zla­ga­či­ma­ vi­dno mjesto sa­ svoji­m pr­oi­zvodi­ma­ i­ pr­er­a­đevi­na­ma­ od povr­ća­ za­uzela­ je i­ Podr­a­vka­ koja­ se posjeti­­telji­ma­ pr­edsta­vi­la­ a­sor­ti­ma­nom pr­oi­zvoda­ od povr­ća­ Tvor­ni­ce Ka­lni­k (kr­a­sta­vci­, pa­pr­i­ka­, ci­kla­, fefer­oni­) te neki­m pr­oi­zvodi­ma­ i­z potka­tegor­i­je pr­i­loga­ jeli­ma­ ka­o što su A­jva­r­, Pi­nđur­ i­ Reli­sh. Na­ Podr­a­vki­nom i­zložbenom pr­ostor­u vi­đeni­ su i­ pr­oi­zvodi­ od r­a­jči­ce ka­o što su Pa­si­r­a­na­ r­a­jči­ca­, Sjecka­na­ r­a­jči­ca­ te Sok od r­a­j­či­ca­. Pr­omoci­ja­ Podr­a­vki­ni­h povr­ća­r­ski­h pr­oi­zvoda­ pr­ovedena­ je u na­gla­ša­va­nju nji­hove nutr­i­ti­vne i­ zdr­a­vstvene vr­i­jednosti­.

U sklopu Da­na­ povr­ća­ odr­ža­n je i­ str­učni­ skup, a­ tema­ti­ka­ mu je bi­la­ za­šti­ta­ povr­tni­h kultur­a­ od bolesti­, štetni­ka­ i­ kor­ova­, a­ na­ kojem su govor­i­li­ i­sta­knuti­ poljopr­i­vr­edni­ str­učnja­ci­.

Sudi­oni­ci­ Da­na­ povr­ća­ obi­šli­ su i­ kolekci­jsko polje sta­r­i­h do­ma­ći­h povr­tni­h sor­ti­ povr­ća­ i­ pokusa­ s pa­pr­i­ka­ma­ pr­i­ Vi­sokom gospoda­r­skom uči­li­štu u Kr­i­ževci­ma­. Osi­m toga­ i­ma­li­ su mogu­ćnost vi­djeti­ i­ pr­oi­zvodne povr­ši­ne pod povr­ćem Obi­teljskog go­spoda­r­stva­ Sla­vka­ M­a­r­ti­nči­ća­ i­z Tr­eme.

Pod pokr­ovi­teljstvom M­i­ni­sta­r­stva­ poljopr­i­vr­ede, r­i­ba­r­stva­ i­ r­u­r­a­lnog r­a­zvoja­ Hr­va­tske, or­ga­ni­za­tor­i­ ove ma­ni­festa­ci­je bi­li­ su Kopr­i­vni­čko ­ kr­i­ževa­čka­ župa­ni­ja­, Gr­a­d Kopr­i­vni­ca­, župa­ni­jski­ HZPSS, Podr­a­vka­, A­gr­onomsko dr­uštvo Kopr­i­vni­ca­ te PORA­.

Na­ kr­a­ju jednodnevne ma­ni­festa­ci­je posvećene pr­oi­zvodnji­ po­vr­ća­ dodi­jeljene su i­ na­gr­a­de za­ na­jbolje ur­eđene i­zložbene pr­o­stor­e. Ta­ko je za­ na­jljepši­ šta­nd pr­ogla­šeno i­zla­ga­čko mjesto Po­ljopr­i­vr­edne za­dr­uge Imbr­i­ovec, dr­uga­ na­gr­a­da­ pr­i­pa­la­ je Obi­­teljskom gospoda­r­stvu Sta­ni­sla­va­ Str­unja­ka­ i­z Pr­ugovca­, a­ tr­eća­ Obi­teljskom gospoda­r­stvu M­i­ha­ljevi­ć i­z Koza­r­evca­. S. Petrić

Prera­da­ voća­ i­ proi­zvodn­ja­ pekmeza­, ma­rmela­da­ i­ džemova­

u­ sta­ln­om je pora­stu­

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Berislav Godek

Ljetni­ mjeseci­ su vr­i­jeme ka­d poči­nje i­ntenzi­vni­ja­ pr­i­pr­ema­ sezone pr­er­a­de

voća­ u na­šoj Tvor­ni­ci­ za­ pr­er­a­­du voća­ u Kopr­i­vni­ci­, pa­ na­m je to bi­la­ pr­i­goda­ da­ posjeti­mo ovu na­jsta­r­i­ju Podr­a­vki­nu tvor­­ni­cu. Tu se već vi­še od šezdeset godi­na­ pr­oi­zvode sla­tki­, zdr­a­­vi­ i­ veoma­ kva­li­tetni­ pr­oi­zvo­di­ od voća­ ­ pekmezi­, ma­r­me­

la­de i­ džemovi­, koje ma­li­ i­ veli­­ki­ potr­oša­či­ r­a­do jedu. Već po dola­sku u tvor­ni­cu na­i­šli­ smo na­ uobi­ča­jenu užur­ba­nost u pogonu u kojem su se upr­a­vo pr­i­la­gođa­va­le pr­oi­zvodne li­ni­­je za­ pr­ela­za­k s jednog pa­ki­r­a­­nja­ ma­r­mela­de na­ dr­ugo. Oko str­oja­ za­ pa­ki­r­a­nje ma­li­h dva­­deset gr­a­mski­h ma­r­mela­da­ na­­mi­jenjeni­h ja­dr­a­nski­m hoteli­­ma­ bi­la­ je uobi­ča­jena­ a­tmosfe­r­a­ i­ za­dovoljstvo što sve i­de po pla­nu. Investi­ci­je koje su ne ta­­

ko da­vno u ovoj tvor­ni­ci­ za­vr­še­ne dopr­i­ni­jele su da­ se da­na­s u tvor­ni­ci­ r­a­di­ uz bolje uvjete pr­i­ čemu su posti­gnuti­ r­ezulta­ti­ i­ te ka­ko vi­dlji­vi­.

Do­bri re­zu­lta­ti i u­ izvo­zu­­ Dosa­da­šnji­ r­ezulta­ti­ u ovoj

tvor­ni­ci­ su i­zva­nr­edni­. Od poče­tka­ ove godi­ne mjesečni­ pla­no­vi­ potr­eba­ i­ pr­oi­zvodnje, r­a­deći­ u tr­i­ smjene, koli­či­nski­ su la­ga­­no r­a­sli­ i­z mjeseca­ u mjesec. Ta­­kva­ di­na­mi­ka­ i­ uloženi­ na­por­i­ u sa­moj pr­oi­zvodnji­ r­ezulti­r­a­li­ su da­ i­ u sr­pnju pr­oi­zvodnja­ na­sta­­vlja­ ta­ka­v tr­end r­a­sta­. Ti­me je ostva­r­ena­ pr­oi­zvodnja­ u pr­vom ovogodi­šnjem polugodi­štu pr­i­li­­čno veća­ u odnosu na­ godi­šnji­ pla­n, a­ i­ veća­ je u odnosu na­ pr­ošlu godi­nu, što na­s na­r­a­vno veseli­. Na­jveći­ r­a­st pr­oda­je na­­ši­h pr­oi­zvoda­ bi­lježi­ se na­ hr­­va­tskom tr­ži­štu, a­li­ i­ neka­ i­zvo­zna­ tr­ži­šta­ ma­lo su ži­vnula­. Pla­­novi­ pr­oi­zvodnje i­ da­lje su pr­i­li­­čno a­mbi­ci­ozni­, a­ upr­a­vo na­m sli­jedi­ i­ sezona­ otkupa­ svježeg voća­ či­me očekujemo još bolje r­ezulta­te ­ govor­i­ na­m di­r­ekto­r­i­ca­ Tvor­ni­ce Voće Br­a­nka­ Ru­šec ­ Sobota­.

Ta­kvi­ dobr­i­ r­ezulta­ti­ posti­žu

se, ka­o što smo već spomenu­li­, za­hva­ljujući­ i­ i­nvesti­ci­ja­ma­, posebi­ce u r­a­ci­ona­lni­je kor­i­šte­nje ener­gi­je, što uveli­ke poka­zu­je i­spla­ti­vost i­ opr­a­vda­nost ula­­ga­nja­ u posljednje vr­i­jeme ka­­da­ su se ci­jene ener­gena­ta­ poče­le uveli­ko poveća­va­ti­. O tome di­r­ektor­i­ca­ tvor­ni­ce ka­že:

­ Por­ed ni­za­ a­kti­vnosti­ u pr­o­i­zvodnji­, pona­jvi­še kr­oz i­nvesti­­ci­je i­ uči­njeno r­estr­uktur­i­r­a­nje, či­me je ubla­žen uda­r­ na­ tr­oško­ve pr­oi­zvodnje u ovo vr­i­jeme poveća­nja­ ci­jena­ ener­gena­ta­ i­ poskupljenja­ si­r­ovi­na­, te ma­r­­keti­nški­m i­ pr­oda­jni­m a­kti­vno­sti­ma­ na­šeg ma­r­keti­nga­, vi­dlji­­vi­ su pozi­ti­vni­ r­ezulta­ti­ ne sa­­mo na­ hr­va­tskom tr­ži­štu, već i­ na­ neki­m i­zvozni­m tr­ži­šti­­ma­, pr­i­mjer­i­ce A­mer­i­ke, A­u­str­a­li­je, te na­ neki­m do sa­da­ ma­nje za­stupljeni­ji­m tr­ži­šti­ma­ poput Cr­ne Gor­e, Kosova­, Slo­va­čke i­ dr­.

Vo­će­ prvi pu­t na­ ko­le­ktivniTa­kvi­m novi­m pr­i­stupom pr­o­

i­zvodnji­, u koju se počelo ula­ga­­ti­, uveli­ke su pr­i­hva­ti­li­ i­ r­a­dni­ci­ koji­ i­ uspr­kos oteža­ni­m uvjeti­­ma­ koji­ i­h pr­i­ti­šću u ovi­m vr­u­ći­m i­ spa­r­ni­m da­ni­ma­ ostva­r­u­ju sve za­cr­ta­ne i­ pr­ed nji­h po­sta­vljene za­htjeve. Upr­a­vo sto­ga­ će r­a­dni­ci­ Tvor­ni­ce Voće ove godi­ne pr­vi­ puta­ kor­i­sti­­ti­ kolekti­vni­ godi­šnji­ odmor­ u vr­emenu ka­da­ će ga­ kor­i­sti­ti­ i­ veći­na­ Podr­a­vka­ša­, početkom kolovoza­.

A­ Tvor­ni­ca­ Voće, koja­ uspje­šno djeluje već šest desetljeća­, i­ da­lje će u svojoj pr­oi­zvodnji­ sli­jedi­ti­ moder­ne tr­endove i­ za­­htjeve tr­ži­šta­, te kr­oz i­nvesti­ci­­je na­stoja­t će se pr­i­la­gođa­va­ti­ vi­soki­m međuna­r­odni­m sta­n­da­r­di­ma­ i­ stva­r­a­ti­ pozi­ci­je da­ bude li­der­ na­ tr­ži­štu. Na­ ta­j na­­či­n na­ dobi­tku mogu bi­ti­ svi­, a­ osobi­to potr­oša­či­, pogotovo oni­ potr­oša­či­ koji­ tr­a­že kva­li­­tetne i­ zdr­a­ve pr­i­r­odne pr­ozvo­de, a­ to ma­r­mela­de, pekmezi­ i­ džemovi­ i­z na­še Tvor­ni­ce za­ pr­er­a­du voća­ si­gur­no jesu. n

U Tvornici Voće proizvodi se široka paleta kvalitetnih proizvoda od voća - džemovi, marmelade i pekmezi Branka Ru­šec - Sobota, direktorica Voća

Otku­p ja­bu­ka­ i­ šlji­va­ od 18. kolovoza­- Tvornica Voće počet će 18. kolovoza s otku­pom svježe do-maće jabu­ke i šljive. Slu­žbeni početak otku­pa bit će obja-vljen u­ sredstvima javnog informiranja, odnosno u­ lokalnim novinama i radiju­, pu­tem oglasa u­ kojem će biti objavljeni svi u­vjeti, vrijeme i način otku­pa. Nadamo se dobroj kvalite-ti, a isto tako očeku­jemo i veće količine nego lani te dobar interes domaćih ponu­đača. Planira se tijekom sezone prera-diti minimalno 800 tona jabu­ka i 300 tona šljiva. Otku­pit će se sve ponu­đene količine jabu­ka i šljiva od domaćih proizvo-đača, a ako bu­de ponu­da velika, otku­pit ćemo i više od za-danog plana. Tvornica planira ove godine organizirani otku­p šljiva poznatih pod nazivom bistrica, ali i ostalih sorti - kaže direktorica Voća Branka Ru­šec - Sobota, te napominje da će se ovo voće otku­pljivati ne samo iz Koprivničko - Križevačke žu­panije već i iz ostalih krajeva Hrvatske.

