TROŠKOVI - Visoka turisticka skola Beogradvisokaturisticka.edu.rs/skripte/osnovi_ekon… · PPT file · Web view · 2013-11-25Razlikuju se: Fiksni troškovi troškovi sre.rada

TROŠKOVI PROIZVODNJE IMAKSIMIRANJE PROFITA

PREDAVANJE 8Prof.dr Zoran Milenković

Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 2

U prethodnom poglavlju bavili smo se proizvodnom tehnologijom privrednog subjekta, koja opisuje kako se inputi transformišu u autpute - proizvode i usluge.


Sada ćemo videti kako proizvodna tehnologija zajedno sa cenama inputa određuje proizvodne troškove privrednog subjekta.


Ponuda privrednog subjekta i profit

Na svakom nivou autputa troškovi proizvodnje zavise od tehnologije, a to određuje potrebne inpute i cene inputa sa kojima se firma suočava.

Godišnji prihod od prodaje zavisi od krive tražnje sa kojom je firma suočena.


Kriva tražnje određuje cenu za koju količinu svakog autputa može biti prodata i, prema tome, godišnji prihod koji firma zaradi.

Za našu analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultata poslovanja (profit).


Ponuda privrednog subjekta i profit• Smisao poslovanja je profit. • Profit (П) je razlika između ukupnih prihoda (TR)

i ukupnih troškova (TC), odnosno

profit (neto vrednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi. П = TR – TC.

Za ocenjivanje finansijski performansi jedne kompanije bitan je pojam prinosa na invenstirani kapital, a on se izračunava; Prinos na investirani kapital = Profit

Investirani kapital x 100%


Ponuda privrednog subjekta i profit• Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje

profita je:

• Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji: marginalni prihod mora biti jednak marginalnom trošku. – Drugi izvod za maksimiranje profita je:

,0Q

TCQ

TRQΠ

odnosno: MC,MR ,

QTC

QTR

0,QΠ 2

2

odnosno: .

QMC

QMR tj. 0,

QMC-

QMR


Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili

ekonomski profit

Ekonomisti i računovođe imaju specifične poglede na troškove i profit.

Računovođa je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza kompanije.


Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviđanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u određene aktivnosti.

Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere da donesu pogrešne odluke.



ekonomski profit

U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način.


Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste troškova i na bazi njih se radi kalkulacija.

Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u kompaniji, odnosno koje su investicije profitabilne.



ekonomski profitDa bismo razumeli računovodstveni

prikaz troškova, neophodno je definisati neke pojmove.

Naše rasprave započinjemo bilansom stanja koji govori koliko privredno društvo vredi u datom vremenskom periodu.


Na jednoj strani bilansa je aktiva (procena vrednosti imetka ili prava koje privredno društvo poseduje),

a na drugoj strani pasiva, i to: –obaveze (novac ili obveznice koje

kompanija duguje), i –neto vrednost (ukupna aktiva minus

ukupne obaveze).


Dakle, ravnotežna veza bilansa stanja pokazuje da je ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika privrednog društva.



ekonomski profit

• Bilans uspeha ili račun dobitka i gubutka pokazuje prihode od prodaje kompanije u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno:

profit (neto vrednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi.


PONUDA PRIVREDNOG DRUŠTVA, PROFIT I OPORTUNITETNI TROŠAK

Bilans uspeha kompanije d.d. (hamburger radnje) (od 01. januara 2008. do 31. decembra 2008.).

Neto prodaja nakon odbitaka svih diskonta i rabata Minus: Trošak prodate robe:

Materijalni troškovi Trošak rada (uračunat sopstveni rad) Amortizacija Raznovrsni trošak poslovanja Prodajni i administrativni troškovi

Jednako: Trošak prodatih proizvoda Neto vrednost poslovanja Minus: Fiksna kam. opterećenja, državni i lokal. porezi Neto vrednost pre poreza na profit Minus: Porezi na profit preduzeća

58.000 € 90.000 € 20.000 € 10.000 €

14.000 € 192.000 €

250.000 €

192.000 € 58.000 € 8.500 € 49.500 € 15.000 €

Neto vrednost (ili profit) nakon poreza 34.500 € Minus: Plaćene dividende na obične akcije 14.500 € Nepodeljen profit 20.000 €


• Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad kompanija propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji (najefikasniji) način.

• (angažovanje u sopstvenoj firmi i sopstveni poslovni prostor)

• Nepovratni troškovi (sunk cost) • To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu

se promeniti.


Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski

profit

• Finansijske računovođe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze, te ocenjivati postignute rezultate.


• Posledica toga je računovodstveni trošak - trošak koji mere finansijske računovođe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju.


• Na primer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme.

• Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima.



ekonomski profit

• Ekonomisti su - a nadamo se i menadžeri - okrenuti budućnosti kompanije.

• Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa.


• Njih zanima kakvi će verovatno biti troškovi u budućnosti, te kako privredno društvo može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost.

• Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika.


1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit. –Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste

menadžer i vlasnik), trebalo bi da uračunate u troškove i radno vreme koje provedete u vašoj firmi.

–Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz koga proizilazi da je profit 20.000 evra godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma.


–Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena.

–Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad kompanija propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način.


–Drugim rečima, vi biste mogli da zaradite 25.000 evra godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000 evra.

–Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5.000 evra godišnje, uprkos profitu od 20.000 evra godišnje.


2. Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak.

Na osnovu prethodnog izlaganja proističe da se oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala.

Na primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem.


Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala.

Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi.

Oportunitetni trošak tog novca je deo ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova.


Ako bi mogao da zaradi 10 % negde drugde, oportunitetni trošak fondova je za 10 % veći od uloženog novca.

Ako posle smanjenja (obračuna) ovog troška i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom.


Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski

profit

3. Nepovratni troškovi (sunk cost) • To su troškovi koji su učinjeni i ne

mogu se promeniti. • Nepovratni trošak je najčešće očit, ali

ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka.


Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi

1. Ukupni troškovi (TC). • Troškovi su srž poslovnih odluka. • Oni upravo registruju konkurenske

privlačnosti. • Kompanije moraju brižljivo da prate

troškove, jer svaka dodatna jedinica troškova smanjuje profit kompanije.


• Takođe su bitni i zato što kompanija donosi odluku o proizvodnji i prodaji, na osnovu troškova i cena dobara.

• U tom smislu, analizu troškova započinjemo definisanjem ukupnih troškova, odnosno fiksnih i varijabilnih troškova.



• Troškovi su utrošene sume vrednosti u realizaciji određenog ekonomskog zadatka i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utrošak inputa:– kapitalnih dobara, – zemljišta i – radne snage, ili – kao zbir novčanih izdataka, namenjenih

plaćanju utrošenih inputa proizvodnje.


•ZAPAMTITE!!!!UtrošakUtrošak = naturalni izraz (fizičke količine)

utrošenih elemenata rada (sati rada, sati korišćenja mašina, kws, l vode ...)

IzdatakIzdatak = novčana i naturalna izdavanja uslovljena funkcionisanjem kompanije (smanjenje novčanih sredstava iz blagajne ili tekućeg računa kompanije (novčani iznosi koje kompanija isplaćuje trećim licima) ili

Izdaci su sva plaćanja koja nastaju radi odvijanja procesa reprodukcije.


Cena koštanja Cena koštanja = Tm + Tsr + Trs + izdaci uslovljeni trošenjem elemenata reprodukcije

Tm – troškovi materijala, Tsr – troškovi sredstava rada, Trs – troškovi radne snage


RashodRashod = utrošci i izdaci koji jesu (nisu) uzrokovani ostvarivanjem poslovnog učinka (poslovni rashodi, kazne, penali, manjkovi, izdaci za finansiranje, NV prodate robe ...)

GubitakGubitak = gubitak predmeta rada (u toku proizvodnje, uskladištenja, transporta), gubitak kao negativni poslovni rezultat

Troškovi su suma vrednosti utrošenih u realizaciji određenog ekonomskog zadatka, ili troškove smo definisali kao cenovni izraz utrošaka elemenata proizvodnje.



• UKUPNI TROŠKOVI– Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

• FIKSNI TROŠKOVI– Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

• VARIJABILNI TROŠKOVI– Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

TC = FC + VC


Prirodne vrste troškova

Troškove po prirodnim vrstama ili po elementima procesa proizvodnje sačinjavaju:

(1)- troškovi materijala,(2)- troškovi sredstava za rad i(3)- troškovi rada.


(1) Troškovi materijala

Pod troškovima materijala podrazumevaju se cenovni izrazi utrošaka materijala i troškovi tuđih usluga. Analogno strukturi utrošaka materijala, troškove materijala sačinjavaju:


1a)- troškovi materijala za izradu,1b)- troškovi pomoćnog materijala,1c)- troškovi energije,1d)- troškovi režijskog materijala i1e)- troškovi tuđih usluga.


1a)Troškovi materijala za izradu obuhvataju trošenje materijala koji čine supstancu novog proizvoda. Nastaju u tehnološkoj fazi procesa proizvodnje. U odnosu na promenu obima proizvodnje ovi troškovi se kreću u direktnoj srazmeri.

1b) Troškovi pomoćnog materijala obuhvataju trošenje materijala u izradi proizvoda koji potpomažu odvijanje procesa proizvodnje, mada svojom supstancom mogu i ne moraju činiti supstancu novog proizvoda (boje, lakovi, lepak i si.).


PODELA TROŠKOVA PREMA MESTIMA NASTANKA

Razlikuju se:• Troškovi izrade

nastaju na r.m. izrade proizvoda i uključuju troškove: osnovnog materijala, pomoćnog materijala, pog.energije, troškove r.s. na tehnološkim i pomoćnim poslovima u pr. i troškove Sred.Rada koja direktno učestvuju u procesu proiz.

• Režijski troškovi obuhvataju sve ostale troškove koji nastaju na rukovodećim r.m. u proizvodnji i svim izvršnim i rukovodećim r.m. van proizvodnje (priprema pr, komercijala, fin.služba, služba kontrole i sl.)


(2)- Troškovi sredstava za radTroškovi sredstava za rad predstavljaju

trošenje koje nastaje upotrebom sredstava za rad i to:

• - troškovi amortizacije,• - troškovi ekonomskog zastarevanja i• - troškovi produžavanja veka i režijski

troškovi sredstava za rad.


• Troškovi amortizacije predstavljaju troškove koji nastaju fizičkim trošenjem sredstava za rad bilo da su sredstva u upotrebi ili van upotrebe.

• Troškovi ekonomskog zastarevanja redstavljaju troškove koji nastaju zbog prevremene zamene još funkcionalnih sredstava za rad novim sredstvima.

• Troškovi produžavanja veka trajanja i režijski troškovi sredstava za rad obuhvataju troškove povremenog i stalnog održavanja u cilju produžetka njihovog funkcionisanja.


(3) Troškovi rada

Troškovi rada teorijski predstavljaju reprodukcionu vrednost utrošaka tekućeg rada, odnosno proizvod utrošaka i zarade po jedinici utrošaka. Praktično posmatrano, to su obračunati (ukalkulisani) lični dohoci, koji se utvrđuju na osnovu pravilnika o raspodeli ličnog dohotka.


