HAZIM SABANOVIC

TURSKIDIPLOMATICKI IZVORI ZA ISTORljU NASIH NARODA

Ор се паротепе

Turski izvorl iшај!u ргilШагап znacaJ za izucavanje istorije bal~!kanskJh паюdа

od pocetka ХУ do sredi!ne XIX vijeka, od ргrсра'dапја samoslt,alnih balkail'skih drzava i naSlt1upa оsтапs:kеег,е ра sv,e d,o oslob,od'enja НЬ naroda ilSpod tu'r'ske vlastito­kom XIX 'vijeka. Ovi su izvori' SkOTO !j:edina vrela za poz:navanje unutrasnjih priNka pod kioj,ilffila s.u zivj,eli nasi пагоdi u d'Olba turske vladavine u nasim zem1jama. S та-10 и'8рјећа сето ро zараdпilШ arhivama 'tтаzИi !st'o,ris:ku gradu za ova pita'nja.Za­pad.ne a:rhive сflvшј!U izvјеЈstап materijaC! о роlШсkој istoriji Ba1ka'11lS1kog poluot1clka sашо za неКе dOlgadaJe~rupnijeg znacaj,a. U zapadni1ffi se vTie1ima moze naCidetalj­пјје grade za istorij'il zараd,пih dilj.e!~ova Jugoslav,ije,koji su ЫН usasta:Viu AustriJe, Madarske Нј VеПlе,сiје, iz;a Юlпе, dije10ve nase narodne 'teriltorije kOlj!i SIU ЫН u не­

роsгеdlnюш susjed'8'tvt1 SРОlшеI1!uЈih dr~ava. Zivo1t nasega naroda pod ТurlсilШа u Uil'U­trasnjosti пе moze 'se, ргета tоше, u dOvlol1>j,noj mJeri o:svijeHiti arhivSlki:m mate­гiја10ш zараdпihdгZаvа. Те роdшt!kе mogu паlШ pruzi>ti и vecolj! mjer,i sашо tшski iz­vori.Sta vjs,e, O'vi Is'e '+zvori dad:u 'k'огisпо llpotrij1eblti i za ilstOf'ij'il nasih ,naroda prije d!ola:ska Т!uгаkа. Poznato је, паilше, da se turska up,rava z,па1а pr'ilagodavati POISlto­јесјт zаltесепiш ustanovama i pri1ikama. Ona n,јј.е ШПlQlgо miјепјail'а опо sto Ij,e nas1a u zemljama koj,e.je osvojila. Razum1jivo 'jie zat,o da је опа u svojoj upravi kod nas zњdiгzаlа ропеstо od stare aldmini.strat'ivne t,егmiПОi10giјlе kao stю S1U: vo'jlvlOda, lшеz, р,гiшiСur. Upoznati ranu tш:sku аdтi'пiISl~тасiј'il :kod nas z:naci uроzпшti ,~ izvЈеsпе еЈ}е­ItrJente nase pozne 'Sirednjevje!k!ovne аdmiпistгасiје.1)

Imaj,uci u vid.u da Tur,ci ,n,i u pravu, OIsim se'riata, His.u mnogo donij-e1i па Ва1-kiш i da su preuzeli mnoge pravn,e t1staH6ve osvojenih narod'a, moze i рга:vпi istorik naci dragooj.ene grade u tuгs:kiш praViillim s:рiоше1пiсimа. Seria,t nije ЫЮ dovo1jan da reg'ilHse sve prav1n,e odnose u carSiLVIU ра su suil:tan,i izda'V'ali razne Ikanune u lюје su u1ne,seni iz'vjesrъi e1ementi zako.na" ргеdaSпјЉ ,drzava ВаЈkапаШ е1ешеПltiiz narodne ргаvпеtгњdiсiје. Ovi su izvor,i od уеИк,е vaznosti za еkОnlСlШskн i IklulltuГl1!u isitoriju иорСе.

1 etnolog се 'u tш!S'kiш izvorima паСј d,oiSlta grade (о sеOlЬант,Ја, шigгас.iјаmа,

naciHU zivota itd,). . Turski SРОШВПli,сi рюzа;јн zanim1jiv шаtегiЈа:l ј' za nase filo10ge. U nj,ima se се­

SltO Slusr,ecemo s naSum гјЈесјmа (ЬаiЮпа, РОil'јаСiЈ:щ·izЬа, sk1a.d itd.), sa 's:ta.rim ,оЫа­snJm ,ј mjes,nim iше,пimа (Hrelj'evo, V1citr:n, Zgosta, PohvaHci 'itd.)

1) Vladislav Skaric: Istor:iski sр.аmепiсi па tursk.am jeziku. Pregled, Sarajevo 1912; l!sti: Istorijski izvori па turskom jeziku. Srpski kпjizсvпi glasnik 1921.

118

Vaznost tUirSlklh izvora za РЮlviјеst Inasih паюdа -nije nJi оо sada ostala pos'Ve пеzараZепа. Na nlj:iho'V znacaj skr,etali 'S\UI га:пiЈе paznj.u: Dr. Basag.ic, Skaric, Dr. Tru­he:l!ka i N OIVа:lюviс, аН је ьы.о '1 ljudi od, na1.tke ko j.i 8u"ovil111 iz,Фгiша odricali па­roc.~t,u vrijednost.

U Bugal1s!koj је p,ro.f. Ју. S '1'!; 'ffi а п оу p.os:tavio turske izvor,e l1]a prvlO ffilj:esto medu pi:sane spomeni!ke bugars!ke .is1ю.гiје od pooeJtlka tur:s!ke 'vladalViI1le do oslobode­пја BugarlS!ke (1393--1762). Madruri su ј'О!; n1'!.jbolje 1.1IOСi1i znacaj oIVih iz,vora za '1'811:0-riju svюgа паюdа pod Tur.cioma (1541-1699), ра su јЮIS росеtkЮlm n.aseg stoljeca o'SlIlova1!i u Istа:пЬulu :s,voj lstori!Slki instИut i опашо up!uti1i akademiJka Dr. Imre К а­r а!с s о П а, da i,z ttirskih arhiva i bibliOlteka р.гЫюрlја, prevodi i pUibi1icira ·turlSlke izvюг,е za isto'riju МаdЊГSlkе pOId turskOlm vlаdаviпоm.

U ОУОШ :SlalIlll rrudJu poklu.sao da p'rilkazem turSlke izV'ore za i.storij1u :n:aSih naro·da. O'Vom си p'riHkom gO!Voriti samo ю diр10mа.tiСk.iш i epigraf.Slk.im izvогiша, dok

6е pisci 'bl,ti prikalZani drugom ргШkоm zajedno s \tщskоm i агаpis,Ikюш '.ist1oriogra­fijoiml i Шil1:егаtШ'Olm koja se oonosi па i!s:tori,ju nasih паюdа.

1

PODJELA TURSKIH ISTORISKIHIZVORA

Na . tursiЊe iSltlolri.ske izvoir1e шоzе ISIe skoro potpu:no р'г,iшiјеnitJf еvюр.skа паис­па' podjela istoris!kЪh iiZv.ora.2)Samo 'oIVdje otpadaJu s:abor:s!ki spisi i zapilsnki grad-8kih opcina. Р,оэу,е ј!е рг,utоdпю da ovi izvor'.i imaJu ffilпюgе poseooe karal\<.teris:lt·ike, koje S!U rezultalt ,naclina uredenja !QlSшаiI1lsikе drzave, dje~'okr.uga razni,h rujle!ni,h orgalI1Ja, poli:ti.ckih, uргаvпiih, vюјпth, Sll1dskih' i lVјеГSlk.iћ ..

Тшsiki istQ,riski izvor,i su svi sluZibeni akti, carska· pisma, fermani, bera:ti, паlгеd­Ье, l1g1o'VlQir.i, o,dl'u\ke koje IS.u izdavale gradanske, \;ој:пе i s:u,dske drzarv:ne vlaSlt,i u 0.8-щаt:ts:kdј imperiji, kaol i razrne a'dministra'tivne, sud\ske, :kаtаstаlлsikе i dгug,е Ilшјigе, koje 811.11 1'18а1;, vodilH i sastavlj,ali organi V:la'Sti. 3)

Uzim8lj,uci za 0Slt10V vlast lюја jete a!kte iIZldruvala,o'Vise: izvo1ri mOlgu piOldije1itti па п~оаiil1ю gru:pa. РоlаЏСi' !s to,ga stanovista turSlki Ь~tоr1k i poslj'edinjii sluzbleni istOlriograf Turs!k!e carevine, prof. Ab,owrahimlan s er е f (1853-1925), dij.eJi 'turslke isto,riske lzvore па оуе cet:iri veliike skUiprine:

Ј) МН v;ilsю!kе por1te i ca,rSikoga divana; 2) Л!k.N i defteri carsikog katastra; 3) AkJti i knjig'e ,dгzаv'поg Iracu'DJOlVodstva i filnanlSij.a i 4) РюtОlkо1i (sИziflii) ;sreriatsiklh sll1dova. '" Glasoviti madar,s!ki.turko1log F ,e;k е t 'е пе olbazirese На o'Vakvu pocЬj1elu turskih ,

izvora prema prIrodi vlasti iod !koj1e SIU ti aklti potekJЬi, nego neovisno od toga ,dilj~li sve rturs!k.e dokumente па idJvije v,e'blke grupe:

1) Svjetovni 'ОOlkumепti i -----

') Vid( а tame St. StanaJevjc: 1 s t а r ој ј а s r р s k а g а п а r а ,d а и S r е d п ј е m v е k и. Val. 1. (i јоојпј); О .ј z v о. r i m а. Beag.r.ald 1937. str. 1-3; F. Sisic: Р r i r ис п i k ј z v а r а hrvatske histardje. Zagroo 1914, str. 17d dalje; Istj: Izv·ari ba~anske 'Povljjesti и '"Pavjjest Воэпе ~ Heoi'cegovine«. Iz·d. Napretka, Sarajeva 1942, str. 1-2.

3) Iэр. ОаlаЬ ОаlаЬоу: Osmanska turski ie;vari za Ь'!gзrskз·t!3Ј ist,Q1rijla Эv. 1, Sa·fija 1938, str. 1'9, 20 ,ј ,Эl.

4) lsp. Abdurrahman Seref: Evraki atika Уе vesiliki t'ilrihiyyemli!z u Tilrгi:h·i ()~manI епситеп .... ј mecmuasi (ТО ЕМ). IstanbulI, 1910, br. 1, str. 9-19.

Turski diРЉ()imlЭ.tiСki izvolf1 119

2) Duhov:al dоЈштепti.5) АН ovalkva ј:е podj'ela n·eltacn,a i iiStlOFiski пеОlSiпюvаlпа jer 8и svi LSltari :tшslki iSlto·

riSlki izvo1rl svjetovnog karaikitera, kako'je toulkazao i bugarsiki tuгllюl0g Gallla:b G а· labov.6 )

, Uzimaj1uti pod}elu А. SNlefa za i,sp:rav·nu Galabo!V dlijeq1i tш:slkе dоkишепtе па tri ЮSПOlvп-е gr·upe ovalko: .

А. D!о!kuшеll'ti vгh'оvПtе vlad.e; В. Dolkumenti administralt:ivnih vrastl i

С. DO~UlillIe.nlii sе1гiаtSllю-s:uds!kih vla.sti. Ova пат podjelJ!a izgle.da naj.i,spravnija,· ра сето stoga ро пјюј prikazati o'V.e

izvore.

А. DOKU1\'lENTI VRHOVNE VLADE

Ovalffilo spadaj:u:

1) АюН vl:SЮik'е porte (Ib<il!b-i аН) i deHeri салsikоg .divana (dlvan~i hишауuп). Ти spadajtU akti izdalni u ime Isu'lta:na kao: ferma:ni, bera.ti, ше,МU1ге i vlastorucna pisma sultalHa (ћ а t-i h:u ш а у u п); za1tim drzavni ugovor:i, korespodenoij.a vla·de sa pot­Сјпј.епјт drzavni.m· or.gani,ma, :voj1nim i sшls1ki:т; kогеэроdепсiја vlade svoj.no-gra­danskim 'upravitelj,ilffila pokraji.na iltd.

2) lbornici zako:na i naretlaba (а h k а т d е f te r 1 е r i) i

3) Kll'j'ige i a!kti carsko·ga'kal1:als,tra (dеХtег-i hakatni). 1'10 8и sp.isi (kuyii­d а t), kOij1i pr'.iikaz1uju sVa!ki komad zelmlJjista, шиllkа i miriJe~ .и ra.znim ОЫЭlSltiта

ОSlтаПJS.kе i.mperij-e. U пј.јта је Itаспо ubiljezeno mjesto (sanld'zak, kЭtd:ill!U1k, .nahiij!a, Siе:ЈЮI, .maha.l.a) i g,ra'!1ice gdje se .dol1:icno zешl'јistе nalazi, zаtiш јте .nj.ego'Vauziva1o!Ca Ст IU t е s а r i f) . i sve рютјепе.

р.шz.nаtо је, da эе zemllija 11 ОSlта,пsllюјl iшrpегЈјо.i diјеШа па mulk, vakuf, mk.iju i raZniel drulge ka:t·egorije i da је ona prelazila iz jednoga Sltatu8a и ,dru:gi. Sve te kalte­gorije kаю i eV'eln\t,ualn,~ prютјепе UПel8lе!пе 8и u orve deHer·e tako, ·da 8е krioz 'njih шо­z~ plratiti ikarakter SlVakog koma·da zеш'1је и raz:ni.m vгешепiша. Nаiше, kЭtd 'se desi1a koja poromj\ena 8 nelkim kошаdот z,elffillj,e, Ц. kada ј,е, па pr., mulk rpostao vakiuf, ti· mar zeamet, dir'lik, mu:k.alta itd., tada је sef drzavnog katastra (In.i s а п d z ј) та­

гаю vlastolТUcno izvrs·:·ti kогеlktшu и d.efiterн, staviti dаt-uш рютје.пе Ikarakit;erad!o­ticnog zemljl~sta i sv'oj potpis.7)

Za ilэtогiји na.sih .n.arlOlda pod Тш,сi.mа iz ove grupe na.jvazniji 8и t. ZV. 1:а р tU d е ft е r 1 е r i. опј паш pr'Uzaj!u pod.atke о pravnom pol0zaj\U1 ро Jed:i.nih polkrajina, о urеdеЛlји IS8!пdzа!kа, о poUioza:jlU s:pahij.a, i ra:je, пјепа рlасапја; Је,drют r.ijeci pi1tanja prav:nog i ekonomsiko·g pol0~aJa nasjIh паюdа РЮld Tlur6ma.

тti 81и deft.eri 'usltva\ri rplQ<res~e kJцj!iige Za pojedine :s:andzake ·и 'nesto skеш smi­sJ-u Пiеgо s·to ,olvaj i.zraz ·ОЫСпо znac.i. U njima 8Н паvеiC\:еле паhiје, n8!Selja, halSov1, ze­ameti i :tiша:Гi do\t'icnog sа'пdZ'а!kа. Ти ISU рlоiшелсе. naV'e,deni рю\геsiki oibv·eznki, таја, iznosi' i vrls:te proreza kao ј kategorije sluz.bi olnih kojli S:U1 d'јlе:lОIffi\iспо Ш роltр-uпю

oslobodeni od ~oreza. U deflbere 8иI nada.lje -unes·eni majd8!ni, s.olапе, тlinюvi i n:јiJюvi

pr.ihodi .. U пјiша је sadrza:no sve опо stlo је iS!ресiјаЈlпюz,а iј.еdап 8andza'k. Veci,na

5) Is:p. Ludvig Fekete: Ednfiihrung in die osm,an:i·sc.h-tiirk:iscd1e Ddрlоща­tik ,der tU,гkis·сh'е'<П Bot.massi~kei.t in Uпgа.!ч!!. Budimlplesta 1926, str. ХХIХ i 81.

8) G. Gа.lаIbЮlV: о.с. str. 19-20. 7) Isp. А. Seref: о. с. &tr. 11.

.120 Hazim 5abanoovic .~--~-~~_._~~~

ovih deHera iша Па pocetku zаkоп (k~iпu\п-паше) za sапdzаik На ikoji se defter оdпоsl. Оуе kапrn-паше S'U izvor prvoga reda za ргаvпi i е~ОlПоmski po'1ozaj ,n,aro­da u sаndzасiша па koje se odinolse.

опј uz ,to daju podat:ke о паsеlјimа, пагоdпо>Sлоm sa:s:tavu kra.jla па Ik,oji se 'O,d­nose, Jer su poreSlki оЬvеzпki iHj,iihova boravisl~a роiшеnClе nalvedeni. 8 )

Осiglеdло ј:е, daikle, da su ovi Idefteri vaZHi izvori za :ргюuсаvапје zivюtа ,паsеgа naroda pod Тuлсimа.

4) Њпјigе i аМј diгzаvлоg гасuло'vоdstvа (muhaseba,t) i filП,atпsiја ~umur-i

m а 1 i У е). U пјiша se og1eda fiпапsiјls\kо stanj,e carstva., ројеdiпih роikгајiпа i Ib1u­dzeti, а mа:гgi!паЩlе гаОUlПskе lюntlГlOlе u 'о'viш knjigama :pretsta\/ljaju аutогitаtjvпо Itumacenje гаZiпih fiпа1пsiјskih odredaba/) ра su опе za povijest tшsikоg f;лаnsiј­

skog zаikЮlПю,dамstvа, а prema tоше ј. za nasu еkо.пошsku i,s:tOTii~luod vеlikеvаZПЮlsti.

5) Rаzлi drugi aikti klOj1e su izdavali svi os:ta1i o.rganiv:lade, kao. b!U'jrui:,djje ka­zalslkera i defteridara, fetve sејhul~ils,јаша Иd.

В. DОКUМЕNП ADMINISTRATIVNIН VLASТI

Оvашо spadajll1 svi slU2Љ-еlнi spisi i akti, ko јј su blIИ uрuсепi vladi odpot(j'n,Je­пih огgапа u рюvill1Jсiјаша ikao sto s,u vо,~пi i gгаdапsiki up,ra:vitelji роtkгајiпа begI,e,r­bezi Иј vaJ,ije, sаП'dzаkЬеzi, роkгаjlilПlSiki defterdari idr., kao i svi raz;n,j ISil!Uzbe,ni spisi i lюјigе koj,e s.u vo.di1e uргаv'пе vl1,aSlti.

С. DOKUMENТI SERIATSKO-SUDSКIH VLАSП

РflV'о l11jesto ovdij1e zаUZlшајlU :kadijs\ki si>dzi1itj. рюtоkоli seriatskih sluldova. U ,нјјћ s:u ikalC:tije s dапа па daln Ul1JОS,ш u сјјеl0Б0 sva SVОiја.гјеSепја ('ј Ш а ш), IOldlutke (h u d z et), IЈшро.Рiго.dњјlnе ugovorе, zakladnice (v a1k u f-л а ше), ОSltаv,iпsikе Sp,ilsle (k а ss a/ml) i raz.ne druge aikte iz zivota gгаdапа lюјi SIU spadabl u stvarn.u паd1еz­nostseriatJslkih ISiUdija kao u:n;vierzalnih поtага Оsша:пskе iшрегiје. Ргешdа 'и пЈјта

prevlardalva pra!vlna Sltга.па,OIпi sadlr'ze oЪilje шаt1егiјаlа i za рю:litiсku, еikО110шsrku i kl11tшпu istoriju, јег S.u seriatsiki 'Su.dovi S\'e сЈо. 1839 godine ЬШ takoreci uпivегzг:lпi шаg.iiS'tгаti c&rSltva. опј su sUld,iIi пе sашо 11 оiJitеlјskiш, nalslj.eldnim i pupilalrnill1 ргеdшеtiша, nego i u s:vilШl agra,rno ргнупiш sporovima izmedu ffu.da:laca i iZ'l11edu oy~b i гаје. Опi su izrica1i kа~ше:пе oSl1de za prestupe i vrsi!i nadzlor nad сјеlоilшр­пјш јаvпiш ziVО1tош i rad,ol11 шјеsпih uргаvпiћ vlasti, а sto пјје spadal0 11 njlhovu nadJlrez.nos:t оn.ј :S!U prOlslijedili dalje.

Osilffisu.dsikiih i а,dшiюls:tгаltiv\пю-роlitiсkih a\kafa kаdЧ,е SIU u Isvoje registre ро drzavnoJ It:radkij,i ,dоs!юvпо uпоsbli Is:ve arkte koj.i IS'U dolazili od Icentral!inih vlasti iz Car.igraldia (fегша'ПI;:,ј berate sunana, b;uj'ruldije veliikih vezilra ittd.) i ЬШ, upuCiv'a:l1i па па,dlеzпоst ili samo da se zaved!u u р.юtоkюl. ISito ta:ko Ikadijle su zavod,i\e u svoje sidz.l1:e i Ь'Ulјr:uИiј'е пашјеsпilkа svoj'e po\kraji<ne. Osim Itoga sашi su izvj1estavali cara i vezira о. sviш zпасајпill11dоgаdајј'mаi sЪuсаје1viша Па svюш podrucju. Preko пјih s:u redovЛIo isJ,e sve pretstavke l1aroda vlardli 11 Istarabul ј. роkгајil1Sikош divа!ПIU. Stoga se u sidzШmа паlаZе> V1јlегпi prepirsi mnio'gih sll1zbenih dokul11enata рuпih"dгаgосЈеюЉ ро­dataka o.d opce.g irstогiSllюg z.nacaja.

8ј Isp. Вгщislаv Dardev: Ј о s п е s to о с а r i g r ad s k о m istoriskli casopis. (ЛС) v 1939. sv. 1-2, 5tr. 356-357.

9) А. Seref: о. с. str. 11-13.

а r 11 i v п. .Ј ugoslovenski

121

Sаю"ю, naza.lost, u najstarijim sасuvапiш 's;idzit1.ima u naS1m krajevima паlаziшо. prepi\se sama odnelkaliko iOwaikvih .diаlkUlшrепаtаl. Мis1iша па sac'uvanesidble iz XVlvij. ad ikajih S>u lюd nas sacuvana ,d,va (iz 1556/7 i 156516) u cjelini i je,dan (iz 1551/2) sa­та fгаgшепtагпа. U sidziliша pak iz ХУП vijelkaovakvih aka':a јша vгlю шпюgа;

taka, па pr., u јеdЛiClаir јајас:kаш ,sidziCu iz 1692/4 pored ostalag паlаziшо vise fer­шапа, berata i bujr:uldija. Za sad паш је nemaguce astanavitikada su kad.i,je росеlе геd·оvла zavoditi SVe СЈ)уе akte u svo.je рг,сrtюikоlе, аlј znarma рrС1UZ1drапо, da se to. praik­ticira уес sгеdiлаm ХУП vijeka,10) а g. 1777 izdat је jedan ferman kajim se. st.гЮigа

nareduje svim :kadijama u zemlji da u ISivalje sidzi!e уЈеrnо zavod·e рГЕрirsе svih akata uрнселЉ od sltrane Parte, jer se Ыlа ројаУi1а vel!ika z10u.роtгеЬа begIer!bega i аlај­

bega st;шагimа.ll)

ARHIVI

Тшski i8troriski iZ1vari гаstшепi rSlU ра гаzпiш агhiviша i bibliatekama. Stoga ен o.vdje Sikгелнti paznj'u па neke bogartijie arh>ilv,e i bibliotelke koj,e sra'drzajiU tшskе

dalku'!henrte vаzлеzа лаs'tl istarrij:u. Ти па ргvош mjestu dolaze:

Carigradski arhivP2)

U Carigradu, sredirstu леkа,dаsнје Оsша!пskе iшрегiје, јша naJvise tUirskih izva­ra za istогi,јн narsi,h narodaad ХУ dю, XIX vijeka. Samo. је vrlo Iteska dalti jasanuvid u stanje оуЉ arh.l:va, jer опј jos лisн шеdепi i opilsaHi. Nasa znanja о ЛlјЉоvо.m

stanjlu i blO,gat·~tVU,ltIemel1je se па оgгапiсепаш Ьтоји padatarka.

