Trstenik Od Najstarijih Vremena Do 1900 God

-

Milan D. Sotirovi}

T R S T E N I KOD NAJSTARIJIH VREMENA

DO 1900. GODINE

Milan D. Sotirovi}

TRSTENIK OD NAJRANIJIH VREMENA DO 1900. GODINE

Izdava~i:"VIKOM GRAFIK" - Zemun

Narodna biblioteka "JEFIMIJA" - Trstenik

Za izdava~e:Vidoslav An|elkovi}Veroqub Vuka{inovi}

Recenzent:Milo{ Petrovi}

Tehni~ki urednik:

"VIKOM GRAFIK", Zemun

1999.

Senima roditeqa

RE^ AUTORA

Nema vi{e raba Bo`jega popa Radosava iz starog deftera ni predsed-nika ob{~estva trsteni~kog Vase An|elkovi}a, a nema ni kasabalije rah-metli Ahmeta Husovi}a, mutavxije ovda{weg, da popri~aju o mukama iradostima svoga vremena, da ih ko ~uje. Nema ni alovitih moravskih zmijai an|ama da o mitrovskim vodama hu~u i pla{e mirnu ~ar{iju Kada wihnema, tragovi blede, a pro{lost se topi i nestaje. Tek kada tragovi postanuslova i re~i, istina se ukle{e u ve~nost.

Se}awa slabe, a samo se godine broje, uvek unapred. Stare se zabo-ravqaju. Malo {ta zna~e kada ostanu gluve i neme, bez poruke i nauka,prazne kao da ih nije ni bilo. Nesre}a je kada se budu}nost okrene pa izasebe ne vidi ni{ta niti ikog. Kao da nije bilo ni we, niti wenih predaka.Zato u pameti uvek treba nositi i jaram i {trangu, da se setimo {ta i koga

vu~emo i dokle smo kola doterali.

NAJSTARIJE DOBA

Sredwi Balkan u predrimskom periodu. Plemena. Pod vla{}u Rima. ProvincijaGorwa Mezija. Gradovi i putevi. Privreda.

Na osnovu dosada{wih nau~nih saznawa, teritorija na kojoj je mnogokasnije nastala srpska dràva bila je naseqena pre 40 do 50 hiqada godina.Arheolo{ki materijal koji nam sluì kao osnovni izvor za prou~avawepreistorije jo{ je nedovoqno otkriven. Moè se re}i da je arheolo{kimaterijal samo delimi~no prona|en i prou~en, a da je znatan deo materi-jalne kulture qudske zajednice koja je ìvela u ovim oblastima jo{ podzemqom, neotkriven i neispitan. Prona|en i prou~en arheolo{ki mater-ijal otkriva samo tragove ili fragmente ìvota i rada tih qudskih zajed-nica, ali ne i celovitost wihovog razvoja. Zbog toga je preistorija Srbijeuglavnom samo nau~na pretpostavka, koja je, zavisno od novih otkri}a, pod-lo`na dopunama i ispravkama.

Brojne pe}ine na podru~ju Srbije - Zlotska, Prekono{ka, Petnica,Visoka i mnoge druge, bile su prirodna stani{ta prvih qudskih zajednica

starijeg kamenog doba. Otkrivena kremena oru|a arhai~nih oblika iìvotiwske kosti pored pe}inskih ogwi{ta ukazuju da su se malobrojnequdske zajednice, u borbi za opstanak, iskqu~ivo bavile individualnimlovom i sakupqawem plodova. Ove qudske zajednice bile su relativno mal-obrojne, a wihova stani{ta rasuta i me|usobno udaqena. Me|u wima jebilo malo dodira i saradwe, komunikacije su bile nestalne, a jezicirazli~iti.

Na ìvot i razvoj ovih qudskih zajednica znatno su uticale velike kli-matske promene do kojih je tada do{lo, naro~ito naglo zahla|ewe. Zbogtoga su qudske zajednice bile prinu|ene da mewaju na~in ìvota i napusteniske ravni~arske predele da bi potraìle nova, povoqnija stani{ta ubrdskim krajevima, zaklowenim toplijim ùpama i klisurama, i povrletima du` oboda Panonske nizije. Prona|eni arheolo{ki materijaljasno ukazuje na ove promene. Otkrivawe izvanredno vrednih arheolo{kihlokaliteta na \erdapu, posebno Lepenskog vira kao kulturnog sredi{ta,svedo~i o ìvotu i radu qudskih zajednica na ovom podru~ju u vremenu od6700. do 5500. godine stare ere. Tu je otkriveno i istraèno 14 naseqa saku}ama izgra|enim u redovima oko trga, odnosno centra naseqa.Prona|eno je vrlo mnogo predmeta za lov i ribolov i alata za obradu1 Sirmijum je bio kolonija. U wemu se nalazio lep carski dvor, amfiteatar, kovnica nov-ca i radionica oru`ja. U Sirmijumu je ro|en rimski car Prob, koji je naredio da se zasa-di vinova loza na padinama Fru{ke gore. Po imenu ovog grada Srem je dobio dana{weime.

zemqe od kosti i kamena, a uz ku}na ogwi{ta otkrivene su kultne kameneskulpture kao izraz onovremenog shvatawa sveta. Prona|eni ostaci florei faune ukazuju da se qudska zajednica Lepenskog vira bavila i obradomzemqe, kao i pripitomqavawem ìvotiwa, {to je predstavqalo ekonomskurevoluciju u razvoju qudskog dru{tva.

U bliòj okolini Trstenika do sada nisu prona|eni tragovi qudskihprebivali{ta iz starijeg kamenog doba, ali je otkriveno nekolikonalazi{ta neolitske kulture. Najzna~ajnija su neolitska nalazi{ta napadinama Blagotina, u selu Poqni; zatim u poqu kraj Riqa~ke reke, u seluStragarima; i na desnoj obali Zapadne Morave, na lokaciji La|ari{te kodVrwa~ke Bawe. Bilo je slu~ajnih i sporadi~nih nalaza predmetaneolitske kulture i na drugim mestima, ali sistematska arheolo{kaistraìvawa nisu vr{ena.

Od sredine X do VIII veka stare ere, u periodu relativnog mira u ovimoblastima, dolazi do postepenog osamostaqivawa, napretka i formirawave}ih i homogenijih zajednica na sredwem Balkanu i do obrazovawawihovih posebnih kultura. Sa Karpata, iz oblasti isto~nih Alpa, anaro~ito sa Mediterana, sredwi Balkan je dugo bio izloèn sna`nim uti-cajima koji su relativno brzo mewali ìvot qudskih zajednica. To je vremerazvoja kulture gvozdenog doba i blièg upoznavawa qudskih zajednica

sredweg Balkana sa helenskom civilizacijom. Od tada plemena sredwegBalkana nisu vi{e bezimena, ve} se u anti~kim pisanim istorijskimizvorima javqaju kao poznate i definisane zajednice sa kojima narodiMediterana odràvaju stalne veze. Na osnovu pisanih izvora i brojniharheolo{kih lokaliteta sa bogatim nalazima, utvr|eno je da su u to vremeSrbiju, odnosno sredwi Balkan, naseqavala brojna domoroda~ka plemenaIlira i Tra~ana i ne{to prido{lih zajednica u Podunavqu i ju`nojPanoniji.

Plemena u unutra{wosti Balkana prvi su upoznali Grci. U èqi zatrgova~kom ekspanzijom, preduzimqivi Grci su vrlo rano do{li u dodir sadomoroda~kim stanovni{tvom sredweg Balkana. Svojim la|ama oni suulazili u Jadransko more i na pogodnim mestima priobaqa i na ostrvimaosnivali su emporije, odnosno trgova~ka upori{ta, preko kojih su trgov-ali sa domoroda~kim stanovni{tvom, prete`no sa Ilirima. I na obalamaCrnog mora Grci su osnovali veliki broj kolonija, preko kojih su upoz-nali stanovni{tvo zapadnog Balkana. Iz Crnog mora Grci su Dunavomdopirali duboko na Balkan, do Beograda, tako da su wihova znawa odomoroda~kom stanovni{tvu bila sasvim solidna. Nekoliko stole}a2 Putne stanice mansio i mutatio podizane su u ciqu boqe organizacije i bezbednostiputovawa po drumovima prostranog Rimskog carstva. Stanice mutatio sluìle su zazamenu kowa i postavqane su na udaqenosti od 8 do 9 miqa, odnosno 12 do 15 kilo-metara, koliko se prelazilo za pola dana putovawa. U ovim stanicama su bile {tale zastoku, razne ostave i rezerve sto~ne hrane. Stanice mansio bile su ne{to ve}e. Imale sustanove za sme{taj putnika i stoke, vojni~ko obezbe|ewe, kowu{are, pa ~ak i neku vrstuveterinara, {to svedo~i o dobroj organizaciji putovawa.

posle Grka i Rimqani su kao svetska sila pokazali interes za Balkan. Zarazliku od Grka, Rimqani su imali osvaja~ke namere, koje su posle brojnihratova i ostvarili. Tako je gr~ko-rimska civilizacija upoznala svet sred-weg Balkana i o wemu nam ostavila mno{tvo pisanih istorijskih izvora.

U jugozapadnom delu dana{we Srbije, na Kosovu i u podru~ju izme|ureka Ibra, Ju`ne i Zapadne Morave, ìvelo je i prili~no razvijenoilirsko pleme Dardanaca. Severno od wih, na podru~ju sada{we [umadije,Lev~a i Temni}a, nalazilo se vrlo ratoborno tra~ko pleme Tribali. Okoreka Drine, Lima, Tare i Bosne stanovalo je ilirsko pleme Autarijati,koji su, kako neki izvori navode, bili nepouzdani i kod suseda omraèni.Dolina Timoka bila je postojbina tra~kih Meza, preko Save i Dunavabili su Geti i mnogoqudni Da~ani, a u sredwem Podunavqu Skordisci,me{avina prido{lih Kelta iz zapadne Evrope i mawih domoroda~kih gru-pa.

Politi~ki odnosi me|u navedenim plemenima uglavnom su bili dostanestabilni. S obzirom da kod wih jo{ nije bilo pravih dràvnih organi-zacija, nije me|u wima dolazilo do ve}ih ratova, ve} do stalnih sva|a i~arki zbog pqa~ka{kih upada. Zemqoradwa je bila prili~no nerazvijena,a tako|e i rudarstvo. Osnovna privredna grana bilo je sto~arstvo. OsimSingidunuma (danas Beograd), koji su podigli keltski Skordisci, u3 Balduin Saria, Arheolo{ke bele{ke, Starinar, Beograd 1924.

unutra{-wosti Balkana nije bilo pravih gradova. Stanovni{tvo jeìvelo po selima i bez me|usobnih stalnih dodira, jer pravih puteva nijebilo. Jedino je kod Dardanaca, koji su bili najrazvijeniji, bilo naseqasli~nih anti~kim gradovima. U sredini tih naseqa, obi~no na nekomuzvi{ewu, bilo je utvr|ewe za{ti}eno jakim kamenim zidom, neka vrstaakropolisa. Ovo utvr|ewe bilo je podgra|e, a daqe - otvoreno naseqe upoqu. Svakako da su akropolise uìvali ugledni Dardanci, plemenskestare{ine i wihove porodice.

Blizina ekonomski bogatije Makedonije, odakle je uglavnom stizalaluksuzna roba, mamila je susedne Dardance i Tribale da preduzimaju ~esteupade na jug u potrazi za hranom i pqa~kom. Stoga su makedonski vladaribili prinu|eni da vr{e odmazde radi smirivawa svojih severnih suseda.Kraq Filip II je 334. godine stare ere naneo nekoliko vojnih poraza Trib-alima, ali je tek deset godina kasnije Aleksandar Veliki zauvek slomiotribalsku silu. Ni zemqe Dardanaca nisu bile po{te|ene makedonskeosvete. Kraq Filip II razbio je dardansku odbranu i dopro do Kosova, ane{to kasnije i falange Aleksandra Velikog prohujale su Kosovom idolinom Ibra, a zatim pro{le kroz oblasti Tribala i izbile na obaluDunava. Tu su pred wih iza{li poslanici Kelta ili Gala, mnogoqudnognaroda zapadne Evrope, ~iji je deo krenuo u osvaja~ki pohod na jugoistok,

preko Balkana u Malu Aziju. Dolazak Kelta izazvao je krupne promene na Balkanu. Dok je Aleksan-

dar Veliki bio ìv, Kelti se nisu usu|ivali da preduzmu pohod preko Savei Dunava. Me|utim, odmah posle wegove smrti po~iwu upadi Kelta u zemqeTribala i Dardanaca. Pohod Kelta na jug i{ao je u tri pravca, dva krozDardaniju, dolinama Ibra i Ju`ne Morave, i jedan prema Trakiji. U Dard-aniji me|u Keltima je do{lo do sva|e. Jedna grupa se odvojila i oti{la uTrakiju, a druga je nastavila na jug prema Gr~koj. Surovi keltski ratnicidugih ma~eva, oko 15.000 pe{aka i 20.000 kowanika, ru{ili su sve predsobom i lako doprli do starog helenskog svetili{ta u sredwoj Gr~koj.Me|utim, pri opsadi Delfa ratna sre}a im je potpuno okrenula le|a. Bilisu strahovito potu~eni i prinu|eni na pani~no povla~ewe. Savremeniizvori navode kako su Kelti prilikom povla~ewa bili desetkovani oddomorodaca i da je malo wih stiglo u Podunavqe, gde su se vremenomizme{ali sa Tribalima, Ilirima i Tra~anima, pa je tako obrazovanopleme Skordiska.

U to vreme pojavquje se na Balkanu Rim, najve}a sila starog sveta.Posle osvajawa Makedonije Rimqani su do{li u neposredan dodir sa Dar-dancima i Skordiscima. Naravno, bilo je sasvim izvesno da se Rimqanine}e zadovoqiti postignutim i da }e nastaviti osvajawe unutra{wosti

Balkana. Prvi na udaru bili su nemirni Skordisci. Wihovi ~estipqa~ka{ki upadi u Makedoniju bili su zgodan povod da Rim preduzme vojnemere. U po~etku borbe su vo|ene sa promenqivom sre}om, ali je ubrzoLucije Kornelije serijom uzastopnih napada sasvim uni{tio snagu Sko-rdiska, tako da oni kona~no silaze sa evropske politi~ke scene.

Dardanci su u ovim sukobima, bar prividno, bili mirni. Me|utim,traè}i povoda za rat, Rimqani su i wih optuìli za pqa~ke po Make-doniji, zbog ~ega su izbili sukobi. U prole}e 75. godine stare ere namesnikprovincije Makedonije Skribonije Kurion poveo je ~etiri legije nazemqu Dardanaca. Tokom tri godine surovih borbi Rimqani su postepenoslamali ìlav otpor Dardanaca, pro{li ~itavom wihovom zemqom i kroztribalske {ume izbili na Dunav. Preko velike reke Rimqani su ugledalinepreglednu ravnicu obraslu gustom {umom. Ovoga puta strah pred nepoz-natim zaustavio je daqe kretawe legija, ali je nova zemqa ostala izazov zabudu}u politiku Rima.

êste bune Dardanaca, Skordiska, Tribala i Meza protiv rimskevlasti izazvale su nove vojne intervencije. Oko 28. godine stare ereupravnik provincije Makedonije Marko Licinije Kras, pod izgovoromnu`ne odbrane, u dvogodi{wem ratu pokorio je Meze u predelu Timoka ijo{ vi{e pro{irio vlast Rima. Kona~no pokoravawe svih plemena na ter-

itoriji dana{we Srbije ju`no od Save i Dunava izvr{io je legat Oktavi-jana Avgusta i kasniji rimski car Tiberije u pohodu od 13. do 9. godinestare ere.

U ciqu re{avawa politi~kih i organizacionih prilika uunutra{wosti Balkana, Rimqani su po~etkom nove ere od osvojenihzemaqa Dardanaca, Tribala i Meza osnovali proviciju Meziju. Ovaprovincija je bila podeqena na Gorwu i Dowu Meziju. Najve}i deodana{we Srbije pripadao je Gorwoj Meziji, koja se prostirala od Skopqado Dunava i od Pe{teri do iza Timoka. Krajwi zapadni deo Srbije pri-padao je provinciji Dalmaciji, dok su oblasti preko Save i Dunava bile usastavu provincija Panonije ili Dakije. Provincijom Mezijom, kaocarskom, upravqao je carev namesnik sa titulom legatus Augusti pro prae-tore. Vojnu upravu vr{ili su komandanti legija, a finansije i sakupqaweporeza vodio je carski prokurator.

Ulazak u sastav Rimskog carstva zna~io je za sredwi Balkan i ulazak usferu anti~ke civilizacije. Od tada op{ti kulturni i svakovrsni drugiuticaji na ovu oblast postaju direktni a promene brè i o~itije. Upo~etku rimske vladavine na teritoriji dana{we Srbije pravih gradovanije bilo. Postojala su samo domoroda~ka sela (vicus) i mawi broj naseqasa utvr|ewem u sredini (oppida), koja su bila sedi{ta plemenskih poglav-

ica i aristokratije. Zavisno od strate{kog ili privrednog zna~aja,Rimqani su stara zate~ena naseqa razvili u gradove, a na glavnim putevi-ma podizali su nova naseqa i vojna utvr|ewa. Prvo gradsko stanovni{tvo~inili su pre svega vojnici, za wima su dolazili zanatlije i trgovci, kojisu redovno pratili vojne legije, zatim kolonisti doseqeni iz raznihprovincija prostranog Carstva, isluèni ratnici i sloj romanizovanihstarosedelaca.

Me|u najstarije i najve}e gradove spadao je Sirmijum (Sirmium)1,dana{wa Sremska Mitrovica, tada vojno i politi~ko sredi{te provinci-je Panonije. Pored zate~enog keltskog utvr|ewa Singidunuma, dana{wegBeograda, Rimqani su sagradili svoje utvr|ewe istog imena. U wemu jebilo sedi{te IVFlavijeve legije i dela dunavske ratne flote. Najznatni-ji grad Gorwe Mezije i wen politi~ki centar bio je Viminacium (Kosto-lac), sagra|en na temeqima ranijeg keltskog naseqa na u{}u Mlave. Gradje bio na zna~ajnoj saobra}ajnoj raskrsnici, tako da je brzo rastao i sticaosve ve}i strate{ki i ekonomski zna~aj, pa je sredinom III veka od caraGordijena III dobio pravo da otvori lokalnu kovnicu novca. Pored grada,na suprotnoj obali Mlave, bio je vojni logor, u kome se nalazila VIIKlaudijeva legija. Ina~e, u slu~aju potrebe, pored IV i VII legije, u GorwuMeziju je dolazila i V makedonska legija. Ju`no od Dunava, u {irokom

Pomoravqu, nalazilo se zna~ajno naseqe Horreum Margi (@itnica naMargusu). Tu se sabiralo ìto i odgajali kowi za vojne potrebe. Ovo nase-qe bilo je na mestu dana{we ]uprije. Na va`noj raskrsnici puteva zaBosfor, Gr~ku i Jadran sagra|en je Naissus (danas Ni{), vrlo zna~ajanpoliti~ki i privredni centar. U predelu Toplice bila su dva ve}a rimskanaseqa, Ad Fines (Kur{umlija) i Hammeum (Prokupqe), dok je na Kosovubilo vi{e naseqa, od kojih je najpoznatija Ulpiana (Lipqan). U doliniIbra kod dana{weg sela So~anice Rimqani su na temeqima ranijeg nase-qa podigli rudarski centar Municipium Dardanorum.Na putu koji je Gor-wu Meziju povezivao sa provincijom Dalmacijom, u okolini Uì~kePoège, bilo je ve}e rimsko naseqe Malvesatium. Naravno, Rimqani supodigli i brojna mawa naseqa i vojna utvr|ewa, naro~ito du` ve}ihre~nih tokova i na va`nijim saobra}ajnicama.

Samo dva grada Gorwe Mezije, Singidunum i Viminacium, imala su sta-tus kolonije, dok su ostali bili nièg ranga, municipiji. ^lanovi gradskeuprave bili su mahom Rimqani, a kasnije i qudi iz gorwih slojeva domoro-da~kog stanovni{tva. Najve}i deo starosedela~kog stanovni{tva nije seukqu~ivao u gradski ìvot i uglavnom je ostajao u svojim selima, gde seprete`no bavio sto~arstvom. To je osnovni razlog {to se poqoprivredaslabije razvijala, iako su Rimqani doneli savr{enija oru|a za obradu

zemqe od onih koja su imali domoroci. Bilo je dosta poqoprivrednihimawa isluènih ratnika gde se koristio i rad robova. Krajem III veka, uvreme cara Proba, u okolini Sirmijuma i oko dana{weg Smederevavojnicima je bilo nare|eno da gaje vinovu lozu i kopaju kanale zaisu{ivawe mo~varnog zemqi{ta. Umesto slabijeg napretka poqo-privrede, naglo se razvilo rudarstvo, po{to su rudnici Gorwe Mezije zaRim imali veliki ekonomski zna~aj. Iz brojnih rudnika uglavnom se vadi-lo srebro, olovo, cink, gvo`|e i zlato.

Pored gradova Rimqani su u Gorwoj Meziji izgradili mreù dobrihputeva i ~itav sistem obezbe|ewa saobra}aja. Iz Italije je, dolinom Save,dolazio put do Singidunuma, a zatim, daqe, dolinom Dunava i kroz \erdap,probijen je put ka Crnom moru. Zbog ratova sa Da~anima u vreme impera-tora Trajana, arhitekta Apolodor iz Damaska izgradio je most preko Duna-va, ~udo onovremenog neimarstva. Najve}a saobra}ajna arterija Balkana,takozvani vojni put (via militaris) sagra|en 69. godine, i{ao je od Dunavadolinom Velike i Ju`ne Morave, a zatim je preko Ni{a, Sofije i Tra-janovih vrata stizao do Konstantinopolisa. Put je bio {irok {est metarai nasut {oderom ili poplo~an krupnim kamenom (kalos dromos, tj. kaldr-ma). Kao i ostale va`nije saobra}ajnice, i ova je ~itavom duìnom bilaozna~ena miqokazima (mille possuum), koji su bili postavqeni na rasto-

jawu od 1482 metra. Uz put su bile stanice za promenu jaha}e i tegle}emarve (mutatio) i za odmor, opskrbu i preno}i{te (mansio), a za javnubezbednost saobra}aja i sigurnost putnika i robe mnoga mala utvr|ewa(castella, praesidia) i kule osmatra~nice (turres).2 Na celom putu odBeograda do Carigrada, duga~kom oko 670 miqa, bile su 43 stanice zaizmenu kowa i 31 postaja za preno}i{te. Na va`nijim strate{kimta~kama, raskrsnicama, prelazima preko ve}ih reka, tesnacima i drugimpogodnim mestima podignuta su utvr|ewa ili kule sa vojnim posadama.Zna~ajan je bio put kroz rudarsku oblast dolinom Ibra, put od Kosovapreko Toplice za Ni{ i saobra}ajnica du` Timoka. Vrlo prometan puti{ao je od via militaris dolinom reke Angros (Zapadna Morava) prekoKraqeva i Poège u provinciju Dalmaciju i daqe na Jadransko more. KodKraqeva ovaj put se spajao sa onim koji je dolinom Ibra i{ao na Kosovo.To je sredwovekovni via regis ili kraqev put, gde su bili znatni rudnici.Du` puta bila su vojna utvr|ewa, na ~ijim su temeqima kasnije podignutisredwovekovni gradovi Magli~, Brvenik i Zve~an. U dolini Ibra i danasima ostataka starog rimskog puta, mestimi~no u duìni od 50 do 100metara.

Put koji je iz Gorwe Mezije vodio na zapad u provinciju Dalmaciju jed-nim delom i{ao je dolinom reke Angros, odnosno dana{we Zapadne

Morave. Put se nalazio na desnoj strani reke, ali je wegova trasa na vi{emesta bila razli~ita od dana{we. Niski tereni bliè reci nisu bilipogodni za putovawe, jer su bili obrasli veoma gustom i gotovo neprohod-nom hrastovom {umom, a ~esto i mo~varni. Zbog toga su putevi gra|enive}inom na breùqkastom zemqi{tu. Od Kraqeva put je prvih nekolikokilometara i{ao uz reku Ribnicu do omaweg vojnog utvr|ewa, a zatim jepreko sada{wih sela Dragosiwaca, Vuku{ice, Otroka i Gra~aca silazio uVrwa~ku Bawu. U gorwem delu sela Gra~aca tako|e je bilo rimsko vojnoutvr|ewe, dok su na toplim izvorima u Vrwa~koj Bawi izgra|ene aquae.Utvr|ewe u Gra~acu, koje pomiwe putopisac Feliks Kanic, nije uop{teistraìvano, niti mu je odre|ena lokacija. Postojawe rimske bawe natoplom mineralnom izvoru u Vrwa~koj Bawi nepobitno je dokazano nalaz-ima ostataka aquae, koji su otkriveni u prole}e 1924. godine prilikomkaptaè izvora. Ni ovde nisu vr{eni nau~ni sistematski arheolo{kiradovi. Do nalaza anti~kih ostataka do{lo je gotovo slu~ajno, u toku kap-ta`nih radova na mineralnom izvoru, {to je i bio osnovni ciq posla. Zah-vaquju}i tome {to su zemqani radovi vr{eni na dovoqno {irokojpovr{ini i dovoqno duboko, prona|eni su ostaci rimske aquae. Na dubiniod 2,40 metara prvo je otkrivena vertikalno isklesana stena iz koje je isti-cala topla mineralna voda, Rimski izvor, odnosno Fons Romanus. U we-

govoj neposrednoj blizini prona|eni su ostaci bazena za kupawe. Bazen jebio pravougaonog oblika sa stranicama 4,50h2,40 m. Bio je gra|en oddrvenih gredica {irine 22 sm a debqine 19 sm. Bazen je sluìo za kupawe ipuwen je toplom mineralnom vodom iz posebnog izvora, koji je u viduomaweg bunara bio uklesan u obli`woj steni. Na oba mesta, kod izvoravode za pi}e i u bazenu za kupawe, prilikom kapta`nih radova prona|enoje nekoliko stotina komada rimskog metalnog novca3. Iz zapisnika o kap-ta`nim radovima saznajemo da najstariji prona|eni nov~i} poti~e odAgripe, 39-27. godine stare ere, a najmla|i je iz vremena Konstantina, sinaKonstantina Velikog, 337-340. godine nove ere. Na osnovu vremena kada jekovan ovaj novac moè se sa sigur-no{}u zakqu~iti da su toplu mineralnuvodu u Vrwa~koj Bawi Rimqani koristili od kraja I veka stare ere do sko-ro polovine IV veka, odnosno vi{e od tri stole}a. Nov~i}i poti~u izraznih kovnica: iz Rima, Stobija, Nikeje, Kizika, Antiohije i lokalnekovnice u Viminacijumu, {to svedo~i o me{awu stanovni{tva i privred-nim vezama Gorwe Mezije sa drugim provicijama Carstva. Tako dugo posto-jawe rimske aquae sigurno je za sobom ostavilo znatno vi{e materijalnihtragova; me|utim, gde se oni nalaze i {ta sadrè, nije poznato, jer arheo-lo{ka istraìvawa nisu vr{ena.

