POZORI[NE NOVINE BROJ 132 FEBRUAR 2006. GODINA XIV CENA 50 DINARA

U OVOM BROJU:

GLUMCIMA DODELJENO PETVELIKIH NAGRADA(4:1 za JDP, 3:2 za momke)

Pitali smo:KO SANJA SANU?

Na{i paradoksi:KAD NEMA ZAKONA DA LI JEKULTURA NEZAKONITA?

POZORI[TE PROGNANIKA

Zanimljivi ljudi:NEVENA, @ENA KAKVE NEMA

Nova rubrika:LUDIRANJE U LUDUSU

Predsedni{tvo SDUS je na sednici28. 12. 2005. donelo Odluku o ime-novanju Mirjane Ojdani}-Draga{,

rediteljke i komediografkinje, za glavnu iodgovornu urednicu LUDUS-a, za periodod 22.1.2006. do 22.1.2008.

Odluka je donesena ve}inom glasova,na osnovu Konkursa za gl.od.ur. raspi-sanog u Politici i predloga Konkursnekomisije, koja je od pet prijavljenihkanditata, odabrala i predlo`ila M.O.D,tako|e ve}inom glasova, odabrav{i njenpredlog koncepcije LUDUS-a. Komisija jeradila u sastavu: \okovi} Ljiljana, Ili}Dobrila, Jaukovi} Sonja (predsednica),Mihajlovi} Milan i Peki} Pavle. Mu{kideo komisije odbio je da glasa.

Po{to je Predsedni{tvo SDUS-a pri-hvatilo predlog Komisije, a odbilo zahtevdosada{njeg urednika Aleksandra Milo-savljevi}a da se Odluka poni{ti, Milan

Mihajlovi}, Pavle Peki} i DragoslavTodorovi} su podneli zajedni~ku ostavkui napustili Predsedni{tvo SDUS-a.

Aleksandar Milosavljevi} obavljao jeovu du`nost punih {est godina, otkad jezamenio gospodina Feliksa Pa{i}a, osni-va~a Ludus-a, koji je bio glavni i odgo-vorni urednik od 5.11.1992. U januaru2006. je Aleksandru Milosavljevi}u iste-kao tre}i dvogodi{nji ugovor, koji je dosada obnavljan automatski.

Konflikt izme|u dosada{njeg uredni-ka i Predsedni{tva SDUS-a po~eo je kadaje Predsedni{tvo izmenilo Statut LU-DUS-a i uvelo dvogodi{nji mandat zaglavnog urednika, koji se ubudu}e ne}eobnavljati automatski nego javno, naKonkursu. Po tom Statutu glavni i odgo-vorni urednik mo`e biti biran jo{ samoza jedan mandat, dakle najvi{e 4 godine,tako|e javno.

Posao glavnog i odgovornog uradni-ka LUDUS-a je honoraran, regulisanAutorskim ugovorom, a honorar iznosi14 300 din. mese~no, za desetmeseci u kojima LUDUS izlazi.

2

Umesto uvodnika

LUDUS 132Lu

ODLUKA

(predlog koncepcije LUDUS-a, koji je

odabrala Konkursna komisija)

Da bih objasnila svoj predlog, mo-ram na `alost, da krenem odkritike postoje}e koncepcije. Na-

dam se da }e to biti shva}eno samo kaodruga~ije mi{ljenje, a ne kao napad nabilo koga. Promenom urednika, do koje jedo{lo pre 6 godina, koncepcija se nijebitno promenila.

Samo ime L-U-Dramskih-U-S oba-vezuje list da se bavi svim vidovimadramske umetnosti, u {ta spadaju i film,igrani radio i tv program (~ime se dosada uglavnom nije bavio), i to mnogovi{e nego opera, balet, koreodrama (~imese do sada bavio dosta). Dakle, bio jekoncipiran kao list SCENSKIH umetni-ka, a bolje bi bilo, u skladu sa imenom,kao list DRAMSKIH umetnika. Smatramda ~ak ne treba zanemariti ni oblastigranih reklama, koje se name}u kaonovi vid stvarala{tva, (ne i umetnosti,naravno!) ma {ta mi o tome mislili. Uekspanziji su jer imaju novac i konkre-tan cilj. Danas nekim na{im ~lanovimaobezbe|uju bolju egzistenciju, ali bi namu bliskoj budu}nosti mogle smrsiti konce,pa ih nije mudro prosto ignorisati. (Akopojam reklame shvatimo u naj{irem smi-slu, ispada da su Mikelan|elo i Leonardopravili reklame za katoli~ku crkvu. Po-slednja ve~era, ili Pijeta npr.)

Uprkos smanjenju broja strana goto-vo za tre}inu (sa 28 na 20) tekstovi su jo{uvek preduga~ki i smatram da je to osno-vni razlog {to su jedva ~itani. Ne sporimkvalitet novinara, ni pisaca tekstova(mnoge bih rado zadr`ala), ali u 21-omveku, ~ija je osnovna odlika ubrzanje,uobi~ajeno je da urednik unapred limiti-ra veli~inu teksta. Iskustvo mi govori dasve ono {to sam napisala u 5000 crt,mogu da sa`mem na 2500, jedino {to tozna~i malo vi{e rada za duplo manje pa-ra. Ludus je po obimu mali i izlazi jed-nom mese~no, {to zna~i da se sa`ima-njem tekstova mo`e obraditi vi{e tema...

O[TRIJE I VESELIJEInstitucija ‘centralnog intervjua’ da-

nas se, osim u Ludusu, sre}e jo{ samo u‘licencnim ~asopisima o `ivotu slavnih’gde, uz fotose intervjuisanog kako kuva,{eta ku~e oko bazena, br~ka se u d`aku-ziju sa heklerom... imamo njegove sta-vove o plast-hirurgiji, fudbalu, seksu,politici i ‘`ivotu uop{te’. Postoji i u Scenigde mu je i mesto. Ne sporim da su umet-nici intervjuisani u ‘centralnom inter-vjuu’ Ludusa pametni, ni da su imali {tada ka`u, samo mislim da pametni ljudimogu da budu i sa`eti i da bi njihovamisao u sublimiranom obliku ~ak dopi-rala br`e i bolje do ~itaoca. Posebnosmetaju skoro isti portreti intervjuisanog,ako on nije glumac i ne pokazujemo ga~itaocu u nekoliko njegovih razli~itih licaili uloga. Fotosi upravnika koji se zabrin-uto sme{ka na dva-tri sli~na na~ina,deluju vi{e kao slavljenje (imamo te`ure~ ali nije fina!) upravnika, nego kaoinformisanje ~italaca.

Kako za Ludus pi{u uglavnom no-vinari koji pi{u i za dnevne novine inedeljnike, a po{to Ludus izlazi samojednom mese~no, sti~e se, mo`da neo-pravdano, ali se ipak sti~e, utisak da uLudusu nalazimo isto ono {to smo ve}pro~itali po drugim novinama. Normalnoje da novine pi{u novinari, ali s obziromda su dramski umetnici pismeni, sma-tram da bi ih valjalo animirati da li~noza svoj list pi{u autorske tekstove. Ne bi{kodile ni polemike, za{to ne malo pravedrame me|u dramskim umetnicima?Mo`e se otvoriti ‘ring pomirenja’ gde bi sedirektno su~eljavali ljudi za koje jepoznato da razli~ito misle. Kao oblik bor-be protiv hipokrizije i kao ve`ba za hra-brost, toleranciju i otvorenost. Da se barmalo pomaknemo iz pseudo-intelektua-lizma gde je ve}i greh re}i da je neko do-sadan nego biti dosadan.

Za{to ne i malo ljubavi? Npr. rubri-ka: Moj omiljeni partner. Gde bi glumci

pisali o kolegama. Onda, zanimljivostitipa ‘pikanterije iz istorije’.

Dalje smatram da treba tragati zainformacijama o svim vidovima mogu}eganga`ovanja ~lanstva: ko planira snima-nje filma, gde ima audicija, koji festivalidolaze i {ta se tamo tra`i (npr. Zmejevede~ije igre tra`ile su monodramu za decui autorske male forme, {to je zgodna prili-ka za mlade glumce.) Tako|e, nije lo{e daLUDUS pomogne u plasmanu ~lanstva,bar tako {to }e objaviti fotose i karakte-ristike novih ~lanova, koje idu na sajt.[to bi usput informisalo i o sajtu. Ili binam profesori mogli predstaviti svojestudente zavr{nih godina... koliko dapodstaknemo konkurenciju.

I da se malo udubimo u ekspanzijuumetni~kih fakulteta.

Zatim, mi nemamo nikakvu infor-maciju o mi{ljenju gledalaca, pa bi uskladu sa tim, valjalo praviti i ankete, ilirazgovore sa publikom. Po nekim statis-tikama jedva 0,015% ljudi ide u teatar i topovremeno. Za{to?

Ili, kako nas vide saradnici, kostimo-grafi, {minkeri, kroja~i...? [ta fali istini?

Zatim, kratki prikazi knjiga o teatru,filmu itd, te neizvedenih drama.

Naravno da satiri~arka u meni sma-tra da sada{njem Ludusu nedostaje imalo duha. Z. Ranki}, npr. pi{e dobreaforizme ali ve} godinama odbija da ihobjavi u Ludusu. Lj. Dragutinovi} pi{epesme. Tolike simpati~ne anegdote seprepri~avaju po bifeima i filmskimekipama i su{e se u duvanskom dimu.[ta fali smehu?

Uostalom, smatram da nije potrebnoda vam, kao predlog koncepta napi{em~itave jedne novine, to bi me moglo odatikao skribomana. Dve {lajfne. 5200 cha-racters. Dosta.

M. Ojdani}29.12.2005.g.

IZVINJAVAM SE svojim dugogodi{njim, odabranim ivernim neprijateljima {to izvesno vreme ne}u mo}i daim posvetim du`nu pa`nju. Preuzimanjem ovedu`nosti, stekla sam nove, tu|e i nepoznate, kojemoram da upoznam i privedem nameni.

Molim za razumevanje. M.O.

Dragi Sa{a,Nadam se da novonastala promena na ~elu Redakcije Ludusa ne}e inhibirati na{u dalju saradnju.Verujem da }e{ nastaviti da pi{e{ za na{e novine, kao {to sam ja pisala dok si ti bio glavni i odgovorni urednik.Ponavljam ono {to sam rekla na sastanku Redakcije da se ne radi o li~nom sukobu, bar kad sam ja u pitanju, nego o

razli~itim koncepcijama. U veri da }emo nastaviti saradnju, srda~an pozdrav, Mirjana Ojdani}, 30.12.2005.g.

Draga Mirjana, Premda se nadam da pismo koje si mi poslala nije izraz vrhunskog cinizma, ipak ne umem druga~ije da ga protuma~im. Ho}u, naime, da verujem da se ovde, barem kada si ti u pitanju, ne radi o li~nom sukobu, ali ~injenica da si ~lan Predsed-

ni{tva SDUS, a od nedavno i ~lan Redakcije „Ludusa”, jasno upu}uje na zaklju~ak da si, kao kandidat za glavnog i odgov-ornog urednika „Ludusa”, morala veoma dobro biti upoznata sa metodama koje su kori{}ene u obra~unu sa mnom. Tako|e Tije jasno i na koji na~in je funkcionisala „glasa~ka ma{ina” koju je organizova gospo|a Sonja Jaukovi} - i u Predsedni{tvu, i uKomisiji za izbog glavnog i odgovornog urednika „Ludusa” - na beskrupulozan na~in kompromituju}i samu idejudemokrati~nosti, zloupotrebljavaju}i i svoj polo`aj i institucije SDUS, te manipuli{u}i ~lanovima Predsedni{tva i Komisije.

Ne znam kako Ti procenjuje{ to {to si na ovakav na~in izabrana za glavnog i odgovornog urednika „Ludusa”, niti kakose tim povodom ose}a{, kao ni na koji na~in procenjuje{ ~injenicu da je u odluci o Tvom postavljenju na mesto urednika nave-deno pet imena ~lanova Komisije, uprkos ~injenici da je jedan ~lan demonstrativno napustio Komisiju, dok je drugi, nezado-voljan ~injenicom da se od njega o~ekuje da u~estvuje u farsi, odbio da glasa, ali se ja u tom kontekstu ne ose}am prijatno.

Demokratija, ma {ta o tome mislila gospo|a Jaukovi}, ne podrazumeva bahato, siled`ijsko i neargumentovano nadglasa-vanje, ve} uva`avanje razli~itih mi{ljenja (upravo sam na taj na~in ure|ivao „Ludus”, pa i s tom idejom korigovao izvesneelemente ure|iva~ke koncepcije, a na osnovu suvislih sugestija ~lanova Predsedni{tva, kao i ostalih dobronamernika). Ovo {tose dogodilo prilikom Tvog izbora ni najmanje ne li~i na demokratiju, pa ~ak ni na demokratsku proceduru, te ja s posledica-ma takvih postupaka ne `elim da imam ma kakve veze.

U ovom ~asu, po{to je farsa okon~ana, mogu da primetim i da je u najmanju ruku bilo nekorektno {to si svoj koncepture|iva~ke politike „Ludusa” zasnovala na kritici postoje}e koncepcije ({to stvara privid polemike sa osobom koja, me|utim,nije prisutna i ne mo`e da ti ponudi svoj odgovor), {to si kao svoje predloge navela i elemente koji su ve} deo redovnih rubrika„Ludusa”, ili {to si bez prethodnih provera izrazila sumnju da su „mo`da” neki tekstovi preuzimani iz drugih medija...

No, pretpostavljam da je procena {ta je korektno a {ta nije deo moralnog koncepta li~nosti, pa svako od nas ima obavezu ipravo da sam odlu~i na {ta ho}e a na {ta ne}e da pristane.

Kao {to vidi{, ja sam tu odluku doneo, i ona je iz ovog pisma, nadam se, sasvim jasna. Srda~an pozdrav, Aleksandar Milosavljevi}

PPOODDSSEE]]AAMMOO::

Dramske pisce komediografskog opredelenjada su svoje nove, neizvedene i neobjavljenekomedije mogli poslati na Konkurs za doma}ukomediju u Jagodinu do prvog marta 2006.Prva i jedina nagrada je 80 000 dinara. [teta{to ste zakasnili. Setite se, Dogodine u isto vreme.

Svi gluma~ki portreti koje

objavljujemo su delo profesora

@aka Kuki}a, scenografa i slikara

LUDUS 1323

Intervju

Kada je daleke 1927. godine slavilajubilej, 25 godina rada, @anki Sto-ki} je stigao telegram koji joj je

uputio veliki reditelj Jurij Rakitin: „Sr-da~no ~estitam srpskoj Re`ani na nje-nom velikom nacionalnom radu. @ivelazemlja koja radja tako dragocene ta-lente!“ Velike srpske glumice vi{e nema,ali njena slava u ~ast gluma~kog talentanastavlja da `ivi kroz nagradu sa njenimimenom. Ove godine, to veliko priznanjedodeljeno je \ur|iji Cveti}.

Prvakinja Jugoslovenskog Dram-skog Pozori{ta i jedna od najzna~ajnijihglumica sa ovih na{ih prostora gde retkoopra{taju talenat i te{ka srca priznajuuspeh. U slu~aju \ur|e, kako je prijateljizovu od milja, ova pojava je evidentna. Uzemlji poreme}enih vrednosti i moralnogposrtanja, talenat jo{ niko nikada nijeuspeo da ukrade. Studirala je glumu iorijentalnu filologiju. U pozori{tu i na fil-mu ostvarila je niz zna~ajnih uloga. Sa-ra|ivala je sa gotovo svim ~uvenim ju-goslovenskim rediteljima, a za svoje ulo-ge vi{e puta je nagra|ivana. Igrala je ufilmovima: Oktoberfest, Stand by, Boljeod bekstva, Senke uspomena itd... U po-zori{tu, izme|u ostalih, igrala je u pred-stavama: Majka i dete, Govornica, Vi{-njik, Elektra, U agoniji , Knez Mihailo,Parti tajm, Zmijski svlak, Bordel ra-tnika, Krila od olova, Mala trilogijasmrti... Najvi{e puta nagra|ivana zanaslovnu ulogu u komadu Skup MarinaDr`i}a, u re`iji Jago{a Markovi}a. Dobit-nica je i Zlatne kolajne Maja Dimitrijevi}na Festivalu monodrame i pamtomime zasvoju prvu monodramu Deca pakla . Kaoodli~na peva~ica ostvarila je i dva zna-~ajna muzi~ka projekta: Sentimentalnoputovanje i Beograde, beli moj labude .

„Moja fascinacija gluma~kim za-natom i ujedno otkrivanje ~arolije teatradatira od daleke 1977. kada sam se umraku pozori{ne sale Jugoslovenskogdramskog pozori{ta, kao tinejd`erka,divila lepoti i talentu glumice, koja je uOtelu sa puno strasti tuma~ila Dezde-

monu. Danas, na toj istoj sceni i dalje sedivim istoj glumici koja bravuroznotuma~i mu{ki lik u Dr`i}evom komaduSkup.“ Reditelj Jago{ Markovi} je na-prosto izabrao onu pravu - \ur|ijuCveti}.

Uvek su je u pozori{tu privla~ili li-kovi sa tajnom. Bile su joj dosadne ro-manti~ne uloge, dobrih, smernih, raspe-vanih devojaka. Ona, po sopstvenomtvr|enju, naprosto nije tip Julije, ve} je ukarijeri rado igrala izuzetno dramati~nesudbine, poput Aldonze iz ^oveka od Laman~e, strasnu Dezdemonu, Pem upredstavi Spaseni, ili Diksi, devojku saulice. Pouzdano je znala da publika volipozitivce, ali je ona nekako vi{e volelalikove sa negativnim nabojem, te{kimproblemom, ili sa velikom nesre}om u`ivotu. Jer, to su uvek bili izazovi. Fatal-na plavu{a beogradskih scena, glumicasa pedigreom, \ur|ija Cveti}, u svomskromnom novobeogradskom stanu spre-ma nove role i raduje se gluma~komzanatu svaki put, kao prvi put. Sa pod-jednakom dozom straha da li }e biti do-voljno dobra, sa tremom koja nikada nenestaje, jer veliki glumci uvek strepe iuvek pomisle da su mogli i bolje i dru-ga~ije.

Ve}i deo `ivota provela je u Cviji}evojulici. Otac Milija, partizan, narodni po-slanik, predsednik Beogradskog sreza,nakon pritiska Infomrbiroa, ostaje bezposla, porodica tone u veliku bedu. Maj-ka nezaposlena, troje dece.

„Kada sam bila devoj~ica, u vremekada smo svi bili stra{no siroma{ni,se}am se, dobijali smo bombone umo-tane u sjajni papir, zlatan, zeleni, beli.Sve sam te papire koji su ostajali odbombona gla~ala noktom, ispravljla istavljala u listove od sveske. I smatralada sam jako bogata {to to imam. Pamtimjo{ da smo se igrali Iindijanaca i kaubo-ja iza zgrade, pravili vigvame od ~ar-{ava i ponjavica koje bi nam mama dalai bili stra{no sre}ni i zadovoljni.

Mada sam ro|ena u mestu u bliziniBeograda, ve}i deo detinjstva , nas troje,brat, sestra i ja, proveli smo u Profe-sorskoj koloniji. Moja se}anja iz tog peri-oda, vezana su za neka velika veselja,za Prvi maj, Vojnu paradu. Za tu prilikudobijali smo novu garderobu. Majka binam uvek kupovala ne{to lepo. Mi, decaiz zgrade, smo pravili neke priredbe:pamtim da smo imali staklena izlaznavrata. Kreveljili bismo se s jedne stranevrata, a drugi bi gledali s druge strane.Ko je imao plave o~i, to je izgledalobo`anstveno kroz to mle~no staklo. Bilisu neki obrisi, kao kaleidoskop. Bilo je tovreme detinjstva koje pamtim po velikimletnjim ki{ama, kada je Cviji}evom uli-com tekla velika bujica, odozgo, sa Zve-zdare. Nama je to bilo najve}e u`ivanje,da bosi gazimo po toj vodi.“

Na pitanje, otkuda taj dar za umet-nost i divan glas, \ur|a ka`e: „Mo`dasam pone{to od oca Milije nasledila. Onje lepo pevao i, kako se to govorilo, lepopri~ao. On je bio i politi~ar, poku{avao jeda u~ini svet boljim, verovao je u to.Onda je do{ao Informbiro i otac je ostaobez posla, bez i~ega, tako da smo miutonuli u veliko siroma{tvo. Da namstric sa sela nije pomagao, mi bismote{ko pre`iveli taj period. Ja sam oddetinjstva imala neki poriv...Volim daka`em, kada ti Bog da neki dar, onda onnegde pronalazi svoj put. Ti onda nisi nisvestan za{to to mora{ da radi{. I na-ravno da sam upisala Akdemiju, jerpozori{te je velika ljubav i velika strast.I nikada nisam za`alila. Moja pravasre}a, moje ispunjenje je potpuno, kadasam na pozornici. obja{njava \ur|ijaCveti}.

Udala se tajno posle ~etiri godinezabavljanja. Umesto ven~anice, nosila jeteget pantalone i belu ko{uljicu. U tovreme su prezirali ven~anice i svadbe.Ven~ali su se na brzinu kako bi podnelimolbu za stan, a bra~ni parovi su imaliprednost. \ur|ija Cveti} je svoj `ivotprovela uz ~oveka koga je neizmernovolela, Avdu Muj~inovi}a, nekada{njegurednika kulturne rubrike u Politici iuglednog pozori{nog kriti~ara. Imala jedvadeset i dve godine kada su se upo-znali kao studenti Akademije. Avdo je biodve godine stariji i studirao je organi-zaciju. Bio je to ~ovek koji je obo`avanjeizra`avao kupovinom skupocenih svi-lenih haljina, a pred njene premijere,preuzimao je ulogu doma}ice i spremaoku}u. Njega vi{e nema, ali ostaje snagaljubavi koja se pamti i \ur|a tu energijuprenosi na svoje uloge. Sna`no, strasno,predano...

Prvi put u karijeri, \ur|ija Cveti} usvoj svojoj `enstvenosti, igra i mu{kuulogu. Reditelj Jago{ Markovi} je sma-trao da ona mo`e doneti tu paletu ose-}anja - od ne`nosti prema blagu kojuSkup ima, do grubosti prema ljudima.„Sama pri~a o starcu koji je sebi~an, ima}up zlata koji ne da nikome, potpuno jenezanimljiva, ka`e glumica. Mi smohteli ne{to drugo - pri~u o ~oveku koji jena{ao kov~e`i} u kome se nalazi nekalepota, neko blago koje je blago samo zanjega.“ Glavna uloga u Dr`i}evomSkupu, u re`iji Jago{a Markovi}a, donelaje \ur|iji Cveti} Godi{nju nagradu Jugo-slovenskog dramskog pozori{ta i nagra-du Milo{ @uti}.

Kako sama tvrdi, posebnu vrstu po-zori{nog straha je odavno prevazi{la.„Nesre}ne `ivotne okolnosti, na`alost,podsetile su me na relativnost svega: i

\UR\IJA CVETI], ^ETVRTA DOBITNICA NAGRADE@ANKA STOKI]

Ani ta Pan i¯

posla i nesporazuma i ljubavi i mr-`nje...“ [to re~e Danilo Ki{ u Elektri,kroz usta Klitemnestre: „Velikom ~inje-nicom smrti, sva su druga dela varljiva ita{ta.“ I jo{ dodaje: „U reci vremena sveizgleda sitno. Sve, osim `ivota.“

A `ivot je uvek iznad straha. I umet-nost koju prihvatamo kao deo `ivota ionog malog komada sre}e, da se kada seujutru probudimo, radujemo novomdanu, bez naro~itog povoda. A glumica\ur|ija Cveti} ima povoda za radosno

bu|enje. Nagrada @anka Stoki} pripadanjenom talentu, a i nova predstava je napomolu. Jago{ je ponovo izabrao nju zasvoju novu re`iju, Dr Nu{i}a u Jugo-slovenskom dramskom. Ukazuje joj po-verenje i divljenje, isto ono koje je nekadapisac ovog komada, Branislav Nu{i},uputio @anki Stoki}: „Klanjam se ~inupriznanja Va{e umetnosti i molim da meubrojite u svoje odanepoklonike.“

PPOODDSSEE]]AAMMOO::

MMiinniissttaarrssttvvoo kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa SSrrbbiijjee dasu nam na konkursima za 2004. i 2005.za LUDUS, odobrili sredstva, za {ta smodobili i potpisali ugovore. Koji namnikad nisu vra}eni. Vrlo bi nas obrado-valo kad bi nam ta sredstva bila upla-}ena, makar i bez kamate.

STVARNO IZDR@LJIVI LJUDI,TI BALETANI

Majina mama ima dve karte za balet.Povela bi dete u Narodno pozori{te, alismatra da je valja pripremiti, po{to jeMaja do sada gledala samo predstaveza decu u odgovaraju}im pozori{tima. Zato, majka obja{njava svojoj mezimici:- Tamo nisu glumci, nego balerine ibaletani. Oni samo ple{u. Orkestardivno svira, ali oni ple{u i ni{ta negovore po dva sata. Jel’ ho}e{ to dagleda{?- Ho}u!- Sigurna si?- Aha! Ba{ me zanima kakvi su to ljudikoji mogu po dva sata da }ute!!!

((FFoottoo:: VVuukkiiccaa MMiikkaa~~aa))

4LUDUS 132Lu

KO SANJA SANU?

Obrazlo`enje @irija za dodelu nagrade

„Milo{ @uti}“ za 2005. godinu

PITAMO VAS:Dragi kolega, po{tovana koleginice!

Pokrenuta je inicijativa za otvaranjemogu}nosti da i tzv. reproduktivni umet-nici (dakle glumci i reditelji) mogu posta-ti ~lanovi SANU. S obzirom da uskoropredstoji promena Zakona o SANU iStatuta, sada je pravi trenutak da setakva inicijativa podr`i. Pitamo vas, {tavi mislite o toj inicijativi i kakvi su va{iargumenti?

Stevan Koprivica:Ne vidim nijedan razlog za{to bi bilo

ko iz na{eg ceha bio u toj instituciji?Malo ko od nas dobaci do uzrasta koji

je nepohodan za prijem u tim besmrtnika.Mi trajemo dok traju na{e predstave.

Posle toga ba{ nekoga briga za nas, a inas za nekoga.

Pripadanje SANU zna~ilo bi i pripa-danje prili~no bu|avom dru{tvenom ipoliti~kom na~inu mi{ljenja.

Privilegije koje donosi ~lanstvo bile biza nas licemerje, jer je status, dru{tevni iekonomski, na{ih ~lanova bedan iponi`avaju}i. ^ekati da te prime u SAN-uda bi `iveo dostojanstveno? Gubitak vre-mena.

Pri~e o zloj krvi i sujetama prilikomodre|ivanja kandidature za SANU bi bilevelika ~ar{ijska zabava koja ne bi slu`ilana ~ast cehu. A mi kakvi smo, letelo biperje na sve strane.

Ko bi odlu~ivao o kriterijumima za~lanstvo? Postoje}i ~lanovi, pesnici, ro-

manopisci koji ne idu u pozori{te?Kriti~ari?

A i, jo{ nam se `ivi i radi...

***Smatram da treba.Ljubim,Milena Markovi}

***Po{tovani!Veoma zainteresovana ovim predlo-

gom, dobro sam razmislila i do{la dozaklju~ka da bi takva inicijativa bilaveoma logi~na. Pojam Akademik, podra-zumeva pre svega obrazovanje, elokven-tnost, harizmati~nost i iznad svega, Vred-nost.

Biti pisac je sposobnost iskazivanja upisanoj re~i. Ali, zar mnogi slikari nisu ustanju da nam ispune du{u ^udom?

Zar nisu to u stanju Glumci, Reditelji,zar nisu Pijanisti?

Zar jedan vlasnik impozantne sivemase, bez obzira na {ta }e je koristiti,nije zaslu`io da postane Akademik?

HLEB DOMA]I, A IGRE U IRANUDragana Boškov i¯

imao predstavu ove godine, a imao ih jenekoliko u prethodnim izdanjima festi-vala. Ove godine slavi dvadesetpetogo-di{njicu Teatra an de Rur i obele`avadvadeset godina od smrti na{e i njegoveGordane Kosanovi}. Nada se, ka`e, da }ese i Beograd setiti tog datuma.

‘Hleba i igara’ smo odigrali u inter-nacionalnoj selekciju FADJR festivala, ukojoj su bili i Rusi, Francuzi, Nemci,[ve|ani, Ma|ari, Hrvati, Japanci, Ru-muni... Osim ove, oko 200 pozori{nihpredstava, u desetak sala, selektovano jeu sekcijama Nova produkcija 2005.,

Najbolji 2005. u Teheranu, Najbolji 2005.u unutra{njosti Irana, Eksperimentalnasekcija, Najbolji sa Fakulteta umetnosti uTeheranu,Uli~ni teatar, a sve vreme sedoga|ao i oma` Bertoldu Brehtu.Odr`anje Kongres iranskog pozori{ta, mnogokonferencija za {tampu, televizija jeredovno izve{tavala o svemu.

[teta je sto izvr{ni neverbalni perfor-mans HLEBA I IGARA Miroslava Benkene mo`e da se vidi redovnou Beogradu.

Na 24. Me|unarodnom pozori{nomfestivalu FADJR /Svitanje/ uIranu, predstava „Hleba i igara“

autora i reditelja Miroslava Benke dobilaglavnu nagradu.

Miroslav Benka /diplomirao glumu uNovom Sadu, re`iju u Beogradu/ je, udirektnom TV prenosu , primio Povelju sastatuetom FADJR festivala iz ruku direk-tora, Muhamada Atebaja, za svoj „Teatarsnova u 15 slika“. Pra}en ovacijamakrcate sale Siti teatra, autor je primio ipoziv da Slova~ko vojvo|ansko pozori{teiz Ba~kog Petrovca, najmla|i profesio-nalni teatar u SiCG, preduzme turneju saistom predstavom, u junu mesecu, pogradovima Irana: Persepolisu, Isfahanu,[irazu i Teheranu.

Benka je u Teheran /Tehran, kako seka`e na farsiju/ otputovao nekolikodana pre nas. Vrlo komplikovani dekor seradio u festivalskim radionicama, jer binjegov transport bio izuzetno skup.Radilose danono}no, no dekor - nije stigao zapremijeru! Stroga cenzorska komisija jezasedala, blagajnici su ~upali kosu/ogromne sale su dupke pune i karte subile odavno rasprodate/, Benka je biopred nervnim slomom od umora i brige, aglumci su polako padali u o~ajanje. Na{ahostesa, simpati~na Pardiz je ~inilanemogu}e da odr`i dobar duh izme|udoma}ina i gostiju, prevode}i neprestano,ali je tenzija rasla. Najzad, predstava jeodigrana dogovorene ve~eri, samo zakomisiju. Ispostavljena je lista detalja kojise moraju promeniti, da bi se predstavamogla odigrati po strogim kodeksimaIslamske republike Irana: `ene su otka-

~ile ka{irane kike ispod svadbenih kapa/kosa ne sme da se vidi/, stavile velove izfestivalskih fundusa preko crnih dugihhaljina /uske su, ka`u/, mu{karci suobukli majice na gole mi{ice /pazuho jezabranjena zona/, a Benka je prere`iraoples u slavu `ita /erotska konotacija,reko{e/. O~ajni smo sedali za ve~eru uelitnom hotelu /bez alkohola, sve vreme/,kada su nam pristupili bra}a Slovenci,jo{ o~ajniji od nas. Jer, ako ‘^ekaju}iGodoa’ nije ‘ziher’ komad, koji ne vre|anikoga, onda takvog komada i nema! No,mu~eni Laki, u Jovanovi}evoj re`iji ‘Go-dota’, ulazi igraju}i na scenu. Ples jeprogla{en za nepristojan, a, umesto iz~a{a /neko bi se mogao prevariti da sepije vino/, Estragon i Vladimir su pijuck-ali iz {olja za ~aj! I tako smo se pri-lagodili.

Dve prepune predstave ‘Hleba iigara’, koje su odigrane u kontinuitetuopravdale su dug put i sve peripetije na-{ih umetnika. Ovacije, snimanja, fotogra-fisanja, intervjui, ambasador, gospodinOpa~i}, koji se sa ponosom fotografi{e sasvojima... Zdenko Ko`ik, glumac sa ne-verovatnom ekspresijom i ose}ajno{}u, uvrlo stilizovanoj Benkinoj predstavi okorenima iz detinjstva, o slikama sop-stvenog Makonda, sa likovima koji pod-se}aju na Parad`anova, u toj krajnje ori-ginalnoj estetici, Ko`ik ima i te`ak fizi~kizadatak. Kao i ostali akteri. Igra se sastolicama, stolovima, hlebovima, harmo-nikama. Ko`ik se `ali da su mi{i}i po~elida mu drhte. Neobi~no je bled, bojimo seda }e kolabirati.