Arhiv Pretsjednistva vlade

Sve do 1846 н Тшskај иарсе пјје Ь.;lо. шеdепЉ alrhiva. Dotle su tшski daklu,­mелti blli pahranjivani u гаzпiш mаgасiлilШа ,ad kojih 8Н se ШПlоgi лаlаzilИ н bijed­nlom .stanjH. Spomenute gadiHe prets.j:e:d,nik t'шsk'е vlad!e Mustafa Resri,d pais1a nared.io jeda se sagradi naracita zgгаdа za arhiv раеvгаpiskош uzoru. Tako је ,adarre.nte- . шеlј рлvош arihivu Iи, Тшs:kюј. Оуај se arhiv РГУО zvaa Н а z 1 п е-ј е v r а k, zatil11 Ba~velkale: aг~jyj (А г h i v Р re t s}e d п i s t v а v 1 а d е).

Na prremda u Тшs:kој u ra.ni,j,e dюЬа пјје pastajao drzalvni arhiv u sаvгетепаrPI1 sшi!SI:iu гјј,есј, ipark su se stari Isrpisi tшskih :kancelarija СН1уаlј. Kasnije, mеdu't.iш, ра nl za Resild pase пјје posvlecena patre'bna paznja arhiva1i}ama, kaje dюtlе nis:u Ыlе skoncen:tri>sane u dlгzаVПЮIШ arhivu, nego је p>re1tezan dio mМе,гјјајlа i dalje als.taOH пе­kalilko maga6na >UJ koj.lma !SrU ЬШ pahranjeni stariji sp.isi. Gad. 1871 izdvojeni ISU iz ј>бdлоg arvakvog magacina ,star: arkti Viso.k'e Porrte i preneseni н !поvо sa·gradeni ar­Ыу. Tada је u юvај arhiv pTen1esena 62.312 dаrkншепаtа i akata Visake Parte koji se IСldпоsе па razd'oblj!e od 173,0 ,d,a 1839 g. Dakamenti iz ranijleg vгеmела >пiiSll ЬјН rpro.­ЛlаldеПli.

10) Isp. Е v li ј а С е 1 еЫ S i у а h at-n а ш е s ј. Istanbul 1315, sv. V,str. 451. ") Saf>vet·beg Basag.ic·Redzep.a§tc: К 'га t k а u р u t а u р r о s 1 о s t В о s п е i Н е '[,Ie е g 0-

v јп е. S:alrajevo 1900, str. 109. 12) Ov;a'j ргiюаlZ carrigra.dskih IblhJiva napisan је ро сlапсiша: АЬ,duггаhшап Seref:

Evrakli atlka уе vesaiki tarihliyemiz u ТОЕМ 1,1910, Ьг.1, str. 9-19; MusaXazim: Vesaiki tarihiyemiz, naistom mjestu, Ьг. 2, str. 65-69; St. Stanojeviic: Carigrad­s k i а r 11 i v ,ј, ЛС II, 1936, sv. 1-4, str. 47 ff; Branis1av Durdev: Ј о s п е s t оо с а r i g 'г а d­s k~ m а r h i v и, ЛС У, 1939, sv. 1-2, str. 356-357: А [.~ i v Юlа.vuzu, pre-d,govor prvog sveslka.

122 Hazim Sabanovic ----~.--.-_. __ ._---_ ... _._._._._-_._--------

God. 1884 ДЈNгsело је prvo sгеdivњпје i iлvе.ntагisаПlје sakupJijenog ш;:ttегiја1lа.

Ali kаkю је ovaj posao ЫО ·izv,rsen ро za:starjeJ,om sist1e:mu,to је godi1f1e1 1893 IQ!vaj sistem odbacen i zapoceto sredi'vanje 3Thivsikog mаtбгiiј1аlа preTna kanlcelarija1m1a iz којЉ ј,е potekao i ро saldrzajlu u zаSlеЬле i1nvenltare.

Do god. 191 О poras.tao је brOijl arhiv а!ll ј а па ukшрао 350.000 brojeva ,d'Okumeria­ta, аН је sva OVa ргiЛОlvа bila mladeg poriJekla13) (,pos1iJe 1840 g.). Iz tJo'g se vidi ·da jedot!1e Ыl0 sаkuрlј1БПО vгЪо. таlо stari:h dоkluшеll1а1tа.

Sto'g'a sve do ргјЈе реtпаеstаk g,Оldйпа пi,ј!е шоgl0 ын govora 'о mоdегло urede­l1im arblv~ma !U TUfiSlkoj. Sve dotle s'u ро raznim mi,пilstагstviша lezala ЬеzЬгој1па

akta u kancelarija!mla, рЮ'd,гuш:imа, па tаvапiша i hоdпiсimа,гаz!Ь'асапа ilИ vezana u denlkove i1i u Id!zаkоviша, tor'bama i saf1ducima. Oslm шi,!1iS1tагstаrvа Ыlа је masa до­kumепаtа ra'Sture11a ро гаzпim п,аd1еstvilffiiа, ро jlavl1im i ргivаtпiш iZigraaama, а O'S'O­blto ро dZатiјаша.1 ')

U istЮlгiјi 'carigradskih arhivavazl1a Је godina 1933, ka,da ,јlе рю паГlе,аЫ vlaae prikuplje1nO i Isгеdепо sve do cega se mOgl]:o doCi i sшје8tепю utri zgrade Visoike Porte. Nataj Је па611 u \tOikJUI od Itr1 godi:ae (1933-1936) ргiikuрlј1епо 'и OIV,e ,егј zg,raae preko 20 mШOiпа raznih alkata i ,aokUJmenata. Sашо sa tаVЊПа Аја Sofije preneseao ј'е. 979 ve1ikih sand1ulka dolkumenata u jedauzgradu Visoke Porte, u privremenel р,го­storije Arhi:va Р,ге1tsјеdпistvа v.lade.

Ргета ОПOiте 8t'o је ,do s8!da :sаilшрlјепо i kako tаkю srede:no i popilSlano zna se аа u ovoiillle сепtгаl1lпоm tUJГ,SJlюm arhiv!u јта угl0 ШПОlgоdгаgосјепоg materijala za i8tolrij\u: Щl,sih naroda.

Nајvаzпi,j,i lod tihdokume:na:ta Ikojl su prist,upacni nаuспiш radnkim31 jesu:

1) De fit е r i С а r s k <о g d i v а 1l а (Divan-i huшауuп defterlelrl)

Ovi defteri su u dobroj тјегј :sa:cuvani. Iта ih 1592 sveska od 'КојЉ Isva:ki :sve­zak saldrzaje poprecno юlk.о 200 spisa, svega bIizu 350.000 dоkuшеiilа'tа koj.i 'S,u sredenl hГOlпоlю<8ki. Ovi ,spisi ,datirajiu od gоdiПiе 1554 ра swe redom do najlnovije proSil1olSlti. Samo 'и\ шеdUViгеmепu od 1554 Ido 1564 neki пеd:о,stајu. Od O!vJjh deftera 15 svezaka scacin.j:avaju tајпu prepisku (т е k t u т е), 185 svezalka prepisku· sa beg1erbez'i:ma od Rumelije, а 42 sveslka шеduпагоdпе ugovore. Ти 'su dalj.e 263 knj;ige itzV. ш ii h i т­m е d е ft е r 1 е r јюојј pruzajiU podatke о шпоgiт rvaz;n,ilI11 d'Oiga,dajiI03i. Ovi defiteri Isњdгzаlvајu zaklj,ucke i 'n,are,dbe !carskoga divana ра S\U' oni s оЪzilrот па to ,l1Jeka уг­sta sil!uZbternih rpюtоlюlа sјек:tПlVса: diiIvana, а istovreme'11oi z:bornki dгzаvпЉ zalkiolna i пагеdаib1њ. 15)

13) Isp. А. Seref: о. с. str. 15 ,i 16. 14) Isp. St. Stanojevic: С а r i g r а d s kd а r hd vi, ЛС П, 1936, sv. 1-4, stf. 417. 15) Isp. Mfisa Kazim: V е s а ,ј k i ta r i h i у е т i z, Т О Е М 1, 1910, ЬТ. 2, 8tr. 65-69. Najstar,ijli ,dodanas poznati m ii h:i Шl m е d е f t е ,11 р'оЦ;еое iz glо,diЮ1е 1544-1546, ,ai ula1azi

s.eu Arhivu muzeja Topkapusalraya u Istanbulu. Ovaj тiЉiтте defter sadrzaje 530povjer1Jivih П'ШflеdlаЬа upucenih Ь,еg1е:гЬеz:iша, sапd.ZiаkЬеzIша,kаdiјаша li drugim dгzаvпiш organima. Spomenute godine su predhodile ve1ikom tuгsIюm роlюdu protiv Austrije ра s obzirom па to ovaj defter sa­drzaje na:jvaznije hi<storijj neIPoznate zapise о ртјртетата tшskе vojske ;( ШО1гпагicе kao i vrlo vazne podatke о organizaciji Turskog carstva u casu kada se ono рлiшiсе vrhuncu 8voje тоСј. Zbog tюgа Ј,е tursko ist,olrI;.sk,o drHstlvo zаkLј.uIСШl0 jos 19411, g.da izda ·оуај. Пlа1јvаzпЏi slрюшеlпik tUlгskih атЫуа i t·o fototipskii i u tгапskгiрсШ !юvim tursk~m рilSШОШ (IS]J:'. В е 111 е t е п У. 1941, Ьг. 20, str. 638). Мј naravno mоzешо samo da i!J.Ozdravim'O оуи оdlukп sрошепutоg drustva i nestrpljivo oceku}e1l1o ајеn.о оstvэ,гецје, ~,e)!1 sшо sv.j!es1lii ko.Jiko се taj izvo,r baciti 8vjetIa i па ,istoriju nasih naroda u опо neispitanodoba.

Sроmепutо ,drustvo staVlilo de зеЫ u zadata:k da sistematski izdaje sve stare vazne ;isto­rijske spomenike, ра se tako рюгеd s,pomenutog тићјтте deftera Ipr;iprema medu ostalim i izda­l1је jednog starog јапiсагslюg deftera (В е 11 е t е 11 У, 1941, Ьг. 2{), str. 63~).

TUl'ski dipl,omatick&izvOIri 123

2) Def·ter·i Carskog Ikatastlra (Oefterl hiikiirnii Ш Defterhiine).

Ooik defteri ,carskogdi\'a!113 јтај'н prvenstvel10 vа~rюst za poli'tlcku ilsltorijH, doHe оуј katastarski ili Itapijski ,deftieri iша}u opet l1а.јуеСи vazlIlloSlt za ekornomsku i ргаУl1Н istoriju. OV.i akti i defte,ri potjecu iz arhive {arskog ,dirzavl1og kaltastra, '!юј:а se 'sastojala od l1ekoiliko Istoitirna hi1jada dоkuше!nаtа i kl1jiga. Тај је шаltеri.j,аl га­

l1јје ЫО sшјеstеп u l1ekio,l;ko шаgасil1а i s'tajao u рortрulПО l1еsгеdепоm sta.nju. Iz о,уе su arhiVie iranije izdvo,j.eni Sa!Ino It а р u d е ft е r·i i prerneSlel1i u 110УО­

oSl1ovai11i жЫу, а ,sa;v oSlt~ali Idlю ргепеlsеn је u l1ај.nоујје vrij1eme u G 1 а v 11 U d~­

r е k с i ј u k a1t а s t r а (Kadasltro уе Та!рн Uшumi mйdйriИigй) u Al1kari. Odljleljel1}e Агћјуа pretsjednisltvavlade 'u Ista:l1ibu1H u 11юmе su sшј.еStе.nitарu def­

tleri је tаkюdег ргШсло ,sredel1o. Defteri su popilSani i sredel1i krol101oski. Ovdje ima ро пеkоl1iikо deftera za svaki 1lJelkrudal1ji SaI1JdZalk 11'а l1asoj ,tегi:tшiјi. Od deftera za smеdеюvski s311ldza:k l1а,j.iпtеге.sаlI1Jtlпiјi је zavedel1 pod Ьюј,еш 144 saSltavlJe<l1 za угј­јете sultапа Sulejmana (1520-1566). U пјеlШlU Se l1a1azi smederevska IkаПUЛ-l1аmа t v1a:sikizakOll1 ovoga sa.ndzaka. OddJeftera za sa11'dza:k Bosnu naJ111te!r·esalntIJiiji .su Ьг. 18, l1ajstari,j,i Ь'г. 56 iz g. 1516 i ,b,r. 211 sаstаv.]јелi z.a vrijeme su1tal1a Sulејшаl1а; u l1јiша se Iпаlаzе kапuп-паше za оуај sаlпdZаk. Zapoze.ski ISa'l1!dzak vaz,an је ,deftelrbr. 243 u 'kюmе se na1azi kal11ul1-11ama ovog sa11'dza.ka ј deflter Ьт. 650. Zatim dlefltе rli za hercegovaciki, temisvarski, seged:ill1!siki, s:kadarski, slюрski i drrug1e sarndzaike. Oe!fteri

. br. 106 i 122 odnose se па (шu Go:r'Uu doba Ske.nder-bega Сrn ој elVli са. Drugi j,edef­ter vrlo va\za.n z,bog .i11'tегеlS,апt'пе kЊ11ЈUl11i-11Јаше i kаz·пепоg zakona.16) Veliku paz,nj'U zasluzuJe i def'ter za Novo Вгdю (!blr. 11) i narhiju He6kerek (br. 265). Ovakvih za nasu istoriju vazni'h spomenilka i izvогаiша jos ffi110g0.

Роге.d ovog centrail'11og arh.iva u Carigradu јта jos dJeseltak ra:znih уесЉ i Iша­пјЉ, шеdеnih i neurede.nih arhiva', IOd ,kJoJ:ih su najpolZll1a:tiji i najuredeniji:

Arhiv Topkapu Saraja

То је dal1as .11ајЬо1је uredel1 arhiv u ТUlгskојtюрСе. Uprava ovog arhiva iZld:aJe ka.f\toteku arhi'Va u oblliku vodjca iz koga se jasno УИј ,sve МО: u '11Јешu јта. Тн se na1azi vrlo mпюgо dоku'Шепа.tа i za nas,e krruj.ev'e poseb,no za ХУН, ХVШ i ХIХ

vijek.17)

Arhiv ministarstva vakufa

Orgall1iizoval11 је god. 1841. U пјеши su saikiup1jCl11Ji spisi razl1ih valkufa u blvsiem Cars'tvu. Svaki уак!иЈ iша u ОvоШе arhiv:u svoj zarsebl1i dЮlS,iје (ik а у t), bez IQ1bzira gdJe se оп na.l'azi. Iz toga 'Se j!alsnOllViiidi :lЮНlkо su OIуј kajtovi zл.аСајпi i za nasu istoriju. Naj­vаzпiје dije10ve ovih dosid:ea pretSitavlj:aju vaku.f-l1wme (zavj,e.stalj.na pisma) raZil1ih vakufa.

Stara arhirva istaI1Jb'uls~og mufti1uka (f et v а h а п е) i Isиzш ilstаПlЬuilskоg kadi­Iulka su takoder u dobгoj lmij]eri IsacUlva,n.i. Najstariji sасuvЊ11i ca:rigra.d·ski sidzil pOltje­се i,z g. 1521, а ПlајSltљг,iјi sacuvani sarajevski ,siiсШl potj<elce iz g. 1556.

Iz ,ovoga krњtkog i nepotpunog ,priIkaza carigradskih arhiva mюlZ'е se ipak za­k1jlubli da 10'11; kriju neiscr,pivo vlreilio шаtегiја1а za istoriju l1asih l1њгоdа od XVI do XIX vijeka.

16) Isp. Br. Durdev: о. с. str. 357, Zapist XXIV, 1939, 26-29. 17) О postanku i sadrzaIu ovog.arhiva ",И,ј 'T,o:plkapusa:1rla,y Muzesi А,г"Ii'У Kl-

1 а v u z u Sv. 1, 1938 Predgovor.

124 Hazim Sabanovic

* * Ucjelinu ovoga izlaganja не ulaze zblrke turskih dolk,umenata, vаzпе za is.to­

rij,u naisih пагоdа, koje se 'nlailaze u гаzпiш а.гhiviша, blbliotekama i muzeJima u Еу­rorpi (Вес, РеМа, ВегIiп, Dгеzd.ел, Par'iz, Venecija, R.lш, MOlskva, Lenj.i'ngrad, Lo·n· dол, Sofija, Bratisla!va i narocito Bo.l'Ogna, gd}e se cuva zname1nilta zblrka grofa Мат­si,glia iz V,l1ешеn.а Beckog rata.18 ) Podalci о паsiш Js:torilskim izvогiШа па turskom jeZ'i:k'u 1.1 оviш zblrkama ЫН SlU i ргјј:е Drugo.g svjeitskog rata' dos:ta Os:k,U·d,ni, а danas паkоп ratnog rpus!~osenja SIUldЫпа mn.ogih jios nijelzvjesna. Od svega onoga sto је,

па pr., јтао Вес тј zпаmю uglavnom sашо za опо sto пат pruza С. FНigel u svom Katalogu огiјепtаlпih rukopilsa Nar01dHe biblicteke u ВеСи. 19 ) Prema tim rpО'd.асiша u 'оуој se birblioteci nalazi vrllio veblk prvoraz.redanarhivski mшt·егiјаl za iSltoriju nasih пагоd.а u XVI .ј XVH v,ije!ku. Tu se med,u\ osta1im nalazi stоЕтъusе.dашпаеlst raz,nih deftera 'nekadanjeg BUldimskog pasal;iUka којј su zарliјеn.ј:епi pri!i!kom osk~lbodenja

Budima iiSpod turs:ke vlasti g. 1686. Ро svom sadrzaju to su:

1) Poplsi vojske гаzлilh turskih garnizon.a u sроmеШlltоm раsаluklЩ

2) Razne rporeske knjige,

3) Вroјпi ltimалs:ki .defteri i

4) Porpisi ШUikаtа.

Poz.nato је da se BudilI!ski pasaCuk za :svog opstojanj'a (1541-1686) rpr,cte.zao duboko u unutraslnjolst паisе zemlje. Оуоте su pasalukL1 pripa.da1i тъе samo sandzaci Srijem, Pozega i dr., nego i sааdzз<сi Smedere\'o, Krusevac (»Aladzahi.sar«), Vucitrn. Stoga L1 оviш dеН,егiша паlаzimю i sve podat'ke dot:lcnog defte,ra i za оуе .ј. mnoge drL1ge 'ilase ob!l~asti. Ima tu ,deftera koji seiskljL1Civo odnos:e па рој e.din е. 'sandzake sa nase пагоЈпе terit'o,rije. Tu se nalaz.i i j:edan popis vojske bosa>nskog ,s:andzaka i njegolvih gradova '1z g. 1645-1648 (FНigel II, br. 1321).

Ка\(} S>e јта паиmи ono sto sшо ral1ij.e, govofieci ю.сагigгаdskil111! arhiv.ima, гекНо znacaju оу'њ detitera, опdа паш j~ jasno kolbl,ko SL1 оуј dieft.er.j zпаЬјпi za nasu паики ра ј,е rprijeka potreba da se опј sto prijie рЮL1се i izdajH, ако nils,u Ыlј zrtvom .'rata.

АН -јрак poslije car.igradskih arhiva ро vгiје,dпоsti i bogatstv1.1 tшskih ;jzvora za iSltюгiјu nasjh naroda 'оdшаh dolazi:

Drzаvщ arhiv u Dubrovniku20)

U orуоте агЫуп sacL1vЭIno је ogromno 'lstorisko b:1ago о оdпюsilffiа Dl1'Ьюvабkе republike <s сепtгаlпош vladom i s,vim evropskim ргоviпсiјаmа Ћ1:г.skоgсаГS1tvа, а poseibno s Ноsпюm i HercegovinQim. Dubrovcani su ,drzali stаlпеdrаgОlilllњае Шј каn:се­lare za tш,ski jeziik као ј poseIbIThL1tL1f1skl1 kancelari.jlL1 koj.u SL1 vodi1iti. каасеСагј i u

18) Isp. StJlepa~n Beigl: S !РI Ъ S i g ,11 О f а М а r s i 1 ј ј ј а (М а r s i g 1 ј) u s v е u с i ! i s п о 'ј biblioteci u Воlопјј (Bo!ogna. хш, 1901. str. 537 Н.

19) О. f.jUgel: Die Arabischen, pers[s.chen und turkischen ЊапdsсhгНtеl1 d е r k. k. Н of Ь i ыј.оo t h е k z u W ј! е IПI. Sv. П. str. 441-476.

20) О turskim d'оkпmепtimа u dubroyackom атЫуи pisa1i su гапјје fешm Efendic: D r а­g о m а п i i k а п с е Ј а т i ј а t u r s k а u D u Ь r о v п i k и. Ка!. О а ј r е t za god. 1940. str. 157-165; Dervis Korkut: Nesto о turskim ·dоkuшепtimа A!rhiva dubrovack1og GZ М. XL, 21928. str. 145 ff. VJ. Skarlic: Istorijska grada па turskom ,jeziku u du­Ь r о v а с 'k!·o ј а r h i у,ј. Vreme (beogradski dпеvпik) 1932, Ьт. 3682; Friedrich Oiese: D i е о s m а­п i s с h-t й r k i s с h е п U r k ип d е п ,ј m А r h li у е d е s R е k t о r е п р а Ј а s t е s i п D и Ь r о у­п i k (R а g u z .31). Festslc.hrift fйT G. ЈаСIQ.ь zum SI:lеЬzi.gs'tеп Ge'burtstag. Le~plzlig 1932, str. 41-56.

Turski dipi1o'maticki izv{),ri 125

kojoj se sakupljalo, sredivaloi Сиуа!.о SV1e 8t'O; је bilo u ,ve!Zi s turs.kim jezikomI drza­уОт. DUJbrovcani su utom јтаН pU'no razumijevanja. GodiI1le 1749 Vijece UmoUijlenih је zaklj.uCilo da dragoman za !~.ur.ski jezik izradi abecedni pop,is sivih turskih spisa U tш.sikој kancelar,iji, da se .o,ni Itaik.o Ъ,ol~le Сиуајн.

Pc.s!ije p.ropastl RеРUiblИ\kе g. 1808 turski :S1p'isi Ыli su izlozeJli stradarujl1 ра ih ј,е velilk broj nestao, Fгаlliшz:i su za vгiјеше svo;Xe okJUtpaclje (1808-1812) ispraz,njiu­јис! »Sekr'e>tariJat tl1rski« taJko nepazlj/l'V'o postupan.i s 'turskim sp'i:sima, da ih Је svako bez smetaje Iпх>.gаооdniјеti. 21)

Au>strija је medatlm za svo,j,e юkuрасiје iz p,ra'l\itic'fl'O pravnih i ПЊl1СnЮ razloga pokazala vi,s'epaz'nje prema оујт spisima.