Znatna koli~ina nov~i}a na|enih u izvorima i bazenu poti~e od tada

rasprostrawenog obi~aja da se sitan novac baca ili ostavqa u izvor ibazen kao votivni dar. U starom Rimu taj obi~aj je bio poznat pod imenomstipem iacere. Obi~aj se kasnije preneo u hri{}anski period, a u ne{toizmewenom obliku zadrào se do na{ih dana. Nov~i}i ba~eni u izvorlekovite vode predstavqali su `rtveni dar za{titniku izvora, kakvomboànstvu, nimfama i vilama. To je bio `rtveni obi~aj, dar kao zahval-nost ili molba za izle~ewe.

Staro ime rimske bawe u Vrwcima, naàlost, nije poznato, iako je onoza tolike decenije kori{}ewa bawe svakako postojalo. Prema jednoj pret-postavci, {to je u ono doba ina~e bilo ~esto, rimski naziv ove aquaemogaoje nastati po imenu boànstva kome je izvor bio posve}en. Kako je na ovomizvoru topla mineralna voda dolazila iz dubine zemqe i mirisala nasumpor, verovalo se da isti~e iz podzemnog sveta, da je dar boga Orkusa zaizle~ewe qudi, pa je nazvana Aquae Orcinae, to jest Orkusove vode. Nar-avno, to je samo pretpostavka, ali bez nau~nih dokaza. Arheolo{ki nalazii prou~avawa brojnih bawa u Rimskom carstvu potvr|uju da su ove baweredovno imale ure|ene i odràvane izvore lekovite mineralne vode, a~esto i bazene za kupawe. Pored toga, u wima je bilo omawih naseqa zasme{taj qudi na le~ewu. Naravno, veli~ina bawa bila je vrlo razli~ita.Gotovo po pravilu, ve}e i ~uvenije bawe bile su u Italiji i u razvijenijim

provincijama Galiji i Germaniji. U udaqenim i mawe zna~ajnim provinci-jama, kakva je bila poluvarvarska Gorwa Mezija, bawe su bile mawe.Istraìvawa su tako|e pokazala da su naseqa uz mineralne izvore gotovopo pravilu ostajala samo le~ili{ta i da su se veoma retko pretvarala uvojne, administrativne ili privredne centre. Stoga su bawska naseqabila prostorno mala.

Put je od rimske bawe prilazio Zapadnoj Moravi i kod u{}a Popinskereke izlazio na wenu obalu. Tu je bio po~etak Trste-ni~kog tesnaca, ilisuteske, gde se Zapadna Morava, makar nakratko, provla~ila izme|uogranaka Tatarne i Varo{kih planina. Na ~itavom putu od Kraqeva doKru{evca Trsteni~ki tesnac je predstavqao najzna~ajniju vojnu i strate-gijsku ta~ku, idealno mesto za kontrolu saobra}aja i prelaza preko reke ustaru postojbinu Tribala, kao i za uvid u promet robe. Vrlo je verovatno daje ovde u Stra`bi, na desnoj obali reke, postojalo rimsko utvr|ewe, a nadrugoj obali, na bregu, jo{ jedno, na ~ijim je temeqima u XV veku podignutgrad Grabovac. Izme|u tih vojnih utvrda bio je most za prelaz preko reke.Naravno, ovo je samo pretpostavka, dok je novi nalazi ne potvrde iliodbace. Ipak, postojawe rimskih temeqa na kojima je kasnije izgra|enovojno utvr|ewe u Grabovcu i sporadi~ni nalazi rimske materijalne kul-4 Hatixa âr Drnda, Osnivawe Novog Pazara, Novopazarski zbornik br. 8, Novi Pazar1984, str. 77-78

ture u Stra`bi ~ine takvu pretpostavku logi~nom. Daqe na istok put je i{ao dolinom Zapadne Morave do wenog spajawa sa

Ju`nom Moravom, kuda je prolazio via militaris. I na ovom delu puta biloje mawih utvr|ewa i stanica radi bezbednosti saobra}aja, ali od wih nemavidqivih tragova, niti su vr{ena sistematska arheolo{ka istraìvawa.Vrlo je verovatno da je i deo sredwovekovnog grada kneza Lazara uKru{evcu sazdan na temeqima rimskog utvr|ewa. To naro~ito vaì zaglavnu gradsku kulu, tj. Donòn kulu, u ~ijoj gradwi su otkriveni elementirimskog na~ina zidawa.

5 "Filurija" je zapravo bila porez koji su pla}ali vlasi. Ova re~ je izvedena od nazivaitalijanskog zlatnika fiorin, koji se od XIII veka kovao u Firenci i koji je bio cewen.Kako je vla{ka ku}a godi{we pla}ala da`bine u vrednosti od 92 ak~e, koliko je tadavredeo fiorin, vla{ke obaveze nazvane su "filurija"

POSTANAK NASEQA

Invazija varvara. Pad Zapadnog rimskog carstva. Naseqavawe Slovena. ZapadnoPomoravqe u sastavu sredwovekovne Srbije. Doba kneza Lazara Hrebeqanovi}a.Osnivawe naseqa. Prvi pisani pomen. Pad pod Turke. Socijalni poloàjhri{}anske raje. Feudalne obaveze.

6 D. Bojani}, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku,Kru{eva~ku i Vidinsku oblast, O vla{kim obavezama. - Ime Vlasi prvobitno jeozna~avalo starosedeoce Balkana, odnosno romanizovane Ilire i Tra~ane. Vizantici suih nazivali Valahos, a Germani Valhos. Zavisno od mesta, Sloveni su ih nazivaliMorovlasi, Karavlasi, Aromuni, u Makedoniji i Albaniji Cincari, u Gr~koj Karaka{ani au Istri ]i}i. U severnim oblastima (nekada{wa Rimska provincija Dakija) od wih jeformirana rumunska nacija. Vlahe pomiwe i Du{anov zakonik

Velike germanske seobe i dugotrajni napadi mno{tva varvara doveli suu V veku do pada zapadnog dela Rimskog carstva, tako da su prostrane teri-torije do{le pod vlast Vizigota, Vandala, Ostrogota, Burgunda, Franakai Anglosaksonaca. Iako je i sama bila izloèna sli~nim pritiscima,isto~na polovina Carstva, nama poznatija pod imenom Vizantija, uspela jeda se odrì jo{ hiqadu godina. Pored Persijanaca i kasnije Turaka, kojisu Vizantiju ugroàvali sa azijske strane, granice na Savi i Dunavunapadali su Goti, Huni, Avari i Sloveni. U zajednici sa drugim narodima,posebno Avarima, Sloveni su prelazili u Vizantiju i tokom VI i VII vekai zastalno nastanili znatan deo Balkana. Plemena Srba, {to je bio slu~aji sa ostalima, bila su prinu|ena da dugo priznaju vrhovnu vlast Vizantije.Posle brojnih neus-pe{nih poku{aja, Srbi su krajem XII veka, za vremevladavine velikog ùpana Stefana Nemawe, uspeli da obrazuju svoju neza-visnu dràvu. U to doba, pored ostalog, Nemawa je osvojio i svojoj dràvi

prisjedinio krajeve oko Lepenice i Belice i ùpu Leva~. Tada je i ~itavoZapadno Pomoravqe u{lo u sastav srpske dràve, u kojoj je ostalo do padaSmedereva pod tursku vlast, kada je prestala da postoji Srpska despotov-ina.

Kako je spoqna politika vladara iz dinastije Nemawi}a bila usmere-na prema jugu u borbi za vizantijsko nasle|e, oblast Zapadnog Pomoravqagotovo se i ne pomiwe. Zbog toga su i na{a znawa o ovim krajevima u XIII iXIV veku oskudna. Posle smrti cara Stefana Du{ana i feudalne anarhije,koja je oslabila dràvu, a naro~ito posle te{kog poraza na Marici 1371.godine, politi~ka situacija se iz osnova mewa i severni krajevi Srbijedobijaju sve ve}i zna~aj. To je bila posledica sve ve}e turske opasnosti.Jedan od do tada udeonih oblasnih stare{ina, knez Lazar Hrebeqanovi}, unameri da konsoliduje ostatak dràve i pripremi je za sna`niji otporTurcima, preme{ta politi~ki centar zemqe iz ugroènog juga na sigurni-ji sever. U Zapadnom Pomoravqu knez Lazar podiè utvr|enu prestonicuKru{evac i okupqa oko sebe srpsku vlastelu koja je imala iste politi~kenazore. Od tada po~iwe period naglog uspona moravske Srbije u kojoj ni~umnoga nova naseqa, me|u wima i naseqe u Trsteni~kom tesnacu.

U pisanim istorijskim izvorima naseqe Trstenik se prvi put pomiwe1381. godine u darovnici kneza Lazara Hrebeqanovi}a svojoj zadu`bini igrobnoj crkvi Ravanici. U poveqi se, pored ostalog, navodi da ktitor pok-

lawa crkvi sela Trstenik, Ribnik i Velu}e. Iako je zapis kratak, jasno seodre|uju sela Ribnik i Velu}e, jer i danas postoje na istim lokacijama ipod gotovo istim nazivima. Kada je u pitawu naseqe Trstenik, ne moè seta~no odrediti da li je re~ o selu Stari Trstenik ili o nasequ u morav-skom tesnacu, koje je svakako po postanku mla|e. Bez obzira na mogu}unedoumicu, prihva}eno je da se u ovom slu~aju radi o selu u moravskom tes-nacu, odnosno dana{wem gradu Trsteniku. Ime Trstenik spada u grupufitonima, odnosno naziva koji su nastali po karakteristi~noj vegetacijiu samom mestu ili na uèm podru~ju. Pored Zapadne Morave ima mo~varnihterena obraslih trskom ili drugim barskim biqem, pa su naseqa na takvimmestima dobila odgovaraju}a imena. Pored Trstenika, u ovom kraju, kao i u~itavoj Srbiji, ima vi{e imena naseqa nastalih po karakteristi~nombiqu: Grabovac, Lozna, Drenova, Bresno Poqe, Brezovica, Jasikovica,Vrba, Topola, Jabuka itd. Ima mi{qewa da su Trsteniku ime dali dose-qenici iz mesta istog naziva na Kosovu. To je teorijski mogu}e, s obziromda je kod nas zbog ~estih ratnih pusto{ewa bilo masovnih migracija sta-novni{tva. Ima brojnih primera takvog preno{ewa imena mesta iz stareu novu postojbinu. U {iroj okolini Trstenika tako su nastali nazivi selaVrane{i, Podunavci i Kurilovo. Ipak, malo je verovatno da je u nas prebitke na Kosovu poqu bilo migracija takvih razmera. Mogu}a je i pret-

postavka da su prvi stanovnici naseqa u moravskom tesnacu bili do{qaciiz Starog Trstenika koji su prinudno preseqeni.

Vreme nastanka Trstenika nije bliè poznato, niti se prema raspo-loìvim istorijskim izvorima moè sa sigurno{}u odrediti. Izvesno jeda u doba vladavine dinastije Nemawi}a na ovom mestu nije postojalo nase-qe takvog imena. Na mla|e poreklo mesta ukazuje postojawe sela StariTrstenik, koje je o~ito nastalo pre istoimenog naseqa u moravskom tes-nacu. Izgleda najverovatnija pretpostavka da je Trstenik nastao izme|u1371. i 1380. godine. Postavqa se pitawe sa koga mesta je vr{ena kontrolasaobra}aja i prelaz preko reke pre nastanka Trstenika. Svakako je na pros-toru kratkog moravskog tesnaca postojalo takvo kontrolno mesto, odnosnonaseqe, ali se pretpostavqa da se ono nalazilo na lokaciji dana{weStra`be. Srpski izvori takvo naseqe ne pomiwu. Me|utim, u jednomturskom dokumentu iz 1476. godine navodi se mawe naseqe odakle se vr{iojavni prevoz preko reke. Sasvim je mogu}e da je iz tog mesta vr{enoobezbe|ewe saobra}aja u moravskom tesnacu. Ovo naseqe, koje se imenomnavodi u turskim pisanim izvorima, nalazilo se na gotovo istom mestu gde

7 Lukno je srpska mera za ìtarice, koju su Turci preuzeli i uneli u svoj sistem mera.Wegova teìna je bila razli~ita od sanxaka do sanxaka. U Smederevskom sanxaku luknoje imalo 180 ili 205, a katkad i ~itavih 248 kilograma. Ovde je obra~un vr{en premasredwoj vrednosti.8 Medra je naziv mere za vino koja se upotrebqavala u evropskom delu Turske. Wenazapremina je bila razli~ita. U Smederevskom sanxaku ona je bila ravna vedru isadràvala je 56 litara.

je, mnogo vekova ranije, bio rimski vojni logor. Trsteni~ko naseqe se vrlo brzo razvijalo. Za relativno kratko vreme

ono je, u lokalnim razmerama, postalo znatno mesto, kako po broju domovai stanovnika, tako i po ekonomskoj snazi. Stoga je Trstenik, ne{to malokasnije, dobio i pravo da se u wemu odràvaju pana|uri, jedini na prostoruod Kraqeva do Kru{evca, {to ga je u~inilo privrednim centrom blièokoline. Iako je naseqe, s obzirom na svoj poloàj , donekle oskudevalo uobradivim povr{inama, stanovnici Trstenika uglavnom su bili zemqo-radnici, ali je bilo i nekoliko zanatlija. Zna~aj mesta i wegov uglednaro~ito su porasli podizawem obli`weg manastira Qubostiwe iutvr|ewa Grabovac.

9 Ahmed Ali~i}, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije, XV i XVI vek,kwiga I-III, â~ak 1985.

10 Kadiluk je nadle`no podru~je jednog kadije, tj. sudije.11 U Smederevskom sanxaku bilo je tada 11 zeameta i blizu 200 timara. Uìvaoci priho-da sa tih vojnih imawa bili su muslimani, wih 75, ali i 84 Srba hri{}ana, kojima jeostavqen stari dru{tveni poloàj jer se nisu protivili turskoj vlasti. Ipak, wih je izgodine u godinu bilo sve mawe. Neki su izbegli preko Save i Dunava, mali broj je primioislam i na kraju svi su zameweni muslimanima.

12 U to vreme kod obi~nog stanovni{tva gotovo i nije bilo prezimena.13 U ovom slu~aju ne radi se o li~nom imenu Kova~, ve} o zanatliji (kova~u).

POD TURSKOM VLA[]U

Podaci u defterima. U sastavu vojni~kog dobra - zeameta. Broj domova i stanovni-ka. Privreda. Proizvodwa ìtarica. Vinogradi. Vrsta i visina poreza. Javniprelaz preko Zapadne Morave. Pravo na pana|ur.

14 U Trsteniku je tada svakako postojala crkva, ali wena lokacija nije utvr|ena.

Osim pomena u darovnoj poveqi kneza Lazara iz 1381. godine, oTrsteniku nema vi{e nikakvih podataka kako u periodu do bitka na Kosovupoqu tako i za sve vreme trajawa Srpske despotovine. Posle relativnokratkog, ali politi~ki burnog perioda nakon bitke na Kosovu poqu, anaro~ito od druge decenije XV veka, turski upadi u srpske zemqe postajusve ~e{}i. Despoti Stefan Lazarevi} i wegov naslednik \ura|Brankovi} ve{tom politikom dvojnog vazalstva uspeli su da odrè Srpskudespotovinu jo{ sedam decenija posle bitke na Kosovu poqu, ali ne i daspre~e daqi prodor Turaka. Iz godine u godinu turski naleti jasno supokazivali wihove osvaja~ke namere. Oni su dolazili od Ni{a dolinomJu`ne Morave, iz Toplice kroz Jankovu klisuru i preko Kosova poqauzanom dolinom Ibra. Stare{ina skopskog kraji{ta sanxakbeg Isa-begIsakovi} provalio je 1455. godine preko Kosova poqa i osvojio krajeve udolini reke Ra{ke. Tu, u neposrednoj blizini nekada{weg sedi{ta veli-15 Ova obaveza se nazivala "resum od Boì}a" i pod wom se podrazumevala nov~anada`bina od jedne ak~e za prase ili sviwu koje su Srbi klali za Boì}.

kog ùpana Stefana Nemawe, tvrdog grada Rasa, Isa-beg je osnovao YeniBazar, dana{wi Novi Pazar, kasnije zna~ajan turski privredni, adminis-trativni i vojni centar.4Bio je to siguran znak za turske osvaja~ke namere,odnosno za wihovu re{enost da se ovde stalno nastane. Bila je to i prete}aopomena. Iste godine Turci su dolinom Ibra, preko starih rudarskih cen-tara, prodrli na sever i trajno zauzeli delove Podibra i Zapadnog Pomo-ravqa. Tada su pod tursku vlast pala i dva sela dana{we trsteni~keop{tine, Popina i Dubqe. Tom prilikom Turci su osvojili i vi{e naseqau susednoj op{tini Vrwa~ka Bawa: Gra~ac, Novo Selo, Vrwce, Go~ iPredole. Ovih sedam sela progla{eno je za carski has, odnosno sultanovoapana`no dobro. Taj status ova naseqa su zadràla za ~itavo vreme turskevladavine. Posle pada Smedereva 1459. godine, kada je prestala da postojisrpska sredwovekovna dràva, pod vlast Turaka su do{la sva naseqasada{we Trsteni~ke op{tine.

Osvojene zemqe Turci su organizovali u vojnoupravne oblasti, tzv.sanxake. Prvobitno sanxak je ozna~avao zastavu oko koje su se sakupqalivojnici pod stare{instvom sanxakbega, upravnika vojne oblasti. Najve}ideo Srbije ~inio je Smederevski sanxak, kasnije Beogradski pa{aluk.Ostali delovi Srbije bili su u sastavu raznih sanxaka: Kru{eva~kog,16 Feudalne rente u vreme vladavine Turaka, bar u prvim decenijama, bile su mawe negoobaveze srpskih seqaka, kmetova, za vreme dinastije Nemawi}a. To je trajalo dok je turs-ka centralna vlast ~vrsto dràla sve provincije pod kontrolom. Kad je Turska po~ela daslabi, u pograni~nim oblastima do{lo je do feudalne anarhije, mita i korupcije, tako daje stawe pokorenih naroda postajalo sve gore.

Vidinskog, Sofijskog, Bosanskog, Vu~itrnskog, Prizrenskog iZvorni~kog. Teritorija op{tine Trstenik pripadala je Smederevskomsanxaku, osim sela Popine i Dubqa, koja su bila u granicama Novopazar-skog sanxaka, kasnije Bosanskog pa{aluka.

Sanxaci su se delili u mawe administrativne jedinice, tzv. nahije.Sela Trsteni~ke op{tine na desnoj obali Zapadne Morave bila su u nahi-ji Magli~, koja se tako nazivala po staroj tvr|avi u klisuri Ibra, gde jebilo weno sedi{te. Kasnije, kad je Magli~ izgubio svoj nekada{wi zna~aj,sedi{te nahije je preneto u Poègu, a zatim u â~ak. Stoga se i nahija nazi-vala Poè{ka, odnosno â~anska. Ova nahija zahvatala je naseqa na desnojobali Zapadne Morave od Poè{ke kotline do Bresnog Poqa. Naseqa nalevoj obali Zapadne Morave bila su u nahiji Rudnik, a dva sela na desnojobali Zapadne Morave, Popina i Dubqe, u Jo{ani~koj nahiji.

U osvojenim zamqama Turci su zaveli feudalni poredak i svojagrarnopravni sistem. Zemqa je bila podeqena na hasove, timare i zeamete(turski: ziamet, zeamet). Timari i zeameti su bili dobra vojni~kogstaleà, a has dràvna zemqa, odnosno apana`no imawe sultana. Po prav-ilu, timar je bio mawe vojni~ko dobro koje je davalo godi{wi prihod do 20hiqada ak~i, dok je zeamet bio znatno ve}i i donosio je prihod izme|u 20 i100 hiqada ak~i. Timar je mogao da ima jedno ili vi{e sela, zavisno od17)A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga I, Detaqni popis Smederevskog sanxaka 1476. godine

wihove veli~ine i broja ku}a. Kori{}ewe ovih dobara bilo je uslovqenovojnom slu`bom uìvaoca prihoda i odràvawem unutra{we bezbednostii nadzora nad stanovni{tvom. Hasove je mogao koristiti sultan preko svo-jih nadzornika (emina), ili ih je davao u zakup kao mukade i mali}ane, a~esto su prihodima sa ovakvih dobara bili nagra|ivani vi{i velikodos-tojnici, veziri, sanxakbegovi, muselimi i drugi.

Prihodi vojni~kog staleà ubirani sa timara i zeameta, kao i prihodisa hasova, bili su zasnovani na obavezama pokorenog stanovni{tva, u ovomslu~aju srpske hri{}anske raje. Zavisno od mesta, vremena i svog pravnogstatusa u turskom dru{tvu, raja je pla}ala tri vrste da`bina:

- davawa na osnovu {erijata, tj. verskog prava muslimana, - zakonske i obi~ajne da`bine i- vanredne da`bine. Najpoznatija {erijatska obaveza i osnovni dràvni prihod od podani-

ka nemuslimana bio je hara~. Hara~ je pla}an u novcu jednom godi{we.Pla}ao ga je svaki zdrav i za rad sposoban mu{ka-rac od 7 do 80 godina,izuzev "sakatih, slepih i besomu~nih". Hri{}ani koji su primili islamili koji su bili pripadnici nekog turskog vojnog staleà nisu pla}alihara~.

U{ur, u narodu mnogo poznatiji kao desetak, je {erijatom propisana18 Konstantin Jire~ek, Istorija Srba, kwiga I, Beograd 1952.

naturalna da`bina od ìtarica, vinograda, vo}a, ko{nica i povr}a. Popravilu, u{ur je iznosio deseti deo ubrane letine. Desetak je davan unaturi, a kasnije i u novcu prema trì{noj vrednosti desetka ubraneletine.

Zakonske i obi~ajne obaveze raje bile su razne nov~ane takse. Spenxa jebila taksa za obradu tu|e zemqe. Taksa se pla}ala i na ovce, sviwe, zakori{}ewe ìra, za ispa{u i pojili{te, na vodenice i vaqalice, na pri-hod od prevoza skelom , prilikom sklapawa braka, na ba~ve, na drva i seno,za izdavawe tapija na kori{}ewe zemqe, na povrtwake izvan oku}nica itd.

Vanredne da`bine i obi~ajni tereti davali su se u naturi, novcu ilikuluku (avariz). To su bili dràvni prihodi i oni su vrlo retko zavo|eni,izgleda samo do kraja XVI veka.

Naravno, da`bine nisu bile svuda iste i uvek jednake. Vrsta da`bina, a~esto i visina, zavisile su od mesta, vremena i pravnog statusa obveznikakoji je da`bine pla}ao. U selima oko Trstenika po svom dru{tvenompoloàju stanovni{tvo je bilo podeqeno u tri grupe. Jednu, najbrojnijugrupu ~inila je obi~na hri{}anska raja, koja je pla}ala najve}e da`bine,drugu grupu ~inili su u prvo vreme turske vladavine vla{ki sto~ari, a utre}u grupu spadalo je stanovni{tvo onih naseqa koja su se nalazila nacarskim hasovima, odnosno mukadama. U obi~nu hri{}ansku raju spadali su

ìteqi Trstenika, doseqenih vlaha bilo je u Po~ekovini, StaromTrsteniku, Gorwoj Crni{avi i Lopa{u, dok su carskom hasu, tj. mukadama,pripadala sela Dubqe i Popina u sastavu Novopazarske mukade i Ribnik sanekim delovima susednih sela u sastavu Poè{ke mukade.

Hri{}anska raja pla}ala je najve}e da`bine, one na osnovu {erijata,zatim zakonske, obi~ajne i vanredne.

O obavezama seqaka koji su ìveli u selima na carskim dobrima, odnos-no mukadama i mali}anima, preciznih podataka nema. Izvesno je da suseqa~ke obaveze na mukadama bile razli~ite, negde ve}e, a negde mawe.Ipak, smatra se da su te obaveze bile vrlo sli~ne obavezama obi~nehri{}anske raje van mukada, ili ne{to malo mawe.

Doseqeni vla{ki sto~ari, kojih u okolini Trstenika nije bilo mnogo,uìvali su poseban socijalni poloàj i poreske olak{ice. Povla{}enipoloàj oni su dobili stoga {to nisu pruàli otpor turskom osvajawu ivr{ili su neke slu`be u korist dràve. Ipak, takav status oni su uìvalirelativno kratko vreme, a zatim su postepeno pretvarani u obi~nu zemqo-radni~ku raju. U po~etku oni su imali teritorijalni imunitet sa nekomvrstom samouprave pod svojim knezovima i primi}urima, uìvali su slo-bodu kretawa i nisu mogli biti dodeqeni uìvaocima timara i zeameta.Ukupan godi{wi iznos davawa jedne vla{ke ku}e nazivao se "filurija"5.

Pored toga, vlasi su bili u obavezi da ~uvaju oblasti koje su naseqavali, dana svakih pet ku}a daju po jednog ~oveka za poluvojnu slu`bu (petnik), a nasvakih pedeset ku}a po jedno lice na slu`bu kod sanxakbega (komornica).Bilo je uobi~ajeno da dve tre}ine poreza vlasi pla}aju oko Boì}a, a jed-nu na \ur|evdan. Ina~e, vlasi koji su bili doseqeni u oblasti Podibra iZapadnog Pomoravqa mahom su ve} bili slovenizirani. U na{e krajeve onisu doseqavani prete`no s juga, iz Starog Vlaha, gorwe Drine, Herce-govine, Crne Gore i Bosne.

