POSEBNE NOVINE ZA POSEBNE PRIJATELJE

Nada budueg sveta je u generacijama koje dolaze.Ovim reima je 1946. godine, na Generalnoj skuptini UN, predloeno osnivanje Meunarodnog fonda Ujedinjenih nacija za pomo deci u vanrednim situacijama (UNICEF) kako bi se spasili ivoti dece koja su se suoavala sa preivljavanjem u periodu posle II svetskog rata i kako bi se pomoglo u ponovnoj izgradnji razorenih drutava, a time i vratila nada u bolju budunost.

UNICEF je nastao iz potrebe da se odgovori na svetsku krizu i mi nikada nismo prestali da pruamo pomo u vanrednim situacijama sa namerom da izgradimo bolji svet.

Sedamdeset godina kasnije, UNICEF radi vie nego ikada kako bi obezbedio podjednake ivotne anse za svako dete.

Danas je UNICEF vodea svetska organizacija za decu, koja radi sa svojim partnerima u 190 zemalja i teritorija, a 13.000 zaposlenih nastoji da pomogne svakom detetu.

Ve 70 godina UNICEF vodi globalnu borbu za prava deteta. Zahvaljujui donatorima, mi moemo da ostvarimo pozitivan uticaj na ivot dece irom sveta.

Vizija UNICEF-a za narednih 70 godina jeste svet u kojem na rad vie nije neophodan svet u kojem je svako dete zdravo, bezbedno, obrazovano, zbrinuto i zatieno, svet u kojem svako dete moe da ostvari svoje pune potencijale. To je jedini ispravan put u bolju budunost za sve nas. Hvala to verujete u nau viziju i to ste sa nama na ovom putu.

NAPREDAK ZA DECU OD 1990. GODINE

Mart 2017.

Deca u Patrasu, lukom gradu na severozapadu Grke, jedu cerealije koje je dostavio UNICEF. Grka, 1946.

UN

ICEF

/UN

I418

84/U

nkno

wn

Zdravlje dolazi od ishraneJedan od prvih izazova za UNICEF bio je da se obezbedi hrana za decu u zemljama opustoenim tokom II svetskog rata. etrdesetih godina prolog veka, UNICEF je deci irom Evrope dostavljao pomo u hrani, koja se uglavnom sastojala od mleka. Zato je organizacija dobila nadimak svetski mlekar. Tokom 2015. godine UNICEF je sa partnerima pruao pomo u hrani za 2,9 miliona dece koja su patila od akutne neuhranjenosti irom sveta.

(Levo) Jugoslavija, 1946. godine: tri deaka dele kolsku klupu. (Desno) Pakistan, 1983. godine: devojice dele knjige i klupu

po zavretku kolskog asa. U

NIC

EF/U

NI4

3103

/Unk

now

n i

UN

ICEF

/UN

I463

82/I

saac

Obrazovanje je investicija UNICEF je 1961. godine proirio fokus svojih programa na obrazovanje dece. Tokom 2015. godine UNICEF je obezbedio pristup formalnom i neformalnom osnovnom obrazovanju za 7,5 miliona dece uzrasta 3 do 18 godina.

U

NIC

EF/U

NI4

3135

/Unk

now

n i

UN

ICEF

/UN

I122

531/

Soko

l

Zatita od nasilja i zloupotrebeRazvijajui se od ranih dana borbe protiv gladi i bolesti, UNICEF sada radi i na zatiti dece od nasilja, zlostavljanja i zloupotrebe.

(Levo) Egipat, 1947. godine: deaci navijaju i takmie se u skoku u dalj u izbeglikom kampu. Osamnaest meseci pre toga, ova dece su bila

suoena sa strahotama rata. (Desno) Juni Sudan, 2012. godine: deaci raseljeni zbog etnikog nasilja igraju odbojku ispred kutka za decu.

Voda je izvor ivotaTokom 1953. godine, rad UNICEF-a je obuhvatio i obezbeenje vode, sanitetskih usluga i higijene za najugroeniju decu i porodice irom sveta. Zahvaljujui brojnim tehnikim inovacijama i reenjima, broj ljudi kojima je obezbeen pristup kvalitetnijoj vodi porastao je za 91% do 2015. godine.