Sutradan, Benka dr`i izvrsni workshop u Domu umetnika. Potrebno mu jepet dobrovoljaca za prezentaciju never-balnog teatra / u kojem je mag/, no javljase deset puta toliko! @eljni kontakta sastranim kolegama, mladi glumci, studen-ti teheranske Akademije, novinari, umet-nici dolaze da prate ovu radionicu. Benkaprosipa po podu kukuruz, pa onda p{e-nicu, pa onda bra{no. Iz zavi~aja. Mladiglumci, vezanih o~iju, prelaze preko toga.Posle, obja{njavaju {ta su ose}ali. Va{etelo ne glumi. Ono uvek kazuje istinu,ka`e im Benka. Oni, sa `arom, obja-{njavaju senzacije koje su ose}ali u glavi,u stomaku, u rukama. Mlada Iranka,prelepa, poku{ava da objasni kako jesamu sebe iznenadila reakcijom. Sni-mam je video kamerom. Na glavi „mag-nae“, koja pokriva kosu, vrat i torzo `ene.Na nogama - pumparice do ispod kolena,obuvena je u fensi sportske patike. Gornjideo tela pokriva du`i d`emper. Simpa-ti~na, a ‘ispravna’, valjda, kombinacija.

Za ~etiri dana, koliko smo proveli uTeheranu, bili smo obasuti pa`njom, lju-bazno{}u, interesovanjem. Mnogo svetaje pro{lo kroz festival, dok smo se baktalioko na{e scenografije. Uspeli smo da vidi-mo prekrasnu lutkarsku operu, poznatiiranski ep, nalik ‘Romeu i Juliji’. Neve-rovatno pokretljive, izra`ajne lutke imajusvoj teatar. Nekoliko lutkara vodi svaku.Do`ivite ~ar Istoka, uz pozori{te senki,bajkovitost pri~e i izvo|enja.

Festival FADJR je, zapravo, festivaliranskog pozori{ta. Kako re~e Roberto^uli, stari poznanik iz Beograda, njihovopozori{te je jo{ u fazi eksperimenta. Mo-ra{ da bude{ vrlo talentovan, da bi pre-vazi{ao zabrane koje `ivot donosi na sce-nu. Da bi se prikazala ljubav, na primer,treba se dovijati na najsimboli~nije na-~ine, jer je dodir izme|u polova, kao i u`ivotiu, apsolutno nedopustiv. ^uli nije

A sa druge strane, veoma dobri pisci,ponekad mogu biti i neobrazovani. Makoliko vam to u prvi mah zvu~alo ne-mogu}e, mnogi ljudi sa talentom zapisanje ~esto su verbalno nepismeni.Prave kardinalne gre{ke u svakodnev-nom govoru i lektori i korektori oko nji-hovih remek-dela ~esto imaju mnogo po-sla, dok njihovu misao ne uspeju dovestido obale ~itaoca!

U isto vreme, veliki umovi mogu bitireditelji, kompozitori, dramaturzi, glum-ci. Istina, veoma retko, ili skoro nikad,igra~i, /neka mi ne zamere, ali ta borbasa telom, protiv uma, te{ka je i bolna/.

Zar Lorens Olivije nije Ser? Zar je tatitula manja od titule Akademika?

Setimo se samo, {ta smo sve nau~iliod jednog prepametng Bojana Supice, odMiroslava Belovi}a, Steve @igona.

Zaista ne bih da nabrajam i isti~emsve vlasnike sive mase koji zavre|ujuna{u pa`nju, iz redova onih sa kojima jo{uvek putujemo istom la|om, ali svesrdno

se zala`em za usvajanje ovog ~asnogpredloga.

Istina, postoji samo jedna bojazan umom srcu, ali ona je ljudska i u ovomtrenutku, u kome slavimo Mocarta, onase sama name}e vi{e nego ikad.

Vazda je raskorak izmedju Mocarta iSalijerija izazivao zavist i raskorak.

Taj uni{tavaju}i raskorak izme|u`elja i mogu}nosti, koga veliki broj ljudinije svestan.

I zaista; ”osrednjaci sve vam jeopro{teno”, ali to ne treba da nas spre~ida priznamo umove!

Va{aJelena Tinska

***Ba{ me zanima, ko bi od reprodukti-

vaca iz oblasti pozori{ta i filma biokandidat za SANU?

Veseli pozdrav, BranKockica

NEBOJ[A GLOGOVAC PO DRUGI PUT OSVOJIO NAGRADU „MILO[ @UTI]“

@iri za dodelu Nagrade „Milo{ @uti}“u sastavu \ur|ija Cveti}, predsed-nik, Olga Odanovi} Petrovi}, Ma{a

Stoki}, zamenik predsednika, Gojko[anti} i Darijan Mihajlovi} jednoglasno je6. februara 2006. godine doneo odluku dase ovo priznanje za 2005. godinu dodeli

NEBOJ[I GLOGOVCUza ulogu Ivana u predstavi „Hader-

sfild“ Uglje{e [ajtinca, u re`iji Aleks

^izholm i izvo|enju Jugoslovenskogdramskog pozori{ta

Neboj{a Glogovac pokazao je, igra-ju}i ulogu Ivana, zapanjuju}u mo} trans-formacije i sposobnost da izbalansiratragizam sudbine talentovanog mladi}aosuje}enog mentalnom bole{}u i humor-nost prostodu{nih reakcija svog lika nasvakodnevne pritiske okru`enja, ni ujednom trenutku ne odolevaju}i isku-{enju da zapadne u preteranu patetiku ilikarikaturalnost. On pravi ulogu pametnoi bri`ljivo, vode}i perfekcionisti~ki ra~u-

na o svakom segmentu lika - od mimike iintonacije, preko tikova i pokreta ruku,do na~ina kako name{ta kosu ili upasujeko{ulju, daju}i pri tom svakoj prostojradnji duboki, unutra{nji smisao. U pi-tanju je majstorija radjena sa punomposve}eno{}u i promi{ljeno{}u. Glogovacje imao veoma slo`en gluma~ki zadatak,koji je uradio sa ubedljivim, potresnimpokri}em, sa tananim nijansama, sapuno mere. Koriste}i minimalisti~ka

sredstva, stvorio je ulogu filigranskepreciznosti kakvu retko vi|amo nana{im scenama.

U Beogradu, Za @iri za dodelu Nagrade„Milo{ @uti}”6. februara 2006. g.\ur|ija Cveti}, predsednik, s. r.

MMiirroossllaavv BBeennkkaa pprriimmaa nnaaggrraadduu

E-mail anketa

LUDUS 1325

Pobede

Teatar mora da se vrati svojimprapo~ecima - ~ovekovom telu kaosvojevrsnoj ‘partituri telesnih im-

pulsa’. Za mene je pitanje tela i telesnogprva i poslednja lekcija o teatru i u njojpostoje sva pitanja i svi odgovori vezaniza su{tinu teatra

Na{ reditelj Miroslav Benka pobed-nik je 24. me|unarodnog pozori{nog fe-stivala Fadrj u Teheranu/Iran, na kojemse krajem januara predstavio sa svojomautorskom predstavom Hleba I igara. Ujakoj konkurenciji relevatnih pozori{ta izcelog sveta pripala mu je Velika povelja istatueta festivala.

Kompletna, gotovo renesansna umet-ni~ka li~nost, koja je u svoju biografiju,izme|u ostalog, upisala i gluma~kianga`man (u NP Subotica), nastupe naBitefu, sarajevskom MESS-u, Dubro-va~kim ljetnim igrama, Skopskom letu,festivalima u Austriji, Norve{koj, Fin-skoj... autorske projekte u pozori{timacele Vojvodine, Beograda, Novog Sada alii Slova~ke, Benka je, tek podse}anja radi,svojevremeno inspirisao i Miodraga Ta-ba~kog da za Svetsku asocijaciju pozo-ri{nih scenografa, arhitekata i pozori-{nih tehni~ara OISTAT - 1999, na temuReditelj kao kompletan autor u savre-menom teatru, odr`i seriju predavanjana nekoliko ameri~kih univerziteta, aposle i u Holandiji i Belgiji. Va`an deoBenkine biografije svakako je i to da jesvojevremeno bio gostuju}i profesor Vi-soke {kole za dramske umetnosti u Bra-tislavi a radio je i kao reditelj i umetni~kidirektor Gradskog pozori{ta (MES-TSKÉDIVADLO ) u @ilini/Slova~ka.

O svom prvom nastupu na dalekomIstoku i susretu sa nekim sasvim novimpozori{nim svetom govorio je za Ludusneposredno po povratku u zemlju.

[ta ste imali na umu kada steodlu~ili da postavite predstavu Hleba iigara?

„Ostalo je zapisano da je, navodnoJuvenal, rimski satiri~ar iz Domicijevevladavine, po{to je izvrgavao ruglu po-kvarenost dru{tva svog vremena, uzvik-nuo nezadovoljnoj svetini Panem etcircenses (hleba i cirkusa) odnosno, ujednom {irem smislu - igara. ^uvenaizreka bila je upu}ena kao prekor ljudi-ma zbog neshvatanja vi{ih `ivotnihvrednosti. Prisetiv{i se te stare Juvena-love izreke, u potrazi za svojim mitskimprizorima, dao sam takav naslov mojojpredstavi jer mi se ~ini da to i danassvima nama najvi{e nedostaje. Hleb jene{to bez ~ega se ne mo`e, ali je i igranasu{na potreba ~oveka, ba{ kao i samhleb! Zato sam kroz igru, u na{oj pra-staroj `itnici Vojvodini, istra`ivao ibele`io rituale vezane za kult hleba,`etvu i sveop{tu plodnost. Zato pre po-~etka svake predstave, na ulasku u salu,delimo publici hleb - da bi ga bilo uvek,da bismo ga simboli~no, kao novu ener-giju podelili sa ljudima ~itavog sveta“.

Kako ste dospeli na teheranski festi-val? [ta ste znali o njemu i tamo{njempozori{tu?

„Krajem 2005. godine elektronskompo{tom mi je stigao poziv da sa mojomautorskom predstavom Hleba i igara,ina~e premijerno izvedenom 25. i 27.marta 2004. u Slova~kom vojvo|anskompozori{tu u Ba~kom Petrovcu i StarojPazovi, u~estvujem u zvani~noj konku-renciji jednog od najve}ih pozori{nihfestivala na svetu i svakako najve}em uAziji - 24. Fadjr International TheatreFestival. Odmah sam potra`io njihov sajti shvatio da se zaista radi o zna~ajnomfestivalu koji pod tim imenom traje tokomcele godine i ima ~ak sedam festivala podsvojim okriljem, me|u njima: pozori{ni,

operski, lutkarski... Iran je egzoti~na idaleka zemlja, ali i prestonica jedne odnajve}ih srednjeisto~nih civilizacija,vaspitanih na temeljima persijske civi-lizacije stare 2.500 godina koja je kolev-ka persijskog pozori{ta ~ija je estetikazasnovana na lutkarskom pozori{tu iteatru senki. To je `anr u kojem i danaszauzimaju zna~ajno mesto u okviru svet-skog pozori{ta”.

Jeste li uspeli da vidite neke pred-stave koje su bile u konkurenciji? Kakvesu u odnosu na strane predstave koje miovde gledamo?

„Mi smo nastupali na velikoj scenitamo{njeg City Theatre a u istom zdanjuima jo{ sedam scena. Dok smo mi igralina{u predstavu, u istom trenutku igranoje jo{ sedam razli~itih predstava. Svako-ga dana, na desetak scena u gradu,igrane su predstave najrazli~itijih `anro-va, od konvencionalno-klasi~nog pozo-

BIO, VIDEO I POBEDIO

Sne¦ana Mi le t i¯

Miroslav Benka pobednik 24. me|una-rodnog pozori{nog festivala Fadrj uTeheranu

U jednom od prvih festivalskih bilte-na selektor Mohammad Atabbai rekao jeda je uputio pozive na adrese oko 300pozori{ta iz ~itavog sveta. Po{to je po-gledao predstave, pogledao propagandnevideo materijale, kataloge, pro~itaokritike, sa festivalskim odborom odlu~ioje da na 24. Fadjr International TheatreFestival bude izvedeno ukupno 105(uklju~ena su reprizna izvo|enja). Po-

„Iako je jezik osnov ljudske komu-nikacije, za razliku od re~i, ube|en samda telo nikada ne la`e. Ono jednostavnoreaguje, nepogre{ivo i precizno. ^oveko-vo telo je najslo`enije, najosetljivije inajsna`nije skladi{te iskustva i emo-cionalnog pam}enja. U telo, gestove iemocije staje svo na{e fizi~ko i duhovnoiskustvo. Da sam bilo koga od prisutnihpozvao da mi ka`e ne{to o sebi, ljudi bi

ri{ta, lutkarskog, preko uli~nog teatra,neverbalnog, do teatra senki... Ne treba,naravno, zaboraviti da su u Iranu u svojevreme gostovala najve}a svetska pozo-ri{na imena, poput Je`ija Grotovskog,Tadeu{a Kantora, Pitera Bruka, RobertaVilsona do na{e Mire Trailovi} i Atelja212 po~etkom osamdesetih godina pro-{log veka. Pored svih obaveza, uspeo samda vidim desetak festivalskih predstava.Fascinirala me je predstava njihovogFerdowsi Hall Theatra Puppet Opera ofRostam and Sohrab, autora i rediteljaBehrouza Gharibpoura. Video sam ipredstavu Battle, autora i reditelja Sa-sana Ghajara Zanjana, zanimljiva je bilai predstava Erick Satie - performed ofpaper Das Papiertheatra iz Hamburga izNema~ke. U Teheranu je , nastupilo iSlovensko narodno gledali{~e iz Ljub-ljane, igrali su ^ekaju}i Godoa u re`ijiDu{ana Jovanovi}a. Sve predstave kojesam pomenuo `iri je nagradio. Video sami njihovu hit predstavu Vahdat HallTheatra F.A.N.S. autora i reditelja Mo-hammada Rahmaniana, sa njihovimveoma popularnim glumcima, koja mi senije dopala. Nisam uspeo da vidim ma-|arsku predstavu iz Budimpe{te MedusaPirecing, autorke i rediteljke Aniko Ju-hasz o kojoj se mnogo govorilo. Potpunosam razo~aran Rusima iz Moskve koji suigrali moj najomiljeniji komad ^ehovljevVi{njik... ^itav festival je bio veomadobro organizovan. Doma}ini su predus-retljivi i ljubazni do neprijatnosti, hotels-ki sme{taj bio je izuzetan, hrana tako|e.

zvano je ~ak tridesetak pozori{ta iz zem-lje doma}ina, zatim ansambli iz Japana,Rumunije, Slovenije, Nema~ke (~ak ~etirirazli~ite predstave), Holandije, Rusije,[panije, [vajcarske, Turkmenistana,Hrvatske... i moja predstava Hleba iigara. Ne znam gde je Atabbai videomoju predstavu, pretpostavljam na BI-TEF-u ili mo`da na Showcase-u odr-`anom pro{log marta u beogradskomDomu omladine na kojem su prisustvo-vali teatrolozi, pozori{ni menad`eri idirektori me|unarodnih festivala iz 43zemlje sa svih kontinenata. Ali, sigurnoju je video, jer je uo~i zavr{etka festivala,na{ stari znanac sa BITEF-a Roberto^uli reporteru RTS-a rekao da Atebbaina{u predstavu smatra najboljom”.

Tamo ste imali i radionicu. Na kojutemu? Da li su u njoj ravnopravno u~e-stvovale i glumice s obzirom na strogenorme koje propisuje Islam?

„Poslednjeg dana festivala, pred stu-dentima, teatrolozima i profesorima Vi-soke {kole za dramske umetnosti u Te-heranu odr`ao sam workshop, odnosnokreativnu radionicu Putovanje po svomemocionalnom pam}enju, na kojoj samgovorio o telu i telesnom izrazu koje senalazi u sukobu s odre|enim teksturamau odre|enom prostoru i vremenu, kona-~no i u sukobu sa samim sobom. [to seti~e glumica i odnosa prema njima u ce-lom korpusu festivala, nisam primetio dasu njihova pozori{na razmi{ljanja uslo-vljena religijskim normama.

U ~emu je, po vama, prednost neve-rbalnog u odnosu na verbalni teatar?

nesvesno po~eli da glume - talentovaneglumce, obrazovane teatrologe, autorita-tivne upravnike pozori{ta, ba{ kao {to sei ja sada trudim, ovde pred vama, daodglumim mudrog reditelja. Za razlikuod re~i, ponavljam, ~ovekovo telo, bezre~i mo`e nepogre{ivo i najpreciznije daizrazi: toplo, hladno, meko, tvrdo, grubo,ne`no, bol, strah, agrasiju, inat, glad,stid, ponos, dostojanstvo... Tradicija~ovekovog tela je beskona~na i obilujemnogim menama. Na prvi pogled, ovojednostavno saznanje - za mene kao~oveka koji se posve}eno bavi pozori{tem- bilo je od presudnog zna~aja. Granice~ovekovog govora i jezika nisu krajnjegranice ~ovekovog iskustva. Otuda, iakosu re~i osnov me|uljudske komunikacije,ja ne verujem samo re~ima i ne volim,takozvano zapadnja~ko pozori{te, zato{to je ono uglavnom vezano za pukiverbalizam i sve vi{e postaje la`no...Mnogo vi{e imam poverenje u ti{inu, ati{inu u potpunosti jedino telo mo`e dado`ivi. Teatar mora da se vrati svojimprapo~ecima - ~ovekovom telu kao svo-jevrsnoj partituri telesnih impulsa. Zamene je pitanje tela i telesnog - prva iposlednja lekcija o teatru i u njoj postojesva pitanja i svi odgovori vezani zasu{tinu teatra!

Iz Teherana je stigla i vest da }eteimati turneju po Iranu! Kad opet putu-jete?

„Nakon {to smo odigrali sve tri na{epredstave, Atebbay nas je pozvao datokom narednog juna Hleba i igaraigramo u okviru velike turneje koja biobuhvatila Teheran, Esfahan,[iraz, Persepolis...”

PPOODDSSEE]]AAMMOO::

SSvvee ~~llaannoovvee SSDDUUSS--aa kkoojjii jjoo{{ nniissuuppooppuunniillii uuppiittnniikk za na{u bazu podata-ka, da isti popune {to pre i da nam do-stave fotografije pre nego {to ostare izali~e na sopstvenog askur|ela.

RO\ENI ZAVODNIK

^etvorogodi{nji Strahinja gledao jepredstavu ‘Alisa u zemlji ~uda’. Kad sepredstava zavr{ila on ne}e ku}i. Dr`i seza vrata sale, pla~e i zahteva jo{.Ube|uju ga da do|e opet za koji dan,ali on ne pristaje. Neute{no cvili i ne dase odvojiti od vrata. Napokon se nekodosetio da ga odvedu u gluma~kugarderobu, da se upozna sa Alisom, ukoju se, po svemu sude}i, zaljubio.(Ovakve de~ije simpatije prema glumci-ma su dobro poznate poslenicima teatrai oni ih shvataju vrlo ozbiljno, kao {to itreba.) Pred garderobom Strahinja dugorazgovara sa mladom glavnom glumi-com i ona mu obja{njava kako }e sutraponovo igrati za njega, pa neka onsada lepo ide ku}i a sutra neka do|eponovo. Ali Strahinja ima bolje re{enje ika`e:- Najbolje da ja tebe, danas, OTPRATIMDO MOJE KU]E!

NNaa{{aa eekkiippaa nnaa iirraannsskkoojj sscceennii

Ro|ena u Kru{evcu, Bobi}eva je`ivela u Beogradu od ranog de-tinjstva do smrti. Zavr{ila je os-

novnu {kolu i dva razreda @enske rad-ni~ke {kole, a gluma~ka znanja je sticalana sceni, u~e}i od velikih glumaca iuzimaji}i ~asove iz dikcije, muzike i igre.Usavr{avala se u Parizu (1929), Berlinu(1929-1930) i u Be~u (1936). ^itav glu-ma~ki vek posvetila je Narodnom pozo-ri{tu u Beogradu, stvaraju}i blizu {estdecenija, od 1920. do poslednjih dana`ivota. Anga`man je prekinula na du`esamo tokom Drugog svetskog rata, kadaje odbila da igra za vreme nema~keokupacije.

Prvi dodir sa pozori{tem imala je uSkoplju u vreme izbegli{tva tokom Prvogsvetskog rata, gde je na predlog Bra-nislava Nu{i}a, tada{njeg upravnikaNarodnog pozori{ta Kralj Aleksandar I,stupila na scenu kao statista. Anga`manu Narodnom pozori{tu u Beogradu pri-hvatila je 28. februara 1920. i prvi putnastupila u [ekspirovoj komediji Sanletnje no}i, tuma~e}i ulogu Pau~ine, 25.juna 1920, a dva dana kasnije i uloguPuka Vragolana, u re`iji Aleksandra Ve-re{~agina.

Naslovna uloga u Nikodemijevojkomediji Skampolo, u re`iji Jurija Rakiti-na, 1923, koju je igrala sedam godina,promenila je tok njene dalje gluma~kekarijere i od nje stvorila pozori{nu zvez-du. Darovitost, inteligencija, upornost iljubav prema pozori{tu, u~inili su da vrlobrzo postane zapa`ena glumica, a potomi prvakinja Narodnog pozori{ta i jednaod najomiljenijih pozori{nih umetnica,oven~ana neprolaznom slavom.

Gluma~ka karijera Bobi}eve obele-`enje u nekoliko faza. Od 1920-1923.igrala je uloge de~aka i mladi}a, jer jenjena fizi~ka konstitucija, mala i tanana,odgovarala profilima takvih likova, kojeje i kasnije samo povremeno tuma~ila.(Tenta`il, Kralj Uro{, Sergej Karenjin,David Koperfild, Raka i dr).

Od 1923. do 1935, igrala je zapa`eneuloge, prete`no mladih devojaka, dama,mondenki i koketa, u savremenim ko-medijama i melodramama i sve su gla-vne i prete`no naslovne (Skampolo, Peg,

Mala Biragi, Kiki, Fani, Roksi, SuziSaks, Lili i dr). Me|utim, igrala je i za-pa`ene uloge u dramskom repertoaru(Anjutka u Carstvu mraka, Hedviga uDivljij patki, Katinka u Katinkinim sno-vima, Kleopatra u Cezaru i Kleoptri, Ma-rija u Bogojavljenskoj no}i). Uloge koje jetuma~ila donosile su joj ogromnu popu-larnost kod publike i veliki publicitet u{tampi. Ipak, zatra`ila je promenu reper-toara i kad joj uprava nije iza{la u susretdala je ostavku. Igrala u Skoplju, boravi-la u Be~u gde je pratila rad Burgteatra iu anga`man se vratila 1937. Do 1941.odigrala je preko deset glavnih i zapa-`enih uloga, u razli~itom repertoaru(Leposava Todorovi}, Otmeno dru{tvo,Marija, Viktorova pobeda, Hilda DeringDete u borbi, Katica, Do|ite prvog, Ko-{tana, Klara, Ni{ta nije slu~ajno, KosaraPorodica Blo, Natalija Petrovna, No}nasmotra, Pote, Zona Zamfirova i dr).

Za vreme nema~ke okupacije Jugo-slavije, Ljubinka Bobi} se na sceni poja-vila samo jedanput, na premijeri Moli-jerovog Tartifa u ulozi Dorine, 10. febru-ara 1942, na izri~itu molbu uprave Na-rodnog pozori{ta. Potom je odbila da daljeigra i toj odluci ostala dosledna do krajaokupacije, odlu~no je saop{tiv{i direktnoNemcu, rukovodiocu zadu`enom zakulturu.

Posle rata, od 1945-1978. njena kari-jera ulazi u veli~anstven gluma~ki finalekada je ostvarila petnaestak velikih izna~ajnih uloga, prete`no u nacional-nom repertoaru (@ivka u Gospo|i mini-starki, Sarka u O`alo{}enoj porodici,Gospa Mica u Vlasti, Spirinica u Narod-nom poslaniku, Stana u Jak{i}evom Sta-noju Glava{u, Fema u Pokondirenoj tik-vi, Kata u Ko{tani, Gospo|a @urka uHenriku IV, i dr). Prvu i jedinu ulogu uPozori{tu Atelje 212, ulogu Baba Stane, uVuji}evom komadu Ljubavnaja zavist~erez jedne cipele ostvarila je 1958.

Samostalna gostovanja u pozori-{tima Jugoslavije zapo~ela je veomarano, ve} od velikog uspeha u Skampolu.Od 1924. do 1940. gostovala je u NovomSadu, Kragujevcu, Zagrebu (vi{e puta),Splitu, Skoplju, Banjaluci i Ni{u, pre-

te`no u ulogama u kojima se proslavilana beogradskoj sceni. Posle rata gosto-vala je {irom zemlje sa predstavamaNarodnog pozori{ta, prete`no sa Nu{i-}evom Gospo|om ministarkom i u ino-stranstvu, u Sofiji, Bukure{tu i Moskvi.

Zanimljivo je da je u skopskom Na-rodnom pozori{tu Kralj Aleksandar I,1936, osim uloge Roksi, tuma~ila prviput Stankovi}evu Ko{tanu, u re`iji Ra{ePlaovi}a, pokazuju}i i svoje peva~ke po-tencijale, ali i Leposavu Todorovi} usvom dramskom komadu Otmeno dru-{tvo, koji je tada prvi put izveden.

Karijeru filmske glumice zapo~ela je1930. igraju}i u reviji Parada Paramuntu kojem su nastupale poznate zvezdesvetskog filma. Posle Drugog svetskograta snimila je jo{ devet filmova: Anikinavremena, Pop ]ira i pop Spira, Dili`ansasnova, Dr, Prvi gra|anin male varo{i,Kros-kontri, Pavle Pavlovi}, Narodniposlanik i [ti}enik.

Od 1935. Bobi}eva je postala i dram-ski pisac, autor pet pozori{nih komada,koji su izvedeni na pozori{noj sceniizme|u dva rata: Na{i maniri, 1935,Otmeno dru{tvo, 1936, Porodica Blo,1940, Rista Sportista i Rista Robinzon,1940. Porodica Blo je izvo|ena u Hu-moristi~kom pozori{tu - Pozori{tu na Te-razijama, u re`iji autora, 1956. Poslerata napisala je jo{ nekoliko komada ijedan filmski scenario koji dosad nisuobjavljeni.

Ljubinka Bobi} je ostvarila preko stouloga u Narodnom pozori{tu, prte`no uinostranom repertoaru, ~ak {ezdeset idve, igraju}i s uspehom u svim dram-skim `anrovima. Iako je najve}i brojuloga ostvarila u komedijama, ostavilaje vidan trag i u dramskom repertoaru.Uloge je tuma~ila s osobenim, samo njojsvojstvenim gluma~kim na~inom, pokojem je upam}ena kod publike i prih-va}ena kod kritike. Pojedine uloge tu-ma~ila je dugi niz godina, najvi{e @ivkuu Gospo|i ministarki koju je igrala u tripremijerne postavke, a tre}u, u re`ijiBraslava Borozana, 250 puta neprekidnoi nakon penzionisanja. Poslednji put jeigrala 8. novembra 1978, samo dvadese-tak dana pre `ivotnog kraja.

U impozantnoj galeriji likova, poje-dina gluma~ka ostvarenja su oven~anazna~ajnim priznanjima. Ve} za uloguSkampola dobila je nagradu Italijanskevlade, 1925. Posle rata usledile su: Sa-vezna nagrada Vlade FNRJ za ulogu Sta-ne u Jak{i}evom Stanoju Glava{u, 1950,Sedmojulska nagrada za `ivotno delo,1961, Zlatni lovorov venac Festivala ma-lih i eksperimentalnih scena u Sarajevu(MES), za ulogu Gospa Mice u Nu{i}evojVlasti, 1964, Nagrada Zlatni }uran Festi-vala komedije u Svetozarevu za ulogu@ivke u Nu{i}evoj Gospo|i ministarki1976. i Nagrada Zlatna Arena filmskogfestivala u Puli za ulogu Spirinice u fil-mu Pop ]ira i pop Spira, 1957. Dobitnikje Zlatne medalje i Plakete FestivalaLjubi{a Jovanovi} u [apcu 1976. i Pla-kete Narodnog pozori{ta u Beogradu zaizuzetne zasluge 1978.

U se}anju savremenika LjubinkaBobi} je ostala upam}ena kao velikaglumica i kao osobena li~nost, inteligent-na, darovita, {armantna i iznad svegaduhovita, koja je unosila vedrinu u po-zori{te, me|u kolege i teatarske obo`a-vaoce. Ostale su i brojne anegdote o njoj,zapam}ene i zabele`ene, a legenda o nje-noj li~nosti doprla je do na{ih dana inastavi}e se ubudu}nosti.

6

Legende teatra

LUDUS 132Lu

LJUBINKA BOBI] - LEGENDA BEOGRADSKE SCENE

Kseni ja Šuku l jev i¯ Markov i¯

Osamdeset godina nakon ro|enja LjubinkeBobi} (1897-1978), pozori{ne i filmskeglumice, prvakinje Narodnog pozori{ta uBeogradu i dramskog pisca, ustanovljena je2005. gluma~ka nagrada sa njenimimenom. Njen `ivot i umetni~ko stvaranjeponovo bude interesovanje jer je upravoprogla{en i prvi dobitnik Nagrade LjubinkaBobi}.

PPOODDSSEE]]AAMMOO::

SSvvee ~~llaannoovvaa SSDDUUSS--aa,, kkoojjii ssuu ddoossttaavviilliiffoottooggrraaffiijjee, da svoje ~lanske karte mogupodi}i u prostorijama SDUS-a, Student-ski trg br. 6, Beograd, svakog radnogdana od 9 do 16 ~asova. Sa ovim ~lan-skim kartama mo`ete u}i u ve}inu ev-ropskih teatara. Osim nekih beograd-skih.

LUDUS 132

Glumica rasko{nog talenta JelisavetaSeka Sabli} prva je dobitnica novo-ustanovljene nagrade Saveza

dramskih umetnika Srbije „LjubinkaBobi}“. Ona je ovo esnafsko priznanjedobila za ulogu Majka Dare u predstavi„Svinjski otac“ Aleksandra Popovi}a, a uizvo|enju Kru{eva~kog pozori{ta.

@iri u sastavu Renata Ulmanski,Ksenija [ukuljevi}-Markovi}, Nata{aNinkovi}, Jovica Pavi} i Stevan Bodro`aodluku o prvom laureatu novoustanov-ljenog priznanja koje }e se dodeljivatibijenalno, doneo je jednoglasno. Nagrada„Ljubinka Bobi}“ ustanovljena je 2005.godine, a dodeljuje se za najbolje kome-diografsko ostvarenje, za naslovnu, ve-liku ili zna~ajnu ulogu koja mora bititragala~ka i inovativna i obuhvata svepredstave izvedene na scenama profe-sionalnih pozori{ta u zemlji.

Nagrada „Ljubinka Bobi}“ obuhvataplaketu sa likom, diplomu na pergamen-tu i nov~ani iznos od 1.000 evra.Povodom nagrade razgovarali smo saJelisavetom Sekom Sabli} koju pamtimopo zna~ajnim ulogama koje je ostvarila upredstavama: „^udo u [arganu“, „Bal-kon“, „Ma~ka u d`aku“, „Master Klas“ imnogim drugim.

Kako promi{ljate instituciju na-grade? Da li uop{te verujete u nagrade i{ta za Vas one zna~e i da li su one podsti-caj za umetnike?

Ne mogu da ka`em da verujem unagrade. S obzirom da ne verujem upriznanja kada ih drugi dobiju takonemam prava da verujem u njih kada ihja dobijem. Svaki put kada mi jave dasam dobila nagradu, prihvatam to saodre|enom dozom rezerve. Uvek se prvozapitam da li je ta nagrada ta~na nota utom momentu ili mo`da potpuno po-gre{na. Kada sumiram rezultate shva-tam da me sva ta priznanja pomalo de-ran`iraju, uznemiravaju. Moj cilj je dadobro radim, da me publika prihvata, datu uzajamnu energiju stalno ose}am nasceni i da svoj talenat stalno stavljam naprobu. Proveravam sebe kroz visokekriterijume koje sam pred sebe postavila.Ti kriterijumi su najstro`iji prema meni,dok za druge ljude imam vi{e razu-mevanja. Za druge imam i strpljenja, i

tolerancije, a za sebe ne. Sebi te{ko opra-{tam. Tra`im oslonac u publici, nikad upriznanju kolega. Sebe sam disciplino-vala da verujem isklju~ivo publici, i celog`ivota se trudim da se potvr|ujem upravokroz publiku.

