Podzemni grad XXI ARHITEKTONSKO ‐ URBANISTIČKI PROJEKT              

  

                   Platforma 9,81   Institut za istraživanja u arhitekturi – Zagreb 

   

   

Zagreb – Labin  rujan 2009. – svibanj 2011 

  

                                                        izrađivači   ARHITEKTONSKO‐URBANISTIČKI PROJEKT  LABIN – PODZEMNI GRAD XXI    NOSITELJ PROJEKTA: Platforma 9,81 – Institut za istraživanja u arhitekturi 

Marko Sančanin, voditelj projekta, aps. arh. David Lušičić, m.a. d.i.a. (Zebra – stvaralačka mreža) 

  Zvonimir Marčić, m.a. d.i.a. (Zebra – stvaralačka mreža)   KONZULTANTI: Rudarski‐Geološko‐Naftni Fakultet (Zagreb)   Prof. Dr. sc. Jerko Nuić, ing.rud. 

Doc. Dr.sc. Petar Hrženjak, ing.rud.  ASK Atelier d.o.o. (Zagreb)   Azra Suljić, d.i.a.   Danijela Malić Mikić, d.i.a.  mr.sc. Sanja Gašparović, d.i.a.  Nataša Martinčić, d.i.a.   SURADNICI: Josip Pino Štemberga, ing. rud Mladen Bajramović, aps. Pov. Umj.    __________________________________________________________________________  NARUČITELJ Labin Art Express (Labin)   PROJEKT SU OMOGUĆILI: Program Kultura 2007 – 2013 Europske unije Ministarstvo Kulture RH Zaklada za razvoj civilnog društva Istarska županija           

                                                            sadržaj     UVOD 

Kako je došlo do ideje o obnovi rudnika? Ciljevi arhitektonsko‐urbanističkog projekta Podzemni grad XXI Format i metodologija izrade   

    PODZEMNI GRAD XXI Arhitektonsko‐urbanistički projekt   

KONTEKSTUALNA POLAZIŠTA Obuhvat Kontekstualna polazišta 

KONCEPTUALNA POLAZIŠTA Labinština kao grad Kopanje grada Podzemne prostorije labinskih rudnika 

PROSTORNA STRUKTURA I ORGANIZACIJA Organizacija prostora  

KONCEPT NOVE NAMJENE   Obnova i reprogramiranje nasljeđa 

    Dinamika i faznost realizacije     PRIJEDLOG NAMJENE   Zona 1: Bršica ‐ Štalije – Vlaška ‐ Cerovo   Zona 2: Raša – Karlota ‐ Krapan   Zona 3: Podabin – Labin ‐ Principi – Rabac ‐ Teleferika   Zona 4: Vinež – Dobrova – Štrmac   Zona 5: Ripenda – Plomin – Stari grad Plomin  

 

              

                              uvod  Kako je došlo do ideje o obnovi rudnika?  Kopanje ugljena na području Labinštine  seže 400 godina u prošlost. Rudnike ugljena  započela  je   graditi Habsburša monarhija pa nastavila  Italija, a tijekom socijalističkog razdoblja Labin  je postao najveći rudnik ugljena  u  SFR  Jugoslaviji.  Istarski  Ugljenokopi  Raša,  rudarska  tvrtka  u  državnom  vlasništvu,  nije  samo zapošljavala  većinu  stanovništva,  nego  je  bila  i  glavni  izvor  socijalnog  blagostanja  i  dominantni  nositelj  kulturnog identiteta i samosvijesti lokalne zajednice. Nakon zatvaranja u devedesetima, kompleks rudnika ugljena,  njegovi  spomenici  industrijske  arhitekture  i  nekoliko  stotina  kilometara  tunela  i  danas predstavljaju zapanjujuću monumentalnost. 

Ideja obnove rudnika počinje 1992. kada članovi umjetničke skupine Labin Art Express  izvode prvi umjetnički performans u zgradi rudarskog kupatila na Pijacalu. Nakon  toga se nižu umjetnički radovi koji aktualiziraju prostore rudnika kroz privremeno korištenje, problematiziraju pitanje neiskorištenih resursa i rudarskog nasljeđa ili koriste ideju rudnika i života pod zemljom kao lajtmotiv umjetničkog izražavanja. 1998. u zgradi rudarske lamparne na Pijacalu pokrenut je Kulturno‐umjetnički centar Lamparna koji će do danas ostati ishodište većine prijedloga i inicijativa za obnovu rudnika. Tih je godina, u suradnji s Istarskom županijom,  osnovana  mješovita  ustanova  Podzemni  grad  Istra  koja  je  trebala  preuzeti  vođenje  i koordinaciju  zahtjevnog  projekta.  Suradnja  i  partnerstvo  različitih  strana  nije  profunkcionirala  te  su aktivnosti  uglavnom  bile  vezane  uz  umjetničke  projekte  na  temu  podzemlja  i  rudarske  baštine. Najkonkretniji  rezultat  napravljen  je  2000.  godine  kada  je  od  Rudarsko‐Naftno‐Geološkog  Fakulteta  iz Zagreba naručen  Idejni projekt Podzemni grad –  Istra u kojem su definirana osnovna tehnička polazišta  i koncept namjene dijela potkopa na relaciji Krapan – Podlabin – Plomin i  Podlabin – Rabac. Nakon toga je ideja obnove rudnika nekoliko godina stagnirala.   2004.  godine  Udruženje  Hrvatskih  arhitekata  i  Berlage  Institut  iz  Rotterdama  pokreću  projekt Svjetionici Hrvatskog Jadrana koji na 7 postindustrijskih jadranskih lokacija predlaže prenamjenu industrije u  novu  gospodarsku  i  društveno‐kulturnu  namjenu.  Projekt  na  lokaciji  bivšeg  rudnika  uglja  provodi Platforma 9,81 –  Institut  za  istraživanja u arhitekturi  iz Zagreba. Tako  je 2006.  izrađena  studija ukupnog modela prenamjene, rekonstrukcije i upravljanja rudnikom. Zbog zamjene proizvodne i industrijske funkcije pretežito  kulturnom  i  uslužnom,  prvi  put  je  upotrjebljena  sintagma  rudnici  kulture  koja  će  postati svojevrstan koncepcijski okvir za novu  funkciju rudnika. U okviru tog koncepta 2007. godine, u suradnji s Platformom  9,81,  Grad  Labin  je  uspješno  proveo  arhitektonsko‐urbanistički  natječaj  za  novu  gradsku knjižnicu u Labinu u zgradi bivše direkcije rudnika na Pijacalu.   2009. Labin Art Express pokreće međunarodni kulturni projekt Underground City XXI u okviru kojeg je  predvidio  izradu  mješovitog  arhitektonsko‐urbanističkog  dokumenta.  Kao  izrađivač  studije  iz  2006, Platforma 9,81 je pozvana da bude glavni nositelj izrade novog projektno‐planskog dokumenta.   Rad na dokumentu započeo  je u  jesen 2009. Godine. Njegova osnovna namjena bila  je definirati veličinu, oblik  i namjenu dijelova  rudnika određenih  za obnovu  te biti prva  konkretni  korak u  realizaciji projekta Podzemni Grad XXI.             

Ciljevi arhitektonsko‐urbanističkog projekta Podzemni grad XXI  Cilj urbanističko‐arhitektonskog projekta Labin Podzemni grad XXI  je pokazati da  je obnova bivšeg 

rudnika  i dijela pripadajuće podzemne  i nadzemne  infrastrukture Radne organizacije  Istarski ugljenokopi Raša moguća po načelima okolišno osviještenog razvoja. Svijest o okolišu podrazumijeva razumijevanje svih prirodnih, kulturnih, političkih i gospodarskih potencijala okoline i razvojnih težnji njezina stanovništva.  

 Projekt će odrediti veličinu obuhvata, oblik  i namjenu novog rudnika kao  i pripadajuće nadzemno‐

podzemne  infrastrukture. On  će biti zaključna provjera 20 godina  ideja, eksperimentiranja  i   umjetničkih koncepata,  njihove  prostorno‐vremenske  i  financijske  dimenzije.  Za  ostvarenje  ovako  složenog  zadatka, projekt  će  inicirati uključivanje svih aktera  lokalne zajednice kako bi se stvorila kritična masa  interesa za realizaciju  projekta.  Neće  to  biti  samo  projekt  rekvalifikacije  bivšeg  rudnika,  nego  i  zametak  cjelovite strategije prostornog razvoja Labinštine.  

 Dosadašnje studije, planovi razvoja  i manji projekti koji su se bavili analizom  i planiranjem dijelova 

rudničke infrastrukture pokazale su da projekt obnove rudnika i korištenja podzemlja nije utopija, već da se rudnici mogu obnoviti i nadograditi u urbanu strukturu potpuno nove tipologije. Ona se može zasnivati na postojećoj rudničkoj infrastrukturi, ali i na inovativnim urbanističkim konceptima te prostornim formama i tehničkim postavkama korištenja podzemlja. Potrebno je istaknuti kako se podzemlje može razvijati jedino kroz  sveobuhvatni  razvojni  proces  koji  je  tijesno  povezan  sa  nadzemljem.  Samo  u  slučaju  u  kojem podzemlje  i  nadzemlje  tvore  jedinstvenu  političku,  ekonomsku,  kulturnu  i  prostornu  cjelinu, moguće  je postići smislen cilj – razvoj Labinske regije u cjelini.  

                

              

Format i metodologija izrade    

Opseg, kompleksnost i metoda izrade ovog planskog dokumenta ne može se do kraja usporediti niti sa jednim od postojećih tipova arhitektonsko‐urbanističkog projekta. On se nadalje ne može usporediti niti sa jednim poznatim tipom prostorno planske dokumentacije pa ga je teško jednoznačno pravno legitimirati postojećom  prostorno  planskom  regulativom  u Republici Hrvatskoj.  Zato  ga  ne  treba    svrstavati  unutar nekih od postojećih planerskih kategorija. Budući da korištenje podzemlja prema današnjim društvenim  i tehničkim normama ne može biti išta drugo do rudarenja, tako i ovaj projekt kao glavnu tehničku referencu koristi  rudarsku  tehnologiju.  Ipak,    funkcionalna  suradnja  rudarstva  s  ostalim  disciplinama,  koncipiranje programskih,  prostornih  i  vremenskih  odnosa,  te  naposljetku  planiranje  nadzemnih  dijelova  rudnika, događa  se  i  u  domeni  arhitekture,  urbanizma  i  prostornog  planiranja.  Premda  će  imati mnoge  aspekte urbanističkog  plana,  pogotovo  jer  će  uključivati  javnost  u  proces  izrade  te  zbog  kompleksnosti  tema  i tehničkih aspekata, ovaj dokument treba svrstati u format arhitektonsko‐urbanističkih projekata.  

 Arhitektonsko‐urbanistički projekt definira polazišta, obuhvat, programske smjernice  te urbanističko‐

arhitektonski model  i  tehničke  pretpostavke  za  funkcioniranja  nadzemno‐  podzemne  strukture.  On  se također referira na aspekte koji se tiču ekonomskih, povijesnih  i konzervatorskih uvjeta razvoja prostora. Najvažniji mu je cilj ponuditi integralnu ideju i  osnovna tehnička rješenja. Cilj ovog dokumenta je odrediti faznost realizacije te procijeniti troškove prvih faza izgradnje Podzemnog Grada XXI.   Projekt  se sastojati od tekstualnog i grafičkog dijela:  

1) Tekstualni  dio  sažima  i  vrednuje  postojeće  stanje  i  ukupna  ekonomska,  kulturna  i  prostorna polazišta  na  kojima  će  nastati  Podzemni  grad  XXI.  Nadalje,  projekt  koristi  zaključke  o  razvoju Labinštine,  sakupljene od  zainteresiranih  strana.  Tekstualni dio  sugerirat  će  i  faznost projekta  te njegove  prioritete,  definirati  zone  i  točke  obuhvata  te  sve  prostorne  pokazatelja  za  namjenu prostora.  Osim  toga,  predložit  će  sadržaj  te  faze  obnove  i  izgradnje  infrastrukturnih  sustava. Posebno  važan  dio  tekstualnog  dijela  su  prijedlozi  za  točke  kontakta  sa  nadzemljem  rudnika  te njegovim planiranim tendencijama razvoja.   

2) Grafički se dio sastoji od grafičke i vizualne interpretacije tekstualnog dijela te njegovog pojašnjenja. Također, tek se na vizualnim prilozima može u cijelosti shvatiti prostorna kompleksnost podzemno‐nadzemne urbane strukture. Grafički dio će sadržavati i detaljnije nacrte i rješenja u manjem mjerilu za točke od posebnog značaja za projekt.   Postojeća prostorno planska dokumentacija, Prostorni plan Uređenja Grada Labina  (2004.)  i drugi 

planovi  nižeg  reda  te  strateško  planski  dokumenti  (Master  plan  turizma  i  Programi  ukupnog  razvoja pojedinih općina  i gradova) donekle su anticipirali razvoj podzemlja.  Ipak bez projekata  i planova razvoja podzemlja, iza kojih bi stajalo čvrsto partnerstvo javnog, civilnog i privatnog sektora, nemoguće je očekivati da  će zakonska  regulativa koja određuje prostorni  razvoj  iznad zemlje biti adekvatna podloga  i garancija razvoja  podzemlja.  Tijekom  2010.  i  prve  polovice  2011.  izvršene  su  izmjene  i  dopune  Prostprnog  plana uređenja  (PPU)  Grada  Labina  pa  je  cilj  izrade  projekta  Podzemni  grad  XXI  usklađivanje  sa  prostornim dokumentom koji  je na snazi.  Izrađivači PPU Grada Labin – Zavod za urbanizam  (Arhitektonski Fakultet – Zagreb)  već  je  otprije  konzultirao  izrađivače  studija  i  projekata  koji  su  rađeni  za  podzemlje.  Zato  su izrađivači PPU bili su konzultanti na ovom dokumentu prilikom predlaganja nove namjene na točkama gdje rudnik izbija na površinu. Na točkama gdje se nerijetko nalazi vrijedno krajobrazno ili kulturno nasljeđe te spomenici industrijske arhitekture.  

 Arhitektonsko‐urbanistički projekt Podzemni grad XXI treba planirati i provoditi kao bilo koji plansko 

‐  razvojni  dokument  koji  je  predmet  od  šireg  društvenog  interesa.  Kao  i  prilikom  izrade  svake  druge nadzemne strategije prostornog razvoja, važnu ulogu tijekom  izrade plana će odigrati  lokalne  i regionalne zainteresirane  strane  koje  u  razvoju  projekta  vide  svoje  političke,  ekonomske  ili  kulturne  interese. 

Definiranje  interesa  svih  protagonista  koji  djeluju  u  prostoru,  od  stanovništva  do  lokalne  samouprave  i privatnih tvrtki, osnovni je preduvjet održivosti prostornog razvoja Labinštine.  

                                         

    

                     PODZEMNI GRAD XXI            arhitektonsko‐urbanistički projekt        

                             kontekstualna polazišta    Obuhvat   Obuhvat  projekta  proteže  se  od  luke  Plomin  na  sjeveroistoku  do  luke  Bršica  na  jugo‐zapadu.  Sva materijalna ostavština ugljenokopa koja je primarno služila proizvodnji (jame, potkopi, pogoni i transportni sustavi)  te  sekundarni objekti  (prvenstveno Grad Raša  i  kompleks Piazzal u Podlabinu, oprema  rudnika, upravne prostorije, društvene prostorije, rudarsko stanovanje i dr.) sastavni su dio jedinstvene podzemno‐nadzemne prostorne strukture koja točkasto izbija na površinu i integralni je dio nadzemnog okoliša.  Kriteriji  odabira  obuhvata  nisu  bile  samo  vrijednosti  industrijske  i  druge  kulturne  baštine,  nego  i infrastrukturni kapaciteti te administrativni ustroj općina i gradova na kojima se nalaze lokaliteti, zajedno i tendencije njihova razvoja. Također su vrednovane prirodne karakteristike i ambijentalne kvalitete svakog lokaliteta. Tako su odabrane sve  lokacije na kojima  je postojao rudnik na području koje tvori  jedinstvenu geografsku  cjelinu  (istočna obala  Istre, dolina Raše, od Plomina do Bršice u obuhvatu do 10  km obalne linije). Izuzete su one točke bivšeg rudnika na kojima ne postoje vredniji materijalni tragovi te ako se točke nalaze  izvan  infrastrukturnih  pravaca,  mreže  naselja  ili  ukoliko  se  na  njima  ne  odvija  djelatnost  od gospodarskog ili društvenog značaja.   Obuhvatom su uključene one točke  i  lokaliteti koji,  ioako nisu dio nekadašnjeg rudnika, tvore  jedinstvenu prostornu, kulturnu  ili gospodarsku  cjelinu  ili  se podudaraju  i nadopunjuju  s aktivnostima na odabranim lokalitetima.                              

Kontekstualna polazišta   Prostorni  koncept  nastao  je  temeljem  vrednovanja  geografskih,  ambijentalnih,  kulturnih,  tehničkih  i gospodarskih karakteristika teritorija i pripadajuće industrijske infrastrukture, osobito na lokalitetima gdje se  napuštena  infrastruktura  rudnika  može  izravno  povezati  s  naseljima  te  društvenim,  proizvodnim  i uslužnim aktivnostima Labinštine.  Geografske  i  ambijentalne  karakteristike  koje  odabrani  teritorij  čine  izuzetno  vrijednim  su  pejzaž, mediteranska klima te razvedena morska obala. Pejzažne odlike prostora Labinštine karakteriziraju široki i daleki vidici, otvorenost i sagledivost cjelovitog prostora te vrlo velika zastupljenost prirodnog i kultiviranog prostora.    Iz  blago  nakrivljenog  ravnog  platoa,  koji  zauzima  veći  dio  prostora,  izdiže  se  nekoliko akropolastih  vrhunaca. Obronci masiva Učke  sa  sjeverne  strane,  te  duboka  udolina  rijeke  Raše  s  južne uokviruju  prostor*.  Posebne  su  pejzažne  vrijednosti  i  visoke  ambijentalne  kvalitete  dijelovi  prirode  uz razvedenu, strmu  i uglavnom pošumljenu obalu prema Kvarnerskom zaljevu te prema Dugoj Uvali. Prostor je  obilježen  pretežno mediteranskom  klimom  s  najvišom  prosječnom  temperaturom  zraka  od  24°C  u kolovozu  i najnižom prosječnom  temperaturom od 5°C u  siječnju. Ljeta  su  suha  i  topla  s više od 10  sati sunca dnevno*. Cijelom dužinom obuhvata, od Plomina na sjeveroistoku do Bršice na jugozapadu, obala je dobro razvedena te je zbog strmosti  i dubokih zaljeva pogodna za morski promet.   Zaključak: Rudnik je fizički orijentir regije i sastavni dio krajolika Budući da zgrade rudnika zauzimaju centralne pozicije u svim mjestima, rudnik se nalazi u slici naselja. Zbog svojih dimenzija i ikoničkih kvaliteta infrastruktura je vidljiva iz velikih udaljenosti  te predstavlja orijentire u prostoru  (vodotoranj  u  Štrmcu,  izvozni  šoht  u  Labinu,  termoelektrana Vlaška). Na mnogim  je mjestima industrija rudarenja uklopljena u krajobraz izuzetnih kvaliteta te ukazuje na potencijal spajanja nadzemnog i podzemnog krajolika (potkop u Rapcu, teleferika Rabac – Cerje, potkop Cerovo)  Urbanu  strukturu  i  infrastrukturu  karakteriziraju  srednja  i mala naselja  (područje  Labinštine  je  srednje  i male gustoće naseljenosti, a najgušće naselje Labin ima gustoću od 50 st/ha) koja su vrlo dobro umrežena u  sustav  državnih,  županijskih  i  lokalnih  cesta.  Logistički  potencijal  (prometni  i  transportni  za  sve  vrste tereta)  je  velik  jer osim  cestovne  infrastrukture postoji  aktivna  (iako nedovoljno  iskorištena)  željeznička mreža  (Lupoglav  –  Raša  (Štalije)  koja  je  spojena  na  prometni  pravac  Trst  ‐  Srednja  Europa). Aktivan  je pomorski promet lukama; na prostoru obuhvata nalaze se 3 luke velikog i srednjeg gaza: teretna i ribarska luka Plomin, teretna luka Bršica te turistička i ribarska luka Rabac s trajektnim pristaništem.   Zaključak: Rudnik se proteže uz sve važne infrastrukturne pravce i točke regije Infrastruktura bivšeg rudnika nalazi se u neposrednoj blizini urbanih struktura (industrijski pogoni dijelovi su  industrijskih  zona  naselja,  a  često  i  u  njihovom  centru)  te  nerijetko  predstavlja  razvojni  potencijal (neiskorišteni kapaciteti objekata  i zemljišta). Također  je vrijedan njezin  logistički (prometni  i transportni) potencijal budući da  su njezini  sastavni dijelovi nadzemni  i podzemni  koridori  za  transport  rude  (25  km tunela  na VIII  horizontu  i  uskotračna  pruga  Karlota  – Bršica).  Kako  je  rudnik  bio  glavni  razlog  nastanka cestovne,  željezničke  i  lučke  infrastrukture,  sve  točke  obuhvata  nalaze  se  u  izravnom  kontaktu  s infrastrukturnim pravcima i točkama.  Gospodarska i društveno‐kulturna aktivnost Labinštine stagnira. Demografska slika Labinštine pokazuje slab ili nikakav porast broja stanovnika. Taj podatak ukazuje na stalnost broja stanovnika, ali i na relativni zastoj razvoja. Ove činjenice mogu ukazivati na trend pražnjenja područja radi nedostatka aktivnosti u dotičnom prostoru. Posljedica  gospodarske neaktivnosti  je   nezaposlenost. Vezano uz  recesiju  iz  vremena  gašenja rudarske  industrije,  tranziciju  društva  te  utjecaje  globalnog  tržišta    lokalno  gospodarstvo  prolazi  kroz ozbiljnu krizu. Posljednjih je godina trend nezaposlenosti bio u padu, ali je  recentna svjetska gospodarska kriza negativno utjecala na ovaj trend.  Društveno‐kulturna  aktivnost  uglavnom  je  svedena  na  centralna  naselja  (Labin  i  Raša),  intenzivira  se tijekom  turističke  sezone  te  je  karakterizira  konzumacija  zabavnih  sadržaja  dok  je  kulturna  i  socijalna 