U

NIC

EF/U

NI1

2096

7/Le

Moy

ne

i U

NIC

EF/U

NI1

2206

6/H

aque

(Levo) Avganistan, 2000. godine: deaci sakupljaju vodu runom pumpom na obodima grada Laghman. (Desno) Banglade, 2012.

godine: redar demonstrira pravilno pranje ruku tokom kolske smotre.

Jednakost polova u

osnovnom obrazovanju

4 od 7 regiona

Absolutno siromatvo

47%

Nepohaanjeosnovne kole

44%

NovozaraeniHIV-om mlai od 15 godina

58%

Smrtnost odojadi

53%

Smrtnost majki45%

Zaostajanjeu rastu41%

Poboljani izvori pijae vode

91%

Poboljanakanalizacija

68%

POSEBNE NOVINE ZA POSEBNE PRIJATELJE

Istorija UNICEF-a u Jugoslaviji i Srbiji najbolji poetak za svako dete

Nada za svako deteVida Parezanovi je roena pre Drugog svetskog rata i kao dete je prola sve njegove strahote.

Videvi smrt, patnju i bolesti koje je rat doneo, reila je da se bavi lekarskim pozivom. Ona je odluila da se posveti smanjenju stope smrtnosti dece, koja je u to vreme iznosila ak 140-150 umrlih beba na hiljadu roenih.

Zdravstveni problemi su bili viestruki, od razliitih bolesti, zaraznih i onih koje izazivaju paraziti, tada je i tuberkuloza bila iroko rasprostranjena, do toga da je uspenost vakcinacije bila slaba, prisea se dr Vida Parezanovi onoga sa ime se kao pedijatar sretala u posleratnoj Jugoslaviji.

UNICEF je uinio mnogo na smanjenju smrtnosti odojadi. Tamo gde se program aktivno sprovodio uz pomo UNICEF-a, posle 18 godina smrtnost je spala na 18 promila 18 umrlih beba na hiljadu roenih, izgovara ona, a kao da se i sama udi uspehu koji su postigli.

Najbolji poetak za svako deteKako bi se svakom detetu obezbedio najbolji poetak u ivotu, UNICEF i danas u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije (u partnerstvu sa Udruenjem pedijatara Srbije, Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograda, Drutvom za deju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke, Institutom za mentalno zdravlje i Udruenjem za javno zdravlje Srbije) radi na unapreenju kapaciteta usluga za podrku deci u najranijem uzrastu.

U program je ukljueno 10 domova zdravlja (Zemun, Jajinci, Novi Sad, Ni, Leskovac, Panevo, Pirot, Vranje, Poarevac, Kragujevac), uz uee 90 pedijatara, 90 patronanih sestara i svih zdravstvenih medijatorki. Ovo su rezultati programa unapreenja kapaciteta za podrku deci u najranijem uzrastu postignuti tokom 2016. godine:

Oko 10.000 dece bilo je obuhvaeno radom profesionalaca koji su osavremenili i proirili svoja znanja u oblasti ranog razvoja.

Jelena Zajeganovi Jakovljevi je rukovoditeljka programa Razvoj dece u ranom detinjstvu. Zaduena je za pruanje ekspertske podrke pre svega zdravstvenom sistemu kako bi se obezbedile potrebne kvalitetne usluge deci i njihovim roditeljima, posebno onima koji su iz najosteljivijih i najugroenijih grupa, kako bi deca mogla da postignu svoje pune potencijale.

UNICEF timu se prikljuila 2001. godine, kada je vodila program za zdravlje i razvoj mladih. 2005. godine dodatno se angaovala u radu na zatiti dece od nasilja, kao i u jaanju participacije mladih kroz razvoj klubova za mlade i volonterskih programa pri lokalnim samoupravama. U vanrednim okolnostima, zaduena je za aktivnosti UNICEF-a u oblasti ishrane i zdravstvene zatite majki i dece.

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde zavrava i master iz javnog zdravlja. Jelena ima dva sina Marka i Stefana.

Deo UNICEF tima

U

NIC

EF S

rbija

/Em

il Va

Pre i posle opremanja

Kapaciteti deset razvojnih savetovalita unapreeni su kroz obuku zaposlenih, opremanje nametajem kako bi se stvorio ambijent po meri deteta, kupovinu didaktikog materijala za procenu i stimulaciju svih razvojnih oblasti i obuku roditelja.