Me|utim, nagrada „Ljubinka Bobi}“je zapravo priznanje kolega, priznanjeSaveza dramskih umetnika. Kad su mi~lanovi `irija javili da sam dobila na-gradu, prvo {to sam ih u {ali upitala je -da li ste se tukli tamo? Ne `elim da seniko u `iriju tu~e zbog mene.

Poznato mi je kakva atmosfera vladame|u ~lanovima `irija kada se odlu~uje onagradama. ^ak kada neko zaista iskrnozaslu`uje nagradu, uvek }e se na}i nekoko }e glasati protiv. Mi smo takvi ljudi.Oduvek sam stremila ka tome da mi{lje-nja `irija i publike budu usagla{ena. Tose ovoga puta zaista i dogodila zbog ~e-ga sam veoma zadovoljna. Predstava „Svinjski otac“ Kru{eva~kog pozori{ta jeveoma popularna. Ova predstava je odli-~no pro{la na „tr`i{tu“. Skoro na istina~in su je prihvatili gledaoci i ljudi izstruke. „Svinjski otac“ se jedanput me-se~no igra na sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta i uvek se tra`i karta vi{e.Predstava je sve popularnija {to meposebno raduje. Smatram da je ovaj ko-mad pre{ao takozvanu „rampu“ i ljudiga ba{ zbog toga gledaju ~ak i po neko-liko puta. Re~ je o predstavi koja nemanikakvih pretenzija. Pravi kvalitet joj jedao reditelj Egon Savin, majstor nadmajstorima. Aca Popovi} je na{ klasik,jedan od najboljih komediografa u dobrojsrpskoj tradiciji. Rekla bih da je „Svinj-ski otac“ obi~na pri~ica, crna hronika,iako je u osnovi komedija, ~ak mo`da imelodrama sa pridodatim „hepiendom“.Predstava je mogla da se i druga~ijezavr{i. „Svinjski otac“ govori o menta-litetu, o zar|alosti, mr`nji, zlu. Apsolutnonosi metaforu vremena u kojem `ivimo,a ja sam kao Majka Dara nosilac tih boja.Me|utim, moja junakinja je nevina `rtvakoja nije svesna svoje tragi~nosti. Onatako besciljno luta, postoji, prave}i nove`rtve. Njene `rtve }e praviti nove `rtve itako bez kraja i konca. Zbog toga je ovajkomad postao anga`ovana drama.

Da li mo`ete da evocirate Va{e uspo-mene na Ljubinku Bobi}? Za{to sma-trate da ste ba{ Vi poneli ovu nagradu iima li u va{im gluma~kim poetikamanekih sli~nosti?

Upravo zbog svega malo~as izre~e-nog ponosno mogu da ka`em da samponela prvu nagradu koja nosi ime Lju-binka Bobi}. Sa mnogo emocija pamtimLjubinku koju sam gledala na sceni kaosasvim mlada. Ona je bila velika svetskadama, buntovnica, glumica sa ogromnimdarom od Boga. Ljubinka je prvenstvenobila velika glumica. Za nju bih mogla daka`em da je bila i umetnica zato {to jebila buntovnik. Umetnost se stvara onogtrenutka kada postane{ buntovnik i kadati nema smirenja. Na{a velika glumica jeigrala hrabro, ta~no, istinito, i{la je dokrajnjih mogu}nosti lika, pronalaze}ione tajnovite nijanse. Demistifikuju}itipske likove ljudima je nudila slobodukao ne{to najdragocenije. Pamtim je kaoretko slobodnu osobu i tu slobodu je osvo-jala i borila se za nju do kraja svog `i-vota. Borila se protiv malogra|an{tinekoja je osnov svakog zla, protiv provinci-jalnog razmi{ljanja. U moje vreme jedelovala ~itava plejada velikih glumacakoji su se, poput Ljubinke Bobi}, borili zaiste ciljeve. Takvi su bili Zoran Radmi-lovi}, Cica Perovi}, Aligrudi}... To su bilivelikani na{eg glumi{ta koji su se sna-`no borili, kako na sceni, tako i u `ivotu.Rado se se}am Zorana Radmilovi}a u~ijem sam se prisustvu uvek ose}alapotpuno za{ti}eno od demagogije, lice-merja, la`i, malogra|a{tine koja je ba{nekako u to vreme postepeno prodirala.Nije lako onome ko se bori za vi{e ciljevejer sve se to pla}a na neki na~in. Ljubin-ka nikada nije koristila i zloupotrebilasvoj dar, svoju mo}, veli~inu na sceni.Naprotiv, ona je do kraja svog `ivotapobo`no slu`ila svom talentu. Ceo njen`ivot bio je usmeren ka nekoj borbi, kasu{tini i odbacivanju malogra|anskihla`i.

Do`ivljavate li i sebe kao buntovni-ka?

Ne bih `elela o sebi da govorim,mo`da }e jednog dana neko o meni na tajna~in razmi{ljati. Nije na meni da o tomeprosu|ujem. Onog momenta kada pre-stane{ da se buni{, kada prestanu tvojinemiri, ti si zavr{io. Ne ka`em da je toprijatno ose}anje, po`elela bih zato ne-kome koga volim ipak mirnije vode. Nijelako `iveti sa tim bremenom, pla}ati iotpla}ivati. Opet, s druge strane, velika jenagrada u mo}i. Mo} - to je velika re~. Nemislim na silu i na negativno zna~enje

re~i „mo}“. Jedina apsolutna prava mo}je duhovna mo}. Kada si mo}an u svomposlu, u svojoj samodisciplini, kada simo}an kao ~ovek, kada savlada{ sebe,onda mo`e{ smatrati da si u `ivotu mno-go postigao. Jer, najte`e je sebe savladati,savladati svoje nemire, a opet ih upotre-bljavati na ve{t na~in.

Rekli ste da se Ljubinka Bobi} bori-la protiv malogra|an{tine i provinci-jalnog duha. Protiv ~ega se Vi borite i dali glumac danas ima tu mo} da se boriprotiv odre|enih dru{tvenih pojava?

Svako ima tu mo} i svakome je du-`nost da se bori. Nekada se ta mo} nevidi, nekada je zagu{ena mrakom, bla-tom i ljudima se ~ini da je besmislenoboriti se jer se to ne prime}uje. Mislim daje ~ovek du`an prema sebi samom da seneprestano bori, da ne odustaje. ^ovek nebira ulogu koju }e imati u `ivotu, da li }ese boriti ili ne. To je jedna snaga, stihija,energija koju ~ovek mo`da i nesvesnonosi u sebi. Upravo ta druga li~nost u~oveku bira sudbinu kakvu }e da ima.Garantujem da svaki ~ovek svakoga da-na mo`e da neprocenjivo doprinese ovomdru{tvu. U to verujem ~ak i ovog trenut-ka kada sedim sa Vama i pri~am. Svana{a razmi{ljanja i iskustva koja sanekim delimo svojevrsna su borba. ^inimi se da su to svakodnevni doproinosisvakog od nas. ^ovek je odgovoran sva-kog dana i svakog sekunda u zna~ajnimi bezna~ajnim situacijama. Kada bisvako od nas doprineo po malo svakogdana bili bismo mo`da malo sre}niji.

Posle mnogobrojnih uloga i nagra-da, {ta je za Vas danas izazov na sceni?[ta Vas uzbu|uje?

Sve me provocira kada je ta~no iistinito. Trenutno ~itam komad „Posetastare dame“ koji bi uskoro trebalo da seigra na sceni Bitef teatra. Mogla bih re}ida me upravo snaga te proverene klasikeuzbu|uje. Ona je ve~na jer vidim daponovo dobija svoj zna~aj i svoj novi `ivotu ovim vremenima. Ponekad se bojim da~itam odre|eni dramski tekst ako nisamsigurna da li }u u njemu i da zaigram.Jer, moja glava i moja ma{ta po~nu darade takvom brzininom, naravno, ako jere~ o dobrom komadu. Moj mozak funk-cioni{e kao razra|eni motor. Znam da

sam ve} u nekim godinama, da biolo{kisat radi i da ne}e jo{ dugo da traje. Posto-je momenti u `ivotu kada oseti{ da sibiolo{ki jo{ mo}an, a da iza tebe stojiogromno iskustvo, ogromno oslobo|enje,energija koja je jo{ nepotro{ena. Verovat-no se to posle naglo zavr{i, ne znam kakoto ide. Dakle, najednom prepozna{ tedivne likove sjajnih pisaca i `elju da krozte junake ne{to ka`e{, progovori{. Tanezaustavljiva snaga se uvek svodi naprepoznavanje `ivota, a zatim se pre-tvara u lepotu, u umetnost. Jer {ta jeumetnost do `ivot koji se pretvara u lepo-tu. Uzbu|uje me taj ose}aj, kada se umeni ponovo stvori `elja da ne{to ka`em.

Gde }emo Vas ponovo gledati u na-rednom periodu?

Sa Stefanom Sabli}em bih trebalo daradim pomenutu predstavu u Bitefteatru. Nikitita Milovojevi} je celu reper-toarsku godinu obele`io koncepcijom -klasika na moderan na~in, tako da seovaj tekst uklopio u Nikitinu viziju. Uceloj predstavi bi trebalo da budu samotri lika. To ne bi bila klasi~na predstava.Reditelj je zamislio da ekperimenti{e sapokretom. Trenutno se bavim mojim li-kom u ovom komadu i ve} me je nekakoo~arao. Upravo sam zavr{ila snimanjeserije „Ljubav, navika, panika“. Nije mini `ao, ali nije mi ni milo. Cela ekipa sedobro ose}ala snimaju}i ovaj zanimljiviserijal. Dopao mi se ovaj scenario Neboj{eRom~evi}a kojem je doprineo mmogo ireditelj Slobodan [uljagi}. Re~ je o ne-kom novom humoru koji se svima namamnogo dopadao i u kojem smo u`ivali.Ova serija nam je svakako svima izu-zetno imponovala. Dobre serije, kvalitetnitekstovi - to je ono {to svi mi pri`eljkuje-mo. Na snimanju je vladala dobra glu-ma~ka hemija. Dve mla|e koleginiceMarija Karan i Mirka Vasiljevi} bile suzaista neodoljive, a Nikola Simi} bo`an-stven. Naravno tu su bili i Zijah So-kolovi} i Vesna Trivali} koji su tako|edoprinosili dobrom rezultatu ove serije.Svi smo se lepo slagali. Nije bilo ni-kakvih muka i nedomica, svismo iskreno u`ivali.

7

Intervju

Is idora Masnikov i¯

POBO@NO SLU@ENJE TALENTUPrva dobitnica Nagrade „Ljubinka Bobi}“:

Jelisaveta Seka Sabli}

((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Pisati o Nikoli Simi}u istovremenoje i ~ast i obaveza. Njegov je radtoliko bogat i plodan, da je gotovo

nemogu}e odabrati ono najva`nije i naj-bitnije {to bi moralo da se ka`e o njemu,a da vam ipak ne ostane ose}anje da stene{to su{tinsko propustili. Veliki glumac,rasko{an komi~ar, inspirativan partner,divan ~ovek...

Sre}a da postoje nagrade kao {to jeZlatni }uran za `ivotno delo, kogadodeljuje Festrival Dani komedije u Jago-dini. Takve nagrade, kada se dodelepravom umetniku, daju njegovoj publiciose}anje da je uspela da mu se zahvali.Za svu onu radost koju nam je nesebi~nodavao. Sa scene, sa velikog i sa malogekrana. I bez ekrana - sa radija.

Soja Jovanovi} je smatrala da jedobro samo ono pozori{te iz koga ~ovekiza|e bolji. Nasmejan ~ovek je sigurnobolji ~ovek. Dakle, Nikola Simi} nas je

u~inio, i jo{ nas ~ini, boljim ljudima!Dovoljno je da odemo na njegovu pred-stavu. Naravno da je u svom dugomstvarala~kom veku ve} osvojio (vi{eodgovara re~ osvojio, nego dobio, jerdobiti se mo`e i na lutriji) mnoge renomi-rane i va`ne nagrade. Ne bi ih bilo mu-dro nabrajati. Neke ranije nagrade susigurno, ~inile ~ast njemu, ali danas jesituacija obrnuta. On ~ini ~ast nagradikoju dobija. Sama nagrada time postajeve}a i zna~ajnija. Svaki budu}i dobitnikmo}i }e da se ponosi {to je istu nagradudobio posle Nikole Simi}a.

Nedavno, kada je na Filmskim su-sretima u Ni{u, primao nagradu „PavleVujisi}“ za izuzetan doprinos umetnostiglume, rekao je:“ Ova nagrada mi jeutoliko dra`a jer sam je dobio od svojihkolega, ranijih dobitnika! Priznanje odkolega zaista puno zna~i.“

Na pitanje kako komentari{e dvavelika priznanja koja su ovih dana do-deljena njemu i njegovom bratu SlavkuSimi}u jednostavno ka`e:“ Dela sve go-vore... to su priznanja za dugogodi{njirad.“ i odmah dodaje: „To ne zna~i da onikoji ne dobiju nagradu nisu na visinizadatka!“

Nikola Simi} smatra komediju naj-te`im `anrom, koji iziskuje pun anga-`man, {to je naravno ta~no. Nakon dra-me, pristojna publika }e sigurno aplaudi-rati, makar iz pristojnosti, ili iz po{to-vanja prema ulo`enom trudu. Tragediju}e izpo{tovati makar samo zbog toga {toje tragedija, dakle ozbiljna stvar, i nemasmisla da se vrpolji{ dok tamo neko patiili pla~e. Pristojna publika }e se pona{atipristojno ~ak i na predstavi koju uop{tene razume, ali nema te publike koja }e seiz pristojnosti smejati!

Ranije, u vreme fahova, se govoriloda tragi~ari dobijaju po{tovanja, priz-nanja i slavu, a komi~ari - ljubav pu-blike. Premda je ljubav zapravo mnogovi{e od po{tovanja, ipak je lepo {to danas,ne samo volimo nego i po{tujemo ko-mi~are.

Razmi{ljamo sada o Nikoli Simi}ukao o komi~aru, samo zato {to je povodZlatni }uran, ali nam je svima poznatoda je on glumac naj{ireg dijapazona i dase u decenijama suverene vladavinescenom dokazao u svim `anrovima.

Na pitanje kako to da nikada nijenapisan tekst za njega i brata mu Slav-ka, Nikola skromno odgovara:“ Jedno su`elje, drugo ostvarenja. Nije mi `ao zbogtoga. Ni za bra}u Lakovi}, Predraga iDragana isto tako nikad nije napisantekst.“ - a zatim me iznena|uje pitanjem:„Nikada do sada u Ludusu nije pisano o

meni ili o mom bratu koji to vi{e za-slu`uje. Otkud sada to interesovanje?“

Znam otkud interesovanje sada, aza{to ga ranije nije bilo, trebalo bi pitatinekog drugog.

I tako mi je napokon postalo jasnoza{to ni jedan od bra}e Simi} nekakonikako nije imao vremena za du`iintervju...

8

Nagrade za `ivotno delo

LUDUS 132Lu

Mir jana Jur÷ i¯

ZLATNI ]URAN STI@E U PRAVE RUKE

Kada je, davne 1953. godine, VeliborGligori}, tada{nji upravnik Jugo-slovenskog dramskog pozori{ta,

video na sceni Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu glumca SlavkaSimi}a, shvatio je da takvog glumca `elina svojoj pozornici. Tako je zapo~elajedna blistava karijera u JDP-u, a Veli-boru Gligori}u dalo za pravo da ~uvenomglumcu, Slavku Simi}u, sa simpatijamaka`e: Ja za Vas uvek ka`em da ste mojizum!

Nepogre{ivi dar Velibora Gligori}a daprepozna kvalitet i umetni~ki potencijalkakav poseduje Slavko Simi}, ovih danaje do`iveo jo{ jednu potvrdu. Njegov‘izum’, doajen na{eg glumi{ta i darovitipisac, Slavko Simi}, nagra|en je za svoje`ivotno delo Vukovom nagradom, naj-vi{im priznanjem za doprinos u kulturi.Nije izneverio svog ‘izumitelja’ kao ni

generacije pozori{nih, radio, filmskih itelevizijskih poslenika koje su odrastaletokom njegove vi{e od pet decenije dugekarijere.

Prisutan na javnoj sceni mnogo du`eod prose~nog radnog veka, Slavko Simi}je u~inio mnogo za afirmaciju dramskeumetnosti i unapre|enje umetni~kogstvarala{tva uop{te. Obogatio je na{eknji`evno stvarala{tvo delima posve}e-nim velikim gluma~kim likovima kakvisu bili Dobrica Milutinovi} i Zorica [u-madinac, objavio je svoje razgovore saAndri}em i predstavio portrete {estupravnika koji su se nalazili na ~eluJugoslovenskog dramskog pozori{ta, nje-gove mati~ne ku}e. Pi{u}i o njima sapo{tovanjem i divljenjem kakvo zaslu-`uju, provla~io bi i re~i kritike, vode}ira~una da svaka re~ bude odmerena i neode predaleko, iskreno `ale}i {to ne mo`e

i vi{e od svojih se}anja i utisaka da imposveti.

Svoju predanost dramskoj umetnostipotvrdio je i kao Predsednik Savezadramskih umetnika Srbije u periodu od1968. do 1973. godine. Samokriti~an iskroman, kakav jeste, ka`e da u tomperiodu nije ostvario sve svoje ciljeve.@ao mu je {to ga nikad nisu pitali koji su

to bili ciljevi i za{to ih nije ostvario. Alinikoga ne proziva zbog toga, niti slabostitra`i u drugima. Zaista veliki ljudi neveli~aju svoja dela i priznaju svojeslabosti. On svakako pripada njima.

Koliko je duboko njegovo pro`imanjesa profesijom, mo`da najbolje govore nje-gove re~i: Za glumce, tekst su note. Izteksta glumac mo`e da oseti li~nost kojutreba da tuma~i, njegov temperament,snagu izraza u raznim prilikama. Pauzeu govoru i kako da odmeri glas premasagovorniku, {ta je u tekstu glavno, a {tamarginalno, da oseti pi{~evu melodijure~enica...

Vremena pro{la, o kojima pri~a sasetom i pomalo ~e`nje, ~esto zaokupljujumisli Slavka Simi}a. O tim vremenimaon ka`e: Vodilo se ra~una o umetni~komrazvoju pojedinih glumaca koji su uzenitu za ostvarenje uloga velikih do-meta. Bilo je to vreme kada su glumci-ma na prvom mestu bili dostojanstvo iponos... Slava, novac, popularnost, na-stali su kasnije, kao produkti novihvremena, vrednosti i odnosa.

Davno je pro{lo vreme romanti~nihjunaka i po{tenih lopova kakve su igrali

VODILO SE RA^UNA O UMETNI^KOM RAZVOJU POJEDINIH GLUMACASlavko Simi}, dobitnik Vukove nagrade on i Dragutin Dobri~anin u ‘Levacima.’

Stigli su ‘neki novi klinci’ kojima dosto-janstvo sigurno nije najva`nije u `ivotu.Ali i za to ima razumevanja, pa ka`e:„Glumac bez uloge je nesre}nik, a kadato traje godinama, onda je mrtav ~ovek.Danas se puno snima, nije sve kvalitet-no, ali mi je milo da glumci mogu dazarade. To je jedna satisfakcija. Odbiosam, posle ‘Levaka’ dve reklame. Tadaje to bila velika sramota za glumca. Inisam se pokajao.”

Nije ba{ svakida{nja pojava da dvanajve}a priznanja u oblasti kulturezavr{e u istoj porodici, kao {to se de{avaovih dana u porodici Simi}. Stariji,Slavko, nagra|en Vukovom nagradom, amla|i, Nikola, ‘]uranom’. Ono sa ~ime sesvi sla`emo je da su nagrade zavr{ile upravim rukama i ~estitamo im na njima.

I za kraj, postavljamo pitanje: kakose desilo da niko nije napisao tekst za dvabrata Simi}a, kako to da niko nijepoku{ao da u jednom televizijskom ilifilmskom projektu iskoristiovakva dva talenta?

SAOP[TENJE @IRIJA ZA DODELUNAGRADE STATUETA JOAKIMA VUJI-]A VOJISLAVU VOKIJU KOSTI]U,KOMPOZITORU

@iri za dodelu Statuete Joakima Vu-ji}a za 2005. godinu, u sastavu: DraganaBo{kovi}, teatrolog, Predrag Ejdus, glu-mac, Nada Juri{i}, glumica, Milo{ Krsto-vi}, glumac i Dragan Jakovljevi}, reditelj,JEDNOGLASNO je doneo odluku da seStatueta „Oca srpskog teatra“ dodelikompozitoru VOJISLAVU VOKIJU KO-STI]U.

U tradiciji dugoj 21. godinu, StatuetaJoakima Vuji}a se po prvi put dodeljujeza najzna~ajniji, nezaobilazni doprinos uoblasti pozori{ne muzike. U tom smislu,VOJISLAV VOKI KOSTI], svestraniumetnik, kompozitor, autenti~ni pozo-ri{ni autor, svojom muzikom je ome|io~itav jedan vek. Njegova muzi~ka atmo-sfera je odrazila ne samo vreme kojeo`ivljava na sceni, ~ine}i ga savreme-nim, ve} i prostor na kojem `ivimo. Be-zbroj zaboravljenih tonova, melodija inarodnih instrumenata je Vojislav VokiKosti} vratio u pam}enje nacije. Kaonekada Joakim ot Vuji~, zlosre}ni na{A}im, Voki, na{ Voki je u~inio bliskomizvornu kompoziciju do mere da se sma-

tra poteklom od naroda. Songovi, melo-dije, ~udni i o~aravaju}i instrumenti, fas-cinantno poniranje u tajnu pozori{nog~ina, ljubav prema pozori{tu, pronic-ljivost za osavremenjavanje etnosa, ~inekorpus kvaliteta zbog kojih se `iri zadodelu ove nagrade jednoglasno oprede-lio da je dodeli VOJISLAVU VOKIJU KO-STI]U. Sa rado{}u i zahvalno{}u zanjegov duhoviti i dragoceni doprinos.

SAOP[TENJE VOJISLAVA VOKIJAKOSTI]A PRI URU^ENJU NAGRADE,STATUETA I DIPLOMA JOAKIMAVUJI]A ZA @IVOTNO DELO

Uvek sam se kriti~ki odnosio premaljudima koji su se na sve~arskim sku-povima obra}ali pisanom re~i! Smatraosam to neprikladnim i nedostatkom elo-kvencije i koncentracije.

Me|utim, evo, danas se i ja obra}amupravo tako vama. Za{to?

Za{ao sam u poznije doba, kada pretiopasnost, naro~ito po vas, da u slobod-nom govoru „ne skrenem levo“, pa dapre|em granice pristojnosti.

Zato - pisana re~. Sa`eta i jasna.Na`alost, objektivne okolnosti su me

spre~ile da u ovom, izuzetno sve~arskom

trenutku stanem li~no pred vas, o~i u o~i,ja uz zahvalnost, a vi ~estitkom. Me|u-tim, po{to smo moderna i uspe{na ze-mlja, to bez problema ostvarujemo ko-munikaciju pomo}u medija.

Posebno sam po~astvovan {to mi jedodeljena nagrada „Joakim Vuji}“ za `i-votno delo. Dakle, nagrada koja nosi imeosniva~a prvog Knja`evsko serpskogteatra, koji je udario temelje daleke 1835.godine pozori{noj umetnosti Srbije.

Nagrada „Statueta Joakima Vuji}a“mi je mnogo zna~ajnija i dra`a od ne-kakvog dr`avnog priznanja, jer su miovo odli~je dodelile moje kolege, teatarskiumetnici, a ne nekakvi politi~ari.

Nisam u dobu da nagradu primamkao podstrek mom budu}em radu, negoje do`ivljavam kao veliko priznanje zadosada{nji poluvekovni rad.

Ne pripadam nadobudnim stva-raocima, koji zdu{no proklamuju da imnagrade „ni{ta ne zna~e“, da kritike ni-kad ne ~itaju. Uveren sam da upravo onipotajno, po bud`acima, u ranim jutar-njim ~asovima prelistavaju dnevnu{tampu, nebi li videli, {ta je o njimaizre~eno.

Ja volim priznanja, volim nagrade,volim pozitivne napise, ali bih mogao dapre`ivim i bez njih.

Upravo zavr{ene 2005. godine ispu-nilo se pedeset godina mog profesio-nalnog rada u pozori{tu, na televiziji, ina filmu.

Mnogi su `eleli da obele`e uobi-~ajenom proslavom pedeset godina umet-ni~kog stvarala{tva Vokija Kosti}a. I po-misao na takvu fe{tu sam zdu{no odbi-jao.

VOKI KOSTI] DOBIO JOAKIMA VUJI]A

Mnogo mi je va`nije {ta se stvorilo,nego koliko se dugo stvaralo. Jer, mogu}eje da prohuje decenije, a da se ni{tasu{tinski ne uradi.

Zato, dodeljena mi nagrada „JoakimVuji}“ za `ivotno delo, predstavlja ve-li~anstven zavr{etak mog pedesetogo-di{njeg stvarala~kog rada, na ~emu samposebno zahvalan.

Vojislav Voki Kosti}, kompozitor12. februara 2006.

VVookkii KKoossttii}} ssaa ssttaattuueettoomm JJooaakkiimmaa VVuujjii}}aa,, uu ddrruu{{ttvvuu ssaa pprreeddssttaavvnniicciimmaa ppoozzoorrii{{ttaa ii oopp{{ttiinneeKKrraagguujjeevvaacc,, ddiirreekkttoorraa tteeaattrraa,, DDrraaggaannaa JJaakkoovvlljjeevvii}}aa,, ssvvoojjee ssuupprruuggee VVeerree ii pprreeddsseeddnniikkaa `̀iirriijjaa,,DDrraaggaannee BBoo{{kkoovvii}}

((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 1329

Intervju

Mi smo u odnosu prema poslu,obavezi i hijerahiji vrlo {lam-pavi, ~ak bezobrazni i bahati.

Samo gledamo kako da zajebemo. Mismo pokvaren narod. ^ak i kad u~imotekst! Ma|arski glumac radi dok neuradi, a uradi odmah, ~im je mogu}e, ane kad stigne, kao na{ koji prvo uradisve drugo - tezgu, anga`man u partiji,estradu, reklamu... pa tek onda, akostigne ulogu.

Izuzetana predstava Murlin MurloSrpskog narodnog pozori{ta, upravo unjegovoj re`iji, kriva je {to je RadoslavMilenkovi} postao jedno od respektabil-nih rediteljskih imena u susednoj Ma-|arskoj. Samo godinu dana nakon {to juje 1996. godine postavio na Kamernojsceni SNP-a, Milenkovi} je po~eo dagradi rediteljsku karijeru na ma|arskompodru~ju, a pro{le godine dogurao je ~akdo Nemzeti szinhaza (Nacionalnog po-zori{ta) u Budimpe{ti u kojem je postaviokomad By The Bog of Cats, Marine Kar!

Sve je, dakle, po~elo, nakon nadaleko~uvene novosadske Murlinke koja jetoliko zaintrigirala uglednog ma|arskogreditelja Lasla Babarcija da je Milen-kovi}a pozvao da isti Koljadin komadpostavi i na sceni ^iki Gergelj teatra ukojem je bio upravnik. Posle te, kod pu-blike tako|e uspe{ne predstave, usledilesu re`ije: u Kapo{varu - Lepotice Line-jne, Mrtvih du{a, Amadeusa i Kandida, uEgeru - Tri sestre, U~enih `ena i pred-stave Don @uan se vra}a iz rata.

Sve ove re`ije po Ma|arskoj dovelesu Radoslava Milenkovi}a pro{le godine ido scene Novosadskog pozori{ta /Ujvide-ki szinhaz/, gde je re`irao Ljubi~astibagrem Ernea Sepa. U februaru se opetobreo na istim daskama na kojimapostavlja ^ehovljevog Galeba. Premijeraje zakazana za drugi mart. Ovaj razgo-vor uprili~en je posle jedne probe.

Pobe|eni strah od^ehova

Za{to si birao ^ehova i Galeba zadrugi susret sa glumcima Novosadskogpozori{ta?

‘U prvom redu, zato {to sam hteo daodli~ni i izuzetno marljivi glumci No-vosadskog pozori{ta, s kojima sam divnoradio pro{le sezone, igraju najboljegme|u najboljima, da dobiju dobar posao,da imaju za {ta da zapnu, a kud }e{boljeg posla od ^ehova. Drugi razlog jeprivatan: rade}i ^ehova u Egeru, a po-tom bave}i se njime na radionicama uMalmeu i Somboru - sve na temu ti{ine uglum~evoj umetnosti - prestao sam da sepla{im tog velikog pisca za koga sviverujemo da je pun opasnosti, {to je veli-ka mistifikacija. On je veliki zato {to je~ist kao suza. U tom osloba|anju od stra-ha najvi{e mi je pomogla knjiga VaveHisti}a, ‘^ehov - dramski pisac,’ kojusam ~itao prvi put po~etkom osamde-setih, kada je iza{la, a vratio joj se predve godine, kada mi je otvorila mnogavrata u glavi. Kada je re~ o Galebu, menili~no va`no je {to sam za jednu mojuveliku nedoumicu, jedan dramatur{kiproblem u ~etvrtom ~inu na{ao klju~ i to

}e publika videti na sceni. ^ehov je pisaotako da je svaka njegova re~ va`na, ali sesvaka ne treba izgovoriti. Njih trebapromisliti, ali ne iz psiholo{kog realizma,jer tada bivaju dosadne. Verujem da za toimam re{enje i zato sam ozaren’.

Srpski reditelji, ali i kolege glumci,koji su radili sa ma|arskim glumcimaisti~u njihovu vredno}u i posve}enostposlu. [ta srpski glumci mogu da nau~eod njih?

„Najpre sasvim jednostavne i nor-malne, naizgled banalne stvari! A to jeda, ako se dogovorimo da proba po~ne u10, onda ona i po~ne tada, a ne da glu-mac tada ulazi (ili uveliko kasni), palicigaretu, jede, pije kafu, `ali se na vreme,prevoz, premijera i vladu. Ako to rade,ma|arski glumci to sve urade pre nego{to u 10 sati ve} sede za stolom, s otvo-renim tekstom - ako je ~ita}a proba - ili ukostimu stoje na sceni - ako smo ve} dotoga do{li, ~ekaju}i da reditelj da instruk-cije za rad. Ta vrsta odanosti poslu,po{tovanja posla i hijerarhije u tom poslukad se radi, deo je mentaliteta, kulture itradicije, ali svakako i vaspitanja i mo-rala tih ljudi. To je sastavni deo pozori{neprakse, kako glumca u Ma|arskoj, tako iovda{njih ma|arskih glumaca s kojimasam radio. Oni grade svoju ulogu kaorudari, ne otaljavaju, ne ‘snalaze se’, nelove u mutnom, ne varaju, oni, {to mo`eda zazvu~i banalno - a nije - svoj tekstnau~e {to je pre mogu}e, za razliku od

LUDETI ZA ^EHOVIM, A NE OD SEBERadoslav Milenkovi}: preko Pe{te do„Galeba” u Novosadskompozori{tu/Ujvideki szinhaz

Sne¦ana Mi le t i¯

na{ih glumaca koji do|u do ozbiljne fazeproba, a ne znaju tekst ni u grubo. Ma-|arski glumac sprema ulogu i kod ku}e,ne pose}uje ulogu samo na probama -kao ve}ina na{ih. Radio sam sa velikimpozori{nim zvezdama u Ma|arskoj: onirintaju kao ludi, reditelj donosi odluke itu nema ‘ne mogu’, ‘ne da mi se’, ‘ne sla-`em se’, ‘ne}u’ i ‘sutra }u’. Oni ne opanj-kavaju probu posle probe, sopstvenupredstavu nakon {to neko ka`e o njoj ovoi ono, kao {to to, odve} ~esto, mi radimo.Svakom je te{ko, ni njima tamo nije lako,naprotiv, te`e im je nego nama ovde jerono tamo je manja bara s mnogo vi{eopakih krokodila. Kapitalizam meljeljude. Ali oni r a d e! Dok mi samo gle-damo kako da zajebemo. Da citiram Ste-riju: mi smo pokvaren narod. ^ak i kadu~imo tekst!“

Tri kruga raja/pakla- kako za koga

Kako postavlja{ komad? [ta ti je ustartu bitno? Ima{ li svoje glumce kojevodi{ iz projekta u projekat?