Zanimqivo je da u okolini Trstenika nije bilo tzv. derbenxijskih sela.Prema tada{wem turskom zakonu (adeti derbend), delovi puta koji su pro-lazili kroz klisure, tesnace, guste {ume i preko opasnih i "stra{nih"mesta morali su da budu ~uvani kako bi bili bezbedni od napada hajduka irazbojnika. Straàrsku slu`bu na takvim mestima vr{ili su ìteqinajbliìh sela. Ta sela nazivana su derbend, a straàri derbenxije.Straàri su na takvim mestima udarawem u bubaw ogla{avali putnicimada je prolaz bezbedan. Zbog vr{ewa straàrske slu`be, derbenxijska selauìvala su ne male poreske olak{ice.6

19 Pomenuti Radosav popisan je kao pop u Trsteniku 1476. godine. Iz ovog popisa se vidida je wegov sin Jaki{a nastavio o~evo zanimawe. To je i potvrda da je u Trsteniku ipo~etkom XVI veka postojala seoska crkva. Wena lokacija nije poznata.

TRSTENIK U TURSKIM POPISNIM KWIGAMA - DEFTERIMA

U prvom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom MehmedomII Osvaja~em 1476. godine. U drugom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sul-tanom Selimom IOkrutnim 1516. godine. U tre}em sumarnom popisu Smederevskog sanxa-ka izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko 1523-25. godine. U ~etvrtompopisu vlaha nastawenih u Smederevskom sanxaku, izvedenom pod sultanom Sulejmanom IIZakonodavcem oko 1528. godine. U petom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sul-tanom Sulejmanom II Zakonodavcem 1540. godine. U {estom katastarskom popisu Smede-revskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Muratom III 1574. godine.

Za prou~avawe i razumevawe op{teg poloàja srpskog naroda podturskom vla{}u, posebno wegovog socijalnog i pravnog statusa, prvo-razredne istorijske izvore pruàju turski katastarski popisi, tzv. def-teri. Ovi popisi svakako imaju uzor u vizantijskim popisnim kwigama,prakticima, u koje je bri`qivo bila uno{ena imovina stanovni{tva i naosnovu toga odre|ivana visina poreza.

Turska centralna vlast vr{ila je katastarske popise pojedinih delovadràve ili ~itavog Carstva stoga {to je èlela da ima ta~an uvid u svojeposede i prihode sa wih. Daqe, popisom je utvr|ivan status stanovni{tvai wegovi prihodi, pa je na osnovu toga odre|ivan porez. Popisom je vr{enai kontrola doma}e feudalne klase, tj. vojni~kog staleà kao uìvaocadela prihoda sa timara i zeameta. Utvr|ivani su prihodi ove dru{tveneklase, osnovne vojne snage zemqe, i prema tome odre|ivane i wene obaveze.20 Ukoliko je Broska bilo ~isto vla{ko naseqe, naziv bi se mogao prevesti kao @abariili @abqak. Me|utim, mo`da se ovde radi o imenu Preseka, {to odgovara na{em jezikui prirodi mesta. Tu se, naime, presecala, tj. prelazila reka. Naravno, to su samo pret-postavke.

Popisi su preduzimani periodi~no i po naredbi sultana. Za vr{ewepopisa imenovana je posebna komisija, koju su sa~iwavali poverenik zapopis (emin) i pisar (katib). Emin je po pravilu bio pravnik, dobar poz-navalac {erijatskog prava i zakonskih propisa. Prvi popis Smederevskogsanxaka izvr{en je ubrzo po padu Smedereva, ve} 1476. godine. Turskepopisne katastarske kwige poznate su pod imenom defteri, po gr~koj re~idefteros,{to zna~i kwiga. Ovu re~ Turci su preuzeli od Vizantije.

Popis je vr{en tako {to je u defter prvo upisivan naziv naseqa, nahi-ja u kojoj se nalazi, ~esto i ime spahije - uìvaoca rente, zatim brojhri{}anskih domova i muslimanskih ukoliko ih je bilo, li~na imenaodraslih mu{karaca sa imenom oca, poimenice udovice, bra~no izdravstveno stawe, pravni status naseqa, dobra u kolektivnoj svojini, kaovodenice, vaqalice i sl. U defter je upisivan i iznos godi{weg porezanaseqa, kako pojedina~no po vrstama da`bina, tako i zbirni iznos. Porezje odre|ivan na osnovu {erijata, zakonskih propisa i obi~ajnog prava kak-vo je zate~eno u vreme dolaska Turaka. Porez je pla}an u naturi i novcu. Udeftere nije uno{ena glavarina (xizija) ni vanredni nameti.

Osnovna nov~ana jedinica za obra~un poreza bila je ak~a, ili aspra. Toje bio turski srebrni novac, koji je postepeno ali stalno gubio vrednost,jer je sadràvao sve mawe plemenitog metala. Na primer, u po~etku je21 D. Bojani}, navedeno delo, str. 18

dràva od 350 grama srebra kovala 400 ak~i, a kasnije 800 komada. Tako jejedan dukat najpre vredeo 40 ak~i, a zatim 80. Za odre|ivawe koli~ina nat-uralnih da`bina u ìtu, je~mu, zobi i sli~no kao mera sluìlo je lukno7,ili merica, koja je sadràvala u na{im krajevima oko 200 kilograma, dok jemera za vino ({iru) i druge te~nosti bila medra8, ili vedro, koje jesadràvalo 56 litara.

Pred po~etak popisa uìvaoci timara ili zeameta bili su du`ni dapopisnoj komisiji pokaù berat, odnosno pismenu potvrdu svog prava naposed, i da pred komisiju dovedu sve odrasle i za rad sposobne mu{karce iostale poreske obveznike. Zatim je, po proceni emina, u defter upisivanosve {to je za oporezivawe relevantno, tj. imovina naseqa od koje je zavisi-la visina godi{weg poreza.

Prvi katastarski popis Smederevskog sanxaka izvr{en je naredbomsultana Mehmeda II Osvaja~a 1476. godine. To je bio detaqni ilipoimeni~ni popis. Ovom defteru nedostaje uvodni deo, tako da nisu pozna-ta imena poverenika za popis i wegovog pisara. Va`no je napomenuti da seu tom defteru nalazi prvi pomen Trstenika za vreme vladavine Turaka.Naseqe je upisano pod dana{wim imenom i o wemu su dati podaci o brojudomova, ìteqima, privredi i da`binama. To je prvi potpuniji opis

22 A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III23 Ranije se smatralo da je ovaj defter sa kraja XVI veka, ali je zatim, prema cenamaraznih roba, utvr|eno da je nastao oko 1540. godine.

Trstenika od wegovog osnivawa. Pored Trstenika, u defter su upisana iobli`wa naseqa Po~ekovina, Jasikovica, Stopawa, Stari Trstenik, Gor-wa Crni{ava i Lopa{. Pored toga, zapisana su i sela Broska i Vojin Brod,~ije lokacije nije mogu}e odrediti, ali se moè pretpostaviti da su senalazila malo uzvodnije od Trstenika, na isto~nom ulazu u moravskitesnac.

Drugi popis Smederevskog sanxaka izvr{en je naredbom sultana Seli-ma I Okrutnog 1516. godine, o ~emu je sastavqen op{iran defter. Pov-erenik popisa bio je Mahmud ben Abdulvahid, dok ime pisara nije navede-no. U ovaj defter upisan je samo Trstenik, a ne i druga naseqa u okolini.

Tre}i popis Smederevskog sanxaka bio je sumaran ili zbirni. Izvr{enje naredbom sultana Sulejmana II Zakonodavca oko 1523-25. godine. Udefter su bili uneti Trstenik i Jasikovica.

êtvrti popisni defter sadrì podatke o poimeni~nom popisu vlahanastawenih u Smederevskom sanxaku. Po naredbi sultana Sulejmana IIZakonodavca, ovaj popis su izvr{ili kadija Fethulah i pisar dervi{ Sehioko 1528. godine. U ovom defteru nema upisanih sela iz trsteni~kog kraja,s obzirom da tada u wima nije bilo vlaha.

Peti detaqni popis Smederevskog sanxaka obavqen je po naredbi sul-tana Sulejmana II 1540. godine. Poverenik popisa bio je Ali ben Hizir, dok

ime wegovog pisara nije poznato. U defter je upisan samo Trstenik. [esti detaqni popis Smederevskog sanxaka izvr{en je na zahtev sul-

tana Murata III 1574. godine. List sa imenima emina i pisara nedostaje. Uovaj defter uneti su Trstenik, Po~ekovina, Stari Trstenik i Gorwa iDowa Crni{ava.9

Pored navedenih popisnih deftera za na{e krajeve, izdatih tokom XVi XVI veka, i kasnije su tako|e vr{eni katastarski popisi. Naàlost,iako predstavqaju dragocene istorijske izvore, jo{ uvek nisu dostupni zakori{}ewe. Izu~avawe te gra-|e done}e nova saznawa o stawu na{eg naro-da u XVII i XVIII veku.

Trstenik se, kako je ve} navedeno, u turskim pisanim izvorima prvi putpomiwe i o wemu se daje mno{tvo podataka u prvom popisnom defteru Sme-derevskog sanxaka, iz 1476. godine. Ovaj katastarski popis obavqen je rel-ativno brzo posle turskog osvajawa. Ciq popisa bio je da se izvr{i nekavrsta inventara i utvrdi imovina novoosvojenih teritorija kao osnova zaoporezivawe i organizaciju administrativne vlasti, sudske uprave ivojno-feudalnog sistema. U defter je Trstenik upisan pod dana{wimimenom kao selo u sastavu nahije Magli~ i u nadle`nosti kadilukaBrvenik10. Naseqe je bilo u sastavu ve}eg vojni~kog dobra, tzv. zeameta,24 U obra~unu poreza ukupni iznos davawa je ve}i za 45 ak~i od zbira pojedina~nihda`bina. To je gre{ka u obra~unu ili je neka obaveza nezapisana. Kako je iznos mali,gre{ka nije bitna.25 A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III.

koje se u defteru vodilo pod nazivom Lepenica. U uvodnom delu defteranazna~eno je kako je zeamet Lepenica poznat pod imenom suba{iluk Trste-nik, jer je, verovatno, u ovom nasequ neko vreme provodio nadzornik koji jenadgledao ubirawe poreza za ~itav posed. Uìvalac prihoda sa ~itavogzeameta bio je izvesni Mustafa-beg â{nigir, koji je verovatno ìveo uSmederevu i bio u slu`bi smederevskog sanxakbega Mehmed-bega Mine-toglua. Nema nikakve sumwe da je Minetoglu bio na visokom poloàju, sobzirom da je uìvao visoke prihode sa vojni~kog dobra.11

Zeamet Lepenica, ili suba{iluk Trstenik, sastojao se od 14 sela i 3opustela naseqa, koja su stanovnici iz raznih razloga napustili. Imao je414 domova i 4 udovi~ke ku}e i pribli`no oko 3.000 stanovnika. To su bilisve domovi srpske hri{}anske raje. Zemqu pomenuta 3 opustela naseqa,tzv. mezru, Turci su davali pod zakup stanovnicima obli`wih sela.

Zeamet Lepenica je obuhvatao jo{ 3 mawa sela u kojima nije bilo Srba;u wima je stanovala grupa vla{kih pastirskih porodica. Za vlahe je u def-teru izri~ito zapisano da se od wih ne uzimaju nikakve da`bine. Ovavla{ka sela u defter su uneta pod imenima Kamewar, Luka i Slivica.Lokacije tih sela ne mogu se odrediti. Naziv Kamewar podse}a na dana{weselo Kamewa~u, Slivica je neko selo [qivica, dok je Luka nepoznata. Una{em kraju naziv naseqa kombinovan sa re~ju Luka imalo je u sredwem

veku samo selo Zaklopite Luke, koje se nalazilo na putu zapadno od selaVrbe prema Kraqevu. Ipak, ovo je samo pretpostavka.

Naseqa zeameta Lepenica nisu bila na okupu, u blizini jedno drugom,ve} su bila rasuta na {irokom prostoru. Zeamet su ~inila slede}a naseqa:

- Kosori}i (danas Kosjeri}), - Trstenik (danas Trstenik), - Broska (neodre|eno), - Vojin Brod (neodre|eno), - û~ovina (nepoznato), - Jasikovica (danas Jasikovica), - Stopawa (danas Stopawa), - Lazica (nepoznato), - Bohnija (nepoznato), - Dowa Drenova (nepoznato), - Krtica (nepoznato), - [ajin (nepoznato), - Timu~a (nepoznato).

Prilikom obavqawa katastarskog popisa i uno{ewa podataka udefter korisnici prihoda sa ovih dobara bili su obavezni da pred popis-

nu komisiju dovedu sve punoletne radno sposobne stanovnike i udovice kojesu vodile doma}instva. Svi poreski obveznici iz jednog sela upisivani suu defter tako {to je prvo zapisivano wihovo li~no ime, a zatim ime ocaili nekog blièg srodnika12. Porez je bio kolektivan, {to zna~i da jeodre|ivan za celo naseqe. Naravno, neka davawa, kao {to je npr. bilaispenxa, zavisila su od broja stanovnika.

Evo imena ìteqa Trstenika koja su zapisana u defter prilikompopisa naseqa 1476. godine:

- Niko, sin Luka~a, - Raje, wegov brat, - Jovan, wegov drugi brat, - Radi~, do{qak, - Radovan, sin Maravca, - Radul, sin Bogdana, - Radivoj, wegov brat, - Radosav, wegov brat,

26 Uporedni pregled ukupne proizvodwe ìtarica i prihoda od vinograda za popise iz1516. i 1574. godine pokazuje velike razlike. Tako je 1516. godine naseqe proizvelo 520tona ìtarica i oko 190 tona slatkog vina. Godine 1574. Trstenik je proizveo svega 21tonu ìtarica i 10 tona slatkog vina.27 Prema propisima o rekama Moravi, Drini, Ibru i Savi iz 1574. godine, cene prevozaskelom ostale su gotovo iste kakve su bile i ranije. Jedino je pove}ana cena za prevozkowanika.28)A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III.

- Radowa, . . . - Vuk, wegov sin, - Stepan, sin Kova~a 13,- Radovan, wegov brat, - Jovan, sin Radojka, - Ivan, wegov brat, - Radovan, wegov drugi brat, - Vuk Sivor~i}, - Prodan, sin Radula, - Stepan, sin Vuka{ina, - Jovan, wegov brat, - Raji{a, wegov drugi brat, - pop Radosav 14,- Rado{, sin Petre, - Raji~, wegov brat, - Niko, sin Braji}a, - Radosav, wegov sin, - Dimitrije, sin Mari}a, - Radi~, sin Pribila, - Radohna, wegov sin,

- Radovan, wegov drugi sin, - Petrij, kroja~, - \ura|, sin Uì~anina, - Radosav, wegov sin, - Stepan, wegov drugi sin, - Radowa, wegov drugi sin, - Radi~, sin Su{e, - Niko, sin Radosala, - Ne|o, sin Nikole, - \urkan, sin Mile, - Oliver, wegov sin, - Nikola, wegov drugi sin, - Nikola, wegov brat, - Todor, sin Raji{e, - Bogdan, sin Rudana, - Radivoj, sin Brestovca, - Radenko, sin Dani}a, - Nikola, wegov sin, - Vuka{in, {ura Brajana, - Vuka{in, sin Radivoja,

- Niko, sin Boji}a, - Niko, sin Gruba~a, - Bogdan, sin Nenada, - Radosav, wegov sin, - Raja, wegov drugi sin, - Petko, sin Iveti}a, - Nikola, sin Radenka, - Radosav, sin Radivoja, - Cvetko, sin Kostadina, - Nikola, wegov sin, - Radowa, do{lac, - Jovan, wegov sin, - Mihail, wegov drugi sin, - Dobrivoje, sin Vladote, - Vida~, wegov sin, - Vuksan, kova~, - Stojan, sin Dabiìva, - Radohna, sin \ur|evi}a.

Prema katastarskom popisu, Trstenik je 1476. godine imao 66 seoskihku}a. U kolektivnom vlasni{tvu naseqa bila su i dva mlina, koja su,

sude}i prema visini da`bina, radila preko cele godine. Svakako da je re~o vodenicama poto~arama. Vaqalica nije bilo. U defter je upisan i jedanvinograd, tako|e neka vrsta zajedni~kog vlasni{tva, ali je navedeno da jezapu{ten. Zapu{tene su bile i neke wive, za koje je upisano da su ranijebile kori{}ene od Trsteni~ana, ali da su se oni odselili, a wive suzapu{tene. Veoma je zanimqiv zapis da su Trsteni~ani "izgra|ivalila|e", kako je u defteru doslovno zapisano. Bila su to drvena plovila pri-lago|ena uslovima reke i nameni - razne vrste ~unova, katrge, ~amci, skelei sli~no, koja su sluìla za prevoz qudi, stoke i robe. U defteru nemanavoda da su ìteqi Trstenika obavqali javni prevoz preko ZapadneMorave, niti da je naseqe za vr{ewe te delatnosti zaduèno porezom.Javni prevoz se obavqao sa drugog mesta.

Prema istorijskoj demografiji, a na osnovu broja seoskih ku}a, Trste-nik je tada imao 450 do 500 stanovnika i svi su bili srpska hri{}anska raja.Uovom delu Zapadnog Pomoravqa Trstenik je bio najve}e selo, kako pobroju ku}a i ìteqa, tako i po ekonomskoj snazi, {to se vidi po iznosuporeskog zaduèwa. Po svoj prilici, Trstenik je bio po{te|en ve}ih rat-nih pusto{ewa prilikom turskih pqa~ka{kih upada u Srbiju, jer je, naneki na~in, bio izvan puteva kuda su prolazile osvaja~ke horde. Mnoganaseqa u okolini Kru{evca i Kraqeva bila su tada sasvim razorena, a sta-

novni{tvo je izbeglo na sever ili u obli`we planine. Treba imati na umuda se radi o op{tem stawu naseqa kakvo je bilo tek 17 godina posle padaSmedereva, {to je svakako kratak period za potpun oporavak.

U delu deftera gde se govori o da`binama naseqa vidi se da je Trste-nik, pored dràvnih poreza, pla}ao ove vrste feudalnih renti:

- Li~ni porez, tzv. ispenxu, ili spenxu, i to u gotovom novcu. - Desetinu, ili u{ur, od ìtarica, vinograda i ve}ine ratarskih pri-

hoda. Desetina je pla}ana u naturi. - Ostala, uglavnom mawa zaduèwa, takse i globe pla}ani su u gotovom

novcu.

Prema proceni katastarskog prihoda hri{}anske raje u Trsteniku,popisna komisija je u defter nasequ upisala slede}e pojedina~ne poreskeobaveze:

1. na ime ispenxe za 66 mu{karaca sposobnih za rad, po 25 ak~i od osobe,ukupno 1.650 ak~i;

2. porez na dva mlina koja su radila preko cele godine, po 30 ak~i svaki,svega 60 ak~i;

3. na ima desetine ili u{ura od prinosa p{enice 189 lukana, odnosnomerica p{enice, {to je iznosilo oko 38.700 kilograma. Svaka merica vre-

dela je 12 aspri, tako da je vrednost ove da`bine bila 2.268 ak~i; 4. desetina od prinosa je~ma u koli~ini od 81 merice, oko 16.500 kilo-

grama, u vrednosti od 648 ak~i;5. jedna merica raì kao desetina od prinosa u vrednosti od 8 ak~i;6. desetina od prinosa zobi u koli~ini od 20 merica, u vrednosti od 120

ak~i;7. porez na prihod od ko{nica 48 ak~i;8. porez na prihode od vo}a 30 ak~i;9. porez na prihode od konopqe 22 ak~e;10. desetina na prinose od povr}a u vrednosti od 58 ak~i;11. porez na kori{}ewe livada i {uma, tzv. travarina i drvarina, 340

ak~i;12. porez na kori{}ewe seoskog guvna 240 ak~i;13. porez na sviwe 87 ak~i; 15

14. desetina od prinosa vinograda u koli~ini od 338 medri {ire, odnos-no slatkog neprevrelog vina (mo{t). Medra ili vedrica sadràvala je 56litara te~nosti, {to zna~i da je ukupna koli~ina desetka iznosila 19 tonaslatkog vina u vrednosti od 2.704 ak~e.

Tako je ukupan godi{wi iznos feudalnih da`bina naseqa Trstenik podefteru iz 1476. iznosio 8.283 ak~e, ili 125 ak~i po seoskoj ku}i.16Sude}i

po iznosu desetka, Trstenik je tada proizvodio oko 550 tona ìtarica ioko 200 tona slatkog vina.

Pored Trstenika i jo{ nekoliko sela iz ovog kraja, koja su navedena usastavu zeameta Lepenica, u defteru iz 1476. godine pomiwu se i naseqaStari Trstenik, Gorwa Crni{ava, Po~ekovina (zapisano Po~ukovina) iLopa{ (zapisano Luba{). U defteru je izri~ito nagla{eno da u tim seli-ma ìve vlasi i da oni pripadaju zaimu, odnosno uìvaocu zeameta Lepeni-ca. Ina~e, ta sela su bila carski has, odnosno sultanovo apana`no dobro.Prema defteru, vlasi zaima Lepenice bili su oslobo|eni pla}awa svihda`bina, u ovom slu~aju "filurije".

U navedenim naseqima ìveo je slede}i broj vla{kih pastirskihporodica:

- u Lopa{u sedam ku}a vlaha sa oko 50 ìteqa, - u Po~ekovini 28 ku}a vlaha sa oko 200 ìteqa, - u Crni{avi 31 ku}a vlaha sa oko 220 ìteqa, - u Starom Trsteniku 24 ku}e vlaha sa oko 160 ìteqa. Treba naglasiti da je Trstenik, iako u ovom popisu svrstan u zeamet

Lepenicu, u stvari imao status timara, odnosno maweg vojni~kog dobra, ida je, zavisno od potreba, mogao biti izuzet iz zeameta i dodeqen nakori{}ewe spahiji.

Vrlo su zanimqiva dva naseqa zapisana u ovom defteru. To su VojinBrod i Broska. Wihova lokacija se ne moè precizno utvrditi, ali posto-je razlozi za logi~nu pretpostavku gde su se ova sela nalazila i kakva jebila wihova sudbina. Ime Vojin Brod ukazuje da je selo moralo biti tik uzreku i to na mestu gde se ona pri normalnom vodostaju moè pregaziti.Kako je zapisano da Vojin Brod pripada nahiji Magli~, to zna~i da se nase-qe nalazilo na desnoj obali Zapadne Morave. U defteru daqe stoji da jeselo sasvim pusto, da su wegovi seqani ranije pravili la|e i "da sada radeu selima Lukar i Broska i tu su upisani". Selo Brosku Turci su zateklinastaweno i u popisnom defteru zapisali kao naseqe koje pripada nahijiMagli~, a kao timar u sastavu zeameta Lepenica. Takav je bio i statusTrstenika. Broska je imala 29 seoskih ku}a, oko 200 stanovnika i jedanmlin koji je radio cele godine. Zapisano je da seqani "izra|uju la|e nareci Moravi". Broska je bila znatno mawe naseqe od Trstenika i pla}alaje godi{wi porez 3.026 ak~i. Tu je bio i tzv. ge~id, odnosno javni prelazpreko reke skelom. Taksa na prihode od skelarine, ili kako, je u popisnojkwizi zapisano,"taksa na la|u", iznosila je za naseqe Brosku 500 ak~i.Moèmo da pretpostavimo koliki je bio promet na ovoj skeli kada je skelana Ibru kod dana{weg Kraqeva davala porez od samo 250 ak~i. Zanimqivoje da u defteru me|u popisanim ìteqima Broske nalazimo izvesnog

Radosava Dubi~anina, o~igledno doseqenika iz obli`weg Dubi~a, selatrsteni~kog kraja.17

Sve navedene ~iwenice ukazuju na realnu pretpostavku da su sela VojinBrod i Broska bila u susedstvu Trstenika, u moravskom tesnacu.Najverovatnije je da su ova naseqa bila na zapadnom delu sada{we Osaon-ice, na potesu Stra`be, u{}a Popinske reke i dela dana{weg sela [tul-ca, koje ina~e turski izvori ne pomiwu. Pravo na obavqawe javnog prevozapreko reke Broska je verovatno stekla mnogo ranije, u doba kneza Lazaraili srpskih despota. Mo`da je najverovatnija pretpostavka da je javniprelaz preko reke na ovom mestu uspostavqen kada je podignuto vojnoutvr|ewe Grabovac. Neposredna blizina utvr|ewa omogu}avala je potpunukontrolu i bezbednost prevoza preko reke.

Prilikom dolaska Turci nisu imali nikakvog razloga da prelaz prekoreke pomeraju na drugo mesto. To je u~iweno kasnije, kada drugog izboranije bilo.

Uskoro po izvr{enom katastarskom popisu nekih delova srpske zemqeiz 1476. godine, u ovim krajevima je ponovo do{lo do velikih ratnih pus-to{ewa i migracija stanovni{tva. Naime, tada su se rasplamsalima|arsko-turski pograni~ni sukobi pra}eni pqa~ka{kim ispadima sajedne i druge strane. U tim sukobima najvi{e je stradalo lokalno stanov-

ni{tvo. Turci su pqa~ka{ke upade usmeravali na dana{wu Vojvodinu, aMa|ari su harali po Bosni i Srbiji.