razmjena  slaba,  a  poimanje  kulture  kao  katalizatora  razvoja  još  nije  zaživjelo.  Potencijali  za  razvoj  i oživljavanje  kulturnih  i  društvenih  obrazaca  postoje.  Grad  Labin  je  bogat  kulturnim  dobrima,  kao  i zaštićenim  spomenicima  kulture:  od  vremena  antike  (rimski  arheološki  nalazi  u  Rapcu)  preko srednjovjekovne kulture  Istarskih gradova  (stari gradovi Plomin  i Labin) do novovjekovnih  transformacija koje su izmijenile prirodni krajobraz i društvo bez kulturnog presedana te predstavljaju prvoklasne primjere industrijske arhitekture i urbanizma talijanskog racionalizma (Dolina Raše, Grad Raša, Podlabin‐Pijacal).  Zaključak: Rudnik je simbol razvoja i srž kolektivne memorije Slabljenje gospodarskog potencijala  i demografska stagnacija ostavili su traga na društvenom  i kulturnom životu,  a  trend  je  započet  gašenjem  rudnika.  Radna  organizacija  Istarski  ugljenokopi  Raša  bila  je  glavni nositelj  ukupnog  društvenog  razvoja  jer  je,  osim  što  je  zapošljavala  polovinu  stanovništva,  sustavno financirala društvenu i komunalnu infrastrukturu (ceste, domovi zdravlja, škole) te bila inicijator kulturnih i sportsko‐rekreativnih aktivnosti građana (kulturna društva, sportski klubovi).  Infrastruktura rudnika danas predstavlja materijalnu  i  kulturnu  baštinu  visoke  spomeničke  vrijednosti.  Još  je  vrednija  nematerijalna kulturna ostavština u duhu  ljudi,  kolektivnoj memoriji  i  lokalnom ponosu na povijesne  tekovine društva koje su u rudniku spojile slobodarske ideje socijalne pravde  i naprednu tehnologiju industrijskog razvoja.   (*) IZVOR: PPU Grada Labin                              

 

 

                                     konceptualna polazišta 

Labinština kao grad 

Umjetnička skupina Labin Art Express najustrajniji je promotor ideje prenamjene bivšeg rudnika i ponovnog korištenja podzemlja. Podzemni grad postao  je  lajtmotiv njihove aktivnosti kada  je pokrenut multimedijalni projekt Metal  Guru.  Svojevrsni  bijeg  od  neugodne  stvarnosti  postindustrijskog  Labina  pretvara  se  u  potragu  za  boljim svijetom koji se nalazi u podzemlju. Iako je ideja života pod zemljom tada korištena samo kao metafora, projekt je u međuvremenu potaknuo razmišljanja o konkretnom naseljavanju podzemlja. Odatle je djelomično potekao i koncept arhitektonsko‐urbanističkog projekta Podzemni grad XXI. Potrebno je razjasniti u kojoj se mjeri ova ideja odražava na konačni  prijedlog  u  fizičkom  podzemnom  prostoru,  a  koliko  je  on  samo metafora  grada  koja  ima  konkretne,  ali ograničene, implikacije na namjenu ili na protokole korištenja podzemnih prostorija rudnika.   

Najvažnije je istaknuti kako se pojam grada može jedino upotrijebiti ako se primjeni na kompletni obuhvat, tj. na  ukupan  sustav  nadzemnih  i  podzemnih  točaka,  linija  i  zona  koji  zajedno  tvore  jedinstven  sustav  aktivnosti, raznovrsnih  namjena,  dinamika  korištenja  i  urbanih  gustoća. U  narednom  tekstu  osvrnuti  ćemo  se  na  prostorne aspekte  zahvata  koji  će  se  vršiti  u  podzemlju  te  pojasniti  svojevrsni  „infrastrukturni  urbanizam“  i  „arhitekturu šupljina“ koja je radikalno drugačija od modernog koncepta prostora grada na koji smo navikli.  

Podzemni sustav sastoji se od prostora čija ukupna površina jedva prelazi površinu velikog trgovačkog centra. Neki od tih prostora su mali  i vrlo  jednostavni  jer se sastoje od  jedne prostorije s ostacima strojeva sa početka XX stoljeća. Drugi  su  veći  i  kompleksniji  jer  su  sačinjeni  od  rastera  i  grozdova  većih  i manjih  podzemnih  prostorija. Prostori  su  podzemno  međusobno  spojeni  potkopima  kroz  koje  je  omogućeno  pješačenje  ili  prometovanje uskošinskog vozila na električni pogon. Najčešće su spojeni i nadzemno, tj.  izravno se vežu na nadzemne točke koje su  smještene  tik uz  lokalnu  ili  regionalnu prometnu  infrastrukturu.   Ovaj  jednostavan  sistem prostora koji  se nižu uzduž linearne  podzemne infrastrukture ne može se nazvati gradom jer niti svojom namjenom može apsorbirati sve funkcije  gradskog  života  (od  stanovanja do  rada  i  rekreacije) niti podzemlje  samostalno, odvojeno od nadzemlja, može proizvesti takav intenzitet aktivnosti i gospodarske ili kulturne razmjene. Dakako, podzemne funkcije na nekim točkama  i zonama rudnika  (Raša, Podlabin, Vinež)  imaju  javnu  funkciju pa se po tipu mogu svrstati pod takozvane gradotvorne ili komunalne funkcije koje razlikuju grad od manjih naselja. Neke od podzemnih funkcija također imaju izrazito  javnu  namjenu  te  se  svojim  društvenim  ili  kulturnim  programima  i  izravnom  fizičkom  vezom  na  javne prostore iznad zemlje mogu smatrati ekstenzijom nadzemnih naselja. Svaki drugačiji pristup i eventualno inzistiranje na  samodostatnim  urbanim  kvalitetama  podzemlja,  može  jedino  rezultirati  tematskim  parkom,  koji  je  neživa mimikrija urbanog okoliša, a može eventualno služiti za svrhe kulturnog turizma. Dakako,  i takav  je scenarij razvoja moguć, ali ukoliko se želi nadograditi postojeći prostor  i društvo u cjelini te proizvesti zdravi urbani okoliš, onda  je svaka monokulturna funkcija isključena. 

Urbane kvalitete novog prostora moguće je promatrati kroz tri aspekta: 

Prvi  je aspekt  integralno sagledavanje podzemlja  i nadzemlja kao cjeline. U stvarnosti se  radi o aktiviranju podzemne infrastrukture i točaka na kojima ta infrastruktura izbija na površinu. Nerijetko se i na području nadzemlja radi o neiskorištenim prostorima pa se može govoriti o aktiviranju sustava koji postoji u fizičkom prostoru i memoriji stanovništva, ali je nevidljiv jer je izgubio društveni i gospodarski značaj. Usprkos tome, on je sastavni dio krajobraza i vrlo brzo može ponovo postati aktivan element razvoja. One dijelove bivšeg rudnika koji su prenamijenjeni i uspješno se koriste  za neku drugu djelatnost  treba koristiti kao  faktor  stabilnosti  te kao  izvorne  tendencije  razvoja koje  su samonikle  iz  lokalnih  gospodarskih  inicijativa.  Sinergijski  efekt  djelovanja  različitih  aktera  u  sastavu  velike infrastrukture postojeće će djelatnosti razvijati , postupno mijenjati, prilagođavati ili poticati nove. Područje utjecaja novog  prostora  nije  zaustavljeno  na  industrijskim  ostacima  bivših  proizvodnih  pogona  rudnika  i  materijalnim kulturnim memorabilijama, nego se radi o  infrastrukturi za cijelu Labinštinu koja pretendira ujediniti ukupan sustav naselja i dati mu prostorni i razvojni koncept. 

 

Velika je kvaliteta istarskog prostora ravnomjerna distribucija stanovništva i djelatnosti. Istra funkcionira kao mreža  naselja  koju  odlikuje  izuzetna  povezanost  te  svojevrsno  mnoštvo  identiteta  naselja  unutar  zajedničkog identiteta  Istre. Na  sličan način  treba  funkcionirati  i novi prostor  Labinštine.  Kao  sustav  zona  i  točaka povezanih infrastrukturom  koja  nije  samo  veza  između  točaka  nego  je  i  sama  aktivator  djelatnosti  i  događanja.  Urbanost ukupnog  prostora  ne  proizlazi  iz  njegove  gustoće  (to  nije  gusto  naseljen,  preizgrađeni  grad)  nego  iz  sistemske  i mnogostruke povezanosti njegovih točaka, sinergijskog efekta djelatnosti i mnoštva identiteta koji su objedinjeni pod konceptom reaktivacije industrijskog nasljeđa.  

Treći aspekt tijesno je povezan s drugim jer se odnosi na način kako shvaćamo infrastrukturu. Infrastruktura nije  shvaćena  samo  kao pasivan uporabni element u prostoru. Ona  će nekad biti  tanka  linija,  ali  će na mjestima presijecanja  i  zgušnjavanja  funkcija,  aktivnosti  i  tokova  postati  polifunkcionalna  platforma    i  regulator  (Podlabin, Raša). Također, ona organizira prostor i potiče djelatnosti i kada su one u najranijem zametku. Aktiviranjem dijelova rudničke  infrastrukture, otvaranjem prostora za nove namjene bez da su one do kraja definirane, otvara se prostor 

za privremenu arhitekturu koja  je mišljena kao kontinuirano mijenjanje prema potrebama dok god se ne pronađe trajnija namjena i njezin subjekt. 

Ova  tri aspekta novog prostora:  integracija nadzemlja  i podzemlja  te povezivanje  raznovrsnih elemenata prostora u  sustav pomoću  infrastrukture  koja  je organizator prostora  i  katalizator  aktivnosti,  ključne  su pretpostavke na kojima je nastao arhitektonsko‐urbanistički koncept nove Labinštine.   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kopanje grada 

Stanovanje  u  zemlji,  u  rupama  i  jazbinama,  u  iskopinama  krajobraza,  u  duplji  drveta  i  špiljama  u  stijeni; zapravo  je  arhetipski  topos  i  prvi materijalni  otisak  ljudske  egzistencije.  Potreba  za  skloništem  od  grube  klime, održanjem vrste, zaštite potomstva i skladištenja hrane, od samog je početka civilizacije bila zadovoljena skloništima u zemlji. Čovjekove prve nastambe (špilje, skloništa i zemunice) bile su prave jazbine koje se nisu mnogo razlikovale od brloga ostalih životinja. Prostor u zemlji (mračan, mističan prostor, ali  i prostor sigurnosti) kroz povijest  je  imao različite konotacije, ali je uvijek primarno označavao prirodnu nastambu. 

Dugu povijest čovjekove prethistorije karakteriziraju isključivo podzemni prostori. Paleolitske su špilje bile ne samo  skloništa  nego  i  prvi  prostori  socijalnih  interakcija  u  kojima  su  se  odvijali  najrazličitiji  društveni,  religijski, umjetnički  i magijski  rituali.  Kako  je  civilizacija  napredovala  čovjek  je  spoznavao  tehniku  konstruktivnih  sistema građenja pa je prestao biti ovisan o prirodnim udubinama, ali je i dalje svoje hramove najradije dubio u stijeni. Čak i kada zbog graditeljskog umijeća za to nije bilo nikakve potrebe, ideja svetišta izdubljenog u masi zida bila je osnova za koncept svih hramova do 5. stoljeća prije Krista (Egipatske piramide, nepregledni podzemni krajolici mauzoleja  i svetišta, podzemne bazilike indijskih hramova sa dvostrukim kolonadama stupova).  

Drugi razlog naše preokupacije idejom prostora kao šupljine proizlazi iz dvije koncepcije prostora koje su kroz cijelu  povijest  čovječanstva  smjenjivale  jedna  drugu.  Jedna  je  već  spomenuta  koncepcija  –  prostor  kao  šupljina izdubljena u masi. Tada prostor, ograničen crnom tvari, predstavlja bijelu figuru koja nastaje oduzimanjem punine, tj. on se pojavljuje kao rupa ili praznina.  

Druga koncepcija obrnuta  je slika prve u kojoj beskonačna punina koja pritišće prostor postaje beskonačna praznina, a sam prostor definira konstrukcija. Tako je prostor podijeljen na  definirani prostor unutar konstrukcije, te bezgranični (apstraktni, matematički) prostor izvan nje. Druga koncepcija prostora je ona prva u negativu baš kao da je šupljina prostora pod zemljom izašla na površinu i postala punina. Ova nova koncepcija bila je nemoguća sve dok antički graditelji nisu  izmislili arhitekturu kao konstrukciju. Prethodna povijesna razdoblja poznavala su arhitekturu čija je glavna karakteristika bila masivno ziđe i u njemu prostor kao šupljina. Tek je Antika, tijekom koje su izmišljeni grede i stupovi, postavila radikalno drugačiju koncepciju prostora  kojeg grade konstruktivni elementi. 

Od tada se ove dvije koncepcije smjenjuju. Romaničke hramove zasnovane na masivnim zidovima i strukturi šupljina smjenjuju prozračne gotičke strukture vitkih stupova i potpornja. U Gotici se koncepcija prostora koju grade konstruktivni elementi, uveliko razvila. Gotička struktura oslobađa prostor  i on postaje beskonačan  jer se masivne ovojnice ziđa pretvaraju u tanke opne. Bio je to početak shvaćanja prostora kako ga danas vidimo. 

 Iako  je u posljednjih 2000 godina, koncepcija „prostora kao konstrukcije“ uglavnom smijenila prvu, drevnu koncepcija „prostora kao šupljine“, ova se uvijek vraćala u arhitektonsku modu, premda za nju nije postojala nikakva tehnička nužnost. Tehnologija građenja je toliko uznapredovala da su postale moguće konstrukcije o kojima je špiljski čovjek mogao samo sanjati. Razlog leži u činjenici da način na koji gradimo prostor nije nikada isključivo počivao na tehnologiji građenja nego na kulturi prostora koja sa sobom nosi ukupna društvena dostignuća i aspiracije.  

Tako  se  neočekivano,  upravo  u  vremenu  velikih  znanstvenih  i  tehnoloških  otkrića,  prekretnica  ponovo dogodila u 14. stoljeću. Nakon blistavih  i prozračnih prostora Gotike razvila Renesansa, koja  je usvojila graditeljska dostignuća  prethodnog  perioda,  ali  također  radikalno  izmijenila  koncepciju  prostora.  Kada  se  promotre  ova  dva perioda najprije se može uočiti gotička vertikalnost prostora koja  je u Renesansi zamijenjena horizontalnošću. Ali u logici gradnje prostora nastala je još radikalnija promjena jer renesansni prostor ponovo nastaje kao struktura dobro proporcioniranih šupljina. Dobar je primjer velikog renesansnog špiljskog prostora crkva Sv. Petra u Rimu (pogotovo raniji i neizveden projekt koji je Donato Bramante napravio na samom početku 16. stoljeća). Ako se obrati pažnja na masu zida koja tvori ovalne šupljine koje se spajaju i ulaze jedna u drugu, nemoguće je oteti se dojmu da je Bramante započeo, a Michelangelo dovršio, kolosalni hram zapadne civilizacije iskopan u masivnoj stijeni. 

Moderni  prostor  XX  stoljeća  uspostavio  je  prevlast  koncepta  prostora  kojeg  definira  konstrukcija  i transparentne ovojnice čija je materijalnost svedena na minimum. Novi materijali poput čelika i stakla omogućili su doslovno  otvaranje  interijera  vanjskom  prostoru. Granica  je  nevidljiva,  a  prostor  koji  nastanjuje moderan  čovjek bezgraničan je matematički prostor. Moderna kultura zasniva se na ideji neprekinutih tokova, prostorno‐vremenskog kontinuiteta  u  kojem  jasne  granice,  kao  i  kulturni  i  politički  identiteti,  prestaju  postojati  pred  imperativom neprekinutih tokova informacija i kapitala.   