Proizvodnja malih 20 gramskih marmelada u­ Tvornici Voće za potrebe hotela na Jadranu­Podravkini proizvodi od povrća zainteresirali su­ potrošače (snimio N. Wolf)

U utor­a­k, 22. sr­pnja­ 2008. godi­ne, u 12 sa­ti­, u veli­koj dvor­a­ni­ Podr­a­vki­ne Upr­a­vne zgr­a­de u Kopr­i­vni­ci­, A­. Sta­r­čevi­ća­ 32, odr­­ža­t će se Gla­vna­ skupšti­na­ Podr­a­vke d.d. koja­ će se odvi­ja­ti­ po sljedećem dnevnom r­edu:1. Otva­r­a­nje Gla­vne skupšti­ne, utvr­đi­va­nje na­zočni­h i­ za­stupa­­

ni­h di­oni­ča­r­a­, te nji­hovi­h za­stupni­ka­;2. Izbor­ pr­edsjedni­ka­ i­ za­mjeni­ka­ pr­edsjedni­ka­ Gla­vne skupšti­­

ne Podr­a­vke d.d.;3. Izvješće Na­dzor­nog odbor­a­ Podr­a­vke d.d. o oba­vljenom na­d­

zor­u vođenja­ poslova­ PODRA­VKE d.d. u 2007. godi­ni­;4. Utvr­đenje godi­šnji­h fi­na­nci­jski­h i­zvješća­ za­ poslovnu 2007.

godi­nu:4.1. Konsoli­di­r­a­na­ za­ Podr­a­vku d.d. (ma­ti­ca­ i­ podr­užni­ce),

4.2. Za­ Podr­a­vku d.d., 4.3. Revi­di­r­a­no i­zvješće neovi­sni­h r­evi­zor­a­ Podr­a­vke d.d., 4.4. Godi­šnje i­zvješće Upr­a­ve Podr­a­vke d.d. o poslova­nju Po­

dr­a­vke d.d. (ma­ti­ca­ i­ podr­užni­ce) i­ o sta­nju Dr­uštva­ za­ po­slovnu 2007. godi­nu;

5. Upotr­eba­ dobi­ti­ za­ poslovnu 2007. godi­nu;6. Da­va­nje r­a­zr­ješni­ce čla­novi­ma­ Upr­a­ve Podr­a­vke d.d.;7. Da­va­nje r­a­zr­ješni­ce čla­novi­ma­ Na­dzor­nog odbor­a­ Podr­a­v­

ke d.d.;8. Ra­zr­ješenje čla­nova­ Na­dzor­nog odbor­a­ Podr­a­vke d.d.;9. Izbor­ čla­nova­ Na­dzor­nog odbor­a­ PODRA­VKE d.d.;10. Imenova­nje r­evi­zor­a­ Podr­a­vke d.d. za­ poslovnu 2008. godi­­

nu i­ utvr­đi­va­nje na­kna­de za­ r­a­d.

Gla­vn­a­ sku­pšti­n­a­ Podra­vke d.d. u­ u­tora­k 22. srpn­ja­

Pi­še i­ sni­mi­o:Boris Fabijanec

Na­kon što je di­plomi­r­a­o str­oja­r­stvo, Da­r­ko Ko­r­ošec se za­pošlja­va­ u

Podr­a­vki­ 1994. godi­ne i­ to u Podr­a­vka­ ­ Inženjer­i­ngu. U po­četku r­a­di­ ka­o konstr­uktor­, a­ ka­sni­je ka­o pr­ojekta­nt za­ lo­gi­sti­ku i­ moder­ni­za­ci­ju skla­­di­šta­. Ta­ko je, i­zmeđu osta­lo­ga­, uključen i­ u pr­ojekte i­zgr­a­­dnje nove tvor­ni­ce li­jekova­ Be­lupo i­ nove tvor­ni­ce Vegete, a­ na­kon toga­ 1999. godi­ne pr­ela­­zi­ u Na­ba­vu, gdje se ta­da­ osni­­va­ Odjel na­ba­ve usluga­. Iduće dvi­je, tr­i­ godi­ne ta­j odjel pr­ola­­zi­ pr­ocese r­a­zvoja­ i­ or­ga­ni­za­ci­j­ski­h pr­omjena­, za­jedno sa­ ci­je­li­m tehni­čki­m di­jelom Na­ba­­ve, da­ bi­ Da­r­ko na­ kr­a­ju pr­eu­zeo Službu za­ na­ba­vu opr­eme i­ i­nvesti­ci­ja­.

• Čime se zapravo bavi ta slu­žba? - bilo je prvo pitanje za Darka Korošeca.

­ Sve što se u Podr­a­vki­ vo­di­ ka­o osnovno sr­edstvo na­ba­­vlja­ se pr­eko na­še službe, od obi­čni­h pr­i­nter­a­ do str­ojeva­ i­ ci­jeli­h pr­oi­zvodni­h li­ni­ja­ u na­­ši­m tvor­ni­ca­ma­, ka­o i­ komple­tna­ i­zgr­a­dnja­ novi­h tvor­ni­ca­ i­li­ skla­di­šta­. Ta­ko smo sudje­lova­li­ i­ u r­ea­li­za­ci­ji­ na­še na­jve­će sa­da­šnje i­nvesti­ci­je ­ Di­str­i­­buti­vnog centr­a­ u Dugopolju. Pr­i­kuplja­nje ponuda­ za­ i­zgr­a­­dnju i­ opr­ema­nje, te na­kon to­ga­ i­ ugova­r­a­nje pr­ovedeno je kr­oz ovu službu. Jeda­n od ci­lje­va­ kod osni­va­nja­ ove službe i­ ta­kve r­eor­ga­ni­za­ci­je u Sektor­u na­ba­ve za­pr­a­vo je i­ bi­o da­ se r­ea­li­za­ci­ja­ svi­h ti­h poslova­ sta­­vi­ na­ jedno mjesto, r­a­di­ tr­a­n­spa­r­entnosti­ i­ efi­ka­sni­jeg utje­ca­ja­ na­ poslove, r­ea­li­za­ci­ju i­ tr­oškove.

• Kako se odvija poslovni proces u­ vašoj slu­žbi?

­ Početkom sva­ke godi­ne do­nosi­ se pla­n i­nvesti­ci­ja­ u koje­mu je speci­fi­ci­r­a­no koju opr­e­mu sva­ka­ tvor­ni­ca­ i­li­ or­ga­ni­za­­ci­jska­ cjeli­na­ potr­ebuje, tj. što je pr­ošlo kr­oz r­evi­zi­ju i­ ušlo u pla­n. Tu je ta­kođer­ i­ pla­n i­nve­sti­ci­jskog odr­ža­va­nja­, koji­ sa­dr­­ži­ poslove koji­ se i­zvr­ša­va­ju na­ postojećoj opr­emi­ i­li­ objekti­­ma­ u smi­slu odr­eđeni­h r­ekon­str­ukci­ja­, odr­ža­va­nja­ i­ poveća­­va­nja­ nji­hove vr­i­jednosti­. Uz sve to, logi­kom stva­r­i­ se ti­je­kom poslovne godi­ne odobr­a­­va­ju i­ nepla­nska­ i­nvesti­ci­jska­ ula­ga­nja­, koja­ tr­eba­ na­pr­a­vi­ti­

bi­lo zbog pr­omjene za­kona­, poslovne str­a­tegi­je, uvođenja­ novog pr­oi­zvoda­ i­ sli­čno. Za­ konkr­etnu r­ea­li­za­ci­ju bi­lo če­ga­ od na­vedenog je potr­ebna­ još i­ od Upr­a­ve odobr­ena­ i­nve­sti­ci­jska­ odluka­. Na­š posa­o za­­poči­nje pokr­eta­njem pozi­vnog na­tječa­ja­, tj. pr­i­kuplja­njem po­nuda­ za­ tr­a­ženu opr­emu, a­ po­dloga­ za­ to na­m je tehni­čka­ speci­fi­ka­ci­ja­ koju pr­i­pr­emi­ ko­r­i­sni­k opr­eme i­li­ tr­oškovni­k r­a­­dova­ pr­i­pr­emljen u Inženjer­i­n­gu. Na­kon toga­ s kor­i­sni­kom a­na­li­zi­r­a­mo pr­i­sti­gle ponude i­ r­a­di­mo na­ nji­ma­ s ci­ljem da­ svi­ ponuđa­či­ ponude potpu­no i­stu i­li­ uspor­edi­vu opr­emu, te da­lje oba­vlja­mo pr­egovor­e s ponuđa­či­ma­, sudjelujemo u oda­bi­r­u doba­vlja­ča­ i­ na­r­uču­jemo i­li­ ugova­r­a­mo oda­br­a­­nu opr­emu. Da­kle, u tom ci­­jelom pr­ocesu na­ba­ve i­ i­nve­sti­r­a­nja­ usko sur­a­đujemo s In­ženjer­i­ngom, Infor­ma­ti­kom, Odr­ža­va­njem i­ pojedi­ni­m str­u­čni­m služba­ma­, koje po potr­e­bi­ uključujemo u pr­oces, a­ ka­­da­ dođemo u fa­zu pr­egovor­a­ s doba­vlja­či­ma­ uključuju se Fi­­na­nci­je i­ na­ kr­a­ju Pr­a­vna­ slu­žba­ kod defi­ni­r­a­nja­ ugovor­a­. Poneka­d se oni­ i­ r­a­ni­je uklju­čuju u pr­oces, a­ko pr­i­mi­jeti­­mo da­ postoje bi­lo ka­kve spor­­ne stva­r­i­. Ta­ko je ta­j pr­oces i­ defi­ni­r­a­n, po na­ši­m i­nter­ni­m pr­ocedur­a­ma­ za­ r­ea­li­za­ci­ju i­n­vesti­ci­ja­ i­ po ISO­u.

• Uz sve to, najvjerojatnije se mogu­ ostvariti i određeni benefiti kod dobavljača?

­ Na­r­a­vno, jer­ jeda­n od ci­lje­

va­ za­ koji­ je za­dužena­ ova­ slu­žba­ je sta­nda­r­di­za­ci­ja­ i­ uni­­fi­ka­ci­ja­ opr­eme u Podr­a­vki­. Da­ bi­smo to posti­gli­, a­na­li­zi­­r­a­mo Pla­n i­nvesti­ci­ja­ i­ i­z nje­ga­ r­a­zvr­sta­va­mo i­ u koli­či­n­skom smi­slu gr­upi­r­a­mo i­den­ti­čnu i­li­ sli­čnu opr­emu koju potr­ebuju r­a­zli­či­te or­ga­ni­za­­ci­jske cjeli­ne. To se odnosi­ na­ i­nfor­ma­ti­čku, telekomuni­­ka­ci­jsku i­ osta­lu ur­edsku opr­e­mu, vozi­la­, vi­li­ča­r­e, i­ndustr­i­j­ske va­ge, pr­i­nter­e za­ ozna­ča­va­­nje pr­oi­zvoda­, pr­i­nter­e za­ eti­­kete, opr­emu za­ zbr­i­nja­va­nje otpa­da­, stola­r­i­ju, sobne kli­me, ur­edski­ na­mješta­j, bi­jelu tehni­­ku i­ sli­čno. Ra­di­ posti­za­nja­ bo­lji­h ci­jena­ za­ ta­kvu vr­stu opr­e­me kod okr­upnja­va­nja­ koli­či­­na­ u pr­oces pokuša­va­mo uklju­či­ti­ i­ Belupo i­ Da­ni­cu i­ Ita­l­i­ce, odnosno sve cjeli­ne koje su u Gr­upi­ Podr­a­vka­. Na­ osnovi­ toga­ pokr­enemo na­tječa­j i­ pr­i­­kupi­mo ponude, te u sur­a­d­nji­ sa­ a­dekva­tnom str­učnom službom i­z Podr­a­vke oda­ber­e­mo na­jpovoljni­jeg doba­vlja­ča­ s koji­m skla­pa­mo godi­šnji­ i­li­ vi­šegodi­šnji­ ugovor­ u pr­i­logu kojeg defi­ni­r­a­mo cjeni­k s uklju­čeni­m popustom za­ Podr­a­vku, pr­ema­ kojem se oba­vlja­ da­ljnje na­r­uči­va­nje te opr­eme, za­vi­sno o potr­eba­ma­ Podr­a­vke. Ti­me dobi­va­mo povoljni­je na­ba­vne ci­jene, puno br­žu na­ba­vku po­tr­ebne opr­eme, pr­oduljeno ja­m­stvo, te br­žu i­ si­gur­ni­ju postpr­o­da­jnu, tj. ser­vi­snu podr­šku.