‘Uvek biram komad koji ima glumcetu gde }u komad re`irati. Nekako mi se~ini nepo{teno da dovodim glumce sastrane, a i to bi, ~ini mi se, zna~ilo nekumoju slabost. Kad po~nem da radimkomad va`no mi je da dramatur{ki budejasan, {to odmah omogu}ava prostoru daga bitno odredi. Prvo radim krupnom~etkom, ugrubo sve postavljam, situiramkomad u prostoru. Trudim se u toj fazi daka`em {to vi{e ‘za{to’, da objasnim, daglumcu pomognem da usvoji nemi-novnost prostora. U drugom krugu do-ra|ujem poslo`eno. Tu fazu zovem ‘vadi-mo dlake iz supe’. Kad to imam ostav-

ljam komad kod ku}e, tad ga ve} znamnapamet, tekst glumci znaju, a ja ga iliznam, ili prepoznajem i onda samogledam ima li tu istine. Tre}i krug probadonosi za~ine: tada komadu dajemoukus, vagam da li }e biti lju}i, bla`i,pikantniji... Tad smo ve} u drugoj polovi-ni rada na komadu, bitnoj fazi u kojoj {tovi{e poku{avam da afirmi{em ono {toodre|eni glumac zna i mo`e. ‘Ostalo jepeglanje.’

Eksplikacije daje{ na srpskom, ali ina ma|arskom ~im se uka`e opasnost dane{to za{kripi na relaciji glumac -razumevanje teksta i prostora. Za kratkovreme nau~io si taj, ~ak i multitalento-vane poliglote ka`u, prete`ak jezik. Da libi mogao da zaigra{ na ma|arskom?

Da igram, ne... Mislim da ne. Imaosam ponudu da igram Otela, ali samodbio... Jezik smo posisali s maj~inimmlekom. Jezik je na{a biologija, na{ihromozomi, hormoni, na{a krv... Ulogana ma|arskom se mo`e izraziti na planuzanata i tehnike, ali na organskom planudubokog razumevanja, ose}aja za finese- duboko sumnjam u to... Ma|arskafonetika je mnogo te{ka zavrzlama... Ja uma|arskom mogu da igram - a mo`da }ui igrati - strance i to je sve... Me|utim dagovorim, to mogu i govorim sve boljezahvaljuju}i u prvom redu `eni kojuvolim - Barbari Horvat, koja je iz Bu-dimpe{te. Dodu{e, ma|arski sam progo-vorio i pre nego {to sam je upoznao, ne uNovom Sadu, gde sam ro|en, gde samu~io, radio i `iveo i bio u logi~nom dodirus tim jezikom, nego tek u Ma|arskoj. Zaprve projekte anga`ovali su mi prevodio-ca s kojim sam komunicirao na engle-skom. Nekako u tom periodu, a to samkasnije osvestio, nisam ni slu{ao jezik,zvu~ao mi je kao jedna re~nica, nisamrazaznavao re~i, uop{te strukturu re~e-nice. Progovorio sam tek kod tre}e pred-stave kada sam radio s velikom ma|ar-skom glumicom Piro{kom Molnar. Izme-|u proba ostajali smo u pozori{tu, a kakoona nije govorila engleski, a ja ma|arski,pa da ne }utimo - ja sam po~eo danabadam ma|arski, i, malo po malo -progovorih... „

[ta bi iz ma|arske pozori{ne praksevoleo da postane deo ovda{nje?

„Da glumac ovde ove godine u martuzna {ta }e raditi naredne sezone. To jena{a praksa zaboravila. Postoje tu nekimali entuzijazmi koji ne{to tako poku-{avaju ali sve je to kratkog daha... Uma|arskim pozori{tima sada se planira2006/07, potpisuju se ugovori za tusezonu i smi{lja se 2007/08. pozori{nagodina. Pitao sam jednog upravnika, a{ta ako se u me|uvremenu pojavi nekifenomenalan tekst, kako }ete ga igrati, aon mi je rekao, ako je tekst fenomenalan,on }e to biti i naredne godine i za dvegodine, ne moramo ga po svaku cenuigrati ~im se pojavi. Njima je va`no daigraju samo va`ne komada, a ne nove posvaku cenu, kao mi. Oni neguju svojunacionalnu ba{tinu, igraju sve svojeklasike, a mi smo tu totalno propali, {tasu kod nas Nu{i} i Sterija... Oni nisuisfrustrirani kao mi, njima te{ko nascenu mo`e do}i neki bezna~ajan tekstsamo zato {to je imao uspehi}a u Lon-donu. Kod njih nije problem ako se nekitekst igra svake tri godine, njihovupravnik ne}e re}i, jao, nemoj, to je radioPera u onom pozori{tu... I {to je va`no,oni imaju ozbiljne kontakte sa svetom, zarazliku od nas koji imamo privid daimamo kontakt sa svetom preko Bitefa.Bitef je zapravo slika na{eg pozori{ta -po`eljno je da se tako radi, to je podtekst

Bitefa.... Mi smo proizvoljno pozori{te,imamo proizvoljnu kulturu, nije to pita-nje anarhije, nego ~iste proizvoljnosti”.

Ne poludeti odsebe

Nedavno si postao umetni~ki savet-nik NP „To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu.[ta podrazumeva taj zadatak?

„Moje }e biti da estetski profili{emidentitet tog pozori{ta: kontakti sapozori{tima, razmena predstava, briga oansamblu, pravilno upo{ljavanje glu-maca... Ovu sezonu osmislio je donedavniumetni~ki direktor i to ne}u dirati, a umartu ove godine najavi}u {ta }emo radi-ti naredne sezone”.

[ta si kao reditelj ispravio u odnosuna rad sa glumcima, a {to te je kaoglumca u odnosu na reditelje s kojima siradio, frustriralo?

‘Nisam ja imao nekih drama u odno-su na reditelje, sem onda kad su pre-damnom bile notorne neznalice. Akovidim da reditelj ima koncepciju, ideju,~ak i ako mi se to ne daopada, prepustimse. Sada, sa nekim iskustvom, verujemda je jedina velika muka zapravo lo{komad, bezna~ajan tekst kojem ti ho}e{da u~ita{ ne{to {to on nema. Kad samglumac, nisam, dakle, od onih glumacakoji se petljaju u re`iju. Sjajno sam radiosa Egonom Savinom i Ple{om pre svih.Egon mi je prijatelj i drug od ranemladosti, on je neko ko dr`i svoj stan-dard, a pri tome je uspeo da ne poludi odsebe. On je uvek u svojoj meri. Va`no jeznati da niko nije najbolji za sve, da jesvako najbolji u ne~emu. Ja sam imaosre}u da ne igram ono {to mi ne pripada.Va`no je da, kad odigra{ ne{to dobro, nepomisli{ da mo`e{ sve, jer tako samomo`e{ da poludi{ od sebe. Mnogi veliki sutako flipnuli. Moja sre}a je mo`da u tome{to se gnu{am na{ih pozori{nih glamu-rama, snobova pocepanih ~arapa iusranih ga}a, te na{e elite u kojoj jenajdrasti~nija stvar biti gej. Ja nisamni~iji. Di~im se {to sam ‘proleter,’ a jediniklanovi koje priznajem jesu ^ehovljev,[ekspirov, Molijerov i sl. i to {to `elim dasam u njihovom okrilju oduzima mipravo da budem u Perinom, Mikinom iinom... Ne mogu da dam nikome bezre-zervnu podr{ku, pa ~ak ni jedinom geni-ju koga sam li~no upoznao - BrankuPle{i - nisam u svemu davao pravo. Mojeime nije za prodaju, ni za podr{ku, ni zatrafiku, ni za stan, ni za mesto u stranci,u upravnom odboru... „

Za{to si ti uop{te po~eo da re`ira{? „Ja sam zapravo hteo da budem

reditelj pre nego {to sam postao glumac.U petom osnovne nastavnica istorije i na{razredni stare{ina, Nada Milosavljevi},zvala je svog mu`a, glumca DragoljubaMilosavljevi}a Gulu, da nam malo po-mogne u dramskoj sekciji i ja ga tadanisam pitao kako se postaje glumac, ve}kako se postaje reditelj. Posle sam oti{aona glumu, paraleno zavr{io tri godineknji`evnosti, a potom odmah, kao tazeSterijanac prispeo iz Zagreba, kodMija~a i Savina upisao re`iju. Na tu `e|za znanjem, koje je posledica u~enja ikoje daje veliko samopouzdanje ~oveku,navukao nas je Ple{a”.

Kakvi su ti rediteljski planovi unarednih godinu dana?

„Radi}u Bli`e u Srpskom pozori{tu uPe{ti, Mirandolinu u Somboru, Pokon-direnu tikvu u Zrenjaninu, Kandida iliDivlji med - zavisi od uprave - u NovomSadu (Milenkovi} je tu anga`ovan kaostalni reditelj), Dogvil u Egeru, ]elavupeva~icu u Malmeu, a ovih dana zna}u inaslov komada kojeg }u raditi u Nacio-nalnom pozori{tuu Budimpe{ti”.RRaallee MMiilleennkkoovvii}} ssaa gglluummcciimmaa nnaa sscceennii

Unizu aktivnosti koje su odr`ane uorganizaciji Saveza dramskihumetnika Srbije, posebnu pa`nju

medija privukla je tribina Kakav Zakono pozori{tu ho}emo i kakav nam jepotreban. O ovoj vi{e nego aktuelnoj temi,pred brojnim novinarima, raspravljalo se31. januara u prostorijama Kulturnoprosvetne zajednice Srbije u Nu{i}evojulici. Iako su u pozivu dostavljenommedijima bili najavljeni kao u~esnici, natribinu nisu do{li dramski umetniciMilan Lane Gutovi}, Anita Man~i}, Ivana@igon, An|elika Simi} i Ivan Toma{evi}.Otvaraju}i skup, predsednica SDUS-aSonja Jaukovi} je istakla da je u pitanjutre}a tematska tribina iz serije tribinakoje su smi{ljene da progovore o temamarelevantnim za na{u profesiju. Ukazalada je predsedni{tvo SDUS - a odlu~ilo daovoga puta ne uputi poziv za tribinu poli-ti~arima, iz prostog razloga {to bi seuvek, a bilo je to, kako je rekla, najmanjedesetak puta, oglu{ili na potrebe, molbe,upozorenje, vapaje iz SDUS - a da se pod-stakne pri~a o Zakonu o pozori{tu i da sepospe{i njegovo dono{enje.

„Uglavnom su to bila obe}anja da }ezakona biti, da se prvo ~eka krovni za-kon, zna~i centralni zakon o kulturi kojibi na neki na~in odredio strate{ke pravcekulture ~itavog srpskog naroda, pa da seonda iz toga izvuku pojedina~ni zakoni...Zakon o scensko muzi~koj delatnosti,Zakon o filharmoniji, Zakon o simfonij-skim orkestrima... i poseban Zakon opozori{tima, uz neki aneks Zakona oNarodnom pozori{tu koje jo{ ima i operui balet. Formirana je i komisija koja jetrebalo da radi na pripremi tog zakona, aznali su se i njeni ~lanovi. Ta komisija jeodr`ala ~ak i nekoliko sastanaka, i najedan ~udan na~in, bez ikakvog oba-ve{tenja, ona se raspala, a kao posledicasvega toga bilo je da je rad na Zakonuzaustavljen. Mi nemamo povratnu infor-maciju za{to, kako i na koji period. Ume|uvremenu se, naravno, sve odvijaonako kao {to se odvijalo i za vreme Mi-lo{evi}a. Dakle, postavljaju se ljudi na

~elna mesta kulturnih ustanova bez za-kona, odnosno bez konkursa i bez pro-jekta, voljom odre|enih ministarstavakoja su naravno dodeljena odre|enimstrankama. Zna~i, na klju~na mesta uteatrima uglavnom dolaze ljudi koji sustrana~ki podobni. To je najve}a ranapozori{nog `ivota u Beogradu“, upozorilaje Sonja Jaukovi}.

Sultanska iapsolutisti~ka volja

Dramaturg Miomir Petrovi} je svojeop{irno izlaganje zapo~eo konstatacijomda je prva {ansa da se stvari promene„ne nabolje, nego na logi~no“, ve} pro-pu{tena.

„Kada smo je ta~no propustili, ne bihni sam znao da ka`em, ali sam siguranda }emo i slede}u takvu {ansu, a bi}e ih,opet, na `alost, propustiti.” On se zalo`ioza javne konkurse pri imenovanju pozo-ri{nih uprava, za audicije pre dodelauloga... uop{te za biranje po kvalitetu istru~nosti, a ne po politi~koj pripadnosti,~ime bi se ”... stalo na put ne~emu {to jezaista sultanska i apsolutisti~ka volja umnogim na{im pozori{tima. Ne da je to,da ka`em, odba~eno, nego je dobrim de-lom, {to smo o~ekivali, i ismejano. To jesamo jedan pokazatelj da tr`i{te, ukolikoprelazimo na tr`i{te, ima svoja jasnapravila i ima svoje jasne obaveze, ali iprava za one u~esnike koji su u tr`i{nojtrci. I li~no nemam ni{ta protiv tr`i{nogtakmi~enja koje se ne odvija u umetnostisamo po kvantitetu, ve} ~esto i po kvalite-tu. A kada govorimo o kvalitetu, onda gaje te{ko definistati i lako nomenklatu-risati“, ukazao je Petrovi}.

Prema njegovim re~ima, onaj ko jevredan i koji radi u takvom sistemumorao bi biti na boljoj poziciji od onogakoji ne `eli da radi.

„Ali, {ta }emo sa ljudima koji `ele darade, a to im je iz vanestetskih razloga

bih zaista voleo kada bi postojale nekestavke u tom zakonu koje bi ohrabrile ipomogle stvarala{tvo mladih na koji godmogu}i na~in to bilo izvodljivo. Jer, kadse ustvari osvrnem oko sebe, kadapogledam mlade reditelje i glumce, biloda oni izlaze sa „FDU“ ili sa „BK“, oni sesvi suo~avaju sa jednim stra{nim zidomosuje}enih mogu}nosti da se ostvare.Prosto, ~ini mi se da treba da postoji nekadimenzija, rekao bih, povezanosti umet-ni~kih akademija i pozori{nih ku}a. Jabih voleo kada bi mladi ljudi, koji izlazesa akademija, mogli da dobiju {ansu unekom obliku alternativnih scena pridr`avnim institucijama da poka`u to {toumeju i da se na neki na~in kale. Samimtim, mogli bi i da se izvuku iz jednestra{ne apatije, jer, mislim da ne}upreterati, ako ka`em da se 80 procenata{kolovanog mladog kadra koji izlazi saakademije, u stvari ne bavi tim poslom inema {ansu da se bavi tim poslom. To jejedna velika nepravda“, ocenio jeBodro`a.

Sistemi kastakod pozori{taracai sineasta

Nekada{nji prvak JDP - a Ivan Be-kjarev, zalo`io se za {to hitnije dono{enjeZakona o pozori{tu, jer bi se na taj na~in,kako je istakao, stalo na put „ovom jed-noumlju i ovoj o~iglednoj kra|i pred o~i-ma svih nas“.

„Upotrebio sam re~ kra|a, zato {to sute skupe igra~ke, a mislim na pozori{te ifilm, dozvoljene za igru samo izabrani-ma, samo onom uskom krugu. Pogledajteko igra u svim beogradskim pozori{tima,pogledajte ko gostuje po Srbiji, a naro~itopo Crnoj Gori, pa istovremeno pogledajteko igra na filmu, a u poslednje vreme na`alost i na televiziji, pa }ete videti kolikoje to jedan uzak krug ljudi. I tu je go-spodin Kojadinovi} potpuno u pravu ka-da je rekao da su to sistemi kaste. A mi}emo i dalje zatvarati o~i. Oni koji ovakogovore kao ja, naravno da }e biti ampu-tirani. Nemam ni{ta protiv. @ivim nikadbolje. A znate za{to? Zato {to radim punonekih sitnih poslova koje sam nekadsmatrao nedostojnim svog renomea, jernikad nisam razmi{ljao o tome koliko }uimati para. Sad imam para, ali nemazadovoljstva, jer gledam gore od sebe,koji sebe nazivaju umetnicima. Gledamnaru~ene kritike, gledam pozori{ne pred-stave koje ne valjaju ni{ta, a sutradan unovinama ~itam pohvale, ode, ~itam dasu to... Ne znam, mo`da sam ja u me-|uvremenu zaboravio da glumim, mo`dasam postao }orav, ali ako mi zatvaramoo~i pred ovim, do}i }emo u jo{ gorusituaciju, jer je stvar ve} stigla do du-vara. Spas vidim u, pre svega, konkursi-ma za sva mesta koja su u vezi sakulturom. Nikakva postavljanja, samokonkursi. To je jedina demokratija. Svedrugo je zamazivanje demokratije. Istose to odnosi i na kastinge. Kastinzi za svei svuda. Tako }e i mladi glumci do}i doizra`aja“, ukazao je Bekjarev.

U unutra{njostisituacija jo{ te`a

Glumica Kru{eva~kog pozori{ta Lji-ljana \okovi} je naglasila da se apsolu-tno sla`e sa svim predlozima koje je ~ulai istakla da su problemi sa kojima seglumci u pozori{tima u unutra{njostisre}u, veoma sli~ni onima koje imaju injihove kolege u Beogradu.

„I kod nas se de{ava da reditelj u{etasa tekstom koji on ho}e i sa podelom kojuon ho}e, a koja nema veze sa ansamblomu samoj ku}i. Pozori{ta u unutra{njostiosniva lokalna samouprava i mi zavisi-mo od njih, a tu lokalnu samoupravudr`i ona partijska grupa koja pobedi naizborima. Upravo zbog toga, za nas je odizuzetnog zna~aja i pitanje konkursa i{to hitnije dono{enje Zakon o pozori{tukako ne bi zavisili od toga da li nas nekovoli, odnosno da li smo, kao umetnici, povolji, ili nismo po volji, nekoj politi~kojopciji koja je na vlasti“, rekla je \okovi}.

Ve}i kapitalistiod Nemaca

Glumac Narodnog pozori{ta Slobo-dan Be{ti} je kazao da je, pripremaju}i seza tribinu, pogledao neke materijale kojeje dobio za tu priliku i istakao da ga jeposebno zaintrigirao jedan nacrt Zakonao scenskim delatnostima u kojem se,kako je naglasio, „dosta uop{teno re{a-vaju na{a pitanja i problemi“.

„Me|utim, u jednoj stvari koja jeizuzetno restriktivna za glumce, pi{e dabi se po dono{enju tog zakona u roku odmesec dana ili manje otpustili svi ljudi ida bi se pre{lo na ugovore, sem onih, koji{to se glumaca ti~e, imaju 25 godinasta`a. To je recimo u odnosu na nema~kimodel mnogo restriktivnije. Nemci su utom smislu, u odnosu na svoje umetnike,bili mnogo dare`ljiviji i dali im 15 godina(odnosno za{titili su sve sa vi{e od 15godina sta`a.) Po ~emu smo to mi sadkompetentniji da sebe uni{tavamo i dasvoje glumce na taj na~in poni`avamo?Ne znam. Nema~ka je jedna kapita-listi~ka zemlja u kojoj postoji zakon tr-`i{ta, pa ako Nemci mogu da predlo`etakav model, za{to bismo mi predlo`ilineki jo{ „kapitalisti~kiji“ nego {to je nji-hov. Meni je jako `ao {to moram daka`em da u ovoj zemlji vi{e ne postojiumetni~ki sistem vrednosti, a na `alost nimoralni, pa ni `ivotni. Zna~i, mi smodru{tvo u tranziciji koje je izgubilo klju-~ne i temeljne, moralne, estetske i eti~kekategorije. Zna~i, mi moramo na nekina~in prvo sebe da izle~imo da bi imalizdrav razum da napravimo jedan dobarmodel. Kako }emo da se izle~imo, jastvarno ne znam! Ja mislim da je to je-dan dugotrajan proces u kome svako mo-ra da na svom mestu gde jeste uspostav-lja i opominje na prave vrednosti i da sebori za to da se te vrednosti vrate u na{upozori{nu praksu“, ukazao je SlobodanBe{ti}.

Redakcijski komentar:Upitajmo se: - Da li nekome mo`da

odgovara ovakvo bezakonje u kulturi?Zakoni bi pre svega definisali na~ine iobime finsnsiranja kulture, dakle i po-zori{ta, jer je to ne samo u interesu kul-ture, nego i u interesu dr`ave, pa i lo-kalnih uprava. [to dalje zna~i da bibud`etska raspodela bila u nejve}emdelu unapred odre|ena i ozakonjena. Ovobi, naravno, bitno umanjilo ”diskrecionopravo” pojedinih ministarstava i sekre-tarijata, koji bud`etskim sredstvima ras-pola`u po sopstvenom naho|enju. [to bi,dalje, ozbiljno umanjilo njihovu mo},koja je zapravo kratkoga veka. Naime,do{li bismo u logi~nu situaciju da suvlasti, (ma kojoj partiji pripadale) nasvakom nivou (republi~kom, op{tinskomitd.), zapravo samo posrednici u raspo-deli sredstava kojima poreski obveznicifinansiraju nacionalnu kulturu, a danisu vlasnici tih sredstava!M.O.

10

Tribina SDUS-a

LUDUS 132Lu

Mikojan Bezbrad ica

KAD NEMA ZAKONA, DA LI JE KULTURA NEZAKONITA?Veoma sam skepti~an da }emo lako izmenitistvari u zemlji koja ne zna {ta joj je kulturnapozicija, {ta joj je kulturolo{ka strategija i{ta joj je, nadasve, kreativni potencijal. ^inimi se da su to tri kategorije o kojima aktuel-no ministarstvo kulture, a pogotovu aktuelnigradski sekretarijat za kulturu, ne znaju ni{ta zna~e, ocenio je dramaturg MiomirPetrovi}, na tribini SDUS - a. Kakav Zakon opozori{tu ho}emo i kakav nam je potreban?

onemogu}eno ju~e, onemogu}eno danasdok ovo govorim i verujte mi, onemogu-}eno za mnoga leta u budu}nosti. Za{to sede{ava da na{a pozori{ta ve} 15 godinaunazad nemaju repertoarsku politiku,odnosno nemaju jasnu viziju niti jasancilj svog estetskog dela i delovanja? Za{tose, zbog nepostojanja repertoarske poli-tike, dovodimo svi u situacije da reditelju{eta ~esto sa fasciklom pod mi{kom, satekstom koji ga interesuje, sa podelomunapred spremljenom, sa podelom kojanaj~e{}e nema nikakve veze, ili dovoljno~esto nema nikakve veze sa ansamblomku}e u koju ulazi? Za{to biva go{}en i uzhvalospev ispra}en od strane rukovodiocatog pozori{ta i za{to dobija takvu blankomo}, ~esto se pitamo? Naravno, da suodgovori vrlo banalni i vrlo prosti, alinaravno da ukoliko }utimo zato {to su tiodgovori op{te mesto, a jesu, oni }e na-staviti da bivaju op{te mesto, a samim timi na{a svakodnevica....” ocenio je MiomirPetrovi}.

Pozori{ni model sedefini{e na osnovukulturnog modela

Pozori{ni producent i profesor na BKakademiji Milovan Zdravkovi} upozorioje da je jedan od osnovnih problema taj {tomi i dalje nemamo kulturnu politiku kojabi trebalo da odre|uje na~ela dru{tva ukojem `ivimo.

„Iznad toga, treba da ide Zakon okulturni, krovni. Taj zakon se gomba ve}godinama. Sve to je preduslov da bi senapravio kulturni model jedne zemlje. Izakulturnog modela treba da postoji Zakono pozori{tu koji bi definisao odnose dru-{tva i pozori{ta i odnose u samom pozo-ri{tu. Zna~i, u tom zakonu treba da stojiure|en odnos svih pozori{nih institucija,od nacionalnog pozori{ta pa do nekepozori{ne trupe. Dakle, na osnovu Za-kona o pozori{tu i na osnovu kulturnogmodela se pravi pozori{ni model. Onda mitreba da znamo {ta je nacionalno, {ta jeregionalno, {ta je gradsko, pa u okvirutoga {ta je de~ije, lutkarsko... To mora dabude regulisano zakonom. Zna~i, pozo-ri{ni model se defini{e na osnovu kul-turnog modela i Zakona o pozori{tu.Me|utim, ne mo`e nijedan zakon u ovojzemlji da se donese, a da o tome nemami{ljenje ministarstvo za kulturu. Ta-ko|e, i sva podzakonska akta koja sepojavljuju, veoma su va`na, i o njimamora da se vodi ra~una, jer ona tretirajupozori{te“, rekao je Zdravkovi}.

Sonja Jaukovi} je dodala da upravozbog te ~injenice {to ne postoji kulturnapolitika zemlje u kojoj `ivimo, ne postojeni jasni profili pozori{ta i njihovih reper-toara.

Diplomiraju,pa odustaju

Nagla{avaju}i da bi prvenstveno `e-leo da svoje kratko izlaganje skrene naprobleme mladih umetnika, jer kako jekazao, i sam pripada toj grupi, rediteljStevan Bodro`a se zalo`io za to da ubudu}em zakonu budu regulisana pravanekih „koji prave svoje prve korake uglumi ili u re`iji“ tako da oni ne mogu dase izjedna~e sa nekim koji „te svoje prvekorake prave, recimo, u elektrotehnici“.

„To su, zna~i, vrlo razli~ite profesije iu principu jako je bitno da neko ko se baviumetno{}u dobije {ansu da poka`e ono {tomo`e, kako bi kasnije mogao da o~ekujedalji anga`man u okviru te profesije. Mi-slim da tu postoji jedan veliki problem i ja

KONTRAPRODUKTIVNO

Marija je po drugi put gledala pred-stavu „Ma~or u ~izmama” gde Div le Gi{ima stra{nu masku, sa {picastim u{ima igroznom nju{kom. Posle aplauza detepita:- Mama, za{to je Div le Gi{ na krajuskinuo masku?- Da se pokloni publici. Glumac je, ho}eda se poka`e...- Pa, ru`niji je bez maske!

LUDUS 13211

Pitali smo

Postoji neko pravilo, istina nepi-sano, koje ka`e da jedino glumciimaju privilegiju da se igraju celog

`ivota. Streme}i upotpunjavanju krea-tivne i svestrane slike svoje li~nosti,mnogi od njih u toj igri, odu i po nekikorak dalje. Recimo... ka re`iji. MilenkoPavlov, Ljubivoje Tadi}, Milena Pavlovi},Nenad Gvozdenovi}, Ana Radivojevi}Zdravkovi}, Marica Vuleti} Naumovi},Marija Milenkovi}, Irfan Mensur... samosu neki od njih. Sa druge strane, rediteljikoji prave izlete u glumu, mnogo su re|i.Bo`idar \urovi}, kao po{tar u Kova-~evi}evom filmu Profesionalac i DarijanMihajlovi} u [ekspirovom komadu Dvaviteza iz Verone, u re`iji glumca Gorana[u{ljika, su jedini reditelji koji su se po-slednjih godina pojavili u ulozi glumca.Ipak, reditelje i dalje bije glas da sunei`ivljeni glumci, dok glumce, naprotiv,skoro niko ne smatra nei`ivljenim redi-teljima.

Marica Vuleti} -Naumovi}:VEKOVIMA NIJENI POSTOJAOREDITELJ

Otkako postoji pozori{te, glumci suga stvarali. Vekovima nije postojaoreditelj. Usavr{avanjem - uslo`njava-njem scensko-tehni~kih zahteva javila sepotreba za nekim ko }e sve to mo}i dapovezuje kreativno i sa odre|enom ide-jom. Mnogi glumci imaju uro|en dar zadobru organizaciju; izra`enu kreativnumisao; sposobnost velike imaginacije ispremnost da, u saradnji sa drugima,stvore predstavu ili film, jer je sve ve}ibroj glumaca koji se opredeljuju i zafilmsku re`iju. Za{to re`iraju glumci?Mo`da iz potrebe da istra`e i produbeneki novi prostor u sebi; mo`da iznezadovoljstva u radu sa rediteljima isami `ele da se poduhvate tog posla;

mo`da iz puke radoznalosti; a ~esto izneznanja i `elje da poka`u da i oni moguda ostvare {to i drugi, zbog ~ega i rezul-tati bivaju ne - rediteljski. Jer, ipak, nijelako biti reditelj, i ne mo`e to svako.

Na pitanje {ta je mene pokrenulo dase bavim re`ijom, ve} sam vi{e putaodgovarala. Ukratko, potreba da saznam,istra`im, i dam vi{e nego {to mi to glumaomogu}ava. Ja nisam samo diplomiranaglumica sa vi{egodi{njim iskustvom -prirodno da kao neko ko je studirao i di-plomirao re`iju imam potrebu da re`i-ram. A za{to sam `elela da zavr{imre`iju, pa da tek onda postanem reditelj?!Znala sam da i kao {kolovana glumica ikao neko ko je poha|ao {kolu @ak Lekok,gde sam stekla znanja iz scenskog izrazakroz pokret, koja ve} sedmu godinu raz-vijam i prenosim studentima, i daljeimam praznine u znanju, odnosno da sumoja znanja iz dramaturgije, scenografi-je, primenjene muzike, dizajna svetla izvuka, nedovoljna za valjano uobli-~avanje stvarala~kih impulsa koje sam usebi ose}ala.

Jo{ za vreme studija glume, postalasam svesna da u meni postoji ose}aj -intuicija za kreativna re{enja i van glu-me, ali mi je bilo jasno i da sam nepot-kovana znanjem neophodnim da onabudu razvijena na pravi na~in. Sadasam sre}na {to sam se tome ozbiljnoposvetila, jer kao reditelj nisam zavisnaod dramaturga, scenografa, kostimo-grafa, stru~njaka za scenski pokret; tosada mogu i sama da radim, a ako ne,uvek da uradim, onda da znam ta~no dadefini{em, uputim i zahtevam ono {to mije neophodno za potpuni izraz predstave.I dalje mislim da treba da u~im!Pozori{te ide napred, izrazi u pozori{tuse menjaju, a ako ho}emo da i mi pravi-mo korake napred, neophodno je da idalje saznajemo i istra`ujemo da bi mogliiskora~uju}i da trajemo.

Milenko Pavlov:VERUJEM U PISCAI NJEGOVU IDEJU

Pozori{ni reditelj kao profesija na-staje po~etkom 20. veka odgovaraju}ipotrebama novog doba. Potreba za an-ga`ovanim teatrom javlja se posle Dru-gog svetskog rata, a samim tim re`ijapostaje kreativna umetnost zasnovanana temeljima realizma. Pozori{na re`ijapodrazumeva poznavanje svih vrstaumetnosti koje su satkane u predstavi.Me|utim, nije novina da stvaraoci slu`ere`imu. Tako se doga|a i u Isto~nombloku. Cvetna revolucija 1968. godineru{i socijalisti~ke dogme i kre}e kanovim shvatanjima slobode i humanosti.Beograd postaje centar sveta, sa ta-da{njim BITEF - om. Idejni tvorac pred-stave postaje reditelj kao apsolutni autor.

U poslednjoj deceniji javljaju se lo{i inetalentovani ponavlja~i kreiraju}ivelike doga|aje, opet slu`e}i tamo nekojideji tranzicije i globalizma. Ti tvorci kaoda se utrkuju da stvore ni{ta. Ideja je danema ideje. Sa nipoda{tavanjem prilazepiscu, dramaturgiji i estetici stvaraju}inovu estetiku. Tu novu estetiku, pro-gla{avaju za novo rediteljsko vi|enje. Sasvojim minornim talentom zavr{avajupolu{kole, a uz pomo} lobiranja postajusuvereni vladaoci pozori{ta sa ogromnimhonorarima. Moral i etika su ba~eni podnoge. Niko ne odgovara za proma{enupredstavu i {to publika be`i od nje. Tapoluestetika na sve na~ine ube|uje pu-bliku da je to velika umetnost. Sa drugestrane, ta ista publika nema mogu}nostida vidi stvarala{tvo drugih naroda.Za{to? Zato {to ti isti krugovi ne dozvo-ljavaju gostovanja stranih teatara ~uva-ju}i svoju poluestetiku i pare. Oni sesvojim netalentom i opsenom utrkujuoslu{kuju}i crne tonove sa raspalog Za-pada. Jer, netalentovan reditelj, kao islaba li~nost, okre}e se ovom ili onomre`imu.

Ja verujem u pisca i njegovu ideju.Tako su me u~ili moji profesori. Pitanje jeosavremenjavanja njegove ideje i do kojegranice. Publika pamti glumca i njegovuumetnost. Tako je bar trajalo vekovima.Ja se re`ijom bavim veoma dugo i jo{uvek u~im gledaju}i ljude i doga|aje okosebe. Videti, ali stvarno videti, `ivot okosebe i - eto pozori{ta!