Ipak,  viđenje  prostora  kao  šupljine  ostaje  uvijek  prisutan  element  našeg  poimanja  okoline. On  se  nikada zapravo nije  izgubio.  Ljudi  se  i dalje  vole  sjediti u  zabačenim  separeima  kafića,  sastajati  radi povjerljivog posla u mračnim prostorima  ili uređivati  'jazbinu' za odmor koja  će štititi njihovu privatnost. Prostor kao šupljina  je uvijek prisutan,  a  suprotstavljene  koncepcije  prostora  postoje  paralelno  te  u  fazama  zamjenjuju  jedna  drugu. Ulazak  u jazbinu  ili  pod  zemlju  je  arhetipski  egzistencijalni  i  kulturni  klišej,  sastavni  dio  poetike  prostora  koja  je  dovoljno ukorijenjena u našoj civilizaciji da se njezini odjeci, dakako reinterpretirani, osjećaju i danas u nekim novim pravcima krajobrazne arhitekture i arhitektonskih megaformi. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podzemne prostorije labinskih rudnika 

Podzemne  dijelove  prostora  čine  šupljine  iskopane  prema  procjeni  čvrstoće  stijena.  Stjenovita masa  u  kojoj  je iskopan rudnik sastoji se od izmjeničnih slojeva vapnenaca različite petrografske geneze te slojeva ugljena. Stabilnost stijena za rekonstrukciju i povećanje podzemnih prostorija postoji, ali uz znatna ograničenja. U suradnji sa Rudarsko‐Naftno‐Geološkim fakultetom iz Zagreba učinjena je studija procjene stabilnosti stijena:  

„Na temelju rezultata provedene analize može se konstatirati da je moguće provesti proširenje postojećih prostorija na dimenzije od 6 m (širine  i visine) uz minimalnu primjenu sustava podgradnih elemenata. Pri tome se preporuča izrada  prostorija  pravokutnog  oblika  sa  svodom  u  stropnom  dijelu  prostorije  dubine  do  1,2  m.  Od  elemenata podgradnog  sustava,  potrebnih  za  stabilizaciju  planiranih  dimenzija  podzemnih  prostorija,  okvirno  se  predlaže primjena sustavnog sidrenja čeličnim sidrima duljine 4 m, na rasteru od 2×2 m, s ugradnjom mlaznog betona debljine do 5 cm. Obzirom na uvjet globalne stabilnosti, prostorije u području zaštitnih stupova ranžirnog čvora ne bi smjelo izvoditi  s  razmakom manjim  od  14 m.  Pri  tome  je  zbog  efekta  prostornog  opterećenja  na  krajevima  potrebno ostavljati prve stupove najmanje širine od 20 do 25 m. Za utvrđivanje stvarnih vrijednosti značajka stijenske mase, na temelju kojih će se moći provesti odgovarajuće projektiranje, potrebna su temeljita geološka,  inženjerskogeološka  i geotehnička istraživanja.“ 

(RGN Zagreb / Doc. dr. sc. Petar Hrženjak, dipl. ing. rud. : Procjena stabilnosti podzemnih prostorija u jami Podlabin, Zagreb 2010., cjelovita studija je priložena na kraju tekstualnog dijela projekta) 

Prema  nalazima  studije  istraženo  je  nekoliko  tipova  rastera  čijim  je  preklapanjem  dobiveno  nekoliko  varijanti podzemnih  prostora.  Obzirom  na  program  namjena  i  pretpostavljenu  prometnu  opterećenost  podzemne  su prostorije koncentrirane oko glavnih čvorišta  i nadzemnih sadržaja veće gustoće: Raša – Karlota – Okno  III, Krapan, okno Blato,  ranžirni  trokut Podlabin, prostorije neposredno uz  završetak potkopa u Rapcu  te završetak potkopa u Plominu.  

Obzirom na dugu tradiciju špiljskih prostora, gradnja kopanjem sasvim je prirodan povratak koncepciji prostora koja je civilizacijski arhetip čovječanstva. Dakako, riječ je o prostorima na čiji se tip treba naviknuti; bez dnevnog svjetla, uz  novu  namjenu  i  drugi  režim  korištenja,  odvojeni  od  nadzemnog  svijeta  te  izvan  dosega mobitela,  podzemno iskustvo prostora je drugačije od nadzemnog.  

Arhitektura šupljina ukida beskonačni prostor, prostor postaje spor (nema beskonačnog prostora neprekinutog toka) i  taktilan  (masivna  ovojnica  stijene  koja  obavija  prostor).    Strukturu  prostora  izdubljenog  u  stijeni  (podsjeća  na labirint) nije moguće spoznati u totalu (nema panoptičke točke koju uvodi moderan prostor ), pa se čini da se prostor odmata  i  razvija, kako  se već doživljava u  točci  sadašnjosti  (nemoguće  je  sagledati  cjelovitu perspektivu – budući doživljaj).  

               

                       prostorna struktura i organizacija  Organizacija prostora   

Kada  je  riječ o organizaciji prostora koja slijedi  iz konceptualnih smjernica opisanih u prethodnim poglavljima treba razumijevati  njezine fizičke (prostorne) i upravne (kulturno‐političke) aspekte jer su oni  važni  za  razumijevanje  koncepta  te  podjednako  presudni  za  realizaciju  projekta.  Ipak,  Arhitektonsko‐urbanistički projekt uglavnom se bavi fizičkim aspektima iako su oni u izravnoj vezi s kulturnim i političkim kontekstom u kojem se projekt treba realizirati.   

Glavni  fizički  nositelj  prostorne  organizacije  je  infrastruktura.  Pojam  se  odnosi  na  postojeću infrastrukturu  na  lokacijama  bivšeg  rudnika  (kako  na  onu  obnovljenu  tako  i  onu  neaktivnu  koju  treba rekonstruirati  i nadograditi), ali  je  i proširen na  cjelovit  sustav urbanih protokola  i program privremenih namjena te stalnih funkcija na području obuhvata.  

 Ova  infrastruktura nije ništa drugo nego materijalni otisak koncepta prostornog razvoja. Zato ona 

mora biti otvorena za promjene i otporna na prevelike improvizacije i odstupanja. Ova infrastruktura mora biti  dovoljno  jednostavna  i  fleksibilna  da  predvidi  i  izdrži  najrazličitije  potrebe  stanovništva  koje  će  se neizbježno pojaviti, a opet dovoljno specifična kako bi prostorni razvoj održala pod zajedničkim nazivnikom. Primjerice,  postojeća  stara  i  nova  infrastruktura  rudnika,  baš  kao  i  plan  ili  strategija  koji  iza  nje  stoje, dovoljno je fleksibilna i otvorena za najrazličitije nove namjene, ali se ne smije dozvoliti da se one dogode bilo gdje. Ona  će biti otvorena  i u  slučaju ako  je  riječ o vremenskom  slijedu  realizacije; pojedine  zone  i lokacije mogu se razvijati prema vlastitoj dinamici i lokalnim uvjetima, ali ipak ne bilo kada jer je potrebno poštivati  ukupnu  faznost  kompletnog  projekta,  bez  koje  će  sinergijski  efekt  izostati.  Svaka  lokacija posjeduje svoj vlastiti  identitet, namjenu, prostorni oblik  i dinamiku razvoja ali je  istovremeno podređena zajedničkom identitetu, prostornoj i vremenskoj logici.  

Već  je  spomenuto  da  se  koncept  bazira  na  proširenom  shvaćanju  infrastrukture.  Infrastruktura  nije shvaćena samo kao pasivan uporabni element prostora već kao  inteligentna matrica koja regulira  i potiče aktivnosti. Infrastruktura, kako je viđena u projektu, ima 3 osnovne karakteristike:  

1) Infrastruktura  definira  elemente  prostora  i  njihovu  prostornu  logiku  u  odnosu  na  mjerilo, infrastrukturnu povezanost i namjenu. Tri su osnovna tipa elemenata:  ‐ Točka  predstavlja  jednu  lokaciju  jasno  definiranog  obuhvata  često manjeg mjerila  (potkop  u 

Rabcu, vertikalni odzračnik Principi, potkop Cerovo, TE Vlaška), jednostavne prostorne strukture (ulaz u rudnik,  izdvojen objekt  ili dio  infrastrukture)  i uglavnom  jedne namjene često  isključivo infrastrukturne (ulaz, izlaz, prolaz, poveznica, orijentir u prostoru). 

‐ Linija  je drugi osnovni element koji  je uz točku osnovna gradivna  jedinica  infrastrukture. Linija ima definiranu  trasu  te  zanemarivu  širinu. Premda  joj  je osnovna uloga povezivanje  točaka  i zona, linija može postati nositelj programa (muzej rudarstva in situ)  ili ukoliko se uz trasu počnu organizirati  funkcije  u  obliku  linearnog  podsustava  (Karlota‐Cerovo‐TE,  Vlaška‐Štalije),  onda linija može zadobiti točkasta zadebljanja pa se može transformirati u druge elemente. 

‐ Lokacija predstavlja prostor većeg mjerila koji se sastoji od mnoštva manjih elemenata (dijelova krajolika,  zgrada  različite  namjene,  ulaza‐izlaza)    te  ona  posjeduje  vlastitu  unutrašnju  logiku prostornih  odnosa  i  namjene  (naselje  i  industrijski  kompleksi  Raša,  Krapan,  Bršica‐Štalije, industrijski  kompleks Pijacal).  Infrastruktura organizira  te odnose, odnosno aranžira  ih prema unutrašnjim  zakonitostima  lokalne  situacije,  ali  i  izvana,  prema  drugim  lokacijama  koje  su neposrednoj blizini.   

‐ Infrastruktura može  dovesti  u  izravnu  fizičku  vezu  i  preklapanje  više  točaka  ili  lokacija  pa  se ponekad  radi  o  svojevrsnim  infrastrukturnim  zadebljanjima  gdje  se  odvija  programsko  i prostorno preklapanje funkcija  i  intenzitet svakojakih aktivnosti. Ponekad  je moguće govoriti o umnošku funkcija koji nije samo aritmetički zbroj elemenata nego predstavlja potencijal razvoja 

novih funkcija, programskih amalgama i prostornih tipova (npr. Pijacal i podlabinsko podzemno čvorište).   

 2) Infrastruktura  je  podjednako  fizički  otisak  i  operativni  mehanizam  (svojevrsni  materijalni  trag 

sistemske  inteligencije) prostora. Ona organizira elemente  te  ih povezuje  i  regulira  tokove među njima. Ne  samo da  infrastruktura omogućava mrežu veza, ona  također djeluje kao  sustav ventila kako  bi  regulirala  protok.  Tako  veze  i  aktivnost  točaka  nisu  jednake  tijekom  24  satnog  ciklusa. Intenziteti  aktivnosti  (rad,  zabava,  slobodno  vrijeme)  i  režimi  korištenja  (dnevni‐noćni,  javni‐privatni) variraju.  Infrastruktura  također priprema  teren  za buduće programe  i buduće događaje. Osim  povezivanja  postojećih,  ona    organizira  i  stvara  sustav  nadzemnih  i  podzemnih  lokacija. Infrastruktura  je  tako  agens  aktivnosti  jer  točke,  linije  i  lokacije  vrlo  često  nastaju  privremenim događanjima u čemu postojeća (često napuštena) arhitektura  ili nove privremene strukture mogu udomiti potencijalne nove namjene. Fleksibilnost i varijabilnost je priroda infrastrukture jer se ona mijenja prema potrebama.                              

3) Važna karakteristika predložene infrastrukture proizlazi iz kulturno‐političkog konteksta u kojem se odvija projekt. Najveći dio infrastrukture i lokacija koje su predmet projekta dijelovi su nekadašnje radne organizacije Istarski ugljenokopi Raša (IUR), koja je prije 20 godina predstavljala proizvodnu i komunalnu  infrastrukturu ondašnjeg društva.  IUR  je povezivala  sve  aktere društva  (stanovništvo, društveno‐političke  organizacije,  sportsko‐rekreativna  i  kulturna  društva)  i  zapravo  bila  najvažniji akter razvoja. Baš kao je što je industrija bila vidljivo dominantna karakteristika krajolika, IUR je bila nevidljiva infrastruktura i vezivno tkivo društva u cjelini.  

Infrastruktura  ovog  projekta  polazi  od  metafore  IUR  i  pretpostavke  da  je  kulturno  nasljeđe (industrijska  baština  i  tehnička  kultura,  slobodarske  ideje  Labinske  Republike,  tekovine samoupravljanja)  još  uvijek  dovoljno  jako  da  praktično  i  simbolički  može  proizvesti  sinergiju regionalnog razvoja. Osim što organizira prostor,  infrastruktura organizira aktere, djeluje odozdo  i potiče  sudjelovanje  sviju.  Krilatica  „Kova  je  naša“  (rudača  je  naša)  u  ovom  slučaju  znači  da  je infrastruktura zajedničko dobro.  

  

 Upravo zbog ovih kvaliteta  infrastrukture nadzemno‐podzemni kompleks prostora nije strogo prostorno  i vremenski definiran kartezijanski  teritorij nego  je više  topološka prostorna kompozicija u kojoj elementi (točke,  linije  i  zone),  iako  ne  gube  povezanost  u  prostoru,  samo  donekle  zadržavaju  fiksne međusobne odnose  –  upravo  iz  razloga  jer  se  mogu  razvijati  različitim  dinamikama,  u  različitim  administrativnim područjima i pod različitim urbanim pravilima. Projekt donosi novi tip arhitektonske monumentalnosti, čiji cilj nije predložiti nove velike objekte nego disperzirano polje točaka, aktivnosti  i događaja na postojećoj infrastrukturi.                                      

                               koncept nove namjene  Obnova i reprogramiranje nasljeđa  

Koncept  i  program  nove  namjene  bazira  se  na  ideji  da  industrijsku  baštinu  i  ukupnu materijalnu  i nematerijalnu stečevinu  industrijskog perioda ne treba samo konzervirati  i učiniti turističkom  i kulturnom atrakcijom nego je treba kritički vrednovati te ugraditi u nove tendencije razvoja te ih koristiti kao lajtmotiv suvremenog napretka zajednice.  

Obnova,  valorizacija  i  razvoj  kulture  ima  tri  aspekta.  Prvi  se  odnosi  na  konzerviranje,  obnovu  i prenamjenu  materijalne  kulturne  baštine  koja  se  odnosi  na  pojedinačne  objekte,  graditeljske  cjeline, značajne lokalitete i ambijente ili dijelove podzemne infrastrukture i strojeva. Drugi se tiče obnove tehničke kulture  i znanosti koja bi u suvremenosti svoju poveznicu treba tražiti u energetici  i korištenju obnovljivih izvora  energije.  Treći  sloj  kulturnog  nasljeđa,  koji  je  važan  za  socijalnu  održivost  projekta  je  očuvanje, kritičko  je  vrednovanje  i  razvijanje  tekovina demokracije,  slobode  i  samoupravljanja  koje  je od  Labinske Republike 1921. do socijalističkog samoupravljanja (IUR je prvi uveo samoupravljanje u SFRJ ranih 1950tih) dio  lokalne  povijesti  i  identiteta. U  svjetlu  današnje  globalne  ekonomske  krize  te  su  vrijednosti  itekako aktualne.  Razvoj  kulture  treba  također  promatrati  kroz  kulturne  projekte  suvremenih  nezavisnih kulturnjaka  iz  regije,  čije  aktivnosti  donekle  spajaju  sve  navedene  tekovine  kulture  i  društva,  ali  ih  i nadograđuju suvremenim umjetničkim i medijskim praksama.  Okosnica koncepta nove namjene, zaključene su nakon niza sastanaka sa predstavnicima  lokalnih vlasti u Labinu  i Raši  te  razgovorima  sa protagonistima  lokalnih  razvojnih projekata  (Turistička  zajadnica  istarske županije) te tvrtkama koje su nositelji razvoja u regiji (HEP, Holcim). Naglašeno je da se društvena i kulturna namjena pretežito  ima  razvijati na osovini Podlabin – Raša. Predlaže se da Turistička namjena uglavnom nađe  smještaj na osovini Podlabin – Rabac  te u  smjeru  luke Bršica. Cijeli potez od Karlote prema Bršici (Cerovo,  TE  Vlaška,  industrijski  kompleks  Štalije  i  luka  Bršica)  treba  razvijati  u  smjeru  gospodarskih djelatnosti namijenjenih energetici  i  logistici  transporta energenata. Potkop Leone,  sa  izlazima u Vinežu, Štrmcu mješovite  je  namjene  koja  se  treba  oslanjati  na  kvalitetu  industrijskog  nasljeđa  i  tendencijama nadzemnog  razvoja  na  lokalitetima.  Potkop  Podlabin  –  Plomin  je mješovite  namjene  koja  se  određuje prema  specifičnim  tehničkim  i  ambijentalnim  uvjetima.  Također  se  imaju  uvažiti  postojeće  aktivnosti  i razvojne tendencije pojedinih lokacija.                     

                                                    

Dinamika i faznost realizacije  Dinamika  realizacije projekta podrazumijeva  administrativno‐upravljačko‐organizacijsku  inteligenciju  koja će osigurati pravedno partnerstvo i zastupljenost svih društvenih aktera te održiv tijek projekta i financijsku stabilnost.  To  implicira  postojanje  konkretnih  operativnih  mehanizama  za  provedbu  koji  u  sadašnjim lokalnim samoupravama i županijskoj upravi ne postoje. Osnivanje operativnih mehanizama kao mješovitih pravnih  subjekata  predstoji  odmah  nakon  ugradnje  ovog  projekta  u  plan  razvoja  gradova  i  općina Labinštine. Pravni oblik ovog mehanizma, njegova organizacijska i ekonomska logika nisu dio ovog projekta. Projekt Podzemni Grad XXI ima za cilj definirati prostorno tehničke aspekte i procijeniti faznost realizacije.  Faza  1  (2012.  –  2014.):  prije  svega,  potrebno  je  osigurati  minimalne  administrativno‐organizacijske  i tehničke uvjete  za  jedinstveno  i  jednoznačno definiranje  svih  lokacija obuhvaćenih projektom Podzemni Grad XXI. Takva akcija podrazumijeva minimalni konsenzus i namjere o suradnji između gradova i općina na čijem se teritoriju nalazi projekt. Nakon toga je potrebno (svaka teritorijalna jedinica samostalno) detaljno utvrditi  stanje  objekata  i  infrastrukture,  trenutnu  namjenu  i  geomehaničke  strukture  stijenske mase  te izvršiti  inventarizaciju.  Slijedi usklađivanje projekta  s postojećom prostorno‐planskom dokumentacijom  i razvojnim  operativnim  planovima  te  drugim  tendencijama  razvoja  (Master  Plan  Turizma,  privatne inicijative, velika infrastrukturna ulaganja). Prva faza završava osnivanjem jednog ili više pravnih subjekata – operativnih mehanizama za provedbu projekta.  Posebno važan dio 1. Faze  je uspostava sustava zaštite spomenika kulture na regionalnoj  i  lokalnoj razini putem  revizije  postojećih  konzervatorskih  dokumenata  za  potrebe  uređenja  i  obnove  kulturne  baštine, utvrđenjem detaljne mjere obnove i očuvanja povijesnih, urbanističkih, prostornih i graditeljskih vrijednosti te praćenjem i kontrolom stanja u prostoru i praćenjem stanja građevinskog fonda.   Faza 2 (2014. – 2016.): operativni mehanizam imati će punu odgovornost za vođenje projekta te će njegove aktivnosti tijekom druge faze projekta biti podijeljene na nekoliko paralelnih djelatnosti: 

‐ okupljanje  svih  relevantnih  društvenih  aktera,  koordinacija  lokalnih  samouprava  i  organizacija intersektorskih partnerstava 

‐ izrada 4+4 godišnjeg akcijskog plana projekta ‐ izrada  4+4  godišnjeg  financijskog  plana  koji  će  uključivati  apliciranje  na  strukturne  EU  i  druge 

Fondove te sklapanje strateških partnerstava sa potencijalnim investitorima ‐ izrada marketinške strategije projekta koja će uključivati branding, ali i signalizaciju u prostoru ‐ izrada  4‐godišnjeg  plana  i  programa  javnih  društveno‐kulturnih  aktivnosti  na  lokacijama  bivšeg 

rudnika ‐ organizacija promotivnih aktivnosti na odabranim lokacijama bivšeg rudnika. 

 Faza  3  (2016.  –  2018.)  :  realizacija  privremenih  intervencija  i  događanja  na  odabranim  lokacijama  i priprema dokumentacije za obnovu i prenamjenu lokacija koje zahtijevaju manja ulaganja:  

‐ konstantna  organizacija  privremenih  događanja  na  lokacijama  rudnika  posebnih  kulturnih  i ambijentalnih  vrijednosti  ili  na  lokacijama  koje  je  nužno  aktivirati  privremenim  (kulturnim, rekreacijskim  i drugim) programima  kako bi  se ubrzala njihova obnova  i prenamjena  (TE Vlaška, Teleferika u Rapcu, Rudarsko Kupatilo u Podlabinu, Separacija u Plominu) 

‐ pripremni  radovi  za  realizaciju projekata obnove  i prenamjene  koji  zahtijevaju manja ulaganja,  a važna su karika dinamici realizacije jer osiguravaju vidljivost projekta i brz povrat investicija (Obnova Lamparne  i  Šohta  u  Podlabinu,  uređenje  potkopa  u  Raši  do Okna  III  u Muzej  rudarstva  in  situ, opremanje  starog  grada  Plomina  signalizacijom  i  urbanom  opremom  te  početak  kulturnih događanja u ljetnim mjesecima, aktiviranje gljivarnika u potkopu Plomin). 