1.4. PODELA TROŠKOVA PREMA VEZANOSTI ZA NOSIOCE

Postoje:• Pojedinačni troškovi

nastaju u vezi sa izradom određenog proizvoda i vezani su pojedinačno za njega (npr. troškovi materijala izrade i troškovi direktnog rada)

• Zajednički troškovi nastaju zajedničkim trošenjem inputa radi proizvodnje više proizvoda, pa su zajednički za sve proizvode nastale u određenom periodu i na određenom mestu, tako da se naknadno raspoređuju na pojedinačne NT


1.5. PODELA TROŠKOVA PREMA NAČINU PRENOŠENJA NA NOSIOCE

Postoje:• Direktni troškovi

mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije (npr. radni nalog, potrošnica materijala ...) i tu spadaju: troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i troškovi r.s. izrade

• Indirektni troškovi ne mogu se odmah direktno vezati za NT, već se kasnije vezuju indirektno preko ključeva za alokaciju


Međuzavisnost troškova i korišćenja kapaciteta

Promena korišćenja kapaciteta proizvodnje ima različiti uticaj na proinenu troškova. Jedni troškovi se menjaju pa ih nazivamo promenljivim ili varijabilnim, a drugi troškovi se ne menjaju pa ih nazivamo konstantnim ili fiksnim troškovima.


Troškove po dinamici delimo na:

1. proporcionalne troškove,2. relativno fiksne troškove i3. fiksne troškove.


• Upoređivanjem stepena promene troškova sa stepenom promene obima proizvodnje dolazi se do stepena ili

koeficijenta reagibilnosti troškova,

• gde je:• kr = koeficijent reagibilnosti (elastičnosti) troškova,• kt = koeficijent promene troškova,• kq = koeficijent promene obima proizvodnje,• DT = razlika troškova,• T = troškovi početnog obima,• DQ = razlika obima proizvodnje,• Q = početni obim proizvodnje.

Kr = ktkq = T

ΔQQ

ΔT


Fiksni troškovi se ne menjaju pa je koeficijent reagibilnosti fiksnih troškova ravan nuli:

Proporcionalni troškovi rastu ili opadaju u istoj srazmeri sa obimom proizvodnje, pa je koeficijent reagibilnosti ovih troškova ravan jedinici,


Relativno fiksni troškovi mogu imati isti, veći ili manji koeficijent promene u odnosu na koeficijent promene obima proizvodnje

Koeficijent reagibinosti relativno fiksnih troškova) može biti ravan, veći ili manji od jedinice.


1.6. PODELA TROŠKOVA PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE

Razlikuju se:• Fiksni troškovi• Varijabilni troškoviPostoji:• kratak rok – fiksni i varijabilni faktori• dug rok – svi faktori su varijabilni


1.7. DODATNI, NEOTKLONLJIVI I OPORTUNITETNI TROŠKOVI

Dodatni troškovi su promena Ukup.Troš. zbog promene plana aktivnosti.

Neotklonjivi troškovi su već nastali kao rezultat prethodnih odluka i ne utiču na poslovne odluke posle njihovog nastanka.

Oportunitetni troškovi su žrtvovana neto korist od neprihvatanja sledeće najbolje alternative istog nivoa rizika.


• Računovodstveni troškovi su istorijski stvarno nastali troškovi, koji se evidentiraju u računovodstvu i imaju veliki značaj u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa.

• Ekonomski troškovi baziraju na konceptu oportunitetnih troškova i koriste se pri izboru alternativa.


2. TROŠKOVI U KRATKOM ROKU Razlikuju se:• Fiksni troškovi

– troškovi sre.rada kada se Am obračunava po vrem. metodu

– troškovi rada i materijala u pripremnoj fazi

– troškovi rada najviših rukovodilaca


• Varijabilni troškovi–Proporcionalni troškovi osnovnog i pomoćnog

materijala i pogonske energije troškovi rada na poslovima izrade

proizvoda troškovi SR kada se Am obračunava po

funkc.metodu –Relativno-fiksni troškovi materijala i rada na pripremno

- završnim poslovima


FIKSNI TROŠKOVI

Osobine su:• u masi se ne menjaju sa promenom OP (Obim

Proizvodnje)

• po jed.proizvoda se menjaju sa ∆ OPT – troškovi; Q – Količina proizvoda; FT – Fiksni troškovi; PT –

Proporcionalni troškovi T

Q Q

PT

FTPFT

A

B

A B

T

Q Q

PT

FTPFT

A

B

A BA B


• Prosečni FT su troškovi po jedinici proizvoda • i dobijaju se po obrascu:

PFT = UFT Q

• PFT – prosečni fiksni troškovi• UFT – ukupni fiksni troškovi• Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)


VARIJABILNI TROŠKOVI

Postoje 4 komponente VT:• proporcionalna (PT)• degresivna• progresivna• relativno-fiksna (zonska - RFT)


Osobine Proporcionalnih Troškova:• u masi se menjaju srazmerno ∆ OP (obim

proizvodnje)

• po jed.proizvoda se ne menjaju sa ∆ OP

T

A

A

B

B A B

T

Q Q

PT

VT

PVT


• U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost troškova i Obima Proizvodnje, već se sa promenom stepena Iskorišćenosti Kapaciteta smenjuju proporcionalno, progresivno i degresivno kretanje troškova u proizvodnji iste vrste proizvoda

• Degresija troškova znači sporiji rast troškova od rasta OP, a progresija brži rast troškova od rasta OP.


RELATIVNO-FIKSNI TROŠKOVI

RFT nastaju raslojavanjem pr.kapaciteta na više zona OP koje predstavljaju "parcijalne kapacitete" za koje je potrebno posebno organizovanje pripremno-završnih poslova.

Troškovi obavljanja tih poslova ne menjaju se sa promenom OP u okviru zone obima, ali se naglo povećavaju sa promenom zone.


Progresija relativno fiksnih troškova predstavlja brzi porast odnosno smanjenje troškova u odnosu na porast obima proizvodnje.