Re`ija je mene oduvek zanimala,iako me profesor Belovi} najurio sa re`ijerekav{i mi: Ti si odli~an glumac, nedamo ti da studira{ re`iju! Bio samo~ajan. No, nisam se dao. Da bi nekore`irao, on mora da ima sulude ideje,mora da ima veliku ma{tu, isto kao iglumac. Postoji veliki broj reditelja kojimisle da su pametniji od pisaca. Pa akomisli{ da si pametniji od pisca, onda

uzmi ti da napi{e{ dramu. Obi~no takvereditelje povu~e jedna ideja, po~inju daeksperimenti{u i na taj na~in potpunoupropaste pisca. Meni su dojadili lo{ireditelji. Zbog njih sam i po~eo da re-`iram!

Marija Milenkovi}:U MOM SLU^AJUNIJE RE^ OKLASI^NOJ RE@IJI

Predstava koju radim, bazira se nascenskom pokretu, a to je ono {to je zamene izazov. Paralelno sa gluma~komkarijerom, ve} {est godina radim kaoasistent na Fakultetu dramskih umetnos-ti na predmetu Scenski pokret, kod profe-sora Ferida Karajice, tako da mi je svakoistra`ivanje u vezi sa tim dragoceno iinspirativno. Dakle, u mom slu~aju, nijere~ o re`iji u klasi~nom smislu. Ja samkrenula od radionice, nema teksta, a ukreiranju, ceo tim u~estvuje ravno-pravno. U na{em teatru ima malo prosto-ra za ovakav na~in scenskog izra`ava-nja, pa sam iskoristila {ansu da mojekolege i ja radimo ono u ~emu se ose}amodobro, a za {ta retko imamo prilike.

Ne bih sebe nikako zvala reditelj-kom, jer na prvom mestu nemam diplo-mu reditelja, do ~ega zaista dr`im(mislim na {kolu). Ali, ne vidim razlogda glumci ne prave ovakve izlete i obrnu-to. Mo`da bi i neki reditelji `eleli daglume? Mo`da neko posle deset godinabavljenja glumom otkrije da je talento-van za jo{ poneke stvari ? Ako radite sanekolicinom na{ih priznatih reditelja,posebno ako ste revnosni na probama iako vas zanima metod rada, vi ste zapra-vo pro{li neku vrstu male {kole re`ije.Uostalom, sve su to bliske kategorije kojese neprekidno pro`imaju, pa ne smatramto prevelikim ~udom. [to se mene ti~e,uskoro me o~ekuje susret sa publikom...Pa, ko zna ?!

Irfan Mensur:PRAVIM PREDSTAVEU KOJIMA BIHVOLEO DA IGRAM

Ako se iole bavimo pozori{tem i nje-govom istorijom, mo`da je dovoljno samokod nas, ne moramo dalje i}i po Evropi,shvati}emo da glumci redovno re`iraju,odnosno da se redovno upu{taju u re`iju.Tako da to nije nikakvo ~udo, nikakvanovina i nikakav hir trenutka, nego pro-sto jedan proces koji se o~igledno doga|agodinama, decenijama, pa i vekovima.Kada se krajem osamdesetih godina, najednom plakatu prvi put uz moje imepojavio potpis re`ija i adaptacija, od togtrenutka pa do dana dana{njeg ne posto-ji moja bilo kakva vrsta komunikacije sanovinarima, bilo za ~asopise, televiziju,radio ili dnevne novine, a da se ne pro-vu~e i pitanje za{to re`iram, odnosno dase potra`i razlog i povod za to. I nikad,ustvari nisam znao da odgovorim na topitanje. Verovatno je to mnogo slo`enije,nego {to je obja{njivo u smislu jednog ilidva razloga.

Ja bih krenuo samo od ne~ega u {tasam siguran, a to je da ne postoji glumackoji jednog trenutka u svojoj karijeri, pabilo to na njenom po~etku, tokom kari-jere, ili pri kraju karijere, nije sanjao daima svoje pozori{te. Me|utim, to je ne-izvodljivo i ne znam za podatak da jeneki glumac napravio svoje pozori{te ukojem bi mogao da igra predstave koje suotprilike u domenu njegove estetike injegovog interesovanja. I ja sam isto takosanjao da imam svoje pozori{te, ali sam

znao da je to nemogu}e. Jedan od razlogaza{to sam po~eo da se bavim re`ijom jetaj {to kroz te predstave koje radim,poku{avam da se ustvari bavim nekomsvojom estetikom, da se bavim nekimsvojim pozori{tem...

Uglavnom pravim predstave u koji-ma bih i ja voleo da igram, ali se neusu|ujem na to, jer ne bih mogao darasipam pa`nju i koncentraciju i nare`iju i na glumu. Ne postoji nijednapredstava koju sam re`irao, a da nisampomislio: Bo`e da mi je ovo neko po-nudio, ja bih sigurno igrao! A onda, kadzavr{im predstavu, negde intimno sebi,otprilike ka`em: Da, ja kao glumac IrfanMensur, bih voleo da igram u ovakvojpredstavi. Zato u mojim predstavamamnogi glumci do`ivljavaju neku svojuumetni~ku katarzu. Brojni glumci sunapravili neke od svojih najboljih uloga,jer ja imam izuzetno po{tovanje za umet-nost glumca zato {to znam kako je te{kodo}i do pravih i velikih rezultata. Svojimglumcima poma`em iz sve snage daapsolutno dostignu svoj maksimum. Ustvari, na neki na~in, osnovna ideja kojuja poku{avam sa svojim predstavama dasprovedem je da svaka od njih ima istuestetsku vrednost za koju smatram dapripada mom pozori{tu.

Do sada sam re`irao desetak pred-stava, a samo jedne bih se odrekao. Ve}na samom po~etku proba, znao sam dane}u uspeti da uradim ono {to samzamislio, ali sam tvrdoglavo i{ao glavomkroz zid. To je bila jedna vrsta samo-svesne kazne za nedostatak hrabrosti dase odustane. Uprkos tome {to sam videoda tu nema ni dobre ni kreativne atmo-sfere u samom ansamblu, ja sam tvrdo-glavo i{ao napred znaju}i da srljam ukatastrofu. Iz svega toga, ja sam naravnoizvukao velike pouke i mislim da i tineuspesi u mojoj karijeri, a ima ih, i kaoglumca, su de facto jedno drugo polazi{teza saznavanje nekih drugih stvari kojeverovatno ~ovek sakriva sam od sebe.

Sa svim ostalim predstavama, jasam dostigao one nivoe koje sam `eleo dadostignem. Ja sam radio sa velikim ipriznatim glumcima, po~ev{i od Svetla-ne Bojkovi}, Mirjane Karanovi} i CvijeteMesi}, preko Predraga Ejdusa do Neboj{eLjubi{i}a i nekoliko prvaka Narodnogpozori{ta iz Ni{a kao {to su AleksandarMarinkovi} i Dejan Cicmilovi}. Bez obzi-ra sa kojom kategorijom glumaca radio,a naravno moram priznati da i u na{emgluma~kom pozivu kao i u svim poslovi-ma postoje kategorije, hteli mi to da pri-znamo ili ne, ja sam shvatio gde sunjihove mo}i. A njihove mo}i su, u stvari,u saznavanju zanata. Ono {to nam je Bogdao, to je talenat. A da bi do{li do sazna-nja o talentu i upotrebi talenta uop{te,potrebna je ogromna koli~ina zanata.Kako kod glumaca, tako i kod reditelja.Rade}i kao glumac sa nekim na{imvelikim rediteljima, prepoznao samprevashodno zanat i njihovu sposobnostda pozori{te razlo`e na matemati~kuformulu. A kad se ka`e matematika ipozori{te, svi }e pomisliti da je to u su-protnosti. Ali, ne. Svaka pozori{na pred-stava je kao pazl. Ona se sla`e. Te koc-kice, ti nepravilni oblici se sla`u u jednusliku, jednu celinu, koja na kraju saeventualnim talentom i glumca i redite-lja, mo`e da postane umetnost. Naravno,pri tom treba biti svestan ~injenice danije svaki gluma~ki izlazak na scenuumetnost, niti je svaka pozori{na re`ijaumetnost, niti je svaka pozori{na pred-stava umetnost. Daleko smo od toga. Iretko se doga|a umetnost. Mi smo samoljudi koji imamo tu privilegiju da se bavi-mo poslom koji eventualno mo`e jednogtrenutka da dosegne dovelike re~i - umetnost.

Mikojan Bezbrad ica

ZA[TO GLUMCI RE@IRAJU?Ja verujem u pisca i njegovu ideju. Tako sume u~ili moji profesori. Pitanje je osavre-menjavanja njegove ideje i do koje granice.Publika pamti glumca i njegovu umetnost.Tako je bar trajalo vekovima. Ja se re`ijombavim veoma dugo i jo{ uvek u~im gledaju}iljude i doga|aje oko sebe. Videti, ali stvarnovideti, `ivot oko sebe i - eto pozori{ta! ka`eMilenko Pavlov, jedan od glumaca koji radore`iraju.

MMaarriijjaa MMiilleennkkoovvii}} ii MMaarriiccaa VVuulleettii}} nnaa ppllaakkaattuu pprreeddssttaavvee uu kkoojjoojj ssuu zzaajjeeddnnoo iiggrraallee

Srpska drama Narodnog pozori{ta uPri{tini je, pre godinu dana, a na-kon pola decenije hibernacije, na

inicijativu ljudi iz Ministarstva kultureSrbije i nove uprave NPP, pokrenuloponovni po~etak rada ovog pozori{ta.Sedi{te je vra}eno na Kosovo i Metohiju,u Leposavi}, a najve}i deo umetni~kogansambla je ponovo po~eo da prima nor-malne plate, namesto republi~kih mini-malaca. Nakon premijernog izvo|enjamonorame „D`ika iz D`igolj“ Ivana Iva-novi}a u re`iji i izvo|enju glumca NPPMiomira Radojkovi}a, januara pro{legodine, usledila je obnova „Porodi~nihpri~a“ Biljane Srbljanovi} u re`iji sa-da{njeg direktora Srpske drame NPP,Nenada Todorovi}a, predstave ~ija jepremijera iza{la 10-ak dana pre bombar-dovanja. Na taj na~in smo hteli sim-boli~no da nastavimo postojanje sa ta~kena kojoj smo stali. Nakon toga je usledio„Kraljevi} Marko“ Mihiza u re`iji Juga

Radivojevi}a, a uz pomo} zrenjaninskogpozori{ta „To{a Jovanovi}“ - lutkarskapredstava za decu „Zvezdan“ rediteljaIrene Tot. „Generali“ Borislava Peki}a jepredstava koja je premijerno izvedena uLeposavi}u i adaptirana je u duodramskikomad sa pevanjem. Ovi komadi su lju-bazno{}u i prethodne i sada{nje upraveNarodnog pozori{ta u Beogradu mahomrealizovani u njihovim prostorijama, ana sceni „Ra{a Plaovi}“ smo redovnozastupljeni sa dva komada mese~no. Ta-ko|e, realizovana su gostovanja u neko-liko vojvo|anskih gradova, Kragujevcu,Zaje~aru, Banja Luci... Srpska dramaNPP redovno igra predstave sa svogrepertoara na severu Kosova i Metohije,kao i u osalim delovima pokrajine, na-stanjenom srpskim stanovni{tvom (Gra-~anica, [trpce, Velika Ho~a...)

Do ovoga trenutka, {to govore inaslovi koji su odabrani da ~ine pro-{logodi{nji repertoar, morali smo da bu-

demo oslonjeni na kamernu produkciju,manje podele, kao i najjednostavnije pro-dukcijske zahteve. Jer, dovoljno je pozna-ta, i ne manje tu`na ~injenica da sesedi{te Srpske drame NPP nalazi uiznajmljenom dvosobnom stanu u stam-benoj zgradi u Leposavi}u i da ne pose-dujemo sopstvenu scenu, funduse, ele-mentarnu opremu za rad. Pa jo{ kada nato dodamo da radnici ovog pozori{ta `iverazvejani u preko 15 gradova diljem SCG,lako je shvatljivo da i dosada{nji radovog teatra predstavlja ~injenicu vrednupo{tovanja. Me|utim, sa po~etkom ovegodine, kako sami nismo u stanju dasamostalno iznesemo ambicioznije pro-jekte, opredelili smo se za realizacijukoprodukcionih predstava. Tako smo, saNarodnim pozori{tem u Beogradu dogo-vorili zajedni~ku realizaciju predstave, anakon toga bi u {li u koprodukcioneodnose sa Pozori{tem „Zoran Radmi-lovi}“ u Zaje~aru. Na taj na~in otpo~injene samo dublja i ozbiljnija saradnja sapozori{tima unutar tzv. „u`e Srbije“, ve}se otvara i mogu}nost ozbiljnijeg anga-`ovanja ovih pozori{ta vezanog za njiho-va gostovanja na teritoriji ju`nesrpske pokrajine.

12LUDUS 132Lu

Igor Damnjanov i¯

SRPSKA DRAMA PODSTANAR U DVOSOBNOM STANURefugees theatre - pozori{te prognanika

Mar ica Vu le t i¯-Naumovi¯

ZAJEDNO U SCENSKOJ AVANTURI

Umnogim pozori{tima imaglumaca koji su godinamadragoceni deo gluma~ke ekipe,

mnogih podela - predstava; koji odano ivredno rade, daju}i sebe do kraja, i kojisvojom prirodom, duhom i naravi donosesmeh, radost i zadovoljstvo gluma~kogpoziva na scenu „koja `ivot zna~i“.

Jedan od takvih glumaca je i Dra-goljub Denda, prvak pozori{ta „Bo{koBuha“, koji ve} dvadeset i pet godinaskoro svakoga dana ulazi u pozori{te,ostavlja u njemu deo sebe, i izlazi iznjega bogatiji i iskusniji za jo{ jednosvoje putovanje i davanje u svetu izmi-{ljenih likova ma{te i sre}e stvaranja.Igrao je vi{e od ~etrdeset naslova, a odi-

grao je preko dve hiljade sedamsto pred-stava do sada. Dobio je mnoge nagrade, aostao je do danas skroman i jednostavan.

Dragoljub Denda zavr{io je glumu uklasi profesora Minje Dedi}a i navike,pravila profesionalnog pona{anja: ta~-nost, dobro opho|enje, radost igre, tra-ganje za novim, strpljenje, i odanostsvom pozivu zadr`ao je do danas. Naprobe ne kasni; na sceni ne jede i ne pu{i;ne pri~a gluposti; na sceni radi i daje se,{to su sve odlike pristupa radu koje sume|u glumcima sve re|e. Imala samzadovoljstvo i sre}u da osamnaest pred-stava radim sa njim, gde mi je u ve}inibio direktni partner. Pored njega bih seuvek ose}ala sigurno i opu{teno u isto

vreme. On ume da gleda partnera u o~i,da slu{a, da prima i daje. On je glumackoji na sceni stvara - `ivi, ne be`i i neskriva se od zadataka; ne stidi se {to igraza decu. Svojim darom, {armom, dobro-tom i duhovito{}u prevazilazi mnoge ne-dostatke i pote{ko}e u radu, i pokazujekako se voli svoj poziv.

Bio mi je otac u predstavama „@iva`elja“, „Ma {ta mi re~e“, sme{ni su-parnik - d`in u „Hobitu“, stra{ni progo-nitelj Henrih u „Zmaju“, okrutni i bes-krupulozni plja~ka{ Gonta u „@dralovomperju“, nadmeni i sme{ni udvara~ u„Uspavanoj lepotici“, sta{ni suprug u„Hogaru stra{nom“, dobri drug u „Au {toje {kola zgodna“, verni pratilac u „Prin-cu Rastku - Monahu Savi“. I u drugimpredstavama bili smo zajedno na sceni,radili sa sjajnim rediteljima, prolazilikroz slatke zajedni~ke muke stvaranja, ismejali se mnogim {alama vezanim zana{ poziv. Iskustvo saradnje obogatilismo radom u predstavi „Pobuna lutaka“,u kojoj ja kao „mlad“ reditelj ni jednogtrenutka nisam osetila neprijatnost,nezadovoljstvo ili surevnjivost moga naj-~e{}eg partnera na sceni, a tada glumca„u mojim rediteljskim rukama“.

Dragoljub Denda je jedan od retkihumetnika scene sa tako bogatim glu-ma~kim iskustvom, koji je uvek spremanda pomogne mladom glumcu ili reditelju;da do kraja izdr`i sve napore i istovre-meno u`iva u lepotama svog poziva. Ne-ko ko je vredan da se o njegovom stva-rala{tvu pi{e; mo`da bi to bila jedna lepa,korisna i zanimljiva monografija. Sre}noje pozori{te dokle god u njemu ima takvihkakav je Dragoljub Denda, i sre}na jepublika dok prozore du{e moguda joj otvaraju takve putovo|e.

M o j o m i l j e n i p a r t n e r

DDrraaggoolljjuubb ii MMaarriiccaa uu jjeeddnnoojj oodd 1188 zzaajjeeddnnii~~kkiihh pprreeddssttaavvaa

ZANIMLJIVOSTI

PISAC KOJI JE POBEDIO FILM

Hrvatski sineasti su odu{evljeni ~injenicom {toje doma}i film, [[ttaa jjee mmuu{{kkaarraacc bbeezz bbrrkkoovvaa,,vratio publiku u bioskope. U jednom trenutkuovaj film je imao 16000 gledalaca, {to je zasvaku pohvalu na tako malom tr`i{tu. Me|utim,pesnik, pripoveda~ i romansijer Miljenko Jer-govi}, imao je sam 25000 ~italaca! Nedavno je iu Beogradu objavljen jedan od njegovih ranijihromana MMaammaa LLeeoonnee,, pa i na{i ~itaoci moguda se upoznaju sa ovim veoma darovitim pis-cem. Nadajmo se da }e biti objavljena i knjigakoja je pobedila film.

IGOR DAMNJANOVI], glumac

Ro|en u Pri{tini 13.3.1973. Visok 179 sm, te`akkako kome, a vagi 81 kg. O~i sme|e, kosa uostavci, bila iste boje. Diplomirao glumu u klasiprofesora Svetozara Rapaji}a, kome je, kasnije,punih pet godina bio asistent. O`enjen, sre}no.Otac jednog deteta i drugog uskoro. @ivi uBeogradu, radi gde ga pozovu. Osvojio tri na-grade na Susretima Joakim Vuji} (1997, 1998,2003.). Osim {to glumi, svira bubnjeve i peva.Govori engleski i albanski. Igrao preko 20zapa`enih uloga, od Ri~arda tre}eg prekoMarka Kraljevi}a, Vojina i Leopolda Bluma pado Julija Cezara i Sajber Koleta. Igrao za decusa majkama, za majke bez dece, pa ~ak i zao~eve. Jednom re~ju za sve koji sednu u mrak ubilo koje doba dana i no}i. Brz, ta~an i efikasanu radu. Tolerantan. Sa pozitivnom energijom.Inspirativan i savr{en partner. Bio je miljenikekipa u obe predstave koje sam radila s njim.

M.O.

LUDUS 132

Zavr{ena dva fakulteta, dva braka,desetoro dece, privatno pozori{te...Odakle Vam toliko vremena, energije ientuzijazma za sve {to ste do sada uspelida ostvarite?

Ako u ne~emu prepoznamo smisaoimamo i energije i vremena i entuzija-zma. Oduvek sam bila ambiciozna i`elela da budem uspe{na. Kao blizanca uhoroskopu interesuju me mnoge stvari,`elim da saznam, istra`ujem i nikadami nije dosadno. Verovatno da je, otuda,logi~no da je moj `ivot uzbudljiv i dina-mi~an u skladu sa mojom prirodom.

Nije svojstveno umetnicima daimaju vi{e od jednog ili dva deteta. Va{apri~a pobija stav da su umetnici egocen-tri~ni i posve}eni najvi{e sebi. Podizanjedece je jedna od najodgovornijih obave-za `ene. Svako dete tra`i i zavre|uje po-sebnu brigu, nadzor, negu, ljubav... Ka-ko to izgleda kada se te obaveze multi-plikuju?

Moje {kolovanje se zavr{ilo kadasam oformila porodicu, a onda je po~eloto pro`imanje umetnosti i `ivota. Deca sustvar opredeljenja. Mo`ete da birate da li}ete obu}i ko`ni komplet, ili detetu kupitine{to {to }e ga obradovati - to je to! Akoste umetnik, podelite to „bogatstvo“ sasvojom decom i budite zajedno u tome,vrlo jednostavno i mogu}no. [to su decastarija tra`e vi{e pa`nje i ljubavi i tozahteva mnogo vi{e anga`ovanja rodite-lja. Kod nas se vaspitanje u ku}i, briga inadzor, prepli}u sa poslovima u pozo-ri{tu, pa sve dobija drugi, lep{i i ma{tovi-tiji smisao.

Kada ste u detinjstvu ma{tali osvojoj budu}nosti, da li ste jo{ tada sebevideli kao majku velikog broja dece, ili jeto do{lo spontano? Kakve su reakcijeljudi kada ~uju koliko imate dece?

Nisam u detinjstvu ma{tala o deci,ona su do{la spontano i radujem se zbogtoga. Vrlo ~esto mi ne veruju kada pome-nem broj dece, misle da se {alim. Kadasmo se jedno jutro nekoliko dece i ja sme-stili u jedan taxi (deca su bila mala, pa jebilo izvodljivo), taksista mi je dr`aolekciju kako on razume {to sam pokupiladecu iz kom{iluka, ali to nije u redu, neuklapa se u propise, trebalo je da uzme-mo jo{ jedno vozilo... Kada je shvatio dasu deca moja, izvinjavao mi se do kraja

vo`nje. Kod nas se anegdote doga|ajusvakodnevno. Kada su deca bila malaskoro svakog meseca imali smo ro-|endane, pa kada su me videli da pravimtad ve} ko zna koju po redu tortu, uzvi-knuli su razo~arano: „Opet torta!“

Roditelji jednog ili dva deteta seupla{e pri pomisli na eventualno jo{jedno dete. Ima li tu objektivnog straha isa kakvim se vi strahovima suo~avate?

Uvek mislim samo na lepe stvari,nemam strahova, osim prirodnog ljud-skog i roditeljskog.

Da li Vam je, osim supruga, nekopomagao dok su deca bila mala? Da li sudeca i{la u vrti}, ili ste im ‘vrti}’ pravilikod ku}e?

Sa 12 meseci deca su polazila u vrti},svi su prohodali sa, u proseku desetmeseci i bili spremni za kolektiv. Sma-tram da je rana socijalizacija te vrsteveoma va`na za razvoj zdrave li~nosti.Sva moja deca su omiljena me|u svojimdrugarima i kada nisu na igrali{tu sanjima, svi su u na{em dvori{tu!

Veliku znati`elju izaziva kako uspe-vate da se izborite sa svim obavezamakoje imate? Kako funkcioni{e jedna takovelika porodica? Postoje li neka ‘pravila’koja se moraju po{tovati? Da li se ku}neobaveze jednako dele i na de~ake i de-vojke, ili mo`da postoji podela na ‘mu{kei `enske’ poslove?

Moj suprug je podelio mnoge ku}neposlove deci, jer ne `eli da samo ja radim,svakako da i on ima svoje obaveze i takodaje primer. Bez toga bi bilo vrlo te{ko.Nema podele na mu{ke i `enske poslove,svi rade sve, ali po rasporedu. Prirodnoda ima „zabu{avanja“, ali su to samopoku{aji, uvek se na|e neko da primeti,ostali se pridru`e i - nema izlaza!

Jedino {to godinama ne mo`emo dare{imo je problem prostora. Zamislite -devet godina `ivimo bez pravnog osnovau ku}i! Na{ status se ne re{ava, jernismo „tipi~na“ porodica, niko za nas ni-je nadle`an! To je uvredljivo i poni`a-vaju}e i ne `elimo vi{e da slu{amo obe-}anja. Treba nam vi{e `ivotnog prostora,a ne zavisi samo od nas. Na{ jedini pro-blem je to {to smo godinama verovalionima koji su u mogu}nosti da nam dajupravni osnov po kojem mo`emo da stanu-

jemo u ku}i u kojoj smo devet godina!Zamislite koliko truda treba da se osmisli`ivot u malo prostora! E, to radimo, sadave} na kraju snaga.

O~igledno je da na{a zajednicanema ‘sluha’ za porodice sa velikimbrojem dece. Imate li neka o~ekivanja odgrada, Udru`enja dramskih umetnika,ili neke druge institucije za re{enjestambenog problema?

Ta~no ste rekli - jedno se pri~a, drugoradi. Spoznaja da je to tako uvredljiva jei li~no sam veoma povre|ena kao majka,kao supruga, kao `ena. U proteklih {estmeseci svakodnevno poku{avam dado|em do istine: {ta je po zakonu, po ~i-jem zakonu, za{to smo ka`njeni kadatako volimo i verujemo u `ivot?! Ko je tajkoji odre|uje pravila? Moj odgovor je -najva`nije je da po{tujemo zakone na{eporodice.Verujem u kosmi~ku pravdu da}e sve do}i na svoje mesto, vrlo brzo, jerdug je period praznog hoda, a pred namasu novi projekti. Bolje je da se radujemo`ivotu, zar ne?

Koje `ivotne stavove prenosite svojojdeci? Mislite li da }e neko od njih sleditiva{ put, kada je u pitanju podizanje vi{edece?

Oni }e sami odabrati model svojeporodice, na to niko nema pravo da uti~e.Ako budu `eleli veliku porodicu, iskustvoim ne}e nedostajati, naprotiv!

Imate li ose}aj da se mu{karciose}aju inferiornim pored vas?

Nije mi nikada, pa ni danas bila`elja da budem superiorna nad mu{-karcem. Volim da budem za{ti}ena i kao`ena i kao majka i mislim da samo uskladnom braku, kroz emocionalnusigurnost mo`e da se napreduje na svimpoljima.

Sada, kada su Va{a najstarija decana pragu formiranja svojih porodica, {taim savetujete: da slede razum, ili emoci-je, ili od svega puno?

Nemogu}no je upravljati emocijama,saveti ne poma`u - kada do|e trenutakodluke, deca }e znati {ta treba da slede,sigurna sam i to }e biti samo njihovizbor.

1991. godine ste pokrenuli prvoprivatno pozori{te za decu, ‘Vesela kor-nja~a’. Danas je ono vr{njak ‘TrnoveRu`ice’, odnosno, odavno tinejd`er.^injenica da se pozori{te odr`alo dodanas, svedo~i da je sa uspehom ostaviloza sobom sve ono ~ega se nerado se}amoi da je postalo prava institucija. Da li jeideja o osnivanju pozori{ta za decu do{lakao rezultat prvobitne `elje da napravitepozori{te za svoju decu?

Deca su na{ svet, otuda i prirodnapotreba da osnujemo pozori{te u kojem }eimati svoj prostor. Oni su uvek prvi gle-daoci i kriti~ari i po njihovim reakcijamaoblikujemo predstavu.

Kakva su o~ekivanja bila na po-~etku i da li ste slutili kroz {ta sve trebada pro|ete da biste se izborili za svoje‘mesto pod suncem’?

Nisam puno razmi{ljala o te{ko-}ama, sledila sam svoj cilj i kreativnost.

Da li ste nailazili na otpore inerazumevanja samo zato {to ste `ena,ili je to, naprotiv, pomagalo?

Biti `ena u umetnosti, reditelj u po-zori{tu, pa jo{ i direktor svog pozori{tapodrazumeva mnogo ograni~enja. Kadase ona prihvate, stvori se prostor u kojemmo`e da se lepo radi. Uspeh dolazi sampo sebi.

Kako su se preplitale uloge supruge iuspe{ne poslovne `ene?

Dobro organizovana svakodnevnicaomogu}ava da se sve obaveze odrade na

vreme, ali moram da imam svake se-kunde novu energiju i jo{ vi{e da seanga`ujem - to se, naprosto name}e sa-mo po sebi.

Da li se danas ne{to promenilo narelaciji supruga, majka, anga`ovana`ena?

Lak{e je sada kada su deca porasla,ali najmla|i Dimitrije, koji ima ~etiri go-dine tra`i svoju mamu za sebe i to je sadamoj prioritet. Nije lako uskladiti obavezei igru, ponekad je to pravi problem, aliprevazi|e se.

Nema ba{ puno dece koja mogu dase pohvale da im je mama ‘napravilapozori{te’. Koliko su Va{a deca u~estvo-vala u predstavama, odnosno, da li ba{svi ispoljavaju zainteresovanost za rad upozori{tu? Ima li me|u njima pravihnaslednika pozori{ne tradicije?

Sva moja deca u~estvuju „od kadznaju za sebe“ u pozori{tu. Prema svomuzrastu imaju svoja zadu`enja tokomrada na predstavama, osposobljena su data~no znaju {ta i kada moraju da urade izbog ~ega. Najstariji Bogdan (22), nika-da nije razmi{ljao o nekoj drugoj profesi-ji i danas je na II godini re`ije na Aka-demiji umetnosti u Novom Sadu, u klasiprof. Bora Dra{kovi}a, odnosno mog pro-fesora! Zavr{ila sam re`iju u prvoj ge-neraciji, u istoj klasi. Bogdan se bavi ivizuelnim medijima i radi sa decom uDramskom ateljeu, Marija (22), njegovadevojka je student nema~kog i PR po-zori{ta, pedagog i prevodilac, Jelena (21)je student psihologije i kozmeti~ar, vodira~una o stajlingu glumaca, Du{an (19)osmi{ljava i izra|uje dekor i sve od drve-ta, Sanja (17) je zadu`ena za reklamu i~lan je Dramskog ateljea, a Tamara (15),Vuk i Marko (po 14), Milo{ (12), Stojan(10) i Dimitrije (4) imaju svoje ”obaveze”prema svom uzrastu. Branislav, moj su-prug pi{e songove, drame i igra u pred-stavama.

Danas nije jednostavno omogu}itidetetu puno toga {to po`eli. Kako je to

kod vas re{eno? Da li se stvari dele, ili seta~no zna ‘~ije je {ta’?

Prirodno da svako ima svoje stvari.Moja deca imaju sve {to im je potrebno,mo`da i vi{e od toga! Jedan ra~unar je upozori{tu, drugi je `enski, tre}i mu{ki, ami stariji imamo svoj notebook! Pa, onda~etiri televizora, pa stariji svako svojakola...

Rad sa decom nadahnjuje, vra}aulo`enu energiju, inspiri{e i rekla bih,podmla|uje, ili bar ~uva sve`inu duha.[ta biste tome dodali nakon svih ovihgodina koje provodite u njihovoj sredini?

Najlep{e mi je da radim sa decom.Mentor sam De~jeg dramskog ateljeana{eg pozori{ta, svojevrsne {kole glume iscenskih nastupa, a tim aktivnostima sebavim od tre}e godine Akademije, kadasam vodila Dramski studio Radio NovogSada. Sa decom sam i drug i pedagog ipsiholog i „u~iteljica“ i „Nena“ i mamai... Moramo da sa~uvamo dete u sebi, dabismo imali enrgije za sve {to nam `ivotname}e.

‘Vesela kornja~a’ je prisutna namnogim humanitarnim manifestacija-ma, festivalima, gostuje i prima goste.Koji su projekti u toku i kakve planove`elite da realizujete?

Prvog dana prole}a, 21.marta obe-le`i}emo {esnaest godina postojanja Po-zori{ta „Vesela kornja~a“. Pripremamopredstave sa decom i sa profesionalnimglumcima, izlo`bu pozori{nih lutakakreatora Jelene Nastasi} (moje mame) imnoge druge aktivnosti. Godinama smosudoma}ini „Raspustili{ta“, manifestaci-je obrazovanja i kulture pri Novosad-skom otvorenom univerzitetu, sara|u-jemo sa Crvenim krstom Grada NovogSada, sa Ekolo{kim pokretom, Zmajevimde~jim igrama i brojnim umetnicima.Okupljamo saradnike po projektu i takoje kod nas veoma uzbudljivo. Na{ sloganje: „Do|ite u pozori{te iz kojegdeca nerado odlaze!“

13

Zanimljivi ljudi

Mir jana Jur÷ i¯

NEVENA, @ENA KAKVE NEMANevena Radakovi}, rediteljka u pozori{tu,direktor svog (prvog, privatnog) pozori{taza decu ‘Vesela kornja~a’, mentor ‘De~jegdramskog ateljea’, diplomirani psiholog,supruga i majka desetoro dece, svojimnesvakida{njim primerom govori u kolikouloga istovremeno mo`e sa uspehom da‘igra’ jedna `ena.

ONA HO]E PRAVU

Sedimo u pozori{nom bifeu kad nailazipetogodi{nja Ceca. Pita:- Jel’ to kisela voda, to {to pije{?- Jeste.- A gde ima prava?