S jeseni 1480. godine generalni kapetan dowe Ma|arske grof Kiniìpre{ao je preko Dunava i dolinom Velike Morave stigao do Kru{evca, gdeje opusto{io okolinu i prilikom povratka poveo je sa sobom oko 60.000srpskih begunaca. U jesen idu}e, 1481. godine okupila se bila oko Hrama(sada Ram) na Dunavu znatna hri{}anska vojska, koju su vodili grofKiniì, Vuk Grgurevi} (Zmaj Ogweni Vuk) i zapovednik beogradsketvr|ave Rozgowi. Hri{}anska vojska je pre{la Dunav, razbila tursku flo-tu i potukla vojsku turskog zapovednika tvrdog grada Golupca. Hri{-}ans-ka vojska pqa~kala je opet kod Kru{evca, a brza kowica despota Vuka ple-nila je po Zapadnom Pomoravqu. Pri povla-~ewu preko Dunava vojska jepovela sa sobom 50.000 srpskih begunaca sa imawem i hranom na kolima.Ove srpske begunce Ma|arski kraq Matija naselio je po okoliniTemi{vara. 18

U ciqu utvr|ivawa novog stawa posle ratnih pusto{ewa, po naredbisultana Selima III Okrutnog, izvr{en je drugi katastarski popis Smede-revskog sanxaka, 1516. godine, o ~emu je sastavqen detaqni defter. Upore|ewu sa stawem kakvo je opisano u defteru iz 1476. godine, popis iz

29 Svakako da su i tada vr{eni katastarski popisi u kojima ima podataka o Trsteniku.Naàlost, ta istorijska gra|a nije jo{ dostupna za kori{}ewe.

1516. godine pruà druga~iju sliku. Dok se u prethodnom defteru iz oko-line Trstenika navodi sedam sela, u ovom popisu pomenut je samo Trstenik.To je siguran znak da u okolnim selima koja su ranije bila popisivana srp-skog hri{}anskog ìvqa vi{e nije bilo, da su ona bila pusta, ili vrloretko nastawena vla{kim sto~arskim porodicama. Svakako da je novasituacija bila posledica prethodnih ratnih pusto-{ewa. Migracije Srbanisu bile u interesu Turaka. One su umawivale radnu snagu na timarima izeametima, tako da su ovi posedi ekonomski slabili. Uz to, broj poreskihobveznika postajao je sve mawi, a time i prihodi vojni~kog staleà, zbog~ega su i wihove obaveze prema dràvi bivale mawe. Turci su biliprinu|eni da u opustele krajeve Srbije nasele prete`no sto~arskeporodice sa juga, iz Kosova, Hercegovine, severne Crne Gore, Starog Vla-ha i drugih oblasti. Wih su Turci naseqavali na timare i zeamete i nasto-jali su da od wih naprave poqoprivrednike i veù ih za zemqu.

U defter iz 1516. godine Trstenik je upisan pod svojim ta~nim imenomkao selo u nahiji Magli~. Naseqe je bilo u sastavu zeameta koji se nazivaoTrstenik, sa koga je prihode uìvao kapuxi Ilijas. Pored Trstenika,zeametu su pripadala i sela Crn~a i Gorwa Sviwica, za koja se smatra da suse nalazila u dolini reke Resave. Za Gorwu Sviwicu je navedeno da je nase-qena vla{kim sto~arima i da su neki od wih oti{li da ìve u selu

Konarevu kod dana{weg Kraqeva, gde je bilo sedi{te jednog ve}eg vla{kog"xemata", tj. grupe sto~arskih porodica. Na ~elu tog vla{kog "xemata" bioje knez Stojan, koji je sa ocem, prethodnim knezom Bogdanom, sinovimaSelakom, Manulom, Cvetkom, Milo{em i Nikolom i unukom Rusmilom,ìveo u Konarevu. Sva tri sela zeameta Trstenik imala su ukupno 107domova, oko 1.000 stanovnika, 25 neoèwenih punoletnih osoba, 12udovi~kih ku}a, 17 ba{tina, tj. seqa~kih imawa, i jedan mlin, a kori{}enesu i livade i obradiva zemqa u dràvnom vlasni{tvu. Ukupan godi{-wiprihod sa zeameta iznosio je 16.101 ak~u.

Zanimqivo je da je sav prihod sa zeameta koristio samo kapuxi Ilijas,lice koje je tada sluìlo u vojni~koj posadi tvr|ave Magli~. Ilijas je bio"kapuxi", {to zna~i straàr na ulaznoj kapiji, gde je bila glavna kula ipokretni most, ili komandir straè. To je visok prihod prema wegovomrangu, ali je Ilijas svakako imao i druge vojne obaveze.

Po ovom popisu selo Trstenik je imalo 87 domova, 21 neo-èweno apunoletno lice, 13 udovi~kih ku}a, 11 ba{tina i jedan mlin, a koristilo jeizvan svog atara pet livada i ziratnu zemqu na tri ve}e parcele. Trstenikje tada imao oko 700 stanovnika, tj. znatno vi{e nego po popisu iz 1476.godine.

Popisna komisija je u defter zavela ove ìteqe Trstenika, punoletne

radno sposobne mu{karce i udovice, odnosno sve poreske obveznike:

- Radivoj, sin Bogdana, - Marko, wegov sin, - \uro, sin Bogdana, - Nikola, sin Cvetka, - Jovan, wegov sin, - \uro, sin Jovana, - Radovan, sin Nikole, - Todor, wegov brat, - Radi}, sin Jovana, - Radowa, sin Radi}a, - Petar, wegov sin, - Bogdan, wegov sin, - Jaka, wegov sin, - Vuk, wegov sin, - Miladin, wegov sin, - Vuk, sin Radenka, - Radivoj, wegov sin, - Petko, sin Radenka,- Radosav, sin Nikole,

- Vlad, wegov brat, - Blagoje, sin Jovana, - Stapac, wegov brat, - Radovan, sin Raje, - Vuk, wegov sin, - Nikola, sin Raje, - Radowa, wegov sin, - Nikola, sin Petka, - Bogdan, sin Todora, - Radowa, wegov sin, - Nikola, sin Bogdana, - Bogdan, sin Iv~ine, - Stojan, wegov sin, - Jaka, sin Jovana, - Radivoj, sin Jovana, - Jakivoj, wegov brat, - Miladin, wegov brat, - Jako, sin Vuka{ina, - Rado, sin Vuka{ina, - Radovan, wegov brat,

- Radi}, sin Vuka{ina, - Dimitrije, sin Radovana, - Stefan, sin \ur|a, - Vuk, wegov sin, - Radovan, wegov sin,- Vukosav, sin Stefana, - Jovan, sin Radosava, - Radenko, sin Radowe, - Petko, wegov brat, - Jovan, sin Petka, - Jaki{a, sin Radosava, pop 19,- Marko, wegov brat, - Jovan, wegov brat, - Kostadin, sin Stepana, - Vu~erin, wegov sin, - Radohna, sin Stepana, - Petko, sin Radovana, - Radivoj, wegov brat, - Radi}, sin Ra~ine, - Radosav, wegov sin,

30 D. Panteli}, Uho|ewe Srbije pred Ko~inu krajinu.

- Radavac, wegov sin, - Petko, sin Dimitrija, - Vuk, wegov brat, - Jovan, wegov brat, - Nikola, sin Radosava, - Radosav, sin Radi}a, - Marko, sin Radowe, - Oliver, wegov brat, - Marko, sin Stepana, - Jovan, sin Petra, kroja~, - Nikola, sin \ureke, - \ure, wegov sin, - Vuk, wegov sin, - Radivoj, wegov sin, - Radovan, sin Radosala, - Vojin, sin Radovana, - Jovan, sin Radovana, - Petko, sin Jovana, - Vuk, sin Vukice, - Radohna, sin Boìdara,

- Radovan, sin . . ., - Milko, sin Radovana, - Milivoje, sin Radovana, - Radovan, sin Do{laca, - Jako, sin Radivoja, - Vuk, sin Vojina, - Petko, sin Todora, - Petko, sin Boje, u selu Nabrda, pripada Mlavi, - Petar, wegov brat u spomenutom selu, - Radohna, wegov brat u spomenutom selu, - Radosav, siromah, - Nikola, wegov sin, - Jovan, wegov brat, - Petko, sin Radowe, - Radi~, sin Rade u spomenutom selu, - Prodan, sin Radula u spomenutom selu, - Radovan, sin Petka u selu Strèva, - Milak, wegov sin u spomenutom selu, - Vu~erin, sin Vuji}a u spomenutom selu, - Bogdan, sin Petka,

- Bogoje, sin Petka, - Jovan, wegov brat, - Radosav, sin Bogdana u selu Br{nici, pripada Mlavi, - Radovan, wegov brat u spomenutom selu, - udovica Milica, - udovica Vuka, - udovica Zora, - udovica Todora, - udovica Stanisava, - udovica Dobra, - udovica Vidosava, - udovica Boja, - udovicaStoisava, - udovica Radosava, - udovica Marija, - udovica Zora druga, - udovica Vidosava, - ba{tina Boìdara, u ruci Marka, - ba{tina Vuka, u ruci Kostadina, - ba{tina Petka, sina Voje, u ruci Todora,

- ba{tina Petra, sina Boje, u ruci Radovana, - ba{tina Vukice, u ruci stanovnika sela, - ba{tina Radosava, u ruci Radosava Drugog, - ba{tina Dobrivoja, u ruci Petka, - ba{tina Petra, sina Dobrivoja, u ruci Bogdana, - ba{tina Jovana, sina Radowe, u ruci Petka, - ba{tina Peje, u ruci Bogdana, - ba{tina Petka, sina Do{laca, u ruci Radivoja.

Od tri naseqa u zeametu, Trstenik je prema defteru iz 1516. godinepla}ao najve}i porez. Zeamet je bio zaduèn godi{wim davawima u vred-nosti od 16.101 ak~e, a deo trsteni~kog naseqa iznosio je 12.593 ak~e. To jebio normalan odnos, s obzirom da je Trstenik bio najve}e naseqe, kako pobroju seoskih ku}a i stanovnika, tako i po privrednoj snazi. Popis ukazujena znatan priliv do{qaka u naseqe i vrlo veliki broj udovi~kih ku}a iprido{lica, koji su u Trsteniku obavqali sezonske poslove, ali su im pre-bivali{ta bila u drugim naseqima. Nema sumwe da je i seoski atarTrstenika u to vreme pro{iren. Pada u o~i po~etak uba{tiwewa poqo-privrednog stanovni{tva. Ovim popisom u Trsteniku je navedeno 11ba{tina. To je proces vezivawa ratarskih porodica za zemqu kako bi seo~uvala radna snaga na timarima i zeametima i spre~ilo samovoqno

napu{tawe vojnih dobara. Ba{tina je slovenski naziv za zemqi{wi posedjedne porodice. Muslimanski zemqi{qi posed nazivao se ~ifluk.Ba{tina nije bila li~na svojina, ve} samo nasledno pravo kori{}ewaodre|ene agrikulturne povr{ine. Veli~ina ba{tine bila je razli~ita,uglavnom oko 10 do 15 hektara. Ba{tina se nije mogla prodati ili pok-loniti, dok je oku}nica bila u vlasni{tvu porodice koja je ba{tinu koris-tila. Direktni potomci korisnika ba{tine nisu pla}ali naslednu taksu.Kada nije bilo direktnog naslednika, nasle|ivalo se po pravu pre~ekupovine uz pla}awe male takse, odnosno tapije. Korisnik ba{tine pla}aoje {erijatske, zakonske i druge obaveze.

Zanimqivo je da Trstenik, iako znatno uve}an, nije proizvodio vi{eìtarica i vina u odnosu na popis iz 1476. godine, ve} ne{to malo mawe.Me|utim, naseqe je steklo neke druge zna~ajne izvore prihoda, tako da jewegova privredna mo} ipak oja~ala. Po pojedina~nim vrstama i iznosima,Trstenik je po defteru iz 1516. godine pla}ao slede}e godi{we poreze:

1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza na odrasla radno sposobna lica: za87 ku}nih doma}ina i 21 neoèwenog punoletnog mu{karca, po 25 ak~i sva-ki, svega 2.700 ak~i; za 13 udovica, po 6 ak~i svaka, svega 78 ak~i; za 11ba{tina, po 25 ak~i svaka, svega 275 ak~i. Ukupno na ime ispenxe 3.053ak~e.

2. Na ime desetine ili u{ura od prinosa p{enice 118 merica, {to jeiznosilo oko 24.000 kilograma p{enice u nov~anoj vrednosti od 2.006 ak~i.

3. Desetina od prinosa je~ma 55 merica ili oko 11.000 kilograma u vred-nosti od 770 ak~i.

4. Desetina od prinosa zobi 34 merice ili oko 7.000 kilograma u vred-nosti od 476 ak~i.

5. Desetina od prinosa raì 25 merica ili oko 5.000 kilograma u vred-nosti od 350 ak~i.

6. Desetina od prinosa vinograda 342 vedrice slatkog vina ili oko20.000 litara u vrednosti od 2.394 ak~e.

7. Porez na kori{}ewe seoskog guvna 658 ak~i. 8. Porez na vo}e 50 ak~i. 9. Porez na ko{nice 30 ak~i. 10. Desetina od konopqe 30 ak~i. 11. Desetina od luka 15 ak~i. 12. Porez na sviwe koje se koqu za Boì} 140 ak~i. 13. Desetina od pasuqa 17 ak~i. 14. Desetina od boba 10 ak~i. 15. Porez na povrtwak i ba{tu 124 ak~e. 16. Porez na kori{}ewe {uma i pa{waka, tj. travarina i drvarina, 620

ak~i. 17. Porez na vinsku i drugu burad 150 ak~i. 18. Porez na prihode od odràvawa pana|ura, odnosno va{ara u izno-

su od 200 ak~i. 19. Porez na prihode od javnog prevoza skelom preko reke Zapadne

Morave u iznosu od 400 ak~i. (To je porez na prihode koje je naseqe imalood napla}ivawa skelarine, {to je bilo regulisano zakonima).

20. Na ime zakupa pet livada na carskom hasu, odnosno dràvnoj zemqi,ukupno 500 ak~i godi{we. (To je bila prili~na suma. Ova zemqa nazivalase na turskom jeziku "~air", {to zna~i "ogra|ena livada", i nalazila se gdeje dana{we selo âiri.)

21. Na ime zakupa tri ove}e parcele ziratne zemqe carskog hasa, tj. udràvnom vlasni{tvu, 400 ak~i. (Nije mogu}e ta~no odrediti da li se radio wivama pored Zapadne Morave ili na nekom drugom mestu, ali je prvapretpostavka logi~nija, s obzirom da se radi o sija}oj zemqi.)

22. Na ime globa i svadbarine 200 ak~i godi{we. (Globe su bile raznekazne zbog nepridràvawa zakonskih propisa, dok je svadbarina, ilimladarina, bila porez na prihod koji je otac mlade dobijao od porodice ukoju }erku udaje. Turci su to smatrali poslom finansijske prirode iopteretili porezom.)

Iz ovog pregleda godi{weg poreza prema defteru iz 1516. godine vidise da je Trstenik bio zaduèn i za poreze na prihode od pana|ura i na pri-hode od prevoza skelom, {to ranije, prema defteru iz 1476. godine, nije bioslu~aj.

Navedeni porez na prihode od pana|ura u defteru iz 1516. god. jezna~ajan jer svedo~i da je u nasequ obnovqeno odràvawe pana|ura. Smatrase da je pravo na odràvawe pana|ura Trstenik imao u doba Srpske despo-tovine u prvim decenijama XV veka, ali da je u ratnim godinama do{lo doizvesnog prekida. Svakako da je odràvawe pana|ura dalo nasequ ve}izna~aj, pogotovu {to su i jajbliì drugi pana|uri bili dosta daleko, kakoonaj u selu Konarevu kod Kraqeva, tako i drugi u Kru{evcu. Odre|enavisina poreza na pana|ur ukazuje da je va{ar u Trsteniku bio sredweveli~ine.

Tako|e, navedeni porez na prihode od prevoza skelom svedo~i da sejavni prevoz preko Morave u moravskom tesnacu obavqao u to vreme uTrsteniku. U defteru iz 1476. g. bilo je navedeno da se javni prevoz prekoreke obavqa u selu Broska. Me|utim, kako je to selo u ratnim pus-to{ewima sasvim uni{teno, Turci su to pravo preneli na Trstenik, jedi-no naseqe u moravskom tesnacu. Kako je selo Broska opustelo, nije pozna-31 Pavle \urovi} iz sela Otroka i tada{wi knez Radoslav Jele~anin iz Mataruga, koji subili u~esnici borbe za Karanovac, pri~ali su da je pod Karanova~kim {ancem palo oko50 Srba i oko 30 Turaka, me|u kojima i Mehmed-aga Zguro. (Dràvni arhiv Srbije, Min-istarstvo prosvete II-47, Okrug ~a~anski)

to, ali se smatra da je to bilo u vreme ma|arskog prodora u ove oblasti.Broska se i ne navodi u popisnom defteru ni kao selo ni kao mezra, odnos-no napu{tena zemqa.20

Ina~e, cene javnog prevoza preko reke bile su regulisane zakonskimpropisima. Jedan takav propis Smederevskog sanxaka za 1516 godinu, Kanuno rekama Moravi, Drini i Ibru, odre|uje slede}e cene:

- Od kowanika koji pre|e brodom uzima se na svakog kowa jedna ak~a, aod dva pe{aka jedna ak~a. Od svakih kola uzima se po jedna ak~a na svakito~ak, od svake ba~ve po 4 ak~e, od kowskog tovara po dve ak~e, po grlu gove-da jedna ak~a, za 4 jagweta jedna ak~a, za svaku sviwu jedna ak~a.

- Ako kowanik koji je pre{ao reku ponovo do|e u roku od tri dana,ni{ta se ne uzima. Ako do|e posle tri dana, pla}a punu cenu.21

Kao {to se vidi, cene prevoza preko reke nisu bile tako niske isvakako da je skelarina donosila nasequ znatne prihode. U defteru je zaTrstenik zapisano da "na reci Moravi ima la|a". La|e, skele, splavovi,~unovi i druga plovila izgra|ivani su u samom nasequ. Kako su seTrsteni~ani bavili proizvodwom i prodajom }umura, postojala je velikapotreba za drvetom. Kao {to su nedostatak ziratne zemqe i livadare{avali zakupom od dràve, Trsteni~ani su zakupqivali i pravokori{}ewa {uma. [umu su koristili kao tesanu gra|u za re~na plovila i

za proizvodwu }umura. Najvi{e }umurana, turski naziv"oxaci", bilo jeisto~no od naseqa, u dana{wem selu Oxacima, koje je na ovaj na~in dobiloime.

Zanimqiv je i dosta redak slu~aj da je u defter upisano da selo Trste-nik ima jedan mlin, a da se u delu gde su navedena poreska zaduèwa taj mlinne pomiwe. Verovatno je to bio previd pisara. Ina~e, u prethodnom popi-su naseqe je imalo dva mlina, koja su radila preko cele godine.

Ovo je doba kada je Tursko carstvo bilo u naponu snage. Osmanlije suve} zakora~ile u sredwu Evropu i zapretile daqim pro-dorima na zapad.Srpske zemqe na{le su se u dubokoj unutra-{wosti, daleko od granica ispoqnih uticaja. Prestala su, nekada tako ~esta, ratna pusto{ewa, atako|e i ranije masovne migra-cije preko Save i Dunava.

Tre}i pisani pomen Trstenika u turskim dokumentima nalazimo upopisnoj kwizi iz 1523. godine. To nije detaqni, ve} sumarni popis Smede-revskog sanxaka. U wemu nema imena ìteqa naseqa, niti su poreskeobaveze izraène po vrstama i iznosima; nema broja seoskih domova nipodataka o privredi. U popisnoj kwizi je samo navedeno da je Trstenik selou nahiji Magli~, da je zeamet sa koga prihode u godi{wem iznosu od 8.929

32Savremenici su zapisali kako je, navodno, Kara|or|e, u{av{i u Karanovac, zatekao pus-tu varo{. Samo su kod kamene xamije ostale hoxe, wih dvojica. Pri~alo se kako su te hoxezamolile Kara|or|a da ne pali xamiju i da ih je on poslu{ao. Me|utim, kada se Kara|or|evratio u logor, neke stare{ine su mu to zamerile. Stoga je Kara|or|e poslao nekolikoqudi u Karanovac da xamiju zapale, {to je i u~iweno. Ina~e, paqewe neprijateqskihku}a bilo je u to vreme uobi~ajeno.

ak~i uìva izvesni Arif, sin Halil-bega. Ko je i {ta je bio taj Arif i gdeje sluìo nije upisano. Kako je defter vrlo oskudan u podacima, nijemogu}e davati vaqane procene o stawu u nasequ, osim da je godi{wi porezbio mawi, na osnovu ~ega se moè zakqu~iti da je u Trsteniku opao brojstanovnika.22

U slede}em popisu Smederevskog sanxaka, koji je, kako izgleda, izvedenoko 1540. godine23, ponovo nalazimo detaqan opis Trstenika. U defter sukao poreski obveznici bili upisani slede}i ìteqi naseqa:

- \urica, sin Bogoja, - Bogdan, sin Nikole, - Radoje, sin Bogdana, - Jako, sin Nikoli}a, - Radosav, sin Radosala, - Radosav, sin Nikole, - Radosav, sin Paji}a, - Vuk, sin popa, - Radowa, sin Vojina, - Petko, sin Radivoja, - Peja, sin Dimitrija,

33 Neki izvori navode kako je Kara|or|e, odmah po osvajawu Karanovca, do{ao u Trsteniki naredio da se naseqe spali. To nije ta~no. Kara|or|e je iz Karanovca oti{ao u Gruù,a potom u Jagodinu kako bi Turcima spre~io napredovawe u Beograd.

- Petrij, sin Vojina, - Pave, sin Vojina, - ba{tina Marka, sina Stepana, - ba{tina Radojina, sina Jovana, - Stojan, sin Bogdana, - ba{tina Petka, sina Jake, - ba{tina Nikole, sina Radosava, - Miloje, sin Radojina, - Radowa, sin Radojina, - Vuk, sin Radmila, - Raje, sin Vuka, - Stojan, sin Radosava, - Cvetko, sin Petka, - Radosav, sin \ura{ina, - Petrij, sin Jake,

34U jednom Kara|or|evom pismu vojvodi Pqaki iz 1810. godine stoji: "... Trgovca na|i, nekaza|e po vilajetu, neka goveda za klawe pokupi i neka proceni i neka ispoga|a i sve poredu neka popi{e po{to koje gove~e pogodi i goveda ovamo neka dotera, pa vojna dok seokon~a, gleda}emo narodu da platimo, a sad na veresiju neka dadu..."35 U izve{taju ruskog inèwerskog majora knezu Prozorovskom od 26. juna 1808. godinenavedeno je da {anac u Karanovcu moè da primi 600 vojnika i da u wemu nema topova.36 Nijedan savremeni izvor nema dobrih re~i o vojvodi Antoniju Risti}u, zvanom Pqaka.On je prvo bio sluga i gajda{ kod Kara|or|a, a wegov uspon po~iwe kada je postao vo`dovzet. L. Arsenijevi} Batalaka navodi kako je Pqaka "imao grobqe u {arampovu u Kara-novcu, oko ku}e u kojoj je sedio, od ukopanih qudi koje je on poubijao, kada mu je od pi}akrv na o~i nasedala". U kra}em opisu ovog ustani~kog stare{ine M. \. Mili}evi} kaèda se "ne zna ni za jedno juna~ko delo ili ina~e rodoqubivo koje je ovaj ~ovek u~inio. [tase god pri~a o wemu, samo je sram, pokor i nesre}a".

- Cvetko, sin Radi~a, - Cvetko, sin Radiwe, spahije, - Dimitrij, sin \ure do{laca, - Nedeqko, sin Jovana.

Iz popisa se vidi da su svi stanovnici Trstenika bili Srbi hri{}ani,{to je bio slu~aj i prilikom prethodnih popisa. âk je i jedini ìteqTrstenika koji je uìvao boqi socijalni polo-àj od ostalih stanovnikanaseqa, navedeni Cvetko, sin spahije Radiwe, bio Srbin hri{}anske vere.U popisu nije izri~ito navedeno da je Radiwa bio spahija Trstenika, nitije on upisan kao ìteq naseqa, ali tako|e nije navedeno da je wegov sinCvetko bio trsteni~ki spahija. Iz {turog podatka moè se pretpostavitida Radiwa prilikom popisa nije bio ìv, pa je stoga naveden wegov sin. Kaosin spahije, Cvetko nije pla}ao li~ni porez, tj. ispenxu. U popisu je tako|espomenut i Vuk, sin popa, ali sve{tenikovo ime nije nazna~eno. Ipak, ta~iwenica ukazuje da je u nasequ i daqe postojala hri{}anska bogomoqa ida nije bilo muslimanskog ìvqa. Trstenik je tada imao 23 ku}e i 6neoèwenih punoletnih mu{karaca, ili oko 200 stanovnika, {to je znatnomawe nego ranije.

Popisnom kwigom za naseqe Trstenik, sada u nahiji Poèga, odre|en jegodi{wi porez u iznosu od 6.007 ak~i, koji se sastojao iz slede}ih davawa:

1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza na odrasla mu{ka radno sposobnalica, 29 osoba, po 25 ak~i svaka, ukupno 725 ak~i.

2. Desetina od prinosa p{enice 19 merica, oko 4.000 kilograma u vred-nosti od 600 ak~i.

3. Desetina od prinosa je~ma 8,5 merica, ili oko 1.700 kilograma u vred-nosti od 201 ak~e.

4. Desetina od prinosa zobi 12,5 merica, ili oko 2.500 kilograma u vred-nosti od 200 ak~i.

5. Desetina od prinosa prosa 12,5 merica, ili oko 2.500 kilograma uvrednosti od 300 ak~i.

6. Desetina od prinosa raì 10 merica, ili oko 2.000 kilograma u vred-nosti od 246 ak~i.

7. Desetina od prinosa krupnika 2,5 merice, ili oko 500 kilograma uvrednosti od 40 ak~i.

8. Desetina od prinosa konopqe 10 ak~i. 9. Desetina od prinosa ko{nica 150 ak~i. 10. Porez na povrtwak 36 ak~i. 11. Porez na seno 131 ak~a. 12. Porez na drva 57 ak~i. 13. Porez na sviwe koje se koqu za Boì} 38 ak~i.

14. Porez na svadbarinu 30 ak~i. 15. Desetina od prinosa vinograda 150 vedrica slatkog vina, ili oko

8.500 litara u vrednosti od 2.250 ak~i. 16. Desetina od vo}a 5 ak~i. 17. Porez na burad 30 ak~i. 18. Desetina od luka 8 ak~i. 19. Desetina od belog luka 25 ak~i. 20. Desetina od kupusa 50 ak~i. 21. Porez na mlin koji radi cele godine 30 ak~i. 22. Na ime zakupa livada na carskom hasu, odnosno dràvnoj zemqi, 250

ak~i. (U pore|ewu sa iznosom zakupa u prethodnom popisu suma je mawa za~itavu polovinu. To ne zna~i da je cena zakupa bila mawa, ve} da je naseqezakupilo mawu povr{inu, {to je znak opadawa privredne aktivnosti.)