Jedan dio arhivalija iz Oll!brovnika ЫО Је negdje u jUJlU 1833 g.oid1I11e prenes1e:ri U Вес. Рг'il:ОШ ,jle odnesen i ve1iik:,idio turske grade. Р.о SепZегше,llIs:kюш \Uigovor.u (10 septembra 1919 god.) Austrija se oibavezala, ,da sva aikta Oulb,rovackog arhiva, koja Sl1 se nailaz,ila u Be1cu, vrati JHgoslaviji. Na o'SJruo'vu toga је 11 proljece 1920 delegat nas,e vla,d'e Dr. Ј. R а d oinlJi с p,re1ni,o taj шаtегiјаl u ВеOlgгњd. Ро odI.uc:i 'VIlade оп је

pri,vremeno slml~lesteJl u Arhivu Srpske AkademiJe, odakle ga је oikupator za okupacij<e ЫО o,d[1io. NaikoJl OsloQodenja poclil1!Ze!te su mjere da se t.o vrati, 5t;0, је i .j,zvirs·eno.

Orije,ntaJna zblrka C!ubrovacko,g arhivaiz Веса nij1e U pot:pu[1'osti vracena 1920 godi;I1Ie. Ташо su 'nestaEi m:nogi rwkopisi, akta i s'tampane knjlige, koje S>l1 slazi1>e zu гњd па tшskim ,dоkuшеп!:imа i ;tшskОј diplomatici. Takio, 'па pr.,i.z grupe »Огiепtаli­sche ManuSicripten« lюЈiih је odllieseno 38 komada пiје vracen пј je,daH. Isto tako ni iz grupe »DГUlс'kwегkе« kojih је odneseno 12 kошаdа. Od 1194 broja odnesenih »Ar­сhivан,еп« vrace!n,ol 'ј;е oko 100'0 kОI!Т:1(i,d'а tшskih d,okl1menata.~2)

No po'red svih оујћ i drugih пеdа~а u DuЬгоvасkош alrhivu se ipatk s:ve 'dю danaf~ sacuvai~oQ preko 10.000 tursik:ih dok,ume,nata iosam гulkорiSiП,љ knJiga iz ХУIII ујје;ка коЈе :$adrz!\vaju :t.аИјапskе preV'od'e Ш kratke izv.o,de tih dоkumепаtа.

Како nат оуе knJige, kojeje oplsao prof. Р. Е f е п ,d i с, prUZal~iU naj:bolji Itl'Vid U Ь'Q/glЭ.t8tvо ,ј sa,ctr!aj turs:kih d,olkumenata u ю,уош'е arblvu, to ен 'Ovdj<e пјеgоvорis re/zimira'ti:

Prva kПЉ1;а nosi naslov: »Traduzioni di capitulazioni е di firman'd«, а sadr­i!aJe tаlljаnзkе prevo'de fermana od sultana Mehmeda Н. do Selima Ш.

Druga knjiga "м а t е ri е ~ о Ј' i п d ,ј с е. 1875«, daje sa,drzaj гаzп.љ grupa turslcih spisa ро Рl edmetima Р'З> 'p,re'ma, t,ame g>rup,e i nase' n,а'slю,v'е.2З)

21) Isp. РеЫm Еfепdiс: D r а g о m а п.ј ј k а п с е Ј а r i ј а t u r s k а u D 1] Ь r о v п i k и. Ка!. G а ј r е t za god. 1940, str. 165. ..

22) I8p. Glisa EJezovi6: Т u 'r s k i s р о т"'~ п i с ј, Beograd 1940, ,8tr. V. 23) Iz ovih se naslova vidi ,da ovdje :јmа vrЈз iпtегеsапtпih 'Podataka za nasu istoriju ра ih

ov·d!j/e dон;)siimю· s oZfn.zlko'ill Ьюј~ d,okumenata о' POjedinim predmetima: As.ia. 7; A,dтianopoli, 6; АlbапЈа. 6; АшЬгi јп Bossina е lieTzegovina (pokHsarI u ВШ), 6;

Affilbla'&cia,tori ЈП Cospli .(pokJld,sari u CЗorigr,aou), 80; Assassinii (uшогstvа 'iz zasjede), 23; AJgerini (AlZiirci), 1; ВеНиl maJgi о sia Fiscћio (tu,rska drZavna blagajna, fiscus) '6; Bossina (Bosna), 11; Buda (Budim), 2; Belgrado (Beograd), 1; Bastimenti Raguse;i (duЬ,ЮViасki 'brlOdovi), 30: Њаstiаmе (stcKa). 17; Вепј stabili (пеkгеtПiinе, nepokretna јmапја), 4; Cere (vosak), 9; Согј (koza), 26; CasteJ пиоуо (Kaste! Novi) , 20; Comstibilli (ljudska hral1a), 6; Cairo (Kairo), 4; СопеН (konzuli), 21; Caplitulazioni ImpH (carske kapitu!acije, ugov,{.jri), 9; (па 59 stranka); Chiese пеН' Impro Ott,omal1lO (lc'rokV'e u OsmanНjskom Сшгstvu), 4; СапаН (Konav!e) 15; Cio.nfil1e (granice)', 1; Сот­merzio ,ПlеП' Impro Оt,tоmа;ПQ (trg·ovii:na u Оsша,пИskю,m . Carstvu), 8; Ga,di (ka;diJ,e), 4; GОlr!аllю (Iюrаbl, merdzani), 7; Corsari (gusari), 3; Capital1at·o (kapetanija), 18; Dazio (car.ina, porez, па­met), 7; Dolcigno (Ulcin.j), 12; Defter,daro di Bossfna (sef finaQ1cijske· u.prave u Возпј) , 6; (85 stra­Пјса); DO>gana (carinamica), 2; Ешiпо delle Рlоссе (tLlfski komisar па Plocama), 4; Еmiпо de Stango (tшski komisar u Stol1U), 1; Еmјпј della scale (pristanisni kошisжi). 4; РОСсја (Роса), 2;

126 I-Iazim sэЬапоviс --------------~~

Treca kщ:ig2l11Јsi l1a'slov: »Reg,istre di comandamenti limperiali. 11attisceri­f i е С а р ,ј t и l,a z '1 О П ј, јI1784«. Ти је dat registar i kre,tak sadrzaj carskih na,rieden,ja i рisншз:. od Sl11tапа Mehmeda II do Se1ima Ш. Dokumenti su grupisani ро sиltапimа, а ро sadrzaju su vr10 vаZпi.

Cctvrta kпjigа "L' ,ј п d i с е d е 11 а В u ј и r и 1 t i d i Р а s s е 'd i В о s s li п а«. Ти su date gTUj:'e ПЗ1пеdепја (Ь и ј r u 'ј d i Ј a~ Ьоsапskih pl31sa i hercegovackih sandzakbegova. а sгеdепе su ро predmetima.

Оуај il1deks sadrzaje bujru1d1jeod kraja XVI do potk'raj ХУIII vdјеkз. Реt,з, kпОgа »I п d i с е d е g l' а ,г z ј« !p'retstav\ja indeks od oko 300 kюшзdз згzа (.izvjestaja

i prestavkika,dija i pasa) od 1558 do 1786 g., аИ bez kгопоlо'skоg reda. ТО Sl1 izviestajli Ьоsапskоg pase i herccgovackog sапdzаkЬеgа, zatim kadije o,d Nо'\,юg, ЦиЫпЈ'3I, NеlVеsфпја, ОЗ1Ьеlе, Stoca, М:}­stara, Cernke, Та1Шdz'е (Plevlja), RumеЩlе, Sofije. Sзгајеvа, foce, Копјјса. Novog Pazara »Ber­kooie«, U!oga, Prokuplja, .ЕиЬеје. "Uskoplja« i Ruscuka.

Sesta kпјigа su: "I п d i с е d i е h о g g е t t ,ј:«, а sadrzaj,e hudzete svih sроmепиtih ka­d,i,ja i ,јо15 ,kl?,dija od Nleretvoe (Nаlпеntа) ВеlgшddziJkа (Ko11i;lica), UЙlс'iпј,а, Bl:agaj.a, Podg,OII'ilce, BЗIr'a,

Ol1'ogosta (Nik§ic). Ттоуа, Вапја Luke, Beograda, Uzica. Draca. Аlеksзпdг.јје, Dril1'dpolja. Smirl1e. Sk l1t,lf а. filipopolja (Plovdiv), Skop!ja, Lesa, Avlone, Sоlu,щщ Gаl'З1tе, »Di Scebte«, »d'i Scio«, Ви­dirпа, ))di Rablk« i »di Sel1er«. kaziaskera Rumelije i тиШје blagajskog.

Seclma kпјigа је: »Inventario de scriture tп,гshеsсе al10 1724«. Ти пајрлiје

dolaze ро sadrzajiU grL1pisal1i fегmапi i p~sma velikih vezira. Ьоsапskih pasa i hcrcegovackJih san­dzakbegia" а \p'i)s!ije пј1ih IгаZШl}еrnо mallo hudzeta jr arza.

Osma kпjigа: »L е t t е r а s с r i t t а i п l:i п g и а t и r с а« sacdrzaje formularc гаzпih tнy­skih plisama, а z'3itim preprse tUlr:skih p'i:sam,a, s kгаја ХVШ i pocetka XIX ујјеЈса.24)

р О l' ,ed D l' Z а уп о g а 11' h i v а; m а- u D и Ь l' О V п i k и t и l' s k i h d о 11\, и m е­nata jos ји Itamo's'.njoj, G1'a-dskoj bib1i,otecd,.

Uz D1'zav,ni a1'hiv lt1I D:t.tb1'o'vlniku ImЮ,1'аmо oj(jJmah SIИЈ1'епuti paznj'll па d1'1ugu v1'l'o veiJ,iku; vaznu zblrkutU1'skiћ isp1'ava u Dalma,ci.jii. То је

Drzavni arblv u Zadru

Ne sашо ро boga:tstvH а1'hivsЈюg blaga па dгиgiш jezi,~ima, nego i ро bogatstvu isp1'alV'a паtШlпskоm јеzblш D1'zavni arhiv u Zad1''l1 zauzima jed'llo od р1'VЉ шјlеS1tа 11

Jugi::;,sla:v.iji. Опро ,1'aznovlrlsnoslti i Zlпасај'l1 oyiћ isprava za naukl1 u шпоgоmе pO'gle­du dорuпјнјеduЬюvаCikJu zblrku. Tlu, pr1ye svega postoji kО'јф s:tOltinjak svezaka spi­Sa mletackihc11'ag'O'lmlana (»А t:t i d е 1 d l' а g а m ап а v,e п е:tю«)оd g. 1620 do 1797.

Gabella. 13; Ога110 (zito), 63; Giud'dicatura (sudоvаспiе), 185; Шпттоссо (carina, dпmгuk), 19; Iiercegovina, 12; IiаШsсегШ Imrp1i (гпопа plsma tнrskih sultana), 9; Cettered'aviso (izvјеstајпа pislГa), 33; Lettere сгеdепziаli (ујетоУпа rpisma), 41; Cazzaretti (Ъю,lпk,е), 3; Liti mелс:зюы,н (trgo­vacki sporovi), 5; Мегсапti Ragusei (dubrovacki trgovci), 92; Mercanti f.orcstieri (stral1'i trgovci), 1; Мегсапti Turchi (,turski. trgovci), 3; Мопеtе (kovani. ПО'V1а1С), 7;' Mo1'unta (шјlеstо ,iSiI=юd К'Јlпаvа.lа), 1; l\'iопtепсgг,iпi (СП10gorсi), 3; Miglio (proso,) 6; MiUDasciri (izаslапici tllrskc vladc), 2; Mablg­папi (Маl1iпјапi), 1; Malich'iane (malikane. drzavno d{)lло Ш prihod па lIZivапјс). 1; Novo Pazza­ro (Novi Pazar). 2; Niscial1'i scerifi (nisani sетШ, carski ferman), 2; Nоvigаziопе (plovidba), 1; Na­јр (паЉ, zаstuрпik ka,di,;,e), 1; Nа.ziопаlitа' (drz,av!janstvo), 7; Omiciidi (пЬојstvа), 15); Og1io (иНе), 1; Рапdшi., 4; Раппiпе (cohа.), 2; PrcS'idii della fшtеzzе Оttоmаюе (d'izdar.i ОSП1ап~iјskih tvrdava). 1; P,olsta (po'sta), 9; P.r1mor.ie, 2; Rume:llia" 5; Rаgпsсi (DuћгоvСапi). 51; R'iposto аllе lettcre d'aviso (odgovori пз obavjcsta,jna pisma), 14; Rliccevute dei ТГЉl1ti (щizпаl1icе па dапаk)" 1; Riсгеdеп­z.ia1i degl' АrпЬгi (зkгеditivпа iplisша po:klisilirIЗ), 13; Re11ig'iosi La,tini пеll' Iщр'rIO (Lat.insiki fiCdov­пјој u Osm. Carstvtl). 2; Sooppie (Skop!je), 4; Scutari (Sk3idar). 3; Sophia (Sofija). 2; Sale (S'O), 42; Scl1iavi (юЬоv.ј, SUZll'ji) , 35; Scale deli' Impro Ottn.o (ргistап.iStа 11 Osm. Carstvu), 30; Stagl10 (Ston), 1; Stra,de Maestre (glavnli drumovi), 1; Salnitro (s aJitr а) , 2; Salonicco (Solun), 2; Sсгivапiа (Рiба'гstvо). 5; SU'ddШ (podanici). 4; Stolaz (Stolac), 1; ТшсЫ (Тшсј) , б; Tributo (.da­nak), 15; Testimal1ii falsi (Ia:zna svje,docanstva), 10; Тripoli (Tripolis), 1; Vlino (vino), +; Venditore del sale а ОаЬсllа (prodavac soli u Gabeli), 7; Venz,iani (МlеСапi). 22; Uskoki. 5; Vam (dug), 2; Viпо, 2ј Vettovog1ie (zivotne патјтniсе), 2; Isp. GZB XL, 19208, str. 147-8.

24) Isp. f. Еfепdiс: 'о. с. str. 163----165.

____________ ~ _ ___.:Т_'_u_r,~sk_i_d_i~р:_lо_ш_й_t_iсki izvюl!ј~~ ____ ~_._~~ ___ ~ 127

То ј/е ustvњrikorespode:l1ci1j!a mlletac:kilh vlasti u Dalmaciji sa su:s,j:ed:nim /turskim i аUJstгiskim vlаstiша. Ти ,јmа znata:n Ьгој originalniih рisаша гаzпil1 tшskil1 vlas:ti u Воsюi i HercegOlvini: viezira, kapetana, ka:dija,dizda<ra i dгugih. Uz t:шskе o:rigiln/al'e pri10zeni Sru vrlo cesto i sаvгеше!]~ talijanslki рг,еvюdi rtil1 рisаша. Ka'd se ilШlа па иши da пј u Воsюiпеmа Il1nogo dokumenata iz XVI 1 ХУП vijeka, on.da је laiko :ројшШ znacaj оуљ dokume~ata za istorri:jiuBosne, Hercegovine, Dаlшасiје, Likei CmeGorie.

Pored oVe mjeso<vite kогеsроюdеПlсiје tu se nalazi јо!; devet deb:elil1 sv,ezaka sa oko 1500 kошаrdа 6sto tursikil1 isprava. Ove »С а rt е Т и r\c he« јшаји vir.lo Iv'e1ilku vaz:nost za istoriju Bos.nei Heroegorvi,ne u XVI, ХУllј ХУIII vije~ul.

Uz to паСј се se",u Dгzаvпош arhivu u Zadru j10s vгlю mnogo turslkih jsp\rava щеdu sрirsiша опil1 шпоgоЬгојпih gradskih .iopc,i,nslk:ih arhiva koj.i SIU /sa:da skољсеп:tгi­sап'ј u оуоше алhivu. 25)

Ka,d smo у;ес kod Dalma:cije da sрошепешо i ю:stаIе po:z:nate tamosnje zbirke tur­- skib isprra:va:

Franjevacki sanlOstan u М а ,k а r s k о ј јmа alko 600 raz:n:ih :tШlskih isprava iz vгешепаturs:kе viladavine u Makarskom РгiшогјlU',dаkl·е od rpoce1t!ka ХУI do роt,югај ХУН vij:eka. OV'e se iisprave ad:nose шi рюlоzај i proslost ovoga samors.tana, аН i:sto tako pruzaju stanovitu gradu za poznavan:jB орСј,ћ ргШkа u lоvоше Ikraju ono.ga doib'a.

Turskih i,sprava i/Шiа <takode:ri u nekim drugim da:1matinskim mапarstiгiша. U Уј­sovcu, па pr. iша ih oko 600, u Zaos/t,rogu olka 400, а u Zivogoscui. Omislu ша:n.Л Ъюј.

К а р t о 1 s rk i а r h i v u S р 1 i t u cuva 537 kошard:аtшskih isprava које portjecu iz XVI i ХУН vi,jerka. То. је ustvагi dOlsta kоmрЈеtла .~ dаЬго oC:uvana z!Ылkа tшs:kЉ i:s,prava iz arhiya stare орCiiпе Роlј,јса. Ovi dоkumепti gО'vоге о rnјетюшl polazajiUJ, ро­vl1as!ticama i dасаша u oklviru Тшs:kе iшреriје.

Ovoj zbirci ро svош рогЈјекlи rpripada i kојЉ stotinja:kturskihdorkumerna:ta kOljli se cuvaju u Ar'heoloskom ш,uzејu u Splitu.

G r а d s k а Ь i Ь Ј i 'О t е ik а 'Н: S р 1 i t u јша oko 25 ,tufis!ki·h dokumenata koji ро­tjtec,uiz ХУН yije1ka, а odnOlStl se па СfПоgогslш zupu GtbaiJj.

D rz а v п i а r h i v u В е а g r ad u јта tаr1юdе.г ,ъјјерu koleillc:iJu turskih doku menata, :naroci:to iz уГ<ешепа Srpskog ,ustanka.

О г i .i е п It а 1 п а z !Ь i г ik а S r р s k е а k а d е m i ј е п а u rk а и В е о< g r ad н. Опа jle nastala od OIпЉ tJlrskih s:рошепilkа Dгzаvло,g агЬјУа u DU:ЬГОViпiku koji su go­din:e 1924 povraceni iz Веса iроh1ла:nј!епi privremeno u 'оуој akad:emiji. Ova se zblrka kаsлiЈе Idalje razvijaila novim alkvizi:cijama tаlюdаопа darnas kad su duЬгоvасЉi a:kti vra6eni и Dubrovni:k ipak јта preka 200 odabranih koderksa i Zlпаtап Ьroј isprava.

Огiјепtаlпа zbi.rrka Historiskog instituta .)'u/golslavensike akade­шi:ј1е znanolslti i umjetnosti ,и Zagrebu. 26) Она jeo:snovana teik g. 1927, а dalnlas uШа prelko 1600 ,odabranih rkodeksa i 600 .turskih isprava. Medu ikodeksima istor;'skog zln,a­саја isHcu se sest mladih st1d&kih sidZila27), nekoli:ko zblTki turskih zakona (kаll11Ш­паlШlа) i гаzпе шеdZшuе.

25) Isp. Н. Sabanovic: ArhJvisticka istrav!ivariia u Dalmaciji. Godrisnjak Istoriskog drustva Bosne ј Herceg{)vine П, 1950.

26) Isp. Alleksej 01es:ni/cki: Zada,ci o'cijentalist:ike u Jugos.laviiji. Ка!. Оај­r е t za 1940 g. str. 111-114; Isti: N as е () r i ј е п t а 1 п о Ы.а g о, Iirvatska crevija. Ood. V, 1932, str. 195-198.

27) Ти ј,е medu a.stalim;.ed:1!1 tuzlanski sidZП. Njegov glavni sadrza,j iscr.p]jen је u Clanku »Р о Ь u п е 11 t 11 Z 1 а п s.k о m s r е z tI ро 1 о v i с'О 111 О S а m п а е s t о g v,i ј е k а« od Р Spahe GZM XL V (Н), 1:933, str. 71 ff. . -.

128 Hazim S,abanovic --- "'------~ ~---

Na рюdгuсјu N. R. Crne соге тЮ!гаl0 Ы bilti dЮlstа turskih dokumenata, паю­cito vakufSlkih, аН о tоше пеlllilапю пikаkvЊ ронzdапЉ podataka.

Isto :tako п,е znamo kakva ј,е sUldbllna zаdеsilаtшskе dolkumente u SlюрlјlU ; па Jugu иорсе gdje је оvюgа blaga sve do Drugog svj'etskog' rata Ыl0 prnicno осиуа­по. Zпато tek da је spasena i sacuvana

V а k u f s k а Ibi Ь 1 i Olt е k а u В i t о 1 ј u u kојюј se теЈи osta1im си!у'аlа stara агhivаtатоsл:јlе!g 'seriatskog S!uda i u kojoj se. nalazi:1o oko 200 SUldskф protokola (!sidZi.1a). Sav taj mate:rijal nala:zi sedana!s u 1 s t о r i s Ik ю т i ,П st i t t1lt. u u S k о­р 1 ј и.

Turski arhivi u Bosni

Za razliku od dfiUlgih nasih zeЏlalja Ll BOlsni sve do oslobodenja nije postojao nij,edan јау.nј arhiv, nego ;jle sva b,riga za sш:Љiпu arhivslkog blaga Ыlа prepustena ugПаvпот privatnoj inkijativi.

Rad па saJblranju i cuvanjH kublшпо-istогiskilh i umjetni6kih sр-оmепikа U B'OSl1i иорсе ра i oriјепtаlпЉ zapoceo ,jle uglаvпошtеk :alsniva:nje'm М 'U1 Z е ј s k о g d r Н­stva odnosl1o Z'emaIjskog ffiLlzeja Za Bosnu i Hercegovinu (1888). Muzej је јтао zadataik davrsi i kon~ervatorSlku ulogiU, аНј kako nije uvl,jlelk јтао ро­tгеЪпih ma1terijalnih ulslrov,a lliil~.i kalkve zakol1iske po,dloge, пјеgоv rad l1јје uvijek Ыо еПkаsап. Njegova nastojanja na)maHje su obuhvatila rad па prlkuplljanju i 6u.vanju arhivskog materijala. Ne rmloze se re'Ci da nije nista uCiiПiјlело, аН midапаs dobro уј­di111Ю kalko је taj rad nazalos:t ЫО uzak i l1edostatan.

P.ored јаупЉ ustanova i nadkstava, koja su nekada ima;~aSivoje тапје vise уе­like i vrijedne a:rhive, u Во:sпi su шпоgе porod,ke шогаlеlтаti svo,J kakav Itakav f(rhiv. Uklапјапје feudaliizma Ll Bosni i пеstајапје stагihlюгрю,гасiја imalo је mequ ostaйim za p-os.ljedicu i prakti6nu bezvr;j'ednost ovakvih isprava kOljle SIU dotle сuvапе, te јт se od tada prosveCivala шаl1ја paznja, ра su С]сikUlшеJ1iti Расапј negdJ~ ue,>:apecak, slkrinjeitaiVane, dok SiU пајzаd u пајуе60Ј тј'егј ргораll.