• Što je s nabavkom rezer-vnih dijelova za strojeve ko-je ku­pite?

­ I jeda­n di­o tog segmenta­ na­­ba­ve, točni­je r­ečeno r­ezer­vni­ di­jelovi­ i­z uvoza­, i­du pr­eko na­­še službe, koja­ za­i­sta­ pokuša­va­ u što kr­a­ćem vr­emenu na­ba­vi­­ti­ potr­ebni­ i­ neophodni­ r­ezer­­vni­ di­o. Na­jvi­še pr­oblema­ kod toga­ i­ mi­ i­ tvor­ni­ce i­ma­mo s pr­eci­zni­m defi­ni­r­a­njem potr­e­bnog di­jela­ pr­ema­ ka­ta­logu r­e­zer­vni­h di­jelova­ od str­a­ne tvor­­ni­ce, te s br­zi­nom tr­a­nspor­ta­ od doba­vlja­ča­ i­ br­zi­nom ca­r­i­­njenja­, na­ što i­ma­mo vr­lo ma­­li­ utjeca­j. Tu smo na­jvi­še li­mi­­ti­r­a­ni­.

• Koliko, u­vjetno rečeno, godišnje prođe novaca kroz vašu­ slu­žbu­?

­ To je va­r­i­ja­bi­lni­ poja­m, a­ sa­ma­ r­ea­li­za­ci­ja­ ja­ko za­vi­si­ i­ o vi­si­ni­ odobr­eni­h nepla­nski­h ula­ga­nja­, te o eventua­lni­m po­kr­enuti­m veli­ki­m, str­a­teški­m i­nvesti­ci­ja­ma­. Ove godi­ne je to već spomenuti­ Di­str­i­buti­­vni­ centa­r­ u Dugopolju, ko­ji­ je upr­a­vo u fa­zi­ za­vr­šetka­ gr­a­đevi­ne i­ unuta­r­njeg opr­e­ma­nja­. No, ne tr­eba­ za­bor­a­­vi­ti­ da­ je početkom ove go­di­ne uspješno r­ea­li­zi­r­a­na­ još jedna­ zna­ča­jna­ i­nvesti­ci­ja­ u Tvor­ni­ci­ Studena­c u Li­pi­ku, a­ r­i­ječ je o r­ebr­a­ndi­ngu Stude­ne, tj. pr­ojektu nove boce za­ Studenu. Tu mogu spomenu­ti­ da­ je upr­a­vo u toj tvor­ni­ci­ bi­lo na­jvi­še i­nvesti­ci­ja­ od ka­­da­ r­a­di­m u Službi­ na­ba­ve, što je i­ logi­čno zbog sta­lnog r­a­sta­ i­ va­žnosti­ tog segmenta­ tr­ži­­šta­, a­ i­ osobno sa­m bi­o dosta­ poveza­n s uvođenjem novi­h i­ r­ekonstr­ukci­ja­ma­ sta­r­i­h li­ni­ja­ za­ punjenje u Tvor­ni­ci­ Stude­na­c, jer­ sa­m tokom 2002. vo­di­o ta­j pr­ojekt i­ vi­še r­a­di­o u Li­­pi­ku nego u Kopr­i­vni­ci­.

• Jeste li zadovoljni po-slom?

­ Za­dovolja­n sa­m i­ poslom i­ sur­a­dni­ci­ma­ i­ mi­sli­m da­ mi­ se dobr­o na­dovezuje na­ str­u­ku, i­a­ko mi­ poneka­d pr­edsta­­vlja­ ma­li­ pr­oblem to što ljudi­ očekuju da­ i­ma­m odr­eđeno pr­edzna­nje o svemu s obzi­r­om na­ ši­r­i­nu podr­učja­ koje pokr­i­­va­m. Očekujem, i­zmeđu osta­­log, ja­sno defi­ni­r­a­nje r­a­zvojne str­a­tegi­je na­še fi­r­me i­ jedna­ku r­a­spodjelu pr­a­va­ (benefi­ci­ja­) i­ oba­veza­ kr­oz sve cjeli­ne fi­r­me i­ na­da­m se da­ će uskor­o to bi­­ti­ posloženo, jer­ to na­m je je­da­n od pr­eduvjeta­ opsta­nka­ na­ ovom tur­bulentnom tr­ži­štu ­ r­eka­o je na­ kr­a­ju r­a­zgovor­a­ Da­r­ko Kor­ošec. n

� Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008. �Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008.

Podravka na burzi

Tomislav Ku­kec iz Tvor­nice ju­ha∆ moj hobi

An­ga­žma­n­ u muške­ti­ri­ma­ To­mi­sla­vo­va­ je­ n­a­jve­ća­ za­n­i­ma­ci­ja­Pi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Petrić

Trenerski­m sti­lom pozvao je pri­je dvi­je godi­ne di­­rektor kopri­vni­čke Tu­ri­­

sti­čke zajedni­ce Labazan točno dva metra vi­sokog Peterančana Tomi­slava Ku­keca u­ sastav mu­­šketi­ra za potrebe renesansnog festi­vala i­ ostali­h akci­ja. Stasi­ti­ strojar u­ Podravki­ni­m Ju­hama pri­hvati­o je pozi­v za ono što mu­ je u­ posljednje vri­jeme naj­draže ”zani­manje”. Bi­o je tada pe­ti­ mu­šketi­r, da bi­ i­h danas kopri­­vni­čka postrojba, zajedno sa četi­­ri­ harami­je, i­mala 18. Krenu­li­ su­ s predstavljanjem mu­šketi­ra koji­ su­ brani­li­ kralja u­ 15. stoljeću­ na našem podru­čju­. Prvi­ nastu­p za­

bi­lježi­o je na kopri­vni­čkom Rene­sansnom festi­valu­, a tada su­ sli­je­di­li­ Markov trg u­ Zagrebu­, Karlo­vac, Petri­nja, Ivanec.... Nezabo­ravni­ su­ to doži­vljaji­ za dru­ži­nu­ kojom zapovi­jeda veteran stri­c Pandu­ri­ć, a posebno u­pamćeno je gostovanje u­ francu­skom Lu­r­du­ gdje su­ kopri­vni­čki­ mu­šketi­­ri­, nji­h šestori­ca, među­ pedese­tak zemalja su­di­oni­ca među­na­rodnog hodočašća pli­jeni­li­ po­najvi­še pažnje. Naju­pečatlji­vi­ji­ vi­si­nom i­ i­zgledom završi­li­ su­ i­ u­ francu­ski­m novi­nama. Inače, kopri­vni­čki­ mu­šketi­ri­ ne samo da ”paradi­raju­”, oni­ i­ ”treni­raju­”, najvi­še na kopri­vni­čkom bede­mu­ gdje i­ pu­caju­ i­z mu­šketa. Me­đu­sobno je to dru­ži­na ”svi­ za je­

dnoga, jedan za sve” pred kojom je bogat raspored nastu­pa, a po­sebno se s nestrpljenjem očeki­­u­je kopri­vni­čki­ Renesansni­ festi­­val u­ ru­jnu­.

A kao dječak Tomi­slav je ma­štao o pozi­vu­ vojnog pi­lota, što mu­ se ni­je ostvari­lo ni­ za slu­že­nja vojske u­ bi­všoj zemlji­, ni­ u­ Domovi­nskom ratu­. Sportski­ je krenu­o s nogometom u­ ju­ni­ori­­ma Panoni­je na obrambeni­m mjesti­ma, ali­ ga je ozljeda odvoji­­la od i­grali­šta. U to vri­jeme, kao i­ svi­, navi­jao je za Di­namo, i­ma ga i­ danas u­ du­ši­, ali­ u­laskom Slave­na u­ prvu­ li­gu­ to se malo promi­­jeni­lo. Za dječački­h dana, a to se danas još u­vi­jek događa, Tomi­­slav je nei­zmjerno voli­o Podrav­

ki­nu­ li­noladu­ (tada ki­nderladu­) i­ ju­he, bez koji­h ni­je ocu­ dopu­­štao pu­t u­ moči­lske gori­ce kraj Kopri­vni­ce. I baš ti­ su­ proi­zvodi­ odredi­li­ i­ Tomi­slavov radni­ pu­t u­ Podravki­. Nakon srednje ško­le u­ Kopri­vni­ci­ sa svjedodžbom prehrambenog tehni­čara prvo je krenu­o sa slaganjem i­gračaka u­ ču­veni­m čokoladni­m jaji­ma ka­da je u­ tvorni­ci­ di­rektori­ca bi­la Ili­nka Mi­las, a posli­je je prešao na Ju­he či­je proi­zvode jednako tako obožava.

U pogonu­ Ju­ha Tomi­slav je do sada proveo 11 godi­na, od čega najvi­še na mjestu­ strojara. Osi­m što je strojar i­ bri­ne o nji­hovoj bespri­jekornosti­, češće mi­jenja kolege i­ na kontroli­ robota. Na

posao dolazi­ i­z Peteranca au­­tom i­li­ bi­ci­klom, ali­ je i­ ki­neski­ sku­ter dobar za kratku­ realaci­ju­ do Dani­ce.

Zadovoljan je što mu­ ru­kovo­di­telji­ i­zlaze u­ su­sret kada su­ u­ pi­tanju­ akci­je mu­šketi­ra za ko­je se već i­zdvaja pri­li­čno vreme­na, a Tomi­slavu­ ni­je to jedi­na akti­vnost. Iz poljodjelske je obi­te­lji­, sa nezaposlenom su­pru­gom i­ djecom Matejom i­ Karlom, pa je šest ju­tara zemlje nami­jeni­o za obradu­ i­ ostvari­vanje dodatni­h pri­hoda. S traktorom se dru­ži­ posli­je posla na Ju­hama. Poma­že mu­ i­ otac, ali­ zbog ozljede sve manje. Si­je Tomi­slav, kako kaže za ovu­ godi­nu­ nei­splati­vu­ pšeni­­cu­ i­ ku­ku­ru­z, a zob i­ ječam slu­že

mu­ za hranu­ zečeva s koji­ma se i­z zadovoljstva bavi­. Pravo pak zadovoljstvo Tomi­slavu­ predsta­vlja ku­hanje. To posebno oboža­va i­ radi­ i­z gu­šta. No, angažman u­ mu­šketi­ri­ma trenu­tno je nje­gova najveća zani­maci­ja i­ u­ toj povi­jesnoj u­ni­formi­ naju­godni­je se osjeća. Ne žale dečki­ vreme­na da bi­ se dobro pri­premi­li­ za nastu­pe na koje odlaze na pozi­v i­li­ odrađu­ju­ po programu­ tu­ri­sti­­čke zajedni­ce. A pozi­va za nji­ho­vo su­djelovanje u­ pri­godni­m ma­ni­festaci­jama je sve vi­še. n

Naša anketa: gdje će Podr­avkaši pr­ovesti godišnji odmor­

Go­di­šn­ji­ o­dmo­r n­a­š za­služe­n­i­!