 

Faza 4 (2018. – 2022.): realizacija privremenih intervencija i događanja na odabranim lokacijama, obnova i prenamjena  lokacija  koje  zahtijevaju manja  ulaganja  te  priprema  velikih  investicijskih  zahvata  na  novoj infrastrukturi i izgradnji kapaciteta većeg opsega: 

‐ konstantna  organizacija  privremenih  događanja  na  lokacijama  rudnika  posebnih  kulturnih  i ambijentalnih  vrijednosti  ili  na  lokacijama  koje  je  nužno  aktivirati  privremenim  (kulturnim, rekreacijskim i drugim) programima kako bi se ubrzala njihova obnova i prenamjena  

‐ realizacija manjih projekata obnove i prenamjene : obnova Lamparne i Šohta u Podlabinu, uređenje potkopa u Raši do Okna III u Muzej rudarstva in situ, opremanje starog grada Plomina signalizacijom i urbanom opremom  te organizacija  ljetnog  festivala  kulturnih događanja,  izgradnja  gljivarnika u potkopu  Plomin, minimalne  intervencije  (urbana  oprema,  signalizacija,  osvjetljenje)  na  lokalitetu Rabac (potkop i teleferika) 

‐ pripremni  radovi  za  realizaciju  projekata  obnove  i  prenamjene  te  infrastrukturnih  ulaganja  koja zahtijevaju  veća  sredstva:  uređenje  podnožja  šohta  Podlabin,  uređenje  podzemnih  prostora  u Rapcu, spajanje  lokacija Krapan – Podlabin – Rabac podzemnim uskotračnim vozilom na električni pogon,  izgradnja ribogojilišta u zaljevu Plomin, aktivacija prometnog željezničkog koridora Štalije – Lupoglav – Pula 

‐ strateški plan za Eko‐energetska  i proizvodna postrojenja na relaciji Cerovo – TE Vlaška – Štalije – Bršica. 

                                  

                              prijedlog namjene  Obuhvat projekta podijeljen je u 5 zona koje su definirane dijelovima transportne rudničke infrastrukture. Točke,  linije  i  lokacije  obuhvaćene  ovom  podjelom  nižu  se  uz  trasu  rudničke  (nadzemne  i  podzemne) željeznice  ili uz  trasu   nadzemne  infrastrukture.  Iako ova podjela djelomično odgovara administrativnoj  i teritorijalnoj podjeli Labinštine, svrstavanje lokacija primarno je napravljeno prema kriteriju spajanja sličnih ili  komplementarnih  namjena,  geografske  blizine  te  svojevrsnog  tematskog  grupiranja.  Zone  i  pojedine lokacije  cjelovito  su prezentirane u  grafičkom dijelu projekta. Potez  Labin  – Rabac  (Zona  3) opširnije  je prikazan u tekstualnom i grafičkom dijelu projekta jer se radi o centralnom dijelu projekta čija je realizacija već počela projektom obnove i prenamjene industrijskog kompleksa Pijacal u Podlabinu.                                                

       

Zona 1: Bršica – Štalije – Vlaška – Cerovo                                    EKO – INDUSTRIJSKI PARK  

                             Uz  istočni rub Raškog polja smještena  je  infrastruktura bivšeg rudnika koja  je danas uglavnom zapuštena, nedovoljno vrednovana te neiskorištena za razvoj Općine Raša. Ona  je  izravno spojena s rudnikom u Raši raznovrsnom  prometnom    infrastrukturom  (željeznička  pruga  Lupoglav  –  Štalije,  cestovne  prometnice, lokalne ceste, putovi  i napuštena trasa uskotračne željeznice). Zbog svoje povijesne  i kulturne vrijednosti potez Raša – Cerovo – TE Vlaška – Štalije – Bršica  jedinstven  je dio podzemno‐nadzemne  infrastrukture rudnika  te  sastavni dio  Podzemnog Grada XXI. Neki objekti  i njihovi  lokaliteti posjeduju  veliku  kulturnu vrijednost i ambijentalne kvalitete. Razmatranjem  prostorno  planske  dokumentacije,  vrednovanjem  potencijala  i  razvojnih  tendencija prostora, predlaže se razvoj koji će  ići u smjeru  izgradnje  jedinstvenog  industrijskog krajolika usmjerenog ka  ekološkoj  proizvodnji  energenata  i  energije  te  razvijanju  prometno‐logističke  aktivnosti.  Bio‐gorivo, električna energija  i toplina, proizvodili bi se od otpadnih biomasa (otpadno ulje, komina,  izmet domaćih životinja).    Proizvodnju  energije moguće  je  nadopuniti  kroz  obnovljive  izvore  energije  (vjetro‐turbine). Veliki potencijal leži i u eksploataciji tehničke vode iz rudnika. Moguće je i  potrebno nadopuniti proizvodne djelatnosti sekundarnom ponudom komplementarnih turističkih i kulturno‐društvenih sadržaja.  

 Bršica     zem. šir: 45,01°N   zem.duž: 14,03°E   nmv: 3 m   ~P  obuhvat: 81 360 m2   ~P  objekata: 600 m2      Lokacija predstavlja krajnju jugo‐istočnu točku mreže linija i točaka Labin – Podzemni grad XXI. Luka Bršica napravljena  je  tijekom  najintenzivnije  eksploatacije  rudnika  Raša  u  vrijeme  kada  su  izgrađeni  rudnički gradovi  Raša  (Arsia)  i  Labin  (Albona).  Luka  je  služila  za  transport  iskopane  rude  brodovima  na  lokacije industrije gdje se  ruda koristila u crnoj metalurgiji  ili energetici. Početkom 40tih godina prošlog stoljeća, Bršica je bila 2. talijanska luka te je nakon Genove imala najveći promet. Smještena je u dnu raškog zaljeva, na rubu  isušenog raškog polja.  Izgradnja grada Raše podrazumijevala  je  isušivanje mora tako da se cijelo područje  iza  luke  nalazi  ispod  morske  razine.  Luka  i  pripadajuća  infrastruktura  nemaju  podzemnih prostorija te je sa podzemnim gradom vezana lokalnom prometnicom i uskotračnom prugom koja je služila za transport rude.  NAMJENA Lokalitet visoke ambijentalne vrijednosti koji uz valorizaciju kulturne vrijednosti  treba postati  južna vrata Podzemnog  Grada.  Nekoliko  komplementarnih  mikro‐ambijentalnih  karakteristika  uvjetuju  buduću namjenu  koja  je u  skladu  s postojećom prostorno‐planskom dokumentacijom  i/ili uz prijedlog  izmjena  i dopuna prostorno planske dokumentacije:  

‐ tehničko  opremanje    i  operacionalizacija  kapaciteta  za  lučki  transport  (modernizacija,  izgradnja pumpne stanice na bio‐dizel,  izgradnja manje marine i suhog veza za jahte) 

‐ specijalizacija za nautički turizam manjih kapaciteta, opremanje i popravak brodova ‐ razvoj manjih  komplementarnih  kulturnih  sadržaja – odjel Muzeja  rudarstva  i energetike  (zgrada 

lučke kapetanije na brdu iznad luke) ‐ na kulturne sadržaje moguće je nadovezati ugostiteljsko‐turističke sadržaje. 

                  

 Štalije     zem. šir: 45,02°N   zem.duž: 14,02°E   nmv: 3 m   ~P  obuhvat: 169 900 m2   ~P  objekata: 2800 m2    Separacija Štalije bila  je sekundarni pogon  rudnika u kojem se vršila separacija,  čišćenje ugljene  rude od drugih sastojaka iskopa (zemlja, kamen i sl.). Transport iskopane rude se odvijao uskotračnom željeznicom za  koju  trasa  još uvijek postoji.  Trasa  je  vodila od potkopa   Krapan, Raša  i Karlota prema  sekundarnim pogonima rudnika od kojih su Štalije bili najvažniji. Od Štalija  je pročišćena ruda  transportirana do  točke utovara u luci Bršica. Objekti nisu u solidnom stanju te im je osnovna fizika i statika ozbiljno ugrožena. Kako su objekti iz različitih perioda potrebno  je napraviti diferencijaciju  između onih  iz  ranijeg perioda  (talijanski  racionalizam), koji imaju veću vrijednost, i onih iz drugih perioda s manjom vrijednosti. Osim objekata, dio  lokaliteta su  i velike asfaltirane površine koje se koriste za terminale  i skladišta. Zbog dobre  infrastrukturne  povezanosti  (regionalna  cesta  Labin‐Pula,  željeznička  pruga  Štalije  ‐  Lupoglav  te lučkog terminala u Bršici) lokacija ima visoki logistički potencijal. 

 NAMJENA Lokaliteti su  relativno niske ambijentalne  i povijesne vrijednosti. Zbog stanja objekta  i sadašnje namjene predlaže se rušenje i razvoj gospodarskih i uslužnih kapaciteta. S obzirom na analizu  lokacije, konzervatorske smjernice  i postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju  i/ili uz prijedlog njenih izmjena i dopuna predlaže se:  

‐ pokretanje proizvodnje bio‐dizela od otpadnog ulja ‐ izgradnja logističkog centra Bršica‐Štalije (prijevoz i skladištenje) ‐ izgradnja infrastrukture za modernizaciju željezničkog transporta ‐ vrednovanje rudarskog i industrijskog nasljeđa ‐ razvoj manjih komplementarnih kulturnih sadržaja – odjel Muzeja rudarstva i energetike (separacija 

Štalije) ‐ preraspodjela djelatnosti luke (skladištenje i suhi vez). 

                 

 Vlaška      zem. šir: 45,03°N   zem.duž: 14,04°E   nmv: 8 m   ~P  obuhvat: 28 120 m2   ~P  objekata: 1500 m2              Termoelektrana  Vlaška  građena  je  kao  integralni  dio  projekta  Novog  industrijskog  grada  Raša. Termoelektrana  je  korištena  za  napajanje  grada  i  industrijskih  pogona  električnom  energijom  koja  se dobivala  sagorijevanjem  iskopanog uglja. Elektrana  je bila  izravno  spojena na  transportnu  infrastrukturu rudnika – uskotračnu željeznicu koja  je  izvozila rudu  iz rudnika  i transportirala je prema separaciji Štalije  i luci  Bršica.  Elektrana  je  smještena  ispod  uskotračne  pruge  (trasirana  i  usječena  u  brdo)  i makadama, zajedno s njezinim objektima.  Objekti  nisu  u  solidnom  stanju  te  im  je  osnovna  fizika  i  statika  ozbiljno  ugrožena.  Budući  svi  pripadaju periodu  talijanskog  racionalizma,  pretpostavka  je  da  bi mogli  imati  veliku  vrijednost  ako  bi  se  sagledali unutar cjeline Raše – industrijskog grada ili velike cjeline Podzemnog grada XXI. Za vrijeme 2. svj. rata, talijanske vlasti su transformatore  i osnovni pogon elektrane smjestili u podzemni hodnik  usječen  u  brdo  (zbog  opasnosti  od  bombardiranja  koje  je  moglo  obustaviti  proizvodnju)koji  predstavlja vrlo interesantan krajobrazni i arhitektonski ambijent. Izgradnja Grada Raše  započela  je  isušivanjem Raškog  zaljeva  čime  je more  i močvarno ušće  rijeke Raše pomaknuto tri kilometra prema  jugu. Time nastalo Veliko Raško polje nalazi se  ispod morske razine, a TE Vlaška nalazi  se u planinskom usjeku  te  ima dobar pogled na cijelo polje. Trenutno  je  lokalitet  zapušten (divlji  deponij),  ali  ga  je  moguće  preoblikovati  u  vrlo  vrijedan  pejzažno‐arhitektonski  element  cijelog područja.  Postojeći makadam  (jedinu  komunikaciju) moguće  je  uz minimalna  ulaganja  dovesti  do  veće razine upotrebljivosti (dobro projektirana trasa i dimenzija). 

 NAMJENA Vlaška je lokalitet visoke ambijentalne vrijednosti koji uz valorizaciju kulturno‐industrijske vrijednosti te uz planiranje  sportskih  i  turističkih  sadržaja može  postati  regionalno  važna  lokacija.  Potrebno  je  sanirati lokaciju te početi postupnu obnovu; uskotračnom prugom je povezati s potkopom u Raši.  Nakon  detaljne  analize  lokacije,  izrade  konzervatorskih  smjernica  u  skladu  s  postojećom  prostorno‐planskom dokumentacijom i/ili uz prijedlog njenih izmjena i dopuna predlaže se: ‐ vrednovanje rudarskog i industrijskog nasljeđa ‐ rekonstrukcija i nadogradnja TE Vlaška u  industrijsku energanu na bio goriva:  

proizvodnja bioplina od bio‐otpada (komina, izmet domaćih životinja) proizvodnja električne energije izgaranjem bioplina proizvodnja toplinske energije od komine i drvene biomase  

‐ razvoj manjih  komplementarnih  kulturnih  sadržaja – odjel Muzej  rudarstva  i energetike  (spomenički kompleks TE Vlaška) 

‐ rekonstrukcija uskotračne željeznice i uređenje turističkog terminala  ‐ uređenje veze prema Raškom polju ‐ hortikulturno uređenje koridora ceste (makadam).                                                 

  Cerovo       zem. šir: 45,04°N   zem.duž: 14,04°E   nmv: 22 m   ~P  obuhvat: 700 m2   ~P  objekata: 0 m2      Cerovo je bio potkop za gravitacijsku odvodnju iz polja ugljenokopa u kojima su se nalazili jame Raša, Karlota, Rogočana i dr. Potkop je izveden za vrijeme posljednje faze eksploatacije rudnika u 70tim i 80tim godinama prošlog stoljeća.  

 NAMJENA Zbog konfiguracije tla, ambijentalnih kvaliteta vanjskog prostora (Raško polje) te trajektorije podzemnih potkopa predlaže se da se lokalitet na obje razine iskoristi za gospodarske i sportsko‐rekreativne aktivnosti tematskog tipa koje će biti sastavni dio lokalne turističke ponude.  U skladu s postojećom prostorno‐planskom dokumentacijom i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ izgradnja postrojenja za proizvodnju tehničke vode (crpilište iz napuštenih rudničkih jama, filtar za obradu otpadnih i oborinskih voda, kapaciteti za pakiranje i skladištenje) 

‐ izgradnja sustava za navodnjavanje poljoprivrednih površina ‐ promotivne aktivnosti poljoprivredne proizvodnje raškog polja ‐ izgradnja manjih turističkih sadržaja do 100m2. 

                        

                       

Zona 2:     Raša – Karlota ‐ Krapan  ŽIVI GRAD MUZEJ: SPOMENIK MODERNIZMU  

                                           MUZEJ RUDARSTVA I INDUSTRIJE              Grad Raša i rudarsko naselje Krapan spadaju u najcjelovitije primjere rudarskih, tj. industrijskih naselja. Spomenička vrijednost Grada Raše zanemarena je, iako predstavlja rijedak primjer talijanskog racionalizma 30tih godina 20. stoljeća. Moderna tehničko‐arhitektonska postignuća primijenjena u izgradnji bila su daleko ispred svog vremena. Industrijska je proizvodnja u potpunosti izmijenila krajolik i kulturu stanovnika te ostavila dubok trag. Zato je područje rudarskih naselja s pripadajućom nadzemnom i podzemnom industrijskom infrastrukturom potrebno u potpunosti sačuvati i oplemeniti kulturnom, turističkom i uslužnom djelatnošću.   Razmatranjem prostorno‐planske dokumentacije, vrednovanjem potencijala i razvojnih tendencija prostora, predlaže se razvoj koji će ići u smjeru razvoja kulturnih djelatnosti okupljenih oko Muzeja rudarstva i energetike. Također treba usporedno razvijati komercijalnu djelatnost baziranu na kulturnom turizmu. Infrastrukturnim spajanjem s industrijskim nasljeđem u smjeru TE Vlaška ova će se aktivnost kvalitetno nadopunjavati. Kao sekundarnu djelatnost treba razvijati komplementarne uslužne sadržaje u sinergiji s gospodarskim djelatnostima u Raškom polju.   

  Raša            zem. šir: 45,04°N   zem.duž: 14,05°E   nmv: 37 m   ~P  obuhvat: 8 656 m2   ~P  objekata: 2 100 m2        Okno Raša, te pripadajuća infrastruktura (zgrada rudnika), nalazi se u samom centru naselja. Potkop Raša izveden je horizontalno u stijensku masu, tipa niskop, te se do njega dolazi prolaskom kroz nadzemne prostorije rudnika. Povezan je mrežom podzemnih hodnika na drugi potkop u Karloti te na slijepa okna Alfonso (okno III) i Blato kojima se stizalo do dubljih horizonata. Osim za ulazak rudara, potkop je služio i za transport iskopane rude prema TE Vlaška, separaciji Štalije i dalje prema Luci Bršica. Transport se odvijao uskotračnom željeznicom za koju trasa još uvijek postoji. Nadzemne prostorije; zgrada rudnika, dio službenih prostorija, rudarsko kupatilo, gospodarske prostorije, mrtvačnica, obližnja gradska toplana itd., nisu u funkciji od prestanka rada rudnika krajem 80tih. Objekti su u solidnom stanju te im osnovna fizika i statika nisu ugrožene (iznimka je toplana). Zbog svoje izuzetne spomeničke i ambijentalne vrijednosti, okno Raša i pripadajući kompleks se, uz Podlabinski, smatra najvrednijom točkom rudničke infrastrukture. Grad Raša procjenjuje se kao rijetko cjelovita i očuvana urbanističko‐arhitektonska cjelina talijanskog racionalizma na našim prostorima. Planirana, projektirana i građena u kasnim 20tim i početkom 30tih godina prošlog stoljeća, Raša je bila jedan u nizu novih industrijskih gradova koje je talijanska država u ekspanziji gradila da podupre tempo industrijskog razvoja. Grad Rašu, kao urbanističko‐arhitektonsku spomeničku cjelinu potrebno je posebno i detaljnije vrednovati unutar projekta Labin Podzemni grad XXI. 

 NAMJENA Grad spomenik treba razvijati kao multifunkcionalnu samoodrživu cjelinu kojoj je baza kulturni turizam. Kompleks podzemnih hodnika, veza prema Karloti, slijepo okno s dobro sačuvanom mehanizacijom te mogućnost spajanja na 14. horizont čine ovaj kompleks mjestom centralnog postava Muzeja Energetike i rudarstva s primarnom kulturnom i turističkom namjenom. Nadzemno je potrebno izvršiti zaštitu i obnovu objekata rudnika i urbane cjeline, kao i pretvaranje rudničke infrastrukture u društvene i kulturne sadržaje koji potencijalno mogu nadopunjavati potrebe centra u Podlabinu. Kulturni sadržaji trebaju se nadopunjavati uslužnim i turističkim koji trebaju biti realizirani na cijeloj površini zaštićene urbane cjeline Raša.  S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ vrednovanje objekata i urbanističke cjeline (upis u registar zaštite) ‐ obnova i sanacija građevinskog fonda  ‐ uređenje odjela Muzeja rudarstva i energetike u dijelu Upravne zgrade rudnika 

‐ uređenje odjela Muzeja rudarstva i energetike u podzemlju (kompleks hodnika i podzemno okno III s izvoznim strojem i upravljačkim pultom) 

‐ obnova i rekonstrukcija sportsko‐rekreacijskih sadržaja za stanovnike (bazen, dvorana) ‐ razvoj komplementarnih turističkih sadržaja ‐ korištenje kapaciteta rudnika za poslovne i ugostiteljsko‐turističke djelatnosti. 