Orij,entalni institut u Sarajevu

То jle но:vооs.пюvа'п,а наiUсЂа,ustа:поvа kod паs iko'j'a шеd:UOIstаlim zardacima sa· :kluplj:a .ј Ю1Ьга'duј!еtuт'skе i·zV1ore za i:stClrijlu па'silh naroda. Оп Је oS!l1iovanteik оуе godi­не, а izra.stao ijle огgапski iz юivsеg Turskog агЫуа Z'emaljsk'oig muzeja u Saraj,evIU i Orijenl~allile zblrke bivseg Instit-uta za prou:cavanje BaIkana.

1) Prirod,no Ь! Ыlо da. oSHivanje Turskog a.rhiva Zemalj!sikog mu.zeja u SaraJJevu паЈаziшо U vгiј,еше О!SlПivаlllја sрошепutо,g muzej,a (1888). МеЈи!јт i н ОVОIШlе, s.e krugu kaslilrO uvidjela pOlt,reba sakulpli~'a,nja istоспih izvora i g;rade.

Оо. sada пisшо јтаН nikakvih oba'vjestel1ja о postanku, razvoju i sљdгziпi 'uvoga arblva. Nema ih пј u SрошеnriiС'i шuzеја iz g. 1938.

Kada је tacno os,nova.n оуај arblv пisаш шоgао ustanoviti, ј,ет јеј s,taraarhiva samog шuzеј.а veli'kim dijelom ,ul1ls:teaa. Оп 'stvarno egzistira јо!; od pocetkaovoga vljeka. lпvепtагisапје arhivskog lffi:aterijala zapoceto је potkraj 1908 godiae, а pra,vno је arhiv u:stапоvlјеп statui~om ШUlzеjlа g. 1913. Уес ,te godiilIe ,јтато u ·о'уоте arhivtl 107 istocn.ih гukюrpisа i stашранih knj.iga. АгЫуаЩе se ,п,е sрошiпјrU, a1i irh је si'guтno Ьil10.

Godine 1915 оуаmо !ј:е prenesen VilajetS:ki агЬ,Iу u kome јта ok,o 200.000 a.ka:ta iz POlsJ.jlednjih decenrijatursike uprave u Bosni, оdпсsпо od g. 1850 do 1878. 1z ovoga оgюmпоg шаtегiјаlа do sada је pregledano oko 40.000 dokumenata.

Ј29

u j-eseln 1930 gоdiпе u оуај је arhiv prenesena arhiva bivseg Ge,ne,rai!nog aUlstri­skog k:ОШlu\lаtа u Sarajevu (1850-1878), koja se dot1e сиуаlа u bivsoj Bansko:jl upf"a­уј. Sada j'e.o1v'a arhiva izdvojena i prenesena u nlQvooslnovani Drzavni arhiv u S~ra­jev'U.

U јини 1938 godine оvаlШЮ је ргепеsеп i јеd:аlПt dio arhive Ban.jlaluclko'g mu:te­sагШuikа (okruzlja) takoder iz ргеdо:lшрасiопоg 'vгеmепа.

Go'di,r1e 1938 u оуоте ј.е arhivlul Ыl0 5078iпvепtагi.sаюih turskih iэргаvа .. Оо оsl.oЬоdепјаtај је broj porastao па 5108 iпvепtагskih brojeva, а do krajla 1949 g. оп ј.е zl1lia't.ao p'0,rastalc,. .

Od svega toga ,о,gгошпоg шаtlегiјаlа samo d,esetak ilsргаvа potjece iz XVI vije­ka, oko 150 i,z ХУН vijeka, а sav iQsta1i mаtегiјаl1 pot:Jece iz ХУIII i XIX vijelk,a.

Posebnu vгiјеldп,оls:t ovoga агhivа ргеtstаvlјајu p'edese~ i сеtiгi k1nj.ige sludskih ргоtоlюЈа, sidzila, гаz,пЉ kadiIuka u Bosni i HeГlcegovini iz ХУН, ХVПI i XIX 'vijeka. . Ovi ISIЏ si,dzi!i zavedeni u Iпvепt3iГ s!uZ'ьепЉ knjiga i d'е'kеiга pod Ьт. 1~54, а

po'tjecu iz sl'ijedecih kadHulka i godina:

1. Mostarskih sidzila ima devet ,ј to: Бг. ]. liz g. 1631-33. Оп је p.otpun. Бг. 2. jz g. 1669-70 i 1731-32. ТО SП ustvari samo fragmenti dvајп sidzi!a iz spomenufih

godil1a.

dina. Бг. 3 iz g. 1680-85 i 1763; i to su takoller samo odlomci dvaju sidZ>ila iz spoтnenutih go-

Бг. 4 iz g. 1771-72 sa odlomcima sidzila iz g. 1773 i 1785. Вл. 5 iz g. 1779-81 роtlI=UП. Бг. 6 dobr. 9 potjecll [z medllvTemena o,d 1818-1871 godinc .

. 2. Ј а ј а с k i s i d z i 1 ima samo jedan (br. 10) ]692-93.28) , 3. Od br. 11do br. 24 Sll sidzili lјuЬчskоg kаdilпkа. Od пјЉ је samo јеdап pot-

РllП (br. 13), а svi ostabl su dosta manjkav·i, cesto samo fragmenti, а potjecu iz ovih godina:. Бг. l1iz g. 1735-78; to su odlomci od neko1iko sidZЛа liz t05l;a mcduvremena. Hr. 12 iz g. 1735--36 i g.1781. Бг. 13 iz 51;. 1750-56; kompletan. Бг. 14 iz g. 1736-1760; samo odlomci. Бг. 15 iz g. 1773-81 роtрuщ Бг. 16 iz g. 1775-84i 1794; odlomci. Бг. 17 iz g. 1786-88; odlomc1. Бг. 18 jz g. 1786-99; samo odlomci. Бг. 19 jz g. 1789-1790; samo odlomci. Бг. 20 iz g. 1853-54 :plo.tPUll1. '

4. Od t е s а п ј s k ј h s id z i 1 ајта samo .iedan (br. 21). 5. Zenicklih sidHla јтаји tri: Бг. 22 iz g. 1756-59. аН јта samo odlomak. Бг. 23 iz 51;. 1828-1838. kompletan. Бт. 24 i,z g. 1861-63 \рюtр'llП.

6. Б 1 а g а ј s kj h s li d zi 1 а ,јта sest: Бг. 25 potjece j~ g. 1756-62 sa odlomoima dvaju sidzila istog kadilнka jz g. 1778~80 i 1798, 7. Т r а v п i с k i h s i d z i 111 а !~masedam, аН su svi' novjjcg datllma.N ~jstariji (br. 26)

potjece iz g. 1785-88, osta1i prestavljaju skoro neprekiiI1t1t slijed protoko]a travnickog kadi1uka '0(1

god. 1826--1876, а zavedeli'i su pod Ьг. 26-42. . . 8. F'ojnickih sidzlHa iшаjru cietiri: Najstariji. br. 43, potjece 'z \?:. 1784-89. Бг. 45 iz g. 1845с-65. Br. 46 iz \?:.1865-77.

28) Sa,drzajovoga sidzi!a prikazao је Dr. СјТО Т fп!fе'l k'a u radu: PabirciiIzje'd:no:g:?#~" j.ackQig sidz!1a, Sшг,а;'еvо 1919, str. 19. iz GZM ХХХ 1918, str. 1>57-176.

9

130 Hazim sаЬэпоviс

u оv'ош этhi~uimЭ!ј,u UlOsdvlal ,siK:\Zi[a t ,11 е Ь i п ј s ko g k а d i 1 u k а (Ьт. 50 iz g. 1282-85 i ,Ьт. 51 dz g. 1291-96) i ро jedan ,iz G т а суп 1 с е ОЬт. 47 i/z g. 17930-99), Р т)о z Oolr а (br. 48 iz g. 1238-66), Р r u s с а (br. 49 liz g. 1286~), Р r i ј е d о r а (br. 52 iz g. 128s.l-93) i D u V п а (br. 53 iz g. 1288-95). Gracani6ki potjece s kraja 18, а prozorski iz srecl;ine 19 vijeka (1842~91. Svi oostall'i роЏесн i,z роslјеdщliih d,ailla tu,rske v:ЪаlS,Ы U Bosni ра neki i iz vremena pos1ije okupacije (duvanjski br. 54 iz g. 1880-89). samo u пјешu јта nesto akata i ,iz g. 1766.

Pored s.ildzbla ima ovdje i MkoJiko drugih tuлskih sluzbenih knjiga s:tаtisш.яюg i filIla:ooiljlskolg sadJrzaja' iz XIX vij1elka.

Dalj.e u оуот агЫуи .iша vise vаzпih kode:ksa којј sadrza}u ,razne ka\nlun-.na:me tolkaInog znacaja. Izvor.ne hiistor'lske grade јта i IU raznim dгugilЩ rukopisima.

Оуај arblv не ргеtstаvlјlа Је,diщtvеоо zbl,rku, аН u 'нјешu postoljle znatni dijelovi raznih pOorOodionih arhliva (IHa рт. dokumenti ЊорЫса, Repova'~a, ВиЫса, Dzenetica, Ceme~lica, Halsanage Коlапlј.е i Teskel1edzica iz Travnika itd.).

2) POf1ed Turslkog arhiva :роs~юјаЈ1а је u Zеша1јslkоm muzeJu u Sarajeviu zasebna zЫгkаtШSlkih гu\kюрisа i dОКUiшепаtаblrv. 1 п s:t it u ta z а i s t r а z i v а,п ј е В а 1 k а'­п а, којЈ ј\е 1908 godi,ne оsпюvаю kUls:to:s Ог. Кагl Р а t s с h. Premda је ЬЉIiю:tеkа iOiVOg Jinlstituita V1ec оdаvпiO pripoJena ,еепtгаlПOlf blblioteci Zешаlјslюg шuzеја, а ро tош

о,аlиоеlfl,О da se izvrls:i i uriif.ika,cija oibii,ju orijcentalnih zbi riki , О'Уа ј.е UlnШkасiја p.ralklt,ic­по izvede>aa Itek iza Osi101bodenja. I,llIstitut Је zatvor.en stvarnoj'os 1926,. NaJznacajniji је tu arhiv роюdk~ МиПiсџ iz Foce, a1i iu ruј'еlЮU пајSltагiјi dоkuшепti potje1ou jz ХVШ v~Jeka.

Gazi Husrev-begova biblioteka u Sarajevt1

SVOojOom zblrkom iSltoonih foukopiisa Gazi Наs,геvЬеgюvа bibliot:elka ргеt!S:tаvlј:з

vа2:по vrel0 iz,v,ora za povij,eSlt BO\Slne. Оаа ioma i z:bi.Гllш d:оkUlше:nа1t'а od ,koje se fOlГШ:­гао arhiv Oove blblioteke. Теmеlјоvошu arhiv,u Uldare:n је zblrlkom dоlkumешrtа Ми­hamed Bn:veri ef. К а d i С.а, ~ojiU ј!е оп zajedno sa syojom сЦеl0т biblioteikoml i svoj:im r,uko'P~sima ро'kl1опiю ovoj, bibHo:teci. Оуа је zbirka pOSleibnlO inventarisana i ima пеSltо prelko 1200 Ь.юјеvа ,dоlkuшеnаtа iz ХУН i ХVIП 'v:ijeka lokaInog sarajev­slko,g znacaj:a. Ovaj Је arhiv kasnije iOlЬоgасеп s ;]OS 2000 dokumenata.

No, iЗ1:0 se povj.esinih ~т.orа :tice, u.ovoj su bibIiotelci najva~nije 84 Iknjige proto­ko},a (sli,dZi1) sагз!јlevsikiarg s,е,гiаtslюg sLVda. Oni p,r:e,tstavljaju vr100 vazne izvore bosaln­ske ist.or~jle poseb'flio pak za XVIII ,i XIX vijek Ovi su sicШ1i zavedeni Ina poseb1nom mj,e,stu ustarom inventar,u blba.i,oteke.

Najstardjli sacuvani sidZil <br. 1) potjece iz god. 1551/52. аЈј nazalost, od njega se sacuvalo samo пе'!юЊkо f'rlal~menata.

Drugi najstarHi sidzi! potjece iz g. 1556/1558; оп је uglavnom potpun. ВibИоtеkа ga је пе­davtIo stekla zaslugom [Jrof. Натајје К r е s е v I ј a!k о v d 6 а.

Tre6i ро 8tar08ti (br. 2) p·otjeceiz g. 1565/66. Оп је takoder potpun, а sadrzaje i nesto grade iz g. 1564 i 1561.

CetvTti sidzi! (br. 3) је iz g. 1770, а sadTzaje уесјпот stitne sudske teku6e poslove. Оп јта па pocetku i пеkоИkо vakufnama.

Sidzi! br. 4 јта samo 67 lista па kOojima se nalazi nekoHko zapisa iz g. 1727/28;osta10 su sашо Prepisi odnosno iormulari sud$kih akata bez datuma.

Si:d'Zil! 1:>r. 5 nijie' sal118jev.skiJ kako to u iпvеntаПl stoji nego mostarski, а potiece lZ 1765-68 od vise mostarskih kadHa.

KOodeks br. 6 ,n.јје иор.Се sild:Zi1юаkо Ule u j,nventaoru zavedenlQ, l1e.l{O zbirka formulara koju је za sebe sastavio neki piisar sarajevskog suda g. 1774. Оп је u оуај kodeks prepisaodosta sIuZbenoih 'эkаtа od ko.jdh зи тПОе'Ј dаоti.Лlщi ј prema t'още lтајЈI vl'ijednost vјегоdоstојпЉ dokumenata iz g. 175з/63.

_______________ Т_u_r_sК_i_d_i!рl\ю'mratiсkt ј,zvОlгi:-'--___________ -lз_l

Sidii!i od Ьrоја 7 do br. 85 sadrzavaju neprekinut sШеd sudskih рrюtоkоlа sarajevskog serijatskog suda od g. 1762 do 1852: dakle od druge polovine XVIII do sredine XIX vdjeka. Samo 1'е 's:i!dzil br. 10 stiаlлј!јi od 10110ga [юd ЬrюЈ.еm sеdаш.29)

Kako se iz ovoga klratkolg pr,egl'eda уИј, veHk broj sarrajelV:skih sidz.ila пiЈе sз­сиуап; narocilto ,пеdюstај:и опј iz гапiј.ih st.oil,jleca. Mnogi s,u propa:1i Iza v:rijeme ra'z­пјћ pozara i ratova, а, шпоgi се se mЮlzctа pro!na6i:. Vjerovatno ihilillla :и Весu, tашо gdje је zblrk,a EUIgena Savojskog. Jedan sarajevski si,dzi'l 'll!alaz.i se u ЫЬ1iю:tе1сi Тш­skog istoriskog drustva u 1,s.tanbulu (Nr. У 514), а potj.ece iz g. 1693/94 i g. 1717. o,ko 30 s,irdzi!ra SipОШб!1lutоg Siuda ЬасјН оо a\ulSltrijski уој!1l~,сј 1878 g. iilZ jedne ka.ncelarije и МЩа!сku.

Arhiv franjevackog samostana u Fojnici

Тшs:ki ,d,okumenlti Ikod nas вн сUv,апi i uraz!1lim fгапјеvаоkФm sаmоsil:апimа ро Bo,s,nli, Hercegovini i Dњlшасilј!i. U franjeva5kom sаШОSltапu н Fojnici јта Is-еdаш ori­g~naiIlnihturski.h dоkuшепаtа iz druge роl0ујпе ХУ vijeka (najstarije Is,uctvije tezkere ~nspektora carskih hasova iz g. 1479) ра dalje sve do kraja turs:ke vlalda'vi:ll!e. Т!оllшm stoljeca nalgomi1ao se Qlvd:j!e уеliк broj naj,raZ1novT\snijlih aka1ta: ferma,na, Iberata, 'Ь,иј­rHblija, hHdzeta, ilаша,tеzikега, fe1tvi, temesU:ka itd. »Viseo,d isltOltiпutш:skih iSipr31va iz samog ХУ1 vijeka осuуапо је u OVOiffi sашоstапu ,dюdа!паs (1913) unatoc strasnoga pozara od g. 1664, sto ј,е bilo dоkа;юm йа 'SU se sluzЬепi spilsi o'dasvud:aovamo iSlnO­sili i da j1e ,za 'njli1h ЫО паmiј1епЈбn posebni, od pozara 0ISli,gНГ3lпi,Рlгю,stог, kашо su (f,ra1njeVlc:i) zaklanja1i i dr,uige dгаgосј,еПОSlt,i«. (Fr. М. В а t i п i с: Franjevacki samo­stan Iи Рој,пјсј od sto'ljeca Х1У-ХХ. U Zagrebu 1913 sk 34). Danas је Isav ta:jl materi­јаl sred·en u 13 fascilkala i ,11ЈUlillleri,sап Ьюјеvilюа korj'i u'kaz1ulj;u da t\U Јmа 3.000 Itlulnsikih dОilюmела:tа. Dr. М at а s о v i с је н svojim »Fојп,iсkim reg·estama« ргikаizаю 1962 dоkU'шеntа; оп Је Ьи pored »ac:ta turcka« uпiо irelativno тапјј broj »acta bosnen­sia et lаНпа«. o,d tlUlrls:kih spisaizostavio је preko 600 n.ellegestiranih turskih dо'kuше­·паtа kao »sasvim nepoznatih spi,s,a«, jer пisu ima:li 'па роlеd,iпi лilkaikvih Qzпаkа. Ме­d,u !tim nepoznatim spisi1m1a ја sam ргопаsао dva ютigiюаllпа doikumeIllta izctruge polovin.e ХУ viJeka, dюgаtгi :lz ilstog vг,еm-епа stavl'Jena su u OIV.iш regi:Sltri>illla u шпоgю kals:nije vriljleme. Lеtiшiс!пim pregledom ovo.ga arh1va ustanovio ,sam da u :пјеmuilюа Q'ko 150 dokumenata \U! or.igilnalJ!u ili оvј.егоvlјепош p'fIepisu iz XVI ујјеКа. 1z ХУН, ХVШ i .XIX у. јmа ро vi:se stoti'na raznih aikalta u originalu i ргерisiша, аН istotako veIikbroj sa!Svim Ь·еzлаСајЛlih pa:pira 'taik'od:a tu ,usltvari ,јЈта ЛlајrviSlе ikloj:ih 2000 mапЈе јЫ 'vise vr.i,jiednih dоiku:mепа1tа. Na Sltо se odnose о'vidоkumеп1!i uikazao је dovolljno prof. Dr. Mata,slOvic i njegovi prethodnici koji su se sluz.i'1i оујm dOllшше'пtilща.

U naj;tjesnjoj vez'i s arhivom franj1evaokO'g sаШОSltапа u Fojlnici IStoji

, Arihiv franjevackog samostana u S'u'tj,esci. Ро Ьго;ји tur:sikih ,d:o­kUi!1~en:~rta оуа z,birrka пеzаЮ1stа,jlе шпоgо za fOljlnickom zЫгkош; samo u пјој пеша taiko stalrlh .!sl~ra:va. Za svoga relM,iVlno kгаltkюg rada u О\'lОШ arhivu ја nilsam паsао пјЈе­dа~.ОrIg1ПаlаIП akt iz ХУ vijeka, nego 'SаIШО jedan, dva s kraja ХУП vijeka. Nesto Ьоlје SitIQJ\l. IS .d~kuше'11Јtil:n!а iz ХУН vijeka,dok опјћ iz ХVIП i XIX vijeka јта 'izobiljie. Sa­n~o Је 1 it~h s:аZШЈе:по mаlел ibroj: u o,riginalu. ТО ,S:U v-еCiпоm pr1epi.si fojnj,ckih orј­gшаlа, ~~! ?rи v:rl!o cesto. sгеtпю dopunjuju foj;nbl)ku ;ђЫГ1ku s kojO'm iS:U', razumilji\'lo, i ро sad,rZll>lll! sa:sV!lm sroda!.

'0) Isp. S р о т е п ,ј С а О а z 1· ... н и s r е v Ь е g о v е с е t i r ј s t о g о d В п ј i с е. Sarajevo 1932, str. 74-..84.

132 Наziш Sc !)апоviс

м u z е ј St а r е sr р s k ее r k v е u S а r ај е v u јmа takoder znatnu zblrk\1 turs:kih p.isama koja se оdlпюsе па pol,C1zaj pravoslavne crkve \1 Saral~.::V\1, pocetkol1l Х\Ћ do XIX vijeka.

Ova:kovih је dоkUlшепаtа mогаа0 blti i \1 гаzп.iш ргаVQls1.аvпim mапаs:iгimа ро

Воsпi i НеГiсеgоviпi, аН .d'a .]ј sada gdje sto od toga јmа sасU'vа!по l1isam mogao do­z:l1iati.

Vakufska dir-ekcija 1\11 Sara.j:evu јmа liјери zbirku vakufnama raznih vakU'fa u ВОБнј i НеГ1ееgоviпidје:l0шiС110 u огi,g.i1паlu, аd;ј'еllO!Шiспо u prep,isu. Sашо је i to rela<tivl1o sasvim Im1a10 ргета опоmL! sto је пеkа·dа Ыlо i propalo,

Uprava Gazi Hu!srev-begova vakufa јmа ·tako.de.r ne:koliko dоlшше­паtа koji se оdlпоsе 11Iа ovaj vakuf.

Takovih su dоkumепаtа јmаПа ШПOlgа vaikuJska рс:vјегеПSltvа ро BOS11i; Негее­govini, Sal1idzaku i Маlњеdопiјi, a1i se nazalost mаlо toga do sad,a sacuvalo. Zna s:e', па pr., da ,j:edo'sta yakufskih dokuiffilenata do drugog svj.etskog Irata Ыl0 L! Уагеаг Уа­kufu, а::'ј iш se ·d.ail1·as пј za trag пе Z!l1a.

E:t п ЮI g r а f Iski m u z е ј :U В а 11 ј а L u е i јmа takoder ne8to turskih dokume­паtа koji s.e odnose па Bosansku Кгајiпu.

Drzavni arhiv 11 Sarajev11

, Оа su ilstoriski iZVOlгi doziv1java1i kod nas ta'ko zаlоsпu sudiblПL! razlog је sva­kako donekle i to sto u ВОlSшi sve do Osi:oboden.ja n.јје Ы10 dгZаvп·е L!.stal1Q1ve koja се s.e za nji'h kako valja staralti. ОУОј dаvпој potrebi IHdovolJeno је tlek 1947 g. kada је tt Sarajevu о'sлоvап DгZ.аvпi arhiv koj3 jedo sadasabrao medu ostalilffi i пеkоilikо

stotina razil1ih turskih d'okume:nata.

То Ы Ыlе glаvле ,zblrke turskog агh~vslюg шаtегiјаlа u ВОБпј. Pored Itoga zпа se za пеке тапје ko·leikcije ovih dokumenata kod ро jedi ПјЬ Неа.