Ukupno 4.062 roditelja su aktivno uestvovala u praenju i podsticanju razvoja; oni su dobili informacije o razvoju njihove dece zahvaljujui novim instrumentima za procenu i praenje razvoja dece.

U 8 lokalnih samouprava su potpisani Protokoli o saradnji izmeu domova zdravlja, predkolskih ustanova i centara za socijalni rad, kao i udruenja graana.

U pripremi je novi Nacionalni vodi za rad patronanih sestara, koji se oslanja na dokumentaciju, protokole, instrumente procene i vetine steene i unapreene tokom programa saradnje UNICEF-a i Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

http://www.unicef.rs/vest/za-svako-dete-najbolji-pocetak-u-zivotu/

POSEBNE NOVINE ZA POSEBNE PRIJATELJE

Od naputanja kole do vrnjakog lideraMariova pria verovatno bi bila slina mnogim drugim u kojima romska deca prekidaju kolovanje bi zaraivala za ivot, da nije bilo projekta Spreavanje osipanja uenika iz obrazovnog sistema Republike Srbije.

Od kole sam odustao pre tri godine. Poao sam u prvi razred Tehnike kole i sve je bilo super, i drutvo i sve, ali sam imao nekih problema i nisam mogao da nastavim kolovanje. Ja sviram, pomaem ocu da zaraujemo za porodicu, i zbog toga sam imao mnogo neopravdanih izostanaka. Bilo mi je jako ao da ostavim kolu, ali morao sam. Ovako svoju priu poinje Mario Alianovi iz Vladiinog Hana, korpulentan mladi koji ve na prvi pogled privlai panju jer zrai nekom pozitivnom energijom. Potie iz romske porodice koja ivi od socijalne pomoi. Roditelji su mu nezaposleni i izdravaju se svirajui po svadbama. On svira go i svuda nastupa zajedno sa ocem.

U Mariovoj koli je formiran Tim za spreavanje osipanja u kome su, pored nastavnika, bili i direktor kole i pedagokinja. Novoformirani tim prvo je morao da radi sa celim kolskim osobljem kako bi im podigao svest o ulozi kole u pruanju podrke uenicima da zavre kolovanje i steknu kvalifikaciju koja im je potrebna da se ukljue u trite rada. Sve odeljenske stareine i uitelji obueni su za rad sa Instrumentom za identifikaciju uenika pod rizikom od osipanja, a potom su znaajno pojaali saradnju sa roditeljima i primenili su novi koncept dopunske nastave, koji vie izlazi u susret potrebama i mogunostima uenika. Poto su procenili da bi mogli da pomognu Mariu Alianoviu da se vrati u kolu, lanovi tima su ga posetili i kroz razgovor mu objasnili zato je vano da nastavi kolovanje. Ovoga puta Mario je imao i veu podrku roditelja, pa je odluio da se vrati.

Ipak, po povratku u kolu posle dvogodinje pauze bilo je problema. Mario je morao da se prilagodi tome da ide u kolu sa decom dve godine mlaom od sebe, a i dalje je izostajao zbog svirki. Jo je postojao rizik da napusti kolu, pa su se nastavnici suoili sa specifinim problemom: Mario je eleo da pohaa kolu, ali je istovremeno morao i da izdrava porodicu. Zbog toga je kolski tim napravio takozvani Individualni plan prevencije osipanja, u kojem je glavnu ulogu imala Mariova razredna stareina Milica Micki. Ona i drugi nastavnici su naknadno predavali Mariu gradivo koje bi propustio, zajedno su saimali i prelazili gradivo, koristili su principe i metode aktivne nastave kako bi se on to bolje socijalizovao i savladao gradivo.

Sada je sve super. ak sam vrlo dobar, imam prosek 4,0. I dalje sviram u Obrenovcu svakog vikenda. U petak ujutru odemo, sviramo po svadbama, dok se vratim kui, to ve bude ponedeljak u pet ujutru. Onda mi je teko da idem u kolu. Kad sam mnogo umoran, onda ne idem, ali to sve nadoknadim u dogovoru s profesorima, pria Mario.

Povratak u kolu i uspean zavretak prvog razreda veoma je pozitivno uticao na Maria. Od uenika koji je prekinuo kolovanje, on je sada postao mentor drugima. Njegov drugar Zoran, kojem je Mario mentor, ponosno dodaje: Da Mario nije doao kod mene kui da me ubedi da se vratim, ne bih ni ja iao u kolu.