Degresija relativno fiksnih troškova predstavlja sporiji porast (opadanje) ovih troškova u odnosu na porast (opadanje) obima proizvodnje.


Osobine RFT: (Relativno fiksni troškovi)• u okviru zone obima se ne menjaju • prelaskom na novu zonu se menjaju

T

Q0 I zona II zona III zona

Zonski troškovi II zone

Zonski troškoviIII zone

Zonski troškoviIV zone


Progresivni

Degresivni

T

Q

Tπ

Tρ

Tρ

Karakteristike promena progresivnih i degresivnih relativno fiksnih troškova. Prva linija (Tρ – progresivni) označava progresivno relativno fiksne troškove i približava se liniji proporcionalnih troškova (Tπ). Druga linija (Tρ – degresivni) označava degresivne relativno fiksne troškove i udaljava se od linije proporcionalnih troškova (Tπ)

Simboli

π – pi

Ρ - ro


Videli smo da RFT prekora;enjem gornje granice zone oni se naglo povećavaju, posle čega u novoj zoni opet ostaju fiksni, samo na jednom višem nivou. Normalno bi sada očekivato da se pri kretanju obima u suprotnom smeru ovi troškovi opadaju u istoj srazmeri. Međutim to nije tako, već prelaskom iz viših zona obima u niže RFT se smanjuju, ali se ne smanjuju po istom onom ritmu po kome su se povećavali. Ovo zaostajanje u odnosu na kretanje istih tih troškova pri povećanju obima naziva se remanentnost relativno fiksnih troškova.

0 Q

T }}

}rem

anen

tnos

t rem

anen

tnos

t

rem

anen

tnos

t


Grafik UVT: (Ukupni varijabilni troškovi)∆Q1 > ∆T1

degresija ∆Q2 = ∆T2

proporcija∆Q3 < ∆T3

progresija

T

Q

UVT

PT

Q

PUVT

∆T3

∆T2

∆T1

∆Q1∆Q2

∆Q3


• Prosečni VT su VT po jedinici proizvoda i dobijaju se po obrascu:

PVT = UVT Q

• PVT – prosečni varijabilni troškovi• UVT – ukupni varijabilni troškovi• Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)


MARGINALNI TROŠKOVI MT su promena UT po jedinici promene OP i dobijaju se po formuli:

MT = Δ UT ΔQ

MT – marginalni troškovi∆ UT – promena ukupnih troškova∆ Q – promena količine proizvoda (obima

proizvodnje)


Pošto ∆ OP u kratkom roku dovodi samo do ∆ VT, onda se prethodna relacija transformiše u:

MT = Δ UVT ΔQ

MT – marginalni trošak∆ UVT – promena ukupnih varijabilnih troškova


Odnos MT i VT: (marginalnog i varijabilnog troška)

MT = min. (tačka C‘ za MT<VT) PVT = min. (tačka B‘ za MT=VT)

PT

Q

PVT

C’

B’

MT


UKUPNI TROŠKOVI UT = UVT + UFTDinamika UT je rezultat dinamike VT i FT

T

Q

VT

FT

UTT

UTVT

FT

Q



• Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa.

• Menjanje autputa utiče na troškove proizvodnje i prihode od prodaje.

• Veličina troškova i tražnje zajednički određuju izbor autputa za sve firme koje žele da maksimiraju profit.



• Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne troškove.

• Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni troškovi su 110 evra, a tri jedinice 130 evra, itd.


• Da bi se postigli najniži troškovi, a time najviši profit, menadžeri kompanije znaju da moraju biti sigurni da plaćaju najmanji mogući iznos za neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najniže troškove rada.



(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Količina

proizvoda (q)

Fiksni trošak (FC)

(€)

Varijabilni trošak (VC)

(€)

Ukupni trošak (TC)

(€)

Cena (P) (€)

Ukupan prihod (TR)

(€)

Profit (П) (€)

0 55 0 55 100 0 -55 1 55 30 85 90 90 +5 2 55 55 110 80 160 +50 3 55 75 130 70 210 +80 4 55 105 160 60 240 +80 5 55 155 210 50 250 +40 6 55 225 280 40 240 -40

Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profitGlavni elementi troškova kompanije su fiksni troškovi (koji se uopšte ne menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada proizvodnja raste). Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih troškova: TC=FC+VC. Razlika između ukupnih prihoda (TR) (količina q x cena P) i ukupnih troškova (TC) predstavlja veličinu profita (П).



Maksimiranje profita nije isto što i maksimiranje prihoda.

ukupni troškovi = fiksni troškovi + varijabilni troškovi, tj. TC = FC + VC


Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne troškove. – Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma

snosi dok posluje, bez obzira na obim proizvodnje. • Na primer, troškovi plata ključnih

menadžera i troškovi njihovog osoblja u kancelarijama.

– Nepovratni troškovi su troškovi koji su već izazvani i ne mogu se nadoknaditi. • Na primer, pogon sa posebnom opremom

koja se ne može upotrebiti u nekoj drugoj industriji


Granični (marginalni) trošak.

Pod graničnim (marginalnim, diferencijalnim, dodatnim) troškovima podrazumevaju se troškovi koji nastaju za svaku novoproizvedenu ili dodatnu jedinicu proizvoda. Računski posmatrano, to je razlika između troškova većeg i troškova manjeg obima proizvodnje.


Granični (marginalni) trošak.

• Granični trošak je porast u ukupnim troškovima, kada autput raste za jednu jedinicu.

• Granični prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za jednu jedinicu.


• Ako je granični prihod veći od graničnig troška, firma treba da poveća autput, –proizvodnja i prodaja dodatne

jedinice dodaje više ukupnom prihodu nego ukupnom trošku uvećavajući ukupan profit.