23. Porez na prihode od javnog prevoza skelom preko reke ZapadneMorave 200 ak~i. (Iznos poreza i ovde je mawi za polovinu, jer je i prihodod skelarine bio umawen.)

24. Porez na prihode od odràvawa pana|ura, tj. va{ara, iznosio je 200ak~i. (Isti je kao i u ranijem popisu.)

25. Na ime raznih globa naseqe je godi{we pla}alo 150 ak~i.24

U defteru je zapisano da naseqe nema nikakvih prihoda od wiva koje je

ranije uzimalo u zakup od carskog hasa, odnosno dràvne zemqe, i da je tazemqa postala pusta. Tu leì i odgovor {to je Trstenik imao znatnoumawen prihod od ìtarica.25

Op{te opadawe trsteni~kog naseqa nastavilo se i u narednom periodu,{to je bilo posledica laganog ali stalnog slabqewa Turske, koja jepre{la zenit svog razvoja i zapala u stagnaciju. To se jasno vidi udetaqnom popisu Smederavskog sanxaka koji je po naredbi sultana SelimaII izvr{en oko 1574. godine. Trstenik je u defter upisan kao selo u nahijiPoèga koje je "poznato pod imenom Gorwi Trstenik". Tako|e je navedenoda u nasequ ima 21 seoska ku}a, da svaka ku}a koristi po ba{tinu i da ukup-ni godi{wi prihod od naseqa iznosi 2.654 ak~e. Sude}i po broju domova,Trstenik tada nije ima vi{e od 150 stanovnika. Ime spahije koji je koris-tio prihode sa ovog timara nije zapisano.

U defter su poimeni~no bili upisani slede}i punoletni za rad sposob-ni mu{karci, tj. poreski obveznici iz Trstenika, i imawa koja su onikoristili:

- ba{tina Bolke, sina Mile, - ba{tina Vuka, sina Radojina,

37 Takvi zemqani opkopi, odnosno rovovi, nazivani su "meterizi", pa je i mesto gde su onibili u narodu prozvano Meterizi. O ovom doga|aju ima i druga~ijih pri~a. Bez obzira narazlike u opisu ovog doga|aja, slu~aj u Lopa{u uop{te nije uticao na daqi razvoj poli-ti~kih prilika.

- ba{tina Cvetka, sina Radowe, - ba{tina Bolke, popa, - ba{tina Cvetka, sina Nikole, - ba{tina @ivka, sina Vuka, - ba{tina Petka, sina Dimitrija, - ba{tina Smoqana, sina Petka, - ba{tina @ivka, sina Nenada, - ba{tina Cvetka, sina Mije, - ba{tina Brane, sina Stojana, - ba{tina Damjana, sina Jovana, - ba{tina Radojina, sina Jovana, - ba{tina Stoje, sina Radojina, - ba{tina Stojke, sina Petra, - ba{tina Boji}a, sina Male, - ba{tina Milosava, sina Radula, - ba{tina Nikole, sina Radojina, - ba{tina Jovana, sina Milo{a, - ba{tina Petra, sina Stojana, - ba{tina @ivka, sina Milojina.

Sude}i po li~nim imenima trsteni~kog ìvqa i po visini iznosa

li~nog poreza, izvesno je da su svi Trsteni~ani bili Srbi hri{}anskevere. I iz ovog popisa vidimo da je naseqe imalo svog sve{tenika, izvesnogpopa Bolku, {to zna~i da je imalo i svoju seosku bogomoqu. Ina~e, {to seTrstenika ti~e, iz svih deftera se vidi da je naseqe od pada pod Turke dokraja XVI veka imalo crkvu i svog sve{tenika, {to svedo~i o podno{qivojverskoj toleranciji.

Prema navedenom defteru, ukupan godi{wi porez naseqa sastojao se izslede}ih pojedina~nih davawa:

1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza za 21 lice, po 25 ak~i svako, 525ak~i.

2. Desetak od prinosa p{enice 5 merica ili oko 1.000 kilograma u vred-nosti od 360 ak~i.

3. Desetak od prinosa je~ma 2 merice ili oko 400 kilograma u vrednos-ti od 80 ak~i.

4. Desetak od prinosa raì 1,5 merica ili oko 300 kilograma u vred-nosti od 60 ak~i.

5. Desetak od prinosa zobi jedna merica ili oko 200 kilograma u vred-nosti od 32 ak~e.

6. Desetak od prinosa prosa jedna merica ili oko 200 kilograma u vred-nosti od 40 ak~i.

7. Desetak od prihoda iz vinograda 18 vedrica slatkog vina ili oko1.000 litara u vrednosti od 180 ak~i.

8. Desetina od prihoda od konopqe, kupusa i luka 84 ak~e. 9. Desetina od prihoda ko{nica 62 ak~e. 10. Porez na sviwe i klawe za Boì} 40 ak~i. 11. Sitne globe, porez na burad, svadbarina i teì prestupi 80 ak~i. 12. Taksa za ~uvawe poqa, tzv. poqa~ina, 42 ak~e. 13. Desetina od vo}a 30 ak~i. 14. Porez na prihod od skelarine, tj. javnog prevoza, 200 ak~i. 15. Na ime zakupa dràvne zemqe na kojoj je podignuto deset vinograda,

po 25 ak~i svaki, ukupno 250 ak~i. 16. Porez na su{eno vo}e 42 ak~e. 17. Porez na izdavawe tapija za kori{}ewe ba{tina 84 ak~e. 18. Porez na povrtwake i na seno i drvarina 252 ak~e. 19. Prihod od sto~ara nomada i lutaju}ih lica bez stalnog mesta borav-

ka 84 ak~e. 20. Taksa za odbeglu ili nestalu raju i sli~no, kao dràvni prihod, 126

ak~i.

Prema ovom popisu, osipawe naseqa i slabqewe wegove privrede jeo~igledno. Na primer, proizvodwa ìtarica svih vrsta iznosila je oko

stotinu merica, ili oko 20.000 kilograma, {to je mawe od desetka p{enicekoju je Trstenik pla}ao po popisu iz 1516. godine.26 U Trsteniku se tadanije odràvao ni pana|ur, {to je svakako umawilo ukupne prihode iprivredni zna~aj naseqa. Izgleda da je prihod od javnog prevoza prekoZapadne Morave ostao isti, s obzirom da je i poresko zaduèwe u istomiznosu kao i prilikom prethodnog popisa.27 Zanimqivo je podizawe novihvinograda na zakupqenoj zemqi, ali je, sude}i po prinosu, to bilo gotovosve {to je naseqe imalo i da su raniji vinogradi zapu{teni.

Pored Trstenika u popisnom defteru iz 1574. godine navode se i pomi-wu i slede}a sela iz bliè okoline:

- Jasikovica je zapisana kao sasvim pusto selo u kome neku zemqukoriste stanovnici Lopa{a.

- Selo Po~ekovina sa 21 ku}om, isto toliko ba{tina i oko 150stanovnika pla}alo je godi{wi porez od 2.552 ak~e. Po~ekovina je tadaimala ne{to ve}u proizvodwu ìtarica, ali nije imala nijedan vinograd.

- Selo Dowa Crni{ava sa 13 ku}a, isto toliko ba{tina i godi{womobavezom pla}awa poreza u iznosu od 2.782 ak~e, {to je malo vi{e od iznosakoji je davao Trstenik.

- Naseqe Stari Trstenik, i to pod imenom Dowi Trstenik, tada je ima-lo 9 domova sa ba{tinama i oko 60 ìteqa i pla}alo je godi{we obaveze

1.572 ak~e.28

Pored navedenih katastarskih popisnih deftera za na{e krajeve, kojisu bili izdati u XV i XVI veku, kasnije su tako|e gotovo redovno vr{enipopisi ovih krajeva. Naàlost, iako predstavqaju prvorazredne izvore zaperiod turske vladavine, mnogi defteri iz vi{e razloga nisu dostupni zakori{}ewe.

38 Pavle Cuki} je ro|en u selu Kr~marima u Kragujeva~koj nahiji. Godina ro|ewa nije poz-nata. Kada je po~eo Prvi srpski ustanak, Pavle se odmah pridruìo Kara|or|u iu~estvovao u borbama protiv Turaka, pa ga je Kara|or|e postavio za stare{inuTrsteni~ke kneìne, a posle oslobo|ewa @upe, Pavle je postao vojvoda ùpski sasedi{tem u Trsteniku. Plah po naravi, Pavle se ubrzo zavadio sa Kara|or|em, navodnozbog nekih narodnih tu`bi, zbog ~ega je nakratko bio smewen sa poloàja. Po{to je ubrzodo{lo do izmirewa, Kara|or|e je Pavla vratio u Trstenik sa ranijim zvawem vojvodeùpskog. U Trsteniku je Pavle ostao do propasti ustanka, a zatim je sa mnogimstare{inama prebegao u Srem. Po izbijawu Drugog ustanka Pavle se vratio u Srbiju iratovao pod knezom Milo{em Obrenovi}em. Kasnije se i sa wim zavadio i po~eo da buninarod protiv kneza. Milo{ ga je na prevaru uhvatio i poslao Mara{li-pa{i u Beograd podoptu`bom da radi protiv Turaka. Okovanog, na putu za Beograd Turci su ga ubili i wegovuglavu poslali pa{i. Pavle Cuki} je bio poo~im Petra Lazarevi}a, koga je kao malo detebez roditeqa na{ao u Stopawi.

BORBE ZA OSLOBO\EWE

Austro-turski rat 1683-1699. U~e{}e Srba. Velika seoba. Beogradski pa{aluk kaoserhat. Naseqavawe muslimanima. Austro-turski rat 1716-1718. U pograni~nojzoni. Turska kasaba. Austrijska uprava u Srbiji. Srpska milicija. Austro-turskirat 1737-1739. Misija uhode Mitesera. Opis Trstenika. Ko~ina krajina. Srpskifrajkori. Stawe pred op{tu bunu. U Prvom srpskom ustanku. Odlazak Turaka iznaseqa. Kasaba u plamenu. Slom bune i povratak Turaka. Haxi Prodanova buna.Kona~ni odlazak Turaka. Drugi ustanak. Dobijawe autonomije i stvarawesamoupravne Kneèvine Srbije.

Od kraja XVII veka mo} Osmanlijskog carstva po~iwe osetno da slabi.Od tada, u ~estim sukobima sa hri{}anskim silama, posebno Austrijom iRusijom, Turci po~iwu da trpe vojne poraze i da napu{taju mnoge osvojeneteritorije. Osmanlije vi{e nisu imali snage da preduzmu upade u sredwuEvropu. Izba~eni iz Panonske nizije, oni su nastojali da zadrè granicena Savi i Dunavu. Dok su srpske zemqe bile duboko u unutra{wosti Turske,u wima je vladao relativan mir, jer je op{ta snaga Srba bila nedovoqna dadovede do bilo kakvih pozitivnih promena. Me|utim, ~im se granicaizme|u Turske i hri{}anskih sila pomerila na Savu i Dunav, kod Srba sepojavila nada u mogu}e oslobo|ewe od Turaka. Sa druge strane, hri{}anskesile su uvek ra~unale na podr{ku i pomo} pokorenih naroda obe}avaju}iim oslobo|ewe od muslimanskog ropstva. Obespravqena srpska raja, koja jesve teè podnosila tursku upravu, odazivala se pozivima hri{}anskihsila. Pod vo|stvom crkve i narodnih stare{ina, Srbi su redovno dizali

bune i ustanke protiv Turaka, ili su prelazili preko Save i Dunava i kaodobrovoqci stupali u vojnu slu`bu Austrije. Interesi su bili i op{ti ipojedina~ni. Naime, interes Evrope je bio proterivawe Turaka, Srbi suzahtevali samo slobodu, ali su velike sile prevashodno teìlepro{irewu svojih granica. U dugim borbama za oslobo|ewe oslonac Srbana Rusiju i Austriju trajao je sve do 1804. godine, kada je narodna bunapostala gotovo op{ta, sa prete`nim osloncem na sopstvene snage i namere,mada je diplomatska podr{ka sa strane bila i potrebna i dobrodo{la.

U velikom austro-turskom ratu 1683-1689. godine Turci su bili te{koporaèni kod Be~a. Tako se wihov posledwi pohod ka zapadnoj Evropizavr{io katastrofom. Neo~ekivani poraz izazvao je unutra{we nemire uTurskoj, {to je olak{alo daqe austrijske uspehe. Turci su prvo biliizba~eni iz Ma|arske, posle ~ega je austrijska vojska, pomognuta odpobuwenih Srba, osvojila Beograd. Ohrabreni neo~ekivano lakim uspesi-ma, Austrijanci su, pod vo|stvom markgrofa Ludviga Badenskog, naneliTurcima poraze kod Bato~ine i Ni{a. Zatim je deo austrijske vojske podkomandom generala \ovanija Pikolominija uspeo da preko Kosova poqaprodre do Skopqa, dok je markgrof Badenski iz Ni{a dolinom Timokaizbio na Dunav. U me|uvremenu u Skopqu je izbila velika epidemija kuge,pa je general Pikolomini naredio da se varo{ spali, a on se sa vojskom

povukao na Kosovo. Me|utim, ve} zaraèn kugom, ubrzo je umro u Pe}i. Porazi Turske i vojni uspesi hri{}anskih sila ohrabrili su Srbe i

podstakli ih na antiturski pokret {irokih razmera. Tome je mnogodoprinela Srpska pravoslavna crkva, koja je u narodu budila nadu u skorooslobo|ewe. Tada{wi pe}ki patrijarh Arsenije IIICrnojevi} otvoreno jestao na stranu Austrije i pozvao Srbe na op{ti ustanak. Uz tradicional-no vrlo po{tovani autoritet crkvenog poglavara, oko patrijarha se okupi-lo blizu 20.000 srpskih ustanika. U Zapadnom Pomoravqu ustanak Srbaplanuo je sredinom 1689. godine, kada je markgrof Badenski porazio Turkekod Bato~ine, a wegova prethodnica stigla kod sastava Zapadne i Ju`neMorave. Srpski ustanici su isterali Turke iz sedi{ta sanxaka AlaxaHisara, dana{weg Kru{evca. Zatim su iz stare srpske prestoniceusledili daqi ustani~ki napadi na Turke u dva pravca, jedan dolinomZapadne Morave prema Trsteniku i Karanovcu, a drugi uz reku Rasinu kaJo{anici i Novom Pazaru. Prepla{eni i relativno malobrojni Turcipani~no su napu{tali naseqa bez ikakvog otpora. Brzo su pali Karanovaci â~ak, a srpski ustanici su isterali Turke i iz nekada va`nih utvrdaKoznika i Magli~a. Radi za{tite i kontrole komunikacija, generalPikolomini je u Koznik uputio mawi odred austrijske vojske, a i gradMagli~ je dobio austrijsku posadu. To je bio najve}i uzmak Turaka od

wihovog dolaska u Evropu i znak da dolazi vreme promena. Ipak, put doslobode bio je jo{ uvek dug i tegoban.

Na op{te iznena|ewe Srba, ubrzo je do{lo do naglog preokreta u ratu.Naime, usled nepovoqnih prilika nastalih na zapadnim granicama, Aus-trija je bila prinu|ena da osetno smawi vojni pritisak na Tursku i dapostepeno povla~i regularnu vojsku. To se ubrzo odrazilo na vojnu situaci-ju u Srbiji. Tako je ratna sre}a pre{la na stranu Turaka. Oni suoslabqenoj austrijskoj vojsci naneli nekoliko uzastopnih poraza i nater-ali je na povla~ewe. To je porazno uticalo na moral ustanika i srpskognaroda u celini. Pla{e}i se da }e ostati bez ikakve za{tite i da }e bitiizloèna turskoj osveti, srpska raja je masovno napu{tala zavi~aj i zajed-no sa austrijskom vojskom prelazila preko Save i Dunava. I sam patrijarhsrpski Arsenije III jedva uspeva da umakne Turcima. Sa mno{tvom naroda saKosova i Metohije, preko Novoga Pazara, on dolazi u manastir Studenicu,zatim preko Karanovca stiè u Beograd, odakle je malo kasnije pre{ao uAustriju. Tako je, posle duèg prekida, ponovo do{lo do velikog pomerawaSrba na sever pod pritiskom muslimana.

U su{tini, tada je zapo~eo jedan zna~ajan i dug istorijski proces, pro-ces re{avawa isto~nog pitawa. U tom procesu leàla je sudbina balkan-skih naroda, a cena wenog re{ewa bila je suvi{e visoka.

Rat je kona~no zavr{en mirom u Karlovcima 1699. godine, po kome jeTurska bila prinu|ena da Austriji ustupi najve}i deo teritorije severnood Save i Dunava. Tako je Begradski pa{aluk, tako nazvan po ukidawu Sme-derevskog sanxaka, verovatno uspostavqen 1687. godine, postao grani~naoblast Turske prema Austriji. To je dovelo do bitnih promena u daqempoloàju Srba. Srpske zemqe vi{e nisu bile duboka turska provincija ukojoj se nisu ose}ale globalne evropske promene, ve} su se grani~ile sahri{}anskim svetom, od koga se mogla o~ekivati pomo} i gde se mogloskloniti od sve ve}eg turskog bezakowa.

Kao pograni~na oblast prema Austriji, Beogradski pa{aluk je postaotzv. serhat, odnosno vrsta vojne oblasti i pograni~ne zone sa izrazitonagla{enom vojnom vla{}u. Na suprotnoj strani, Austrija je u svojimpograni~nim oblastima organizovala vojne krajine. Usled prethodnih rat-nih pusto{ewa i neprekidnih prinudnih seoba, srpski ìvaq u Beograd-skom pa{aluku bio je veoma prore|en. To se direktno odrazilo na ekonom-sku snagu vojni~kih dobara, tj. timara i zeameta, koji su davali sve maweprihoda, {to je slabilo vojnu mo} zemqe. Radi otklawawa {tetnih posled-ica iseqavawa, Turci su, u ciqu odràvawa potrebne radne snage, obe}aliSrbima potpunu amnestiju i opro{taj zbog saradwe sa Austrijom, pozivali

39 Iz ovog pisma se jasno vidi da je Vasilije Popovi}, stare{ina Poè{ke nahije, bio nad-zornik kneza Milo{a u Poè{koj mukadi, odnosno u dana{wem selu Ribnik.

su izbeglice da se vrate na svoja stara ogwi{ta i po~eli su u izvesnom ste-penu da priznaju doma}u lokalnu samoupravu. Godine 1701. Turci su uBeogradskom pa{aluku, kao grani~noj oblasti, obnovili ustanovu pandura.Iz redova srpske hri{}anske raje pandure su birali lokalni narodni kne-zovi. Odredi pandura su bili neka vrsta poluvojnih jedinica, koje su, poredregularne vojske raspore|ene u gradovima, bile du`ne da odràvaju red uzemqi. Panduri su sluìli u naro~ito podignutim vojni~kim zgradicama,tzv. ~ardacima. ârdaci su bili rasuti po ~itavom Beogradskom pa{alukudu` drumova, na obalama kod prelaza reka, po klancima i uop{te na mesti-ma gde je trebalo paziti na bezbednost. Lokalnu upravu me|u Srbima uBeogradskom pa{aluku ~inili su narodni knezovi, koji su se delili naseoske i nahijske. Ja~awem uloge kneza postepeno se gube stari vla{ki pri-mi}uri. Knezovi su sve vi{e postajali osnovna veza izme|u hri{}anskeraje i Turaka, re{avali su me|usobne odnose Srba, zajedno sa rajom garan-tovali su vlastima naseqenost i bezbednost na svom podru~ju, kao i urednopla}awe feudalnih obaveza. To je bio po~etak srpske samouprave uBeogradskom pa{aluku.

Moè se pretpostaviti da je u ovo vreme, ili koju godinu kasnije, Trs-tenik delimi~no naseqen prvim muslimanskim stanovnicima. To je bilo uskladu sa op{tim nastojawima Turaka da poja~aju odbrambenu mo} Beo-

gradskog pa{aluka, kao serhata i pograni~ne zone. Turski ciq je bio da seosigura kontrola javnog prelaza preko Zapadne Morave i obezbe|uje putKraqevo-Kru-{evac u delu moravskog tesnaca. Me|utim, ve} oslabqenaTurska nije imala dovoqno snage da obezbedi dubinu Beogradskogpa{aluka, odnosno da u Srbiju dovede dovoqno vojske, ve} je to u~inilasamo du` Save i Dunava, na uzanom prostoru du` granice, pa i to vrlonesolidno. Verovatno je u Trstenik do{lo 10-20 turskih porodica, odnos-no najvi{e oko stotinu qudi, èna i dece. Turci su se naselili blizu srp-skih ku}a, vi{e u nizini i pored puta koji je vodio za Kru{evac. [teta je{to nam nisu dostupni turski popisni defteri ovoga kraja iz po~etkaXVIII veka, u kojima svakako postoje {iri podaci o Trsteniku.

Po~etkom XVIII veka Balkan je bio zahva}en novim ratnim vihorom.Prvo je Osmanlijska carevina u{la u rat sa Mleta~kom republikom uèqi da povrati ranije izgubqeni Peloponez. Zatim se sukob pro{irio,40 Nije sporno da je knez Milo{ Obrenovi} - kako izgleda, u prole}e 1823. godine - doneoodluku o gradwi crkve u Ribniku. Treba naglasiti da je tada Ribnik bio carski has,odnosno sultanovo apana`no dobro, koje je od 1816. do 1822. godine pod zakup drào knezMilo{, a kasnije wegov {urak nahijski stare{ina Vasilije Popovi}. Nije poznato, nije nibitno, da li se knez Milo{ o gradwi hrama dogovarao sa malobrojnim me{tanima ili nije.Gradwa crkve trajala je 1823-24. godine. Gra|evinski preduzima~i bili su JawaMihailovi} i Nikola \or|evi}, koji su u isto vreme zidali crkve u Karanovcu i Varvar-inu. Preduzima~ima je knez Milo{ u prvoj rati isplatio 1000 gro{a, a zatim jo{ 9000gro{a, ali ovoga puta i za radove na crkvi u Varvarinu. Osve}ewe crkve obavio jeepiskop Gerasim iz Karanovca i hram je posvetio Svetom Arhangelu Gavrilu, mada je, kakoizgleda, knez Milo{ bio nameran da se crkva posveti Arhangelu Mihailu. Crkvena slavaje Sveti Arhangel Gavrilo, na dan 26/13. jula. Dva zvona za Ribni~ku crkvu nabavqena su1831. godine; ve}e je bilo te{ko 333 oke, a mawe 265 oka. Oba zvona pla}ena su oko 1800gro{a. Prema podacima iz 1874. godine, ribni~ka crkva imala je dve parohije, ribni~ku ioxa~ku. Ribni~ku parohiju su ~inila sela Ribnik sa 33 ku}e, Po~ekovina sa 85, Lopa{ sa70, Stari Trstenik sa 65 i Gorwa Crni{ava sa 46 domova. Oxa~ka parohija se sastojalaod Oxaka sa 124 ku}e, Dowe Crni{ave sa 52 i Gorweg Ribnika sa 25 ku}a. U obe parohijeribni~ke crkve bilo je 500 ku}a.

po{to je Austrija po~etkom 1716. godine sklopila savez sa Mlecima iu{la u rat protiv Turske. Tako su srpske zemqe, posebno Beogradskipa{aluk, ponovo postale popri{te sukoba, razarawa i migracija stanov-ni{tva. Ipak, rat nije dugo trajao. Posle pobede kod Petrovaradina aus-trijski vojskovo|a Evgenije Savojski osvojio je relativno slabo braweniBeograd, {to je izazvalo oslobodila~ke pokrete kod Srba. Mirom uPoàrevcu, koji je zakqu~en ve} polovinom 1718. godine, Austrija je,pored ostalog, dobila srpske zemqe ju`no od Save i Dunava do ZapadneMorave. To je prvi put posle pada Srpske despotovine da je znatan deo srp-skih zemaqa jednim zvani~nim me|unarodnim ugovorom izuzet iz granicaTurskog carstva i predat jednoj hri{}anskoj sili. U osvojenim srpskimoblastima Austrija je organizovala pograni~nu zonu po ugledu na Vojnukrajinu. Na ~elu uprave bila je Beogradska administracija, ~iji je prvipredsednik postao feldmar{al princ Aleksandar Virtenber-{ki. Uadministrativnom i upravnom pogledu osvojene srpske zemqe bile su pode-qene na 15 vojnih okruga, tzv. distrikata. U osvojenoj zemqi postojale sudve vrste oruànih snaga: redovna austrijska vojska i srpska narodna mili-cija. Austrijska vojska uglavnom je bila sme{tena po gradovima, dok je srp-ska milicija bila raspore|ena po ~itavoj unutra{wosti. Milicija je bilaorganizovana po sistemu kapetanata. U svakom od wih postojao je po jedan

odred srpske milicije, koji se nazivao kompanija. Takav odred imao je 150pe{aka, ili hajduka, kako su ih zvani~no nazivali, te 50 kowanika i 50pomo}nika. U svakom kapetanatu bilo je vi{e ~ardaka, neke vrste mawihvojni~kih kasarni, i potreban broj straàrnica. Na grani~noj liniji du`Zapadne Morave sedi{ta kapetanata bila su u â~ku, u selu Cvetkama kodKaranovca i u Vitanovcu. Na tim mestima su bili i najva`niji prelazipreko reke. Milicijske straàre i osmatra~nice bile su raspore|ene uzgrani~nu liniju prema Turskoj, ali i po unutra{wosti zemqe, posebnopored puteva i na strate{ki va`nim mestima. Tako je, na primer, samo naputu od Beograda do Para}ina bilo blizu sedamdeset ~ardaka i desetutvr|ewa, tzv. {anaca. U pograni~nom kapetanatu sa sedi{tem uobli`wem Vitanovcu straàrnice su bile u [umaricama pod brdomKamixorom, gde je ranije bila skela, zatim u ûkojevcu, u Stublu, uUgqarevu i kod sredwovekovnog grada Grabovca. Osmatra~nice su bilenizvodno, prema Kru{evcu.