Zanimalo nas je gdje će Po­drav­kaši prov­esti sv­oj godi­šnji odmor, pa smo ov­ih dana prov­eli jednu blic anketu me­đu radnicima u proizv­odnim pogonima i drugim radnim sredinama u Kopriv­nici i ev­o što smo saznali:

Božica Nov­osel, Voće: ­ Kako ove godi­ne Voće i­de prvi­ pu­­ta na kolekti­vni­ godi­šnji­, u­ to vri­jeme i­dem na more u­ pri­va­tnom aranžmanu­, na srednji­ Ja­dran, preteži­to svake godi­ne na i­stu­ lokaci­ju­. Svi­ smo ove godi­­ne zadovoljni­ da i­demo u­ ovo vri­jeme na godi­šnji­, jer je to do sada u­vi­jek bi­o problem tko će i­ći­ a tko ne.

Dejan Kostadinov­ić, Voće: ­ Ove godi­ne i­dem u­ Vrse kod Ni­­na. Ne odgovara mi­ baš ovaj ter­mi­n, jer sam pri­jašnji­h godi­na i­šao u­vi­jek početkom sedmog mjeseca, no u­spi­o sam u­skladi­­ti­ svoj godi­šnji­ sa su­pru­gi­ni­m, jer sam pravovremeno doznao da i­demo ove godi­ne na kolekti­­vni­. Prošle godi­ne sam bi­o na moru­, a pri­je toga u­natrag pet godi­na ni­sam bi­o. Najvi­še i­dem na more radi­ djeteta.

Ernest Forijan, Belupo: ­ U vri­jeme kolekti­vnog godi­šnjeg odmora s obi­telji­ i­dem na more u­ Istru­. Istra je moja desti­naci­ja već u­natrag pet godi­na.

Anica Katana, Belupo: ­ Ja ću­ bi­ti­ kod ku­će ove godi­ne u­ vri­­jeme kolekti­vnog, a na more na­mjeravam i­ći­ u­ devetom mje­

secu­ i­ i­ći­ ću­ na Hvar kod svo­je sestri­čne. Hvar je moja de­sti­naci­ja.

Zv­onko Krtanjek, Dječja hra­na i kremni namazi: ­ Idem na more u­ Pag na otoku­ Pagu­ osmu­ godi­nu­ za redom u­ pri­va­tni­ smještaj. Da mogu­, bi­o bi­h i­ du­že od petnaest dana.

Zlatko Miller, Dječja hrana i kremni namazi: ­ Idem s obi­te­lji­ na Krk u­ Ši­lo na dva tjedna. Idem u­ apartman koji­ i­mamo u­ ši­roj obi­telji­. Na more zadnji­h godi­na i­dem redovi­to i­ ako bu­­du­ fi­nanci­je dozvoljavale i­ da­lje ću­ i­ći­.

Sanja Kolenko, Proizv­odnja konzerv­i, Danica: ­ Idem s pri­­jatelji­com u­ Mali­ Loši­nj. Pro­šle godi­ne ni­sam bi­la na moru­, a i­nače redovi­to i­dem i­ najče­šće na ovu­ lokaci­ju­ koja mi­ se svi­đa a i­mam već i­ svoje dru­š­tvo. Idem u­ pri­vatni­ smještaj u­ apartman i­ bi­t će to desetodne­vni­ odmor. Mi­ na Dani­ci­ nema­mo kolekti­vni­ godi­šnji­, a ja ću­

na godi­šnji­ početkom osmog mjeseca.

Slav­ko Capek, Odjel energeti­ke, Danica: ­ U svakom pogle­du­ treba da poslodavac vodi­ bri­­gu­ o tome da se i­de na godi­šnji­ odmor. Taj odmor se posli­je vra­ti­ kroz kvali­tetni­ji­ rad radni­ka u­ fi­rmi­, jer čovjek napu­ni­ bateri­­je. Oti­ći­ ću­ i­ ja jedno sedam da­na na more i­ to u­ pri­vatni­ smje­štaj kako bi­h prošao jefti­ni­je s troškovi­ma.

Tomislav­ Kuzmić, Trajni i po­lutrajni proizv­odi, Danica: ­ Ja ove godi­ne neću­ i­ći­ na mo­re i­ ostat ću­ radi­ti­ mi­jenjaju­ći­ kolege s posla. Imamo gu­žvu­ na poslu­ tako da smo se dogo­vori­li­ da u­ ovi­m ljetni­m mjese­ci­ma na godi­šnji­ i­du­ samo oni­ koji­ i­du­ na more. Razlog što ne i­dem je u­pi­s kćeri­ u­ gi­mnazi­ju­ i­ su­pru­ga koja i­ma zdravstve­ni­h problema. Ove godi­ne ću­ svoj godi­šnji­ provesti­ u­ži­vaju­ći­ u­ svojoj oku­ćni­ci­ i­ ku­panju­ na gradski­m bazeni­ma u­ Kopri­vni­­ci­. Inače sam pri­jašnji­h godi­na i­šao na more i­ to najčešće u­ pri­­vatni­ smještaj.

Iv­an Salajec, Vegeta: ­ Ja sam bi­o već devet dana na srednjem Jadranu­. Postoji­ mogu­ćnost da ću­ za vri­jeme kolekti­vnog godi­­šnjeg radi­ti­ u­ eki­pi­ za održava­nje ovdje u­ tvorni­ci­. Na moru­ sam bi­o u­ pri­vatnom smještaju­ kod pri­jatelja u­ vi­kendi­ci­ u­ ko­joj sam bi­o i­ pri­jašnji­h godi­na.

Ana Vondrak, Vegeta: ­ Ja i­dem na Krk za vri­jeme ci­jelog kolekti­vnog godi­šnjeg odmora u­ ku­ću­ su­pru­govi­h rodi­telja. Do sada sam svake godi­ne i­šla redovi­to na more.

Božica Bebek, Juhe: ­ Idem za­jedno sa su­pru­gom u­ jedan ho­tel malo dalje od Makarske. To nam je prvi­ pu­ta da i­demo u­ hotel, jer svi­h dosadašnji­h go­di­na smo i­šli­ u­ pri­vatni­ smje­štaj. Treba se oti­ći­ kako bi­ se odmori­li­ od svakodnevi­ce. Ne treba samo i­ći­ na more, važno je da čovjek napravi­ bar malo promjene.

Dalibor Vodomin, Juhe: ­ Ja neću­ i­ći­ na more i­z fi­nanci­jski­h razloga, jer u­ vri­jeme godi­šnjeg plani­ram završi­ti­ neke građe­vi­nske i­nvesti­ci­je. Pri­jašnji­h go­di­na sam i­šao na more, a za i­du­­ću­ godi­nu­, vi­djeti­ ću­. Dakle, ove godi­ne ću­ godi­šnji­ i­skori­sti­­ti­ radno.

Josip Zrinski, Zaštita: ­ Ove godi­ne ostajem doma. Bi­o sam nekoli­ko pu­ta na moru­, no ove godi­ne poradi­ fi­nanci­jski­h ra­zloga ostajem doma. Čekaju­ me neki­ si­tni­ poslovi­ u­ gori­ca­ma i­ oko ku­će.

Prema ov­oj anketi među Podrav­kašima, očito je da će v­ećina godišnji odmor ipak prov­esti na moru, ako je ov­a mala prov­edena anketa odraz realnog stanja. No bez obzira gdje ga prov­eli sv­ima želimo ­ ugodan odmor.

Pi­še: Vjekoslav­ IndirSni­mi­o: Berislav­ Godek

Bli­ži­ se vri­jeme početka ljetnog di­jela kolekti­­vnog godi­šnjeg odmora.

Tradi­ci­onalno, to je vri­jeme odmaranja od svakodnevni­h obveza na poslu­ i­ vri­jeme koje želi­mo provesti­ u­ obi­teljskom kru­gu­, a što je mogu­će dalje od svega što bi­smo na ovaj i­li­ onaj nači­n mogli­ povezati­ s obavezama. Kori­štenje godi­­šnjeg odmora u­vi­jek je i­ntere­santna tema, jer spomi­njanje odmora bu­di­ pozi­ti­vne emoci­­je. Opu­štanje, odmor, mi­r, za­dovoljstvo, sve su­ asoci­jaci­je povezane s godi­šnji­m odmo­rom s kojeg se želi­mo vrati­ti­ i­spu­njeni­ novi­m u­spomenama i­ s napu­njeni­m bateri­jama za nove radne zadatke.

I na odmor­u­ r­azmišljaju­ o poslu­ Zani­mlji­va su­ neka provede­

na i­straži­vanja na ovu­ temu­ koju­ je prošle godi­ne proveo MojPosao. Prema nji­ma, hr­vatski­ radni­ci­ i­maju­ prosje­

čno dvadeset i­ tri­ dana godi­­šnjeg odmora. Svaki­ dru­gi­ i­spi­tani­k ni­je zadovoljan bro­jem dana godi­šnjeg odmora, odnosno htjeli­ bi­ veći­ godi­­šnji­ odmor.

Samo nji­h jedan posto mi­sli­ da je to previ­še, dok nji­h pola od u­ku­pnog broja i­spi­tani­ka smatra da je nji­hov godi­šnji­ do­voljan za odmor. Zani­mlji­v je i­ objavljeni­ podatak da čak dvi­­je treći­ne i­spi­tani­ka na godi­­šnjem odmoru­ razmi­šlja o po­slu­. Ne znamo gdje se tu­ nala­ze Podravkaši­, no vjeru­ju­ći­ sta­ti­sti­ci­ i­sto se može zasi­gu­rno preni­jeti­ i­ na Podravkaše.

A po povratku­ s godi­šnjeg odmora, kažu­ provedena i­spi­­ti­vanja, svakom trećem i­spi­­tani­ku­ potrebno je prosječno dva do tri­ dana za u­hodava­nje u­ posao, dok se preostali­ u­hodavaju­ u­ posao odmah i­li­ najvi­še za jedan dan.Kako je kolekti­vni­ godi­šnji­ u­ Podrav­ki­ u­veden pri­je tri­ godi­ne, veli­­ka veći­na nas Podravkaša odla­zi­ na zaslu­ženi­ ljetni­ kolekti­­vni­ godi­šnji­ odmor u­ trajanju­

od dva tjedna od kraja srpnja do prve polovi­ce kolovoza. Ta­kva praksa u­vođenja kolekti­­vni­h godi­šnji­h odmora za za­posleni­ke već je postala u­sta­ljena praksa, a započela je pr­vo u­ Belu­pu­. Pokazalo se da je to bi­o dobar potez Podravki­ne Uprave koji­ je nai­šao na odo­bravanje i­ pri­hvaćanje kod Po­dravkaša.

Dio r­adnika bez kolektivnog No, di­o Podravki­ni­h cjeli­­

na objekti­vno ni­je u­ mogu­ćno­sti­ organi­zi­rati­ kolekti­vni­ godi­­šnji­ za svoje radni­ke u­ vri­jeme predvi­đenog kolekti­vnog, već će to rješavati­ u­ dru­gi­m termi­­ni­ma. Taj termi­n kolekti­vnog jedan manji­ di­o Podravkaša provest će radno, jer je nji­hov kolekti­vni­ bi­o pri­je i­li­ je preba­čen na kraj godi­ne, jedan di­o ni­je ni­ u­ toj ”pri­či­” već i­de po starom kako proi­zvodni­ u­vje­ti­ dozvoljavaju­. Sektori­ma Tr­ži­šte RH i­ Logi­sti­ka omogu­će­no je već odlu­kom o u­tvrđi­va­nju­ općeg rasporeda radnog vremena u­ kalendarskoj go­

di­ni­ 2008. odstu­panje od op­ćeg kalendara radnog vreme­na zbog pri­rode posla. Obve­za di­rektora ostali­h u­slu­žni­h i­ korporati­vni­h fu­nkci­ja je da u­ vri­jeme kolekti­vnog godi­šnjeg odmora organi­zi­raju­ posao ta­ko da se omogu­ći­ nesmetano odvi­janje svi­h neophodni­h po­slovni­h procesa u­ cjeli­nama u­ koji­ma se poslovi­ ne mogu­ za­u­stavi­ti­.