NNeevveennaa RRaaddaakkoovvii}} ssaa ddeeccoomm

14

EX YU

LUDUS 132Lu

PRE[ERNOVI DANIVesti iz slovena~kog gledali{~a

prva i deo druge knjige. Glavna nitradnje je potraga Lire Belak za prijate-ljem Rod`erom. Ali, Lirin svet je potpunodruga~iji od na{eg. U njemu se prepli}uistorija, teologija i magija. Potraga zaprijateljem je vodi na sever gde }e sesresti sa Ciganima, ~arobnjacima, med-vedima koji govore i pilotom balona. Uputu joj poma`e naprava sli~na kompa-su, ali koja govori... Filip Pulman jenapisao knjigu za decu, koja je vi{e zaodrasle. Re~ je o fantaziji koja je o~aralai najve}e pristalice realizma. Pulmanovutrilogiju porede sa slavnim ‘Gospodaromprstena’.

***Prvu slovena~ku izvedbu komedije

Reja Kunija i D`ona ^apmana, ‘Spustiteme pod kovter’, ‘Gospa Markham’ (MoveOver Mrs. Markham), re`irao je VinkoMöderndorfer. Zaplet vodi gledaoca izjedne komi~ne situacije u drugu. FilipaMarkhama, izdava~a knjiga za decu,poslovni partner, Henri Lod`, moli da muza jedno ve~e pozajmi stan ne bi li tu biosa ljubavnicom. Istovremeno D`oana mo-li svoju prijateljicu Lindu za istu uslu-gu... Tu se zapli}e izvrstan bulevarskikomad kroz koji tutnji stampedo komi~-nih situacija.

Pomenuta predstava u~estvova}e naDanima komedije koji se odr`avaju uistom pozori{tu od 10. februara do 5.marta. Tokom festivala bi}e izvedenojedanaest predstava, izme|u kojih i

je u prevodu dobila naslov ‘Prasicadebela’. Re`iju potpisuje Sa{a Ano~i}.Glavni akteri su Tom i Helen koji se upo-znaju u restoranu brze hrane. On je mladi uspe{an, ona je duhovita. Ali, Helen jedebela. Iako Tomu njene kile ne zna~eni{ta, ipak je krije od svojih prijatelja,sve dok jedan od njih ne na|e njenusliku... Jer, u dru{tvu biti debeo zna~i i dasi lenj, nemaran, vredan prezira i pod-smeha. Lebutovo dramsko pero je du-hovito i o{tro, moralisti~ko i zajedljivo.

***U ‘Slovenskom narodnom gledali{~u’

iz Maribora gostovalo je zagreba~kopozori{te ‘Gavella’. Kao i u Makedoniji,predstavili su se komadom ‘Pre sna,’Lede Ka{telan.

***U celjskom pozori{tu (SLG) izvedene

su dve nove predstave, jedna za mlade ijedna ´ve~ernja´. Dramu Nikolasa Vraj-ta ‘Njegove tamne stvari’, 1. deo, po ro-manu Filipa Pulmana, re`irala je TijanaZinaji}. Trilogiju romana ‘Njegove tamnestvari’ ~ine: ‘Severna svetla’,’Tanak no`’,‘]ilibarski teleskop’. Ovu izvedbu ~ine

Urodnom kraju velikog slove-na~kog pesnika, Franca Pre{erna,Vrbi, i u mestu njegovog dugogo-

di{njeg boravka, Kranju, raznim mani-festacijama obele`ena je godi{njicanjegove smrti. Pre{ernovi dani suobele`eni i u beogradskom ‘Ateljeu 212’.

***Na sceni ljubljanske ‘Drame’ gosto-

valo je italijansko pozori{te ‘Metastasio’iz Prata, sa predstavom ‘@ivotinje u ma-gli’ u re`iji Paola Ma|elija. Autor, Edoar-do Erba, je svoju dramu nazvao ‘pobo`napredstava.’ U istom teatru premijerno jeizvedena Tolstojeva ‘Ana Karenjina’ uadaptaciji i re`iji Du{ana Jovanovi}a.

***U Kulturnom domu u Trstu ‘Sloven-

sko stalno gledali{~e’ izvelo je dramu‘Tiho bi}e u jarku’, Fausta Paravidina ure`iji Nenni Delmestre. To je savremenakriminalisti~ka drama o robovanju itali-janskom mestu, koje odgaja svet la`nogmorala.

Nova premijera ‘Mestnog gledali{~aljubljanskog’ je moderna ameri~ka ko-medija Nila Lebuta (Neila LeButa), koja

‘[panski komad’ Jasmine Reze, Molije-rove ‘Skapenove podvale’, ‘Let iznadkukavi~jeg gnezda’...

***Na sceni SNG-a Nova Gorica izveden

je komad Dejvida Rabea, ‘Oni koje rekadr`i’. Prvo slovena~ko izvo|enje ove {o-kantne melodrame o ljudskim stremlje-njima i ~e`njama re`irala je Mateja Ko-le`nik. ^lan nasilni~ke bande re{i da `ivinov, druga~iji, ure|en `ivot, po{to jepu{ten iz zatvora. @ena ga podr`ava, ali

problemi nastaju kada on saop{ti da ne`eli da ima dete. Tu su i `enin prijatelj imisteriozni biv{i kolega iz pro{losti...Autor u tektu nastalom 1991.g. prikazujepsihologiju ~etiri nezavisnih karaktera.Njegov stil pisanja je veoma napet,inteligentan, ali, iako se bavi psiho-lo{kom vivisekcijom, tako|e je i sme{an.

Priredila i prevelaAleksandra Jak{i}

SRPSKA SCENA NU[I] U SKOPLJUPozori{ne novosti iz Makedonije

Glumac i reditelj, Jordan Vitanov, uPrilepskom teatru postavlja ‘@e-lezno pile’, dramu nastalu po mo-

tivima teksta Blagoja Risteski-Platnara.U pitanju je parodija dru{tvenih stanja,tako da je komad univerzalan tj. mo`ekomunicirati sa bilo kojim vremenom. Uistom pozori{tu postavlja se i Pinterov‘Povratak’ u re`iji Riste Majstorova.

Dramski pisac, Goran Stefanovski,pi{e komad za Dramski teatar. Povod jeobele`avanje 60 godina postojanja ovepozori{ne ku}e.

Dejan Projkovski re`ira Molijerovog‘Tartifa’ na sceni ‘Turskog teatra’ uSkoplju. Tako|e, radi i na projektu u

Sofiji ‘S’za i smjah’. ‘Prvi put radim sapantomimi~arima, a u komad }e sigurnobiti uvr{tene scene iz Romea i Julije,Hamleta, itd.’, rekao je reditelj. Projkovs-ki je i postavljen za novog izvr{nogdirektora pozori{ta ‘Mladi otvoren tea-tar’.

***Premijera ‘Orkestra Titanik’ u re`iji

Dimitra Stankovskog odr`ana je na sceniMakedonskog narodnog pozori{ta. AutorHristo Boj~ev je za~inio tekst, koji u sebiposeduje `icu Beketovog apsurda, bal-kanskim specifi~nostima. I ovde ima pa-sivnog ~ekanje nekoga, ili ne~ega {tonikad ne}e do}i i apsurdnog `ivota i

postojanja u beskrajnom vremenu tran-zicije. Ova drama je prvi put izvedena uMakedoniji pro{le godine u Prilepu.

***Zagreba~ka ‘Gavella’ gostovala je u

Dramskom teatru u Skoplju. Tom pri-likom su izvedene predstave ‘Pti~ice,’Filipa [ovagovi}a i ‘Pre sna’ Lade Ka-{telan. Oba teksta ru{e tradicionalnedramatur{ke zakone.

***Gogoljeva ‘@enidba’ je nova predsta-

va ‘Narodnog teatra Bitolj’. Komad jere`irala Bugarka Lili Abad`ieva, koja semakedonskoj publici prvi put predstavilapre nekoliko godina postavkom ‘Romea iJulije’ u Mladom otvorenom teatru. ‘Iza-brala sam ‘@enidbu’ jer smatram da jeGogolj veliki ironi~ar, koji se nikad nijeo`enio i u tekstu je izneo svoje razloge. Ato nije bila aktuelna tema samo u nje-govom vremenu. To je i problem sada-{njice kada se mladi te{ko odlu~uju nataj korak zbog straha od gubitka iden-titeta’, rekla je rediteljka. Abad`ieva jeuspela da preto~i klasi~no delo u savre-menu predstavu i za to je anga`ovalamlade glumce. Slede}i projekat ovogpozori{ta je ‘Hamlet za po~etnike’ u re`ijiDeana Damjanovskog.

***‘Prevrta~’, Nenada Vujadinovi}a, u

re`iji Jovice Pavi}a je prvi komad novogpozori{ta, ‘Srpska Scena Nu{i}.’ Komadje izveden na srpskom jeziku, na malojsceni MNT-a. Cilj autorske ekipe je bio danapravi stabilnu srpsku pozori{nu sce-nu. U drami je re~ o dva brata ro|ena uBeogradu, a koji `ive u Skoplju. Iako surazdvojeni 15 godina povremeno se sret-nu da bi ra{~istili ono {to se ne mo`era{~istiti - ljubav. Ovaj tekst je prvi putizveden u Makedoniji pre osam godina.

***Premijera ‘Glogovog `buna’ bazi-

rana na tekstu Bratislava Dimitrovog, ure`iji Vladimira Mil~ina, odr`ana je u‘Kumanovskom teatru’. Radi se o za-tvorenom svetu siroma{tva, mizerije ismrti. Mili~in je ujedinio tekst Dimitro-vog sa poezijom Mihaila Rendzova.

De~ja predstava na albanskom,‘Sne`ni ~arobnjaci’ Andreja Filipova, u

PPrreemmiijjeerraa DDrraammee SSNNGG--aa LLjjuubblljjaannaa:: AAnnaa KKaarreennjjiinnaa

re`iji Sofije Ristevske, izvedena je nasceni ‘Centra za kulturu Tetovo’.

***Terencijeva komedija ‘Evnuh’ u re-

`iji Koleta Angelovskog premijerno jeizvedena na sceni skopskog ‘Turskogteatra’. Reditelj je mu{ke uloge dao glu-micama i obratno. ‘Evnuh je najintere-santnija ljubavna komedija ovog autora.^ovek ne mo`e da se na~udi da je ovadrama napisana pre dva milenijuma idanas toliko duhovita, jednostavna, po-godna za savremen teatar. U celoj svet-skoj dramaturgiji oko osamdeset postolikova je napisano za mu{karce i zatosam i zamenio uloge aktera. Hteo samda dam glumcima slobodu za impro-vizaciju. Trudili smo se da napravimokarikature od likova, a da opet funk-cioni{u po principima Stansilavskog’.Rekao je Angelovski.

Nova evropska drama izvodi se godi-nama na sceni MNT-a. Ovoga puta upitanju je ‘Zatvoren grad’ litvanskog au-tora Mariusa Ive{kevi~iusa u re`iji Mio-draga Mad`ara. Predstava govori o kul-turnim kli{eima prepoznatljivim u celojEvropi.

***Na sceni teatra u [tipu Bugarin

Vladilen Aleksandrov postavlja tekst‘Nirvana’, Konstantina Ilieva.

***Strumi~ki teatar obele`ava stogo-

di{njicu ro|enja pokrovitelja AntonaPanova. Jubilej }e biti obele`en 13. aprilapremijerom ‘Pe~albara’ u re`iji BrankaStavreva. Tokom jubilarnog mesecaStrumi~ani }e imati prilike da vide raznagostuju}a pozori{ta.

***I jo{ jedna najava - projekat Vele{kog

teatra, ‘Galile’j, nastaje u koprodukciji sateatrom ‘La Torre’ iz Italije i trupe ‘LaMama’ iz Nju Jorka. Re~ je o izvedbikojom }e dominirati koreografski ele-menti, pokreti tela }e dopunjavati glumu.U re`iji Italijana Rolanda Makrinia na-stupi}e petnaest glumaca, po pet iz svakezemlje. Makedonska premijera ‘Galileja’planirana je za jun; predstava se tokomleta seli za Rim, nastupa na Viterbo festi-valu u novembru i za kraj godine odlaziu Nju Jork.

Priredila i prevelaAleksandra Jak{i}KKoommaadd zzaa jjuubbiilleejj:: GGoorraann SStteeffaannoovvsskkii

GGoossttoovvaannjjee GGaavveellllee uu SSkkoopplljjuu:: PPrree ssnnaa

LUDUS 13215

EX YU

MINISTARKA U NP RS[ta se doga|a u pozori{tima

Bosne i Hercegovine?

Internacionalni festival ‘Sarajevskazima’, pod motom ‘Svetlost,’ ove go-dine }e se odr`ati od 7. februara do

21. marta. U okviru slu`bene selekcijeprograma ovogodi{nje Zime bi}e pred-stavljeno 127 projekata, a u~estvova}eumetnici iz 50 zemalja sveta. Sarajevskazima 2006. done}e, izme|u ostalog,radove Endija Vorhola, MilomiraKova~evi}a Stra{nog, predstavu ‘Karmi-na Burana’ u izvedbi baleta iz Kara-kasa, predstavu ‘^e Gevara’ u izvedbiSlovenskog mladinskog gledali{~a, kon-cert Kamernog orkestra Ruske filhar-monije Sant Petersburg, performans ple-sne grupe Flamengo, kao i mnoge drugerenomirane umetnike i ansamble, naja-vio je Ibrahim Spahi}, direktor Festivala.Pored pomenutih programa, organizatorisu pripremili jo{ brojne zanimljivesadr`aje iz oblasti vizuelne umetnosti,

muzike, plesa, teatra, filma... Ljubiteljiteatra vide}e i ansambl ‘Gradskog kaza-li{ta mladih’ iz Splita koji }e izvesti pred-stave ‘Po{tarska bajka’ i ‘Drugi libar’,Marka Uvodi}a Spli}anina, zatim, ‘Crno-gorsko narodno pozori{te’ sa predstavom‘La`ni car ‘u re`iji Branislava Mi}u-novi}a, ‘Kazali{te Marin Dr`i}’ iz Du-brovnika sa predstavom ‘Dan od Amora’,autora Luke Paljetka i \ele Jusi}a,‘Muzi~ki teatar Ma`estik’ iz Rumunije,‘Narodno pozori{te RS’ sa predstavom‘Dom Bernarde Albe’...

***Bo`ana Bijeli}, glumica De~jeg po-

zori{ta RS u Banja Luci, komentari{u}ibavljenje pozori{tem ka`e: ‘Slava ibogatstvo se ne de{avaju na ovim prosto-rima. Polo`aj glumca je mnogo degradi-ran i, na`alost, ima mnogo stvari koje bitrebalo da budu druga~ije. Mislim da bimlade trebalo vi{e anga`ovati u ciljubolje budu}nosti, kako nas tako i bu-du}ih nara{taja’.

***Komad ‘Lekcija’, E`ena Joneska, u

re`iji i gluma~kom izvo|enju Vladimira\or|evi}a, Dragane Mari} i VedraneMa~kovi}-Zubovi} i produkciji Udru-`enja dramskih umetnika Srpske, premi-jerno je izveden na Maloj sceni ‘PetarKo~i}’ Narodnog pozori{ta RS u BanjaLuci. Ovo nije prvi put da se banjalu~kapublika susre}e sa delima Joneska, tvor-ca antiteatra i jednog od najzna~ajnijihautora teatra apsurda. Njegova ‘]elavapjeva~ica’ izvo|ena je u vreme zem-ljotresa 1969. godine u cirkuskoj {atri naKastelu, a ‘Ludilo udvoje’ 1981. godine u‘Narodnom pozori{tu Bosanske Krajine’.

***Direktori sedam kulturnih institucija

na nivou RS otvoreno se protive inicija-

tivi sedam institucija kulture u Sarajevuda im se po automatizmu prizna ‘na-cionalni,’ odnosno dr`avni status naosnovu ratnih zakona donesenih 1993.,1994. i 1995. godine i tako ponovo na-pravi gre{ka centralizacije kulture, {to jebio slu~aj u biv{oj BiH.

***Svetlana Bojkovi}, prvakinja srp-

skog glumi{ta, pojavi}e se prvi put uulozi @ivke, gospo|e ministarke, u novojpostavci Nu{i}evog komada na sceni NPRS u Banja Luci. ‘Ovo je prvi put dasara|ujem sa ovim pozori{tem. Ina~e,dok je i ovaj prostor bio deo Jugoslavije,dolazila sam na gostovanja. Do saradnjeje do{lo tako {to je Tihomir Stani}, mojkolega iz beogradskog Ateljea 212,postao umetni~ki direktor NP RS i kolikovidim, veoma je ambiciozan da napravisaradnju sa Beogradom. Ne samo dadolaze beogradski glumci koji spadaju usam vrh, kao {to je ve} bio Petar Kraljkoji igra u predstavi ‘Jazavac pred su-dom’, nego da se samim tim napravinekakva vrsta razmene, da isto takobanjalu~ko pozori{te dolazi u Beograd iigra svoje predstave. Banjalu~ani re-dovno igraju ‘Jazavca’ u Beogradu, atako }emo u~initi i sa ‘Ministarkom’.Uvek je dobro da se pozori{ta kre}u,izmenjuju iskustva, da gostuju’, rekla jegospo|a Bojkovi} za ‘Nezavisne novine’.

***Opera ‘Narodnog pozori{ta Sarajevo’

organizova}e niz programa koji }e bitiposve}eni 250. godi{njici od ro|enja ve-likog svetskog kompozitora, VolfgangaAmadeusa Mocarta. ‘Odlu~ili smo da uovaj program uklju~imo sve segmentena{e teatarske ku}e. Tako }e na sceniNarodnog pozori{ta Sarajevo biti izvede-na opera ‘Figarov pir’. Za nju smo seodlu~ili jer je ona jedna od najljep{ihMocartovih opera, a i zbog toga {to je una{em teatru imala ~etiri rediteljskepostavke’, rekao je Gradimir Gojer, direk-tor NP Sarajevo.

***U Klubu prijatelja umetnosti ‘Ata-

nasija Popovi}’ u Trebinju, otvorena je

Izlo`ba plakata-postera posve}ena po-znatom francuskom piscu i misliocu@an-Polu Sartru. Na 17 panoa izlo`enisu i Sartrovi novinski ~lanci, naslovnestrane raznih publikacija i mnoge misli.Ova izlo`ba je ve} vi|ena u Sarajevu,Mostaru, Tuzli.

***‘Urnebesna tragedija’ Du{ana Kova-

~evi}a, u re`iji Radenka Bilbije, tre}a jepremijera ‘Prijedorskog pozori{ta’ u 53.sezoni. Posle uspe{ne pretpremijere daljaizvo|enja su otkazana zbog povredeglumice Zlate Kogelnik.

***De~ja, omladinska i lutkarska scena

‘Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica’ove godine obele`ava 55 godina postoja-nja, a centralna sve~anost odr`ana je 25.januara.

***‘De~ije pozori{e RS’ u Banja Luci u

toku ove godine postavi}e ~etiri novepredstave, a u planu su i nastupi pozo-ri{nog ansambla u zemlji i inostranstvu.

‘Prva predstava koju }emo priprematitokom februara je ‘Ba{-^elik’, po tekstuMilivoja Mla|enovi}a. Bi}e postavljene ipredstave ‘Pinokio’, u dramatizaciji ire`iji Slav~a Melenova iz Sofije, ‘Jablan’,po tekstu Petra Ko~i}a i re`iji @ivomiraJokovi}a iz Beograda, te ‘Mali dim-nja~ar’, baziran na Andersenovoj bajciu re`iji Jaroslava Antonjuka iz Poljske’,istakao je Bjelo{evi}, direktor DP RS.Predstave ovog teatra trebalo bi da gostu-ju u Subotici i Beogradu.

***Alternativna akademija odr`ava se

od 18. do 31. avgusta u organizaciji Mo-starskog teatra mladih. ^ine je pozori{neradionice (svaka broji do 18 mladihumetnika) koje traju oko sedam dana.Sve radionice ima}e javnu promociju uokviru Internacionalnog festivala autor-skih projekata ~iji je Akademija deo. Zasve informacije kontaktirati Mostarskiteatar mladih, e-mail:mtm@cob.net.ba.Priredila Aleksandra Jak{i}

O ’SPEED DATE’ FENOMENUKazali{ne novosti iz Hrvatske

Ude~jem pozori{tu ‘Tre{nja’ odr-`ana je premijera ‘Pepeljuge’,Ivice Buljana u re`iji Roberta

Waltla. Predstava bira jednu od najpo-znatijih bajki na svetu, da bi na njojizgradila lepu, duhovitu i zabavnu izved-bu koja bajku gotovo potpuno zanemaru-je, ili je ~ak i razbija. Osnovna linija pri~eje sa~uvana. Dakle, u predstavi Pepelju-ga rinta, ode na ples, izgubi cipelicu. Aono {to se na sceni vidi spektakularno jei dinami~no, i pritom kao da namernozamagljuje i prekriva pri~u... Za ‘Pe-peljugu’ osmi{ljenu kao bogat revijalni{ou (u stilu ameri~kih mjuzikla 50-ih),fascinantnu scenu osmislila je grupa‘Numen’ pretvoriv{i pozornicu u niz ste-penica koje se okre}u na rund-bini.

***‘Zabune’, Alana Ajkborna, u re`iji

Mustafe Nadarevi}a, izvedene su premi-jerno u zagreba~kom pozori{tu ‘Kerem-puh’. Deo kritike tvrdi kako je re~ o ne-pretencioznom i lako zaboravljivom delu,drugi u ‘Zabunama’ vide ozbiljne istra-`iva~ke rezultate. Jer, peckav humor ousamljenicima, bra~nim partnerima ipreljubnicima tra`i sofisticiran pristup.U protivnom dovodi do patetike. Reditelj,Mustafa Nadarevi}, preuzeo je i samnekoliko va`nih uloga i odli~no savladaoprvi ~in predstave u kojem va`i ve}inakonvencija tradicionalnog teatra. LindaBegonja odli~no se razigrala, ve{to i su`itkom uvla~e}i se u uloge neobi~nih

`ena punih `ivotne energije. ElizabetaKuki} prihvatila je izazov reditelja de-taljno gluma~ki bruse}i svoje uloge, na-ro~ito se trude}i da se ne ponavlja gra-de}i nove likove. Ansambl ‘Kerempuha’ponovo je, kao {to je bio slu~aj i s ‘Balka-nskim {pijunom’, ostvario duhovitu pred-stavu koja }e puniti zagreba~ko gle-dali{te.

***Komad D`efa Barona, ‘U poseti kod

gospodina Grina’, do`iveo je i hrvatskupremijeru, u produkciji Planet Arta ire`iji Aide Bukvi}. Kritike bi mogle da sesvedu na jedan zajedni~ki imenitelj: PeroKvrgi} je genijalan, ali to ste znali i rani-je. U pitanju je predstava odli~nih glu-ma~kih kreacija (kao i u beogradskojizvedbu u kojoj igraju Predrag Ejdus iSr|an Timarov). ‘Maestralnom PeriKvrgi}u ve} nakon nekoliko trenutakaverujete da je upravo on li~no taj go-spodin Grin, {to }utanjem, mimikom licai nemim reakcijama govori jednako upe-~atljivo i duhovito kao i fino iznijansi-ranim replikama...Kvrgi} krije da bipokazao, i radi to ve{to, pa vam se ~inikao da sve vreme na sceni imate dvagospodina Grina: onog vidljivog, stara~kizajedljivog, samo`ivog i spremnog naradikalne stavove, i onog unutra{njeg,skrivenog, koji se, prepun sumnje uvlastite postupke, stalno bori s potisnu-tim emocijama i proplamsajima racio-nalnog prosu|ivanja. Rezultat je spoj

komi~nog, sentimentalnog i dramati~-nog, kojem se ve{to priklju~uje i LukaDragi}, ~iji je Ros bio oli~enje jedno-stavnosti i pristojnosti, koja mu je ~ak i uonim prizorima u kojima je zastupaosvoje teze i poglede na svet, dala nekuinfantilnu prostodu{nost i zaigranost’,pi{e hrvatska kritika. Predstava je poli-ti~ki postavljena kao identifikacija pu-blike s postepenim slabljenjem verskihpredrasuda, ali izmi~e joj analiti~kadimenzija koja bi u liku homoseksualcaprepoznala neodoljivi {arm, dobrotu...

***Drama ‘Uhva}en u mre`u’, Reja Ku-

nija, izvedena je u zagreba~koj ‘Komedi-ji,’ u re`iji Vladimira Geri}a. Nova ko-medija poznatoga engleskoga komedio-grafa, reditelja i glumca Kunija, u stvarije nastavak poznatog komada ‘Kidaj odsvoje `ene’.

Pri~a o taksisti Smitu, koji `ivi isto-vremeno u dva braka, borave}i premaokolnostima sad kod jedne, sad koddruge `ene, u dva dovoljno udaljena sta-na, u dve razli~ite ~etvrti grada. Od prveje zgode proteklo osamnaest godina, ni{tase nije promenilo, osim {to nesta{ni Smitsada ima sa svakom `enom po jednoodraslo dete: s Barbarom sina Gevina, a sMeri k}er Viki. I ko zna kako bi dugo tanjegova dvobra~na idila trajala, da mura~une nije pomrsila sveprisutna tehni-ka: njegova su se deca upoznala prekointerneta i me|u njima se pomalo po~nerazvijati privla~nost. Smit to slu~ajnosaznaje i uspani~i se u strahu od mo-gu}eg incesta! Tra`i pomo} od Stenlija,

podstanara kod Meri. Sve kre}e nao-pako...

***Prva ovosezonska premijera u

osje~kom ‘De~jem kazali{tu’ desila se tekpo~etkom februara. Izbor je pao na ‘Tripraseta’, Jakova Grima, ali je naslov i`anr ne{to preina~en - ‘Mi se vuka nebojimo’ je mjuzikl! Re`ije i dramaturgijeprihvatio se Vladimir Predmerski.

***Na sajtu www.teatar.hr kru`i anketa

o `eljama hrvatske pozori{ne publike.Na pitanje koji bi tekst gledali nadoma}im scenama, odgovori su ‘bilo {taod Matkovi}a’, zatim ‘Bli`e’, pa ‘Pravastvar’...

***‘Ta~ka izvori{ta’, Maje Sviben, izve-

dena je u teatru ‘Kufer’, u re`iji MariaKova~a. Tekst mlade autorke osvojio jetre}u nagradu ‘Marin Dr`i}’ na konkur-su Ministarstva kulture za dramsko delo

u 2004. Tekst govori o ’speed date’ fe-nomenu, o posredni~kim agencijama ko-je omogu}avaju ljudima da prona|upartnera za jednu no} ili za ceo `ivot,zavisno od afiniteta. U svetu u kojem suprisiljeni raditi nehumane radne satepod nemilosrdnim tempom koji diktirajuposlodavci i gde mnogi ne mogu prona}islobodno vreme za uobi~ajene dru{tveneaktivnosti, pojedinci mogu finansijskiprofitirati manipuli{u}i ~ak i najin-timnijim ljudskim potrebama. Na tajna~in, iskrena i spontana ljubav gubibitku pred demonima frustracije, povr-{nosti i bezose}ajnosti... No, tekst se nezadovoljava jednom temom. Uvev{i svojalter ego u liku Dinke, autorka uvodi utekst svet autora koji motri svoje likovespolja i kroz njih sebi postavlja naj-va`nija pitanja za svakog pisca: Za{topi{em? Kome pi{em?.Priredila Aleksandra Jak{i}

IIzzlloo`̀bbaa uu TTrreebbiinnjjuu:: @@aann PPooll SSaarrttrr

NNoovvaa ddrraammaa RReejjaa KKuunniijjaa:: UUhhvvaa}}eenn uu mmrree`̀uu

16

In memoriam

LUDUS 132Lu

Eto tako je pisao na{ Boda, kako smoga zvali te daleke 1958. godine:

Pismo iz @eneve

a ove godine mi je jako va`no dazavr{im akademiju

paako budem na{ao oblik dodirne la`iako uspem sebe da iznenadim u snui otkrijem deli} puta kuda mi to

idemo dok sanjamoili kako mi to odemoa spavamoako prevarim sani u|em u njega otvorenih o~ijumada opet ima opasnost od slepila,

bljeska i mrakaako budem imao vremena da se oslo-

bodimjer to je pisanje koncentrat koji se

pretvorio uenergiju koncentracija u vr{kuako uspem verovatno }u napisati

dnevnik o mom putuu krug u svet gde ima malo mesta za

sani ba{ zato se san najvi{e proizvodi,

~ak i pilulama

Eto takav de~ko postaje studentpozori{ne akademije te daleke 1955/56,klasa glume.

A pi{e i o Pol Kleu, Alan Bergu, [en-bergu, o Bahovoj Pasiji po Mateji, omocartovski ne`no isfiligriranoj melodiji,a filigran je ne{to vrlo ne`no srebrno,tanano i razigrano. U ovoj godini se slavi250 godina od Mocartovog ro|enja, evojo{ jednog prideva u slavu velikog kom-pozitora. Na{u klasu vodi ~uveni profesori reditelj Tomislav Tanhofer. Mnogo nasje - dvadeset i dva studenta: Danilo Bata

Stojkovi}, Marija Milutinovi}, Ka}aDori}, Nenad [egvi}, Aca Sibinovi},Mirko Petkovi} i drugi. Pitali smo profe-sora za{to tako velika klasa. ”Ne morasvako od vas da postane glumac.Prove{}ete ~etiri godine na fakultetu koji}e vam, ako budete hteli da u~ite, pru`itiizvanredno obrazovanje.” Tako je i bilo.Polovina je stala na daske, a ostali serazi|o{e po svetu kao zanimljivi, neo-bi~ni i kvalitetni ljudi.

Na{ profesor je odmah osetio daBoda, pored svog gluma~kog talenta,poseduje jo{ mnogo darova i na fini ga jena~in upu}ivao na re`iju. Rado i ~esto gaje sa zanimanjem slu{ao, jer je od svihnas, mislim jedino Boda, mogao skorozaista ravnopravno da razgovara saTokom.

Pored Bodinog rediteljskog dara,voleli smo njegov smisao za humor. Da jehteo bio bi izvanredan komi~ar. Sa telomje mogao da uradi sva{ta, glasom tako|e.Imao je ”sme{ne kosti” (tako su u jednomameri~kom filmu nazvali tu vrstu ko-mi~ara).

Boda je stanovao sa na{im klasnimkolegom Mi}om Koenom (~ula sam daodavno `ivi u Engleskoj i da je u Donjemdomu lordova). U tom njihovom prostorudobijala sam prve lekcije kako trebaslu{ati modernu muziku, koga treba ~i-tati. Od njega sam prvi put ~ula zaKafku, sa njim smo zavereni~ki odlaziliu ateljea mladih slikara koji su se okre-tali sebi i potpuno se odvajali od socija-listi~kih {ablona.

Ve} tada sam imala utisak da je nje-mu odmah sve jasno, ali nekako bolnojasno. Saop{tava svoj utisak uz setan,pomalo mangupski osmeh, ne razumemga najbolje, ali ose}am da bije ta~no usredinu. Kako je bilo posle - ne znam.

Pri kraju 1958. godine verovatno jeprethodno odsanjaju}i, pripremio scenskiprikaz poezije. To do tada niko nije radio,bar koliko ja znam. U tom, mogu da ka-`em eksperimentu, u~estvuje SlobodanAligrudi}, Vlada Popovi}, Mi}a Koen,Zoran Benderi} i ja. Predstavu je nazvaoOdbrana na{eg grada.

Mislim da je Boda u to vreme zaistabio genijalan, to kakva je na{ao re{enjada secnski uprili~i stihove MiodragaPavlovi}a, Du{ana Mati}a, AleksandraVu~a, Vaska Pope, zna~i na{e vrhunske

poezija bila ne{to `ivo, pretvarala se upokret, u krik, u sliku.

Kriti~ari su odu{evljeno pisali o na-{em poku{aju, pa smo ubrzo pozvani i naSterijino pozorje i u Zagreb, gde smogostovali u Kazali{tu Gavela.

Bila je velika ~ast da to do`ivi jednastudentska predstava tre}e godine.

Posle je Boda re`irao isto poeziju -Ru`u vetrova sa Bosiljkom Boci i naSterijinom pozorju dobio sjajne kritike,dobiv{i i Sterijinu nagradu. Posle toga sumnogi poku{avali da urade ne{to sli~no,

Hleb se mesi na sceni, vatra gori, astihove `ivimo Slobodan Aligrudi}, Mari-ja Vasiljevi} (`ena Vidosava Stefanovi}a,lepa, talentovana, zelenooka glumica,prvi put na beogradskoj sceni) i ja.