Celokupnu srpsku narodnu miliciju Austrija je stavila pod neposred-nu komandu oberkapetana Vuka Isakovi}a Crnobarca. Wegovi pomo}nicibili su tako|e Srbi, oberkapetani Stani{a Markovi} Mlati{uma i Kos-ta Dimitrijevi}. Ostali oficiri, po ~inu kapetani, bili su raspore|eniuglavnom u pograni~nim krajevima prema Turskoj: Trifun Isakovi}, bratoberkapetana Vuka, A}im Prodanovi}, Filip Obu}ina Prawanac, Nikola

ûpi}, Miju{ko Kujunxi}, Risto Petrovi}, Gavrilo @udovi}, Kosta Cin-car, Mato Puri} i drugi.

Prvi put u svojoj relativno dugoj istoriji Trstenik se na{ao na samojgranici izme|u dve velike sile, neprijateqski raspoloène jedna premadrugoj. Na samo par stotina metara, na drugoj obali reke, bila jehri{}anska Austrija, a Trstenik je bio na muslimanskoj zemqi.Oslobo|ewe je izgledalo tako blizu, a bilo je tako daleko, jo{ ~itav vek.Iz naseqa su se skoro svakog dana vi|ale patrole srpske milicije kako nadrugoj obali reke obilaze granicu kod Ugqareva, Lozne, Grabovca i Bog-dawa. Prelaza preko reke vi{e nije bilo. Skele i ~unovi bili su izvu~enina obalu, a svaki raniji prelaz i gaz bili su posebno kontrolisani.

Sli~no austrijskim nastojawima da u osvojenim srpskim zemqamaizgrade efikasan vojni sistem, i Turci su radili na podizawu svojihpograni~nih utvr|ewa. Nasuprot austrijskim ~ardacima i straàrnicamapostavqene su turske pograni~ne karaule i {an~evi, odnosno zemqanautvr|ewa. Izgra|en je jedan dosta veliki {anac u Karanovcu sa stalnomvojnom posadom i drugi, mawi, u selu Ratini. U nasequ Kurilovu, danasselo Gra~ac, sagra|ena je omawa turska varo{ica, tako|e sa vojnomposadom. Karaule, odakle se motrilo na drugu obalu reke, bile su u Vrbi,Gra~acu, Stra`bi i Trsteniku. Tako je ~itavo Zapadno Pomoravqe do{lo

pod ja~u kontrolu turskih vojnih vlasti. Nema nikakve sumwe da su nove, tako bitno izmewene okolnosti morale

da uti~u na promene i u trsteni~kom nasequ. Neku godinu ranije, kada jeBeogradski pa{aluk postao pograni~na zona, u Trstenik je doseqeno okostotinu Turaka. To su uglavnom bili Turci iz Karanovca i Novog Pazara.Iz ove grupe za vojnu slu`bu bilo je sposobno dvadesetak qudi, ostali subili wihove ène i deca. Verovatno je u ovim prvim godinama XVIII veka,ubrzo po dolasku muslimanskog ìvqa, u nasequ podignuta xamija, prva ijedina koju je Trstenik imao. Mesto gde je bila xamija nije poznato. Poredxamije, u nasequ je podignuto i desetak turskih ku}a i jedan han, koji je put-nicima sluìo kao svrati{te. Turske ku}e, xamije i han bili su pored putaKraqevo - Kru{evac, dok su srpske ku}e, ~iji je broj opadao, ostale napobr|u.

Posle mira zakqu~enog u Poàrevcu 1718. godine, kada je uspostavqenadràvna granica na Zapadnoj Moravi, uve}an je i turski garnizon uTrsteniku. Ne{to ranije prido{lim muslimanima, kojih svakako nijebilo vi{e od stotinu, pridruìli su se novi turski doseqenici. Ova gru-pa Turaka bila je brojnija od prethodne. Smatra se da se tada u Trstenikdoselilo oko trideset muslimanskih porodica, ili ne{to preko 200 lica.Trsteni~ko naseqe postalo je najve}e tursko vojno upori{te na putu

Kraqevo - Kru{evac. Trstenik vi{e nije bilo selo nastaweno zemqorad-ni~kom hri{}anskom rajom, ve} turska kasaba, odnosno provincijskavaro{ica sa prete`no muslimanskim stanovni-{tvom.29

Mir izme|u Austrije i Turske nije dugo trajao. Sredinom 1737. godineaustrijski car Karlo VI objavio je Turcima rat. Austrija je i ovog putanastojala da dobije podr{ku Srba. Jo{ pre izbijawa ratnih sukobauspostavqena je veza izme|u austrijske vojne komande i srpskog patrijarhaArsenija IV Jovanovi}a [akabende. Na tajnom sastanku u Pe}koj patri-jar{iji najvi|eniji Srbi odlu~ili su da se digne ustanak i pruì podr{kaAustriji. Tada je i Radi~ Raketi}, haramba{a vitanova~ke kompanijesrpske milicije, nosio pisma u Crnu Goru sa pozivom da se plemena izoblasti Brda pridruè ustanku.

Pod komandom feldmar{ala Sekendorfa, ~iji je logor bio kodPara}ina, austrijska vojska je zapo~ela ofanzivu napadom u tri pravca:prema Ni{u, u Zapadno Pomoravqe i ka Novom Pazaru. Napad naKru{evac izvr{ila je jedinica pukovnika Lentula, u ~ijem je sastavu bilooko 1.000 srpskih kowanika narodne milicije. Kowicu je predvodiooberkapetan Stani{a Markovi} Mlati{uma. Kru{evac je pao polovinomjula, {to je izazvalo pani~an strah me|u Turcima u okolini. Stoga su Tur-ci iz Trstenika i iz obli`wih karaula pored Zapadne Morave pobegli u

Karanovac nadaju}i se u pomo} iz Novog Pazara. U me|uvremenu, naLentulov poziv, u Kru{evcu je odràn sastanak srpskih narodnih knezovakoji su do{li iz okolnih sela. Od okupqenih knezova Lentul je zatraìoda Srbi pruè pomo} austrijskoj vojsci, ponavqaju}i stara obe}awa kako}e ih Austrija osloboditi turske vlasti. Knezovi su Lentulu obe}ali punupodr{ku Srba.

Odmah posle sastanka u Kru{evcu, oko 1.000 kowanika srpske narodnemilicije, pod vo|stvom oberkapetana Mlati{ume, uputilo se prema Kara-novcu. Kao prethodnica i{li su srpski seqaci, mahom ìteqi usputnihsela koji su dobro poznavali puteve. Istovremeno do{lo je i do pokretakompanije iz Vitanova~kog kapetanata. Po{to se turski grani~ni sistemodbrane sasvim raspao, Srbi su nesmetano prelazili Zapadnu Moravu iokupqali se oko Karanovca. êkalo se na dolazak austrijske regularnevojske i artiqerije, jer se verovalo da je turski garnizon u Karanovcu dos-ta veliki a utvr|ewe jako. S obzirom na mogu}-nost da Turci iz NovogPazara pristignu u pomo} Karanovcu, srpski ustanici postavili su stalnestraè u Podunavcima, Kamenici i Brezni. Krajem jula pred Karanovac jedo{ao i pukovnik Lentul sa 2.000 vojnika, pa je turski {anac bio blokiransa svih strana, osim puta prema Draga~evu. Do borbe, ipak, nije do{lo.Naime, upla{eni Turci, vide}i da ne stiè pomo} iz Novog Pazara,

sutradan su napustili Karanovac i preko Draga~eva oti{li za Uìce.Tako je pao Karanovac, a u isto vreme Austrijanci su zauzeli i Ni{. Srbiiz odreda oberkapetana Mlati{ume i ustanici koje je vodio starovla{kiknez Atanasije Ra{kovi} uspeli su da isteraju prepla{ene Turke iz NovogPazara. U Novi Pazar su tako|e stigli odredi pukovnika Lentula i blizu3.000 srpskih ustanika koji su se okupili oko patrijarha Arsenija IV, pa seo~ekivao daqi prodor ka Kosovu. Me|utim, tada je neo~ekivano do{lo doobrta. Zbog pogor{ane politi~ke situacije na zapadu, austrijski pritisakna Tursku naglo je oslabio. Turci su to iskoristili i smogli snage da Aus-triji nanesu nekoliko poraza, posle ~ega je wen poloàj u Srbiji postaonesiguran. Pukovnik Lentul se sa glavninom snaga povukao sa poloàja kodNovog Pazara i preko manastira Studenice do{ao u Karanovac. Sa Aus-trijancima su se povukli i odredi srpske milicije i ustanici knezaRa{kovi}a. Istim putem, za wima, krenuo je i patrijarh Arsenije IV samno{tvom ustanika i wihovim porodicama. Me|u Srbima je zavladao strahod turske osvete. Tako je jo{ jednom, posle nuspe{nog rata protiv Turske,znatan broj Srba bio prinu|en da pre|e preko Save i Dunava u susednu Aus-triju. Ovaj rat zavr{en je mirom u Beogradu 1739. godine, po kome su srpskezemqe ju`no od Save i Dunava vra}ene pod vlast Osmanlijskog carstva.

41 Jedan od zakupaca trsteni~ke skele bio je me{tanin, ugledni trgovac Sava Kara-markovi}, ~iji je sin, profesor Gimnazije realke u Kru{evcu, Matija S. Karamarkovi},autor Proglasa o osnivawu Dru{tva za podizawe Vrwa~ke Bawe 1868. godine.

Posle zakqu~ewa mira u Beogradu Austrija i Turska uspostavile surelativno dobre me|usobne odnose, koji nisu bili naru{eni gotovo polaveka. Ipak, radi odbrane oslabelog Carstva, Turska je u srpskim zemqamaponovo organizovala vojnu krajinu, tzv. serhat. Sedi{te serhata bilo je uBeogradu. Pored Beogradskog, serhat je obuhvatao i delove susednihpa{aluka Kru{eva~kog, Bosanskog i Vidinskog. Tako su se u granicama ovevojne krajine na{li â~ak, Karanovac, Trstenik i Kru{evac, kao i svasela Zapadnog Pomoravqa. Odmah po zavr{etku rata trsteni~ki Turcipovratili su se u svoju kasabu i popravili ono {to je bilo poru{eno. Kakoje dràvna granica bila pomerena daleko na sever, u Trsteniku je ponovouspostavqen javni prevoz preko Zapadne Morave. S obzirom da je naseqebilo prete`no muslimansko, javni prevoz su verovatno obavqali Turci.Kako je broj srpskih ku}a u Trsteniku sveden na minimum, izvesno je da su iprihodi od naseqa bili sasvim skromni. Istorijski izvori iz tog periodaukazuju da je trsteni~ki kraj bio opusto{en i da je stanovni{tvo izbeglo uAustriju ili Tursku, odnosno tamo gde su qudi ose}ali bilo kakvu sig-urnost.

Usled ratnih pusto{ewa, pqa~ki i stalnih seoba, srpske zemqe suposle Beogradskog mira bile gotovo sasvim zapustele. Premastatisti~kim podacima, Srbija u to vreme nije imala vi{e od 50 do 60

hiqada stanovnika. Analize turskih popisnih kwiga osvojenih zemaqa iz1741. godine pokazuju da je Srbija tada imala 1.546 sela, od kojih su samo 592bila naseqena, dok su ostala bila pusta. Me|u zapustelim bila su i mnogasela Zapadnog Pomoravqa. U celoj Srbiji bilo je samo 6.586 poreskihobveznika. Wih je u Trsteniku bilo ispod deset, najmawe od pada pod Turke.Tako je na jedno naseqeno mesto dolazilo u proseku ne vi{e od 11 poreskihglava, ukqu~uju}i tu i udovice i stara onemo}ala lica. Toliko opustelazemqa, sa gotovo zamrlom ekonomijom, nije mogla da podnese materijalnezahteve za organizaciju vojne krajine. Stoga su Turci bili prinu|eni dapribegnu reformama, ~iji je osnovni ciq bio da se obezbedi nova radnasnaga, koja }e biti u stawu da izdràva vojsku i snosi uve}ane vojnetro{kove. Zato je u Beogradskom pa{aluku odobreno osnivawe 700 novihvojni~kih dobara, spahiluka, koji bi svakom od uìvalaca obezbe|ivaliprihod od oko 7.000 ak~i. Svaki od ovih poseda imao je dosta slobodnihba{tina, na koje su Turci dovodili novo stanovni{tvo, prete`nosto~arske porodice iz na{ih ju`nih krajeva.

Zahvaquju}i obilatom doseqavawu i prirodnom prira{taju, do krajaXVIII veka broj stanovnika u tom delu Srbije narastao je na oko 200.000. Sa

42 Zbog neslagawa sa ~lanovima Saveta, knez Milo{ Obrenovi} se 1. juna 1839. godineodrekao kneèvskog dostojanstva i oti{ao na svoja imawa u Vla{ku. Za naslednika jeostavio starijeg, te{ko bolesnog sina Milana, koji je ubrzo umro. Mla|i kneèv sinMihailo bio je maloletan i van zemqe, tako da je umesto wega upravqalo namesni{tvo,koje su sa~iwavali Jevrem Obrenovi}, Avram Petronijevi} i Toma Vu~i} Peri{i}.

druge strane, obrazovawe vojne krajine imalo je neèqene posledice.Usled naglog gomilawa svakovrsne vojske, koja je dobrim delom bilasklona bezakowu, Srbija je bila pretvorena u popri{te nereda. Te{kusituaciju jo{ vi{e je pogor{ao proces ~itlu~ewa sela, naglo pove}aweporeza i nametawe nezakonitih da`bina, {to je najzad dovelo do op{te-narodne bune po~etkom XIX veka.

Posle prili~no dugog i neuobi~ajenog perioda mira, po~et-kom 1788.godine do{lo je do novog austro-turskog rata. To je bio wihov tre}i sukobu tom veku i posledwi uop{te. Nekoliko godina pre izbijawa neprijate-qstava Austrija je otpo~ela da intenzivno prikupqa podatke o stawu uturskim pograni~nim oblastima, naro~ito u Beogradskom pa{aluku. U tomciqu u Srbiju je upu}en ve}i broj uhoda i obave{tajaca. To su mahom biliaustrij-ski oficiri, poverqivi i iskusni, sa dobrim poznavawem srpskogjezika, snabdeveni vojnim mapama i stru~ni kartografi. Me|uobave{tajcima, wihovim pomo}nicima i vodi~ima bilo je dosta Srba iuglednih qudi iz crkvenih krugova. Na primer, za austrijsku vojnu koman-du radili su trgovci Radi~ Petrovi}, Ko~a An|elkovi}, bra}a Jovan iPetar Novakovi}i ârdaklije, iguman manastira Ravanice Vi}entijeJovanovi}, kalu|er iz Nikoqa \or|e Dedeji}, kao i mnogi drugi kalu|eri,sve{tenici i monasi. U tom ciqu po~etkom avgusta 1784. godine pre{ao je

u Srbiju austrijski uhoda Jozef Paul Miteser. Pod la`nim imenomMihailo Kova~evi}, obu~en u srpsko seqa~ko odelo, toboè kao manas-tirski sluga, Miteser je prvo obi{ao deo isto~ne Srbije. U wegovomdru{tvu bili su iguman manastira Ravanice Vi}entije i dva kalu|era.Potom je Miteser iz Ravanice do{ao u Qubostiwu. Sigurno je i na tomputu imao kalu|ere kao pomaga~e i pratioce. Nije poznato da li seMiteser zadràvao u Qubostiwi ili ne. Me|utim, kako je pe{ice do{aoiz Ravanice i kako je trebalo da obezbedi vodi~e za nastavak puta, Miteserje u Qubostiwi najverovatnije ostao jedan ili dva dana. Iz QubostiweMiteser je, u pratwi manastirskih kalu|era, do{ao u Trstenik. U wegovomtajnom i poverqivom izve{taju koji je on kasnije podneo austrijskoj vojnojkomandi nalazimo mnoge dragocene podatke, a me|u wima i kra}i opisTrstenika. Miteser je zapisao da je Trstenik mala palanka koja ima 43turske ku}e, 17 hri{}anskih ku}a, zatim 2 hana, 2 mehane, 2 pekare i jednuxamiju.

Bez obzira {to je relativno kratak, Miteserov opis Trstenika je veo-ma dragocen. To je jedini pisani izvor za trsteni~ko naseqe s kraja XVIIIveka. Prema broju domova moè se pretpostaviti da je Trstenik tada bio43 U me|uvremenu, dok je trsteni~ki kraj bio u sastavu Kru{eva~kog sreza, obrazovane suop{tine i u nekima od wih tzv. primiritelni op{tinski sudovi. Ti tzv. primiritelniop{tinski sudovi bili su obrazovani u Oma{nici, Globoderu, Stopawi, Lopa{u, Oxaci-ma, Trsteniku, Novom Selu i Dubqu. Naàlost, nema spiska iz koga bi se videlo koja susela pripadala ovim op{tinama. Ne{to kasnije, kada je formiran Srez trsteni~ki, brojop{tina u srezu pove}an je na dvanaest.

prete`no muslimansko naseqe, jer su na jednu srpsku ku}u dolazile gotovotri turske. Trstenik je imao ukupno oko 450 do 500 stanovnika, od kojih suoko 350 bili muslimani, a oko 150 Srbi. Postojawe dva hana, odnosno usput-nih svrati{ta za odmor i okrepqewe putnika, svedo~i o prili~no ìvomsaobra}aju na putu Kraqevo - Kru{evac i prema naseqima u Lev~u. Hanovisu imali i poseban prostor za sme{taj stoke i pretovar robe. Dve mehane,dve pekare i jedna xamija odgovarale su veli~ini kasabe, odnosno zadovo-qavale su potrebe wenog prete`no muslimanskog stanovni{tva. Zanimqi-vo je da Miteser ne navodi bilo kakvu trgovinsku ili zanatlijsku radwu,niti javni prevoz skelom preko Zapadne Morave. Kako je Trstenik pri-padao pograni~noj zoni, javni prelaz preko reke svakako je bio u rukamamuslimana.

Iz Trstenika Miteser je u pratwi qubostiwskih kalu|era, tako|epe{ke, oti{ao za Karanovac. Opisuju}i taj put, Miteser je naveo gotovosvaku sitnicu koja je imala vojni zna~aj: re~ice, potoke, propuste, mosti}e,bare i mo~vare, kao i trajawe putovawa u minutima i udaqenost u koraci-ma. Miteser je detaqno opisao most preko Ibra kod Karanovca, za koji jenaveo da je duga~ak 150, a {irok 6 koraka. Uz izve{taj Miteser je priloìoi plan ovog mosta, smatraju}i ga strate{ki va`nim. Za Karanovac je

44 Pored trsteni~ke, postojala je {kola u Vrwcima iz 1869. godine, Ribniku iz 1836. godi-ne, Velu}u iz 1866. godine i Stopawi iz 1851. godine.

zapisao da ima 89 turskih ku}a, 11 hri{}anskih, 2 hana, 3 mehane, 2 pekarei jednu od kamena gra|enu xamiju. Za razliku od Trstenika, Karanovac jeimao solidno zemqano utvr|ewe, ili {anac. O muslimanima KaranovcaMiteser je zapisao da su surovi pqa~ka{i i razbojnici. On doslovno veli:"... oduzimaju sve ne daruju}i nijednom ~oveku ìvot. To su tzv. Arnautikoji su oterani iz Skadra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqnonastanili oterav{i domoroce sa wihovih ogwi{ta". O muslimanimaTrstenika Miteser nije imao takvo mi{qewe.30

Pored uho|ewa Srbije radi prikupqawa vojnih i strategijskih podata-ka, Austrija je, kao i ranije u sli~nim prilikama, nastojala da privu~eSrbe na svoju stranu uz obilata obe}awa. Od srpskih izbeglica Austrijan-ci su obrazovali dobrovoqa~ke odrede, tzv. frajkore. Od nekolikoovakvih odreda najpoznatiji su bili frajkor majora (kasnije pukovnika)Mihaila Mihaqevi}a sa oko 2.500 dobrovoqaca i odred pod komandomvi|enog trgovca iz okoline Jagodine Ko~e An|elkovi}a, koji je za kratkovreme narastao na oko 3.000 qudi. ête Ko~e An|elkovi}a mahom suoperisale u rejonu Velike Morave, u nastojawu da zagospodare Carigrad-skim drumom i preseku vezu za snabdevawe opsednutog turskog garnizona uBeogradu. Zbog popularnosti kapetana Ko~e An|elkovi}a, wegove li~nehrabrosti i po~etnih uspeha u borbi protiv Turaka, ovaj rat je u na{em

narodu zapam}en kao Ko~ina krajina. Po~etkom jeseni 1789. godine Austrijanci su ponovo opseli Beograd.

Posle èstokog artiqerijskog bombardovawa Turci su 8. oktobra biliprinu|eni da predaju tvr|avu. Tako je Austrijancima jo{ jednom biootvoren put za prodor na jug. To je odmah iskoristio Mihaqevi} i sa svojimsrpskim frajkorom otpo~eo vojne operacije u centralnoj Srbiji. Prvive}i uspeh bilo je osvajawe ]uprije, a zatim su pali Jagodina i Para}in.Prili~no oprezan, Mihaqevi} se nije usudio da odmah krene na Kru{evac,smatraju}i da je u wemu turski garnizon vrlo jak. Stoga je odlu~io da prvonapadne Karanovac. Sredinom novembra iste godine frajkor pukovnikaMihaqevi}a stigao je u Vitanovac, gde je u toku austrijske uprave u Srbijibilo sedi{te kapetanata. U toku borbi po Srbiji frajkor je brojno oja~ao,tako da je pred napad na Karanovac imao oko 5.000 qudi, dobrovoqaca ineregularnih jedinica. Bataqonima dobrovoqaca komandovali suMihaqevi}evi oficiri, a neregularne jedinice vodili su srpski seoskiknezovi. Zbog dobrog poznavawa terena i mesnih prilika, Mihaqevi} jeove dobrovoqce uglavnom koristio za izvi|awe, kao vodi~e i zastraàrsku slu`bu na putevima.

Po dolasku u Vitanovac Mihaqevi} je na osnovu podataka iz Mite-serovog izve{taja napravio plan napada na Karanovac. On je verovao da je

karanova~ko utvr|ewe jako, da ima dosta vojnika i da }e, ukoliko opsadapotraja duè, svakako pristi}i pomo} iz Novog Pazara. Iz Vitanovca jeSrbima po okolnim selima Mihaqevi} slao proklamacije austrijskogcara sa pozivom da mu se pridruè u borbi protiv Turaka, uz obe}awe da }ebiti stavqeni pod za{titu Be~a. U proklamaciji je tako|e re~eno da }eSrbi mo}i da se presele u Austriju ukoliko frajkorci ne budu mogli da seodrè na turskoj strani. Tako je Srbima, kao i u prethodnim austro-turskim ratovima, data mogu}nost da se spasu od mogu}ih represalija Tura-ka. Ove proklamacije su brzo dospele i u sela na desnoj strani ZapadneMorave u okolini Karanovca i Trstenika. Odazivaju}i se pozivu Mihaqe-vi}a, na pregovore u selu Vitanovac do{li su mnogi seoski knezovi.Po{to su izrazili punu privrènost carskoj proklamaciji i obe}ali punupomo} srpske raje, seoski knezovi su sa svojim qudima zaposeli sve puteveka Novom Pazaru, odakle je mogla da stigne pomo} Karanovcu.

Pre neposrednog napada na karanova~ko utvr|ewe Mihaqevi} je osigu-rao i bokove. Jedan odred od oko stotinu vojnika, pra}en prido{limustanicima iz okoline, upu}en je prema â~ku, a drugi, sli~nog sastava,po{ao je u demonstrativno izvi|awe ka Kru-{evcu. Nema nikakvihpisanih izvora {ta se tada de{avalo me|u muslimanima u Trsteniku.Izvesno je da nikakvih sukoba sa srpskim dobrovoqcima nije bilo, pa se

smatra da su Turci napustili Trstenik pre nego {to je Mihaqevi} do{aopred Karanovac. Objektivni razlozi primoravali su trsteni~ke musli-mane da u slu~aju pribliàvaqa neprijatqske vojske odmah napu{tajukasabu, a ne da je po svaku cenu brane. Prvo, bili su malobrojni, tako da jenajvi{e oko 50 qudi iz naseqa bilo sposobno za vojnu slu`bu. Zatim, Trs-tenik nije raspolagao nikakvim utvr|ewem koje bi stanovni{tvu pruìloza{titu, tako da bi kasaba bila lak plen. Najzad, Turci u Trsteniku nisumogli da se pouzdaju u bilo kakvu pomo} iz Kru{evca ili Karanovca. Zbogtoga je blagovremeno povla~ewe iz naseqa za wih bilo jedini i najboqiizlaz.

Posle blokirawa komunikacija ka Novom Pazaru i osigurawa bokova,Mihaqevi}ev frajkor pre{ao je Zapadnu Moravu kod [umarica, maloiznad u{}a Ibra. Karanova~ki Turci nisu ometali dobrovoqa~ki korpus,pa je prebacivawe preko reke obav-qeno mirno. Svi Turci u nasequ povuk-li su se u utvr|ewe. U me|uvremenu, Petar Novakovi} ârdaklija, dobarpoznavalac ovih krajeva, u zajednici sa lokalnim seoskim knezovima iwihovim qudima, proterao je zaostale Turke nastawene po okolini.

Posle zavr{enih priprema, u zoru 20. novembra, zapo~eo je napad naKaranova~ki {anac. Frajkor je za napad bio postavqen u tri bojna reda. Upredwem redu je bio jedan bataqon pe{aka i dva topa, a na oba krila kowi-

ca. Sredwim redom komandovao je kapetan \or|e Simi}. Wegove snage sas-tojale su se od bataqona pe{aka, voda husara i jednog maweg topa. U tre}emredu nastupao je pukovnik Mihaqevi} sa dva topa, {est ~eta pe{aka iodredom kowice. Mihaqevi}u je bilo poznato da je glavno tursko utvr|e-we bilo na bregu iznad civilnog naseqa, a da je drugo, mnogo mawe, bilo nadrugoj obali reke pored mosta. Sna`na artiqerijska vatra frajkoracabila je usmerena na ibarski most, glavni {anac i malo utvr|ewe na drugojobali Ibra. Karanova~ki Turci nisu imali topove, {to je ubrzo odlu~ilobitku. Ne ~ekaju}i napad pe{adije i kowice, turska vojska i civilno sta-novni{tvo napustili su Karanova~ki {anac i pobegli za Novi Pazar.Povla~ewe Turaka trajalo je gotovo celog dana. Mihaqevi} je sve to mirnoposmatrao, potpuno zadovoqan {to je bez ve}ih napora zauzeo Karanovac.On je naredio da se artiqerijska vatra obustavi i da se ulazak u varo{ iutvr|ewe ostavi za naredni dan. No} je protekla mirno, a sutradan jeeskadron frajkorske kowice kapetana Miloradovi}a, kao prethodnica,u{ao u naseqe. Pred podne, kada je i zadwi musliman oti{ao, pukovnikMihaqevi} je na ~elu paradno ure|enog frajkora u{ao u Karanovac.