п

IZDA V ANJE TURSKIH IZVORA ZA ISTORIJU NAsIH NARODA

(BibIiografski pregled)

Pocetak rada naizdavanju turskih sрошеlПlikа u паиспе svrhe: nalazimo .ј08 '\1

ргуој polovini proslog stoljeca. Тај rad zapoceo је Mad1jar Antoine Gevay, сil1':щпik

i t-umac a1.1striSikog minilsltarstva vапјskih poslova. Оп је izdаю јеdпtt gГL1ри tшskih dоlkuшепаtа iz alI1stri,j;skog Staatsarhiya u Беси itaj rad јmа idanas панспа vrij.ed­поМ.3О) Nastavljaci Gevayeva гаdа nalaz.i!i SHse jos c\iug'o Vl'ешепа medtt Madarima i и

30) АIПltоп Ge'vay: U r k u 11 d е п u J1o·d А k·t с 11 S tii с k е z u r Q е s с 11 i С h t с d е r V е Т-11 а е 1 t п i s s с z \у 'ј S с h е п О е s t е r r е i с 11, U П g а 'Г п u п d d е r Р f о r t е in XVI. u п d XVH. Ја hгhUl1dе'fl~еп. Wiеl1'I1Ю9-IsО: Аz.lб25 МCtјпs 26 - dikап k61t gуагшаtiЬе­k е k 6 t е s с i k k е I у е ј. Becs. 1836 (Сlапоvi UgQ.\'·ora sklор!;'ељ}g u GуаГШlа,ti 26 шаlја 1625). Isti: Az 1627 d1k еуј september 13-d·ikсlI1 k61t Szопуi bekek6tes cikkelyei. Recs, 1837 (Сlаноуј ugovora sklop!jcHog п SZOI1Yll 1.3. јп!" 1627 g.). Posliel111j(! dva djcla оЬјауlјеl1а sп па !аtiпskош, ша'dагskоm i tuгskош icziku. ' .

___ Тurэkidi:РiLоmаti(;k~. Izv,olri . 133

џskom krugu аUSltгiskЉ i,strazivaca.31) 1 s!k6r6 sve clю pocetka шisеg Istoljeca najv,i'se intегеSlOvапЈа па ;'spi'tilvanju turskih spom-enika pokazali su i9trazivaci ovih сЈуњјlи narocla.

У'ес оcl plc>ce:tlka naseg stolj.eca vid:iшо сЈа ispitiva.nj,e tшsklh is:tor.isk'ih ,izvora uzima 8јге razmjere.·U IOIVO сЈоЬа racli u IstanbHLu Imr.e; Karacson (осЈ 1908 'dq 1911 g.), koji је prvi оcl evropslk'i.h arhivista primlje!llJ u turske arhive,32) zatim Јап Gr­zegorzevsky u So щ; , Se.Jfuclin Kemu:ra, Ciro ТгuhеЊkа, Fehim S:paho i dr. u Sarajevu. АН ,skoro !Svi oni ralde bez јеclпе metoclicke spreme na'Uiciv8i тапје v1is1e a'utodiidakticki сЈа Ci,taju turs~e dоiklu,mепtе.

. Ovo stanje је izmijenjeno tek za vrijeme i poslij1e ргvюg svjetskog rata, ikada s.u oиdareni pryi temelji obradi turske paleografij-e i diplomaltike. S ovog pc,drUCja. lташо do' sada dva zl1acajna dJeJla, koja moralm!o pos:eb-no s:pomenU'ti.

Рлv,о ј,е »Оsшаnisсhе Ог[kjШl.1dlеп .iln, Нirlk!ischer Sprachoe aulS cler zweiten НаlНе d·es 15. Jahorhu-nclerlts« od Fгiе,dлichа vоп К r а'е 1 i!t z а, а drugo ј'е »Бil1fiЉгuпg il1 die 'OS­

maniSlch·tiirki:s:che Щр10.mаitik der tйrkische.l1 Hotmalssigketit ii1 U:ngarl1« осЈ Dr. Lucl­wi,ga F е k е t е.

АН о'пю 8'to :Jle сЈо sada шаdепо па izdаvапјu turskih 'Sipomel1ika da1eJko је ј!),сЈ za­ma8itosti kakV!ul vicllmo u ra,d,u па izdavanju zap.adnih i:zv'ora.

Ја си ov.dje pOkU8a!ti ,da паvеdеш a!bece.dl1im redom опо, 8tO је па tom ро1ј.и d'O sada шасЈепо ko·d l1aS i u svij1etH, olbzku.CJ se pri tom ug::a'vnom sаlШ!О па оне zblrke

prllog·e koji sadrzavajlu ,tJuI'Isike ,~Z,VOlr!e za istoriju .nа8Љ naroda. Z.aI сеБсе iсitiшnа iz,d:шј'8i UiРlO1ћгi'јеЫdlепе su sHJedece kratke:

GIVZ - Glasnik islшmskе vlielf'sik1e' zајеd,Пkе. GZM - Gl'alsnik Zem.a1j,s!ko.g ШUZ:еј;а:. MSOS - МШе'i1uпgеюi d·es SerruiiI1atr;s Љг Оriепtшliэсhе Sp·r,a,chen. GSND - Glasnik SIIЩРISЈшg naucllq.g ,dru8.tу,щ

SKG - SriPlski knj!izevni g]Ja,sn.ik. WМEH - WiSlsetlSIChаfШlсћ,е MiltteiJ.uHge'1JJ aus НЈвпЈеn и. НещеgQlv:iпа. SAN - Srpsk.a аkа,diешdiјlаi nаи\{,а,.

МТМ - МјЈЫ te-tЈеЬ·Ь.u'I]'аr шесm.Й'аsi.

MOG - Мbl:tеЊuпgеп z:ur Оsшапi.sсhеп G1elSlchkhte. ТОЕМ - Tarih-i osmani еlп'сumelН-l ше'сmЙ',аJS·ј,.

A1.iCic Ahmed: LivапјS!kе dzашiје, prilog povijesti Livna. Sa.ra.jevo 1941, str~ . 23. (Otisaik i,z GIVZ 1941).

П o>volj: ј.е шо:nоgгаfijii P'~sa.c ui ilSltor,ijat i o>plis pet l1ајls:tагiјihi пајЈје.рSiЉ dzаШiј'а

uLiV!nu o-bj,avi.o i sest 'llI3itpisa ISOVtih dzашiја' i l1ekl'h паdgrюbtnih sрошеl1ikа. Na8a ы­storiografi.jia mora pozaM.i tragic.nu i preranu 'Slmrt ovog. ma.riljivog is.trazivaca pro-810st1 Bo:sne, :koji је рао ka.o zflt!va fa8izma.

Щ)W. Fr. Аћ. Behrnauer: Sultan Ahmeds 1. Bestalungs - und Vertrags­Uv k Ш!l! d е п. f ii r G а Ь!Г i ,е 1 В lal,t h ,о. ri v о. m S о m I у ю. Arhiv fiir 'К'и'!1I(}е Osteflretlicblsche:r Се. schkhts-Q.uellen 1857. ХVШ - Repilczky Jalnos: Na g у-К б r б s v а r о s : tб r б Ik l'e v е 1 еш К е с s k е m е t. 1859 (Madarski prevodi turskih pisama koja seodrlOse па grad Nаgу~Ю:\r5s); - SzЉldу Атоп: T6r6k-magyar tбrtепеmli emlekek. okmanytar I-IX. k6tet. Budapest. 1863-1873~ (Tursko madarski histofiijski !,Iюmеп;сi; velik dioove kolekcije dokumenata: od 9 svezaka sl1 madaiski prevodi turskih dokumenata:)- Velics Antal:M а g У ar о r sz а g у t б r б k k i п ,С s t а r i d е f ,Ь е r е kI-II. Budap'es't 1886 es 1890 (Madarski prevodi turskihЫagaj-nickih deftera kojj s'e odn.ose па Madarsku). . . '.

32) Plod njegovih istrazivanja u turskim arћivima su sШеdесi ,d'okumenH. koji su puЫicirartl u dva toma: А. Rakoczi -en'ligracio t6rбk okmanyai 1717-1803; Budapest 1911'ј Т' 6 r о k rh а g yaTok I е v е I t а r 1533--'-1789. Budapest 1914 (Turski spomenicio Rakoczijevoj cmigraoiji u Тtirskoj i Zoornik tursko madarskih "d9kJlm~na:ta). ·

134 . Hazim Sabanovic

в а Ь i.nge т, Fra;nz: Zweli gюsshеlгНсhе Sсhепku.ngsшkuаdеп ausdleln Jahren 1008/1600 uad 1023/1614. Mitzwe'i LlichtdrucktaJeln. Sonderarbdir1uc'k: alusd'e:n MSOS . . ХХХ Bd., НАМ., S. 161-190). Berlin 1937, 8tr. 30.

Ovaj rad sжl!гzi dvij.e :turske dагюvпiсе (щi1k-па:m-е) u izvornolffi ~tekstu, dOlblrim fa1kisimilima, nj.emackom prevodu, komenta;rirma: i сblрlОffiа!tr;сkiш karak!terilstilkama.

Prva darovnica ј:е izdata vеilrЫюm veziru i seraskerru ЉгаЫm-раsi NоvюSеhег1iј.i, а ,druga kizlar-agi MUSltarfa-аgi. Kako su obao,va covjeka Ьili rodolmJ iz BOSl!1e ovi ddkume:ati iшаlј1u zlnacaj! i Za; па;s, а; dZldart:i SIU vrlo savjesn>o.

В а Ь i п g е r, FгаПiZ: ЕiiП marokkarnisches StaatsS!chreiben ап cle.n Freilsltaat Ra­guza vюп 1194/1780. (SoaderaJbldrruak a,uS den MSOS ХХХ ВЊПid!, П АМ., stir. 191-201). Berlin 1927. Uporedi dodatak uz 1:0 па istom mjestu XXXI Ja;hrg., П. AЬrt., S. 98-99. BerEn 1928.

(Prtkaz u Ii е s р е r i s УIlI. i928. str. 254 ff od Р. de .Cenival-a.

Sva tri gornja clo'kumelIl!ta izdao је pisac u p>Osebr11Oill clј:еЪu pod паslоvош: В а Ь i п g е r, Fraaz: AIUls Siidstavlkns Tiirlkenzei!t. МН drei Li1сhtdпюktаfеlп.

ВегИп 1927, ge1dru,cktin ,аег Rеirchsdпюkегеi, 43 sk.

Prlikaz vid1 u Ungacrische Jahrbiicher УIII. 1928. str. 171 od Ј. Ii. МОГldtшаппаi u zаgгеЬасkош Morgenblatt-u LXIII. 1928., юd 29 februara od О. L u с е r п е).

В а'Ь i п g е r, Franz: Die Briicke von Mostar, Morge:nbilatt, (Zgib.), LIII Jahrg., .N'g 115, o,d 15 таја 1938, str. 11.

Pisarc ulkazuj!e па јеdаlП ,tШlski cl!okumeЛJa:t iz koga proi!zlazi, da је рюzпаti то­stars:ki ШОSit po,digao пеlтж Hajredi11974/1567.

Upor,edi i сlапаk: MOlstarski sltari most (1ist »Nаргеdшk«, g. 1932 br, 11-12) gdje s>U saopceni natpisi sя sрощепutоg mOlsta i dva d,оikluшеntа о ovorm mostu.

В а Ь i п g е r, Franz: Das Archivdes Воsпiаkеп Osman-Pascha. Nach den Ве­

sltanldeln der Badischen LЊПldеsbllЫi:оthеik. zu Kalrllsr:uhe he,rausg'e,gebenUlIl!d erlauiterrt. Berlin, 1931. Gedruckt in der Rеilсhsdгtюkеre.j, Is,tr. П + 64 i 181.

O\fj rlokumeI1l:; v~javIjeni su prethodno pOld iSrt,iш .naslovo'ill и MSOS XXXIV Jahrgarng, П. АЫ., BerIi:n 1931, Sitr. 1-64, а pripadarjluCi fа,Ј~siтШ u XXXV godis!tu iste

. edicije. Izmedu brojlnilh turskih dоkUlшепаtа koji 'se nalaze и Badischreln Laadesblbliro­thek u Karlsruhe-u Bablnger је prronasao 1 ovdje obUiayiiol 84 dоЈШffilе:пtа kioji s,e od­пю'sе па Osman-pasu Bos!njalka, kOijii је igrao zша1tЩl lu10gu uturskош гщtru potkraj XVH sШlјеСа.

Medu ovim arktima ,паlаzе serazna piJsma, naredble i dr., koji su црнсе'Il!i Оsшап­pasi '1 k10ji oSlvj!etlij'avaj,u nJegovu lJСrюst .. Oni Cine теdusоЬпuсје1itпui prikaz.uju пат zi'V1ot jedne ilicnosti u svim 'РојеdiпоstiШа kao i karakteristike VОlјiпiсkоg zivolta hiljada Тшаikа. Pisac је u vИu mOHografije u uvodu геziшiгао dogadaje, па koje se dоkuшещti odnose, !zatimd.acy faksiml1e svih dokumenata, а uz пјЉ kratJka reg,eslta па njemackom. Prilozeni f ak:simiLi pretstavljaj:u najvec.u vrij,e,dnostovoga rada. 33)

В а ј r а klt а r е v i с, Fehlm: JecJrnabujruldija -о Prvom sгрsllИlШ 11'starnkiu. GSND. Кпј. XI, 1932, str. 145--157.

Ти је ob!Javljen fаksiшil, teJkst i prevl()ld bujI1ul1dije iDosanskog vaLije Mustafa­pase; kojo:mse Bosnja:ci poziv'aj.u da guse ISrrpski 'Ustana:k,i darta prv.i 'Pwt diploma­ti,cka ob,rarda bujlr:uJ'dij,e.

33) Prikaz vMi u Oriente Moderne XI. 1931. str. 503-504 (Е. ROlss:i); Моrgеп­blatt Nr 86, Zagreb 27. IП. 1932 (Josip Nagy); Deutsche LHt·eraturzei.tung LV, 1934 (Р. Taeschner); Lеvепtагi K5z1emenyek Х. 1932. str. 148-154 (L. Fekete); Upo­redi ,ј В е 11 е t е п, Istanbul, У, 1941. br. 20. str. 610 (L. F е k е t е).

Turski diр'lо.шаtiСki tzvor·i 135

в а jr a:k: t а r ,е v i с, F'ehim: Тшski d'okumenti mana:stira Sv. Trojke kod Pleva­lја. Sp.omenik Srpske Аkњdешiје LXXIX. Drug1i' raZlred 62, str. 27-85 sa sest falkiSi­mНа, Sarajevo 1935 i РЮlsе!JilЮ.

U mana,s:tiru Sv. Trojke kod РlеуаlЈа iша preko 800 'raznih turskih dokume­nata, 11юјi se ,tH:u ovog isuSijiednih manasitira. Ov'djle Је p,isac dao' 200 ov:ihdoku­menata tаюо, da је od 6 vaz.nijih saopCio fаksiшilе, izvоrпi tekst i potpuHe prevo­сЈе, а o,d ostalih s:kгасепе prevode, krace Ш ,d'uze ilz'viO'd'e od'nosHo r,egesta. Pre1dgo­vor ovO'g rada је' poucan' 'za опе koji se zеlеЬаvШоvim роsl0Ш. Iz njega, kao i ci,jelog ovog ra,da vidi se dюлеklе i Ishvatanje ovog uvazeno,g nalseg оtiјепtаli,Sltе о

naCinu izdаvалја turs1kih sрошепikа kod лаs. Dje!10 јmа оdНсњп registar Јтепа '! ројшоvа. Оуј se do'klu.melnti prvenstyeno 'Нсн man.a:sti.ra u којјта se 6иуа,јн, аН рrи­zaj.u dOls:ta l1J01vih po,jied.inost:i i 6 dru'gim рИњпјјта. Posao је izvrsen vrl0 savjesno, samo је pozalilti, sto autor nije mogao dюпiјеti fаЮSliшil najstarijeg saoUlvanog dЮI. kuшеil1ltа. 34)

В а rk а п, бmег Lutfi: ХУ уе ХVI-ШСЈ aSlrlarda ОSiШа'llil ;iшрегatогllug.uнdа zirai еkопошi,пiп hukuki уе ша1i еsаslЊГl. Вirinci ci1t: Kanunlar. Is,tanbull945. Izd,њпј'е Fiilozofslkog fаlшllt·еtа Istanlbu1skog un.iv,erzite't'a (lstanbIul. U,ri;i'versj.t'e!Si. Edeblyrut faJkiiI­tesi уаУl:пlагшdап) N!! 256. Str. LXXII + 559 + 61.

U лоviје doba 'olsjeca ise u Turskoj: zi'vlji rad па izdavanju istorislki.h ,izvora. Jedan zлаtап korak u tim na.stoja'llijima pretstavlj<a svakako i оушјl z:bornik Sltarih turskih аgгашih zakona. бmег Lйtfi Bark3ln profesor еkопюшskоg i filozofSikog fakullteta роstњviо ,ј,е sebl u zњdаtаlkdа prikaze ргаvпе i finansiske оsпоvе agrar­пе ekonomije Оsmапskеiшрегiје :UI ХУ i хуј vijeku. Као рлеldгњdn:је za to djel0 оп је ргi:stuрiю izdavanju izvora о оуоm pitanju. Prvi znatnijii геzuИаt .tih nastoja­пја jeste оуај zbornik kаПUlllпаmа. Za ~aljnje sveske оп је nav'ijestio OSltale iz·vore о оуоm pita~ju.

Оуај prvi svezak Ваг'!s:аrюvа dјбlа sadrza;je 107 razIJJih 'uurslkih agra:.rniih zaJko,na iz ХУ, ХУI i ХУН :vij.elka za sve dije10,vle Оsmапskе .imperije onoga doba. Svi оу!

tekstovi uzeti su uglаvпоm iz ka'tastarskih deftera koj:i se сиуај:а u a.rhivu PretlSj,~d­nistva vlade u ISltanbulu i1i u Gl1avnojdirekciji ka:tastra u Ankari.

Nas оуај zborn.ik ov,dje interesHje t! pfivolffilre·du эtюgа, 8tO se 'н' пјешu nailazi zпаtап bГOijl kапuппаша Ilюје SlU se odnosi1e па razne turske sa.ndz3lke па nasoj па­ro,dnoJ teritoriji. Taikve kаrШlliпаmе u ovom:e zb.orniku s.u:

1) Капиппаша skа.dаГlslюg sап,dfа:kа iz g. 978/1570. 2) Ohri.dska kапшъпаmа iz g. 1022/1613. 3) Капап za Skopil,je i Solun jz vre.me,na su!Jtana Se1.i.ma П.

4) Srij\e.mslka kаПUПlнаmа iz vremena sultana Murata III. 5) Zакюп о vlа.siша s:mе:dегеVlSkоg sљпdzа:kа iz g. 934/1527. 6) Тгј k3lllilшпаmе bosanskog sandzaka iz g. 922/1516, 1530 i 1540. 7) Ka.nannama pozeskog saJndzaka iz g. 952/1545. Od ovIh kаlfiilюпаша :kod Inla'S

Slи уес izdate i pozna1te sашо b·osanska iz g. 1530 i pozelska, а izdao ih је Branis1av Durdev.

Za ,nasH su паu:ku od Interesa u о'vош zЬоrnblш i neke druge kanurJJname koje s.e odnoSle па raz,ne pokraji,ne Balkana koje su пеkаdа ЬЫе naseljene il1,asim zivljem Иi s3ldrzavajlu propi:seopceni1tijeg ka:ra:ktera. Taikova ј:е, па pr., sofijiSlka kа.rJJUlnПЗlIllа

34) Osvrt vi,di u СlаnJ.ш: L. Pekete: Tiirk ves~kala,rHl1n ne~ri Ve Ьи .j~in ·arzet t i g i m е s e~ е 1 е т. HeL1eten, Istaabul У, 1941, br. 20, str. 611. Madarski tekst ovog clanka iza­sao је u К б r б 5 i С s os m а А r с h i v u т. Budapest 1939.

136

iz"g. 1525., kаllшшаmа za san:dzak Clrm-en iz (јOlЬа sult3Јпа Sulеј:mапаZаkо:поdаViса,

kanunnama nikopolj.skog v.ilajeta iz istO'g vremena. U пјој se nailazi Jedan zakon о vој,пuсiша. Za'tim dvije kапunпаmе Za sa~,ilak SШstгu. Jedna Iј;е 'iz vлеlШ!епа su1i:a­па Sulејшапа, а druga liz g. 1569. Imaju tu daJje dvije kanunname о j'urucima iz XVI vijeka, јес1па а Сigапimа rumelijslko:g 'vШаiј'еtа ilz g. 1530. U nj,oj se govori i о' Ci· ganima l1 smed,erevskom sandzak'U, u паhiјi Branicevo i u Nisu. Osam kапu:ппаmа u оv,ОlЩе .z.Ьюгпiku odnose se па raz,ne dbHasti Madarske. Pisa,c оуЉ redaka ргјр:ге­та prevod svihonih kаПUlliпаlюа iz ovoga zbO'rnilka kojesui,nteresantne za nasu nauk1Ui, а nisu kod nas iZidate.

Upoltrebu Вагkапоvа djela o:laiksava opsezan i рош!'ю iz,гаd·еп indeks.

В а s се У,С.: Neizdati tшsikidоkumепti ю. srpskom us:tаюku 1805 i 1813 godi­пе. Srpski kпјizеvпi glasnik 'Кпј. XIV, 1905 str. 27-34, 122-130, 212-220, 287-293.

U nModnoj lbiblioteci н SoHjii nalaze se cko 318 sudslkih Isidzila koji sadrzaju уг10 vaz3ln izvornitufIski a,rhivskll шаl~'егiјаl не samo za Bugarsk,u ,neg,o i za SUlsј,еdпе ј'UgоslаlvеПlstkе zemlje. Nalj:stariji роЦес!е, iz g'. 1604 а najmladi јЈ; g. 1850. Tu јша i nekolilklo d:ef.tera iz vгешепа Srpskog 'Ulstanka. 1z пјЉ ј,е p.is.ac ,o,vdje saopcio u prevodu i kО:ТlIепtагi:mа neikablko aik:ata kaiJi se odnose Па sрюшеЮluti HSlta:nak.

В а s а g i с, Safvet-beg. Najstarij,i ferman begiava Се.пgiСа. GZM IX, 1897, str. 437-446 i posebno.

Nij1e 1[0' nikakav ferman nego daгovnka (sюјurgаl) Kasima isiпа DzЉапgiга­

уа, gюsроdага turkmепskоg рlешепа Ak-Кајаn,Ји, koju, је оп 29 marlta 1498 g. icZ­dao: Ке:mаllldi.п lsfепdiјаг-Ьеgu, knezu ad Egila. ОУа је роуе:Јја pisana perzijskim jezikoffi, аН smo ,ј;е фаk као jed'lnlui uvrstili u О'уај prikaz. U ,Qlуот је clanikudat юрilS, dOlbar fаksiшiII i slolboldnijiprevod оуе darO'vnlce.

