U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirodeponedeljak, 04 oktobar 2021 11:21

            Kokai Roland, pravnik, master ekonomije, na funkciju direktora JP „Vojvodinašume“sredinom 2019. godine došao je sa pozicije državnog službenika u Vladi AP Vojvodine,Sekretarijata za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu.Petnaestogodišnje iskustvo na poslovima koordinatora regionalne saradnje, implementacijeprekograničnih razvojnih projekata sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom, BiH i dr., učešće uradu pregovaračke grupe Republike Srbije ispred Vlade AP Vojvodine u procesima evropskihintegracija, te na izradi Akcionog plana i programa razvoja APV u prethodnom periodu,značajno su doprineli boljem razumevanju poslovanja i kvalifikovali ga za mesto koje danasobavlja.

            Novi posao:             - Ovo je sasvim drugi vid posla u odnosu na raniji, ali je i povezan sa njim, jer je Vladaosnivač JP „Vojvodinašume“ i treba razumeti funkcionisanje Uprave i ispoštovati hijerarhijskuusklađenost sa današnjom pozicijom. S druge strane radio sam i prekogranične projektefinansirane od strane EU i menadžent, razvijao operativu i uvek težio da dobijem povratnuinformaciju. Od kada sam preuzeo funkciju direktora, nastojim da donosim brze odluke, da sene čeka na mene, jer je ovo veliki sistem u koji je uključeno i šest izvršnih direktora, šestzastupnika ogranaka. U sastavu JP „Vojvodinašume“ je 30 manjih firmi, 1.452 zaposlenih, i odusklađenosti svih nas zavisi i nesmetano poslovanje ovog sistema. Od starta sam zauzeopoziciju da se ja prilagođavam sistemu, a ne sistem meni. Prethodno iskustvo mi je pomoglo iubrzalo prilagođavanje - rekao je gospodin Kokai.             Veliki i kompleksan sistem JP „Vojvodinašume“ povlači za sobom brojne izazove.Mandat novog direktora započeo je rešavanjem problema izazvanog nezadovoljstvom radnika.Od četiri profitna centra, zaposleni u ŠG „Sremska Mitrovica“ zbog cenjenijih hrastovih šuma nasvojoj teritoriji imali su veće plate od ŠG „Novi Sad“, „Sombor“ i „Banat“. Tužbe 207 zaposlenihkoji su tražili izjednačavanje zarada, brzim reagovanjem uglavnom su rešene, a prosekprimanja sa 50.000 u 2019. danas je 70.000 dinara. Već sledeće godine svi konflikti vezani zaovaj slučaj treba da budu rešeni, uz napomenu da je zbog izdvojenih sredstava za plate ostalomanje prostora za investicije, a samim tim smanjen je i profit.             Sektor šumarstvo:             - Seča šuma se obavlja u skladu sa planskim dokumentima, koji predstavljaju osnovegazdovanja šumama. Tokom 2020/21. povećana je proizvodnja koja ne podmiruje potrebe za

1 / 4

U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirodeponedeljak, 04 oktobar 2021 11:21