UNICEF podrava projekat Spreavanje osipanja uenika

iz obrazovnog sistema Republike Srbije i sprovodi ga u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i Centrom za obrazovne politike, uz finansijsku podrku vajcarske agencije za

razvoj i saradnju (SDC) i kompanije UNIQLO.

U PILOT PROJEKTU JE UESTVOVALO

10 OSNOVNIH KOLAOSIPANJE UENIKA

IZ OBRAZOVNOG SISTEMA SMANJENO JE

ZA 66,1% U PILOT KOLAMA

U

NIC

EF S

rbija

/Em

il Va

U

NIC

EF S

rbija

/Em

il Va

Na jedan klik za redovnu podrku za decu SrbijeOd februara meseca, korisnici Telenor banke mogu da postanu lanovi Kluba prijatelja UNICEF-a i redovno doniraju sredstva za najugroeniju decu u Srbiji, u samo nekoliko klikova. Telenor banka omoguila je meseno doniranje sredstava za dobrobit dece odabirom iznosa od 100, 200 ili 500 dinara putem opcije raun na klik ili trajnog naloga.

OSIPANJE UENIKA

66.1 %

http://www.unicef.rs/vest/od-napustanja-skole-do-vrsnjackog-lidera/http://www.unicef.rs/vest/na-jedan-klik-do-pomoci-deci/

POSEBNE NOVINE ZA POSEBNE PRIJATELJE

Srea se krije u pomaganju drugimaBrojne studije* ukazuju na to da ne postoji korelacija izmeu posedovanja materijalnih stvari i oseaja zadovoljstva. Bogatstvo i posedovanje materijalnih stvari ne vodi srei, dok pomaganje drugima i davanje vodi upravo tome. Dareljivost je snano povezana sa oseajem zadovoljstva. Taj oseaj zadovoljstva ne dolazi od toga to se sami oseamo dobro, nego od snanog povezivanja sa drugima, od empatije i solidarnosti kojima se prevazilaze izolovanost i naa usmerenost na sebe same.

U godinjem izvetaju o globalnoj dareljivosti, Svetskom indeksu davanja za 2016. godinu, Srbija se nalazi na 135. mestu od 140 zemalja koje su bile obuhvaene ovim istraivanjem.

Zajedno sa vama, naim posveenim donatorima, radimo na unapreenju kulture davanja i solidarnosti.

Drago nam je da sa vama podelimo izjave naih saradnika, poznatih linosti koje su govorile o znaaju davanja za WannaBe portal.

Aleksandar Radoii

Pokuavam da naem odgovore kako bih postao bolji ovek za sebe i ljude u svom okruenju bolji otac, bolji brat, bolji sin, bolji prijatelj. Kada bi svako razmiljao i pronaao te odgovore, svet bi bio bolje mesto za ivot. Ne treba da razmiljamo da li bi mi trebalo da promenimo svet, ali moda moemo da promenimo na mikrosvet, rekao je Radojii i dodao a da mu je obiaj da pomae drugima usaen jo od snimanja poznatog serijala filmova Montevideo.

Nataa Miljkovi

Moj sedmogodinji sin i ja redovno doniramo njegove igrake deci bez roditelja. Prvi put, nije mogao da se odrekne ni jedne. Tek posle nekoliko sati pregovaranja, i njegovog gutanja knedli, napunili smo kesu. U

trenutku primopredaje igraaka, moj sin je osetio da je odjednom odrastao, a ja da e nam svaki sledei put ovaj posao biti sve laki. Jednoga dana, umesto igraaka, poklanjae vee i vanije stvari.

Tamara Krcunovi

Kada sam bila mala i ivela u Aliru moja porodica je godinama kupovala UNICEF-ove razglednice. Za nas je ispisivanje i slanje tih razglednice bio poseban in koji je u meni usaen od tada. I dalje imam malo plavo UNICEF-ovo kofere koje sam dobila kao devojica. Danas u njemu uvam dragocene slike iz detinjstva. Mislim da roditelji mogu da utiu na decu i da ih odmalena ue da daju i da dele, i da razvijaju neke lepe vrednosti. Ako dete ponese 20 dinara u kolu, da kupi kiflu, i dogodi se da njegov drugar tog dana nema uinu, dovoljno je da polovinu kifle da svom drugu. Ve tako on je uinio mnogo.