Ро'уеЈја је nadena 'U porodici Cengjc~, ра j1e Basagic па osnovu te сiпј,епiсе i Юlы,t,е!,јlskе 'tradicije zаklјuс,iю, da је Isf,енdiјаг-Ьеg starenlk nasih Cengica. U tom Ы Ыо zпасај а'vю·gа aktaza nasu istoriju. Jnaceto је vгlю, vazan prino:s doslta malglo­УНој istorij,idinaisiiije Аk:kюјun:liU, аЈј ijiel za сudю u гаdоvl1юаоtош pita1n!j:u dO ,пе­

dаVЂО ыО' potpuno ргеУЫеп. Опа uп.оsidоstа svjetla 'uteske еlЮПО'illskе i socijall­пе ргШkе гаЈе u IsрошеЛU1tојkJnеZеv'iпi. Original avog vaznog dlоkuш~лtа је !на­za1.a5t Iргюраю;35)

В е jti с, Аllја: ЕЈсј Ha:dii Ibгаhim-раSjIП vakuf uTravniku, prilog kul:tшпО'ј pov,jesti Тгаупјка, Sarajevo 1942, str. 39 (Otisak IZ »Bl-Нidaje« g. У, 7-12).

lJ оvюј monograflji nalazi Se dюiЬаг ргеУО(1 yakuf-name bosanskog ve'z:ra [), а Ibrahim-P?se (1703-1705) za лјеgО'vе zаduzЫпе u Travln:iku, i nekoli:kO' natpisa sa iSP ошепi:kа. '

Ве ј t i с, АНја: Sokot:ovj'6ev ШОSlt па Drini. КаIЈ. Nar. Uz.dапiсе za g. 1945 . . )\~'ptpi,s па SOlkblovicevu mostu iz,dat је do sada tri pu:ta. Ргуј put ga је ~zidao

:1ylllhаinеd-Епvегi К ad 1 с u kalendaru Сајге{ za 1907g., аН пе sаsviшdа·Ьro i tacno. UРГVОIЮ svjetskam ra:tu оуај је most Ы'О djelimicno porusen ра је ·tom ргililюm

35) Basagicev Clanak Oibjavljen је kа:sпИе i U W'issenschaftlic·he Mitteilungen , ач.!'S о s п li ед uпdd е r Н е r с е g о v i ц а. Bd. VI. 1899 (W.ien), str. 478 Н., pod паslоvош: Der' а 1 t е s t е Fel r in and е r С е п g i С-Ь е g s (zasebno). Оп је svratio pozornost p:oz,na-tbg Ћ-а1Йstё pr.ofesora londoll1skog svеuсШstа Vlаdiшiга М а п о r s ko g, koji ga је iznova lizdao lј n~uc!lo p,bra:diq. Vidi,A S о у u r g h ај of Q а s i пi .:Ь. Ј 1<:'1 h а п g i r Ач-ч о у u п 11 u (90311448) uEuIJetin afthe School of Oriental Studies (Un.ivers1ityof London) sv_ IX,dio 4, str. 927-960. London 1939.

Тшski dip,),omaticki izv.Ofi'---________ . ____ 13_' 7

d.s:t·eCeni оуај natpi,s. Каsпi,је ј,е 'izvrsena геstашас.iја шоstа i ovoga ,n,atp.ilSa ра ga је taffi ргШkоm ропоУ:nо i,Zidao О. К or k u t (GZM XI,1929, 115-120) i pravilno ргосitаоiще, pjes.nika koji ј'е оуај паlфis sastavio, аН оп је tek u Berj:ticevu radu dеfiлitivпо рюuСеп.

Веј t i с, АЈјја: Priboj па Limu pod оsша,n,lisrkоm v]a~scu 1418-1912. Sarajlev10 1945.

Prirkazuj,u,ci proslolst Priboja pilsa:c је saopCio medu os.tailim tekSlt i prevod уа­kufn.irme Hasana sina Musitafina, zароvјеliпikа ,turske posa,de 11 Ргibю}u od 7 jula 1758. ОПа daj,e dosta grade za povijest ovoga Iшјeistа iz паvеdепо,g doba. Tlekst је sаОipС,еП ра skorasnjem пе Ьа!; ,dо,Ьгюm prepisu.

В r ос k е 1 m а п п, Karl: Ејпе tйrkische Urkunde al1S Ungafin. Der Islаш ХУН, 1917, 345-48.

То је u st'yarl reviziran prevod i kоmеп~аг ,j,ednog izvoda iz kadisrkog sidzilla kadiluka ОоЬга Kuca ,Н Slаvапiј.i g. 1556/963. Тај arkt 'objavio је ranije, sa isvojim prevodom G. Ј а с о Ь u svom Idjelu »Нilfs.buch fur Vогilбнпgеп ubler das Osma­n;sc11-Turkische, (2. АuЛ., П., str. 10-12). Znacaj dolkumenta .је 11 tOIffi, stose iz пје­ga vИi cij,ena psenice, јесmа i ујпа u nekim Siе1iша It,oga l!шdНukа.

Ое lј с, Mehmed R.: Turske starine u Beagra.du. Beogradske орst;П1skе по­

ујпе. Ood .. LV, 1937, br. 1-3, str. 69-70, br. 4-6, str. 253.

Prikaz:ujuci ostatkle turskih sрошепikа u Beogradu pisac је оЬјаујо u prevodu natpils ,аа tl1rbetu vеlИ1kоg vezira Damad АIi pase, natpis па turbetu sejha Mustafe 'l natp.i!s sa паdgгсЉпоg sроше:nirkа Alipast Maras1ije. Od, Hek,ih sраmеЛiikа oibjalvljeni su aV1dje i f'o:tografski sпiШdi.

Ое,lј с, Меhшеd Remzi: Bitka kod Grocke poslle lюје iSU Turci ро Itre6 put .zauzeli Beograd (prema tшskim dokumentima). Beogradske opls:ti.aske novine.God. LVП, 19.39, br. 11 str. 712-722.

OVdje је sаорсеп fаksilшil iprevo.d pisma velikog vezira i seraskera Н. Meh­med pase NasruНa110vica Jagodiнca :sbojnog роlја Ikod Grocke iz g. 1739 i dva tшskа pisma uizvodu о osvojenjlu Веюgгаdа. Оаlје, faksimil i prievod natpi;sa:sa рlосе па beogradsrkoj »stашы11-lkарiјli« inatpiis sa паdgЮЬПiOlg kamena Elci Ha,dzi Ibrahim pas,e (iz g. 1708).

D 11 r d е У, Branislav: ОУа deftera crnogofiskog sandzaka iz vreme,aa Skепdег­b,ega СШО1јеviСа. Zapisi knj. XXIV', 1940, 26-29 (Cetinje).

Ra.deCi 11 Arhivl1 РгеdsјеdлiSlt1vа vlade 11 Carigraclu 1938 g., Durdev је prep.isao medll1 os:talim i dva сгпоgог~rkа dleftera; u оуоm radll1 saopCio krace izvode iz njih:

D U r d ,е У, Branislav: Sгешskа kапuп-паmа iz 1588/9 godine. GZM, ПЮlvа se­rija IV-V, 1950, 269-284 (18a faksilffililom)'.

Ро do sada jedi:nom poznatom prepisu u kodeksu Ы. 2 Тшskоg arhiva Zemalj-8k'og muzeja u Sarajevu, рјБас је ovdje saop6otursikitekst i previQ,d na:j,starije poznate kanun-l1ame za sandzak Srijem. Kako је prepis dosta 10s, рјвас jle s'Vоше

izdanju prblozio ј faksimil izda1tog tek8ta. Po,da·ci koje daj.e O'Va kа:пюл-паmа UlПlOsе

поун sVij'.eHost U рНапје kпеzюvа, ргiшiсurа i martoloza.

D н r d е У, Вга1Пiјslаv: Nesto о vlaskilffil starj;esinama pOld turskolffil upravom. GZ М 1940, 8tr. 49-67.

138 , Hazim' ~8;ba'novic

Na ЮISПОIV,и vise pr,elPisa оу,оје је оЬјауllјlеп kгИiCki t~kst iргеVЮld vlаskюgа za· lюпа iLZ d'O:ba Sulej.mana П, dvaberata s faksimi1ima, izvornim bekstom i prevodi. mate јемп ferman и prepisu. Dоllшшепti potjecu iz godi,ne 1632-1651, а svi se ШSи USlta:no,ve kneza i primi6ura.

D Iu r d е У, Branislav: Poze'$ka kanun·,nama iz 1545 godi,ne. GZM, Пlо,vа serija' 1946, Sltr. 129-138. '

Zia: vrijeme sva'jih studiJa и ls1talnlbl11'Iu plsac је iz originala p,repisa'O i :Qvdje ри­blkiraa izvarni tekst i prevod naj:starijleg pa~na~tog turskag zakOlI1i'ka (kanun-na-

) V vk' dV~I. ' I та za pozesl 1 san 'Zi:1lћ.. '

D и r d 'е У, Branisla'V: О kпеZlOiVilШlа pad 'tursk,om upra'V'Om. Istoriskicas,aqJ'is; Organ Jstarislkog 1nSltibuta SAN I, 1948, 132-166. \

Ovast'udija Branislava Durde:va nasov,dj~e za'llima staga 8ta Sll и ,rrјюј юibјаvlј,е­

па Id'Va turlska diokumenta о' ustanavi Iknez'Ova. i t'O jeda,n пеdаtiгап Ьега:tЮnеzи Уи­ku sinu Вlaskovu 'iz ргуе роЈюvi1пе ХУН 'У. i mel{/tub basa:nskog divana а sporu kne­za Danje Jase,nilc'e i zaima Mahrnuda aika ba8tine »Tonk,o« iz g. 1644. Dа1шmепti Sll O'bjavlj'eni u faJksim.i1im'a:, tralnskripciji i prevodu.

D и r de У, Branislav: Kan11'n·nama ibosanskog 'sandzaka iz godine 1530. GZM. Nava seri'j'a, SV. III, 1948, s:tr. 189-200.

Ти је abjavlj.en izvarrii tekst i pre'Vod o.nig,1nalne bosanske kanun-name i:z ка­

tаstагslюg deftera (Tapudefter) Arhi:va Preltrsjedini8uva vlade и Ilstanbulu br. 157. ТIO је za sa:d'a najstariji ko.d na:s оЬјаvlјепitшski zalkanski spa'menik о. Basni.

Е f е 'п Id i с, Fеhiщ: Placanjle dџ.Ьrovњetkоg ,danka Tlur,cima. И.аlепdаг Gajret, z~ gad. 1939, str. 218-220.

Uz оуај ra1d pisaJc је Qibij'avia :negativ fаksimы,а јеџrюg fermana Isulta'lia Murata IV iz 1638 godLne, ,1юјim :se nala·ze turlskim vlаstiша da оsigшаји put dubravaokim poklisarimaka.d nase harac и Carigrad.

, ,E'1'e 'z!Qv.rc, GШа: Tursko-srpski sро:шепici du'brava.ckog arhi.va lSa 17 faksi-miil,a .i vise cntezavode.nioh zigO'va. BeO'grad 1932 (Ot'ilsak iz ЈиgOlslаvепslюg fi1aloga, Ilшј. XI, 1931), 5tr.84.

Me-du ovim spolme.nkima ima i 14 f,ermana i ~.uЈгuldiја n~ tшskаш ijieiZ,ik:u., ka­j1e је pisac оЬјауја u faiksimiHma i prevodlu. Dоk.uшепti potjecu iz vгещепа ad 1563· -1752 i saapceni su dаЬГО1. Na kraJu јта ,rj.e1cnilk ISitraonih' i malnJe !(ЮIZJI1Iаtih r;ijeci i i.ndе,Юs IЫ,cnih i mje.snih iшепа. .

Е 1 е z о v i с, G1isa: Turs.ki sращеn:i,сi и Skaplju. (OtirSak iz GSND, knj. I, 1929, sv. 1-2 Skaplje 1930, str. 122. .

U a'VOIm p,ionirskam radu 'па ispitivanjlu tur,skih stariina Skoplj,a i ,пјiЉQIV,iш osniivacima рiзас ј,е o.ЬiJa!VlhOI pet vakufnama и iz:vо.гпi'kи, pr'evodu, а ,diJelO1m ,ј. faJksJ!ffii­Нта i sedalm .sta:r.ih пa!l:рй;sа па iiSlti naal1l.' ,OVii dia!kJummti pOltJeou U'gla'V1nom dz ХУ. i XVI iSlDaljieca,a prillOzeni f аk:si\шbli ,dajlll ,ra,du паюаlltн vгјјеdпоst.

Е 1 е z а v i c,G1isa: Pri10zi za ista'riju manaSltira Bukova Ikod Nеgоtiпа i IпЈе­gюvе blize idalje alko1ine. Bratstvo ХХХII, 1941, str. 130-175.

Оуј эе priLo,zi sasta~e ad' pr,evada, apsknih i ko.rilsnih kоmепtага па sest, sеd'alШI turslkih dokumenata кај! зе odnalSe па spoamen'u;ti manastir i onu nеgоtiпsk'l1 kraji!nu iz vremena od 1816"""':1826 gюdiпе. Svi эи QlVi d'oJkumепti repra'duci:rani u vrlo JalSnim faksi,mi1ima.

Тurэki d'i:p1юmаt'Ш<,i izv,ol"i 139

Еаilе z о v i с, Gliis'a: Turski spomenki za IlsФоriј:u Вею,grафl i Srblje. Beogra'd­ske ops.tinSkJe novIne XLV j 1927, br. 4-6, 'str. 261-264.

Е 1 е z о v i с, Glisa: Turski spomenЬci u Skopljlu. GSND, sv. 3-:-4, Odj,e'lj,a!k za drustvene ,nauke, 1930, ,str. 177-192.

Ovdje је ohjiavljeno 14 raznih na1tpisa sa tJurskih spolmenilka u Skopil1j'U iz vr:e· ' тепа od 1446 do 1813 g. .

Е 1 е z о v i с, GliSa: Turski эротепјlС! u Skoplju. GSND, к.nј. У, o.dj. 2,Sltr. 243 -261.

Nas:tavljaj.uci svojl rad па isp-itivanju turskih .spomen-i,k&u Skoplju, pisa'c је u оуот cla'nku dao jeld,an ferman Iz 1724 g., vise biljezaka iz ISlkopskih 's1dzbla, Jedan iZlvjestaij; о pr,egledu mOlsta па Var,daru iz 1735 g. i пеЈюli~Q' па1tр;ilsа Sa IIlialdig,tIolbnih spomenilka. Sve је to saopceIlio 'U izvошоm tekst'u '1 pr,evodu. .

Е.\ ez о v i с, Gllsa: Sko!'psiki LsaikolVi,c,r i Pasa Jigit-beg. G~ND, kiЧiј!. IХ, sH·. 159 ~168.

RаiSlр.raIVlјдјш;i .p1tanje po:r.ijleikla s1kopSk.ih Ishalk!ov;i.Ca pLsa.c Је .ov,dj,e saop60 jos sе,dаш natpisa sa' razn,1h starih turskih sрошепikа u Skoplju .u izvоrпоm telkstu i prevod,u. Оуј natpiisi lюtјесu iz шеduvrеmепа' od 1503 do Ц;В2 ..

Е 1 е z 'ОIУ i с, Glisa: Tu-r'Ski sрошепici. Sa'brao, sredio, 'preveo, рюtJuшасiо i оЬјаујо Glisa Elezovic. Кпј. 1, sv.I, 1348-1520. Beograd 1940, str. XXIV + 1204. IZJd,a­пје Srpske Aka'demije. ZЬоrпйk ,za istocIli~alcku is:torisku i 'kiпјizеvrю gradlu,. Serija 1, knj. 1.

РгiшаЈuCi iz' Веса tu-rsk.e SРOlшепikе DubroiVaCikog афivа SrpSika Akademija preuze.la ј,е па .s:e:be moralnu obavezu daioh izda. 1 опа ј,е ~aista pocelada izdaje kako ostale, tаlю i tur'SJke dok'Umente o'voga 'arhiva. Go.di'ne' 1930 Pretsjednis,tvo Akadeinije је i8crpno pretresl'Ol pitanje priblra.Ilijai о:ЬјlаvЩvапја .is;tocnjao~e' 'кпј'!­zе,\{'П'е i istorijske grade i u tu ISvrh'u 'UI.stanovilo pos:eban Q{H)or. Na poziv Akademi­је оуот је pOSllu рr;stuрiЮi potkraj 1931 g. Gli!s'a Elezovj~ sa Sej.h SаduddЊпоm, starjesinom Rifailjske telkije.· u . Skoplju, аН se sej:h b,rzo ra~bolioi napustio Beogra,d, а Bl,ezovic nastavi'ol lSam. 1 :tako se nakon V'iise gOldi,пащјlеgо~о,g uрlоrlпо'g ra.da ро­јаујо оуај zamasni zbor:Hik tur'Slkih spomeni!ka, koj.i za~sta prie:tstavlja najlZlnacajnijiu zbirk:u tшskih ~роmепlkа, ne SalffilOI kod nas, nego i 'а svijleJ:t!:. u OiVom Zborniku јта иlkupn.o 225 'turskih spomenika kojis'u saopceni u prevodiu, а dobrim dijelom i trаЦISlkrЉirапi u роsеtmч. lt:ur'sikJu la,tinJku. Od toga је оЩ>140 ,dОlkUlшеnаtа ovdje prvi. puta obj;a'vljeHO, а osta1i su !uzeti iz drugih ~bornika i radJov&. Pored dоlшmе­llat.a iz oznacenog perioda u оуој zbirci ima '1 dvadesetaik. .sрошепikа iz Шlюgо ka­Slпiјеg vr·еlшепа. Odlilke 'OiVOga z1ы�:'шilkаa SiU опе mIlio,ge'paraJ.e~e' i~medlu turskih pli­sama па 'turskom i srpsk:o-hrvаЈt,SIkоm јеzilю~ Zat'im, ЩЈ\о'gе, c,esto vrlo lюri:sпе ы­

ljeSke, kome,n:tari на. Naravno, оуа:ј' opsezni posao nй~e шоgа.о :ni oSltalti 'bez эуојЉ неdЮlStаt·аkа i omaski, аН i pored sVleiga toga, ОУО djeil.a pret'Stavlja postovanjado­stojan пасри i оно је prijielko роtrеЬtю SiVakom radnilku па pro-uсаvаl1lј!U паsе ро-vijes:ti obu'hvacenog razdoblja. .

F а Ь i а п i с, Denato: Fi\fmani edilti е iпеdШ. dei sultani Idli СопSi:апtiпороli ај IСЮln1Vепti frапсеlsсапi е аНе а"U1юritli civili di Bosnia е di EriegoiVi:na. Fkenza 1884, str. V + 156. ..

U tri franjevacka sаШOlstапа centralne Bosn:e (РојпЬса, Kresevo i Kr. Sutjeska) sacuval.e su 'se пајЬоgаЩе cj;elo1vite zbirke turskih dоюumепаtа !UI 8'08пј. Od 'tih ,do­kumenatalzdati su u оуom zbornik'U loatins,kl prevpdi od54 ferim1ana i 4 bujruldije

140 Hazim Sabanovic

њоје su izdate !Ьоsапskiш fгапјеvсiша. Оуј su prevodi,uzeti iz A,tanackoviceva: ruko­pisnog zbornika ikoj.i se сиУа u Toli!Sl i IU Рој;пјсј, kako s,uto ustanovbli Matasovic ј Jelenic. Iпасе је уес Matalsovic upozorio, da је ОУО ilZldanj.e угјо slabo ida угуј kro­noloskim i dгugiш роgгеSkаша.36 )

F е k е Се, Dr. Lud\vig: Бпfйhгuпg iп die оsmапl'sсh-,шгkis,сhе Diрl0шњtik der tiirkischen Воtшаssigkеit јп Ungarn. 1. Lieferung. Вudiшр:еstа 1926.' LXVIIII +135, oiktav sa 18 ta!bli.

Do!k је Kraelitz 1:1. svojoj zlbirci dao di'Plomatlcku obrad-u ~ашOi jedne vrste tur­s,kilh рisаша, carskih fегшапа, doHe је Fekete u IClУОn1 гешеk djelu izlоziю t1uirsku ра-1,eografiij-u i diрlошat.iСki obradio vise vrsta t:urskih dоkuшеtnаtа. Zаtiш је olbj.avio пiz sашЉ turskih dоkuшепМа u izvоrnошtеks,tu i 'пје:шасkош prevodu, ргю,ьгапЉ Jњko, da posluze vise kao u'zorci raznih vr.sta 'turskih sроmепikа роsшаtгапih sdiрl0ша­Шkоg gJedis.ta, nego kao zbirka istoriskih izvora. Dоikuшелt,i su isaopcend zаmјеrnош паuспош solidnoscu. Djelu su prblozenl Ij:asni sпiшсi svih оЬјауlјеп.љ dоkuшепаtа.

Za nasu is.tc,rijJ u оvош је djeLu. пајzпаСаi·пiј.е опо рisшо bosanskog .sandzaka Оsшапsађа Маksiшi1iј.апu II jz godine 1572. Pismo j1e izdato u Вапјој Luci i Id.okazuje da је stoJ.ica Ьоsа,ПlskСlg пашјеsпikа шпоgо ргј,ј,е g. 1580 prenesena iz Sarajeva u Ва­пји Luku. 37 )

F е k е t е, Ludwig: Turkische Schriften au.s dеш Ardhive des Раlаltiпs Niko.laus Еsћегhаzу 1606-1645. ВU1dilшреstа 1932,S1tr. LXXI + 501 s 10 tabli i 1 kагtош.

U аГЫУи glasovl,tog madarlskog drzavnika Palatina NikOlle Esterhazy-a сиУа se uz druge i 150 turskih pisama iz oznacenog pNioda koja su lorvdje OIЬјаvlј1епа tako, da је 77 pilsama sаорсепо u originalu i ,пјеmасkош prev!Od'UI, а od OIstali:h .su dalti sашо izvodi kаtkњd i Isuvise kratki.

Ne!ki od оvihdоkuшепаtа su od osobite vaznOlsti za historijiu Madarske, a1i се

u ovomod;Jicnom zborniku пад dosta grade i jugoslovenski ist,orik. 1z ovih.se do­kumспаtа шеdu ostali'illI jalsno ogleda оdпоs Ьюsапskоg vezira i Ьudiшskih pasa onoga. угетепа.38) ОУа su рisша pisall оноугетепј beglerbezi idru.giturski d,rzayni., с! u Madarskoj, od kojih su mnogi Ьil1ј sinovi Bosne (Musa-pasa, Murteda-pasa i ,d'r.). Uz djel0 је ргilоzепо deset jasnih fаksiшllа па,ј:vаzпiјih dokumenat.a i kar,ta Madarske iz OIПiо'g ,doba. Na kraju su dati odlicni indeksi па tUГSikош i пјешасkо'ш je.ziku, а па pocetku su iznesene i jezi,cn:e osoblne dоkuшепаtа sto јта роsеiЬап zna­сај za .turko'!o'giju. Rad L. F,ekete је u Isvak,om pogledu uzorаlп. 39 )

F i 1 i Р 10 V i с, Nedi!/11I: Тгј bujruldiijie Nuшап-раSiе СиргШСа. Кај. Gajreta za god. 1941, str. 203·--226.

Ovdje SiU objavljen.i dоЬгi sn;lшсi, prepisi i fjf1evodi trij>u bujruldi.~:a sрошепutоg'

Ib.asallskog vezira, а оdiПiOsе se па njegovtl еkSРбdiсiјu рюtiv Сгпе Соге 1714 godine. U clanktl је dat i.slcrpan prikaz dogadaja па koje se b'uj;ruldiJe odnose.