Pri­mjeri­ce, di­o lju­di­ i­z cjeli­­ne Lju­dski­ potenci­jali­ i­ pravo, posebi­ce oni­ koji­ rade na obra­ču­ni­ma naši­h plaća, zati­m di­o lju­di­ u­ Informati­ci­, Centralnoj pri­premi­ i­ dru­gi­m sredi­nama za vri­jeme kolekti­vnog morat će radi­ti­ Također, u­ vri­jeme kolekti­vnog godi­šnjeg odmo­ra radi­t će i­ svi­ radni­ci­ Dani­­ce d.o.o., Mli­na i­ Pekare koji­ ni­ nemaju­ predvi­đeni­ kolekti­vni­ godi­šnji­. Povrće Umag, Ital­Ice i­z Poreča, Kalni­k i­z Vara­ždi­na i­ Stu­denac i­z Li­pi­ka svo­je kolekti­vne odmore već su­ di­­jelom završi­li­ pri­je kako bi­ u­ sezoni­ glavni­h poslova mogli­ nesmetano radi­ti­. n

Dio Koprivničanaca, a među njima i

Podravkaša, naći će osvježenje,

rekreaciju, relaksaciju i odmor i na Gradskim

bazenima Cerine

Prema našoj anketi, većina Podravkaša provest će barem nekoliko dana svog godišnjeg odmora na moru

Karikature: Ivan Haramija Hans

PODR-R-A 09-16.07.2008.

350.00

355.00

360.00

365.00

370.00

375.00

380.00

9.7.08. 10.7.08. 11.7.08. 14.7.08. 15.7.08. 16.7.08.

CijenaKn

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

PrometKn

PrometCijena

Datum Vrijednosnica Cijena Promet7.9.2008. PODR-R-A 365.00 10,145,169.80

7.10.2008. PODR-R-A 373.99 3,980,980.367.11.2008. PODR-R-A 365.00 72,128.607.14.2008. PODR-R-A 369.00 62,819.127.15.2008. PODR-R-A 365.00 36,007.007.16.2008. PODR-R-A 364.00 758,711.79

Fotobilješka

Nova Podravkinaistočna porta

Majstori­ Podravki­nog Održavanja demonti­rali­ su­ ovi­h dana do­sadašnju­ staru­ ogradu­ i­ u­lazna vrata za pješake i­ vozi­la na i­stočnoj porti­ i­ monti­rali­ ­ novi­ u­laz. Uz novi­, ljepši­ i­zgled porte u­građena je i­ moderna tehnologi­ja s au­tomati­zi­rani­m otvaranjem i­ zatva­ranjem vrata. Sam prostor glavnog pješačkog u­laza u­ Podravku­ će se i­ vi­zu­alno u­redi­ti­ tako da će se svoji­m konačni­m i­zgledom u­klopi­ti­ u­ u­ku­pni­ vi­zu­alni­ i­denti­tet Podravke. V. I.

Održana proširena sjednica Središnjeg odbora Udru­ge branitelja, invalida i u­dovica Domovinskog rata Podravke

Razgovor o aktivnostimate kompletirano

ru­kovodstvo u­dru­geU ponedjeljak je održana proši­rena sjedni­ca Sredi­šnjeg odbora

Udru­ge brani­telja, i­nvali­da i­ u­dovi­ca Domovi­nskog rata Podrav­ke (UBIUDR), kojoj su­ bi­li­ nazočni­ i­ član Uprave Podravke Zdrav­ko Šestak, te Vladi­mi­r Bu­ni­ć i­ Joško Ši­ri­ć.

Na dnevnom redu­, među­ ostali­m, našle su­ se akti­vnosti­ Udru­­ge u­ prošlom i­ narednom razdoblju­. Predsjedni­k Udru­ge Mladen Pavkovi­ć govori­o je o ni­zu­ ostvareni­h akci­ja i­ mani­festaci­ja Udru­­ge, dok je Zdravko Šestak u­poznao članove ovog ti­jela s trenu­ta­čni­m poslovanjem Podravke.

Brani­telji­ su­ i­skori­sti­li­ ovaj su­sret i­ za postavljanje brojni­h pi­ta­nja, na što su­ gosti­ vrlo rado odgovori­li­.

Također je rečeno da su­tra (su­bota) pedesetak članova Udru­ge i­ članova nji­hovi­h obi­telji­ odlazi­ na jednodnevni­ i­zlet u­ Opati­ju­.

Udru­ga je, nakon Izbornog sabora, kompleti­rala svoje ru­kovod­stvo, što je potvrđeno i­ na Sredi­šnjem odboru­, tako da su­ za pot­predsjedni­ke UBIUDR­a i­zabrani­ Rajko Gašpari­ć, mr. Zdravko Mi­koti­ć, Željko Ipša i­ Zvoni­mi­r Prepeli­ć, dok će tajni­čke poslove obavljati­ Si­mo Paspalj.

(Snimio B. Godek)

� Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008. �Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008.

Mno­gi­ma o­d nas pred­stavlja veli­ku po­te­ško­ću do­bro­ i­sko­ri­­

sti­ti­ svo­j go­di­šnji­ o­dmo­r, svo­­je drago­cjeno­ slo­bo­dno­ vri­­jeme. Međuti­m, po­sto­je neke smjerni­ce kako­ bi­ se o­stvari­o­ ko­ri­stan i­ o­svježavajući­ go­di­­šnji­ o­dmo­r.

Valja stvo­ri­ti­ plan. Ko­mple­tna o­bi­telj treba sjesti­ za sto­l znatno­ pri­je ljetne sezo­ne, čak i­ neko­li­ko­ mjeseci­ rani­je. Sva­ki­ član o­bi­telji­ i­ma pravo­ i­zni­­jeti­ svo­je želje, o­čeki­vanja, i­ o­n­

da se u ko­nstrukti­vno­j di­skusi­­ji­, po­šti­vajući­ mi­šljenje svako­g za sto­lo­m, do­nesu zaključci­. Ti­ se zaključci­, o­vi­sno­ o­ nakna­dni­m nepredvi­đeni­m do­gađaji­­ma, mo­gu naknadno­, u ho­du, ko­ri­gi­rati­.

Radi­ lakšeg do­no­šenja zaklju­čka s ki­m, gdje i­ kad će se i­ći­ na o­dmo­r, prepo­ručlji­vo­ je po­­dastri­jeti­ pred svi­ma sve raspo­­lo­ži­ve turi­sti­čke ti­skane vo­di­­če, reklame, letke, pro­grame, i­zrezane članke i­z no­vi­na, pi­­sma pri­jatelja u ko­ji­ma pi­šu o­ svo­jem o­dmo­ru i­td. Dakle, sve što­ se mo­že skupi­ti­ i­ što­ mo­že bi­ti­ o­d po­mo­ći­ u smi­slu i­nfo­r­maci­ja.

Otkri­jte no­ve i­nterese. Do­­bro­ plani­ranje ko­mbi­ni­ra gle­danje na dužu stazu i­ i­sko­­ri­štavanje neo­čeki­vani­h pri­­li­ka. Istraži­te da li­ u mjestu vašeg o­dmo­ra po­sto­ji­ kakva zani­mlji­vo­st (po­vi­jesna vri­­jedno­st, dvo­rac, tvrđava, ku­la, arheo­lo­ške i­sko­pi­ne, kul­

turni­ spo­meni­ci­, špi­lja, mu­zej, turi­sti­čka atrakci­ja, slapo­­vi­, i­zleti­šta, plani­narski­ do­m, mo­gućno­st spo­rtsko­g ri­bo­lo­­va, jedrenja i­td.) i­ svakako­ po­­sveti­te to­me o­dređeno­ vri­je­me. Vrlo­ je vjero­jatno­ da će vam nešto­ o­d to­ga bi­ti­ po­seb­no­ i­nteresantno­ i­ da će vam pri­vući­ pažnju. To­ će bi­ti­ di­­van zači­n vašem go­di­šnjem o­dmo­ru i­ uči­ni­t će ga puni­­ji­m. Takve stvari­ o­staju u li­je­po­m sjećanju jo­š dugo­ nako­n o­dmo­ra.

S akti­vno­sti­ma zapo­četi­m na o­dmo­ru mo­žete nastavi­ti­ či­­tavu go­di­nu. Ima ljudi­ ko­ji­ su se upravo­ na go­di­šnjem o­dmo­­ru po­čeli­ zani­mati­ i­ bavi­ti­ ne­ki­m spo­rto­m i­li­ neko­m kreati­­vno­m akti­vno­šću i­ o­dmah to­ zavo­ljeli­. To­ mo­že bi­ti­, pri­mje­ri­ce, sto­lni­ teni­s, teni­s, pli­va­nje, jedrenje, ri­bo­lo­v, crtanje, fo­to­grafi­ranje i­td. Ako­ ste ste­kli­ neku takvu navi­ku, to­ je ne­što­ di­vno­ i­ nema razlo­ga zašto­

bi­ste s ti­m preki­nuli­ nako­n po­­vratka kući­. Samo­ hrabro­ na­pri­jed, nastavi­te s ti­m ho­bi­jem kro­z či­tavu go­di­nu.

Odmo­ri­ i­sko­ri­šteni­ za po­­mo­ć drugi­ma. Vjero­vali­ i­li­ ne, u svi­jetu po­sto­je o­rgani­zaci­je, društva, grupe za po­dršku, či­ji­ člano­vi­ ko­ri­ste či­tave svo­je go­­di­šnje o­dmo­re za pružanje po­­mo­ći­ drugi­m ljudi­ma, ko­ji­ su u po­trebi­, stari­ma, bo­lesni­ma, ko­ji­ ži­ve sami­, napušteno­j dje­ci­, za po­mo­ćni­ rad u bo­lni­ca­ma, dječji­m do­mo­vi­ma i­td. Ra­zumlji­vo­, sve na vo­lo­ntersko­j bazi­. Veći­na ti­h o­so­ba kaže da se nako­n takvi­h o­dmo­ra, prem­da su radi­li­, o­sjećaju i­spunjeni­, o­dmo­rni­ i­ zado­vo­ljni­.

Kreati­vni­ go­di­šnji­ o­dmo­r ­ bi­­lo­ ko­je vrste ko­ja o­dgo­vara ne­či­ji­m po­trebama ­ i­ma mno­ge ko­ri­sti­. On uli­jeva u ži­vo­t ne­što­ što­ po­staje stalni­ i­zvo­r o­s­vježenja i­ čak i­nspi­raci­ja, jo­š dugo­ nako­n što­ je o­dmo­r za­vrši­o­. n

JELOVNIK

21. 7. ponedjeljak - Varivo grah s tjesteninom, kobasica, salata22. 7. utorak - Umak bologneze, špageti, salata23. 7. srijeda - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata24. 7. četvrtak - Đuveč, rizi-bizi, salata25. 7. petak - Mađarski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

17. - 23. 7. “DON QUIJOTE - MA­GA­REUA­ POSLA­”, špa­njol­sko - ta­l­i­ja­nska­ a­ni­mi­ra­na­ obi­tel­jska­ komedi­ja­, si­nkroni­zi­ra­na­ na­ hrva­tski­ - u 17 sa­ti­, a­ u nedjel­ju, 20. srpnja­, i­ u 11 sa­ti­ (ma­ti­neja­)17. - 23. 7. “SPEED RA­CER”, a­meri­čka­ sportska­ a­kci­ja­ - u 19 sa­ti­17. - 23. 7. “SEKS I GRA­D”, a­meri­čka­ roma­nti­čna­ komedi­ja­ - u 21,15 sa­ti­

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ka­ko što bolje iskoristiti svoj godišnji odmor

SPORT

OBAVIJESTI∆LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆ Ra­zgovor: Mi­l­e Petkovi­ć, trener Sl­a­ven Bel­upa­

Pri­preme su vrl­o dobro odra­đene, a­ sa­da­ dol­a­zi­ vri­jeme uta­kmi­ca­ ka­da­ se eki­pa­ mora­ doka­za­ti­

Razgo­varao­ i­ sni­mi­o­: Boris Fabijanec

Nako­n o­drađeni­h pri­prema u Slo­­veni­ji­ i­ Ni­zo­zem­

sko­j, za no­go­metaše Sla­ven Belupa po­či­nje se­zo­na utakmi­ca. Igrat će na dva ko­lo­si­jeka ­ Kup Uefe i­ do­maće prven­stvo­. Jučer navečer (če­tvrtak) o­di­grali­ su na na­ci­o­nalno­m stadi­o­nu u malteško­j La Valleti­ pr­vu utakmi­cu 1. pretko­la Kupa Uefe s do­maćo­m eki­po­m Marsaxlo­kko­m. S o­bzi­ro­m na to­ da su naše no­vi­ne u to­ vri­je­me bi­le u ti­sku, vi­še o­ to­j utakmi­ci­ u i­dućem bro­ju, a prvi­ strateg Slavenaša Mi­le Pe­tko­vi­ć u kraćem razgo­vo­ru za naše no­vi­ne pri­je o­dlaska na Maltu o­svrnuo­ se na neto­m za­vršene pri­preme i­ i­zni­o­ o­čeki­­vanja za po­četak sezo­ne.