Nekoliko dana po oslobo|ewu Karanovca Mihaqevi} je jo{ jednom poz-vao seoske knezove u Karanovac radi dogovora. Naime, Mihaqevi} je nam-eravao da napadne Turke na drugim mestima, ali je èleo da prethodno

dobro osigura karanova~ki kraj od mogu}eg napada iz Novog Pazara. Nawegov zahtev, srpski knezovi su obe}ali da }e pripaziti na sve puteve odKaranovca ka Novom Pazaru i da ne}e dozvoliti da sa te strane do|e nepri-jateq. Srbi su preuzeli i obavezu da daju svoje dobrovoqce za vojnu posaduu Karanova~kom {ancu. Mihaqevi} je ostao u Karanovcu oko tri nedeqe i,kao pedantni oficir, prvo je osigurao osvojeno tursko utvr|ewe, a tekzatim poveo frajkor u novi napad na Turke. Pored srpskih ustanika,Mihaqevi} je u Karanovcu ostavio jednu grupu frajkoraca pod komandomkapetana \or|a Simi}a.

Pred kraj godine, kada su ve} po~eli snegovi, Mihaqevi} je napustioKaranovac i preko Jagodine do{ao u Para}in, odakle je nameravao danapadne Kru{evac, svakako najja~e tursko upori-{te u ovom delu Srbije.Postavqa se logi~no pitawe za{to je Mihaqevi} iz Karanovca zaKru{evac i{ao preko Para}ina kada je put preko Trstenika bio znatnobliì. Pravih razloga svakako ima. Mihaqevi} je bio obave{ten da uTrsteniku nema Turaka i da je tim pravcem prolaz slobodan. Me|utim, putdolinom Zapadne Morave bio je izuzetno lo{. Posebnu te{ko}u ~inile sumo~vare i blato, {to je za prevoz topova bilo izuzetno va`no. Sa drugestrane, on je verovao da }e usput i frajkor biti oja~an novim pri-do{licama. Iz rejona Para}ina Mihaqevi} je frajkor prebacio u selo

Jasiku, nadomak Kru{evca, gde se obavqao prelaz preko Zapadne Morave.Pored strate{kog zna~aja, proterivawe Turaka iz Kru{evca podstaklo biSrbe na ve}u saradwu sa Austrijom. Osam ~eta pe{aka i dva eskadrona kow-ice pregazilo je ledenu Moravu, a ~etiri topa prevezena su preko reke~amcima. Zajedno sa dobrovoqcima iz sastava frajkora bilo je i dostaSrba pod vo|stvom svojih seoskih knezova i vi|enijih qudi. PukovnikMihaqevi} je i ovom prilikom primenio staru taktiku: napred su i{liSrbi da uznemiravaju Turke i ~iste teren, zatim bi usledilo artiqerijskobombardovawe utvr|ewa, a potom juri{ pe{adije i kowice. Turski garni-zon u Kru{evcu, pod komandom Seher-pa{e, u ja~ini od oko 1.200 qudi, nijeimao artiqeriju. Moral vojnika bio je vrlo slab, s obzirom da je garnizonbio usamqen, bez veze sa vojnim posadama u Ni{u, Leskovcu i Vrawu i bezizgleda na wihovu pomo}. Ipak, Mihaqevi} je o~ekivao snaàn otpor.Me|utim, ponovio se slu~aj Karanovca. Posle artiqerijskog napada Turcisu bez daqeg otpora napustili Kru{evac, a Mihaqevi} je 3. januara 1790.godine sve~ano u{ao u oslobo|enu staru srpsku prestonicu. U znak zahval-nosti, Srbi su prvo o~istili dvorsku crkvu kneza Lazara, koja je do tadaTurcima sluìla za sme{taj kowa, a zatim je u hramu odrànobogosluèwe, kome su prisustvovali Mihaqevi}, wegovi frajkorci, seos-ki knezovi iz okoline i mno{tvo sveta.

U vreme Mihaqevi}evog pohoda na Kru{evac, u oblasti Karanovca

do{lo je do izvesnog pogor{awa vojne situacije. Znaju}i da je Mihaqevi}sa glavninom snaga oti{ao na Kru{evac, Turci su uporno nastojali dapovrate Karanovac. Iz Novog Pazara oni su pravili ~este pqa~ka{keispade prema Karanovcu. Tako su 1. januara 1790. godine poharali manastirStudenicu i po{li na Karanovac. Kapetan Simi}, komandant posade uKaranovcu, odmah je intervenisao, razbio turske snage i zaposeo Stu-denicu. Dve nedeqe kasnije na Studenicu su iz Novog Pazara upu}ene vrlojake turske snage, pa je kapetan Simi} sa dobrovoqcima, arhimandritomVasilijem Radosavqevi}em i kalu|erima, nose}i mo{ti StevanaPrvoven~anog (Svetog kraqa) i dragocenosti iz manastirske riznice,napustio Studenicu. Prilikom prenosa mo{tiju Svetog kraqa u vojnojpratwi bio je i budu}i vo|a Prvog srpskog ustanka Kara|or|e Petrovi},koji je izvesno vreme sluìo u frajkoru Mihaqevi}a.

Nema nikakvih podataka o doga|ajima u Trsteniku i bliòj okolini uvreme vojnih akcija frajkora. Jedino je izvesno da su muslimani napustilikasabu. U nasequ je ostalo dvadesetak srpskih domova. Nije poznato {ta sezbilo sa napu{tenom turskom imovinom. Malo je verovatno da je svanepokretna imovina Turaka ostala ~itava. [to se ti~e u~e{}aTrsteni~ana i qudi iz okolnih sela u vojnim akcijama frajkora, bez obzi-ra {to pisanih podataka nema, moè se pretpostaviti da je bilo dobrovo-

qaca koji su u~estvovali u napadima na Karanovac i Kru{evac. Tako je u austro-turskom ratu 1788-1791. godine, uglavnom naporima

srpskih frajkoraca i ustanika, bio oslobo|en veliki deo Srbije.Me|utim, kada je kona~an uspeh izgledao gotovo siguran, sudbinu Srba jejo{ jednom odlu~ila op{ta politi~ka situacija u Evropi. Austrija je bilaspre~ena da nastavi rat protiv Turske. Na zapadnim granicama woj jezapretila Napoleonova Francuska, a na severu Pruska, pa je be~ki dvorbio prisiqen da sa Turskom zakqu~i mir. Prema odredbama austro-turskogmira sklopqenog u Svi{tovu 1791. godine, osvojene srpske zemqe vra}enesu Turskoj. Austrijska regularna vojska i neki delovi frajkora vratili suse preko Save i Dunava, ali je ve}ina srpskih dobrovoqaca pohitala u svo-ja sela da spasava porodice od o~ekivanih turskih represalija.Oslobo|ewe Srbije izgledalo je tako blizu, ali je ipak odloèno za nared-ni vek.

Po~etkom 1804. godine izbio je Prvi srpski ustanak, kao jo{ jedanpoku{aj Srba da se, uglavnom sopstvenim snagama, oslobode turske vlasti.U neku ruku to je bio nastavak borbe koju su Srbi vodili sluè}i u fra-jkorima. U toku nekoliko meseci po izbijawu bune ustanici su oslobodilidobar deo Beogradskog pa{aluka, osim Poè{ke, Uì~ke i Sokoske nahi-je i nekih gradova na Savi i Dunavu. Tokom prve godine ustanka oblastizme|u Karanovca i Trstenika bila je relativno mirna, ali se napetost

ose}ala. Mnogi Turci koje su ustanici isterali iz palanki po [umadijisklonili su se u Karanovac, Trstenik, â~ak i Uìce. To su biliprete`no jani~ari i polusvet koji je izgubio raniji dru{tveni zna~aj ibio protivnik reformacijama koje je sprovodila centralna turska vlast.Wihovo pona{awe u Srbiji bilo je glavni uzrok za pobunu naroda.

U maju i po~etkom juna 1805. godine karanova~ki Turci izvr-{ili suniz razbojni~kih ispada u okolna sela. Ciq napada bio je pqa~ka i zas-tra{ivawe stanovni{tva kako bi se eventualno spre~ilo {irewe ustanka.Sli~na razbojni{tva vr{ili su i Turci iz â~ka, Kurilova (danas seloGra~ac) i Trstenika. Vo|e pqa~ka{kih razbojni{tava bili su karano-va~ki Turci, Mehmed-aga Zgura, Pqaka, Balata, Ar~in i Hasan û~unovi}.Izve{taji iz Srbije koji su tada stizali u austrijsku vojnu komandu uZemun navode kako Karanov~ani pqa~kaju sela niz Moravu. Jednom pri-likom, plene}i sela u Podibru, pove}a grupa karanova~kih Turaka do{laje kod muslimana u Kurilovo. Sutradan oni su zajedno do{li u Trstenik,gde su imali ro|ake i prijateqe. Kod Trstenika Turci su se prebacilipreko Morave i po~eli da pqa~kaju obli`wa sela. U izve{taju zemunskojkomandi navedeno je da su tom prilikom Turci te{ko poharali manastirQubostiwu i dve crkve o kojima nema bliìh podataka.

45 Jeremiju To{i}a, u~iteqa trsteni~kog, Pavle Mutavxi} je iste godine premestio u tadaotvorenu vrwa~ku osnovnu {kolu. U~iteq je, pored ostalog, prikupqao boravi{nu taksuod posetilaca i jednom prilikom do{ao je u sukob sa tada{wim ministrom unutra{wihdela Radivojem Milojkovi}em.

Radi za{tite srpskih sela u jo{ neoslobo|enim nahijama, Poè{koj iUì~koj, i {irewa ustanka, Kara|or|e je u ove krajeve uputio ustani~ke~ete. Pod vo|stvom vojvoda Lazara Mutapa i Mili}a Drin~i}a, ustanicisu prvo do{li u ~a~anski kraj. U nameri da prekinu veze â~ka sa Kara-novcem i Poègom i put preko planine Jelice, ustanici su opkoliliâ~ak, u kome je bilo dosta Turaka pod komandom Ru{id-pa{e. Po{to jeustanika bilo malo, Mutap i Drin~i} nisu nameravali da napadnu varo{,ve} samo da spre~e eventualne pqa~ka{ke ispade Turaka. Ipak, dan uo~ipraznika Blagovesti, Turci su pre{li na levu obalu Morave i napali usta-nike ispod brda Qubi}a. Brojno slabiji Srbi utvrdili su se u jednom mal-om {ancu, tako da je borba trajala od jutra do ve~eri. Pred mrak, po{to suizgubili ~etrnaest qudi, Turci su se vratili u â~ak i tu se zatvorili. Nasrpskoj strani poginula su tri ustanika.

Sredinom prole}a 1805. godine do{ao je u okolinu Karanovca biv{ifrajkorski kapetan Radi~ Petrovi}, koji se ne{to ranije pridruìoKara|or|u. Kapetan Radi~ bio je iskusan i ve{t ratnik ve} u poodmaklimgodinama. Pred Ko~inu krajinu stupio je u frajkor i dobio oficirski ~in.Sudelovao je u opsadi Beograda i Karanovca. Poznavao je ovaj kraj i wegovequde. Ovog puta kapetan Radi~ nije imao ni qudi ni namere da napadne naKaranovac, ve} da za{titi srpska sela od turske obesti, da podsti~e narodna bunu i da zastra{uje Turke {ire}i glasove kako uskoro na Karanovac

kre}e sam Kara|or|e sa velikom vojskom i mnogo topova, {to je delimi~nobilo istina.

Oko 20. juna iste, 1805. godine do{ao je na obalu Zapadne Morave kodsela Vitanovca Stanoje Glava{ sa mawom grupom ustanika. Wega jeKara|or|e uputio da na tom pogodnom mestu blizu Karanovca pripremilogor za vojsku i tzv. Hauptquartier (vrhovna komanda) gde }e biti sme{tenustani~ki glavni {tab. To je ve} bio siguran znak skorog dolaskaustani~ke vojske. Turcima je aktivnost Srba bila dovoqan razlog da sezatvore u utvr|ewa i pripreme za odbranu. U najgorem poloàju bili suTurci u Trsteniku. Po{to su bili malobrojni, sami nisu mogli da pruèotpor ustanicima a utvr|ewe gde bi se sklonili nisu imali tako da su zav-isili od karanova~kih muslimana i li~ne blagovremene predostro`nosti.Uostalom, napu{tawe naseqa pred napadom ja~eg bilo je u to vreme vrlo~esto i prihvatqivo za obe strane. Za napada~a bio je to uspeh, a za odbeglespas.

U me|uvremenu, dok su kapetan Radi~ i vojvoda Stanoje Glava{ vr{ilipripreme za napad na Karanovac, Kara|or|e je prikupqao ustani~ku vojskuiz logora u Topoli, po Jasenici i Gruì. Smatra se da je u napad na Kara-novac po{lo 6-8 hiqada ustanika. Pored Kara|or|a, pod Karanovac sudo{li i svi pozvani knezovi i narodne stare{ine: Janko Kati}, SimaMarkovi}, Vasa ârapi}, Mladen Milovanovi}, Prota Mateja Nenadovi},

\u{a Vuli}evi} i prota Milutin Gu~anin sa Draga~evcima. Na zahtevKara|or|a, Prota Mateja je iz Brankovine dovukao jedan top i doveo ~etuvojnika.

U ~etvrtak, na Vidovdan, posle {esto~asovnog mar{a, Kara-|or|e je izGruè sa celom vojskom stigao u vojni logor u Vitanovcu. Tu su ga, po dogov-oru, do~ekali kapetan Radi~ i vojvoda Stanoje Glava{. Skela i svi ~amcipreba~eni su na levu obalu Morave i postavqene su straè u poqu premaKaranovcu. Sutradan je bilo mirno. Bio je petak, muslimanski praznik, paTurci nisu izlazili iz varo{i. Kara|or|e je sa stare{inama pravio planza napad na karanova~ko utvr|ewe, a kapetan Radi~ ga je obavestio da uKaranovcu ima Turaka iz Novog Pazara, koje je kao pomo} uputio Ferhat-aga. Zbog toga je Kara|or|e odmah uputio pismo Ferhat-agi traè}i dapovu~e Novopazarce iz Karanovca i da ne pomaè jani~are u tu|empa{aluku, jer su se oni odmetnuli od centralne vlasti. Kara|or|ev zahtevbio je zakonski uredan: Karanovac je bio u Beogradskom, a Novi Pazar uBosanskom pa{aluku, {to zna~i da je sve odluke o Karanovcu donosioBeogradski pa{a. Kara|or|e je, tako|e, obe}ao Ferhat-agi da }e mirnopropustiti sve karanova~ke Turke ako mirno predaju utvr|ewe i odu zaNovi Pazar.

Pored upozorewa na prisustvo Ferhat-aginih snaga u Karanova~kom

{ancu, kapetan Radi~ je skrenuo pa`wu Kara|or|u da je utvr|eweobnovqeno neprilaznim rovom i velikim brojem pu{karnica. On je sma-trao da se Karanovac najlak{e moè osvojiti artiqerijskim bombar-dovawem, kako je to u~iweno 1789. godine. Za razliku od naoruàwa fra-jkora, Kara|or|e je imao samo jedan omawi top, nedovoqan za opsadu.

Kara|or|e je verovao da opsada Karanovca ne}e duè potrajati. Wemuse ùrilo da {to pre stigne u dolinuVelike Morave, zaposedne Carigrad-ski drum i spre~i Turke da iz Ni{a do|u u Beograd. Zbog toga je Kara|or|eodlu~io da napadne karanova~ko utvr|ewe bez obzira na prisustvo Ferhat-agine vojske i nedostatak topova. U subotu 29. juna posle podne po~ele suprve ~arke. Istovremeno, ustani~ka vojska je iz Vitanovca pre{la Zapad-nu Moravu, dok su se Draga~evci kod manastira @i~e prevezli na desnuobalu Ibra u nameri da Turcima prepre~e izlaz iz varo{i. Turci supoku{ali jedan ispad u Zlatari~ko poqe, ali bez ikakvog uspeha, po{to subili brzo suzbijeni i prinu|eni da se povuku u utvr|ewe.

Sutradan, u nedequ 30. juna, po~eo je napad Srba na tursku varo{, koja jeprema opisu savremenika imala blizu 700 ku}a, {to je preterano velikibroj. Oko {est hiqada ustanika, me|u kojima hiqadu kowanika, po{lo je{irokim poqem na Karanovac. Prvi bojni red vodio je kapetan Radi~.46 Gradovi nastaju na mestima gde postoje ekonomski uslovi za wihov razvoj. Nasuprotwima, gradovi kao ~isto vojna utvr|ewa mahom su kratkog veka, jer ìve koliko i ratnepotrebe. U na{em kraju je dosta takvih vojnih gradova, od kojih su mnogi u ru{evnom stawu:Koznik, Magli~, Grabovac, Ostrovica i drugi.

Nedaleko od prvih varo{kih ku}a ustanici su postavili top, jedini koji suimali. Artiqerijska vatra prvo je upravqena na varo{. Ustanici suupotrebqavali jednu vrstu primitivno napravqenih zapaqivih zrna. Pore~ima savremenika, topovska |ulad su bila obavijena sumporom i"smolovom ìcom, pa kova~kim meovima usijata". Ovako zapaqiva |uladbrzo su izazivala poàr na drvenim i tro{nim ku}ama. Vatra se {irila, asa wom strah i mete`. Turci su bili prinu|eni da zajedno sa porodicamanapuste domove i pobegnu u zemqano utvr|ewe iznad varo{i. Te no}ime|usobne ~arke gotovo nisu prestajale.

Pred podne narednog dana ustanici su se pribliìli utvr|enom {ancu,dovukli top i zapo~eli napad. Ohrabreni brzim padom varo{i, Srbi susmatrali da }e lako osvojiti i utvr|en {anac. Napad je po~eo tako {to jeprvo ispaqeno nekoliko topovskih |uladi na utvr|ewe, a zatim su ustani-ci zapo~eli juri{. Me|utim, Srbi su se prevarili u proceni situacije.Topovska |ulad nije nanela ve}u {tetu utvr|ewu, niti je poremetilatursku odbranu. Zakloweni iza visokih i tvrdih palisada, Turci su sprem-no do~ekali prili~no neorganizovan ustani~ki juri{. Kada je prvi redustanika pri{ao vrlo blizu palisada, Turci su iza sigurnih zaklona, krozmnoge pu{karnice, osuli ubita~nu vatru. Na prostoru bez ikakvog zak-lona, ustanici su pretrpeli velike gubitke. Mnogi su poginuli, a jo{ ve}i

broj je rawen. Ma|u ustanicima je zavladao strah od mogu}eg turskog ispa-da iz utvr|ewa, pa je do{lo do panike. Napad je prekinut i ustanici su sepovukli u neredu. U me|uvremenu po~eo je jak letwi pqusak, {to su ustani-ci iskoristili da pokupe mrtve i izvuku rawene.31

Posle neuspe{nog prvog juri{a na karanova~ki {anac, Kara|or|e jeuvideo da mora da mewa taktiku u napadu, a pre svega da dovu~e ve}i brojtopova. Stoga je naredio da se vojska povu~e na levu obalu Morave uVitanovac, a on je oti{ao u Topolu da dovu~e jo{ neki top. Na poloàjukod Karanovca ostao je kapetan Radi~ Petrovi} sa ne{to malo ustanika.Prvi dan posle prekida napada pro{ao je u sre|ivawu stawa kod ustanikai u dogovarawu stare{ina {ta treba preduzeti da bi se Karanovac zauzeo.Ispostavilo se da je kapetan Radi~ Petrovi} bio u pravu kada je posaveto-vao Kara|or|a da u napadu primeni taktiku kakvu je imao komandant fra-jkora pukovnik Mihaqevi}.

Sutradan po povla~ewu ustanika pove}a grupa Turaka iza{la je izutvr|ewa da osmotri prilike i uputila se Zlatari~kim poqem ka Moravi.Me|utim, ~im su nai{li na ustani~ke straè, povukli su se u {anac.Ustanici su na ispad reagovali tako {to su poja~ali straè i popalilisve vodenice na Ibru. Dok su ustanici ~ekali da se Kara|or|e vrati izTopole, kod kapetana Radi~a stigao je ustani~ki glasnik sa ve{}u da putem

od Novog Pazara, pod pratwom grupe vojnika, dolazi silihtar, tj. oruàrFerhat-age. Sa wim je bio i brat novopazarskog vladike. Ose}a-ju}i da seradi o va`nim pitawima, kapetan je pod vojni~kom pratwom izjahao dado~eka turskog izaslanika. Silihtar je rekao da nosi va`nu poruku zaKara|or|a i zahtevao je da kao carski ~ovek i izaslanik bude bezbednopropu{ten u Karanovac. Kapetan Radi~ ja lepo primio Ferhat-aginog iza-slanika i otpratio ga do ibarskog mosta ispred Karanovca. Silihtar jeupoznao kapetana Radi~a da nosi Ferhat-agin odgovor na Kara|or|evo pis-mo i traìo je sastanak sa srpskim vo|om.

O dolasku i namerama turskog izaslanika kapetan Radi~ je odmahobavestio ustani~ke stare{ine u Vitanovcu. Oni su mu poru~ili da jeKara|or|e u Topoli i da on ne dovodi Tur~ina u Vitanovac kako silihtarne bi zapazio da je ustani~ka vojska prili~no malobrojna, ve} da sastanakzakaè u poqu, na karanova~koj strani.

Po dolasku u Karanovac silihtar je sazvao turske prvake. Bio jekratak. Saop{tio im je Ferhat-agino nare|ewe da Novopazarci prekinuborbu protiv Srba i napuste Karanovac. I karanova-~kim Turcima sili-htar je savetovao da se mirno povuku u Novi Pazar i obe}ao je da }e od Srbazatraìti da i wima garantuju bezbednost. U po~etku karanova~ki Turcinisu hteli da pristanu na povla~ewe, ali znaju}i da bez pomo}i Pazaraca

ne mogu da se odrè, te{ka srca morali su da prihvate silihtarov savet. Slede}eg dana u karanova~kom poqu odràn je sastanak turskog iza-

slanika i ustani~kih stare{ina. Kara|or|e nije prisustvovao razgovoru,po{to se jo{ nije vratio iz Topole. Tom prilikom Srbi su obave{teni da}e Turci predati Karanovac ukoliko im sa garantuje bezbedan put. Uponedeqak 8.jula Kara|or|e je stigao iz Topole, odakle je dovukao dva ve}atopa, ne{to municije, barjak i dobo{e. Toga dana u srpski logor stigli sui turski predstavnici. Ferhat-agin silihtar je ostao u Karanovcu. Tada jedogovoreno da Turci prilikom povla~ewa mogu da ponesu oru`je i ku}nestvari, da poklone Srbima neke kowe i vrate Kara|or|evu pu{ku"{e{anu" koja je ostala kod utvr|ewa prilikom srpskog neuspelog juri{a.Srbi su Turcima obe}ali bezbedno povla~ewe i vojnu pratwu do Beograd-skog pa{aluka.

U ~etvrtak, na Petrovdan ujutru, Turci su predali Kara|or|u jednoglepog "kulastog ata" koji je do kopita bio pokriven crvenom ~ohom ivratili su pu{ku "{e{anu" koju su ustanici ostavili prilikom neuspelogjuri{a na Karanova~ki {anac. Toga dana, od rane zore, duga kolona Turakaprelazila je Ibar drvenim mostom napu{taju}i varo{ i utvr|ewe. Turcisu se uputili ka Kurilovu, kuda je vodio jedan od puteva za Novi Pazar. Izakolone, kao obezbe|ewe, i{la je grupa od pedesetak ustanika, mahom qudi

iz ovog kraja. Kada su Turci oti{li, ustani~ka vojska je pre{la Moravu i {irokim

poqem u bojnom redu po{la u Karanovac. U sredini je bila kowica podKara|or|em, na desnom krilu Vasa ârapi}, a na levom ~ete Janka Kati}a.Na obali Ibra ~ekali su Draga~evci prote Milutina Gu~anina i ustaniciiz okolnih sela, spremni da pre|u preko mosta. Pod ratnim zastavama, uzzvuke dobo{a, ustanici su oko podne u{li u Karanovac. Varo{ je bila pus-ta, a neke ku}e bile su izgorele. Samo su kod kamene xamije ustanici zatek-li dvojicu starijih hoxa. Po nare|ewu Kara|or|a, varo{ je zapaqena.32

Ostavqeno je nekoliko ku}a za potrebe ustani~ke vojske. Utvr|ewe je osta-lo netaknuto i kasnije je postalo zna~ajan srpski vojni centar.

Istog dana kada su napustili Karanovac, Turci su u pratwi ustanikastigli u muslimansko naseqe sela Kurilova (danas selo Gra~ac). Ovo selobilo je izvan Beogradskog, a u sastavu Bosanskog pa{aluka, pa su se Turciose}ali sigurnije. Umorni od puta, Turci su u Kurilovu preno}ili iopremili se za daqi put. Sutra-dan, pred podne, Turci su po{li iz Kurilo-va u dve grupe: ve}a grupa po{la je preko Go~a za Novi Pazar, a mawa seuputila za Trstenik. Grupa ustanika koja je Turke dopratila do Kurilovanije se odmah vratila u Karanovac. Srbi su se pritajili paze}i napona{awe Turaka sa namerom da ih prate sve dok ne napuste podru~je Beo-gradskog pa{aluka. Iza kolone Turaka koji su krenuli ka Trsteniku, na

potrebnom odstojawu, i{li su i srpski ustanici. Po dogovoru iz Karanov-ca, oni su imali pravo da ih prate sve dok ne napuste Beogradski pa{aluk.