36) Dr. Josip Matasov'i6: f о ј п i с k а r е g е s t а. Spomenik Srpske Akademije 1926, (uvod). 73) Vidi prikaz u Le MOllde Orientale 1928 (Z,eble'rlsteen). 38) О tom је p,itanju па osnovu ovih ,dokumenata nэ;рisаю F •. S,pa1ho ZЗil1ii.mLjiv clanak: О d п о s

bosanskih vezira i bu,dimskih pasa. Ка!. "Naroldna uzdап'icа« g. 1935. 39) ИР'. F .• Baij!r,akltareviC: Esterhazije'vi ,burski ,spis,i о Jugos!a'viji ll1iагюсitо

о В а с >k '"' ј (,рю,С. 17 'V.eka). Sepa,na,t iz G1asnika Istorijskog drustva u Nоvош Sadu. knj. У. sv. 3, str. 342-357. Р,гikаzщ;.uСi o~e Ispise Вајг.аktњrlеvi6 је ovdje preveo feketeova regesta dvaju рј­

sama i jedno u сјеНnј па osnovu prHoze;nog snimka, jer је to za nas intcresantno pismo fekete па пеlю1ikо mjesta pogresno shvatio, ра је revizija gli:13J potrebaa. Prikaz O'v()'ga Zborl1ika vidi u N о v о m В е ћ,а, r u У, 1931-313" br. 23-24, .str. GЗб od [Нi(ашdiiј,а)К(геsеvlјаkоviс)] i u G I а s п ј­k u I s t. d f! U S t va u Novom Sadu, ј"Ю1;:. IV, sv. 11 (Fehim Ba~raktalr'evic).

"~ ___ Turski dip!o~"-a~icki izv-=0::c,ri"--_____________ 14_'

F i 1 i Р оу ј с, Nedim: Jedna kапuп-,паmа Z'Vornickog sandzaka. GZM. Nova se­гјја, iSV. III, 1948, str. 223-234.

Dc, sada је pronadena samo ј1еdла kапuл-паmа zvornickog sa,ndzaka. Ovdje је о'Ьјау,lјеп turlslkitekst i pr"evo.d te Капип-пате. Ona potjece jz druge polovine XVI

~kk~ • Filipovic, Nedim: Carska zapovijedBesare'~t1.GZM,nova serija IV-V 1950,

285-294. Godine 1563 vrsio se u Bosni novi kata8tarski popis жmlје ра је tom prilikom

sultап Sulејшал uput,i,c pov;jereniku toga popisa zaimu Besaretu jednu vrlo. i,пtеге­

santHl1 i vaznu instru:kciju koju је РШроујС оу,Јје Izdao uizvornom teks:tu i prevodu i ulkazao па njen znacaj za nauku.

G r z е g о r ze ,",Т s k у, Jan: Z sidzyllatow ru'~elijskitc;h ерокј wyprawu wieden­skiej a,cta tшесkiе (tekSlt turecki i polski) w1e L\vowie, 1912, str. 264 + 144.

U ,о.уоте је radu pisac probrao, па POlijski ргеуео, а dobrim d,ijelom i u origi­паЈи оЪ~;аviо 129 turskih dоkU~П;lепа.tа iz sudlskih protokola nekadasnjeg kadiluka t1 Sofiji. Dlckumenti potjccu s kraja XVH vijeka (1680-1685), а odnose se па razna pita.nja iz djielokruga sроше.)шtоg kadiJ,l1ka. U нј:јтајт.а aekih zanim:lji~vih pojedino­st.i i za nasu istюгiјu iz опЉ гаtпЉ vгешепа.

Н а d z i Ь 'еЈ g i с, Нашild: Bosal1Jslka kanun-nama iz 1565 godine. GZ.м. NOIva se­rija, sv. IП. 1948, str. 201-222.

Na osnovu jednog rukopisa :turskog arhiva spomeautog пшzеја (lmTentar ка­

нuп-паша br. 1, sltar,i b'r. 1054), pi's:ac је objavk: teks't iprevod kапuп-шimе zabo­sanski sалdzаk iz g. 1565. Ти su narocito znacajne odredbe о икјпр':'"" ciflucilill'a i zakon о tapij:i. •

Н а d z i Ь е gi с, Нашid: КаПl1п-паmа suJltana Sulеј;mа!па ZаЈkопюdаlvса iz prvl.h godina njegove vlade. GZM, ПОУа s.erija IV~V, 1950, 295-382.

Jos 1912 godine оlЬј1а!viю ј,е', како сето kasnije vИје,ti,tшski tekst О'уе kanun­пате М е h m 'е d А r i f Ь е у i to IПа оsлоvu ,јеdлоg beckogl pe1tcarigradslkih rukopi­sa, аli ти !se rpored svega tюgа potkral.o vise pogre!siaka, medu kојiша јта i takovih iz kojih se vidi da sam izdavac пјје ргауllпо shvatio пi raz,umio neka Iшј.еstа. Sada је Hadzibegic па ОS:поvu' ovo.gaizdanja ; pet saraj,ev~kih ruko'Pisa pre-veo ovaji za-kon па nas jezik naz,aacivsi pri tо'Ш sveznatnije razlikie ројеdiпlh .гulkорisа. Ргitошu' је Ha,dzibegic obHlhvatio i ISve рюрisе орее 'kaaun-name Меhшеdа II koju ј'е izdao Dr. Kraeli'tz g. 1921 u ВОС (1,1921. 8tr. 1-48).

Н а d z i Ь е g i с, Нашi,d: Opsada Niksiea 1877 g. prema izvlj,estaju пiksi6kоgпа­Ља. IstЮlгiski zapi:si. Кпј. IV, sv. 1-3, s'tr. 49-65.

ТЈ оvош·е clanku оЬја\Тlј.еп је u prevodu izvjestaj niksic'kog kadije Нusе.јп Ruhi t)ozica о crnogorskoj opsadi Niiksica 1877 g.

Н а п d z i с, Mehmed: NеkЫЫю fetvi nasihl11iuftija iz tшskоg dOlba. КаЈ. Gajret za g·od. 1939, :str. 206--217.

Fetve (РГа'\iПа шiЩеајiа) ka.oizvori, пагоб:tо Za pravnu istor,ijll1 iша:јu veIilku vгiјеdлоst. Ov.dje su istakniu:te леkе diplomaticke оsюы,n,е fetvi, а zаtilш sаО'Рs'tепо sest огigiпаlпiћ fetvi domacih muftija s faksimiIimal prevodima.

Н 6 r та п, Копs:tаutiп, DјрlОП1а . SP1t;111a. Gazi' Аhrпеd-'kапа iz godine 1127 ро hidzri (Ј 714 pOIslije I-Ir.). GZlV\/ JV, 1892, й't: 387 rf:

142 Нзzјт ~l1banovic

Та ,ј'е ustvari bera,t spomenutO'g suMana ОнЬ'ло;у,сапlmа da шоgu imenO'vati svo­ga kon,zu!a u siгiSlkOlШ Tripolisu i па Cipru. Тај 'jle be.rat ovdk objalvlj!en .u islabom рге­vod'u s faksimHO'm.

Ј ас оЬ, Georg: Turkilsche Uгlюпdеп (Mit 4 A·bibiildulngen). Der Islam ХУН, 1917, 269-287.

Kad је Madars!ka akademija .pocelalzdavati шаdагskа pisma ,budimskih паmј.е­sпikа, О'Пidа ј,е prof. ЈасаЬ, Isша,tгај.uCitJurskа pisma ,t1h лашјеsпilk!а шпаglO vаZп.iј,iш, forsirao nj'ihova izdava,n,ja i .u gornJem prilOlgu saOlpeio, !kao prolb,u, cetlri tako,va рј­sma: Originalna pismo раsl:ј:еdпјеg badimskog pase АМшгаhmаПа MarkgrOlfu Нег­mannu od 8 sep:tembra 1685 g., zatim рisшо Ьudiшsk!о,g раiЗе Mustafe SO'kdloviea ка­d:ijiKOIvina (Schaflnsel, danas Csepel Isziget) iz 1571 g., da ,шu posalj,e 200 c·era'hora za gradnjlu velikag mosta izшеdu Peste i Budima. Dalje, jedno pisma istO'g раiЗе, kojim se nareduJe isl,j'eden,je ne~og pravnog sporal najpaslij.e prok,Jamacij.u Kara Mustafa­раiЗе iz g. 1683 па Is!talnovqi:ke Веса.

I К а d i С, Alij1a: Ferman 'Sultana Selima III 01 :plovidibi broda L'Onorat'e B9'ccese.

GZM, IV. 1892, 8tr. 783. Ov,dje је d,a.t snima!k i prevad ·sрошепutоg fermana.

К е mu r а, Sејfudiп: Turski dOlk.umenti za po'Vljest 'bosaЛIskih katoilika. GZM, XXI, 1909, 8tr. 559-575.

Kelffi!ura spada medu prve l1аiЗе radnike па iZld'avanju tufiskih spomenika. Аlј ргј­SitupajluCi ovame poslu bez j,kakve metOldolos>ke i паuспе spreme, njegovi гаdюvi оы­luju mno'gim krupnim тапата i nedostatcima. Оп, је cesta pogresno сНаа dokumen­ta, miJen:jlaa njihav pravapis, ргеvюdiю 1 s'UvEse slobodna, cesto sа:sviш :р а gгеls'По. Da­tUIШlе је VГiIo cesta раgге8П101 pr(xaCUJnavaa, stoga njego'Ve radOlve treba cesto pJovj~­riti. Ali ipa!k, Кетша је u svo}e doba olb'jav'k"onako !kako ј:е umiol mogao velik ,Ьгој turskih dokumenata koji ргеЦ,tаvlјај'UJ znatnu i:storijsku gradu, ра nJegov radSitoga, . p()lred svih SV!Q'jih. nedostataka., ko'ji lakO' pada:jlu u осј п,е sаmю orijentalisti, nego i svakom гаdпiku, ipak Zlаsluъuје ргizпапј'е i Ысе upo1reblj'ivan sve d.oHe, dok se пе

izvr8i njiegova revilZija. Оуај nj.egov prilog sastoljd ве od devet pre,pisa raznih turslkih dolkumenata i

пЈihюvih p.revoda о ozThace.riom pitanju, а potjeou'l~ meduvreme,n,a od 1703-1830.

К,е m UJ а, Sejfudi1n: Јаупе musliшапskе gгаd,еviюе u Sarajevu. GZM, ХХ-ХХIП, 1908-1911.

U c.etiri navedena godista sрOlшеnu,tоg Glasni!ka pisac је pod gоrnј'iш паsl0VOlШ оЬјаviю op!seznu grac:tu о 41 sarajevskoj dzamij'i i druglm јаvпiш u:stanovama. Citav ovaj rad vise Нсј Iпа zbirku dOlkuшепаtа о роstаvlј.епош predme!tu, nego па neku obra,diU. Dokumenti su uzeH skorю i.SlkLjiucivo iz isИZ.ilа saraJevskog kadiluka, а saO'p­ceni SIU и tlUlfsikJошtеkstui sik\rae·enim p,revodima.

К'е ши r а, SejfHddin: Stara hriseanska crkva u Sarajevu. GZM, ХХIII, 1911, str. 297-302.

Ni Ito пјје nika.k!va rasprava, ~ego tekst i prevod јеdпюg fегmа,па iz 1792 g. i јО'8 nekoI'llko sluzlbenih turskiih po,da:taka о pravoslav1naj crkvi u Sarajevu, datih samo u pr·evodiu.

К е m u r а, Se,jjfudin: Bi1Je8ke iz prosLosti Ьоsа·Пlskih katoHka i njihovih bogo­mоlја ро turskim dоkuщепti.ща. Sarajev'o 1916, str. 80.

Turski diр>10ШYcltiсki iZVОlгi 143 ~~---------------------------

Ne radi se ov,djeo ne:kim bbljes:kama, ,kako to nas10v ovog radaupucuje, nego о 52 turSlka dоkuшепtа о p010zaj:u katolicke crkve i puka u BOIsni podturskom vlais6u~,l5.ojii s:u оvdје'sаЬга,пi i saop6eni u izvornom tekstu s ne:koliko faksimbla i skгасепilШ prevodima. Je.dan od оујћ dokumenata po,tjec,e iz ХУ (Ahdnama), dva iz ХУI \iijle'ka (1568 i 1592), а osta1ii iz шеdЈvгетепа od 1708 do 1852 g.

К е m u r а, SeJft1tdin: Prvi STp'Si~i USltanak pod Karadordem od go,d. 1219/1804-1279/1862, ро tu.rskim i,zvorima, Sarajev'o 1916, Is,tr. 396.

Ni ovo dj1el0 пiје nikakav zaokruzen prikaz,kako Ы se ро naslovu oceki'valo, ,ruego dosta veH!ka, al~ не i p'otpuna zbirka tarskih dokumenata о РГУот srps:kolm ustanku. Ovdje је u izvогпi:ku i prevodu o,b,j;avljeno 160 ,zvanicnih turskih pi,sama, ruaj­vise iz saraj,evskih sudskiћ р ГOIto:kolа.

К·е т u r а, Sejfudin: Saraj'ev:ske muftije od 926/1519-1334/1916 gюdiпе, Sara-jevo 1916, s,tr. 31. .

Por,ed kra1Jki!h biografskih pod,ataka i to пе bas uvijek pouzdanih, ovdje se nalazi ; 'lliekoliko izvornih turskihdokumenata о ovoj Lnstitu.ciji.

К е IffiI u r а, Sejfudin i Corovic Vladimir: Pri10zi za i,storij.u pravoslavne crkve u Bosni i Неrсеgюviпi u ХУIII i XIX st01jecu. GZM XXIV, 1912, str. 413-442.

OV! prilozi sadrz,avaju шеdu oSita1im i 15 sto u originalu i prevodu, sto opet u krat'kom izvodu saopcenih Itшs'kЉ dОikщrnепаtа. Dokumenti potjecu od 1763-1805 i dalti Sl1 nesto savjesnije nego u o'stalilm Кетшi1пiт radovima.

К б р·г ii 1 а, Меhшеd Fuad: ОsшапМ kanun-name1eri. МТМ. IstanbuI 1331, sv. 1, Ьг. 1--2 i 3.

Као ure,dnik gornj;e revije КбргаШје pod gornjim nas1ovom o,bjavio Idvije ka­пuп-паше. U ргУа dva IЬ.г:оЈа izdao је ро 'dosta losim prepisima tzv. kаПUП-lпаше-i'sа­hiha. Опа kao uvod ima ЕЬи SUUdO~Ui bludilmsku kапuп-паmu, а zatim d.io kanun­пате koji se тавј!е vise sIaze satzv. :kanun-name-i Ice.did. Ovgje ima mnogo prepi,sa kюјi ISU iпtеГels'шnltпi i za nals!u nauklu. Ти ј,е i јеdпа kаruUJп-пата о v'оЈпu.сiша.

U trecem broju sрюrnепu:tе rev1jie Кбргша је publkirao Iklanu.n-namu koju је sa­stavio АЬdluгаhтап-раsа 'et-Tevkii ]676. ОУа kanun-nama govori о vгhоvп.iIШ drzav­пјm ,otrganima iшрегiје, ра utoli:ko mOlze i nas zапФтаti.

Кю r ku t, М. Oervis: Nesto о turski'm dokumenHma arhiva OabTovac'kog. Otisak ilZ GZM XL, 1928, str. 145-160 i poselbno. Sarajevo 1928, str. 15.

Uz nekoHko podaitaka о turskim dоkJurnеПit.irnа uоvош arhivu, 0lv1d.:je Је saop­ceno u izvоdiша 18 od tЉ dоkuшеnаtа iz vremena od 1603 do 1805. Dоkuтепti tre­tiraj'U Ьоsапslю-dнЬгоvасkе оdпюsе ,ј pruzaju nelsto zапiш1јivilh pojedinosti.

К о r k u t, М. Derviis: Jeda.n zvапi,спi uшk Ikrv.i lillIed:u Arnal1'tima. Ка1. »Gajiret« za god. 1939, str. 148-158.

ТН је publiciran fа:kisiщi1, ;transkriblran tekst i prevod ,joedinog akta о uтiш кгуј iZlшеdu stњcnolvnika sela Decana i Crnobrega u dаkоvасkош srezu od 31 augusta 1887 gоdiпе.

К r а е 1 i t z Gre'ifenhorst Friedrich, Капiiп-пате SuHan Mehmed des Erolberefls. MOG Bd. 1, ВеК 1. \Vien 1921, str. 48.

К r а е,] it z Friedrich, ОsтаПlisсhе Urkand'en јп tйrki:schel" Sprache aus der zwei­tеп HaIfte de:s 15 ЈаhгhШ1ld'ег·ts. Ејп Be-iltrag zш Оsтапis,сhеп Diрlошаitik, Wien 1922, S!t,r. XIV + 111. -- Sitzurugsbe,rkhteder Aik\аdешiе der WissеПlsсlhаf1tlеп pohbl.-hist. ЮЗiЭsе, 197Эd., 3. АЫ. Wi,en 1922.

144 Hazim sabanovic ------------------------------ ~------------------------

Оуа publiika:cija јта dvOStfiuku vrijednost i iSi!'uzi dvоstгukош сНји јег пат pruza zbirku dOi~le lliеUРЮ1tгiјeiblјепihtuгskih spomenika, а uјеdп,о pret.stavlja 'kamen teme­!јас za izgradllij.u Oislmansiko- tursk'e 'd:iplomatike.

u оуој ргуој dobro urеdепој zbl.rci lоsmаШlkо-turskЉ spomenika objavllljlel1a su 24 origi1nalnatlu,fiska pisma iz dгuge роl0ујпе ХУ stoljeea. Ргуо se сиуа u Drzavl10m arhivu u Moskvi, za,dnj,e, (Ьг. 24) uze,t,o ј,е iz jednogsv-eska turskih spomenika Naltio'11al bib1iotelke u Веси, а Sva iQ'Stala pOltjecu jz Drzavnog arhiva u Dubrovniku, oda:kle su s mnogim Idгugiш dоkUIШlеl1timа i kпјigаша g. 1833 odnese113 u Вес.

Dr. Kraelitz Ij:eiz tih dоkuшепаtа izdvојiЮ 1 23 kO'111ada, prepisao ,Љ, dao пјЉоуе fa,ksimi1e, ргеуео па l1јешас1ki i s јеdl1iш dоЬгiш uvоd'ОШ о пјЉоviш diрlошаНerkiln'l ОS:ОЫllаша риblјсјгао.

Kada su ostali dоkuшепti d11'brovackog arhiva роугаееl1ј u Beograd, ovi 811

ostali i l11isu пikаdаvгаеепi, ра је sreea da su паш se u OVOij iz/blrci sacu1vali пјihоvi

dobri faksimi1i. Оу,ј dоkuшепti јтај:и zпа1tап znacaj za опо dOlba nas,e povije8ti па koje se od­

поsе. Ргещdа Љ ј.е С. ЕlеzоviергеvеЮI ,и. svош ZЬогпiku, а pokoji popratio kогi:sпilШ пароmелаша, ipak оуа zbirka '11Iij:etirh,e posta;la 'kЮld паs 8uvisna. '

К r е s е v 1 ј а k о v је, НаiJпdiј.а: Dzашiја i vаkufпаша МUlsНhudkю Cek,re!klcije. Prilog puvljesti Sarajeva ХУI .stoljeea. Saraj;evo 1938, Sltr. 24. (Pres;t. iz GIVZ 1938).

Оуој је studiji ргilоzеп faksimbl: arapsikog teksta i prevod vakufname sрошеl1U­tog dЮiЬгоt'vога od augusta 1526 g.

К r е s е v 1 ј а k о v i е, Hamdija: Vodovodi i gгаdпј'е па vodi u stагош Saraj.evll. Izdanj;e Gradske stedionice opCi:ne grada Sarajeva, 1939, 8tr. 236.

U оv'Ош djelu saopeerllO је Iшеdu ols,talim i sеdашпаеSlt l1atpisa sastarill sarajev­skill ces'aJna 'и originalu i pre'vodu, nekoil,i!ko natpisa s mOlstova i пisала kao i naj.stariji dоktlше.паt u kоше se klcld na:s sрошilпјiе vodovod.

К r е s е v 1,ј' а k о v i е, Нашdiја: Turabl-beg'ov vakuf u Tuz1i. Pri10g povijesti ХУI stOlljeea (Otisak iz GIVZ). Saraj,evo 1941, s;tr. 23.

Оу'ој шопоgгаfiјli prilozen је fаksiшi1 i vј,егап prevod Tura:li-begove vаikufпаmе iz g. 1572 о nј'еgоviш zаduzЫпаlша '1 zavjestanjima u I1oku, Ca,c'ku, Dаы�kt'' i Stupu (sela u IпюvораzагskОIШ ikadi1uiklu) i DO'11joj Tuzli.

L а s z 10 W sk ј, ЕшЉј: Turske isprave u fruskogorskim шапаSltiгiша u Srijemu. Viјеsюik Нтvаtskо-slаvопskо-dаlmаtiпsikоg zemalj.9kog arhi<va 1, 1899, 8tr. 41, 52, 97 i 108.

God. 1772 раdепо Ijle u SРОl111iелнtiш шапаstiгiша 150tшskih dоkншепаltа od k'ojih је Fгапјо К 1 et z 1, опdа:s'пјi tumac огiјепtаlпih jezika u Pe:trovaradinu, парга­ујо llјешасkе izvode i1i skraeene pre'Vode koj'i эи ovdje Isaope·eni. Ргешdlаtо пisu: пi-

о, kako dobra regesta, опа ipak Ьас'аји пе.~о svje:tlo Па tаШОSПi}е / ргi1ikе pod 'vlaseu Оsшапliја. ТЈ1 је, гаzuшlјivо, Ыl0 turslkih dоkuшелаtа od prvih dana пјihоvе vlњdа­У1Пе (.aa,j;stariji је iz 1541 go,d.),pa sve do pocet'ka ХУIII эtоlјееа. Tre1ba poza!ilti za пјihоvi'111 огigiлаlimа,tiш prije, sto эи оуј jz1vadci sаsv'iш sturi i пеРОU2Јd1апi. Ти је

Ыlо, уЫј se, vise fегшапа, Ьијгн'Ы'јја vеН:kih vezira, kadiskiih hudzelta itd.

М а п d'1 е, Dr. DОlШiпik: Hercegovac'ki spoil11<enici fгапјеvасkоg re.da iz tшskоg doba. Sv. 1, god. 1463--1699. Izd. Роvј!еsпо drustvo za ргоuсаvапје pгoslosti jugo-s,1аvепskih fга1пјеvа!:::а, Mos:tar 1934, 5tr. VШ + 307, .

U оv'ош zborniku imaju sашо 4 ј'ZVОгпа turska akta tra11lskriblrana u lаН11I1!сј s рлеvоdоm. Опi potjecu iz 1463-~ 1575 gOld., а saopeel1i su i ргеvе1dепi dЮ1stа rdavo.

______________ T-urski diРl0m::::Б..::ti:.::Сk:::ј~i=-ZV.:...:О::..:'Г.i~ ______ _ 145

М а t а s о v i С1 Dr. Josip: Fojnicka regesta. Sp'omeniik Srpske АkаdеШ1је, kl1j:.