                                                   

  Karlota        zem. šir: 45,04°N   zem.duž: 14,05°E   nmv: 57 m   ~P  obuhvat: 19 890 m2   ~P  objekata: 700 m2   Potkop Karlota integralni je dio industrijskog kompleksa Raša. Karlota je niskop – horizontalni iskop u stijene južnog masiva  iznad Raše koji je služio kao drugi ulaz u rudnik do 8. horizonta. Povezan je mrežom podzemnih hodnika na prvi potkop u Raši  te na  slijepa okna Alfonso  i Blato kojima  se  stizalo do dubljih horizonata. Potkop  je  služio  i  za transport  iskopane  rude  prema  TE  Vlaška,  separaciji  Štalije  i  dalje  prema  luci  Bršica.  Transport  se  odvijao uskotračnom željeznicom za koju trasa još uvijek postoji. Na Karloti su bile izgrađene dvije stambene višekatnice atipične za ostatak urbanističkog i arhitektonskog oblikovanja Raše te kamenolom čija je eksploatacija stala sredinom 60tih.   Objekti na površini uglavnom su u ruševnom stanju, ozbiljno narušene statike te napušteni. Dio objekata, koji se koristi za lokalne obrte i skladišta, uključujući i samo okno, nalazi se pod koncesijom.  NAMJENA S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

 ‐ vrednovanje lokaliteta ‐ uređenje odjela Muzeja rudarstva i energetike u podzemlju (kompleks hodnika i podzemno okno III 

s izvoznim strojem) ‐ razvoj komplementarnih turističkih sadržaja, rekonstrukcija    i  izgradnja u okruženju okna (ruševina 

rudarskog stanovanja)  ‐ sanacija  kamenoloma i izgradnja kapaciteta za uslužne djelatnosti ‐ premještanje  i  transformacija obrtničkih  i proizvodnih djelatnosti u  smjeru proizvodnje vezane uz 

turizam                   

  Krapan        zem. šir: 45,05°N   zem.duž: 14,05°E   nmv: 55 m   ~P  obuhvat: 87 640 m2   ~P  objekata: 2 600 m2    Krapan  je  završna  južna‐jugozapadna  točka  8. horizonta  koji  je  izravno  (sustavom potkopa  i podzemnih hodnika) spojen s oknom u Podlabinu. Prema tipu potkopa , Krapan je niskop – horizontalni iskop u stijenskoj masi. Krapan je uglavnom  korišten  za  izvoz  rude  vagonima  prema  elektrani,  separaciji  i  drugim  sekundarnim  pogonima. U  blizini potkopa nalazi  se  i okno  Franc – napušteno okno  iz vremena austrijske uprave  (okno  se nalazi u podrumu  jedne rudarske višekatnice) te potkop za gravitacijsku odvodnju. Nadzemna infrastruktura lokacije Krapan uključuje brojne gospodarske  objekte:  strojarnice,  radionice  i  skladišta.  Trafostanica  rudnika,  koja  je  građena  u  vrijeme  talijanske uprave, dobar  je primjer  talijanskog  racionalizma. Nakon 2.  svj.  rata  industrijski pogon preuzima  industrija alatnih strojeva Prvomajska  te  se pogoni  šire na  suprotnu  stranu planinskog usjeka. Većina ovog  industrijskog kompleksa danas je napuštena. Dio  se  podzemne  infrastrukture  danas  koristi  za  poljoprivredu  (gljivarnik  u  privatnoj  koncesiji).  Nadzemna infrastruktura se koristi za poljoprivredu i gospodarsku djelatnost (koncesija).  U neposrednoj blizini potkopa nalazi se rudarsko naselje u kojem i danas žive potpomci rudara. Naselje je građeno u nekoliko  faza  jer  je  povijest  rudarenja  u  Krapnu  počela  s  austrougarskom  vladavinom.  Osnovna  tipologija  ovog naselja sastoji se od višestambenih kuća za rudarske obitelji  te raskošnijih kuća za predradnike  i šefove. Higijenski uvjeti  stanovanja  u  naselju  su  ispod  standarda.  Krapan  je  izravno  spojen  na  cestu  Labin‐Pula  te  naselje  Raša,  a prometna je infrastruktura niskog kapaciteta. Naselje Krapan spojeno je i s Rašom. 

 NAMJENA Tendencije razvoja i današnju namjenu, poljoprivrednu djelatnost (gljivarnik), treba razvijati i oplemenjivati uslužnim i turističkim sadržajima. U podzemlju je potrebno zadržati poljoprivrednu djelatnost te uzgoj gljiva proširiti i na druge kulture koje svoju primjenu nalaze u farmaceutskoj industriji. Nadzemno  treba  zadržati poljoprivrednu djelatnost  te uzgoja  gljiva proširiti na druge  kulture  koje  svoju primjenu  također  nalaze  u  farmaceutskoj  industriji. Osim  toga,  potrebno  je  i  razvijati  uslužne  sadržaje manjeg opsega. Razvoj je potrebno sagledavati  iz perspektive ukupnog razvoja stambenog naselja Krapan koje je danas substandardnih kvaliteta.  S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ vrednovanje lokaliteta, objekata i urbanističke cjeline ‐ uređenje odjela Muzeja rudarstva i energetike u rudarskim nastambama u naselju (rekonstrukcija 

okna Salomon) ‐ razvoj komplementarnih turističkih sadržaja ‐ poboljšanje uvjeta substandardnog stanovanja, nalaženje alternativnog rješenja za stanovnike i 

iseljavanje stanovnika ‐ razvoj poljoprivrednih djelatnosti u potkopu Krapan (gljivarstvo, proizvodnja ljekovitog bilja i 

lišajeva, vinarstvo) ‐ razvoj komplementarnih turističkih sadržaja ‐ razvoj manjih poduzetničkih i turističkih djelatnosti nadzemnom dijelu okna Krapan. 

                                                       

PRILOG 1 :             izvadak iz prostorno‐planske dokumentacije Općine Raša 

 PROSTORNI PLAN UREĐENJA OPĆINE RAŠA (usvojen u svibnju 2011.)   Prostorno‐gospodarsko  stanje  obilježavaju  nikad  oživljena  poljoprivredna  proizvodnja  na  Raškom  polju, zatvoreni rudnici, te nastavak negativnih demografskih kretanja.  Osnovni ciljevi Prostornog plana su:   

- upotpuniti i unaprijediti postojeću gospodarsku struktura  - osuvremeniti prometnu mrežu  - pokrenuti proizvodnju u planiranim područjima proizvodnih djelatnosti Štalije i Vlaška - pospješiti razvitak u turističkoj djelatnosti - oživljavjeti poljoprivrednu proizvodnju 

 - planirani  najveći  novi  zahvati:  otvaranje  nove  radne  zone  s  pretežito  zanatskim  djelatnostima  u 

Vlaškoj,  izgradnja  2 marine  (marina  i  suha marina)  u  lučkom  području  Raša‐Bršica,  izgradnja  1 marine na lokaciji Tunarica 

  KRAPAN, RAŠA, KARLOTA Prostornim  planom  određena  je  zaštita  povijesne  urbanističke  cjeline  Raša,  a  detaljnije  mjere  zaštite odredit će se prostornim planom užeg područja (UPU) i Konzervatorskom podlogom. Posebno  se  ističe  zaštita  graditeljskog  nasljeđa  razdoblja Moderne  arhitekture  te  cjelovito  urbanističko rješenje  Raše  nastalo  između  dva  svjetska  rata.  Za  svaki  zahvat  na  građevinama  tog  tipa  potrebno  je ishođenje suglasnosti nadležne konzervatorske službe.  Popis kulturnih dobara:  Raša ‐ urbanistička cjelina   ‐ prijedlog za upis u Registar nepokretnih kulturnih dobara, kategorija 1 Crkva Sv. Barbare, Raša ‐ prijedlog za upis u Registar nepokretnih kulturnih dobara, kategorija 1 Građevine raškog rudnika ‐ prijedlog za upis u Registar nepokretnih kulturnih dobara, kategorija 1 Postrojenje i oprema rudnika ‐ prijedlog za upis u Registar nepokretnih kulturnih dobara, kategorija 1 Dolina rijeke Raše ‐  zaštita ovim Prostornim planom, prijedlog kategorije 2.  Za građevinsko područje naselja Raša ‐ Krapan određena je obveza izrade Urbanističkog plana uređenja.  VLAŠKA  Za  Područje  Vlaška  Prostornim  je  planom  određena  proizvodna  ‐  pretežito  zanatska  namjena  (I2)  na površini od 2,8 ha. Na tom je području  moguća gradnja građevina proizvodnih – zanatskih djelatnosti, kao i građevine trgovačke djelatnosti (skladišta, hladnjače, trgovina na veliko i sl.), uslužne i komunalno servisne građevine,  te  potrebna  infrastrukturna mreža  i  prateće  infrastrukturne  građevine.  Ne mogu  se  graditi građevine (zgrade) stambene, niti javne i društvene namjene.   Planom je određena zaštita:  Termoelektrana Vlaška ‐ ZPP ‐  zaštita ovim Prostornim planom, prijedlog kategorije 2 Dolina rijeke Raše ‐ ZPP ‐  zaštita ovim Prostornim planom, prijedlog kategorije 2  Za  građevinsko  područje  Vlaška  (gospodarske  –  proizvodne  namjene  (pretežito  zanatske))  propisana  je obveza izrade Urbanističkog plana uređenja     

 ŠTALIJE  Za Područje Štalije Prostornim  je planom određena proizvodna  ‐ pretežito  industrijska namjena  (I1) na površini od 31,82 ha. Na tom je području moguća gradnja građevina proizvodnih – industrijskih ili zanatskih djelatnosti  (proizvodnja,  prerađivačka  djelatnost,  obrtništvo,  servisi  i  sl.),  kao  i  građevine  trgovačke djelatnosti  (skladišta,  hladnjače,  trgovina  na  veliko  i  sl.),  uslužne  i  komunalno  servisne  građevine,  te potrebna infrastrukturna mreža i infrastrukturne građevine. Unutar građevinskog područja Štalije mogu se graditi i građevine lučke i brodograđevne djelatnosti.   U  okviru  gospodarske  namjene  mogu  se  obavljati  uslužne,  trgovačke,  ugostiteljsko  turističke  i  slične djelatnosti  koje  svojim  funkcioniranjem  neposredno  ili  posredno  ne  premašuju  dozvoljene  vrijednosti emisija štetnih tvari i utjecaja u okoliš za stambene zone.  Za građevinsko područje Štalije – proizvodne namjene  (pretežito  industrijske) propisana  je obveza  izrade Urbanističkog plana uređenja    BRŠICA  Za  Područje  Bršica  Prostornim  je  planom  određena  namjena  infrastrukturnih  sustava  (IS)  Luka  Bršica (8,71ha), Suha marina Bršica (17,52 ha) Ta su  području namijenjena gradnji isključivo građevina prometa i infrastrukture i pratećih prostora.  Građevine koje će se graditi u ovim građevinskim područjima ne mogu biti stambene niti smještajne, a niti mogu imati prostorije takve namjene.  Područje Luka Bršica namijenjeno  je gradnji tehnoloških građevina  i uređaja za potrebe  luke otvorene za javni  promet  osobitog  međunarodnog  gospodarskog  značaja  Raša‐Bršica  i  luke  posebne  namjene županijskog značaja – marine Bršica. U ovom građevinskom području, u okviru marine Bršica, moguća  je gradnja  i uređenje pratećih ugostiteljskih, trgovačkih, uslužnih, servisnih, agencijskih, sportskih  i zabavnih djelatnosti.  Područje  Suha  marina  Bršica  namijenjeno  je  gradnji  tehnoloških  građevina  i  uređaja  za  potrebe  luke posebne namjene državnog značaja. U ovom području moguća je gradnja i uređenje pratećih ugostiteljskih, trgovačkih, uslužnih, agencijskih, sportskih i zabavnih djelatnosti.  U skladu s važećim propisima o morskim lukama u morskom području lučkog područja Raša‐Bršica akvatorij se može namijeniti: ‐ morskoj luci  otvorenoj za javni promet osobitog međunarodnog gospodarskog značaja (Raša‐ Bršica), ‐ morskoj luci otvorenoj za javni promet lokalnog značaja (Trget), u kojoj se može organizirati komunalni 

privez sportskih i rekreativnih plovila građana najvećeg kapaciteta 200 vezova u moru, ‐ morskoj luci posebne namjene državnog značaja, u kojoj će se obavljati djelatnosti nautičkog turizma – 

suha marina Bršica, najvećeg kapaciteta 200 vezova u moru i 1.000 na kopnu, ‐ morskoj luci posebne namjene županijskog značaja, u kojoj će se obavljati djelatnosti nautičkog turizma 

– marina Bršica, najvećeg kapaciteta 150 vezova u moru, ‐ stalnom graničnom pomorskom prijelazu državnog značaja II. kategorije Raša – Bršica.  Prostornim planom predviđa se zaštita  industrijske baštine  i to Luke Bršica u stausu zaštite  ‐ zaštita ovim Prostornim planom s prijedlogom 3. kategorije.   Za  svako od građevinskih područja  infrastrukturnih  sustava  ‐ Luka Bršica  i Suha marina Bršica Planom  je propisana obveza izrade Urbanističkih plan uređenja.   

                                              

                                   IZVOR: PROSTORNI PLAN UREĐENJA OPĆINE RAŠA  Izrađivač: URBIS 72 d.d. Pula, odgovorna osoba: Dragan Radolović, dipl.ing.arh.          

     Zona 3 : Podlabin ‐ Labin – Principi – Rabac – Teleferika RUDNIK KULTURE : MUZEJ INDUSTRIJE I RUDARSTVA    

                                           ZNANSTVENO‐UMJETNIČKA AKADEMIJA                     Podlabin je nastao 30‐ih godina 20. st. kao moderan industrijski grad. Planirana i izgrađena u rekordnom roku prema jasnim kanonima ranog talijanskog modernizma, podlabinska je urbana struktura, kao i pojedinačne građevine, zaštićeno kulturno dobro visoke spomeničke i kulturne vrijednosti. Središnja točka Podzemnog grada i centralno područje Podlabina – Pijacal, sa svojim je podzemnim prostorijama ujedno spomenik modernizacije i industrijalizacije, ali i središte cijele regije. Velika je i  prisutnost rudarskog nasljeđa jer se neke površinske točke, od Labina na brdu do Rapca na obali mora, izravno vežu na podzemlje. Šira okolica obiluje lokalitetima i građevinama izuzetnih povijesnih, ambijentalnih i  kulturnih vrijednosti.  Razmatranjem prostorno‐planske dokumentacije, vrednovanjem potencijala i razvojnih tendencija prostora u širem radijusu Podlabina, predlaže se razvoj koji će ići u smjeru razvoja kulturnih djelatnosti okupljenih oko kulturno‐umjetničkih, muzejskih i edukativnih djelatnosti.  U području Rapca predlaže se razvoj u smjeru turističke namjene te komplementarnih programa kao što su sport, rekreacija i zabava (Teleferika). Osim za turističku namjenu, lokacije rudarskog nasljeđa treba koristiti i kao točke izuzetnih krajobraznih obilježja i turističke punktove (žičara). Trokut koji spaja tri odvojene prostorne cjeline (Podlabin – Rabac – Labin) , vrlo specifičnih ambijentalnih i povijesnih značajki, treba razvijati kao prvu fazu realizacije projekta. Iskustva industrijskog kompleksa Piazzal s kulturnim, umjetničkim i društvenim značajkama treba povezati vertikalom šohta gdje će se nalaziti podzemni centar s odjelom Muzeja rudarstva i energetike te prostorima umjetničko‐znanstvene akademije. Od tamo se podzemnim transportom kreće prema Rapcu, a na pola se puta se nalazi odzračnik Principi kojime se podzemlje i nadzemlje spajaju zvučnim efektima. Nastavak podzemnog putovanja prema Rapcu završava na plaži, odakle se može nastaviti plovnim putem, što otvara mnoštvo mogućnosti. Povratak na početak kreće žičarom preko starog grada čije ambijentalne kvalitete u potpunosti odudaraju od svega dosada viđenog. Povratak na početnu točku moguć je eskalatorom sa sjevernih obronaka Starog grada prema Piazzalu. 

Podlabin‐ Piazzal        zem. šir: 45,05°N     zem.duž: 14,07°E     nmv: 224 m     ~P  obuhvat: 57 360 m2     ~P  objekata: 3 500 m2         Bivši  industrijski kompleks u Podlabinu – Piazzal nalazi se centru podzemnog kompleksa.   Na najnižoj koti nalazi se ranžirno prometno čvorište za transport rudara i sirovine. Okno Podlabin spojeno je na 8 horizont podzemne  infrastrukture te se  izravno veže na većinu točaka podzemne  i nadzemne  infrastrukture. Ispod razine donje kote potkopa nalazi se  i potkop za gravitacijsku odvodnju koji završava u Rapcu.  Industrijski kompleks  izmijenio  je  funkciju,  pošto  je  dio  objekata  privatizirano. Današnja  funkcija  nadzemnog  dijela kompleksa  je mješovita od  trgovačke  i gospodarske do kulturne namjene u centralnom dijelu kompleksa (Lamparna).  Prošle  godine  započela  je  rekonstrukcija  i  adaptacija  dijelova  upravne  zgrade  (direkcija)  u Gradsku  knjižnicu. Neki od  vrijednih objekata  industrijsko‐  arhitektonskog nasljeđa  (izvozni  šoht  i  veliko kupatilo) u lošem su stanju (narušena statika, propadanje sekundarne konstrukcije, neadekvatna funkcija) te  je  potrebno  pristupiti  njihovoj  sanaciji;  Prostornim  planom  predviđa  se  izrada  cjelovitog  Detaljnog urbanističkog plana za Piazzal.  PROSTORNO‐PLANSKA DOKUMENTACIJA Osnovni  dokument  u  okviru  kojeg  su  definirane  smjernice  prostornog  razvoja  lokacije  je  Prostorni  Plan Uređenja Labina izrađen 2006., s projekcijom do 2020. godine. Tijekom 2011. Izrađene su izmjene i dopune ovoga plana. Prema  tom  su planu  zgrade bivšeg  rudarskog kompleksa na Piazzalu, u neposrednoj blizini šohta, određene za društvenu i kulturnu namjenu. Prema PPU Labina, za cijelo područje Piazzala uvedena je obaveza izrade Urbanističkog plana uređenja. Ovaj plan nije izrađen pa je za sada samo PPU Labina okvir za bilo kakve intervencije u prostoru. Drugi dokument koji definira lokaciju je arhitektonsko‐urbanističko rješenje za zgradu lamparne i rudarskog kupatila,  zgradu  direkcije  rudnika  te  okolnog  prostora  sa  šohtom  i  toplom  vezom.  Rješenje  je  izabrano temeljem  javnog arhitektonskog natječaja 2007. godine. Programom natječaja definirana  je prenamjena ovog  dijela  bivšeg  rudarskog  kompleksa  u  multimedijalni  kulturni  centar  s  medijatekom  i  Gradskom knjižnicom  te  dijelom  stalnog  postava Muzeja  rudarstva,  s  popratnim  turističkim  sadržajima.  2008.  se pristupilo  realizaciji  javne  knjižnice  u  zgradi  direkcije  rudnika,  dok  ostali  dijelovi  kompleksa  (lamparna  i kupatilo  te  otvoreni  javni  prostori)  i  dalje  služe  dosadašnjim  funkcijama.  U  lamparni  je  smješten  KUC Lamparna  i manje  privatne  tvrtke,  a  kupatilu,  bez  adekvatnih mjera  sanacije,  prijeti  urušavanje.  Zgradi šohta također je ozbiljno narušena fizika uslijed dotrajalosti.   MJERE ZAŠTITE Dio Podlabina, s rudarsko‐industrijskom cjelinom, Prostornim je Planom Labina predložen za stavljanje pod preventivnu  zaštitu  te  je  obuhvaćen  detaljnim  urbanističkim  planom  Piazzala,  u  kojem  će  se  definirati mogući zahvati u prostoru. Do donošenja detaljnog urbanističkog plana unutar ovog prostora nije moguća nikakva interpolacija novih građevina, kao ni bilo kakvi zahvati na originalnoj konstrukciji i oblikovanju. Do donošenja  Plana  moguće  su  samo  rekonstrukcije  postojećih  objekata  unutar  postojećih  gabarita  (bez izmjene originalnog oblikovanja) uz prethodno odobrenje Konzervatorskog odjela.  