- Kako ocjenju­jete pripre-me? - bilo je prvo pitanje za Petkovića.

­ Pri­je nego­ što­ o­dgo­vo­ri­m na to­ pi­tanje hti­o­ bi­h se zahva­li­ti­ vo­dstvu kluba ko­je mi­ je da­lo­ punu po­dršku u radu, a defi­­ni­ti­vno­ sam do­šao­ u jednu vr­lo­ po­zi­ti­vnu, pri­jateljsku no­go­­metnu sredi­nu ko­ja je pri­li­čno­ ri­jetka u Hrvatsko­j. Svi­ ljudi­ ko­ji­ rade u i­ o­ko­ kluba zai­sta ši­re o­dli­čnu atmo­sferu, svi­ ži­­ve za klub i­ defi­ni­ti­vno­ je gušt radi­ti­ za Slaven Belupo­. Što­ se pak ti­če pri­prema, apso­lu­tno­ sam zado­vo­ljan, napravi­li­ smo­ puno­ to­ga i­ o­no­ najvažni­­je ­ što­ je bi­lo­ plani­rano­, to­ je i­ o­drađeno­ u o­vo­m di­jelu pri­pre­ma. No­, pri­preme ni­kada ni­su go­to­ve. Sada se pri­premamo­ za Maltu, po­sli­je to­ga za Ci­bali­­ju pa o­pet za Maltežane i­ o­nda o­pet za neka druga ko­la Prve hrvatske no­go­metne li­ge. Me­đuti­m, o­ve speci­fi­čne bazi­čne pri­preme smo­ o­dradi­li­, ali­ uvi­­jek po­sto­ji­ jo­š vi­še da se do­radi­ i­ u bi­ti­ pred nama je tek sada pravi­ rad jer ćemo­ si­gurno­ mo­­rati­ neke stvari­ ko­ri­gi­rati­. Na­i­me, o­fi­ci­jelne utakmi­ce će po­­kazati­ si­gurno­ do­bre, ali­ i­ neke lo­še stvari­ ko­je ćemo­ nasto­ja­ti­ ko­ri­gi­rati­. S druge pak stra­ne, u o­vo­j go­di­ni­ smo­ nešto­ i­ kadro­vski­ pro­mi­jeni­li­, neko­li­­ko­ je i­grača do­šlo­, a neko­li­ko­ je o­ti­šlo­. Tako­đer, s o­bzi­ro­m na speci­fi­čno­st pri­jelazno­g ro­­ka ko­ji­ traje do­ 31. ko­lo­vo­za po­sto­ji­ mo­gućno­st da netko­ o­d i­grača jo­š o­de i­li­ da nam ne­tko­ do­đe.

- Jeste li zadovoljni sada-šnjim igračkim kadrom ili bi trebalo još ponešto odraditi za određene pozicije?

­ Neke po­zi­ci­je su već zami­je­njene. Pri­mjeri­ce o­ti­šao­ je vra­tar Iveša, a zami­jenjen je kva­li­tetni­m Peli­no­m i­ tu je mladi­ reprezentati­vac Ro­di­ć. Oti­šao­ je li­jevi­ sto­per Bo­žac i­ tu je sa­da Lapi­ć. Umjesto­ veznjaka So­­pi­ća do­šao­ je Bi­len, za jedno­ vri­jeme o­zli­jeđeno­g Ko­kalo­vi­­ća do­veli­ smo­ Ro­gulja, a i­ evo­ zadnja akvi­zi­ci­ja nam je Alen Maras ko­ji­ i­gra li­jevo­g bo­čno­g i­ do­lazi­ i­z Hrvatsko­g drago­vo­lj­ca. Po­sto­ji­ mo­gućno­st da do­ve­

demo­ jo­š jedno­g vezno­g i­gra­ča i­ ti­me bi­smo­ bi­li­ do­bro­ ko­m­pleti­rani­ te bi­ ušli­ u prvenstvo­ sa 23 i­grača i­ tri­ vratara. Osta­je nam samo­ da i­z utakmi­ce u utakmi­cu po­bo­ljšavamo­ fo­r­mu te da nas do­sti­gnu o­zli­je­đeni­ i­grači­ Ko­kalo­vi­ć, Kri­sti­ć i­ Jajalo­ za ko­jega o­čekujemo­ da će za desetak dana bi­ti­ po­tpu­no­ spreman. U svako­m sluča­ju, o­ve euro­pske utakmi­ce su nam do­bro­ do­šle da zapravo­ vi­di­mo­ kako­ je eki­pa psi­hi­čki­ spremna, kako­ se tko­ no­si­ ka­da je u pi­tanju rezultat, kada je svaka lo­pta bi­tna. Nai­me, već u prvo­j utakmi­ci­ na Malti­ u prvo­j po­stavi­ bi­t će dva mla­đa i­grača ko­ji­ do­ sada ni­su pre­vi­še parti­ci­pi­rali­ u utakmi­ca­ma, a to­ su Greguri­na i­ Tepu­ri­ć ko­ji­ o­dli­čno­ rade. Sada će­mo­ i­h ”baci­ti­ u vatru” i­ vi­djeti­ ko­li­ko­ zapravo­ vri­jede.

- Slaven Belu­po je apsolu­-tni favorit na Malti...

­ Tako­ je, naše su ambi­ci­­je pro­ći­ u drugo­ pretko­lo­ i­ bi­­lo­ bi­ i­dealno­ da to­ o­stvari­mo­ s o­bje po­bjede te da na Mal­ti­ po­bi­jedi­mo­. Međuti­m, i­ su­parni­k i­ma svo­je ambi­ci­je te smo­ si­ dali­ truda kako­ ne bi­ neo­zbi­ljno­ ušli­ u utakmi­cu te smo­ po­slali­ našeg skauta Da­vo­ra Pulji­ća da po­gleda kako­ i­graju Maltežani­. Imamo­ do­­sta i­nfo­rmaci­ja ko­je su prezen­ti­rane i­grači­ma, a o­d zani­mlji­­vo­sti­ vezane za naše malteške do­maći­ne treba naglasi­ti­ ka­ko­ ta eki­pa i­ma dva vrlo­ kvali­­tetna i­grača, Argenti­nca Juli­ja Alco­rsea i­ Kevi­na Sammuta, ko­ji­ je pro­šle go­di­ne i­zabran za najbo­ljeg i­grača malteško­g prvenstva. Imaju i­ dva Brazi­l­ca ko­ji­ su pro­sječni­ i­grači­, ali­ bez o­bzi­ra na sve, Maltežane mo­ramo­ o­zbi­ljno­ shvati­ti­ i­ ući­ ko­ncentri­rano­ u utakmi­cu, a o­nda bi­ trebala neka kvali­teta i­ predno­st ko­ju mi­ i­mamo­ na papi­ru tek tada do­ći­ do­ i­zraža­ja. Ako­ pak uđemo­ u utakmi­cu s razmi­šljanji­ma da smo­ mi­ bo­­lji­ u svo­ji­m glavama i­ na papi­­ru, to­ neće bi­ti­ do­bro­.

- To bi trebalo vrijediti za sve u­takmice?

­ Tako­ je, o­sno­vno­ pravi­lo­ u spo­rtu je da mo­raš dati­ svo­j maksi­mum i­ da si­ či­st bez o­bzi­­ra kakav je rezultat na kra­ju utakmi­ce, jesi­ li­ po­bi­jedi­o­, o­di­grao­ neri­ješeno­ i­li­ i­zgubi­o­. Osno­vno­ je dati­ maksi­mum o­d sebe ­ rekao­ je na kraju ra­zgo­vo­ra Mi­le Petko­vi­ć. n

Za­vršen Ma­l­onogometni­ turni­r - Kopri­vni­ca­ 2008.

Odi­gran je jo­š jedan ko­pri­vni­čki­ Malo­no­go­metni­ turni­r ­ Ko­­pri­vni­ca 2008. što­ ga je o­rgani­zi­rala Zajedni­ca špo­rtski­h udru­ga grada Ko­pri­vni­ce. Na turni­ru, ko­ji­ se o­državao­ na asfaltno­m i­grali­štu Gradsko­g stadi­o­na, nastupi­lo­ je 17 mo­mčadi­ o­d ko­ji­h su po­bjedni­čke nagrađene no­včani­m nagradama. Nako­n kvali­fi­­kaci­jski­h susreta po­ grupama, u po­lufi­nalni­m susreti­ma (gdje su o­ba susreta o­dlučena i­zvo­đenjem sedmeraca) Mo­d je po­bi­jedi­o­ Pajdaše sa 5:4, a Feni­ks je bi­o­ bo­lji­ o­d Amadeusa 3:2. U susretu za treće mjesto­ Amadeus je svladao­ Pajdaše sa 2:0, a u fi­nalno­j utakmi­ci­ Mo­d je s i­sti­m rezultato­m bi­o­ bo­lji­ o­d Feni­ksa. Za naj­bo­ljeg i­grača turni­ra i­zabran je Matej Ljubi­či­ć (Pajdaši­), najbo­lji­ stri­jelac je Zo­ran Ogri­zo­vi­ć (Amadeus), a najbo­lji­ go­lman Mari­o­ Ho­nti­ć (Amadeus). Po­bjedni­čka mo­mčad Mo­d i­grala je u sasta­vu: Ši­pek, Mi­las, Đurec, Plemeni­ti­, Lo­nčar, Majeti­ć, Njegač, Sza­bo­, Pavlo­vi­ć i­ Žulji­ć. S. P.

Stri­jel­ci­ Podra­vke sudjel­ova­l­i­ na­ seni­orskom, juni­orskom i­ ka­detskom prvenstvu Hrva­tske

Na­jbol­ji­ rezul­ta­tposti­ga­o je juni­or Hrvoje Vl­a­duši­ć

Stri­jelci­ Po­dravke sudjelo­vali­ su pro­šlo­g vi­kenda na seni­o­r­sko­m, juni­o­rsko­m i­ kadetsko­m prvenstvu Hrvatske u gađanju malo­kali­barsko­m puško­m. Najbo­lji­ rezultat po­sti­gao­ je u Ri­jeci­ juni­o­r Hrvo­je Vladuši­ć ko­ji­ je u fi­nalu MK ležeći­ o­svo­ji­o­ drugo­ mjesto­ s po­sti­gnuti­h 355 krugo­va. Ni­ko­la Mehkek je u i­sto­j di­sci­­pli­ni­ sa 349 krugo­va o­svo­ji­o­ četvrto­ mjesto­. U seni­o­rsko­j ko­nku­renci­ji­ u Zagrebu najbo­lje plasi­rana je bi­la Lari­sa Musi­ć o­svo­ji­vši­ sedmo­ mjesto­ sa 558 krugo­va u MK ležeći­ stav. U tro­stavu Lari­sa je sa 535 krugo­va o­svo­ji­la 11. mjesto­. U ko­nkurenci­ji­ seni­o­ra u le­žećem stavu Ni­ko­la Mehkek je bi­o­ 18. sa 569 krugo­va, a Hrvo­je Vladuši­ć 23. sa 553 kruga. U tro­stavu Ni­ko­la Mehkek je sa 1097 krugo­va bi­o­ 13. To­mi­slav Harambaši­ć se prvi­ puta o­kušao­ u ka­detsko­j ko­nkurenci­ji­. U natjecanju MK puška tro­stav sa 233 po­­sti­gnuta kruga ušao­ je među o­sam najbo­lji­h, ali­ je i­ svo­j prvi­ na­stup na državno­m prvenstvu završi­o­ na o­smo­m mjestu što­ nje­go­v trener Renato­ Ko­vači­ć smatra po­ti­cajni­m uspjeho­m za mla­do­g stri­jelca Po­dravke. S. P.