LXVII, Sremski Karlovci, 1926. U ovom орsеzлоm dJelu dat је ,medu ostalim prvi prikaz {urlskih s:pomenika kod

nas, .а zatim reg·els1ta fojnickog arhilVa 'и kO'me pret,eznu vеCiшu zauzimaju turslka рislша. Samo su ta reg.eista dosta шгsаvа, aC1esce pogresnO' dаtiгапа.

М at i ј е v i с, Vil,adimir: Balltici (Bal:te-DО"Ьгеitе) njЉtO'va prava i ,пј1ћоуа 'Povi-jest: Pr,i1kupio Vla.dim1'r MaHJelV:ic. Zagre1b 1929g., s!tr. 43.

Ova rasprava sadrzaje medu olS.tal'lm iOls,am tшskih dоkuшепа:tа (jedan fеt1ffiаlП iz 1704 g.; oSltalo su sudske odl.uke O'.d 1705-1849). Dоkumепti 9и saO'pceni u fаksiшi­liша i пјеmа'БЈ..юm~ргеVО"du :prO'f. КгаеШzа РО' kome је pisac da'o, hrvatski prevod. Akti ' su ugJ.avnom аgгагпО'-ргаvлоg sadrzaj:a. '

М е h m ed" АгiЉеу: Капuп-паше-i i-Hi Оsшап. T~гЉ-'l O'smani ·еШUlшеп-i тести­asi. Istantbul 1912/13. DO'datak

Pod gornJim -naslovO'm Ariflbiejl је ipublicira'o' dva t-urska zakonika O'd kO'ji.h је jleldan izdO'ba' МеhiШе,dа II, а dюgl jz ,d~aba Sulejmana П. Prva kanun-nama odnosi ,эе па vrhOlV'l1e organe dr'zavHe uprave, adruga па agrarn.e,:krivicne i dru:g,e stvari. U dru­g'9,.,J,se' medu ю:stаИm 'nalaz,i i jedna Isше'd'егеvskа kaaun-nama (sltr. 23) i vlaslki .zаЈшп

:~tr. 63). '1

М иде r i z о v i с, Riza: J-ed~n pop.is sarajevskih janicara 'iz pc,cetika ХIХ vijeka. GZM XXIX, 1917, str. 105-114.

Iz ovog se pO'pisa vi.di sп,аgа '1 U1s:trO'jstvo saraj,evskih janicar,a pod kО'юас llijiЉoo-vog ops,tanka. -

М u d е r i z O''V i c,Riza: Turslki dolkumenti u duЬюvасkоm arhjY1U, GZML, 1938, sv. II, str. 69-72.

pj!sac је ovdje u prevo1du оЬјаујО' tri diQ1kU1шеПltа iz sрО'шепutоg arhiva, iz neke' knjige 30/32, КOiјј sеOldлоsе л,а Bosnlu i Hercegovinu, ~ potje'cu iz 1585, 1623 i 1633 g.

, . ", . М u de r i z о v i с, Riza: NekaHko muhurova bosansikilh va1ij,a.GZM ХХVIП,

1916, s.tr. 166. s- паmјlеюm da opils'e pecate Ьоsа:пskЉ паmјеsлikа pisac је 'olVdjie obJalvio vise

bujru1diija ,raznj~bO'sa'ns:kih valija iz ХУН i ХVIIIvi:јеkапа I~Qijil1l'!a SiU se sacuvabldo­'bri pecati ,tih n ашј'еs;пika. Ovo је kod nas prvi rad iztшs:kе ~ f r а g i st 'ј ke, koj6j пј drugdj'e jo·s пјје posve6e,na potrebna ;Pa'Zlnja.

М u f t i с, Dr: Asim:Moschee und StIfotung Fегhаd pasa''S iю Banja-L'uka. Inaugu­ral-Di.sertation genehmigt "'ОIП ,der рhi1010g';Slсће-histогisсhел Аbtеi1uпg der Philoso­pblsch1e:n FаkuШit der Uпiv,егsШit L-eipzig. Leipzig 1941, str, 68.

U OVOijl је diser.raciji, prema vise prepi,sa, puibill;,cirante'ks:t i nj.emacki prevod уа­kuf-name Ьозапs:kоg namjesnika i Ьu,diШslkоg iv,ezira Ferhad-pase Sokol'olVica, za пје­gov.u dza1ffiliju t1 Вапјој- Luci iz godine 1587. Ти је saopcen i natpls s ove dZаШ;lјiе. Ро­sa.o Је izvrsen sаvјеs.пю.

N е uш а,п п, Hubert: Turkische Uгkuпel-еп IUlild Brilefe. (МН 2 A-bblld:ungen). ner Islam ХУН, 1917, 288-298.

Nеumапп је ovdje publilk'olVao 4 turska :pi,sma, od kојЉ је z:t na!S o,d intere'Sa fak· siш~l"tе~st i ptevod j'ednog 'berata МеЬтеда ЈУ, Ьоsаlпsiоm veziru A,b,durahman-pasi Qld 7 П 1682 g. u vi'd,u namire Ikojom se po!tvrduje naplata рlаса ,сап;lkih t'opcij:a .·za

10

146 Наziш Sebanovit

zadnji kvartal 1092 i prvi kvartal 1093 g.od tal1vila duga .sРО!Ш. pa:se. ZaNm hu·dzet kad'~je kојilШ se potvrduje da jie' pasa isplatio sрошепuti iznos. Pisacte t,ekstoye пјје dюЬго shvatio i pr:eveo 'ih је pogresno.

01 е s п i с k ј, Aleiksej: Suzi СеlеЫ ·;z Prizrena, turski реsпik-histщik ХУ-ХУI

veka. GSND knj. ХIII 'z.a ,d'fiustv·ene nauke 1933, str. 69-82. Оvош .jle og,ledu pri1O1ze,n natpis s nadgrabnog kamena Suzi СеlеЫје i Itekst пј,е­

gove vakufname s prevodom.

Р а v i с h, Рfаuепthаl АlfОПIS: Prinosi povijesti РоlјЈса. GZM .. Meduc·vim prinosima Јта i nekOll1;ko tшskih dоkuшепа'tа 1Z sre.c1ine ХУI sto.l}

sаорсеlПih u dosta :slаЬОIШ pfievodu ifaksimi1 jednog fermana Mehomeda III .iz g~ 1601.

S а f е t Ь е у: Raguz3i (Dubr'ovnik) Сiiпi.hiiгiуеtlug·u. Оsшап1i tarih еПiсuтеп-i

тetсшuаsi II, 1912, br. 17, :sltr. 1062--1070. Dajiuc; kraCi pri1kaz istorije DU'brovacik1e republike, pisac ije ,clvldje saop60, те­

du ostalim, cetiri оrigiп.аilпа tшskа dokumen:tao odnosima i1zшеd,u Republike i Po,rte. Sv; tidоkUlшепti potjecu izdrugre polovice Х\ТI stoljeca.

S k а r i с, Vladis!av: Popis bosalHsikih spah.ija iz 1123/1711 god. GZM XLII, 1930, sv. za :jstoriju i etln,ograHju, 'str. 1-99.

'UvidajuCi vazillosttursk;h spomenika za istoriju nalsih naroda, Skaric se kao i Truhelka dao ,dosta kasno па iш.са'vапје turskog jez;ka, sаvlаdаю ga i dao zahvalne pri1'oge s tog podrUicj'a. Nајzласајпiјitаkаv nj'egov rad је ovaj рорЈISi. Za v.гijеше tur­sko-ruskog rata 1711 u kош ISU ucestvovaU i n,eki odredi 'blciSanskih spahija izvrsena је па Рлнtu kontrolna sшоtга (уоklаша) ; sаstаvlјеп popis ovihodreda. Pored iшепа sраhiја-uсеsлbl~а u ovom ratu, tu !s.u navedena i Јтепа njihovih glа!vлihtiтага s 'OiZna­kom sela, zupe i sandzaka u kome se tj IHmari l1ia,laze kao i sumaran iznos prihoda. Ovaj је popis pisa!n si,j:akatolilll ра :se mora istaCi ·da је Skaric tu, pored svih heprocl­tanih i роgгеSПl::;. d·esifrovanih mjesta роlисјо velik u.spjeh.

Popis pruza uvid н tjmarsku podjelu jcdnog di~iela о.поvгешелоg bosanskog vi­lajeta, k.oja !se пјје polkilaipala sa .uргаVПiо-sudskош podjelom.

Skaric, Vladislav: Starizakon о ozirist.ima. GZM ХLVШ (1),1936, str. 37-48. Ovdje је pisac oib,jiavio tursikitekst i pre1vod ј,еd,п:::g s.tarogtufis:kog zakol1a о

oziristima. Dva zadnja retika ItшskоgtеlНЈstа Skaric ПЈје razumjo ра iIh stoga пјје иј

preveo. Izdavanje ovalkvihtekS!tova па оsпоvu kasni:j:ih Iosill prepisa пе moze пi biti bez

шапа.

S k ar i с, Vil.adi.slav: Turski a:grarni zakonici za sandzake BO'snu i Негсеgоv·јпн od gоdiпе 1074. GZM, XLVI, 1934 (Н), str. 107 ff.

U namjeri da popravi ranije Trluhelkino izdапје bOlsanske kа'П!Uiп-паIl11iе pisac је O'vd,j:e saopCio 'c,ve dvije kапuп-паше,l)оје se l11edusobno skoro пј таlо пе razlikuju, aIi tО'шu nijre mnogodoprinio.

S k а r i с, Vl'adisilav: Turski dоkuшепti о srpsko pravoslavnom naro.d,u i crkvi u Sarajevu. Braltstvo, list .za vjerlsko i naгodno prosvjecivanj.e.(Sarajevo) God. XIV, 1938, 33--41, 58-66, 94-105, 123---,--Н31.

RekIi sшо d,a 11 muze:jlu stare pravoslavne cr'kv,e u SarajeVi11 јта nekoliko sto­tiпа akata о raznim pClsilovima t.e cгkve proslih vjekova. Od :tih akata Slkaric је ne'ka upcit.ri,jeblo u svome radu Srpsko Р'fаvоslаvпi narod; crkva u Sarajevu u 17 i 18 vije'ku, il ovdje 0.11 ,је 's!~e te dok'till11Jelnte sаюрсiо 11 prevodu јlј u izvоdiша.

Turski diр,tоmаШ:ki Izvori 147

Skq.,ric, Vladislav: 'Јеапа эtага vijest о Zm.ijanj1u. Razyiltak IV, 1937, ibr.12, str. 360-361. '

Ovdje s:u 111' prevodu saopcena dva' regestal j.edan Ыат kostaji11ickog kadije, а tic:u S,e Ikrieza' ord Omas.kog iz god. 1633. '

S о k о 1 о v i с, Osman: О kre,diiti'ma u Bosni za tшskreuргаvе (1463-1878) . SarajevQ 1944;str. 48.

Ovom је radu. pi'saIG pri1o'zio fakslimil jedne sads.ke presucte iz god. 17031 snim­ke ob,racana dvaj:u banjaI.tI!Okih va.:kufIl iz 1658 i 1708 god.

S ок о 1 о v i с, Osman: lz .nase prosIosti, Gajre1t 1935, br. 6. sk 99-101.

U ЮiVоm s.u cl'ankJUI publi.cirani fаkJSimШ: 'izvodi dvatj:u vaznih i s,tarih turs.kih . spomeni!ka iz na,sih krajeva. Jedan b,erat rнш. ,begl:e.rbega iz 1471. (Ро Sokolovicu 1z 846-1442 god.) iDdat пеkОШI SiT Mer'du i jed,an hudzet sar. kadij,e 'iz 1519 g.

I ,'. .

SоkоlЮ1viс, А. Os.m~n: Tesarnj prije ,tri stoljeca (1639-1642), Sa,rajevo1941 (Pres't. iz kаlепdага Nar: Uzdanice za god. 1942.) 15 str,

Priikazuj!uci kUllturrueteikovine sta,rog Tesnja, pisac је pri1ozio Isnimak dvaju obracUrna Fегhаd-ЬеgО!vа vakufa, јеоап юЬга,оUlП Cengica vakufa u Tes.njru i jedan obracUln о роsl0vаlпјu рuрilалпiш поvсеm nelk;og krscartina.

Sp аћ о, РеЫт: Turskiradarski zаkоп,. GZM XXV, 1913, Istr.133-194.

U ОVОШ radu su рruЬИсiгапi telkstolvi cetki tu-rs:ka rud'arska zalk:ona iz vre­mеП,а 8uutana Sulejlffiana П. (1520-1566). Оуо је izdanje ргiгеdепо РtO sl'аЬош рге­pis.u ра s:t,olga sikoro nije fJ!i mlOgl0 ЫlH b·ez шапа.

s а Ь а,пlQtу i с, Hazim: Novi tшski dоkumепti u tUГSlkоlП1l odjel:u ~еmаlјslюg тшеја u Salrajlevu. GZM, 1942, str. 357-370.

Ти .su dati izvodi iz 18 tutskihdo:ku-шепаl1:а koji pot1jlecu ug,1avnom iz' XVIII stolljeca, а odnose se рг,еtе'zпю па uredenje odnosa па b1os. Kraj-i'ni i 'un,ose r!1ieSito svje­На 'и kronollo'glijru 'bosanskih namjes.ni'ka Oi!log rvгешепа,

S аЬ а п о v i с, Наziш: Popis kadi1uka 'и Ev,ropskoj Тu'ТsЈюЈ. GZM za 1942, 8tr. 307-356.

Tu је publiciran tarski :tekst i prevod jednog popisa 'kadillHkau EvropskoJ Тиг­sikoj iz 1745 godilne.

Тю:m i с, SVret. i D r orb.njak о v i с, Dr. Mi1os: Spisark fermana i povelljla poro­d'ice Dro'bnja!ka iz Risna. Preve1i i za stampu prire,dJlli Sv,et. Tom,i,c .ј Dr. Мi10в Drrob­nja:kovic, Beograd1938, str. 38.

U .оvош spi,skJu паlЗlZе se cetiri »fermana« Јюјi su izda!t'i SРОlffileпutој po,rodici. Al'i to niSiu izvorni dоЈшmesпtI, ,nego dosta nreuspje1italijaruski izvodi, :koJ; 'SU o'VdJj:e saopceni s prevodom па s:rpski, popraceni dоЬгiш komentarom. Grada ро,tЉесе 'lz v,reme-na od g. 1612 do 1687, а оуај 'trassU'nto.bio је izdalt ртуј puta и Koltoru 1798 godine.

T~optkarpusarayi Muzesi Ar~ivi Kl1av-uzu. Sv. 1. Istanbu11938, str. 96 + XIV; ISV. 11, Istarnbu'l, 1940, str. 192 + XXVIII.

Uprava Athiva MuzeJa lIopkaprusaraj iZld,aje и ISv,eskama РЮld g,or,njimnas}ovom ka.rtoterku dolkwffilelnata 'toga атЫуа. Uz pojedi:n.e sveske оуе karr:tOltle:ke ргilоzепi 8U

fаюsi1mi'li ј regesta па t!uгskЮIIll od пelkЉ ·dоkишеп. t,o'ga a'rhiva. Medu щјrilrruа 6е, b.i:ti ~

10'"

148 Hazim Sabanovic

talkovih dоkuшепаltа, koj,j se dkektno odnoSle па nasu prols;[ost раЉ 'treba pratiti. Iz lOIуе se Ikarto'teke јпасе vidi, da u ОVОШе агЬ;уи јта шпоgо d6kuшепаtа za Inasu povi.jiest, posebno pak za ХУН i ХУIII stoiljece.

т r u h е lk а, Dr. (јго: Stari tшski agrarni zakonik za Bosnu. GZM ХХVШ, 1917, str. 427-475.

Ти su sаорсепitеkstюvi i prevod; d'viju 'bosanskih kапuл·пата (РГУа iz 1565, а druga iz 1637) i jledan spis о starnlju erazije iz sredine ХУП vijeka. Оуј S'utekstovi 1Sa·

орсеп! па ,osncivu samo jednog kasnijieg i пе ba's dobroig prepisa takiQ d.a сјо pOlsao zahtijeva reviziju kao i svl ostali Truhelkini radovi s ov,o'ga po,drucja, јег опidапаs пе mogu 'Н роtгеЬпю.ј тј'еГј zadovoljiti пј historica,ra, а pogo:tO'vu orijenta,Jis;tu.

т r u h е llk а, Dr. (јго: Тгј turske listine ffi3laastira Duza. GZM ХХ, 1908, 'Sltr. 113-115.

U тапаstiгu Duzi kod ТгеЫпја јта nekoli'ko tur,skih spomenilka ,od kojih је рј. sac odabrao i u dosta losem pr,evodlu saop60 tri kao пајvаЋлiја (јеdап hudzet iz g. 1517 i dva fermalna iz g. 1632 i 1695), а ko,j;i se lO,dпоsе па agrarne prblike i odnose ргаVОislаvпе crkve ргета ikiаtоНсiша. Uo'vom radu napravljlcno је Itюlblkо omasaka, da ј'е оп prosto ne>ltpotrebljiv.

т г u h е;Ј k а, Dr. (јгlO: Тuгskо·s!оvјеlllSlki spomenici dubrovacke агЫуе. GZM ХХIII, 1911, s1"r. lff.

Uz оУе 'turs:ke dОllюшепtе pisane Сјгiliсот! паsiш јеzikош оЬјауl,ј:епо је i 18 aka· ta pisanih turskim jeziko'l11 bez prevoda. Desetak оуљ dоtkuшепаtа ргеуео је рю

оvош izdanjl1 СЈ. Elezovic, popratio ih svојiш kошеЛltаriша i uпiо u svoje Тuгsk'е sрюшепikе.

Т r u h е 1 k а, Dr. (јго: Gazi Husrev·beg, пјеgоv zivot i doba. GZM XXIV, 1912, 1910. str. 91 ff.

U о~шот pog'lavlju оуе 'studije saopceno је 11 izvогпош tekstl1i ргеvюdu pet do kuшепаtа па turskош i arap.s:ko'l11 jeziku, koj>i se оdпюsе па оуај valkl1f4°).

Turski dokumenti u Воsлi iz dr,u.ge роlоvi1пе ХУ stol'lj:eca. lstогislю.ргаvпi zЬюгпik sv. 2, 1949, 177-208sa 11 tabli.

U Bosni је sacuvan vrilo таlеп Ьгој o'rigina!aih tШiskih doku111enata iz druge, polovine ХУ. vij,eka i tek је sada ovdje izdato neko1.iko tih isprava u tra:nskripciji, prev10du i fa1ksimilima. Ро saldrziniOini su dosta raznovrSlni: >j:edlna pr,esu,da spora iz· medu !seljakai spahije, najstariji poznat tiшагski berat u Bosni, tri isprave о тИпа· vima Ibosanslkog kralja, ,dva 'hu,dz!eta i dva ,earska berata, а па kопсu jeqalto revidi. га11>О izdailijie glаsюvitе Foj,nicke аhd·паlше.

* * То su uglаvпош sv,e znаСЊЈiШЈе pl1lb!ikacije i prinosi turskih izvora za povijest

nasih naroda. Јаs,по je,da је tu ропеS1tо ј ргорustеПlЈ ошаskош Љ stoga sto паш пјје bill0 mog1UicedoCido svih ilz,dњнја Ш obav,jie:stenja о пјiша.

'0) S р о m 'е п i с а (} а Z i Ii u, s"r е v Ь е g о v е с с t ј r i s to g о d i s п ј i с е, Sarajevo 1932 g. U оуој su spomcnici роп .. d ostalog saopceni vazniji sacuvani dokumenti liusrevbegovih zaduzbina u 'izvO'fnomteikstu i prevodu sa ,dva faksimBa. Ти se l1a]<lZe tri lillsгеvЬеgоvе vakufname iz god. 15:3/1>, 1537 i 1538, dvi~e njegove mul1k,паше, j,eJdna, iz 1531 s faks,imilom, adruga iz 1618 g., koja је ovdje prvi put saopcena u prevo,dll s faksimilom ро orig'inalu, koji se nalazi u Drezdenll, i jed~nbc:~t iz 1?~3: Тгеси :,ak~fnamu ргеуео је Sefket S а Ь i с, а sve ostale f. S р а h о. Nje­gOVl Г'~Ш:Ј'l preplIS'! '1 plreVIQ·dl ,o'v1hdokumenat3J iIJablikovani и Trl!IIClkilloj monografiji о lil!srev­begl! ргеstашрапi sa ovdje naialO'st bez ikakvih ispravaka,

Turski dipilomatickj izv·o,fii ~ 149

Po,red na\1ied·enih, tu:rsike su spomenike izd,avali, sto, ја Zl1am, UiOS L. Kuliscl1, Н. Schre,II,41) Galab Galabov,42) DarevPanco, Ahmed Refik, Р. Rypka, Вјбг'kтап, Тшу i dr., аН u пјЉоvilШ radovima kњо i u drugim radovima nekih navedenih p'isaca ,пета dOlkumenata koji Ы se direktno odnosiIi па povj'eSt nas;h naroda, ра Sltюgа nilsu пј

us!i u okvir ovog prikaza.

41) Smatrajuci izdavanje ,ј al1alizira:nje pojedinil1 ·dokumenata ј05 uvijeklakim zadatkom, vi­dimo da se u Ho'vije doba о·пј uzimaju za predmet doktorskil1 teza па fakultetima. Medu oViim tczama mozemo spomenuti stпdiјu Неlтиtl1а Sehella koJJ је kаsпiје postao profesor !berHnskog uпivегzi teta: Di е S с Iн е i Ь е п d е r Т ti r ki s с 11 е п S п 1 ta п е а п di е р r е u s s:i s с 11 е п К б п i g еј п ,d е r Z еН v оп 1721 Ы s 1774 u п d d i е е r s t е п р r е u s s i s с h е п К а р i t и-1 а t i о п v о п Ј а h r е 1761. (Sonderabdr.uek апsdег MSOS, ХХХII, 1-82) ВегНп 1930. Medt1 jos starjja djela spada: L. Kulisch: Die Тtiгk'isсhеп L·еhепsЬгi·еfе iп der LапdеsЬi­Ь lј о t h е k z t1 К а s s е 1. (Мittеilt1пgсп de'l" Аuslапd-Jiосl1sсhпlе ап dcr Uпivсгsшit, Вегlјп, Jahrg. XLI. АЫе,н. П. S. 125 ff. Mozdai s.toga - ргiШје6uје fekete - 5tO su neki tekstovi II njcgovom djelt1 Ыli pisani sijakat-p:smom, ·о,по је ispalo slabo ..

42) Galab GailаЬю,v: О s m а ,П s k о t t1 r s k i i z v о r i z а Ь ъ 1 g а r S k а t а 'ј s t о г i я. sv. 1, SоШа 1938. Poseban otisak :i'z OodiSnjaka sofijskog llпivегzitеtа, ist.-bl. fakt1ltet, knj. XXXIV, 2. 69 stг. U ovom radt1 па str. 8-18 data је ЫЬНоgгаШа bllgarskih radova па iz·davanjll tшskЉ dokL1mcnata kaoi bibIio·gIaf>ija radovi drt1gilJ koji Sll jzdavali turske izvore za historijll Bllgarske. Oalabov је 1942 g. росео izdavati tшskеdоkllmспtе za historijll SoHje u геvШ sоШskеор6iпе "S о f i ј а k r о z v i ј е k о v С«.