Za  svaku  se  pojedinačnu  građevinu  spomenik  kulturne  baštine,  kao  najmanja  granica  zaštite,  određuje pripadna parcela ili njezin povijesni dio, odnosno područje označeno kao prostorna međa kulturnog dobra aktom o  registraciji Uprave  za  zaštitu  kulturne baštine Ministarstva  kulture.  Spomenici  kulturne baštine obnavljaju se cjelovito, zajedno s njihovim okolišem (okućnicom, dvorištem, pristupom i slično), u skladu s posebnim uvjetima i uz prethodno odobrenje nadležnog Konzervatorskog odjela. Prostornim planom Grada Labina, a prema Konzervatorskoj studiji Piazzala,  izvozni toranj (šoht) s toplom vezom  i podzemne  jamske prostorije bivšeg IU Raše, određene su za zaštitu. Rješenjem Ministarstva Kulture RH iz 2006. godine cijeli je rudarsko‐industrijski kompleks Piazzal dobio status kulturnog dobra.  Urbanističko‐arhitektonskim projektom Labin Podzemni grad XXI predlaže  se dodatna  zaštita podzemnih prostorija  infrastrukturnog  čvorišta  za  transport  uglja  i  drugih  sekundarnih  prostorija  (odvodnja, odzračivanje, skladištenje). Zaštita polazi od: ‐ utvrđivanja postojećeg stanja ‐ opredjeljenja međunarodnih konvencija, preporuka i drugih dokumenata o zaštiti kulturne baštine ‐ rezolucije o obnovi Hrvatske kulturne baštine  ‐ nacionalnog programa zaštite, očuvanja i obnove kulturnih dobara ‐ obveza koje proizlaze iz Prostornog plana Istarske županije ‐ obaveza koje proizlaze iz Prostornog plana Grada Labina.   NAMJENA Podlabinski kompleks pretežito  je društvene namjene s  izraženim  infrastrukturnim obilježjima prometnog čvorišta. Podzemno  će se obuhvat ograničiti u zoni  infrastrukturnog  čvorišta koje spaja potpkope prema Plominu,  Krapnu  i  Vinežu  te  je  potkopom  za  gravitacijsku  odvodnju  vezano  s  Rapcem.  U  ovoj  se  zoni  predviđa   središte podzemnog grada s centralnim društvenim, kulturnim  i  turističkim sadržajima. Najveći po obimu su društveni sadržaji namijenjeni transferu putnika prema drugim sektorima podzemnog grada te podzemni kompleks umjetničke i znanstvene akademije. Odjel Muzeja rudarstva i energetike odnosi se na medijateku koja  se veže na Lamparnu vertikalnom vezom. Turistički  sadržaji  trebaju biti prisutni kako bi upotpunjavali društvene i kulturne sadržaje.  Podzemni je kompleks s nadzemljem povezan vertikalnom vezom, gdje se nalaze javni i kulturni sadržaji na Piazzalu  u  Podlabinu.  Prema  Prostornom  planu  Grada  Labina,  konzervatorskoj  studiji  te  detaljnom urbanističkom  i  arhitektonskom  rješenju  zgrada  lamparne  bivšeg  rudarskog  kupatila,  nadzemni  će kompleks postati dio muzejskog postava rudnika (Lamparna), multimedijalnog centra (kupatilo) te gradske knjižnice i medijateke (direkcija).   PROGRAM NAMJENE PODZEMNOG PROSTORA 

i) Društvena  i  javna  namjena:  predlaže  se  rekonstrukcija  podzemne  infrastrukture  koja  bi  trebala služiti  za  transfer  putnika  u  vertikalnim  i  horizontalnim  pravcima.  Dolazak  posjetitelja  iz nadzemlja Podlabina, povezivanje trasa prema Krapnu, Vinežu  i Plominu te transfer putnika na nižu razinu i prometovanje prema Rapcu, čini tehničke zahtjeve koje treba zadovoljiti podzemno prometno čvorište. Servisni prostori poput stajališta, perona i odmorišta trebaju biti optimalno zadovoljeni i uklopljeni u ostatak cjeline što ga čine drugi društveni i javni prostori. 

Program  prostornih  potreba  treba  zadovoljiti:  stajališta  za  električni  shutle  autobus,  stajališta  za  lift, servisne  informacijske  prostore  (zajedno  do  500m2),  manje  prostore  namijenjene  odmoru  i  okrijepi putnika (do 100m2), polivalentne prostore za događanja u podzemlju (do 200m2).  

ii) Kulturna namjena: predlaže  se  rekonstrukcija  i  izgradnja dodatnih prostora namijenjenih Muzeju rudarstva i energetike te polivalentnih prostora za kulturna događanja. 

Program  prostornih  potreba  treba  zadovoljiti:  prostore  muzeja  koji  trebaju  imati  medijatečno‐informativno‐dokumentacijski  karakter  (do  150m2),  polivalentne  prostore  za  kulturna  događanja  (do 500m2) 

 iii) Edukativna  namjena:  predlaže  se  izgradnja  podzemnih  kapaciteta  za  umjetničko‐znanstvenu 

akademiju koja će s Muzejom  i ostalim kulturno‐društvenim sadržajima biti povezana režimom komplementarnog korištenja po time‐share modelu. 

Program prostornih potreba treba zadovoljiti: laboratorije i praktikume za polaznike akademije (do 600m2) te  studija  i  radne  prostore  za  umjetnike  (400m2).  Ostala  infrastruktura  i  servisni  prostori  trebaju  biti izvedeni optimalno prema organizaciji cjeline prostora  i pri  tome poštujući  tehnička ograničenja kopanja (do 300m2).  

iv) Turistička  namjena:  predlaže  se  izgradnja  minimalnih  turističkih  kapaciteta  koji  će  servisirati promet turista prema  izraženijim turističkim odredištima  (Rabac). Društveno‐kulturni sadržaji  i sadržaji  umjetničko‐znanstvene  akademije  će  komplementirati  turističku  ponudu.  Zato prostorna  organizacija  ovih  sadržaja  (poluzatvoreni  prostori  akademije)  mora  omogućiti djelomičnu slobodu pristupa javnosti. 

Program prostornih potreba treba zadovoljiti: moguće  je u potpunosti zadovoljiti postojećim programom potreba navedenim pod i) i ii).  PROGRAM NAMJENE NADZEMNIH PROSTORA  S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ rekonstrukcija i uređenje centralnog dijela kompleksa Pijacal (Detaljni plan uređenja) ‐ postupna transformacija i korekcija nekih namjena i djelatnosti ‐ sanacija i rekonstrukcija objekata koji nisu izvedeni prema konzervatorskim smjernicama ‐ prenamjena  građevinskog  fonda  u  javnu  društveno‐kulturnu  namjenu  (gradska  knjižnica, 

multimedijalni centar, Muzej rudarstva i energetike, Lamparna) ‐ obnova i aktiviranje rudarskog šohta ‐ razvoj turističkih sadržaja (Lamparna) ‐ pješačko povezivanje sa starim Labinom (eskalator kod ribarnice). 

 Sukladno tome u starom gradu Labinu potrebno je izgraditi sljedeće kapacitete  

‐ uređenje pješačke veze prema Podlabinu (eskalator kod ribarnice) ‐ izgradnja terminala žičare prema Rapcu (na jugoistočnoj strani gradskih zidina). 

                      

Principi 

     zem. šir: 45,05°N    zem.duž: 14,08°E    nmv: 133 m    ~P  obuhvat: 400 m2    ~P  objekata: 0 m2  

 

       Principi  su  imali  funkciju  odzračivanje  rudnika,  iskopano  na  istoimenoj  planinskoj  uzvisini  na  pola  puta između Starog Grada Labina i Rapca. Smješteno između građevinskog područja Labina i Rapca, uz pješačku stazu  (tkz. „Trim stazu“) koja povezuje dva naselja, a županijska ga cesta dijeli od građevinskog područja zaseoka Smolići. Okno  je cca 500 metara udaljeno od moguće trase žičare Labin – Rabac te  je to moguća  lokacija 

jedne od stanica žičare.  

  S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ proširenje vertikalnog odzračnika prema rudničkom potkopu Podlabin – Rabac ‐ izvedba trajne umjetničke zvučne instalacije koja će zvukom povezati podzemlje s površinom  ‐ izgradnja planinarskog vidikovca s odmorištem uz planinarsku stazu Labin – Rabac ‐ izgradnja stanice žičare.  

                

 

Rabac          zem. šir: 45,04°N   zem.duž: 14,09°E   nmv: 12 m   ~P  obuhvat: 400 m2   ~P  objekata: 0 m2     

 

 

Stambeno turističko naselje Rabac, dio je Grada Labina, a smješteno je na obroncima južno od platoa naselja Ripenda s pogledom na obronke zaštićenog krajobraza. Iz naselja se pružaju vizure na Stari Grad Labin i na otok Cres. Rabački zaljev jedan je od niza zaljeva razvedene istočne obale Istarskog poluotoka koji bio je prikladan za korištenje prvo kao ribarske luke, zatim industrijske (transport boksita), a zatim razvojem turizma i kao sportska lučica.  Obala rabačkog zaljeva iz koju se nalaze lokaliteti (Zapadna obala) je strma i teško pristupačna. Pokrivena je šumom i vrlo je vrijedan pejzažni prostor koji je zbog svoje kvalitete stavljen pod zaštitu 1973. godine kao značajni krajobraz ‐ područje između Labina, Rapca i uvale Prklog. Naselje Rabac je do 20. stoljeća bilo malo ribarsko naselje, a kao ljetovalište počinje se razvijati prije prvog svjetskog rata. Naglu izgradnju doživljava sedamdesetih godina 20. stoljeća kada je započela intenzivna turistička izgradnja (hoteli u Maslinici, zatim potez prema Lanterni, a od osamdesetih i daljnje širenja hotela uz obalu Girandela).   Potkop u Rapcu je po tipu niskop (gotovo horizontalan ukop u stijenu), koji je služio za gravitacijsku odvodnju oborinskih voda iz sustava 8. horizonta. Lokacija Rabac je tako izravno spojena s ostalim točkama na 8. horizontu (Krapan, Podlabin, Ripenda, Plomin  te lokacija uz potkop Leone – Vinež, Štrmac, Dobrova). U okolini potkopa izgrađen je podzid te odvodni kanal kojim se oborinska voda ulijevala u more. Ulaz ne zauzima veliku površinu te je gotovo neprimjetan.   NAMJENA Zbog svog vrlo vrijednog mikroambijenta, blizine mora, mediteranske šume te činjenice da se Rabac razvija u smjeru turističkog centra, lokacija Rabac i podzemni krak Podlabin – Rabac od vitalnog je značaja za razvoj podzemnog kompleksa te je nositelj rekreativnih i turističkih funkcija. Treba koristiti izvanredne ambijentalne kvalitete koje nastaju potencijalnim spajanjem suprotnosti: mrak iz podzemnog svijeta koji se pretvara u sunčani ambijent na plaži. S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ uređenje plaže Maslinica za sportsko‐rekreativne aktivnosti namijenjene sportovima na moru ‐ markiranje ulaza u rudnik i obilježavanje u skladu s Muzejom rudarstva i energetike ‐ izgradnja terminala turističkog mini‐autobusa ‐ proširenje potkopa Rabac–Podlabin za transport električnim mini‐autobusom ‐ izgradnja podzemnih kapaciteta u turističke svrhe (welness).  

 

Teleferika      zem. šir: 45,04°N   zem.duž: 14,09°E   nmv: 12 m   ~P  obuhvat: 2 110 m2   ~P  objekata: 600 m2        U relativnoj blizini potkopa Rabac (pješačka razdaljina, uz obalnu liniju prema jugozapadu) nalazi se napuštena transportna infrastruktura žičare (teleferike) kojom se početkom XX stoljeća vršio transport boksita. Riječ je o prihvatnom terminalu za separaciju i utovar boksita lokalno poznatim pod nazivom teleferika. Transport se  vršio na relaciji Cerje – Luka Rabac. Riječ je o prihvatnom terminalu koji se sastoji od: terminala za prihvat košara s teretom, pogona za separaciju, pokretne traka s terminalom za utovar i privezišta za brodove, te armiranog betonskog podzida sa stupovima na kojima se stajali kablovi. Zbog svojeg vrlo vrijednog mikroambijenta, blizine mora, mediteranske šume (visoka stabla čempresa)  te činjenice da se Rabac razvija u smjeru turističkog centra, lokacija Teleferike potencijalno je značajna za razvoj rekreativnih i turističkih funkcija.   NAMJENA S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju  i/ili uz prijedlog  izmjena  i dopuna  iste predlaže se: 

‐ valorizacija i rekonstrukcija lokaliteta Teleferike boksita ‐ prenamjena i nadogradnja lokaliteta u turističke i sportsko‐rekreativne svrhe  ‐ uređenje punkta na pješačkoj stazi uz more Rabac – Prklog ‐ izgradnja terminala nove žičare Teleferika – Lovranci – Principi – Labin  ‐ montaža pontonskog privezišta za male sportske jedriličare 

                   

                                                      

PRILOG 2 :            izvadak iz prostorno‐planske dokumentacije Grada Labina PODLABIN – PIACAL (Grad Labin) 

Prostorni plan uređenja Grada Labina ističe načelna opredjeljenja o određivanju namjena površina, a uvjete za namjenu površina unutar grada Labina i Rapca određuju detaljniji  Urbanistički planovi uređenja. Propisana je obvezna izrada UPU Labina i Presike u obuhvatu kojega je i zona Pijacal. Grad Labin trebao bi transformirati svoj industrijski razvojni put u postindustrijsku fazu u kojoj će nove tehnologije potiskivati tradicionalnu proizvodnju. Prostori nekadašnjih pogona mogu se transformirati za novu proizvodnju, ali se neki predviđaju za rekonstrukciju u društveno, kulturne i javne sadržaje (prostor Piacala).  Predlaže se prenamjena rudarskih podzemnih prostora u posebnu kulturnu i javnu namjenu (Labin‐podzemni grad). To se odnosi naročito na onu industrijsku arhitekturu koja ima posebne oblikovne kvalitete.  Prostornim planom je određena zaštita slijedećih nepokretnih kulturnih dobara: ‐    urbane cjeline ili njenog dijela:  2. Dio urbane cjeline ‐ Podlabin ‐ dio Podlabina sa rudarsko‐industrijskom cjelinom – preventivna zaštita  građevine ili njenog dijela (pojedinačno navedene),industrijska baština ‐ elemente Labinskog rudnika potrebno je zaštititi u vanjskom prostoru i u podzemnim dijelovima dvorane i tunela. U elemente industrijske baštine spadaju građevine podzemni prostori,  strojevi i tehnički objekti ulaza, djelovi liftova i žičara.  ZAŠTITA KULTURNE BAŠTINE ‐ registrirani spomenici kulturne baštine državne i županijske razine značaja na području Grada Labina jesu: Pravni status zaštite je dan sljedećim kategorijama: R kulturno dobro upisano u Registar nepokretnih kulturnih dobara, PPZ  prijedlog za preventivnu zaštitu, PR prijedlog za upis u Registar, ZPP  zaštita Prostornim planom  REGISTRIRANE CIVILNE GRAĐEVINE: reg. broj  MJESTO  OBJEKTI 439  Labin  Izvozni toranj (“šoht”) s “toplom vezom” i podzemne jamske 

prostorije bivšeg IU “Raša” POVIJESNA NASELJA I DIJELOVI NASELJA:   GRADSKIH OBILJEŽJA 

 Status zaštite postojeći 

Status zaštite planirani 

Prijedlog kategorije 

36  Podlabin ‐ urbanistička cjelina    PPZ  1 POVIJESNI SKLOPOVI ILI GRAĐEVINE:   CIVILNE GRAĐEVINE  Status 

zaštite postojeći 

Status zaštite planirani 

Prijedlog kategorije 

57  Naša kuća (Casa nostra  ‐ objekt u kojem je donesena odluka o proglašenju Labinske republike),Labin 

R  R  1 

ELEMENTI INDUSTRIJSKE ARHITEKTURE, POSTROJENJA I INFRASTRUKTURE   GRAĐEVINE LABINSKOG RUDNIKA  Status 

zaštite postojeći 

Status zaštite planirani 

Prijedlog kategorije 

124  Izvozni toranj (“šoht”) s “toplom vezom” i podzemne jamske prostorije bivšeg IU “Raša” 

R  R  1 

125  Građevine labinskog rudnika    PPZ  1 126  Postrojenje i oprema    PPZ  1 22*  podzemni tuneli labinskog rudnika    ZPP  2 Posebne mjere zaštite kulturnog dobra 

Industrijska baština Elemente Labinskog rudinika potrebno je zaštititi u vanjskom prastori i u podzemnim dijelovima dvorane i tunela. U elemente industrijske beštine spadaju građevine podzemni prostori,  strojevi i tehnički objekti ulaza, djelovi liftova i žičara. Prostornim Planom utvrđena se obvezna izrada Urbanističkog plan uređenja Labina i Presike te obveza provođenja urbanističko‐arhitektonskih natječaja za slijedeće građevine i područja: muzej rudarenja Labin,glazbena škola,kazališta i scenski prostori.                                      Među osnovnim ciljevima prostornog uređenja značajnima za grad Labin na prostoru Podlabina važno je izdvojiti:  ‐ formiranje kulturno umjetničkog centra, čija će ponuda u budućnosti biti temeljena na kulturnoj baštini stvorenoj u prošlosti, kao i na suvremenoj kulturnoj ponudi ‐ prostor Podlabina je potrebno formirati u namjeni i korištenju kao kulturni gradski centar ne samo Grada Labina već i Labinštine ‐ očuvati zatečene pejzažne i kulturne vrijednosti prostora  

‐ planiranje izgradnje novog prometnog sustava uključuje: formiranje obilaznice Podlabina, uspostavljanje kolno‐pješačke osi u Podlabinu (kolno‐pješačka zona u centru Podlabina uz crkvu, školu) te izgradnja eskalatora od Podlabina prema starom gradu te žičare koja od Rapca prema Starom gradu   Osim stare gradske jezgre koja predstavlja kulturno‐povijesni centar grada, te centra u Podlabinu sa svojim vjerskim, obrazovnim i trgovačkim sadržajima, rekonstrukcijom i prenamjenom stare industrijske zone u Podlabinu dobiti će se novi veliki gradski centar u kojem su mogući raznoliki javni sadržaji, od kulturnih, obrazovnih i upravnih, do poslovnih i trgovačkih, a njihovu organizaciju potrebno je postići na način da se maksimalno očuva urbanističko‐arhitektonska i povijesna vrijednost stare industrijske zone Pijacal. Transformacija stare industrijske zone Pijacal u novu poslovnu i društvenu namjenu dati će gradu novi visoko urbanizirani gradski prostor, bogat novim javnim sadržajima.   Planirane pješačke površine: ‐ kolno‐pješačka os sa trgom u Podlabinu koja će se ostvariti pretvaranjem postojeće prometnice u kolno‐pješačku (kolno – pješačka zona u centru Podlabina uz crkvu, školu i trg),  ‐ sustav trgova i pješačkih ulica u novom gradskom centru Pijacal, ‐ šetnica uz trasu novo planiranog pomičnog stubišta ili žičare prema Starom gradu,  

Alternativni oblici javnog prijevoza ‐ žičara prema Rapcu te pomično stubište ili žičara prema Podlabinu.  Žičara ‐ povezuje Stari grad Labin sa stambeno – turističkim naseljem Rabac, prolazi kroz značajni krajobraz Labin – Rabac ‐ Prklog. Dvije ulazno‐silazne stanice su Stari grad i Uvala Maslinica. Pomično stubište ili žičara ‐ povezivanje starogradske jezgre Labina s parkiralištem u podnožju starogradske jezgre izgradnjom pomičnog stubišta ili žičare i pješačkom stazom.      