• Ako je granični trošak veći od graničnog prihoda dodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit.


Ako firma proizvodi 3 kompleta, i želi da proizvede 4 kompleta, vidimo da se ukupan trošak povećava sa 130€ na 160€ (povećanje od 30€ u ukupnim troškovima). Prihod raste sa 210€ (porast 30€). Povećanje autputa sa 3 na 4 kompleta daje više prihoda nego troškova. Profit raste za 80€ (240€ prihoda minus 160€ trošak).

Količina Fiksni trošak Varijabilni trošak Ukupni trošak Cena Ukupan prihod Profitproizvoda

0

1

2

3

4

5

6

1 2 3 4 5 6 7

(FC) (VC) (TC) (P) (TR) (П)(2) + (3) (1) x (5) (6) - (4)(q)

55

55

55

55

55

55

55

0

30

55

75

105

155

225

55

85

110

130

160

210

280

100

90

80

70

60

50

40

0

90

160

210

240

250

240

-55

+5

+50

+80

+80

+40

-40

3 55 75 130 70 210 +80


Kompanija proverava da li je profitabilno da poveća proizvodnju sa 4 na 5 jedinica autputa.

Ovaj pristup kako jedna dodatna jedinica autputa utiče na profit, svoj fokus usmerava ka graničnom trošku (MC) i graničnom prihodu (MR) proizvodnje dodatne jedinice u kratkoročnom periodu.


Sve dok je granični prihod veći od graničnog troška, kompanija treba da poveća autput, budući da proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više ukupnom prihodu nego ukupnom trošku, uvećavajući ukupan profit.


(1) (2) (3) Proizvodnja Ukupni trošak Granični trošak (q) (TC) (MC)

0 55 30 1 85 25 2 110 20 3 130 30 4 160 50 5 210

Na ovoj tabeli možemo videti kako izračunavamo granične troškove. Naime, kolona 3 (MC), dobija se oduzimanjem TC u koloni 2 od TC predhodne količine. Tako je MC prve jedinice 30€ (85€ - 55€). Granični trošak (MC) druge jedinice je 25€ (110€ - 85€) itd. Budući da se fiksni trošak ne menja sa promenom obima proizvodnje, granični (marginalni) trošak jednak je porastu varijabilnog troška, ili porastu ukupnog troška koji je prouzrokovan dodatnom proizvodnjom jedinice proizvoda.


GRANIČNI TROŠAK• MC = VC/Q = TC/Q.MC – granični trošak; VC – varijabilni trošak; Q – ukupna proizvedena

količina; TC – ukupni trošak

(1) (2) (3) Proizvodnja Ukupni trošak Granični trošak (q) (TC) (MC)

0 55 30 1 85 25 2 110 20 3 130 30 4 160 50 5 210


Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)1

Količina Q

2 Fiksni trošak

FC €

3 Varijabilni

trošak VC

€

4 Ukupni trošak

TC=FC+VC €

5 Granični trošak po jedinici

MC/LMC €

6 Prosečni

trošak po jedinici

AC/LAC=TC/q €

7 Prosečni

fiksni trošak po jedinici AFC=FC/q

€

8 Prosečni

varij. trošak po jedinici AVC=VC/q

€ 0 55 0 55 33 Neizmerno Neizmerno Neodređeno 30 1 55 30 85 27 85 55 30 25 2 55 55 110 22 55 27 1/2 27 1/2 20 3 55 75 130 21 43 18 1/3 25 30

4* 55 105 160 40 40 13 3/4 26 1/4 50 5 55 155 210 60 42 11 - - 6 55 225 280 80 46 2/3 9 37 1/2 90 7 55 - 370 100 52 6/7 76/7 45 110 8 55 - 480 120 60 67/8 53 1/8 130 9 55 555 610 140 67 7/9 61/9 61 2/3 150

10 55 705 760 76 55/10 70 1/2

Svi troškovni pojmovi izvode se iz ukupnih troškovaSve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz TC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su najvažnije na koje se usredsređujemo: dodatni ili granični trošak računa se odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška od 40 €, AC koji je ekvivanlentan marginalnom trošku.


Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)

Sve krive troškova mogu se izvesti iz krivih ukupnih troškovaPano a. Ukupni troškovi sastoje se od fiksnih i varijabilnih troškova. Kriva graničnih troškova najpre opada i potom raste, tako da seče krive presečenog varijabilnog troška i presečnog ukupnog troška u tačkama njihovog minimuma, pano b. Tabela 10-4 prikazuje tri krive prosečnih troškova na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnih, fiksnih i varijabilnih troškova količinom proizvodnje, odnosno: AC = TC/q; AVC = VC/q i AFC = FC/q, odnosno: AC = AVC + AFC


Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)

Prosečne troškove prikazuje slika 10-2 (pano b). Oni predstavljaju ključni momenat analize u ekonomiji. Na slici je uočljivo da rastuća kriva MC seče krivu AC u tački M - tački minimuma.


Znači da AC moraju opadati kada je MC ispod AC. Zašto? Ako su MC ispod AC, tada poslednja proizvedena jedinica košta manje od prosečnih troškova svih prethodno proizvedenih jedinica.

Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tačno za četiri jedinice AC su jednaki MC. Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i postepeno povećavaju AC.