Naravno da smo znali kad se prviput o`enio. Se}am se vedrog, zaljubljenoglica njegove mlade supruge. Ono {to smomogli da im poklonimo bilo je tako malo.Onda se rodila i }erka. Pa se onda na-jedanput pojavila jedna gospo|a iz [vaj-carske, nasmejana odu{evljeno govori oBodi. Govorili smo mu u {ali: „Bodo, ti sikao Bri`it Bardo. Nikad ne vara{ svoju`enu, jer ako se zaljubi{ u drugu -odmah odlazi{ i ponovo se `eni{”. Neznam koliko puta se `enio na{ Boda, aliznam da su sve njegove `ene bile zaistaizuzetne li~nosti, a verujem da su injegova deca nasledila sigurno ne{to odnjegove posebnosti.

Bio je kao ma|ioni~ar, sa ~udnimpokretima ruku, jakim {akama, ne-mirnom de~a~kom kosom.

U dobu bez kompjutera, televizija jetek u povoju, Boda je bio kao kompjuter.Kad je stigao sve da nau~i, da sazna, dapro~ita, da gleda, odnosno da vidi, meni}e ostati tajna. Mo`da odgovor le`i upatnji i u snovima.

Stalno prisustvo akcije koja sedodiruje ponorom, dnom

svog ponorasa najlu|im saznanjem, rubom smrti

i nepotrebnosti,apsurdom aiza toga neki ljudski sme{ak, kao {to

je bah u svojoj pasijipo mateju stavio smrt u jednu

alegoriju, ne u buku, ve}u dolazak golubice koja u kljunu

nosi trnov venac za hrista, tihitaj sme{aktihi taj razgovor koji ne le~i koji

nema potrebe da le~ikoji rastvara i smrt i ljubav i sve {to

smo doneli sobom(Pisma iz @eneve, 1958.g)

Onda je svako oti{ao na svojustranu u susret svojoj sudbini.

AKO USPEM SEBE DA IZNENADIM U SNUSlobodan Boda Markovi}

Branka Pet r i¯

Ako je istorija uistinu u~iteljica`ivota, da li smo mi njeni lo{iu~enici i da li presudnu ulogu u

na{em uspehu igraju lenjost, zabo-ravnost, nemar i druge na{e slabosti, ilipak drskost i pretencioznost, a bogme ipretencioznost interpretatora te istorijekoji nam se name}u za u~itelje? Ne-doumice i nesigurni odgovori uslovljenisu kako doga|ajima i istupima u na{empoliti~kom `ivotu, tako i jubilejima kojaobele`avamo. U reporta`i ‘Nevidljivigrad’ Nevene Matovi}, koja je u okviruprograma dokumentarnog zvuka ‘Govorida bih te video’ emitovana na II progra-mu Radio Beograda 10.I 2006, posred-stvom delimi~nog, polusatnog snimka,slu{aoci su se mogli upoznati sa pred-stavom koju su priredili umetnici izcentra za pozori{na istra`ivanja ”Dah-teatar” pred kraj 2005.

Uz saglasnost nadle`nih iz Gradskogsaobra}ajnog preduze}a ti umetnici su,da podsetimo, iznena|enim putnicima naliniji 26 u autobusu priredili pozori{ni~as iz istorije Beograda, protkanu na-racijom, kra}im monolozima, pevanjem isvirkom. U tom svojevrsnom podsetnikuiz demokratije i tolerancije jasno je bilo

nastojanje autora da - ukazivanjem napolietni~ku istoriju na{eg grada krozkonkretne primere - odvrate gledaoce odeventualnog prihvatanja ekstremnih,{ovinisti~kih ideja i postupaka. U tomnesvakida{njem, po realizaciji neobi~-nom, ali dobronamernom i uspelom ple-doajeu za otvoreni grad velikog srca biloje i manje poznatih pojedinosti, ali imnogo gradiva koje smo, ako smo hteli,mogli savladati u osnovnoj i srednjoj{koli. S obzirom na na{a zbivanja iprilike, opravdani su i predstava i njenodelimi~no emitovanje na radio-talasima,iako bi ironiji sklon komentator mogaododati da su u Beogradu - osim svihbrojnih drugih i raznih - `iveli i krea-tivno delovali ~ak i Srbi. Terminomuslovljena kratko}a reporta`e nijedopustila da, barem u odjavi, saznamoimena autora, reditelja i glumaca. Bezveze sa ovom predstavom, istorijom se nane{to druga~iji na~in ve} narednog dana,11. I, pozabavila poznata i popularnave~ernja emisija ‘Kod dva bela goluba’ Iprograma Radio-Beograda. U emisiji jena uobi~ajeno `iv i zanimljiv na~in pred-stavljeno reprint-izdanje ‘Ilustrovane

istorije Beograda’ Marije Ili}-Agapove(1895-1984), zna~ajne kulturne posle-nice koja bi - da nije bilo napora direkto-ra Biblioteke grada Beograda JovanaRadulovi}a, njegovih saradnika i entuzi-jasta sli~nih njemu - ostala ‘u senci na-{eg pam}enja’. Ovim je autor emisije,Milja Milosavljevi}, dala valjan doprinosobele`avanju jubileja (75 godina)Biblioteka grada, ali i Muzeja gradaBeograda. Marija Ili}-Agapova ro|ena jeu Kninu, bila doktor prava i znalac neko-liko jezika, a sa istinskom ljubavlju imarljivo{}u brinula je o beogradskimstarinama i ustanovama kulture, {to senaro~ito ispoljilo 30-ih godina XX veka.Ni{ta nam nije re~eno o sudbini ovepoklonice umetnosti za vreme i posledrugog svetskog rata, a sa `aljenjem isti-~emo da nije emitovan ({to valjda nezna~i ni sa~uvan) snimak njenog glasa.

Serijal ‘Kod dva goluba’ emituje sesvakog radnog dana (ve} du`e vreme spo~etkom u 20 sati). Te jednosatne emisi-je nisu zami{ljene kao radio-drame, ve}kao ‘poglavlja’ zvukom ilustrovane isto-rije na{ih krajeva, sa naglaskom na bio-grafijama zna~ajnih li~nosti. U pomenu-toj podsticajnoj emisiji o jednom odutemeljiva~a na{e Biblioteke grada, valjapodsetiti na re~i Du{ana S. Nikolajevi}a,me|uratnog op{tinskog (danas bismo re-kli gradskog) ve}nika da one starine koje

predstavljaju tu|ina treba sa~uvati samoako imaju istinsku umetni~ku vrednost,ina~e ih treba bespo{tedno uklanjati.Redovnost, valjanost i popularnost ovogserijala takve su da ih slu{alac, pa ~ak ikriti~ar, primaju kao ne{to sasvimnormalno i zajam~eno, ne{to toliko utvr-|eno i potvr|eno da nas osloba|a potrebeza raspravom i pohvalom. Okosnicusaradnika ~ini u`i krug oprobanih zna-laca, pa nam ne smeta {to se taj krug nemenja i previ{e ne pro{iruje. Kao mu-zi~ke saradnike pamtimo, ili sre}emoDubravku Stamenkovi} ili, (kao u ovoj okojoj je re~) Radmilu Radovi}. Ako senjihov izbor ne mo`e bez izuzetkanazvati besprekornim, on je uvek daleko,daleko iznad proseka, a neretko i izvan-redan - u svakom slu~aju tako dobar dani njihovi nastavlja~i ne}e mo}i ni smetida idu ispod postavljenog kriterijuma.

Reditelj Vladimir Putnik dr`i do di-namike, ali se s pravom stara da svojimintervencijama ostvari sklad i raspored usaglasnosti sa istorijskom distancom.Upe~atljivosti ovih emisija naro~itodoprinose dramski umetnici, njih troje-~etvoro: Jadranka Selec, Milan B. Mihai-lovi}, Ivan Jagodi} i Dejan ^avi}. Onipohvale zaslu`uju ve} zbog svoje upor-nosti i vernosti na{em Radio-Beogradu iovom serijalu. Te osobine su, opet, utesnoj povratnoj sprezi s njihovim stalno

proveravanim i iznova potvr|ivanimumetni~kim kvalitetima, na koje se slu-{ao~evo uho naviklo taman toliko da ihi{~ekuje, a ne samo registruje. U nu`nunaraciju ovih emisija oni unose takvujednu posebnu toplinu i dra` da ta na-racija, bez ikakvog ogre{enja o tekst,prestaje da bude puko preno{enje njegovoi puko nizanje fakata, te prerasta u inter-pretaciju nalik sabranom, ali iskrenom iubedljivom kazivanju. To je, u stvari,mikrofonom zabele`ena neposredna de-monstracija gluma~ke ume{nosti i umet-nosti da prevazi|u banalnost ili monoto-niju govora. Svaka im je izgovorena re~reprezentativna, dostojna emitovanja natalasima mati~nog i nacionalnog radija,no li{ena suvi{nog patosa i napadneteatralnosti. Arhaizmi starih tekstovaodzvanjaju ubedljivo, time poprimaju}ine{to starog ili, za{to da ne, sasvimnovog ali na{eg i tako potrebnog sjaja. Umonolo{kim i, re|e, dijalo{kim fragmen-tima dolaze do punog izraza i drugikvaliteti ovih slu{aocu tako bliskih idragih umetnika - oni kvaliteti, naime,koje nalazimo u njihovim dramskiminterpretacijama na radiju i na pozori-{nim daskama. Eto za{to nam toliko godigukanje onih par belih golubova u na-javnoj {pici. To privremeno vra}anje upro{lost, podsticajni je predahu snala`enju u svakodnevici.

POZORI[TE NA RADIJU I RADIO KAO POZORI[TEJubileji i pristupi istoriji

Mr Ranko Bur i¯

pesnike koji su to ostali do dana{njegdana je zaista bio doga|aj.

Stihove Aleksandra Vu~a smo govo-rili ispred jednog panoa koji je biooslikan, a kroz jedan otvor je izlazilamoja gola noga.

Vrhunac su bile Vrati mi moje krpiceVaska Pope, koje su tada svi u~ili na-pamet, a Boda ih je postavio povezav{isve nas nekim trakama. Za njega je

ali mislim da niko nije dostigao ono {to jeBodi uspelo.

Putevi su nam se polako razilazili.Sedamdesetih radimo zajedno za

onda{nji jedinstveni teatar poezije ”\uroSalaj” Vaska Popu, odnosno njegovuzbirku pesama Vu~ja so. Opet se dru`imosa tim velikim pesnikom. Boda nam do-nosi, sav sre}an, na jednu probu poklonod Vaska - na pole|ini zbirke opcrtananjegova {aka.

SSlloobbooddaann BBooddaa MMaarrkkoovvii}} uu ssttuuddiijjuu rraaddiijjaa

LUDUS 13217

Profesionalni pozori{ni `ivot u Srbapo~eo je tek sredinom devetnaestogveka. Po~etak profesionalizacije

pozori{nog `ivota vezuje se za pozori{nudru`inu Lete}e diletantsko pozori{te,koja je posle po~etnih koraka u NovomSadu pre{la u Zagreb 1840. pod okriljeIlirske narodne ~itaonice pod imenomDomorodno teatralno dru{tvo, da bi jedannjen deo docnije u{ao 1842. u Beogradu usastav Teatara na |umruku, koji tim pre-laskom postaje prvo profesionalno pozo-ri{te u Srba.

Pri tome ne treba smetnuti s uma daje prvo pozori{te - Knja`esko-srbski tea-tar, osnovan 1835. u Kragujevcu, ta-da{njoj prestonici Srbije, na ~elu s knji-`evnikom Joakimom Vuji}em, ve{timorganizatorom, u novoosnovanom pozo-ri{tu glavnim glumcem, rediteljem, dire-ktorom. Glavni saradnici su mu bili „ka-pelmajstor“ Josif [lezinger, horovo|a ikompozitor scenske muzike i AdolfBerman, direktor knjigope~atnje, jediniprofesionalci, dok su glumci bili mladislu`benici i |aci Liceja.

Od sredine 19. veka, tokom desetakgodina, u pojedinim mestima Vojvodine iSrbije, razvija se plodna pozori{na delat-nost kao kulturno-prosvetna i nacional-na potreba. Pozori{ne dru`ine ni~u jednaza drugom kao zna~ajne nacionalne tri-bine i uzori srpske duhovne vitalnosti.Veoma brzo mnoge od njih se profesio-nalizuju, a kako nisu mogle opstati uvaro{icama s tek kojih pet-{est hiljadastanovnika kao stalna pozori{ta, kru`ilasu Srbijom, Vojvodinom, ali uskoro i teri-torijom Austrougarske monarhije, naj-~e{}e u mestima s prete`no srpskim`ivljem. @ivela su ~esto u materijalnojoskudici, izdr`avana samo od prihoda nablagajni.

Od formiranja prvih profesionalnihpozori{ta u Srba - Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu (1861) i Naro-dnog pozori{ta u Beogradu (1868), po-~inje i osnivanje gradskih pozori{ta uve}im mestima u Srbiji na amaterskoj ipoluprofesionalnoj osnovi ([abac, Som-bor, Po`arevac, Smederevo, Sremska Mi-trovica). U njima se regrutuju budu}iglumci profesionalci, koji }e dalje {iritipozori{nu umetnost i u manjim mestima,srpskim i vojvo|anskim palankama, pa iselima. Sa ve}om `ivo{}u pozori{nom,ra|aju se i novi dramski autori koji odgo-varaju na zahteve duha vremena.

1.Branin Orfeum(1899 - 1914, 1926 - 1929)

Tri decenije po osnivanju stalnogdr`avnog pozori{ta u Beogradu, krajemdevetnaestog veka, a osobito po~etkom

20. veka ili, ta~nije, od majskog prevrata1903. godine, sve su ~e{}e inicijative zastvaranjem privatnih pozori{ta u srpskojprestonici.

Tradiciju privatnih pozori{ta u Beo-gradu za~inje Brana Cvetkovi} (1874-1942), vi{estruko obdareni umetnik -slikar, knji`evnik, glumac. Samo takvali~nost je i mogla da pokrene svoje privat-no pozori{te ve} avgusta 1899. godine, usali hotela „Bulevar“, gde se sada nalazibioskop „Balkan“, pod nazivom Braninopozori{te.

U njemu je Brana bio sve - uprav-nik-organizator, glumac i reditelj, pisactekstova i scenograf odnosno slikar-izvo|a~. Brana je bio umetnik neobi~nestvarala~ke energije i radnog elana. Ka-ko svedo~i jedan njegov savremenik on je„preko dana je slikao kulise i re`irao,uve~e igrao i pevao, a zatim sa~ekivaozoru za pisa}im stolom“. Punih petnaestgodina, od 1899. do 1914, on je svako ve-~e pevao raport, specijalnu ta~ku njego-vog pozori{ta, uvek aktuelno obojenu,igrao u duo scenama i jedno~inkama.Publiku je posebno osvojio dramatizaci-jom Domanovi}eve satire Kraljevi} Mar-ko po drugi put me|u Srbima 1901, ko-jom je i sam Domanovi} bio odu{evljen.Branino pozori{te kasnije postaje pozna-to kao Branin orfeum i u`iva veliki ugledu naj{irem krugu ljubitelja pozori{ta.

Obnovljeno je jula 1926, a radilo dojeseni 1929, kada zbog rigorozne cenzurevi{e nije moglo da ispunjava svoju osnov-nu namenu.

Za razliku od ostalih onda{njih po-zori{nih trupa, Branino pozori{te nijenikada bilo u finansijskoj krizi, iako nijedobijalo bilo kakvu subvenciju. To mu jedavalo odre{ene ruke u vo|enju reper-toarske politike. Njegove reakcije nadnevne doga|aje u oblasti spoljne iunutra{nje politike i aktuelne dru{tvenepojave bile su sna`ne i otvorene, du-hovite, protkane satiri~nim opaskama,pisane u stihu, propra}ene muzikom, tesu kao takve odmah prihvatane i pevane.

(Takve sklonosti u savremenompozori{tu nalazimo kod dvojice glumaca- Zorana Radmilovi}a, „izvo|a~a glu-ma~kih radova“ i Milana- Laneta Gu-tovi}a, svojevrsne produ`iva~e tradicijeBraninog orfeumskog teatra.)

Brana Cvetkovi} je autor, pored ku-pleta, raporta, blizu stotinu komi~nih ko-mada, jedno~inki, muzi~kih parodija(najuspelija i naj~uvenija mu je Artileri-ja rustikana, parodija Maskanjijeve ope-re Kavalerija rustikana. Od premijeredecembra 1906. do Prvog svetskog rataizvedena preko 500 puta, a za vreme rataprikazivana je u vojni~kim pozori{tima).Za `ivota Brana je malo {ta od svog

komediografskog obilja objavio. Obimnarukopisna zaostav{tina Brane Cvetko-vi}a nalazi se u Muzeju pozori{ne umet-nosti Srbije i sastoji se od vi{e stotinakra}ih i du`ih dramskih tekstova

Za preduze}e „Kolumbija“ Brana je1929. snimio na gramofonskim plo~ama~itav niz scena iz svojih najuspelijih ko-mada, kao {to su Artilerija rustikana,Mitkov karasevdah, Mo{ino pismo saKrfa i dr.

Zanimljivo je da se Brana sa svojimpozori{tem seljakao po Beogradu. DoPrvog svetskog rata Orfeum je radio usali hotela „Bulevar“, potom kod kafane„Takovo“, da bi se od 1907. do 1909.zadr`ao u kafani „Kolarac“.

Od 1912. Branin Orfeum radi u hote-lu „Slavija“. Posle rata, 1926. godineBrana obnavlja svoje pozori{te, najpre, uba{ti „Klerid`a“, zatim u hotelu „Pariz“,da bi ga zatvorio oktobra 1929. ponovo uhotelu „Slavija“. (Na gotovo istom mestu,na Slaviji, dve godine kasnije ni~e novopozori{te, tako|e, komediografske orijen-tacije, @ivoti}evo Malo pozori{te, o ~emu}e kasnije biti re~i.)

2.Tri vodviljska pozori{ta (1900-1902)Popularni glumac-komi~ar Mihailo-

Mika Baki} (1865-1915), po ugledu naOrfeum Brane Cvetkovi}a, osnovao je, saNikolom Batom Simi}em, Komi~no pozo-ri{te koje je uveseljavao publiku na beo-gradskim bulevarskim scenama i u unu-tra{njosti Srbije.

Baki}evo pozori{te delovalo je uBeogradu pod imenom Orfeum od 1900.do 1902. godine. Sem nekoliko stalnih~lanova, glumci u Orfeumu su se menjalipo specifi~nom sistemu gostovanja. SamBaki} bio je izvo|a~ najve}eg dela ko-mi~nog programa, tako|e aktuelnog ihumoristi~ko-satiri~nog sadr`aja.

U Beogradu od 1900. do 1902, isto-vremeno sa Baki}evim, deluje komi~nopozori{te Vesele ve~eri Koste Delinija(1868-1916), glumca, reditelja i potonjegupravnika ni{kog pozori{ta „Sin|eli}“.Delinijevo pozori{te bilo je vrlo omiljeno,koje pose}uje i „publika iz najotmenijihkrugova“, kako bele`i tada{nja {tampa.Ono je imalo izrazito revijsko-vodvoljskikarakter, i u njemu su glumci bili pro-lazni, a samo jezgro ~inilo je desetakiskusnih i popularnih glumaca iz putu-ju}ih pozori{ta.

Tre}e privatno pozori{te koje delujepo~etkom veka u Beogradu zvalo seVodviljsko pozori{te (1902-1903), a ~iji jeosniva~ glumica Marija-Mara Vojnovi}-[ija~ki (1890-?). Posedovala je solidno

otvorenom izvo|enjem komada Car Du-{an Silni M. Sretenovi}a. Izme|u ~inova,po obi~aju toga vremena, svirao je orkes-tar sastavljen od beogradskih de~aka podupravom kompozitora Petra Krsti}a.

Oba pokreta~a bila su ujedno iupravnici, a svojim komadima ispu-njavali najve}i deo repertoara ovog speci-fi~nog pozori{ta za najmla|e. U njiho-vom radu pomagali su ih ~lanovi Po-zori{nog odbora Stevan Sremac i BranaCvetkovi}, kao scenograf i slikar zavese salegorijskim sadr`ajem, a reditelj je bioiskusni glumac Aleksandar Milojevi},~lan Narodnog pozori{ta. Izvo|a~i su bilideca ni`ih razreda gimnazije. Nekolicinade~aka posta}e kasnije poznati pozori{niumetnici (Radoslav Vesni}, MiodragRisti}, Radovan Boji} i dr.)

Malo pozori{te izvodilo je svoje pred-stave u sali stare Bogoslovije, koja senalazila do Saborne crkve, a od zime1906. u hotelu „Takovo“ na Terazijama, azatim u hotelu „Kolarac“ do Narodnogpozori{ta.

Pozori{te je svojim kratkim delova-njem, pokrenuto privatnom inicijativomdvojice dramskih pisaca, bez dru-{tvene potpore, a izlo`eno brojnim te{ko-}ama u radu, posle uspe{nog dvogodi-{njeg trajanja, bilo primorano da zatvorisvoja vrata. Ostaje trajno se}anje naumetni~ki napor Malog pozori{ta da senajmla|im gledaocima, budu}im ljubi-teljima pozori{ne umetnosti, mora po-svetiti du`na pa`nja.

Branislav Nu{i} }e, posle tri decenije,uz pomo} svoje k}eri Gite Nu{i}-Predi},njenog supruga Milivoja i bra~nog paraSofije i @ivojina Vukadinovi}a, pokrenutinovo de~je pozori{te - Rodino pozori{te,tako|e bez dr`avne pomo}i, uz isklju~ivumaterijalnu pomo} osniva~a.

(Nastavi}e se)

op{te i muzi~ko obrazovanje, pa se naj-pre pojavila na sceni ni{kog „Sin|eli}a“(do 1901), a potom je bila ~lan Narodnogpozori{ta u Beogradu od novembra 1901,da bi posle kra}eg vremena napustilanacionalno pozori{te i 1902. osnovalasvoje Vodviljsko. Pozori{te je izvodilokratke vodvilje, naro~ito francuske i ne-ma~ke, a potom i dela doma}ih pisaca(npr. Brzakovu {alu Mika praktikant idr.), ali naj~e{}e kratke scene s ak-tuelnim temama iz savremenog `ivota.

Re~ju, tzv. beogradska bulevarskapozori{ta s po~etka dvadesetog veka, unepovoljnim uslovima za satiri~ne poli-ti~ke `aoke na ra~un obrenovi}evskogre`ima, imali su vidnu ulogu u ispu-njenu svog osnovnog pozori{nog cilja, ataj je da najbr`e i najintenzivnije reagu-ju na promene u dru{tvu, gotovo nezavis-no od volje samih pozori{tanaca, jerpublika svojim reakcijama unosi u po-zori{te akcenat aktuelnosti, unosi svojanesvesna i svesna htenja, potajne `elje,svoje li~ne i dru{tvene protivre~nosti.

Srpski glumci s po~etka veka, izvo-|enjem plodnog, raznovrsnog i uspe{noghumoristi~ko-satiri~nog repertoara, bilisu na visini svog uzvi{enog umetni~kog idru{tvenog zadatka. Doprineli su svojimdelovanjem, na specifi~an na~in, do pro-mene vlasti u Srbiji.

3.De~je „Malo pozori{te’’(1905-1907)Agilni komediograf Branislav Nu{i}

(1864-1938) i preduzimljivi prosvetniradnik Mihailo Sretenovi} (1866-1934),pisac pozori{nih komada s tematikom izde~jeg `ivota, osnovali su u septembru1905. u Beogradu de~je Malo pozori{te,koje je radilo dve godine. Pozori{te je

T r a d i c i j a p r i v a t n i h p o z o r i { t a u S r b a ( 1 )

MALI TEATRI SVESTRANIH UMETNIKA

KOMEDIJE @IVE OD PUBLIKE , A UMIRU OD CENZURE

piše:Zoran T. Jovanovi¯

18LUDUS 132Lu

Ministarstvo za kulturu i medijepreporu~ilo je pozori{tima Srbijeda se u ovoj godini dvostrukog

Sterijinog jubileja pozabave stvara-la{tvom Jovana Sterije Popovi}a. U skla-du s tim, u Beogradu je na nekoliko eks-kluzivnih mesta sve~ano i rasko{no ve}obele`en - Mocartov jubilej.

Neki teatri (vi{e od 5 manje od 10) suipak prihvatili pomenutu sugestijuMinistarstva i hitno stavili Steriju narepertoar. Mo`da u nadi da }e taj gestdobre volje biti ne samo moralno ve} imaterijalno podr`an od nadle`nih vlasti.^ovek se nada dok je `iv, a i teatarci suljudi.

Zanimljivo je da ih se vi{e od polaodlu~ilo za komediju La`a i parala`a! Neznamo, da li se upravnici doti~nih po-zori{ta, (ili pak one osobe koje repertoarkroje, a to se kod nas nikad ta~no ne znako je!) me|usobno uop{te ne poznaju?Da li mo`da me|u sobom ne razgovara-ju? Pa shodno tome, ne mogu ni da sedogovore. Ili misle da `ivimo u Kini,imamo 5000 teatara, pa mo`emo na to-liko mesta iste godine da igramo istitekst? Kao da Sterija nije ni{ta vi{e na-pisao!

Ili je mo`da zakazano neko me|u-rediteljsko takmi~enje? Da vidimo ko }ebolje, ko }e br`e, ko }e lep{e - istu stvar?Na primer - dramatizovati, jerbo je vrlo umodi dramatizacija - drama! Ili mo`dapozori{te treba da postane kao klizanjena ledu, pa svi da radimo iste figure?Po{to je zima. I da nas kriti~ari lak{eocene. Dvostruki aksl za 9, ali trostrukiza 7. Olimpijada, bogati!

Istina je su{ta da su ba{ La`a i pa-rala`a trenutno stra{no, ama skroz aktu-elni, po{to su ve} dugo la`ovi na visokojceni. U {ta se mo`ete uveriti iz svogakau~a, na svojim televizorima. Ipak nas

je zanimalo zbog ~ega su ostali Jovanovikomadi ispali iz kokurencije za turanjena repertoar?

Evo do ~ega smo do{li prostom lo-gi~kom dedukcijom, ili indukcijom, da necepidla~imo sad.

Nije pogodan istorijski trenutak zaigranje Zle `ene, da se u njojzinomnaslovu ne bi prepoznala izvesna svetskamo}nica. Pa posle... ko zna... opet sankci-je, blokade i razni milosrdni, daleko bilo!

Iz sli~nih razloga nepodobni su iRodoljupci. Toliki bi se mogli uvreditiodavde do Haga... a tek smo zapo~eli pro-cese pomirenja. Ako bi do{lo do ne-`eljenih posledica, ne bismo vi{e mogli nina ulice u protestne {etnje. Nema mesta.Po{to sada {eta policija. (Uzgred, ba{ mezanima dal’ }e i ko }e njih da bije i poli-va osve`avaju}om H2O?)

Sudbina jednog razuma, otpada po-{to ni jedan razum vi{e nema sudbine.Sve su se zavr{ile.

@enidba i udadba bi mo`da mogla dase |uska i mogla bi biti avangardna, aline ba{ sad odmah. Nego tek kada seusvoji zakon o istopolnim brakovima, pada se fino napravi mu{ka podela. Da se,brate, vratimo u bla`eni srednji vek kadse `ene nisu bavile glumom, nego su lepopravile zimnicu. A ne ko danas {to imanekih koje su se izbezobrazile pa bi htele~ak i Juliju da igraju!

Beograd nekad i sad je, istini za vo-lju, pu{ten u rad. Al’ u Novom Sadu. Zapubliku mladu. Nadajmo se da mu ne}epromeniti ime u Novi Sad Onomad. Re-`ira ga pisac Sini{a Kova~evi}. On jeprofesor dramaturgije. Po prirodi poslamorao je pro~itati celog Steriju, {to na-ravno nisu mogli neki sa malim platama,pa tako oni nisu, a on jeste otkrio ovajtekst. Vide}emo kako ga je pro~itao.

Stavljanje Pokondirene tikve narepertoar je sasvim anahrono i deplasira-no, s obzirom na ~injenicu da danas okonas imamo mnogo pokondirenije i ti-kvastije tikve nego {to ih je bilo u naivnoSterijino doba. Osim toga, mogla bi se,prepoznav{i se, rasrditi kakva tajkunskasupruga pa ukinuti sponzoraj.

Vol{ebni magarac, normalno, otpaoje zbog opravdane bojazni da bi se ve} unjegovom naslovu mogao prepoznatisponzor, odnosno tajkun, li~no i person-alno. Ili ve} neki drugi javni magarac.Dodu{e, te{ko je poverovati da bi se bilokoji magarac na svetu prepoznao u -magarcu, ali prepoznali bi ga drugi.Dobronamerni. Pa bi mu pri{apnuli. Iza-

LA@OVI NA CENILudiranjeu Ludusu

Ovan

Dragi moji rogati i tvrdoglavi!Prvi ~lanu svetog rogatog trojstvau hororskopu! [ta vama re}i, a davi, kao najpametniji, to ve} neznate? Ni{ta! U pravu ste. Ova go-dina vam ne}e i}i na ruku, jerzbog oskudnih ki{a, travu }e ubitisu{a. Ne Gordana. U prevodu,sme{i vam se gladna godina. Izu-zimaju se oni koji travu samopu{e, za njih nema zime. Naro~itoako umru na jesen.

Zvezde (pro)ri~u: sa kolega-ma }ete se i dalje slagati kao ro-govi u vre}i!

Savet: U~lanite se u jagnje}ubrigadu!

Bik

Uvek sam se pitala za{to jeovolika marva (jarac, ovan, bik)zastupljena u hororskopu? Ne{tomanje nego u `ivotu, ta~no je! E,pa, dragi moji na crveno osetljiviprijatelji, za vas je `ivot korida!Celog `ivota na pozornici, okru-`eni publikom (`eljnom krvi)! Zapromenu, i ove }e godine biti isto!Juri}e na va{u glavu (i {ire), a nebudete li kretali na crveno, predvama }e biti jedna tristaine{todana duga godina.

Savet: za one koji su kravljeludilo prele`ali u detinjstvu, nemafrke!

Blizanac

Ovo je godina za vas, ljude ipo,ili polovi~ne, mo`da samo podvo-jene ili vi{estruke li~nosti! I dok }ejedan od vas da odmara, onaj dru-gi }e de radi, dok se jedan sva|a,drugi }e da u`iva u rezultatima!Vi ste ro|eni pod sre}nom zvezdompadalicom! I ne zbunjujte se {tovas privla~i ve{ va{e majke! Vamasve ide na ruku, ali ne preterujtesa manuelnim radom!

Zvezde ka`u: ne di`ite rukuna sebe! Naro~ito, ne protiv sebe!

Savet: Pu{enje skra}uje ciga-retu! Zato, pu{ite samo dugi!

Rak

Ne `urite, aj’te vi polako, dvanapred, tri nazad! Kao i na{atranzicija. Pa malo u stranu, zapromenu. Cilj je pred vama, naprstohvat, samo da ga ne proma-{ite! Ako zaboravite na brzople-tost, uspe}ete da ostvarite sve svojeciljeve. A {ta vam za ovu godinuka`u zvezde? Saturn u as-pektu sa Mesecom, navodi na na-gla{enu `elju za pot~injavanjem.Zavisnost Meseca ili Venere odMarsa, poja~ava kompletnu sliku -mazohizma.

Savet: C,c,c! Bolesniji ste nego{to izgledate!

Lav

Kakva promena! Sa doma}ih,na divlju `ivotinju! Gde ste carevid`ungle na asfaltu i ostali bun-tovnici bez razloga? Ovo je va{agodina, definitivno! Po ni~emu!Ose}a}ete se naj~e{}e kao magaracu lavljoj ko`i, kao lav u kavezu iostale basne. Kralju svih `ivotinja,pazi da te neko ne skrati za glavu,zbog la`ne krune!

Zvezde vam se smeju: kralj, apas nema za {ta da vas ujede!

Savet: pazite kako ri~ete, dane riknete pre vremena!

Devica

Drage moje, device! Vi stepripadnici endemske vrste (skoroistrebljene)! Kao takvi, bi}ete za-konom za{ti}eni i saterani u rezer-vate! Ko ima bolesnu potrebu zadevicama, mo`e ih na}i samo uhororskopu i tamo gde su odre|enapona{anja zabranjena. A {ta va-ma obe}ava ova godina? Ispunje-nje o~ekivanja: razvrat, blud, orgi-je i kao rezultat svega: dobru za-radu!

Zvezde zatvaraju o~i pred va-ma!

Savet: ne pridr`avajte se sa-veta!

Vaga

Vage }e pokazivati sklonostka pohotnom pona{anju i istovre-meno }e biti neprirodno uzdr`ane.Konjukcija ili opozicija su naj-opasniji aspekti, posebno ako ne-ma drugih aspekata koji bi ovoubla`ili.(???) U prevodu: zna~i da}e se vage zbog slabog intereso-vanja za seksualne odnose, razuz-dano pona{ati!