Jelena Gavrilovi

Jedino i iskljuivo kada dajemo moemo da utiemo na pogreno uvrenje da nita ne moemo da promenimo! Davanje nije privilegija jedne grupe ljudi, ni u prijateljstvu, ni u humanosti, ni u

ljubavi. Drago mi je to UNICEF uvek naglaava da kada bismo svi izdvojili pomalo, u rukama bismo imali mo da promenimo stvari, dodala je naa glumica, poznata po svom radu sa najmlaom

publikom i otkrila da je na i van scene deije emocije uvek razoruaju.

Neboja Glogovac

Nematerijalne vrednosti koje se ne mogu izraziti novcem su zaboravljene. Upravo na njih bi deci trebalo skrenuti panju. Vano je da im povratimo veru u to da su hrabrost, potenje i ljubav dobri. Deca ue po modelu. Zbog toga je kljuno da taj model bude ispravan i human, kao i da poiva na pravim vrednostima. Svojim primerom i ponaanjem dajemo im orijentir ta da rade u budunosti.

* (Dunn, Elizabeth et al (2008). Spending Money on Others Promotes Happiness, Science 319.; Aknin, Lara et al (2010). Prosocial Spending and Well-Being: Cross-Cultural Evidence for a Psychological Universal, Harvard Business School Working Paper 11-038.

Ana Ivanovi posetila vrti Pelica u BeograduNacionalna ambasadorka UNICEF-a u Srbiji, teniserka Ana Ivanovi, posetila je danas vrti Pelica na Novom Beogradu, u kojem UNICEF, zajedno sa zaposlenima ove predkolske ustanove, radi na unapreenju prakse, i razvoju novih i modernih pristupa sa decom sa smetnjama u razvoju.

Ana se igrala sa decom koja su joj pokazivala nove vetine koje su stekli, razgovarala sa vaspitaima i vaspitaicama i nije krila zadovoljstvo to je svoj boravak u Beogradu iskoristila da prenese poruke o vanosti uenja u najranijem detinjstvu.

Srena sam da vidim decu kojoj se prua podrka da se zajedno igraju i da na kreativan nain iskau svoje vetine. Predkolsko vaspitanje je veoma vano za svako dete. Vrti je mesto u kojem deca ue da budu deo grupe, gde mogu da dobiju strunu podrku i podsticaj za dalji napredak u ivotu i doivotno uenje. Da bi dete moglo da ui i razvija svoje potencijale, potrebno mu je okruenje u kojem se osea sigurno, voljeno, i prihvaeno, gde ga podstiu i gde moe da angauje svoje snage. Ovo je vano za svako dete, a posebno za decu koja odrastaju u nestimulativnom okruenju ili su izloena razliitim rizicima, izjavila je Ana Ivanovi nakon posete.

Pelica vrti je deo predkolske ustanove 11. april koja je ukljuena u projekat UNICEF-a za unapreenje kvaliteta predkolskog vaspitanja i obrazovanja za svu decu.

U

NIC

EF S

rbija

/Em

il Va

Ovu ustanovu ini 38 objekata na Novom Beogradu i pohaa je 8.000 dece.

http://www.unicef.rs/vest/nebojsa-glogovac-vazno-je-da-deci-povratimo-veru-u-hrabrost-postenje-i-ljubav/http://www.unicef.rs/vest/jelena-gavrilovic-o-humanosti-i-solidarnosti-ljubav-nije-dvosmerna-ulica-vec-nesebicno-davanje/http://www.unicef.rs/vest/tamara-krcunovic-u-zajednickoj-kampanji-unicef-a-i-wannabe-magazina/http://www.unicef.rs/vest/natasa-miljkovic-najvaznije-mi-je-da-sina-naucim-da-bude-human-i-nesebicno-poklanja/http://www.unicef.rs/vest/aleksandar-radojicic-o-humanosti-i-davanju-lako-je-postati-poznat-tesko-je-ostati-covek/http://www.unicef.rs/vest/ana-ivanovic-posetila-vrtic-pcelica-u-beogradu/http://www.unicef.rs/vest/ana-ivanovic-posetila-vrtic-pcelica-u-beogradu/