tehničkim drvetom, većim od mogućnosti proizvodnje. JP „Vojvodinašume“ sa pet Harvest-a kojiu sistemu zamenjuju 20 sekača, donekle umanjuje nedostatak radnika i problem zabranezapošljavanja novih, ali ove mašine ne mogu da savladaju drvo hrasta. Preduzeće ima potrebuza radnom snagom, uglavnom radnicima sa završenom osnovnom školom, traktoristima,sekačima, vozačima raznih mašina, kao i mogućnost povećanja obima seče, ali kao deosistema državne uprave, ne može da prati tržišne uslove. Ono što mora, JP „Vojvodinašume jeda u skladu sa stanišnim uslovima i zdravim sadnim materijalom radi na obnavljanju šuma,pošumljavanju i popunjavanju, za šta je opet neophodna kvalitetna radna snaga, koje jeposlednjih godina sve manje.             Ekologija:             - Kao preduzeće koje upravlja većim brojem zaštićenih područja na teritoriji Vojvodine,moram da istaknem da ekologija a naročito zaštita prirode zauzimaju značajno mesto uposlovnoj politici preduzeća. Čak 65% površina kojima gazdujemo se nalazi pod nekimstepenom zaštite. Proteklih godina, naše preduzeće je finansiranjem aktivnih mera zaštite uzaštićenim područjima unapredilo stanje vrsta i staništa koje predstavljaju njihove temeljnevrednosti. Za nas, veliki ekološki problem je i sa poljoprivrednicima pri paljenju strnjike naimanjima, koja se graniče sa šumskim pojasom u nadležnosti „Vojvodinašuma“. Paljenje lako može da izazove požar nesagledivih razmera. Na taj način 2007. godine uništeno je tri hiljadehektara šume u SRP „Deliblatska peščara“. To je daleko veći problem od krađe drveća ipravljenja divljih deponija po šumama.             Lov i lovni turizam:             - Moramo da priznamo da lovstvo i lovni turizam izdržava trupac, tj. korišćenje šuma,jer od četiri milijarde dinara prihoda, 150 miliona imamo na lovnom turizmu, ostalo je odkoriščenja šuma. Međutim, prepoznatljivi smo po tom brendu i što dobro radimo, a u vezi je salovnim turizmom. Lovstvo ima svoja ograničenja. To znači konkretno da 10.000 krupne divljači,od čega 4.400 divljih svinja, 4.000 jelena i nešto malo srndaća, muflona i jelena lopatara,moramo da držimo na optimalnom broju, na određenoj teritoriji, u skladu sa propisima. Tačno sezna na kom lovištu koliko jedinki sme da se odstreli. Od dve vrste divljači koje se uglavnom lovekod nas, stanje je sledeće: godišnje od 4.000 jelena može da se odstreli njih 1.000, i do 2.000divljih svinja. Kod divljih svinja postoji problem i sa svinjskom kugom, koja se povukla, ali jeveoma moguć scenario po kojem će divlje svinje u Srbiji nestati. Jedina šansa je što od naših110.000 ha lovišta 29.000 ha je ograđeno, na kojim ćemo moći da sačuvamo ovu divlju vrstu.Procenjena brojnost jelena u Srbiji je nešto manja od 6.200 jedinki, od čega 80% samo napodručjima kojima upravlja JP Vojvodinašume“, dok je divljih svinja svega 22 - 23%.             Ono čime se JP „Vojvodinašume“ ponosi su trofeji, koje izlaže u okviru sajamskihizložbi u zemlji i svetu. Suština nije u mesu divljači. Cena košute je 200-300 evra dok zlatni jelendostiže i do 20.000 evra. Kod divlje svinje na ceni su što duže kljove, a kljove zlatnog vepradostižu 2-3 hiljade evra. Zato radimo na povećanju trofejnog potencijala izdvajanjem škartova, aone jedinke sa genetskim kodom trofejne vrednosti prenesimo na novi priraštaj. Zbog toga smoi vršili naseljavanje 50-tak jedinki jelena na Vršačke planine, koji su 15-tak godina bili naminimumu.             Uz lovišta, lovne kuće su još jedan potencijal lovnog turizma. Lovne kuće koje su uodličnom stanju, mogu da se iznajme. Prioritet imaju lovci, ali ugostiteljstvo i državna upravateško da mogu da idu zajedno. Problem je ako želite da imate dobrog kuvara, konobara koji znajezike, sobaricu takođe, morate da platite, a mi ne možemo da izdvojimo tolika sredstva. Sada razmišljamo o načinu da sačuvamo te kuće konkurisanjem na projektima, kako bi

2 / 4

U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirodeponedeljak, 04 oktobar 2021 11:21

obezbedili njihovo renoviranje, razvoj lovišta, dok smo u pogledu ugostiteljstva ograničeni.             Ribarstvo:             - Naš zadatak je vršenje vanrednih kontrola ribarskih područja, oduzimanjestajaćih ribolovnih alata za vreme mresta ribe, spašavanje riblje mlađi. U okviru redovnogporibljavanja po godišnjim programima upravljanja ribarskim područjima JP „Vojvodinašume“svake godine kupuju više tona riblje mlađi. Svake godine dešava se i akcija spašavanja ribljemlađi zarobljene u depresijama, barama, jezercima, mrtvajama posle povlačenja reke, njihovohvatanje i prebacivanje u bazenima do reke.             Međunarodna saradnja:             - Od 2019. sprovode se projekti iz Interreg - IPA CBC fondova. Projekat BirdProtectima za cilj obezbeđivanje, očuvanje i održivost populacija divljih ptica pracenjem prisustvavirusa ptičjeg gripa (AIV) i virusa zapadnog Nila (WNV) u zašticenim vodenim staništimaVojvodine u Srbiji i okruga Bacs-Kiskun u Mađarskoj, te pružanja informacija o mogucoj pretnjiod novih epidemija. Projekat SafeForest se sprovodi u cilju pravovremenog reagovanja namoguće štete koje izazivaju poplave u šumama na dva šumska plavna područja, u Mađarskoj(Baja) i Srbiji (Koviljsko-petrovaradinski rit) smeštena uz Dunav, u okviru UNESCO rezervataMura-Drava-Dunav.             Planovi:             - JP „Vojvodinašume“ je od Vlade Srbije zaključno sa 2017., iz katastra dobilo naupravljanje šumsko zemljište, veličine od po jednog hektara na više lokacija. Zna se da bezdesetina hektara u celini nema racionalnog gazdovanja šumama. S druge strane, ima dostazainteresovanih privatnika kojima baš taj hektar treba. Imamo 140 nerešenih zahteva koje smoradi da rešimo tako da privatnici kupe zemlju koja se naslanja na našu šumu i da zamenimoteritorije. U toku je izrada modela Pravilnika koji bi bio funkcionalan, da znamo šta možemo ašta ne možemo da rešimo, i da Uprava za šumu, Uprava za poljoprivredu i Uprava za imovinudaju pozitivno mišljenje, odnosno odobre zamenu. Ali tu ima puno izazova, kao i sve ostalokada je u pitanju priroda i ljudsko mešanje u nju - rekao je Kokai Roland.

3 / 4

U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirodeponedeljak, 04 oktobar 2021 11:21

4 / 4