Zvezde ~ude sebe!Savet: Ko ovo shvati, neka mi

javi!

[korpija

Ko od nas ne voli ove kraljicetransformacije i ljubavne zavod-nice, neodoljive i strastvene osva-ja~ice, bez obzira kog su pola? Iliko od nas sme da im ka`e u o~i danisu ni{ta od ovoga? A ~emu moguda se nadaju slatki {korpioni ugodini pred nama? Fatalnim veza-ma, seksu na kub, krvnim nepri-jateljima i te{koj deratizaciji ga-madi!

Zvezda tera Meseca…!Savet: ne dr`ite dve {korpije u

jednoj tegli! Tri su dovoljne!

Strelac

Ljubavna strelica }e od strelcanapraviti lovinu! Ova }e godinanajvi{e strelaca odvesti predmati~ara, {to je mnogo bolje negopred Svetog Petra! A gde je brak,tu su i prevare! Tako da }ete, svojelepe glave ukrasiti i kapitalnimprimercima rogova!

Zvezde savetuju: probajte sapripadnicima istog pola, manjeboli!

Savet: snimite reklamu za ro-gonju, sa svojim rekvizitima!

Jarac

Evo ga i tre}i ~lan ~uvenogsto~nog trijumvirata u hororsko-pu! [ta se njemu sprema? Zvezdene la`u: Najzad, sve glavne uloge}e biti va{e, jer ovo je godina stvo-rena za skandale, a vi glavni ju-nak istih! Za one debelo za{le ugodine bi}e i nagrada za `ivotnodelo. Ostali }e i dalje morati dakupuju publiku. Ili `iri.

Zvezde poru~uju: Publikaja jejeftinija!

Savet: Cenjkajte se!

Vodolija

Vodolije }e ove godine imatiludu sre}u: bi}e poplava vi{e negoikad! U povoljnoj sredini za njihostvariva}e se trajne veze, bezstrasti. Nekako razvodnjene. Naj-vi{e uspeha }e imati vodootporni.U kombinaciji sa vatrenim znaci-ma diza}e se veliki dim.

Zvezde poru~uju: pijte {pri-cere!

Savet: fla{irajte vodu iz kole-na!

Ribe

Zlatne, ili samo ribice, i ove }egodine mnogima ispuniti `elje. A{ta za ribe ka`e pogled u nebo?Auu! Ovo je na ivici cenzure:Jupiter u Ribama, ukazuje naizra`enu sklonost ka u`itkuprilikom sisanja no`nih prstiju.Mu{ke ribe (i kad Jupiter nije unjima) su {irokog seksualnog ape-tita. Kod njih dominira strast, takoda }e ljubavni vatromet biti u~e-stao, i kratkotrajan.

Zvezde savetuju da dalje }u-tim!

H o r o R s k o P

{lo bi u kakvom tabloidu u rubrici Ko jekoga...

Pri~a se da su neki `eleli da izveduSimpatije i antipatije, ali nisu mogli po{tosu na raspolaganju imali samo anti-patije. Falilo im pola.

Pomirenje je ponudjeno biv{im brat-skim republikama. Neka oni igraju sad,a mi }emo drugi put.

Prevara za prevaru je odba~ena izrazloga publike. Svi bi mislili da je Dne-vnik, pa ne bi hteli da gledaju. Dosta {topla}aju pretplatu, nisu ludi da plate jo{ ikartu!

D`andrljivi mu` zaobidjen je, jersmo napredovali duboko u patrijarhat ine sme vi{e da se ~a~ka me~ka. Ni kad jeku}ni ljubimac.

Pod kakvom ste zvezdom ro|eni?Ro|enim za vreme vladavine zvezde petokrake, ne mogu pomo}i ni srp i ~eki}!

Ostali, koji svoju sre}u nisu na{li ni na dnu {olje (za kafu), neka poku{aju ovde!Godi{nji HoroRskop, za sve koji ne znaju {ta ho}e i gde }e to na}i!

koristimo funkcije,da vas u skladu sa sukobom interesa,

pozovemo na promociju

LJUBAV, POSLEDICE I [PIJUNA@At r i r o m a n a o d M i r j a n a

Bobi}-Mojsilovi}, Ojdani} i \ur|evi}redakcijska ~lanica, glavnodurica i njihova drugarica

sedmog marta 2006. u 20 ~asova u Pozori{tu Bo{ko Buha

(povodom svetskog dana ne`enja)

ulaz slobodan i neobavezan uz mogu}nost da ljubavnici

ili njenoj zamenicikupite romane po zanemarljivoj ceni

Kir Janja je naravno poslednja stvarkoja bi se smela prikazati danas, dok setek ufuravamo u Liberalno Potro{a~koDru{tvo i kad su se Banke, i to ne na{enego Svetske, tek smilostivile da namodobravaju kredite, lizinge, pozajmice,kartice... I sve ostale sitnice uz ~iji }emoblagoslov radosno pasti u du`ni~ko rop-stvo. Zar da ljutimo svoje dobrotvore?Stvarno ne bi bilo lepo!

Napisao je Sterija i neke drame itragedije, ali to ne mo`emo igrati da nerazo~aramo narod. Po{to na{ narod ve-ruje da je sve drame i tragedije ve}pre`iveo. A istina nije u modi.

Eto za{to svuda La`a i parala`a. Pa,moj Bo`e, {ta se mo`e!

M. O.

Blene u nebo:MirjanaJur~i}

NARODNA PESMAU kulturi, sred Balkanamalo posla, slaba hrana.Pa je narod nisko pao i zato je formirao,klan do klana, klan do klana.Neki preferiraju nacionalnu situaciju.Neki seksualnu orijentacijui, normalno, globalizaciju.Neki se na{li po veri, u zaveri.Postoje i vajni, zavi~ajni... - Svima prija lova, sa valova!

U nedavnoj mra~noj istoriji,(zato {to se nikoga ne boje,)svaki lider u svakoj partiji,po klan~i} je uzeo pod svoje.Nekog gura vo{tana figura. Nekog lider utegnut u mider.Jednog mlada nada sa zapada. Drugog vo|a nekog tre}eg stada.Al ne {to ga voli ili ceni, blago meni.Ve}, da mu se li~no ime ne ubu|a,- lider mora da se lepi uz imena tu|a.A, naravno, za takvoga svata,najbolja su imena poznata.

Medijima, gde vladaju dede,sad iznose sve svoje poglede.Izgledaju kao skroz pokisli,al’ imaju ~ak i svoje misli.Ponekad je lider iznerviran, a re~nik mu nije uvek biran.Drugi vo|a, u drugoj prilici,glatko lupa u re~i i slici...

Al’, gospodo, istina je prava- nije mis’o sve {to dr`i glava!

Mo`da je zbilja ~injenica su{tada pametan redovno popu{ta.Mo`da }e talenat uvek na}i put,jasno, ako nisi ni prgav ni ljut,ako sve od sebe ti svesrdno daje{, i nikad, na ja~eg, nipo{to, ne laje{.(Osim ako nije ve} puk’o pomalo pa mu je od vlasti jo{ malo ostalo,al’ za to ti treba vrlo dobar sluhi jo{ mnogo bolji, `ivotinjski njuh.)

Mo`da je la` da nam gori kapu krojimo`da i ta pravda ponegde postoji,i mo`da }e sti}i, pre no si|e{ s uma, ~ak i ako nema{ ni strica ni kuma.Al’ strah me je da to ipak zna~ida ja~i kva~i, i da vladaju - preleta~i!I da sve te {to se ko~opere, k’o pevcidr`e ili stari il novi - skojevci.

Mogu}nost izbora ipak postoji,(gle ~uda!)

Mo`e{ biti dvorska ili pu~ka luda.Kao dvorska bi}e{ sit i napit,

bez slobode.K’o pu~ka, slobodan, bez ‘leba i vode.

Pa biraj {ta ‘o}e{, kulturni narode!

Filipika [ljivi}, kulturna slepica ovda{nja

LUDUS 13219

Klnjige

RODOLJUPCI - USKA LINIJA UZVI[ENOG MITA, ODE I GORKOG SMEHA

Aleksandra Jagodi¯

Knjiga Milorada Rikala, O Rodo-ljupcima Jovana Sterije Popovi}a,,u izdanju Pozori{nog muzeja

Vojvodine iz Novog Sada, 2006. godine,izmenjena je i dopunjena verzija auto-rovog magistarskog rada odbranjenog naFakultetu dramskih umetnosti u Beo-gradu. Ona je jo{ jedan korak ka sveo-buhvatnijem razumevanju Sterijinihkomedija, nastala u ~ast proslave dvestagodina od ro|enja Jovana Sterije Po-povi}a (1806-1856) .

Prilikom prvog izvodjenja Rodo-ljubaca na sceni Narodnog pozori{ta uBeogradu 30. decembra 1904. Skerli} je oJovanu Steriji Popovi}u rekao: ...Udarivenergi~no na grlate fariseje i podmukletartife rodoljublja, on je svojim suvre-menicima rekao: ~uvajte se onih kojimaje uvek na ustima patriotizam; ne misliteda voleti svoj narod zna~i biti slep prednjegovim manama i gresima i varvarskimrzeti ljude druge rase i vere; klonite sekobnih samoobmana, a svom du{omsvojom mrzite la`, jer je istina prvadu`nost prema narodu, jer je istina, nakraju krajeva, najvi{i moral i najmo}-nije orudje napretka.

Te istine koje je Jovan Sterija Po-povi} smelo dovikivao ljudima svogadoba nikad ne umiru, i zato Rodoljupci iposle pola veka, pored svega duhastarine, i danas su mladi, sve`i i uvekkorisni da se ~uju, te ne ~udi {to je Milo-rad Rikalo i po~eo svoju studiju oRodoljupcima upravo ovim re~ima.

Ne `ele}i da monografija budeprvenstveno i isklju~ivo literarno-istori-jska, autor pi{e o Rodoljupcima pre svegau kontekstu teatarskih osobenosti saosvrtom na knji`evnu kritiku i knji-`evnu istoriju, pa knjiga tako sadr`i:istorijsko-sociolo{ki aspekt, dramatur{kuanalizu i najzna~ajnija izvo|enja Ro-doljubaca na scenama Srbije.

Prvi deo monografije rezervisan jeza obja{njenje pojma rodoljublje, zatimsledi uvod u dramaturgiju Jovana SterijePopovi}a, predstavljanje i shvatanje pro-stora, vremena i radnje u Rodoljupcima,osvrt na didaskalije, kao i izvore ko-mi~nog. ^itaju}i pa`ljivo upravo ovaj,teatrolo{ki deo knjige, sada{nji tetarolozii oni koji }e to tek postati, sre}u se sajednim druga~ijim pogledom na ovukomediju i modernijom analizom od onihna koje smo do sada o Sterijinim drama-ma nailazili, s tim {to se ne mo`emootrgnuti utisku da se Rikalo u mnogosegmenata oslanjao na knjigu - dok-torsku disertaciju Neboj{e Rom~evi}aRane komedije Jovana Sterije Popovi}a,koju je tako|e izdao Pozori{ni muzejVojvodine 2004-te, {to je znatno doprineloposmatranju Sterije na nov na~in, a kaopoku{aj otkrivanja zapretenih misliJovana Popovi}a o svome narodu i nje-govim vrlinama i manama. Iako je Bra-nislav Nu{i} najbolje od svih komedio-grafa poznavao puls na{eg ~oveka, po-novni i neponovljivi osvrti na Sterijinekomedije, potvr|uju da ova dvojica knji-`evnika i predanih pozori{nika, ipak

stoje rame uz rame i danas na branikuonoga {to je srpski ~ovek, onoga {to su`ivi, unutra{nji impulsi na{ih prostora,sva|e, rasprave i pomirenja najbli`ih,kao i spremnost na ustupke kada je naj-potrebnije biti jedinstven. Jednom re~ju,Nu{i} i Sterija brane nas od nas samih, teje to ono {to ih ~ini toliko bliskim svakomod nas, bez obzira na vreme, jer vremenase menjaju, ali ~ovek ostaje isti. Sti~e seutisak da je, izme|u ostalog, krozozbiljnu teatrolo{ku analizu Rodoljuba-ca, to i bila jedna od poruka MiloradaRikala u prvom delu monografije.

U drugom delu knjige, autor je,prema li~noj proceni, odabrao ~etiri najz-na~ajnija izvo|enja Rodoljubaca nana{im scenama: u re`iji Branka Gavele1929. u Narodnom pozori{tu u Beogradu,u Jugoslovenskom dramskom 1949. MateMilo{evi}a i dve re`ije Dejana Mija~a uistom pozori{tu 1986. i 2003. godine, kojeje pribli`io ~itaocima kroz sopstvenuanalizu predstava, kao i osvrte na kritikeiz vremena kada su one izvedene. Ono {toje tako|e zanimljivost jeste to {to je Rika-lo, na kraju knjige, na~inio registar izvo-|enja ove komedije na srpskim scenamaiz koga se mo`e zaklju~iti da su Ro-doljupci od 1904. godine, kada su prviput izvedeni, do 2003. odigrani 36 puta usvim pozori{tima Srbije, a ~ak dve pred-stave su prikazane na I Sterijinom pozor-ju u Novom Sadu 1956. godine: prva ure`iji Mate Milo{evi}a, nagra|ena Steri-jinom nagradom za predstavu u celini, ukojoj su nagrade za gluma~ka ostvarenjaponeli Milan Ajvaz kao [erbuli} i ViktorStar~i} za ulogu Smrdi}a, dok je Milenko[erban dobio nagradu pozorja za sce-nografiju; druga je bila re`ija JovanaKonjovi}a u kojoj je Ljubica Ravasi dobi-la nagradu za ulogu Zeleni}ke.

Ni`u}i tako predstave Rodoljubacajednu za drugom, uz brojne fotografije nakojima se vide prizori iz ove Sterijinekomedije, Milorad Rikalo nas je, iako jepozori{te umetnost trenutka i iako seizvo|enja brzo zaboravljaju, ponovo pod-setio na ovo mo`da najbolje Sterijino delokoje govori o nama samima i koje nanajbolji na~in otkriva sve na{e vrline imane, podse}aju}i nas da rodoljub mo`ebiti i neko ko to javno ne izra`ava, a koiskreno voli svoju zemlju, on nema potre-bu da to na bilo koji na~in dokazuje ipokazuje. Ako o ovome razmi{ljamo, nijeli i ovo na{e vreme vreme rodoljubaca,nije li tako Sterija bio vidovit govore}inam o tome koliko je va`no znati ko si,odakle si.

Tako nas Rikalo navodi na zaklju-~ak, da po ko zna koji put, shvatimoaktuelnost misli Jovana Sterije Popovi}au svakom vremenu i da poverujemo, suo-~eni sa dana{njicom, da se od njegovogdo na{eg doba gotovo ni{ta nije promeni-lo u svesti ljudi i da Rodoljupci i sadaimaju sve`inu i snagu prvog izvo|enja.Oni su istovremeno i komedija i tragedi-ja na{eg prostora i vremena, te i tu le`izna~aj knjige Milorada Rikala, koji je najednom mestu sabrao i zna~enja i ra-zli~ita izvo|enja Rodoljubaca, ali uvek saistim podtekstom: rodoljublje nije samore~ i treba ga dokazivati delima.

Da je ova Sterijina komedija i danaszaista inspirativna i aktuelna, sasvimsigurno govori i podatak da }e pozori{tenjegovog rodnog grada, Vr{ca, upravoovih dana premijerno izvesti ba{ Ro-doljupce u re`iji Filipa Gaji}a, kao po-~etak proslave jubileja Dvesta godina odro|enja Jovana SterijePopovi}a.

UMETNIK, PESNIK, ALKOHOLIK GLUMAC, KRLE@IJANAC, OTAC

Mir jana Ojdan i¯

Za{to li je na{ narod, koji naj~e{}e~ita samo uplatnice za porez, (be-letristiku jedva u po 500 primeraka,

zna~i svaki 20- hiljaditi, a drame niko)navalio na ~itanje knjige R. [erbed`ije?Tre}e izdanje od 10000 primeraka ve} sepolako rasprodaje po knji`arama. OK,istina je da Samizdat B92 ima besplatnureklamu na sopstvenoj televiziji, ali te{koda je to jedini razlog. Da li zato {to seubrzano navikavamo da sve, pa i knjiga,treba da bude kao ‘reality show’, kaoprenosi hap{enja, skup{tina, bombar-dovanja, ‘live-sex’, kao Veliki brat? Ilizato {to su nas latinoameri~ke melo-drame navukle na pseudo-utehu ‘islavni, i bogati pate’?

Ili prosto zato {to publika jo{ uvekvoli svoga glumca?

Ili bra}a vole malo tra~a? Mada tra-~a ovde zapravo nema. Ispade varljivanada da slavni glumac, pi{u}i memoare,ne}e odoleti ponekoj pikanteriji. Odoleo.Kad u knjizi ne bi bilo toliko poznatihimena, bila bi kra}a bar za 30 strana.Autobiografska proza Do poslednjeg da-ha, ne ~ita se u jednom dahu, jer je pi-sana asocijativno, pa preska~e i vra}a se.Kroz vreme, sa 60-tih na 80-te, iz porat-nih 50-tih pro{log veka, kad je rastao uVinkovcima, u poratne 90-te, kad su muse ra|ale k}eri... I kroz prostor, iz Zagre-ba u LA, iz Vranja preko Slunja u Sara-jevo, iz Beograda preko Briona doLondona, iz Ljubljane u Australiju prekoMakedonije i Dubrovnika... Sve pod Kr-le`inim {e{irom. Nije ~udo {to je sve takopome{ano s obzirom da je [erbed`ija uknjizi zabele`io i ispio toliko whiskija,vina, rakija... da biste u tome mogli

dobrih 15 minuta o{tro plivati kraul. Akoste pliva~. Po njemu, istina je da i slavnipate! Cena slave, ionako visoka, u smut-nim vremenima inflatorno raste, paodjednom sa tre}eg mesta me|u milje-nicima hrvatske katoli~ke mlade`i, pad-ne{ u prvih deset najomra`enijih. Slavansi jo{ uvek, jedino {to to postaje bolno.Svaka }e se medijska {u{a ogrebati otvoju gloriu ne bi li se bar jednog ma-murnog jutra pri~alo ‘To je onaj {to jeopljunuo [erbed`iju. I onaj ludak {to jeubio D`ona Lenona nadao se da }e muneko zapamtiti ime, pa nije niko, osimistorije. Istorija ionako skuplja svakakav{ljam. Rade se pak, mada je o~igledno dase nevin brani, trudio da se nikome nezameri. Pa su sve `ene u ovoj prozi lepe,divne i zanosne. Sve osim Mire Markovi}koja ima dijareju u mnogo tomova.Dobro, i B. Pavi}evi} je pametna, a Jo-vanka Broz tu`na. Dok su svi mu{karcijako talentovani, posve}eni itd. Svi osimS.M. (stanovnika ha{kog) i Bate @ivoji-novi}a koji razbija skup{tinsku slikuvelikog Tita, koji je pak voleo njegovefilmove. I osim D. ]osi}a koji je probudiosrpski {ovinizam. Ko je budio ostale{ovinizme, ne pi{e. Ili su bili budni?Knjiga je lako razumljiva jer je pisanana starohrvatskom jeziku, neoboga-}enom ‘ciljnikom, promid`bom, doglav-nikom’ itd... Taj jezik neobi~no li~i nabiv{isrpski, neoboga}en ‘imid`om, bek-stejd`om, rimejkom’... itd. Pomislio bi~italac da je to skoro isti jezik, samo kadbi se usudio da misli.

Najzanimljivije je ipak {to Radeveruje da je mogao, da je morao jo{ ne{tou~initi da zaustavi ratno ludilo na ex-yu

prostorima. Dakle, glumac se nakakoose}a krivim. Dok se svi ha{ki optu`enici,svih boja i zastava, i svi ini neoptu`eni

mo}nici - nikako ne ose}aju krivima!O, zete Alberte, zar ba{mora da bude toliko relativno?!

„Zato }e Romeo i Julija u [trp-~evoj re`iji biti predstava o predrasu-dama. Romea igra beogradski glu-mac Goran Jefti}, a Ofelija je JovanaMi{kovi}”

Zorica Pa{i}, LUDUS 129. str 3.Hronika.

- Zeza te kolonijalni kompleks. -gun|a moj deda dok pali moju cigaretu.Svakog popodneva, ~im baba zadremapred svojom serijom, on se stvori u momtavan-apartmanu i grebe se za duvan.Premda ima astmu. Svra}a, {atro daproveri jesam li najzad na{la tekst zadiplomsku predstavu, koji tra`im ve}mesecima. Mo`e mu se. On pla}a moje{kolovanje od svoje stare devizne {tednje.Ostatak neogra|anske familije se, naime,opasno zgranuo nad mojom idejom da sebavim ne~im tako bezlebnim kao {to jeteatar. Navijali su za ekonomiju... Pa mideda do|e kao jedina moralna i materi-jalna podr{ka. Evo, prevr}e gomilu pa-pir~ina i knji`urina {to sam prikupilapreko prijatelja, preko neta, preko jego...Neki prevedeni, ve}ina ~ak ni to. Zaseo iprelistava, samo dok popu{i, naravno,ne}e valjda u kujni da ga neko uhvati...U tih desetak minuta koliko mu treba da,sa pripadaju}im ka{ljanjem savladacigaretu, elaborira}e mi po X-ti put, svojutezu da smo mi epigonska nacija, da jenama sve tu|e bolje od svog ro|enog(mo`da zato {to svoje ni{ta i nemamo,~ak ni kuhinju - odreagova}u u sebi.) ida je osnovni problem Srbije {to je, naevropskom tlu, bila azijska kolonija udoba kad je sav ostali poznati svet bioevropska kolonija! Po Jovici, ba{ je tukoren na{eg kolonijalnog kompleksa,

snio na probe, mada su po~injale u desetkad se sav normalan svet ve} naradio, daje ~itavog `ivota parazitisao na goloj me-moriji i sluhu, da je mogao na Brodvej,samo da nije... Jovica prezire Brodvej kaoslinav i surov, kao jeftin i preskup! Bio ividio! Onomad, jedared...

^ehova smatra razvu~enim za po-trebe stepskih zima, boljim za ~itanje noza igranje. [ekspira ve{tim, ali krad-ljivcem tema. Zamera mu {to je, k’o {tosu njegovi sunarodnici skrnavili anti~kegrobnice, Vili ma`njavao tu|e mitove imotive. Lako je, ka`e, kad ukrade{ pri~u.Pa se ne{to poziva na Tolstoja i govori oljudskom kukavi~luku pred autoritetima.Najve}u istinu o `ivotu, po dedi, je na-pisao Beket koga pak ne treba igrati jer jedosadan! Ina~e, tekst tvrdoglavo smatranajva`nijim u dramskoj predstavi, a umuzi~koj, muziku, naravno. Rediteljskopozori{te je bacanje pra{ine u o~i, a glu-mci su prosto izvo|a~i. Na samu re~‘umetnik’ prasnuo bi kao petarda, skorokao na re~ ‘intelektualac’! Bolje {to}utim. Na primedbu da je lakomislen,zahtevao bi empirijske dokaze da je‘te{komislenost’ i{ta bolja. Pssst... Kakoda sa njim razgovaram o drami kakvameni treba, o idejama koje imam? Rekaobi mi da napi{em sama. Ionako priznajesamo praizvedbe.

Jednom sam ga pitala {ta je tra`io uteatru tolike godine, i za{to me uop{te{koluje, kad ve} misli sve to {to misli. -Hteo sam da provedem `ivot me|u raz-baru{enim svetom, {to i tebi `elim. Ni{tanije dosadnije od ozbiljnosti! Zamisli dasam bio lekar i da sam sretao samo ne-sre}ne i bolesne, do sad bih se ve} raspao.(Stvarno ‘ve}’!) Ili da sam, nedajbo`e, bioadvokat i vi|ao samo zava|ene?! Ovakosam se igrao ~itav radni vek, {ta }e{bolje? Opusti se i duboko di{i! Dok mo`e{.- odgovorio je, i zaka{ljao se.

Upravo gasi cigaretu, dopu{enu dofiltera, zatim smota jo{ dva Figara ud`ep, smeju}i se: - Ne gladaj me takonaopako! Ne}u umreti od ~okolade, ni odduvana! Umro sam pre deset godina odstarosti, samo igram da sam `iv. Ipaksam ja neki glumac... - namigne mideranski, iz{unja se i tiho zatvori vrataza sobom. Moj Jovica. Ima 85, a mla|i jeod mojih 24. I `ivlji.

D. K.

20

Kratka pri~a

LUDUS 132Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednicaSonja Jaukovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaTanja Bo{kovi}, Stevan Koprivica,Mirjana Bobi} Mojsilovi}, Igor Bojovi},Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

MOJ JOVICA koji je upravo i meni zalepio, i na{e ve~itesumnje u sopstvenu pamet i talenat.

- Ko je lud da u tebe veruje, ako ne-}e{ ti sama?! - ronjka, dok usput `va}kai moje ~okoladne bombone utehe. Kao danema fabriku {e}era u krvi. ‘O}e da mezavadi sa globalnom civilizacijom tvrde}ikako Oni nisu ni{ta bolji od Nas, nego susamo bogatiji, a i to ne zato {to su vredni-ji ili pametniji, nego naprotiv, zato {to suvekovima plja~kali ~itav svet, dok su nasplja~kali Turci. (Eureka! Ako razveze oSeld`ucima, popu{i}e mi pola pakle. Ipoje{}e mi celu antidepresivnu bombo-njeru...)

- K’o da nema Amera da igraju svojeskribomane! Ima Rusa da re`iraju Ruse,ba{ im ti treba{! [ta se tebe i tvoje pu-blike ti~u irske i {panske katoli~ke me-tafore? - pravoslavno raspreda deda,prevr}u}i moje hatrije. Ako mu ka`em danemam ja nikakvu svoju publiku, re}i }emi da je stvorim. ]utim.

Nije Jovica naco{ ko {to bi se moglopomisliti. Taj se istresa i na ‘nebeski na-rod’, itekako! Komedijant-muzikant, {tobi rekla baba. Operetski natur{~ik. Bio je,prvo u ‘kazali{noj dru`ini’ jo{ u ratu, i tou velikom svetskom, ne u makarkakvom.Posle ga zvali da ostane u vojsci, a onizabrao operetu, {to mu, navodno nikadnisu oprostili. Ili to, ili ono {to nije hteo uPartiju?! Ne znam ko mu nije oprostio, alon tvrdi da nema te rezerve u koju ganisu digli. I kad je bilo ono oko Trsta ikad su se Ruje naguzile na Ma|arsku

granicu i kad mu se `ena pora|ala...Malo u rezervu, malo u vojni zatvor. Tridana, jer je izjavio da ne treba remcezajebavati sa zatezanjem slamarica kad}e ionako uskoro imati madrace. Sed-micu, zato {to je samo njegova ~eta idu}ina ‘zanimanje’ budila istok i zapad, doksu svi ostali pevali Ka}u{u. Pa posle, jo{petnaest dana kad su samo njegovi pe-vali, dok su svi ostali mar{irali }utke i {toje rek’o: ‘Pa kad ne znaju na{e, a ruskeste zabranili.’ Tri meseca, {to je ostaviounifornu sa li~nim naoru`anjem u gr-mlju na obali reke i preplivao ku}i davidi svoju prvoro|enu k}er, moju kevu.Dobro tad nije streljanje popio.

Dal’ odatle il’ jo{ iz rata, ostade dedinajstra{nija averzija ne samo prema voj-sci, on bi sve vojske na svetu prosto ras-formirao, nego i prema svim ostalim mu-{kim institucijama. Prema crkvi, policiji,politici, ~ak i prema fudbalu. Baba, na-ravno, tvrdi da Jovica nije nikakav paci-fista, nego obi~an {valer. I dandanas musti`u ng ~estitke od nekih, on ka`e obo-`avateljki, baba veli od fa}kalica. U sva-kom slu~aju sa onoga sveta. Te{ko sammogla da zamislim Jovicu kao Srcolom-ca, sve dok tokom ‘milosrdnog an|ela’nisam u Londonu upoznala neku `ivumumiju koja je jo{ uvek ~uvala fotosjednog ~upavog dilbera sa kico{kim br-~i}ima i violinom, za koga je htela da seuda, pa joj ga odveo Tito. Nikad se nijeudala, a ispostavilo se da vi{e od polaveka pobo`no ~uva po`utelu sli~icu mogaJovice! Ej, brate! Zamalo da mu pukne‘dijamantska svadba’ kad sam ja tu pri~udonela sa ostrva. Bakuta ga nije zarezi-vala nedelju dana. Samo je puktala poku}i ko ]ira po [arganskoj osmici. Tadsam ga i uhvatila u raskoraku i direktnoga upitala za{to je on takav antimilitan-tan uop{te i{ao u partizaniju i to dobro-voljno?!

- Samo barabe idu dobrovoljno, zna{.Vojske se za momke otimaju ko za ku-rentno topovsko meso! Majka me je do’42-ge gurala u sanduk sa bra{nom kakose koja naoru`ana banda pribli`i selu. Aonda su me jednog dana, dok je ona bilau vinogradu, uhvatili na biciklu. Uzelimi velosiped, a mene uzeli u domobrane.Dali mi praznu pu{ku i tupu sekiru paoterali na obaranje {ume. ‘Dobrovoljno’!Samo sam {mugnuo dublje u prirodu.Ba{ da im ne pravim ogrev, kad su mioteli bic! Ima kad mora{ da se odlu~i{...

- Nemoj mi re}i da si ratovao tri go-dine zbog bicikla! - pukla sam od smeha.

- Jok, bre! Oteli mi i }a}inu violinu!Nije se raspitivao za mene do snegova,{to sam je izneo iz vajata, gde ju je on biosakrio pod na}ve. A po ~emu je, Boga ti,pametnije ratovati za Tita i radni~kuklasu, ili za kralja i otad`binu, nego zabicikl i violinu? Kralj zbris’o, otad`binase raspala, za Broza jo{ nisam bio ni ~uo,radnike sam vi|’o po va{arima, smrdelimi na o~aj i bedu, a bicikl je bio moj i bioje nov novcat! Rog, ko bog! Violina }a-}ina, k’o Stradivari. Svak’ ima svoje ra-zloge.

- Pa kud si po{o u sred rata i u sredbela dana na biciklu s violinom, `ivotati?

- U Radovanje kod ~i~-Ilije na slavu! Poverovala sam u tu labavu pri~u jer

sam ve} ~ula da je njegov brat Jankooti{ao u istu tu partizaniju tek ‘44-te, kadsu mu Usta{e konfiskovale paradne ko-nje. A Janko je bio celu deceniju stariji iimao je ve} dvoje dece, dakle be{e zreli-ji... valjda...

Posle, kad su im saborci konfiskovalizemlju i preostalu stoku, nije vi{e bilorata u koji bi mogli da odu. Pa je Jocaveselo oti{ao u teatar, a Janko se ljut, vra-tio na minimum.

Nikad nisam gledala dedu na sceni.Zbog astme se penzionisao jo{ pre mogro|enja. Baba pri~a da je bio uvredljivoneambiciozan, patolo{ki lenj, da je ka-

POSLE ^EGA

Nedelja je. Majka le`i ne{to bole{ljiva, aDa{a se raspituje:- Mama, ho}emo li posle da idemo upozori{te?- Posle ~ega, du{o?- Pa, posle ovog trenutka.

U IDU]EM BROJU:

ALEKSANDRA NIKOLI]IZ RIMA

JO[ GLUMACA KOJIRE@IRAJUM. Bezbradica

MEFISTO U [NAJDERAJUiz neobjavljenog romana, Le{ u fundusu

AAKKOO MMIISSLLIITTEE da treba pisatijo{ o ne~emu {to smo mi pre-videli, ne zamerite nam, negosedite pa napi{ite sami.

Ovo su va{e novine.Honorari su dodu{e vrlo mali,ali je zato ~italaca jo{ manje.

VUKOVANAGRADA

SUBOTI^KOMFESTIVALU

POZORI[TAZA DECU

Februara 2006. uamfiteatru Otvo-renog univerzi-teta u Suboticisve~ano je do-deljena Vukovanagrada Me|u-narodnom festi-

valu pozori{ta za decu, koji se u Suboti-ci odr`ava od 1992. godine. - Me|unarodni festival pozori{ta zadecu u Subotici, stekao je po{tovanje uceloj Evropi, zahvaljuju}i pre svegavisokim umetni~kim dometima, sjajnojorganizaciji i stvaranju pravog forumaza razmenu iskustava u duhu srda~nesaradnje sa umetnicima {irom sveta.-rekao je svojevremeno poljski Aka-demik Prof. Dr Henrik Jurkovski.