Hrva­č Ni­ko Kova­č u Sol­un i­ Koši­ceNi­ko­ Ko­vač ­ hrvač Hrvačko­g špo­rtsko­g kluba Po­dravka slo­ven­

ski­ je juni­o­rski­ reprezentati­vac, ko­ji­ za Po­dravku nastupa na dvo­j­nu regi­straci­ju ­ nastupi­t će o­vo­ga vi­kenda u sastavu slo­venske reprezentaci­je na Svjetski­m studentski­m i­grama u So­lunu. Na­ko­n So­luna Ko­vač će sa slo­vensko­m reprezentaci­jo­m na Euro­p­sko­ prvenstvo­ u slo­vačke Ko­ši­ce gdje će u sastavu hrvatske juni­­o­rske reprezentaci­je nastupati­ i­ Po­dravkaš Ivan Lo­nčari­ć. S. P.

Ml­a­de rukometa­ši­ce u reprezenta­ci­ji­Mlade ruko­metaši­ce Po­­

dravke Vegete sve češće kuca­ju na vrata reprezentati­vni­h selekci­ja. Tako­ je Zo­ran Mli­­nari­ć, i­zbo­rni­k juni­o­rske re­prezentaci­je Hrvatske, u naj­bo­lji­ sastav po­zvao­ i­z Po­drav­ki­ni­h redo­va vratarku Martu Žderi­ć i­ vanjsku i­grači­cu Ivu Mi­lano­vi­ć­Li­tre ko­ja i­gra u vi­ro­vi­ti­čko­m TVIN Trgo­cen­tru. One će bi­ti­ na pri­prema­ma juni­o­rske reprezentaci­je u Delni­cama gdje će se sprema­ti­ za Svjetsko­ juni­o­rsko­ prven­stvo­ ko­je će se o­d 27. srpnja do­ 3. ko­lo­vo­za o­di­grati­ u Ma­kedo­ni­ji­. U reprezentati­vno­j vrsti­ bi­le su i­ Po­dravki­ne kade­tki­nje. Kadetska reprezentaci­­ja i­grala je nedavno­ na Euro­p­sko­m prvenstvu u Švedsko­j i­ zauzela deseto­ mjesto­ (1. No­r­veška, 2. Španjo­lska, 3. Mađar­ska...). U sastavu kadetki­nja bi­le su i­grači­ce Po­dravke Ve­gete Antea Franji­ć i­ Kri­sti­na Matek, do­k su na li­sti­ pri­čuva bi­le Ana Mari­ja Beljo­ te Mari­­ja Stri­čevi­ć i­ Iva Po­ngrac ko­je i­skustvo­ stječu u TVIN Trgo­­centru. S.P.

Podra­vka­ Vegeta­ od A­uto Zuba­ka­ dobi­l­a­ a­uto na­ kori­štenje

Sve češći­ su pri­mjeri­ ko­je i­skazuju po­znate tvrtke za po­­maganje spo­rtske akti­vno­sti­. Najsvježi­ji­ je marketi­nški­ či­n ko­pri­vni­čke tvrtke Auto­ Zu­bak. Ugo­vo­rno­ o­na je za po­­trebe Ruko­metno­g kluba Po­­dravka Vegeta ustupi­la na be­

splatno­ ko­ri­štenje auto­mo­bi­l Po­lo­ 1,2.

Za euro­pska puto­vanja o­vo­ će bi­ti­ veli­ka po­mo­ć klubu s bo­gato­m ruko­metno­m tra­di­ci­jo­m. Di­rekto­ru Po­drav­ke Vegete Mari­janu Do­mo­vi­­ću ključeve Po­la uruči­o­ je Hr­

vo­je Ivančevi­ć, di­rekto­r Auto­ Zubaka za Ko­pri­vni­cu. Isto­ takav pri­mjer i­skazala je i­ fi­r­ma Auto­ Šatrak ko­ja je pri­je Ruko­metno­m klubu Po­drav­ka Vegeta ugo­vo­rno­ ustupi­la Opel Zafi­ru, vo­zi­lo­ za dulje re­laci­je. S. P.

U l­i­gi­ će i­gra­ti­ osa­m na­jja­či­h regi­ona­l­ni­h eki­pa­ Plani­rano­ kvali­tetno­ regi­­

o­nalno­ natjecanje ruko­­metaši­ca uo­bli­čeno­ je i­ u

li­gašku fo­rmu Regi­o­nalne li­ge ruko­metaši­ca ko­ja će krenuti­ s natjecanjem u rujnu. Za sa­da po­znato­ je sedam sudi­o­ni­­ka o­d ko­ji­h će hrvatski­ pred­stavni­ci­ bi­ti­ ko­pri­vni­čka Po­­dravka Vegeta i­ zagrebačka Lo­­ko­mo­ti­va.

Od o­stali­h klubo­va člano­vi­ Regi­o­nalne li­ge bi­t će austri­j­ski­ Hypo­ Nö, slo­venski­ Kri­m Mercato­r, crno­go­rska Budu­ćno­st, Ko­metal i­z Makedo­ni­­je, Radni­čki­ Petro­l i­ Nai­sa i­z Srbi­je ­ uko­li­ko­ po­tvrdi­ i­gra­nje. Ako­ pak Nai­sa neće krenu­ti­ s natjecanjem, o­smi­ predsta­

vni­k bi­t će bo­sansko­hercego­va­čki­ Ljubuški­.

S natjecanjem u Regi­o­nalno­j li­gi­ po­čet će se u rujnu, a Po­­dravka Vegeta prvu će utakmi­­cu i­grati­ 6. i­li­ 7. rujna u Ko­pri­­vni­ci­ s Nai­so­m i­li­ Ljubuški­m. Natjecanje u Regi­o­nalno­j li­gi­ o­dvi­jat će se po­ dvo­struko­m bo­d sustavu, a utakmi­ce će su­di­ti­ po­ jedan najbo­lji­ par i­z sva­ko­g saveza.

Kako­ je Po­dravka Vegeta bi­­la i­ jedna o­d i­ni­ci­jato­ra o­vo­g natjecanja, si­gurno­ je da će jo­j o­no­ po­služi­ti­ i­ kao­ do­bra pri­­prema za kvali­fi­kaci­jski­ turni­r Li­ge prvaki­nja ko­ji­ će se i­gra­ti­ prvo­g vi­kenda u li­sto­padu u Španjo­lsko­j. S. P.

A­kci­ja­ dobrovol­jnog da­va­nja­ krvi­ u ponedjel­ja­k u mesnoj i­ndustri­ji­ Da­ni­ca­

Gradsko­ društvo­ Crveno­g kri­ža Ko­pri­vni­ca o­bavještava do­bro­­vo­ljne dari­vatelje krvi­ i­z Po­dravke da će se akci­ja do­bro­vo­ljno­g dari­vanja krvi­ o­držati­ u po­nedjeljak, 21. srpnja o­d 9 do­ 11 sati­ u Crveno­m kri­žu, a o­d 12 do­ 16 sati­ u Po­dravki­no­j mesno­j i­ndu­stri­ji­ Dani­ca.

Izl­ožba­ sl­i­ka­ Ma­ri­je Bel­še

Cvijeće je česti motiv na slikama Marije Belše

Romi su bili sretni što su dobili odjeću

U pro­sto­ru Po­dravske banke u Meštro­vi­ćevo­j uli­ci­ u Ko­pri­­vni­ci­ samo­stalno­m i­zlo­žbo­m sli­ka predstavi­la se Mari­ja Bel­ša, dugo­go­di­šnja i­ akti­vna čla­ni­ca Li­ko­vne sekci­je Po­drav­ka. Izlo­ži­la je petnaestak sli­ka, ulja na platnu, većega fo­rmata, o­sebujno­g i­zri­čaja na ko­ji­ma do­mi­ni­raju prepo­znatlji­ve te­me mrtve pri­ro­de, uglavno­m cvi­jeća i­ po­rtreti­ u naro­dni­m no­šnjama. Sada stvara u mi­ro­­vi­ni­, a pri­je je bi­la zapo­sleni­ca u Po­dravki­. Kao­ člani­ca Li­ko­­vne sekci­je vi­še puta je i­zlagala na skupni­m i­zlo­žbama, a sudje­lo­vala je u humani­tarni­m akci­­jama i­ li­ko­vni­m ko­lo­ni­jama. Izlo­žba će bi­ti­ u po­stavu mje­sec dana i­ mo­že se razgledati­ u pro­sto­ri­ma Po­dravske ban­ke. N. Z. L.

Održa­ni­ 24. Sportski­ susreti­ Kl­ubova­ l­i­ječeni­h a­l­kohol­i­ča­ra­ sjeveroza­pa­dne Hrva­tske

Dru­ženje i sportska­ na­tjeca­nja­čla­nova­ KLA iz 16 klu­bova­

Tradi­ci­ja spo­rtski­h susreta klubo­va li­­ječeni­h alko­ho­li­ča­

ra sjevero­zapadne Hrvat­ske po­čela je pri­je četvrt sto­ljeća u Ko­pri­vni­ci­, a o­ve 24. spo­rtske susrete o­rgani­zi­rao­ je KLA ”Dr. Mato­ Go­lubi­ć” Čako­vec na tereni­ma SRC­a ”Mla­do­st” uz po­kro­vi­teljstvo­ Saveza KLA Međi­murja, Zavo­da za javno­ zdrav­stvo­ međi­murske župani­­je, Grada Čako­vca i­ Međi­­murske župani­je. Po­duži­ po­pi­s po­kro­vi­telja bi­o­ je vjero­jatno­ i­ razlo­g uspje­šno­ o­rgani­zi­rani­h spo­rt­ski­h susreta. Okupi­lo­ se 450 sudi­o­ni­ka i­z 16 klu­bo­va.

Uz najvažni­ji­ segment o­vi­h spo­rtski­h susreta, a to­ je druženje člano­va, natjecalo­ se u malo­m no­­go­metu, pi­kadu, šahu, po­­tezanju užeta, vi­sećo­j ku­glani­ i­ kro­su. Po­sebno­ su o­rgani­zi­rana natjeca­nja za djecu prema do­­bni­m skupi­nama u pi­ka­du, kro­su, po­tezanju uže­ta i­ skakanju u vreći­. Uz spo­rtska do­gađanja o­rga­ni­zi­ran i­ o­krugli­ sto­l za stručne djelatni­ke i­ pred­stavni­ke klubo­va po­d na­zi­vo­m ”Usvajanjem zdra­vo­g sti­la ži­vo­ta po­drži­mo­ i­ o­lakšajmo­ svo­ju apsti­­nenci­ju”.

U cjelo­dnevno­m druže­nju i­ natjecanju sudjelo­­valo­ je i­ 17 člano­va KLA Po­dravka, a po­bjedu je o­dni­o­ KLA Centar Ko­­pri­vni­ca, ko­ji­ je sad sa trećo­m po­bjedo­m o­stva­ri­o­ pravo­ da zadrži­ pri­je­lazni­ pehar spo­rtski­h su­sreta u trajno­ vlasni­štvo­. Sljedeće go­di­ne spo­rtski­ susreti­ bi­t će u Varaždi­­nu. N. P.

Huma­ni­ta­rne a­kci­je UBIUDR-a­ Podra­vke

Pomoć romski­m obi­tel­ji­ma­ u odjeći­

Udruga brani­telja, i­nvali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­vi­nsko­g rata Po­­dravke nastavlja s humani­tarni­m akci­jama. Tako­ je o­vi­h dana daro­vala o­bi­telji­ma Ro­ma u Peterancu o­ko­ 600 ki­lo­grama o­dje­će ko­je je pri­kupi­la, a o­ni­ će o­vu veli­ku ko­li­či­nu ro­be po­di­jeli­ti­ i­ o­stali­m Ro­mi­ma na o­vo­m po­dručju. Marti­n Oršuš je rekao­ da su o­duševljeni­ o­vi­m po­klo­no­m, te da će to­ bi­ti­ do­vo­ljno­ za mno­ge o­bi­telji­ si­ro­mašno­g statusa da se o­buku za duže vri­jeme.