 Uvjeti i način gradnje u Podlabinu: U zoni Podlabina predviđena je gradnja novog gradskog centra s javnim i društvenim, te poslovnim sadržajima na obuhvatu starog rudarskog kompleksa u Podlabinu.  Rekonstrukcija Pijacala u Novi gradski centar Pijacal moguća je jedino putem Detaljnog plana uređenja novog gradskog centra Pijacal koji će se izraditi nakon provedenog urbanističko‐arhitektonskog natječaja za cjelovito područje.  ‐stambene građevine: Postojeće urbane vile – zona Vilete Područje Vileta je predloženo za zaštitu Konzervatorskom studijom i PPU Grada Labina. Stambena podcjelina Vilete je dovršena cjelina koja pripada urbanoj cjelini Podlabin kao posebna stambena tipologija, gdje je moguće jedino održavanje i obnova, te rekonstrukcija postojećih građevina unutar postojećih gabarita. Potrebno je očuvati i način uređenja okućnice s karakterističnim pergolama s vinovom lozom. Zeleni prostori između nizova vileta moraju ostati neizgrađeni te se mogu uređivati jedino kao vrtovi.  Postojeće višestambene građevine – zona Podlabin Podcjelina višestambenih zgrada (13 kazarmona) i urbanih vila (kazakape) s pojedinačnim stambenim građevinama manje gustoće te poslovnim zgradama ‐ izgrađena 30ih godina 20og stoljeća predložena je za registraciju i za zaštitu PPU‐om Grada Labina.  

Postojeće urbane vile i višestambene građevine moguće je rekonstruirati unutar postojećih gabarita bez promjene namjene i prema uvjetima konzervatorske studije.  ‐tematski parkovi (Z4) Tematski parkovi su javni parkovi posebnog sadržaja planirani na specifičnim lokacijama u naselju. Tematski park zapadno od „Pijacala“ – park koji je namijenjen raznim sportskim sadržajima…… Sadržaj tematskih parkova moguće je dopuniti sadržajima te postaviti nadstrešnice, paviljone, instalacije i sl u funkciji tematskog parka (kulturno, obrazovni, scenski ili izložbeni sadržaj) te kao zaštita od atmosferilija za korisnike parka.   Mjere zaštite prirodnih vrijednosti i posebnosti i kulturno‐povijesnih i ambijentalnih cjelina Planom se štite slijedeći pejzažni prostori: Podnožje starogradskog stošca, Pogled na Podlabin sa zapada Poljoprivredna polja Podlabina (Tonci) Planom se štite posebne urbane točke: Pomično stubište ili žičara (stara ribarnica), Žičara Labin – Rabac, „Šoht“  Zaštita kulturno povijesnih vrijednosti                                    

Urbana cjelina – Podlabin  UPUom štiti se urbanizam Moderne u Podlabinu očuvanjem postojeće organizacije prostora, komunikacija, arhitektonskog oblikovanja i gabarita postojećih građevina, kao i očuvanjem osnovnih vizura ove urbane cjeline i njezine siluete. Dio Podlabina sa rudarsko‐industrijskom cjelinom Pijacal zaštićen je kao kulturno dobro i upisano u Registar kulturnih dobara – Listu zaštićenih kulturnih dobara pod br. Z‐2719, dok je za preostali dio rudarskog naselja Podlabin predloženo donošenje rješenja o utvrđivanju svojstva kulturnog dobra, 1. kategorije zaštite.  Uvjeti i smjernice za izradu Detaljnog plana uređenja novog gradskog centra Pijacal: ‐ predviđen je na prostoru starog rudarskog kompleksa u Podlabinu  ‐ transformacija novim kulturnim i poslovnim sadržajima  ‐  prenamjena postojećih građevina u nove sadržaje javne i društvene namjene: ‐ muzej rudarenja Labin,  ‐ višenamjenska dvorana (scenski i galerijski i slični sadržaji) ‐ glazbena škola,  ‐ vanjski scenski prostori,  ‐ administrativno – upravni sadržaji,  ‐ prateći sadržaji vjerske namjene,  ‐ poslovno – trgovačka i uslužna namjena.  Prije izrade DPU‐a potrebno je provesti urbanističko‐arhitektonski natječaj za područje Pijacala prema slijedećim uvjetima: cilj ‐  kvalitetno rješenje transformacije starog rudarskog kompleksa u Novi gradski centar Pijacal s novim kulturnim i poslovnim sadržajima,  cilj ‐  dobiti rješenja za smještaj višenamjenske dvorane s pripadajućim vanjskim prostorima, trgom i otvorenom scenom te Muzej rudarenja na zatvorenom i otvorenom prostoru na području oko šohta građevinu u kojoj se planira smjestiti višenamjenska dvorana moguće je rekonstruirati ili izgraditi zamjensku građevinu sa maksimalnim tlocrtnim i visinskim gabaritima postojeće građevine te prenamijeniti u javnu i društvenu namjenu, preispitati prostorne mogućnosti i razmještaj ostalih predviđenih sadržaja (glazbena škola, administrativno‐upravni sadržaji, prateći sadržaji vjerske namjene, poslovno‐trgovački i uslužni sadržaji) u postojećim i/ili novim građevinama, preispitati mogućnost prenamjene građevine mješovite namjene – pretežito stambene (M1) u javnu i društvenu ili poslovnu namjenu, dati cjelovito prometno rješenje koje obuhvaća:  rješenje pristupa i smještaja javne garaže na sjevernom dijelu centra (‐2Po+P+2 ili Po+S+P+2) izgrađene tlocrtne površine 1600 m2 za minimalno 250 PM,  ‐ ostali dio parkirališnih potreba smjestiti na razini ulica te jednim manjim dijelom unutar pojasa zaštitnog zelenila prema obilaznici Podlabina, poštivati uvjete iz Konzervatorske studije izrađene od "ASK Atelier" d.o.o. iz Zagreba i prihvaćene od strane nadležnog Konzervatorskog odjela,  cjelovito rješenje uređenja i svih ostalih vanjskih površina te organizirati pješačko‐kolni sustav koji omogućuje korištenje svih sadržaja i funkcionalne veze prema okolnom prostoru.    Uvjeti za urbanističko‐arhitektonski natječaj za novu javnu parkirališno garažnu građevinu Podlabin kao preduvjet izradi DPUa:  kapacitet min. 60 GPM, smještaj sjeverno – istočno od osnovne škole Ivo Lola Ribar, na mjestu postojećih grupnih garaža, maksimalni gabarit je dvije podzemne i jedna nadzemna etaža, s tim da krov nadzemne etaže ne smije biti viši od visine postojećih garaža  rješenjem se ne smije smanjiti kvaliteta susjednih stambenih građevina maksimalna tlocrtna površina 700 m2, 

krovnu plohu građevine urediti kao pješačku površinu  Obveza izrade urbanističko – arhitektonskih natječaja i stručnih podloga Ovim Planom utvrđuje se obveza izrade urbanističko‐arhitektonskog natječaja ili stručne podloge za slijedeće zahvate u prostoru:  ‐ Obveza provođenja natječaja prije izrade DPU‐a: VI.a.  Urbanističko‐arhitektonski natječaj za novi gradski centar Pijacal. VI.b. Urbanističko‐arhitektonski natječaj za novu javnu parkirališno‐garažnu građevinu Podlabin  ‐ Obveza provođenja natječaja nakon izrade DPU‐a ili stručne podloge: IX.   Urbanističko‐arhitektonski natječaj za pomične stube ili žičaru.  ‐ Obveza izrade stručne podloge: XI.  Stručne podloge varijantnih tehničkih rješenja za pomične stube ili žičaru, XII.  Stručne podloge varijantnih tehničkih rješenja za žičaru Labin – Rabac.   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PRINCIPI   Tek u Prijedlogu izmjena i dopuna PPUGL‐a je prikazan položaj okna u šumskom području, unutar značajnog krajobraza područja Labin – Rabac – Prtlog, van ZOP‐a i izvan građevinskog područja te je predviđena zaštita okna kao elementa industrijske arhitekture. PPPPO značajnog krajobraza područja Labin, Rabac, Prtlog je smanjen pa Prijedlogom Plana ne obuhvaća okno Principi (PPUGL‐om je obuhvat tog Plana obuhvaćao i okno Principi).  Jedan od ciljeva daljnjeg razvoja turizma na području Grada Labina je i razvoj izletničkog i rekreacijskog turizma što je značajno za lokaciju okna. Također je značajni krajobraz, koji je zaštićen od 1973. godine, određen kao područje izletničke rekreacije u kojem je izuzetno moguća gradnja građevina ugostiteljskih i rekreacijskih namjena prema uvjetima zaštite i prostornom planu područja posebnih obilježja te prema Uredbi.  Prostorno – planska dokumentacija kojom su određeni uvjeti rekonstrukcije i prenamjene okna Principi obuhvaća slijedeće prostorno – planske dokumente: 1. Prostorni plan uređenja Grada Labina ‐ usvojeni PPU Grada Labina  2. Prijedlog izmjena i dopuna PPU Grada Labina (Plan u izradi) Prijedlog plana sa javnog uvida (20.09. do 20.10.2010).   

  

 

        

IZVOD IZ TEKSTUALNOG DIJELA PPU GRADA LABINA Mjere zaštite prirodne baštine  Plan je u svoja glavna polazišta uvrstio očuvanje i prezentaciju ljepote krajolika kao osobite vrijednosti za daljnji razvoj prostora. Županijskim planom i Planom određena su područja i lokaliteti osobite vrijednosti, osjetljivosti i ljepote krajolika: ‐ područje između Rapca i Labina, s gustom vegetacijom na strmo položenim padinama  iznad kojih dominira silueta Labina,  Prostornim planom Istarske županije zaštićn je značajni krajobraz ‐ područje između Labina, Rapca i uvale Prklog.  Izgrađene strukture van naselja Izvan građevinskog područja može se planirati izgradnja: građevina infrastrukture (prometne, energetske, komunalne itd.). građevina u funkciji prostora: poljoprivreda, stočarstvo i šumarstvo. stambeno‐gospodarskih građevina poljoprivredne namjene, te građevina u funkciji turizma na seoskim gospodarstvima, osim u ZOP‐u ako nije drukčije određeno ovim Planom. Kriteriji kojima se određuje vrsta, veličina i namjena građevine u prostoru jesu: građevina mora biti u funkciji korištenja prostora (poljoprivredna, stočarska, šumarska, planinarska, sportsko‐rekreacijska i sl), građevina mora imati vlastitu vodoopskrbu, odvodnju i energetski sustav, ukoliko nije moguć priključak na javnu komunalnu infrastrukturu, građevine treba graditi sukladno kriterijima zaštite prostora, vrednovanja krajolika i autohtonog graditeljskog nasljeđa.   Područja za sport i rekreaciju Površine za sport i rekreaciju čine zone izletničke rekreacije i u značajnom krajobrazu područja između Labina, Rapca i uvale Prklog. U zonama izletničke rekreacije predviđen je izletnički i rekreativni turizam – mountain trekking, trim staza, paragliding, sportsko letenje, rekreativno trčanje, biciklizam, konjički sport, plivanje, jedrenje, ronjenje i sl. Građevine ugostiteljske namjene posebnog oblika (izletnička, kupališna ponuda) moguće je smještati i u zaštićenom obalnom pojasu unutar administrativne granice naselja Rabac i prema Prostornom planu područja posebnih obilježja zaštićenog krajolika područja između Labina, Rapca i uvale Prklog. Objekt se gradi kao privremena građevina maksimalne površine 40 m2, sa pristupom sa pješačkog puta i za maksimalno 30 izletničkih mjesta. Ukoliko postoji interes za smještaj sportsko‐rekreacijskih sadržaja na ostalim područjima, na kojima to nije predviđeno ovim Planom i ako nije u sukobu sa planiranom namjenom u Planu, omogućuje se lociranje navedenog sadržaja na ostalim područjima prema odredbama važećih zakonskih propisa i uz suglasnost Poglavarstva Grada Labina. Izgradnja sportskih i pratećih sadržaja bez smještajnih kapaciteta, a čija je ukupna površina pod građevinom iznad 200 m2 određuje se prema prostornom planu područja posebnih obilježja, urbanističkom planu uređenja ili detaljnom planu uređenja.  IZVOR:  PROSTORNI PLAN UREĐENJA GRADA LABINA (SNGL broj 15/04., 04/05. i 17/07.) Izrađivač PPU Grada Labina 2004. te Izmjena i dopuna Plana 2005. i 2007. ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  

PRIJEDLOG IZMJENA I DOPUNA PPUGL‐a (Prijedlog Plana za javnu raspravu, listopad 2010.g.) Izrađivač Prijedloga izmjena i dopuna PPUGL‐a ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.                                          

 RABAC – okno Rabac i Teleferika 

Prostorno – planska dokumentacija kojom su određeni uvjeti rekonstrukcije i prenamjene okna Rabac i Teleferike obuhvaća slijedeće prostorno – planske dokumente: 1. Prostorni plan uređenja Grada Labina ‐ usvojeni PPU Grada Labina  2. Prijedlog izmjena i dopuna PPU Grada Labina (Plan u izradi) Prijedlog plana sa javnog uvida (20.09. do 20.10.2010). 3. Prijedlog urbanističkog plana uređenja naselja Rabac Prijedlog plana sa javnog uvida (20.09. do 20.10.2010.) 4. Master plan turizm Istre   ‐ izrađen 2004. godine  Temeljem odredbi Prostornog plana uređenja Grada Labina te Prijedloga izmjena i dopuna PPUGL‐a za područje Rapca u izradi je detaljniji plan – Urbanistički plan uređenja naselja Rabac (P=351,00 ha, od čega je 222,55 ha kopna, izrađen je Prijedlog plana za javnu raspravu).    Iz planerskih ciljeva čitavog naselja za užu lokaciju u Rapcu potrebno je izdvojiti:  ‐ transformacija Grada Labina iz industrijske u postindustrijsku fazu u kojoj će nove tehnologije potiskivati tradicionalnu proizvodnju te se predlaže prenamjena rudarskih podzemnih prostora u posebnu kulturnu i javnu namjenu (Labin‐podzemni grad). To se odnosi naročito na onu industrijsku arhitekturu koja ima posebne oblikovne kvalitete. ‐ Zadržati kvalitetu i ljepotu krajolika i pejzažnih vrijednosti obale, plaža, vizura, Rabačke rivijere koja je i bila osnovni receptivni adut privlačnosti ovog prostora za dolazak turista. ‐ Nuditi Rabac ne kakav je bio, nego Rabac koji nigdje drugdje ne postoji, nego baš ovdje na ovom mjestu  in situ.  ‐ Osim obogaćivanja kvalitete i selekcije kategorije turističke ponude u Rapcu, razvitak kompleksnijih sadržaja usmjeren je ravnomjerno na cijelo područje i na razvoj alternativnih oblika turističke ponude (kongresni, zdravstveni, zabavni i sportski). ‐ Rekonstrukcijama i adaptacijama treba podizati ponudu na više kategorije i kvalitetniju vanpansionsku ponudu.  Okno Rabac i Teleferika smješteni su unutar obuhvata obvezne izrade UPU‐a naselja Rabac u turističkoj zoni Maslinica.  Turistička zona Maslinica je izdvojena zona ugostiteljsko – turističke namjene u kojoj su smješteni hoteli (T1) velikih kapaciteta (Mimosa, Narcis i Hedera) te auto‐kamp Oliva (T3).  Okno Rabac se nalazi unutar 100 metara zaštićenog obalnog područja mora (ZOP). Prijedlogom izmjena i dopuna PPUGL‐a predviđena je zaštita okna Rabac (r.b.19*, 3. kategorija zaštite) kao dijela industrijske kulturne baštine.  Okno je Prijedlogom UPU‐a smješteno unutar površine sportsko‐rekreacijske namjene (R1) unutar koje se nalaze postojeće građevine jedriličarskog i ronilačkog kluba koji već dugi niz godina djeluju u Rapcu.  Teleferika kao luka za istovar boksita je cca 500 metara udaljena od okna Rabac, a povezani su obalnom šumskom pješačkom šetnicom. Teleferika se nalazi unutar 70 metara zaštićenog obalnog područja mora te je predviđena zaštita građevine labinskog rudnika pod r.b. 127. (zaštita PPUGL‐om, 1. kategorija zaštite). Prijedlogom UPU‐a Teleferika je smještena unutar planirane površine za sportsko – rekreacijsku namjenu (R7 – maritimna rekreacija). 

Na nekadašnjem industrijskom objektu Teleferika predviđa se žičara (ili pokretne stepenice) što vode prema Lovrancima, a sam objekt Teleferike se prenamjenjuje u kulturno ‐ zabavnu namjenu. Moguća je rekonstrukcija objekta u postojećim tlocrtnim gabaritima i njegova prenamjena u ugostiteljsku i kulturnu (galerija) namjenu ne umanjujući tipološki izvornu karakteristiku objekta.  Objekt Teleferika je također početna stanica žičare Teleferika – Lovranci čiju je trasu i tehnološko rješenje potrebno provjeriti i točno utvrditi posebnom Studijom. Građevinu za stanicu žičare moguće je planirati kao slobodnostojeću, ali bez pratećih sadržaja jer su oni smješteni u objekt Teleferika.    Zaštita prirodnih i ambijentalnih vrijednosti Okno Rabac i Teleferika nalaze se unutar slijedećih zaštićenih područja prirodne baštine: ‐ značajni krajobraz ‐ područje između Labina, Rapca i uvale Prklog, ‐ područje ZOP‐a, koji obuhvaća pojas kopna u širini od 1000m od obalne crte i pojas mora u širini od 300m od obalne crte (obalna crta je crta plimnog vala na obali), ‐ obalno područje kao dio krajobrazne cjeline – Istarsko priobalje utvrđeno kombinacijom kriterija nadmorske visine (50 m.n.v.) i udaljenosti od obalne crte (2000 metara) – (dio kopna koje je posebno izloženo prema moru). ‐ obalno područje Grada Labina – Labinske rivijere kao osobito vrijednog područja. ‐ kultivirani krajolik turističkog naselja Maslinica. ‐ rubne šume oko naselja. ‐ prirodne plaže.  Od smjernica za planiranje i uređenje prostora unutar ZOP‐a potrebno je istaknuti slijedeće planske smjernice:  saniranje vrijednih područja prirodne, kulturne i povijesne baštine, osiguranje slobodnog pristupa obali i prolaz uz obalu te javni interes u korištenju, osobito pomorskog dobra, očuvanje prirodnih plaža i šuma, ograničava se gradnja u neizgrađenom dijelu izdvojenih građevinskih područja Maslinica i Girandela uz morsku obalu osim za funkcije neposredno povezane uz more i morsku obalu, ograničava se gradnja proizvodnih i energetskih građevina, planiranje građevina stambene, poslovne i druge namjene tako da namjenom, položajem, veličinom i oblikovanjem poštuju zatečene prostorne vrijednosti i obilježja.  Građevine – industrijska baština Građevina Labinskog rudnika ‐ Teleferika služila je za istovar boksita. Građevina je zaštićena PPUGL te je moguća rekonstrukcija objekta u postojećim tlocrtnim gabaritima i njegova prenamjena u ugostiteljsku i kulturnu (galerija) namjenu.   Okno Rabac je tek Prijedlogom izmjena i dopuna PPUGL‐a zaštićeno kao kulturno dobro koje je dio Labinskog rudnika.  Prema odredbama Prijedloga izmjena i dopuna PPUGL‐a za industrijsku graditeljsku baštinu potrebno je slijedeće: ‐ elemente Labinskog rudinika potrebno je zaštititi u vanjskom prostoru i u podzemnim dijelovima dvorane i tunela. ‐ u elemente industrijske beštine spadaju građevine podzemni prostori, strojevi i tehnički objekti ulaza, djelovi liftova i žičara.     