TROŠKOVIKoličina

proizvoda po satu

Ukupni troškovi

Fiksni troškovi Varijabil.

troškovi

Prosečni fiksni troskovi

Prosečni varijabilni troskovi

Prosečni ukupni troskovi

Marginalni proizvodi


TROŠKOVI

Copyright © 2004 South-Western

Ukupnitroškovi

$80

70

60

50

40

30

20

10

količinaoutput

(broj kolača po satu)

0 10 20 30 15013011090705040 1401201008060

Kriva ukupnihtroškova

FIKSNI TROŠKOVI =30 $


TROŠKOVI


Ukupnitroškovi

$80

70

60

50

40

30

20

10

količinaoutput

(broj kolača po satu)

0 10 20 30 15013011090705040 1401201008060

UKUPNI TROSKOVI

FIKSNI TROŠKOVI =30 $

VARIJABILNI TROŠKOVI


UKUPNI TROŠKOVI


(a) UKUPNI TROŠKOVI

$18.00

16.00

14.00

12.00

10.00

8.00

6.00

4.00

KOLIČINA (broj proizvoda po satu)

TC

42 6 8 141210

2.00

Ukupni troškovi

0


TROŠKOVI


(b) MARGINALNI I PROSEČNI TROŠKOVI

troškovi

$3.00

2.50

2.00

1.50

1.00

0.50

0 42 6 8 141210

MC

ATCAVC

AFC

KOLIČINA (broj proizvoda po satu)

MC – marginalni trošak

ATC – prosečan ukupan trošak

AVC – prosečan varijabilni trošak

AFC – prosečan fiksni trošak


Granični prihod predstavlja povećanje (promenu) ukupnog prihoda, kada se dodatna jedinica proizvedenog autputa proda. (prikazano na tabeli islici)

1 2 3 4 5 6 7

Količina Cena Ukupni prihod Marginalni prihod Marginalni trošak Marginalni prihod- Odluka o autputu marginalni trošak (Q) (P) (TR) (MC) (MR-MC)

0123456

90 90 90 30 60 povećanje 80 160 70 25 45 povećanje 70 210 50 20 30 povećanje 4 60 240 30 30 0 SMR = SMC 50 250 10 50 -40 smanjenje 40 240 -10 - - smanjenje

Povećanje autputa smanjuje se kratkoročni marginalni prihod (kolona 4), a postepeno povećava kratkoročni marginalni trošak (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa SMR = SMC i ostvaruje se max profit. U proizvodnji 5 i 6 jedinice autputa marginalni prihod je negativna veličina.


Ekonomskakategorija

Marginalni proizvod = dodatni autput od dodatnog angažovanja inputa proizvodnje

promene u ukupnom autputupromene u varijabilnom faktoru proizvodnje=

Opis ekonomske kategorije

= ukupni autput

broj jedinica proizvodaProsečni proizvod

= fiksni trošak + varijabilni trošakUkupni trošak

= ekstra (dodatni) trošak svake jedinice

= promene u ukupnom troškupromene u autputu

Marginalni trošak

= dodatni autput od dodatnog angažovanja inputa proizvodnje

= varijabilni trošak

autput

Prosečni varijabilni trošak

=Fiksni trošak

autputProsečni fiksni

trošak

= prosečni fiksni trošak + prosečni varijabilni trošak

=ukupni trošak

autputMarginalni trošak


Trošak upotrebe kapitala

Trošak upotrebe kapitala (The user Cost of Capital). Kompanije kupuju ili izanjmljuju opremu, zgrade i drugi kapital koji se upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom kapital tretiramo kao da je unajmljen, i onda kada je zapravo kupljen. U tom smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu flotu treba obnoviti novim Boing avionima, odnosno kupovinom Boinga. Prvi boing JAT može nabaviti za 150 miliona $.


To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT može ukupnu sumu sredstava rasporediti ili amortizovati kroz čitav vek trajanja (korišćenja). JAT će uporediti svoje godišnje prihode i troškove na osnovu godišnjeg toka.

Ako je vek upotrebe aviona 15 godina, amortizacioni trošak je 10.000.000 $ godišnje. Tih deset miliona možemo smatrati godišnjom, ekonomskom amortizacijom boinga.


Trošak upotrebe kapitala

S druge strane, da JAT nije kupio boing, mogao je zaraditi kamate na 150.000.000 $.

Ova propuštena kamata je oportunitetni trošak koji bi se morao uzeti u obzir.


Stoga je upotrebni trošak kapitala – godišnji trošak posedovanja i korišćenja boinga koji se moglo i ne kupiti, odnosno prodati – jednak zbiru ekonomske amortizacije i kamata (odnosno finansijskog prinosa – povrat sredstava) koje su mogle biti zarađene da je novac bio uložen u nešto drugo, odnosno:

trošak upotrebe kapitala = ekonomska amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost kapitala).


U našem primeru, ekonomska amortizacija boinga iznosi 10 miliona $ godišnje.

Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10% da je novac uložio u banku ili HOV ili negde drugde.

U tom slučaju upotrebni trošak kapitala iznosio bi 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $).

Kako se boing koristi tako postepeno i opada njegova vrednost (amortizuje se) kao i oportunitetni trošak kapitala koji je uložen u njega.


Na primer, u vreme prve godine nakon kupovine, upotrebni trošak kapitala je 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $) = 25.000.000 $.

Do desete godine boing će se amortizovati za 100.000.000 $ i vredeti 50.000.000 $. U toj tački upotrebni trošak kapital će biti 10.000.000 $ + (0,10) (50.000.000 $) = 15.000.000 $ godišnje.


Ovaj upotrebni trošak kapitala možemo izraziti i kao stopu po novčanoj jedinici kapitala, u našem primeru po dolaru kapitala, odnosno:r = stopa amortizacije + kamatna stopa

U ilustrovanom primeru stopa amortizacije iznosi 1/15 = 6,66% godišnje.

Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa (povrata) od 10% godišnje, njegov upotrebni trošak kapitala će biti: r = 6,66% + 10% = 16,66%.


Izbor inputa u minimiziranju troškova.

• a) Cena kapitala • b) Kapitalna renta


Izotroškovna kriva Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće

kombinacije rada i kapitala koji se mogu kupiti uz neki zadani ukupni trošak.