Dolazak karanova~kih izbeglica u kasabu izazvao je uzbu|ewetrsteni~kih muslimana. Pri~e o artiqerijskom bombardovawu, opsadi{anca i paqewu varo{i jo{ vi{e su podgrejale strah. Trsteni~kim kasa-balijama, ina~e svojim ro|acima i prijateqima, Karanov~ani su saveto-vali da zajedno sa wima po|u za Leskovac. Za trsteni~ke muslimane nijebilo drugog izlaza. Tu no} u maloj kasabi karanova~ki Turci su iskoris-tili da se odmore od te{kog puta i priberu od uzbu|ewa, a doma}i musli-mani da se pripreme za odlazak. Sutradan, u zoru, kolona karanova~kih itrsteni~kih Turaka napustila je kasabu. I ovu grupu ustanici su pratilido prelaska granice Beogradskog pa{aluka. Posle toga srpski ustanici suse vratili u Trstenik i po obi~aju, a mo`da i nare|ewu, zapalili xamiju ive}inu muslimanskih ku}a.33 To je bilo u subotu 15. jula 1805. godine.

Nema istorijskih podataka koliko je tada u Trsteniku bilo turskih isrpskih ku}a, odnosno stanovnika, ali je sigurno postojala xamija, o ~emunam svedo~i jedan kasniji izvor. Naseqe svakako nije bilo ve}e niti bro-jnije nego u vreme kada je, dvadeset godina ranije, u wemu boravio austrijs-ki uhoda Miteser.

Zbog svog vojnostrategijskog zna~aja, oslobo|ena naseqa u Podibru i

Zapadnom Pomoravqu igrala su va`nu ulogu u daqem razvoju srpskog ustan-ka. Kao upravni centar i vojni logor posebno se isticao Karanovac, azatim i Trstenik. Ta dva naseqa predstavqala su zna~ajne snabdeva~eustani~ke vojske, Karanovac ve}inom stokom, a Trstenik ìtaricama. Imanekoliko pisama Kara|or|a karanova~kom stare{ini Antoniju Risti}uda hitno {aqe vojsci hranu - u Deligrad 5.000 oka kukuruza, u Varvarinruskoj vojsci ìto, vojvodi Haxi Prodanu Gligorijevi}u u Stari Vlah5.000 oka ìta, itd.34

Posle oslobo|ewa Karanovca, sredinom 1805. godine, u wemu je formi-rana vojna komanda i garnizon, a za komandanta je postavqen iskusnikapetan Radi~ Petrovi}. On je poku{avao da zauzme Novi Pazar i oslobo-di sela u Starom Vlahu i Studenici, ali posle po~etnih uspeha morao je dase vrati u Karanovac. Kapetan Radi~ je ubrzo oti{ao u ustani~ki logor naVra~aru, gde su zapo~ele pripreme za opsadu i oslobo|ewe Beograda. Pooslo-bo|ewu Beograda kapetan Radi~ je u wemu ostao i kao stru~wak radiona popravci gradskih utvr|ewa na Kalemegdanu. Zatim je duè bolovaozbog povrede ki~me, a 1808. godine bio je imenovan za ~lana suda, odnosnobeogradskog magistrata. Umesto kapetana Radi~a, za stare{inu Karanovcai prostrane oblasti od Poège do Stala}a Kara|or|e je krajem 1807. godi-ne postavio svog zeta Antonija Risti}a zvanog Pqaka. Nasuprot umnom i

obrazovanom kapetanu Radi~u, novi karanova~ki stare{ina, ~ovek bezikakvih vojnih zasluga, veoma osion i prek, postao je vojvoda. Na tompoloàju vojvoda Pqaka, kako je poznat u narodu, ostao je sve do propastiustanka. On je pro{irio karanova~ko utvr|ewe gradwom novog, tzv.Pqakinog {anca. Prema opisu savremenika, ovo utvr|ewe moglo je da pri-mi oko 600 vojnika.35 Pod komandom voj-vode Pqake bile su Poè{ka iKru{eva~ka nahija, Starovla{ka kneìna i deo Pazarske nahije.36Tako jei Trsteni~ka kneìna, odnosno samo naseqe i nekoliko sela na desnojobali Zapadne Morave, bila u nadle`nosti karanova~ke vojne komande. Ume|uvremenu novopazarski i leskova~ki Turci uporno su poku{avali dapotisnu ustanike i obnove vlast u oblastima ju`no od Karanovca iKru{evca. Tako je 1806. godine leskova~ki Ali-pa{a udario na @upu, alije odbijen u borbi na {ancu kod Koètina. Tu se istakao Pavle Cuki}, zbog~ega ga je Kara|or|e imenovao za vojvodu ùpskog sa sedi{tem u Trsteniku.îtavo vreme do sloma Prvog srpskog ustanka Pavle Cuki} je sa ustanici-ma iz Trsteni~ke kneìne branio poloàje u @upi i po planini @eqinu,kuda su vodili putevi za Novi Pazar. Kada je Kara|or|e, prvenstveno zbogvojnih potreba, organizovao ustani~ki po{tanski saobra}aj u Srbiji,vojvoda Pqaka je, po wegovom nare|ewu, u Karanovcu i Trsteniku 1811.godine osnovao mezulane. To su usputne po{tanske stanice, u kojima su

stalni kuriri, zvani tatari, nose}i zvani~na pisma ili novac, mewaliumorne kowe odmornim.

Zbog blizine boji{ta na ju`nim granicama, Karanovac je bio va`navojna baza ustani~ke Srbije. Prema izvornim podacima savremenika, podkomandom karanova~kog stare{ine bilo je oko deset hiqada qudi, i to:

- iz Poè{ke nahije 3.000, - iz Kru{eva~ke nahije 3.000, - iz dela Pazarske nahije 2.000, - iz Haxi Prodanovog kraja 600 vojnika. Karanova~ka vojska bila je raspore|ena po raznim {an~evima, karaula-

ma i straàrnicama rasutim po {irokom podru~ju od Starog Vlaha doJu`ne Morave. U Karanova~kom {ancu bilo je 800 vojnika, u Haxi Pro-danovom tako|e 800, u Kru{evcu 600, na Gorwem Ibru 300, u Koètinu 300i na Deligradu 300. Ustanici iz Trsteni~ke kneìne bili su raspore|enina slu`bu u {anac Koètin. To omawe utvr|ewe sluìlo je za odbranuùpskih sela od upada leskova~kih Turaka. Pored toga, iz ovog {anca sukontrolisani putevi u kozni~kom kraju i put uz Rasinu ka planinskimselima stare ùpe Zagrlate. Jednom prilikom, krajem 1810. godine, mawibroj ustanika iz Trsteni~ke kneìne oti{ao je sa vojvodom Pqakom u{anac [avrane kod Kru{evca, gde se zadrào kra}e vreme.

U prole}e 1812. godine do{lo je do preokreta vojno-politi-~kih pri-lika na Balkanu, {to je kona~no opredelilo sudbinu Prvog srpskog ustan-ka. Zbog napada Napoleona Bonaparte, Rusija je bila prinu|ena da prekinerat protiv Turske kako bi izbegla sukobe na dva fronta. Prema odredbamaBukure{kog mira iz 1812. godine, Turskoj je priznato pravo da ponovookupira Srbiju, ali pod obavezom da ustanicima dodeli op{tu i potpunuamnestiju i da Srbi dobiju unutra{wu samoupravu. Ustani~ka Srbija nijeprihvatila odredbe ovog mira i odbila je da poloì oru`je i da pustiTurke da u|u u zemqu. Tako je Srbija ostala sama, da se bez ikakve podr{kebori protiv nesrazmerno sna`nijeg Turskog carstva.

Globalna promena odmah se odrazila na prilike u zemqi. PritisakTuraka postajao je sve ja~i, a ustani~ke snage sve slabije. Ve} aprila 1812.godine Kara|or|e je pisao vojvodi Pqaki u Karanovac da narod izpograni~nih krajeva sklawa daqe od granice, po{to se o~ekuju ja~i turskinapadi. U drugom pismu, poslatom mesec dana kasnije, Kara|or|e je zahte-vao da se odmah obustave napadi na turske oblasti i prekine slawe haj-du~kih ~eta preko granice. Odmah zatim Kara|or|e je zapovedio vojvodamakaranova~ke vojske Pqaki, Kujunxi}u i Jele~aninu da izvedu vojsku ulogore, vr{e egzercir i popravqaju puteve i utvr|e-wa, ali da bez wegov-og odobrewa ne napadaju i ne izazivaju Turke. Polovinom jula 1813. godine

deo karanova~ke vojske bio je upu}en u {anac Topoqak na Deligradu kaopomo} vojvodi Mladenu Milovanovi}u. Ustanici iz trsteni~kog krajabili su mahom na {ancu u Koètinu, ali je bilo i onih koji su, sluè}i uKaranovcu, preba~eni u Deligrad. Ustani~ku grupu poslatu u Deligradvodio je vojvoda Pqaka. O teìni tada{weg poloàja ustanika svedo~ijedno pismo Kara|or|a upu}eno vojvodi Pqaki u {anac Topoqak, u komevrhovni vo`d dramati~nim re~ima gotovo moli "... Zaboga, starajte se,gradove Deligrad, Pauqev {anac i Topoqak dràti". U istom pismu vo`dje upozoravao da za Srbiju nema nade ukoliko Deligrad padne u ruke Turci-ma. Me|utim, spasa vi{e nije bilo. Deligrad je pao, a Turci su nadirali izBosne, Vidina i Novog Pazara. Ve}ina ustani~kih vo|a napustila je zemqui preko Save prebegla u Austriju. U op{tem meteù i strahu, bez vo|a,ustanici su svojevoqno napu{tali vojsku i odlazili ku}ama da spasavajuporodice. Strahuju}i od turske osvete, Srbi su se sklawali u {ume i pla-nine. Tako je Srbija jo{ jednom svedena na Beogradski pa{aluk.

Nema podataka o tome kada su se isterani Turci vratili u Trstenik.Sude}i po izvesnim podacima koji postoje za druge krajeve, moè se pret-postaviti da se nisu vratili svi trsteni~ki muslimani, ve} samo jedan deo.Prvo su do{li odrasli mu{karci, mo`da jo{ krajem 1813. godine, a zatim

47 Po~etkom XX veka, izme|u 1922. i 1928. godine, u Trsteniku je formirano jo{ pet bana-ka: Trgova~ka banka, Privredna banka, Zemqoradni~ka {tedionica, Eskontna banka iPrometna banka. Ukupan kapital iznosio je 5.500.000 dinara.

i ostali. Posle paqevine 1805. godine naseqe nije pretrpelo ve}e {tete.[tavi{e, u kasabi je bilo podignuto i vi{e novih ku}a. Me|u turskimpovratnicima prve su bile spahije, uìvaoci feudalnih prava, i oni kojisu imali kakvu nepokretnu imovinu. Slom srpske bune Turci su shvatilikao pobedu islama, pa su zaveli svoj teror, nasilno oduzimali oru`je odnaroda i zahtevali da im se isplati sav zaostali porez i druga davawa od1804. godine. Obaveze prema Srbima iz Bukure{kog mira niko nije pomi-wao.

Ipak, uzaludna su bila sva nastojawa obnovqene turske vlasti da u sve-mu uspostavi odnose kakvi su bili pre 1804. godine. Izmenili su se i qudii prilike, pa ponovni povratak na sistem ~ifluka vi{e nije bio mogu}.Pritisak vlasti samo je poja~avao nestabilnost u zemqi i izazivao stalnebune, migracije i hajdu~iju. Ose}aju}i sve ve}a previrawa u narodu, Turcisu poku{ali da umire duhove. Pozvali su Srbe da se vrate u svoja sela, pro-glasili op{tu amnestiju za ustanike i po~eli da priznaju autonomna pravasrpskih knezova kao lokalnih narodnih stare{ina. Ipak, u politicismirivawa Srba postignuti su samo polovi~ni rezultati. Proces oslo-ba|awa, zapo~et mnogo ranije, morao je da bude doveden do kraja.

Kao lokalna reakcija na osiono pona{awe Turaka, krajem septembra1814. godine izbila je u okolini â~ka Haxi Prodanova buna. S obzirom na

op{te prilike u Beogradskom pa{aluku, o~ekivalo se da buna preraste unacionalni pokret. â~anskog muselima Latif-agu glas o novoj pobuniSrba zatekao je u okolini manastira @i~e, gde je po narodu sakupqao porezi gonio ustanike koji nisu hteli da se predaju. Slute}i opasnost, Latif-aga se odmah povukao u Karanovac i po~eo da preduzima mere za odbranu.Razaslao je glasnike po okolini pozivaju}i Turke da se sklawaju povaro{ima, a uputio je i poruke za pomo} bitoqskom veziru inovopazarskom muselimu.

U to vreme, ~uv{i za doga|aje oko â~ka i Karanovca, narodni prvaciiz Gruè Toma Vu~i} Peri{i} i Petar Tucakovi} sa prili~nim brojemnaoruànih momaka pohitaju na Karanovac. Kada su stigli u Vitanovac,tamo{wi seoski knez Stanko Mili}evi} obavestio ih je da u tom kraju nijedo{lo do bune i da je ~a~anski muselim Latif-aga sa vojskom u Karano-va~kom {ancu. Sutradan zorom Gruàni zajedno sa knezom Stankom do|u uselo ûkojevac, a odatle se skelom prebace u Vrbu. Iz Vrbe odmah do|u uPodunavce, gde ih je po dogovoru sa~ekao knez Miqko [qero iz Kurilova.Od wega su saznali da su Turci iz Kurilova, zajedno sa ne{to muslimana izKaranovca i okolnih sela, dva dana ranije oti{li u Trstenik kako bipreko @upe stigli u Leskovac.

Iz Podunavaca su Vu~i} i Tucakovi} sa svim ustanicima i seoskim

prvacima iz usputnih naseqa, istog dana oko podne, do{li pred Trstenik.U kasabi nije bilo Turaka. Oni su toga dana ujutru, sa ènama, decom ipoku}stvom, oti{li ka Lopa{u, u nameri da preko @upe i Jankove klisurestignu u Toplicu. Pri izlasku iz Lopa{a, na mestu gde se nalazio jedanomawi rov, odnosno opkop od zemqe37, Turci su zastali da se odmore od putai tereta. Na tom mestu ustanici su ih sustigli. Po ve} gotovo ustaqenompravilu, Toma Vu~i} je pozvao Turke da se predaju i obe}ao im slobodan putako predaju oru`je. Prema jednom izvoru, Turci su prihvatili zahtevustanika i po~eli da sakupqaju oru`je radi predaje. Me|utim, tada jedo{lo do incidenta. Neki Tur~in se tome usprotivi i ubije jednog ustani-ka. Zbog toga do|e do me|usobne pucwave, u kojoj je bilo nekoliko mrtvih.Ipak, na poziv stare{ina sa obe strane, a ne{to i zbog mraka koji je ve}padao, do{lo je do pomirewa. Turci su predali oru`je, a Srbi su ih pustilida bezbedno nastave put.

Opisani odlazak Turaka iz Trstenika dogodio se krajem septembra1814. godine. Ta~an datum nije utvr|en. Tako je posle tri stotine pedesetgodina trajawa prestala turska vlast u ovom delu Zapadnog Pomoravqa.Ipak, to jo{ nije bilo zvani~no. U Trstenik se Turci vi{e nikad nisuvratili u staroj ulozi. Neposredan povod za prinudni odlazak Turaka iz

48O Vasi An|elkovi}u u Trsteniku posebnog belega nema. Stoje samo most na Moravi i hramSvete Trojice, kao uspomene i opomena.

trsteni~kog naseqa bila je buna Haxi Prodana Gligorijevi}a. Bez obzira{to je bila trenutna i {to nije prerasla u {iroki narodni pokret, kodtrsteni~kih muslimana, malobrojnih, slabih i neza{ti}enih, buna je bilajasan znak da se blagovremeno treba skloniti. I ranije u sli~nim okolnos-tima Turci u Trsteniku su se isto tako pona{ali. Zbog toga oko Trsteni-ka nije bilo ratnih sukoba.

Zbog neslagawa narodnih stare{ina i izmewenih politi~kih prilika,Haxi Prodanova buna nije prerasla u narodni pokret {irih razmera.Posle wenog smirivawa muselim Latif-aga pro-veo je zimu u â~ku, gde jebilo oko 1.200 vojnika. Po~etkom prole}a do{lo je do previrawa u[umadiji. Osetiv{i opasnost, Latif-aga je sa polovinom vojnika pre{aoiz â~ka u Karanovac, gde je okupio okolne Turke i zatraìo vojnu pomo}od pazarskog muselima Adem-pa{e. U me|uvremenu do{lo je do sastankasrpskih narodnih stare{ina u Takovu, gde je odlu~eno da se podigne noviustanak protiv Turaka. Na ~elo Srba izabran je vojvoda iz prethodne buneMilo{ Obrenovi}. On je odmah po~eo da prikupqa stare{ine iz prethod-ne bune i ustanike koji su se skrivali po {umama i zbegovima. U ZapadnomPomoravqu do ustani~kih pokreta i prikupqawa do{lo je u okoliniâ~ka, a posebno u selima kod Karanovca. Po nalogu kneza Milo{a, vojvo-da Radoslav Jele~anin iz Mataruga i pop Filip Studeni~ki sakupili su

nekoliko stotina ustanika i zaposeli put iz Karanovca za Novi Pazar.Ustanici su postavili zasedu u uzanoj klisuri Ibra, na vrletnom mestu kodstarog grada Magli~a. Adem-pa{ina vojska u ja~ini od 1.500 vojnika, podkomandom pa{inog }ehaje Mahmut-age i bimba{e Jusuf-age, upu}ena kaopomo} Karanovcu, bila je zaustavqena od zasede. Me|utim, kada je i odKaranovca nai{la kowica Latif-age, ustanici su se morali povu}i uobli`we planine.

Posle borbe kod Magli~a turska vojska se zatvorila u Karanova~ki{anac. Pod opsadom sve ve}eg broja ustanika, bez dovoqno hrane i bez nadeu boqe dane, Turci su poslali glas vojvodi Jele~aninu da ho}e da prego-varaju o ~asnoj predaji, ali da traè li~nu garanciju kneza Milo{a, po{tosamo wemu veruju. Tih dana knez Milo{ je bio kod Poàrevca, gde je ugo-varao predaju grada. Po primitku Poàrevca i ispra}aju Turaka za ]upri-ju, knez Milo{ je prve nedeqe jula 1815. godine do{ao pred Karanovac.Sporazum sa Turcima o uslovima predaje varo{i i utvr|ewa postignut jebez te{ko}a. Prema Turcima knez Milo{ je bio vrlo korektan. Zabranioje pqa~ku turske imovine, odobrio im je da od svega ponesu {ta ho}e,obezbedio im je vojnu pratwu, a Adem-pa{i poslao nekoliko stotina duka-ta. Tako je u Drugom srpskom ustanku oslobo|en i ovaj deo Zapadnog Pomo-ravqa i Podibra. U ove krajeve Turci vi{e nisu zalazili, osim po dozvolisrpskih vlasti radi re{avawa imovinskih odnosa.

Nacionalni pokreti Srba iz 1804. i 1815. godine imali su isti ciq, alirazli~ite puteve. Pod vo|stvom Kara|or|a Srbi su u{li u otvoreni vojnisukob sa Osmanlijskim carstvom bez odgovaraju}e podr{ke sa strane. Zbogizmewenih politi~kih prilika, pokret pod knezom Milo{em Obren-ovi}em bio je prete`no sloèna diplomatska borba za unutra{wuautonomiju uz presudni me|unarodni, prete`no ruski uticaj. Srbi suzahtevali da Turska ispuni obavezu iz 8. ta~ke Bukure{kog mira, {to jedruga strana poku{avala da izbegne. Ipak, primorana vojnom silom, Turs-ka je odredbama Jedrenskog mira prihvatila da Srbima prizna unutra{wuautonomiju. Kona~no, u jesen 1830. godine, Srbima na podru~ju Beogradskogpa{aluka Turska je carskim hati{erifom priznala pravo na samoupravu.Knez Milo{ se nije slagao da samoupravu dobiju samo Srbi u dvanaest nahi-ja Beogradskog pa{aluka, ve} je zahtevao da se srpska prava pro{ire na~itavo podru~je Kara|or|eve Srbije. Turska je izbegavala da ispuni tuobavezu, a knez Milo{ je lukavstvom, politikom podmi}ivawa i mawimgrani~nim incidentima vr{io stalan pritisak, {to je najzad urodiloplodom. Novim sultanovim hati{erifom, iz 1833. godine, autonomnojKneèvini Srbiji je prikqu~eno tzv. [est nahija, Jadar sa Ra|evinom i49 Ugovorom je predvi|eno da na ikonostasu budu ove ikone:Raspe}e, Marija, Sveti Jovan, Dvanaest apostola, Isus u Getsemanskom vrtu, êtiri evan-gelista, Sveta Trojica, Tajna ve~era, Slavska ikona, Sveti Arhangel Mihailo, Sveta Dje-va Marija i Isus, Blagovesti (dve ikone), Isus Hristos, Sveti Stevan, Sveti JovanKrstiteq, Ro|ewe Hristovo, Kr{tewe, Sretewe, Vaskrs, Preobraèwe, Vaznesewe,Begstvo Josifa i Marije, Isus me|u mudracima, Isus me|u decom i Vaskrsewe Lazarevo.

deo Novopazarskog sanxaka. Osim vojnika u sporazumno odre|enimgradovima, Turcima je bilo zabraweno da ìve u Srbiji. Za prodajunepokretne imovine odre|en im je razuman rok, a rente su Turcimaispla}ivane zajedno sa ostalim obavezama. Srbija je godi{we pla}alaTurskoj 2,5 miliona gro{a, od ~ega je 900 hiqada bila spahijska renta.

Do 1833. godine grani~na linija izme|u Turske i Kneèvine Srbije utrsteni~kom kraju i{la je od Po~ekovine preko Jasikovice i Brezovice naGo~ i Stolove, tako da je Trstenik bio pograni~no naseqe. Kada je teri-torija Srbije pro{irena, novu granicu odredila je naro~ita rusko-turskakomisija. ^lanovi ruske komisije bili su Kocebu i Sa{aqski, koji suuglavnom odlu~ivali o svim spornim pitawima. Marta 1833. godine raz-grani~ewe je bilo zavr{eno.

50 Putir je pehar od skupocenog metala, zlata ili srebra, u kome se u pravoslavnim crk-vama priprema pri~e{}e za vernike (hleb i vino razblaèno vodom).51 Amvon, ili ambon, predstavqa u pravoslavnim crkvama uzvi{eno mesto na soleji sakoga se ~itaju odgovaraju}i delovi Svetog Pisma, propovedi i molitve i drè pomeni.Simboli~no, amvon predstavqa sveti kamen koji je an|eo odvalio od Hristovog groba.

IZVORI

1. Ali~i} Ahmed, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije I-III, â~ak1985.

2. Anti~ki Rim, Beograd-Qubqana 1967.

3. Bojani} Du{anka, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smed-erevsku, Kru{eva~ku i Vidinsku oblast Beograd 1974.

4. Elezovi} Gli{a, Turski spomenici SKA 1940, Beograd

5. Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981.

6. Jire~ek Konstantin, Istorija Srba, Beograd 1978.

7. Kanic Feliks, Prou~avanje rimskih spomenika u Kraqevini Srbiji , Be~ 1892.

8. Mili}evi} M. \., Kneèvina Srbija

9. Nikoli} A., Sultanski spahiluci /mukade/ u Srbiji 1815-1835, Beograd 1959.

10. Papazoglu Fanula, Sredwobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969.

11. Peruni~i} dr Branko, Kru{evac u jednom veku, Kru{evac 1971.

12. Peruni~i} dr Branko, Jedno stole}e Kraqeva, Kraqevo 1966.

13. Hrabak Bogumil, Boj na Karanovcu i ìvot u Karanovcu za vreme prvog ustanka,Beograd 1954.

S A D R @ A J

NAJSTARIJE DOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Sredwi Balkan u predrimskom periodu. Plemena. Pod vla{}u Rima. Provin-cija Gorwa Mezija. Gradovi i putevi. Privreda.

POSTANAK NASEQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Invazija Varvara. Pad Zapadnog rimskog carstva. Naseqavawe Slovena. Zapad-no Pomoravqe u sastavu sredwevekovne Srbije. Doba kneza Lazara Hrebe-qanovi}a. Osnivawe naseqa. Prvi pisani pomen. Pad pod Turke. Socijalnipoloàj hri{}anske raje. Feudalne obaveze.

POD TURSKOM VLA[]U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Podaci u defterima. U sastavu vojni~kog dobra-zeameta. Broj domova istanovnika. Privreda. Proizvodwa ìtarica. Vinogradi. Vrste i visinaporeza. Javni prelaz preko Zapadne Morave. Pravo na pana-|ur.

TRSTENIK U TURSKIM POPISNIM KWIGAMA - DEFTERIMA 37

U prvom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanomMehmedom II Osvaja~em 1476. godine. U drugom popisu Smederevskog sanxaka,izvedenom pod sultanom Selimom I Okrutnim 1516. godine. U tre}em sumarnompopisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakono-davcem oko 1523-25. godine. U ~etvrtom popisu vlaha nastawenih u Smed-erevskom sanxaku, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko1528. godine. U petom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanomSulejmanom II Zakonodavcem 1540. godine. U {estom katastarskom popisu Sme-derevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Muratom III 1574. godine.

BORBE ZA OSLOBO\EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Austro-turski rat 1683-1699. godine. U~e{}e Srba. Velika seoba. Beogradskipa{aluk kao serhat. Naseqavawe muslimana. Austro-turski rat 1716-1718. Upograni~noj zoni. Turska kasaba. Austrijska uprava u Srbiji. Srpska milicija.Austro-turski rat 1737-1739. Misija uhode Mitesera. Opis Trstenika. Ko~inakrajina. Srpski frajkori. Stawe pred op{tu bunu. U Prvom srpskom ustanku.

Sredstva za objavqivawe kwige obezbedili su:

"VIKOM GRAFIK" - Zemun

"ARSIN@EWERING" - Trstenik

Documents

Trstenik Od Najstarijih Vremena Do 1900 God