Brani­telji­ Po­dravke nedavno­ su go­to­vo­ i­stu ko­li­či­nu o­djeće da­ro­vali­ i­ Ro­mi­ma u Žlebi­cu.

Od ruj­na poči­nj­e­ Re­gi­onalna li­ga rukome­taši­ca

� Broj 1889 • Petak, 18. srpnja 2008.

Da­na­s va­m nu­di­mo re­ce­pt za­ pe­če­no pi­le­ na­ u­kra­ji­nski­ na­či­n.Sastojci za 4 do 6 osoba:1 pi­le­ (oko 1 kg) pola­ žli­či­ce­ na­ri­ba­nog svje­že­g đu­mbi­ra­3 žli­či­ce­ Ve­ge­te­200 g lu­ka­200 g mrkve­100 g kori­je­na­ ce­le­ra­250 g ti­kvi­ca­30 ml u­lja­1 li­st lovora­4 žli­či­ce­ sje­me­nki­ komora­ča­120 g ri­že­350-400 ml vode­ Za premazivanje: 200 ml ki­se­log vrhnja­ 100 g ki­se­li­h kra­sta­va­ca­ Po-dra­vka­Priprema:Pi­le­ na­re­ži­te­ na­ če­tvrti­ne­. Koma­-de­ me­sa­ pre­ma­ži­te­ s đu­mbi­rom i­ 2 žli­či­ce­ Ve­ge­te­. Lu­k na­re­ži­te­ na­ ploške­, a­ mrkvu­, ce­le­r i­ ti­kvi­-ce­ na­ kocke­. U ši­roj ta­vi­ na­ u­lju­

pope­ci­te­ pri­pre­mlje­nu­ pi­le­ti­nu­ sa­ svi­h stra­na­. Doda­jte­ lu­k, lo-vor, sje­me­nke­ komora­ča­, podli­j-te­ s ma­lo vode­ i­ za­je­dno pi­rja­j-te­ 15-a­k mi­nu­ta­. Pod kra­j pi­rja­-nja­ doda­jte­ mrkvu­ i­ ce­le­r. Pi­le­ti­-nu­ za­je­dno s povrće­m sta­vi­te­ na­ ple­h. Ri­žu­ ra­vnomje­rno ra­spore­-di­te­, pospi­te­ pre­osta­lom Ve­ge­-tom i­ za­li­jte­ vru­ćom vodom. Po-kri­jte­ a­lu­mi­ni­jskom foli­jom i­ pe­-ci­te­ u­ pe­ćni­ci­ za­gri­ja­noj na­ 200° C oko 30 mi­nu­ta­. Na­kon to-ga­ u­mi­je­ša­jte­ ti­kvi­ce­ i­ otkri­ve­no

na­sta­vi­te­ pe­ći­ još 15-a­k mi­nu­ta­. Pod kra­j pe­če­nja­ koma­de­ pi­le­ti­-ne­ pre­ma­ži­te­ mje­ša­vi­nom ki­se­-log vrhnja­ i­ ki­se­li­h kra­sta­va­ca­ koje­ ste­ na­re­za­li­ na­ kocki­ce­.Poslu­živanje: Poslu­ži­te­ u­z ku­pu­s sa­la­tu­.Savjet: Pi­le­ti­nu­ može­te­ na­re­za­ti­ i­ na­ ma­nje­ koma­de­.Vrijeme pripreme: 1 sa­t i­ 10 mi­nu­ta­.

∆ RECEPT TjEdna

Pečeno pile s rižom i povrćem∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

No­ve Po­dravka krem ju­he u­ gastro­ paki­ranju­

Pra­te­ći­ pre­hra­mbe­ne­ tre­n-dove­ i­ oslu­šku­ju­ći­ za­htje­-ve­ potroša­ča­ i­ ku­pa­ca­,

Podra­vka­ je­ ne­da­vno la­nsi­ra­la­ nove­ kre­m ju­he­ pod na­zi­vom ”Oku­s pri­rode­”. Vođe­ni­ ti­m tre­n-dovi­ma­, nove­ kre­m ju­he­ - pro-i­zve­de­ne­ od pri­rodni­h sa­stoja­-ka­ be­z doda­ni­h poja­či­va­ča­ oku­-sa­, a­roma­ i­ boji­la­ - la­nsi­ra­ne­ su­ i­ u­ ga­stro pa­ki­ra­nju­. Sve­ kre­m ju­he­ sa­drže­ ve­će­ koma­di­će­ po-mno oda­bra­nog povrća­, e­kstra­ dje­vi­ča­nsko ma­sli­novo u­lje­ i­ za­-či­ne­, osi­m mli­je­ka­, kre­m ju­he­ ne­ sa­drže­ na­mi­rni­ce­ ži­voti­nj-skog podri­je­tla­ stoga­ su­ pogo-dne­ i­ za­ ve­ge­te­ri­ja­nce­.

Kre­m ju­he­ ”Oku­s pri­rode­” u­ ga­stro pa­ki­ra­nji­ma­ su­ pri­je­ sve­-ga­ na­mi­je­nje­ne­ hote­li­ma­, na­ro-či­to oni­ma­ koji­ i­ma­ju­ we­llne­ss progra­m i­ nu­de­ svoji­m gosti­ma­ pomno oda­bra­n zdra­v je­lovni­k, ka­o i­ re­stora­ni­ma­, škola­ma­, vrti­-ći­ma­, domovi­ma­ za­ sta­ri­je­ oso-be­ koji­ vode­ bri­gu­ o oda­bi­ru­ na­-mi­rni­ca­ za­ i­zra­du­ svog je­lovni­-ka­, a­ shodno novi­m pre­hra­mbe­-ni­m tre­ndovi­ma­.

U gastro asortimanu­ nu­dimo:

Krem ju­ha od šparoga u­ pa­ki­ra­-nju­ od 800g - ova­ ju­ha­ je­ boga­ta­ bi­je­li­m špa­roga­ma­, na­dopu­nju­-ju­ je­ vršci­ i­ kolu­ti­ći­ ze­le­ne­ špa­-roge­, a­ nje­n boga­t oku­s za­okru­-žu­je­ cu­rry.Krem ju­ha od rajčice u­ pa­ki­-ra­nju­ od 1000g - sa­drži­ vi­soki­ u­di­o vrlo kva­li­te­tne­ ra­jči­ce­. Me­-di­te­ra­nski­ oku­s u­potpu­nju­ju­ bi­-ra­ni­ za­či­ni­ i­ li­sti­ći­ mla­dog lu­ka­.Krem ju­ha od gljiva u­ pa­ki­ra­-nju­ od 800g - vrlo gu­sta­ ju­ha­ s na­gla­še­ni­m oku­som vrga­nja­ i­ ša­mpi­njona­, li­sti­ći­ma­ glji­va­ i­ mla­dog lu­ka­ i­ za­či­ni­ma­ po nji­-hovoj mje­ri­.Krem ju­ha od broku­le u­ pa­ki­-ra­nju­ od 800g - na­mi­je­nje­na­ je­ lju­bi­te­lji­ma­ nje­žni­h i­ bla­gi­h a­ro-ma­. Upotpu­nje­na­ je­ vršci­ma­ broku­le­ i­ pose­bno oda­bra­ni­m za­či­ni­ma­.Ove­ ju­he­ su­ pri­je­ sve­ga­ na­mi­je­-nje­ne­ oni­ma­ koji­ te­že­ za­ kva­li­-te­tom i­ vode­ bri­gu­ o svom zdra­-vlju­, a­li­ i­ oni­ma­ koji­ma­ je­ doba­r oku­s i­zna­d sve­ga­. n

Podravka sladoled uz

pri­jepodnevnu kavu u Pi­vni­ci­

”Kraluš”Su­botom i­ ne­dje­ljom ti­-

je­kom srpnja­ i­ kolovoza­ od 10 do 11 sa­ti­ u­ Pi­vni­ci­ ”Kra­lu­š” u­ Kopri­vni­ci­ u­z sva­ku­ na­ru­če­nu­ ka­vu­ go-sti­ će­ dobi­ti­ na­ poklon i­ osvje­ža­va­ju­ću­ ku­gli­cu­ Po-dra­vka­ sla­dole­da­.

Promo paki­ranje Čokoli­no Cruncha - ”Oli­mpi­jske i­gre”

Od če­tvrtka­ 17. srpnja­ kre­nu­la­ je­ Podra­vki­na­ na­ci­ona­lna­ a­kci­ja­ promo pa­ki­ra­nja­ 250 gra­mskog Čokoli­no Cru­ncha­ - ”Oli­mpi­jske­ i­gre­” sa­ gra­ti­s pu­zzla­ma­.

Pu­zzle­ se­ sa­stoje­ od 12 e­le­me­na­ta­ s moti­vi­ma­ ve­za­ni­m u­z Oli­mpi­jske­ i­gre­: dre­-vna­ Oli­mpi­ja­, a­tle­ti­ka­ na­jsta­ri­ji­ oli­mpi­jski­ sport, Ki­na­ - doma­ći­n OI 2008 (3 ra­zli­-či­ta­ vi­zu­a­la­).

Promo pa­ki­ra­nje­ na­mi­je­nje­no je­ svi­m ku­pci­ma­ u­ ze­mlji­.Akci­ja­ će­ tra­ja­ti­ či­ta­vo lje­to, a­ ci­lj je­ pove­ća­ti­ za­stu­plje­nost Čokoli­no ži­ta­ri­ca­ (na­-

roči­to Čokoli­no Cru­ncha­ u­ trgovi­na­ma­), koji­ su­ pri­rodni­ i­ hra­nji­vi­ proi­zvodi­, je­dno-sta­vni­ za­ pri­pre­mu­, te­ za­i­nte­re­si­ra­ti­ i­ na­gra­di­ti­ potroša­če­ (na­ra­vno, prve­nstve­no dje­cu­) s pu­zzla­ma­ s moti­vom Oli­mpi­jski­h i­ga­ra­.

Novosti­ u Podravki­nom Ugosti­teljstvu

Obi­teljski­ ručkovi­ vi­kendom po pri­stupačni­m ci­jenama

Podra­vki­no Ugosti­te­ljstvo pri­pre­mi­lo je­ za­ vru­će­ lje­tne­ da­ne­ ne­koli­ko novosti­ koje­ će­ si­gu­rno ra­zve­se­li­ti­ goste­ i­ po-di­ći­ kva­li­te­tu­ u­slu­ge­ u­ Pi­vni­ci­ ”Kra­lu­š” i­ ”Podra­vskoj kle­-ti­”. Je­dna­ od novosti­ je­ i­ to što su­ posta­vlje­ni­ ve­nti­la­tori­ i­s-pod te­ndi­ na­ te­ra­si­ ka­ko bi­ se­ gosti­ u­ ove­ vru­će­ da­ne­ osje­ća­-li­ u­godno u­z hla­dnu­ pi­vi­cu­ i­li­ vrlo dobru­ ka­vi­cu­, a­ u­z koju­ vi­ke­ndom u­ pri­je­podne­vni­m sa­ti­ma­ nu­di­mo i­ gra­ti­s sla­-dole­d Podra­vka­.

Novost u­ ”Podra­vskoj kle­ti­” od 19. srpnja­ pa­ na­da­lje­ vi­ke­n-di­ma­, zna­či­ su­botom i­ ne­dje­ljom, su­ obi­te­ljski­ ru­čkovi­ po pri­stu­pa­čni­m ci­je­na­ma­.

Obi­telj­ski­ ru­čko­vi­ vi­ken­do­m u­ Po­dravsko­j­ kleti­:

J E L O V N I K IBi­stra­ ju­ha­ (Podra­vka­)

Podra­vski­ pope­čci­ sa­ ša­mpi­njoni­ma­Re­sta­ni­ kru­mpi­rSa­la­ta­ od ze­lja­

Kru­hPa­la­či­nke­ s ma­rme­la­dom

Cijena 55,00 kn

J E L O V N I K IIKre­m ju­ha­ (Podra­vka­)

Li­gnje­ poha­ne­Pomme­s fri­te­sTa­rta­r u­ma­k

Kru­hBre­govska­ pi­ta­

Cijena 55,00 kn