Da bismo videli kako izgleda izotroškovna kriva, trebamo se podsetiti da je:ukupni trošak proizvodnje = troškovi rada + troškovia kapitala,

odnosno: TC= wL + rK.


Izbor inputa Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz minimalni trošak

Izotroškovna kriva opisuje kombinacije proizvodnih inputa koje kompanija jednako koštaju. Izotroškovna kriva (C1) je tangenta na izokvantu (Q1) u tački (A) i pokazuje da je obim proizvodnje (Q1) moguće postići uz minimalni trošak i inputom rada (L1) i inputom kapitala (K1). Ostale kombinacije, poput (L2 i K2) i (L3 i K3) omogućavaju isti obim proizvodnje ali uz viši trošak, tačke (B, C).


Izbor inputa. U stvari izotroškovna kriva (C1) je najniža

izotroškovna kriva koja omogućava obim proizvodnje (Q1).

Tačka tangencije izokvante (Q1) i iztroškovne krive (C1) nalazi se u tački (A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor autputa koji minimizira troškove.

To su (L1 i K1) . U ovoj tački nagibi izokvante i izotroškovne krive su jednaki.


Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje TC = (10 € / h)L + (20 € / h)K.

• Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1.000 €, srednja linija predstavlja trošak od 2.000 €, a najviša kriva 3.000 €.

– Vidi se da je svaka tačka (A,B,C) na grafikonu 10-1, tačka tangencije izotroškovne krive i izokvante.

– Izotroškovna kriva u tački (B) pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200 jedinica proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50 jedinica kapitala.


–Ova kombinacija leži na izotroškovnoj krivi od 2.000 €. Slično ovome, najefikasnija proizvodnja od 100 jedinica je 1.000 € (u tački A, L =50, K= 25).

–Proizvodnja 300 jedinica proizvoda je uz najniži trošak, je moguća pri izotroškovnoj krivi od 3.000 € (tačka C, L= 150, K= 75).


D

E

F

3.000 € Izotroškovna kriva

2.000 € Izotroškov.

kriva

Putanja ekspanzije

Izokvanta 300 jedinica Izokv.

200 jedinica

Rad na godinu 300 200

(b)

150 100 50

25

50

75

100

A

B

C


Troš

ak (€

god

išnj

e) Ukupni dugorčni

troškovi

Obim proizvodnje, jedinica na godinu

3.000

2.000

1.000

100 200 300

Kap

ital n

a go

dinu

(a)


• Kriva koja prolazi kroz tačke tangencije izotroškovnih kriva preduzeća i izokvanti naziva se "putanja ekspanzije". –Putanja ekspanzije opisuje

kombinacije rada i kapitala koje će preduzeće izabrati da bi minimiziralo troškove na bilo kom obimu proizvodnje.

–Kako obim proizvodnje raste tako raste i upotreba kapitala i rada (pozitivan nagib).


–Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica proizvodnje, uslovljava rast upotrebe kapitala sa 25 na 50 jedinica, a radne snage sa 50 na 100 jedinica (upola manje kapitala u odnosu na radnu snagu za svaki obim proizvodnje). Stoga je putanja ekspanzije ravna kriva sa nagibom od 1/2, odnosno:

K / L = (50 – 25) / (100 – 50) = 1/2.


Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi

D

E

F


2.000 € Izotroškov.

kriva

Putanja ekspanzije

Izokvanta 300 jedinica Izokv.

200 jedinica

Rad na godinu 300 200

(b)

150 100 50

25

50

75

100

A

B

C


Troš

ak (€

god

išnj

e) Ukupni dugorčni

troškovi

Obim proizvodnje, jedinica na godinu

3.000

2.000

1.000

100 200 300

Kap

ital n

a go

dinu

(a)

Putanja ekspanzije i kriva ukupnih troškova

Putanja ekspanzije (od izhodišta kroz tačke A, B, C) ilustruje troškovno najefikasnije kombinacije rada i kapitala kojima se dugoročno može proizvesti svaki obim proizvodnje, odnosno u vremenskom periodu kada su inputi varijabilni, pano (a). Na panou (b) odgovarajuća kriva ukupnih dugoročnih troškova (od ishodišta kroz tačke D, E, F) pokazuje najniži trošak proizvodnje svih obima proizvodnje prikazane na panou (a).


Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova

U ovoj analizi dugoročnih i kratkoročnih troškova razmatraćemo u kontekstu tri veličine jedne kompanije jer ona nije sigurna o budućem plasmanu svojih proizvoda, te dajemo krivu kratkoročnih prosečnih ukupnih troškova, SATC1, SATC2, SATC3.



Dugoročni trošak i konstantni prinos na obimKriva dugoročno prosečnog troška (LAC), koja je identična krivi dugoročnog graničnog troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova (prikazani sa SAC1, SAC2 i SAC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih prosečnih troškova se sastoji od tačaka minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih troškova. SMC – Kratkoročni granični trošak


Međutim na dugi rok, kriva dugoročnog prosečnog ukupnog troška (LAC) neće biti ravna linija, već u obliku latiničnog slova U. Sa različitim mogućnostima instalisanog kapaciteta mašina, min kratkoročni prosečan trošak je kod fabrike srednje veličine. Pri većem obimu proizvodnje dolazi se od interne ekonomije obima, na internu dezekonomiju obima.


Kriva dugoročnog prosečnog troška (LAC) pokazuje najniži trošak po jedinici za bilo koji nivo proizvodnje kad su svi inputi proizvodnje varijabilni.



Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obimaKriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivi kratkoročnih prosečnih troškova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosečnih troškova ne leže na krivi dugoročnih prosečnih troškova


Maksimiranje profita • П(q) = TR(q) - TC(q).

Kratkoročno maksimiranje profita

Kompanija bira obim proizvodnje (q*), tako da je profit razlika (A,B) između ukupnog prihoda TR(q) i ukupnog troška TC(q) maksimalan. Uz taj obim proizvodnje granični prihod, MR (nagib krive prihoda) jednak je graničnom trošku, MC (nagib krive troška).


Maksimiranje profita

Kako proizvodnja raste, prihodi rastu brže od troškova, pa s vremenom profit poprima pozitivnu vrednost.

Profit raste, dok se ne postigne obim proizvodnje (q*). U toj tački su granični prihod i granični trošak jednaki, a vertikalna udaljenost između prihoda i troškova (A,B) je najveća.


Količina (q*) omogućava maksimiranje profita.

Možete primetiti da pri povećanju proizvodnje iznad (q*), troškovi rastu brže od prihoda – granični prihod manji od graničnog troška, zbog čega profit opada kada se pređe obim proizvodnje (q*).

Dakle pravilo da je profit maksimalan kada su granični prihodi i granični trošak jednaki vredi za sva preduzeća (firme).


Maksimiranje profita

• Ovo pravilo možemo algebarski izvesti: П = TR - TC je maksimalan u tački u kojoj dodatno povećanje obima proizvodnje uopšte ne povećava profit, П/q = 0, odnosno: П / q = R / q - C / q = 0,

• gde R / q je granični prihod (MR), a C / q je granični trošak (MC). Prema tome, zaključujemo da je profit maksimalan kada je: MR – MC = 0, odnosno: MR(q) = MC(q).


Granični prihod1 2 3 4 5 6 7

Količina (Q)

Cena (P) (€)

Ukupni prihod

(TR) (€)

Marginalni prihod

(MR) (€)

Marginalni trošak

(MC) (€)

Marginalni prihod – Marginalni trošak

(MR – MC) (€)

Odluka o autputu

0 100 0 0 0 0

1 90 90 90 60 60 povećanje

2 80 160 70 25 45 povećanje

3 70 210 50 30 30 povećanje

4 60 240 30 50 0 MR = MC

5 50 250 10 - -40 smanjenje

6 40 240 -10 - smanjenje

30

20

30

50

-

Tabela br. 10-5. Količine, cene, ukupni prihod, marginalni prihod, marginalni trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputaPovećanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a povećavaju marginalni troškovi (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa MR=MC i ostvaruje se maksimalan profit. U proizodnji 5. i 6. jedinice autputa, marginalni prihodi su negativna veličina.


Granični prihodGranični prihod (MR)

MR predstavlja dodatni ukupni prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda. Konstanto opada sa porastom autputa i posle5. jedinice postaje negativan.


Prosečni i granični troškovi udugoročnom periodu Krive dugoročnih prosečnih i

marginalnih troškova

Kad kompanija proizvodi autput pri kome su dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadajući, dugoročni marginalni troškovi (LMC) su manji od LAC-a. Isto tako, kada LAC rastu, LMC su veći od LAC-a. Tačka A predstavlja minimalne troškove za dati nivo autputa, tj. kada su LMC=LAC, odnosno kada kriva LAC dostiže svoj minimum.


Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu

1. Dugoročni prosečni troškovi (LAC) i dugoročni marginalni troškovi (LMC).

a) kada dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadaju tada su dugoročni marginalni troškovi (LMC) manji od LAC (polje B), odnosno rastu kada su LMC veći od LAC (polje D);


b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni pri autputu gde se LAC i LMC ukrštaju, (tačka A na slici 1, a tačka M na slici 10-2 pano b).


Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu

• Kada su dugoročni granični troškovi jednaki dugoročnim prosečnim troškovima, proizvodnja dodatne jedinice proizvoda ne menja prosečne troškove. Prema tome, ako su:

• a) LMC < LAC, prosečni troškovi opadaju (levo od tačke A),

• b) LMC > LAC, prosečni troškovi imaju trend rasta (desno od tačke A),

• c) LMC = LAC, prosečni troškovi su minimalni (u tački A).


Dinamičke promene troškova - kriva učenja 1. Proizvodno iskustvo i kriva učenja а) radnicima u početku izvršavanja radnih

zadataka treba više vremena. Kasnije, brzina njihovog rada i razmišljanja skraćuje vreme izvršavanja radnih operacija - manji utrošak rada - niži troškovi;

b) menadžeri tokom vremena postaju efikasniji u planiranju proizvodnog s procesa, od nabavke inputa do samog procesa proizvodnje;


• c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali jednom kada steknu dovoljno iskustva dozvoljavaju promene dizajna koje smanjuju troškove proizvodnje bez povećanja broja grešaka. Takođe, bolji i specijalizovani alati i mašine smanjuju troškove;

• d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu naučiti kako najefikasnije obraditi tražene materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima u obliku nižih cena materijala.


Dinamičke promene troškova - kriva učenja

Kriva učenja

Proizvodni troškovi kompanije mogu postepeno opadati zato što radnici i menadžeri postaju iskusniji i efikasnije koriste raspoložive pogone i opremu. Kriva učenja pokazuje do kojeg će stepena padati sati rada po jedinici proizvodnje, dok kumulativni obim proizvodnje raste.


Dinamičke promene troškova - kriva učenjaUčenje naspram ekonomije obima (razmera)

Porast prodaje proizvoda s vremenom dovodi do opadanja prosečnog troška proizvodnje kompanije zbog rastućih prinosa (pomeranje od A na B na krivoj AC1) ili zbog krive učenja (pomeranje sa A na C na krivoj AC2).


HVALA NA PAŽNJI!

Documents

TROŠKOVI - Visoka turisticka skola Beogradvisokaturisticka.edu.rs/skripte/osnovi_ekon… · PPT file · Web view · 2013-11-25Razlikuju se: Fiksni troškovi troškovi sre.rada