Valorizacija evidentiranih i zaštićenih cjelina i pojedinačnih građevina – izvod iz Konzervatorske podloge  Za naselje Rabac izrađena je Konzervatorska podloga za UPU Rabac (2010. godina, izrađivač Bruno Nefat dipl.ing.arh.) čije su smjernice ugrađene u Prijedlog izmjena i dopuna PPUGL i u Prijedlog UPU‐a naselja Rabac.  ‐ Srednja graditeljska vrijednost ‐ ambijentalna vrijednost predstavljena je građevinama ili sklopovima građevina ambijentalne vrijednosti užeg lokalnog i regionalnog značaja, koje se saniraju i tipološki obnavljaju metodama znanstvene obrade s mogućnostima vraćanja građevina ili dijelova građevina u izvorno stanje, a što znači očuvanje izvornih arhitektonskih elemenata pročelja s mogućnostima adaptacije i preoblikovanja onih arhitektonskih elemenata i dijelova, koji ne predstavljaju bitne determinante njihovog oblikovanja u odnosu na vrijeme nastanka. Srednje graditeljske vrijednosti predstavlja: građevna i hortikulturna cjelina Girandella – 2.faza s hotelima i apartmanima Neptun i Pluton; apartmanska građevina Lanterna; restoran Slavija; hoteli Castor i Pollux; hotel Primorje; sklop građevina u rabačkoj luci na pretpostavljenom mjestu povijesne cjeline Rapca; građevina stare škole, groblje u Rapcu; rudarsko okno i Teleferika;   

  Karta iz konzervatorske studije : KATEGORIJE ZAŠTITE      TRETMAN TIPA „C“: hotel Primorje,restoran Slavija, hoteli Pollux i Castor, hoteli Pluton (Albona) i Neptun (Bellvue), Teleferika, okno Rabac, Stara škola (Dopo lavoro)  ‐ očuvanje građevina unutar postojećih gabarita, očuvanje elemenata pročelja, mogućnost izmjene graditeljske strukture, moguće dogradnje Odnosi se na zgrade kojima je potrebno radi osiguranja osnovnih uvjeta korištenja, omogućiti manje dogradnje ne umanjujući tipološke izvorne karakteristike zgrade. 

Odnosi se na zgrade na kojima je moguće podizanje još jedne etaže i potkrovlja (ili samo potkrovlja) ukoliko se takvim nadogradnjama ne obezvrjeđuje osnovne arhitektonske karakteristike zgrade i uvjeti stanovanja i rada u susjednim građevinama, uz priloženi dokaz stabilnosti i nosivosti postojeće konstrukcije. Kod takvih se nadogradnji moraju održati izvorni arhitektonski elementi koji karakteriziraju fazu (starije faze) arhitektonskog i stilskog razvoja zgrade, kako bi se omogućilo čitanje izvornih graditeljskih elemenata. Ukoliko analiza stabilnosti i nosivosti postojeće konstrukcije dokaže nemogućnost nadogradnje mora se ili odustati od predviđene nadogradnje ili to omogućiti dodatnom konstrukcijom, koja neće obezvrijediti postojeći konstruktivni sustav, a posebno ne izgled zgrade.  Turistička zona Maslinica – uvjeti uređenja zone        Prostor Maslinica  ‐ prostor posebnih pejzažnih i reljefnih karakteristika, to je najveća dolina na području Labinske rivijere. ‐ prostor unutar zaštićenog krajolika Labin – Rabac – Prklog. ‐ plaža Maslinica je sa duljinom obalne linije od cca 300 m najveća plaža Labinske rivijere. ‐ hotelski smještaj ostvaren u hotelima Narcis, Hedera i Mimosa ukupnog kapaciteta 1400 gostiju. Hoteli spadaju u kategoriju Istaknute graditeljske vrijednosti – Spomenička vrijednost koji se moraju apsolutno obnavljati prema strogim konzervatorskim načelima. ‐ autokamp "Oliva" ima omogućen smještaj u bungalovima te u šatorima i kamp‐kućicama, maksimalnog kapaciteta 2500 gostiju te prateće sadržaje kao slobodnostojeće građevine sanitarne i ugostiteljske namjene. ‐ sportsko‐rekreacijski centar Maslinica sastoji se od teniskih terena, košarkaškog i nogometnog igrališta, dvorane za boćanje, manjih igrališta za mini golf, stolni tenis i površina sa spravama za igranje djece, te od dvorane za boćanje. ‐ sportsko‐rekreacijski saržaji na moru uključuju slobodnostojeće građevine jeriličarskog i ronilačkog kluba smještene oko okna Rabac te površinu obalne šetnice Rabac koja oko Teleferike prelazi u zonu maritimne rekreacije. ‐ postojeće građevine (hoteli i prateći sadržaji kampa) moguće je rekonstruirati unutar postojećih gabarita. ‐ Prijedlogom izmjena i dopuna PPUGL‐a ukida se luka nautičkog turizma, do sada planirana oko Teleferike.   Na samom kraju rekreacijske zone Maslinica predviđena je donja stanica žičare Rabac ‐ Labin.   Na nekadašnjem industrijskom objektu Teleferika predviđa se žičara (ili pokretne stepenice) što vode prema Lovrancima, a sam objekt Teleferike se prenamjenjuje u kulturno ‐ zabavnu namjenu.  Obalna šetnica Teleferika‐Malinica‐Sv. Andrea‐Golubjera je jednim dijelom uređena te ju je potrebno dovršiti i formirati neprekinutu šetnicu uz more dužine cca 5,5 km.   Posebnu pažnju posvetiti objektu Teleferika koji je zaštićen PPUGL kao srednja građevinska vrijednost – uklopljena u ambijent. Moguća je rekonstrukcija objekta u postojećim tlocrtnim gabaritima i njegova prenamjena u ugostiteljsku i kulturnu (galerija) namjenu ne umanjujući tipološki izvornu karakteristiku objekta.  Objekt Teleferika je također početna stanica žičare Teleferika – Lovranci čiju je trasu i tehnološko rješenje potrebno provjeriti i točno utvrditi posebnom Studijom. Građevinu za stanicu žičare moguće je planirati kao slobodnostojeću, ali bez pratećih sadržaja jer su oni smješteni u objekt Teleferika.     

Prijedlogom UPU‐a utvrđena je obaveza izrade slijedećih Detaljnih planova uređenja (DPU) te stručnih podloga, planova i projekata uređenja:   ‐ DPU dužobalna šetnica ili Idejni projek uređenja obalne šetnice   ‐ Idejni projekt uređenja obalne šetnice od Girandele do Teleferike, ‐ Zonski plan uređenja i korištenja plaža i akvatorija, ‐ Planove uređenja rekreacijskih zona (Teleferika, Maslinica, Gornji Rabac zapad, potez  Prohaska, Baunti, Golubijera),  ‐ Projekte žičara (Maslinica – Stari grad i Teleferika – Lovranci).  Izvod iz kartografskih prikaza u mjerilu 1:5000:  1. Namjena i korištenje površina  

 

 

                                     

                                       IZVORI:  PROSTORNI PLAN UREĐENJA GRADA LABINA (SNGL broj 15/04., 04/05. i 17/07.) Izrađivač PPU Grada Labina 2004. te Izmjena i dopuna Plana 2005. i 2007. ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  PRIJEDLOG IZMJENA I DOPUNA PPUGL‐a (Prijedlog Plana za javnu raspravu, listopad 2010.g.) Izrađivač Prijedloga izmjena i dopuna PPUGL‐a ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  PRIJEDLOG URBANISTIČKOG PLANA UREĐENJA NASELJA RABAC (Prijedlog Plana za javnu raspravu, listopad 2010.g.) Izrađivač Prijedloga UPU‐a Rabac ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  

           

    Zona 4: Vinež – Dubrova – Štrmac LABINSKA REPUBLIKA – PRAPOVIJEST RUDARSTVA IN SITU                         Uz potkop Leone, najstariji potkop gdje su se razvijala rudarske naseobine u 19. stoljeću, nastala su naselja koja danas predstavljaju bogatu kulturnu baštinu. Oko jezgre nekadašnjih naselja razvila su se mala mjesta koja ekonomski stagniraju i uglavnom ovise o većim naseljima regije. Ova mjesta bila su poprišta bogate povijesti rudarstva i društvenog života koji je često obilježen burnim događajima. Mjesta na potezu Vinež – Dobrova – Štrmac tvore jedinstvenu tematsku cjelinu podzemno‐nadzemnog kompleksa. Iako rudnik više nije faktor razvoja, memorija na rudarstvo još je uvijek snažna, a materijalni tragovi bi se mogli iskoristiti za raznolike nove programe. Neki lokaliteti razvili su originalne kulturne  sadržaje.  Razmatranjem prostorno‐planske dokumentacije, vrednovanjem potencijala i razvojnih tendencija prostora, predlaže se razvoj koji će ići u smjeru razvoja kulturnih djelatnosti okupljenih oko Muzeja rudarstva i energetike te kulturno‐umjetničkih programa koji već postoje. Naselja uz potkop i njihovu kulturnu baštinu treba vrednovati, obnoviti i nadograditi novim kulturnim, turističkim i uslužnim sadržajima.   

Vinež     zem. šir: 45,06°N   zem.duž: 14,06°E   nmv: 223 m   ~P  obuhvat: 2 450 m2   ~P  objekata: 100 m2    Naselje  Vinež  smješteno  je  na  platou  sjeverno  od  Raške  doline  s  kojeg  se  pružaju  kvalitetne  vizure  na akropolasti vrhunac Starog  Labina  i na obronke masiva Učke. Naselje  je dio gradske aglomeracije Grada Labina  (uz  Labin,  Presiku,  Kapelicu  i Marceljani),  a  njegov  izuzetan  položaj  omogućava  visoku  kvalitetu stanovanja  (ekskluzivno  stanovanje  na  velikim  parcelama  uz  javne  i  društvene  sadržaje  grada  Labina  u neposrednoj blizini).  Okno  Vinež  vertikalno  je  spojeno  s  potkopom  Leone  (korištenim  za  vrijeme  eksploatacije  uglja  u  19 stoljeću). Okno je smješteno u samom centru naselja u kojem se nalazi osnovna škola, perivoj  i spomenik NOB‐a.  Od  rudničke  infrastrukture  sačuvan  je  vertikalni  potkop  (danas  se  nalazi  u  privatnom  vrtu), vodotoranj (metalna konstrukcija)  i trafostanica, koja  je u solidnom građevinskom stanju. Osim primarnih građevina  korištenih  za  proizvodnju  uglja,  u  neposrednoj  blizini  sagrađene  su  i  kuće  za  inženjere  i poslovođe. Cijeli kompleks je od iznimne vrijednosti jer pokazuje ostatke faze rudarenja, kada je područje bilo pod austrijskom upravom. Tome  je dokaz arhitektonsko oblikovanje navedenih objekata. Na dan 2. ožujka slavi se Labinska republika, 14dnevni štrajk Vineških rudara  iz 1921. godine, tijekom kojeg su  izveli oružani otpor talijanskoj upravi i pokrenuli samostalnu proizvodnju u rudniku. Zbog svoje graditeljske vrijednosti, ali  i zbog povijesne simbolike  lokaliteta, točka Vinež zauzima posebno mjesto. 

 NAMJENA Centar Labinske republike i ostaci rudničke infrastrukture odabrani su za društvenu i kulturnu funkciju. Podzemno se predlažu društveni i kulturni sadržaji od kojih treba istaći odjel Muzeja Energetike i rudarstva u  kojem  je  uređen  rudnik  in  situ  te  su moguća  interaktivna  iskustva  posjetitelja.  Također  se  očekuje iskoristivost u turizmu. Nadzemno se predlaže obnova okna jame, vodotornja te transformatorske stanice te prenamjena u društvene sadržaje koje bi koristilo stanovništvo. Substandardno stanovanje u blizini treba sanirati zamjenskim objektima.  S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju  i/ili uz prijedlog  izmjena  i dopuna  iste predlaže se: 

‐ uređenje odjela Muzeja rudarstva i energetike (Labinska republika – medijatečni postav u nadzemnim objektima rudnika ) 

‐ uređenje odjela Muzeja rudarstva i energetike in situ u podzemlju potkopa Leone ‐ razvoj komplementarnih turističkih sadržaja i izgradnja društveno‐kulturnih sadržaja u okruženju 

okna (Krvova Placa) ‐ razvoj kapaciteta za turističke djelatnosti koje su tematski vezane uz rudarsku baštinu ‐ valorizacija rudarskog naselja Vinež ‐ duž potkopa Leone pokretanje razvoja ekstremnih sportova  ‐ izgradnja sustava nisko temperaturnog grijanja i hlađenja za okolna kućanstava i javne objekte. 

      

                                                   PRILOG 3 :            izvadak iz prostorno planske dokumentacije naselja Vinež 

Vinež (Grad Labin)  Temeljem odredbi Prostornog plana uređenja Grada Labina za područje Vineža izrađen je i 2010. usvojen detaljniji plan – Urbanistički plan uređenja naselja Vinež (153 ha).   Plan se zalaže za stvaranje nove ponude javnih i društvenih sadržaja u središtu naselja za potrebe Vineža, ali i šireg prostora, odnosno stvaranje novog centara gravitacije lokalnog stanovništva.  Iz planerskih ciljeva čitavog naselja za užu lokaciju Vineža potrebno je izdvojiti:  proširenje postojećih i planiranje javnih i društvenih te sportsko – rekreacijskih sadržaja dovršenje centra naselja (uz spomenike memorijalne baštine Krvova placa, spomenik NOB‐u i  radničko naselje Vinež)  novim javnim i poslovnim sadržajima  očuvanje i aktiviranje zatečene kulturno povijesne vrijednosti prostora novim sadržajima  očuvanje i aktiviranje zatečenih pejzažnih vrijednosti prostora održivim korištenjem   

   U geometrijskom središtu naselja Vineža predviđen je novi Kulturni centar naselja sa različitim sadržajima javne i društvene namjene te javnim zelenim površinama i trgovima, a u neposrednoj blizini je i radničko naselje posebnih ambijentalnih i povijesnih vrijednosti.  Zbog značaja nove središnje lokacija javne i društvene namjene Planom je određena obveza provedbe Urbanističko‐arhitektonskog natječaja za Kulturni centar Vinež. Na taj se način osigurava kvaliteta u oblikovanju i uređenju prostora značajnih za cijelo naselje.   Kulturni centar naselja 

Kulturni centar Vineža smješten je u geometrijskom središtu naselju na glavnom raskrižju sa županijskom cestom.  Urbanističkim planom uređenja predviđena je podjela centra na dva dijela – zapadni (zona kulturno‐izložbenog prostora s trgovima)  i istočni (zona javnih i kulturnih sadržaja) ‐ međusobno odvojena županijskom cestom u smjeru Labina.  Prostor „centra trokut“ Planom je predviđen za smještaj  kulturno‐izložbenih prostora sa velikim udjelom otvorenih površina ‐ trgova kao prostora interakcije stanovnika naselja sa svim potrebnim pratećim sadržajima tlocrtne površine 1000 m2  te maksimalne katnosti (Po ili S)+P+1.  Postojeća vrtača namjenjuje se za tematski park u kojem je moguće urediti dječje igralište, pozornicu na otvorenom, izložbeni prostor i sl. Na zapadnom dijelu centra potrebno je zadržati i spomenik NOB‐u te neizgrađenost zaštićenog područja oko spomenika koji se uređuje kao javna površina trga prema mišljenju nadležnog konzervatorskog odjela.  ‐Istočni dio ‐ Krvova placa još je neizgrađen prostor ukupne površine cca 1,5 ha. U njegovom jugozapadnom dijelu smješteno je memorijalno područje "Krvova placa" koje je zaštićeno PPU Grada Labina.  Ovaj dio centra Planom je predviđen za smještaj novih javnih i kulturnih sadržaja naselja (D9) kao što su npr.  kino, galerija, izložbeni i scenski prostori, knjižnica i čitaonica, prostori za prezentaciju Međunarodnog kiparskog simpozija Dubrova, poslovno‐trovački centar i sl.  U postojećoj građevini memorijalnog područja predlaže se uređenje muzejskog prostora, a za postojeće stambene građevine na lokaciji  (stambeni niz) potrebno je istražiti mogućnost rekonstrukcije i uklanjanja te gradnju nove građevine kulturnog sadržaja. Na sjevernom dijelu Krvove place moguća je izgradnja maksimalno tri slobodnostojeće ili jedne razvedene građevine ukupne tlocrtne površine 3000 m2, maksimalne katnosti građevina je (Po ili S)+P+1.  

       Shema: Uvjeti oblikovanja Kulturnog centra naselja ‐Javne zelene površine centra  Zatečene vrtače, u centralnom dijelu naselja, zadržane su sa namjenom formiranja tematskih i javnih parkova. Na javnim zelenim površinama zabranjena je svaka vrsta gradnje osim izuzetno postava privremenih, montažnih građevina (kiosk, nadstrešnica, paviljon) i opreme dječjih igrališta. Uređenje takvih površina provodi se u skladu s idejnim projektom uređenja zelenih površina.   

Radničko naselje Vinež  Urbanističkim planom uređenja posebno je valorizirana kulturno‐povijesna cjelina ‐ Radničko naselje Vinež.  "Rudarske kuće"  izgrađene su prije drugog svjetskog rata za potrebe rudara koji su radili na ovom području. U toj zoni izgrađeno je ukupno 19 građevina sa po 8 stambenih jedinica po građevini, što znači 

ukupno 152 stana. Planom je prepoznata vrijednost postojeće pojedinačne "rudarske kuće", stambene tipologije (tipski višestambeni objekti) te cjelovitog urbanističkog sklopa s ortogonalnim rasterom ulica.  Za Radničko naselje predložena je  registracija kulturno‐povijesne cjeline te upis u Registar kulturnih dobara RH.   Mjere zaštite prirodnih vrijednosti i posebnosti te kulturno‐povijesnih i ambijentalnih cjelina                              Zaštita kulturno ‐ povijesnih vrijednosti ‐ Povijesna naselja i dijelovi naselja:  Radničko naselje Vinež prijedlog za upis u Registar kulturnih dobara RH, prijedlog 2. kategorije U kulturno‐povijesnoj cjelini Radničkog naselja Vinež potrebno je očuvati pojedinačne "radničke kuće", postojeću stambenu namjenu, tipologiju te urbanizam. ‐ Industrijska baština ‐ elementi industrijske arhitekture, postrojenja i infrastrukture: Okno Vinež ‐ zaštita Prostornim planom, prijedlog 3. Kategorije Podzemni tuneli labinskog rudnika ‐ zaštita Prostornim planom, prijedlog 2. Kategorije (predložena zaštita u vanjskom nadzemnom prostoru i u podzemnim dijelovima rudničkih dvorane i tunela)   IZVORI:  PROSTORNI PLAN UREĐENJA GRADA LABINA (SNGL broj 15/04., 04/05. i 17/07.) Izrađivač PPU Grada Labina 2004. te Izmjena i dopuna Plana 2005. i 2007. ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh. URBANISTIČKI PLAN UREĐENJA NASELJA VINEŽ (SNGL broj 07/10.) – usvojen 2010. godina Izrađivač UPU Vinež ‐  Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  

Dobrova           zem. šir: 45,06°N   zem.duž: 14,07°E   nmv: 258 m   ~P  obuhvat: 4 580 m2   ~P  objekata: 0 m2   Dobrova  nije  nikada  bila  rudarsko  naselje  te  ne  postoje  tragovi  rudničke  infrastrukture.  Sastavni  dio nadzemnog dijela projekta uvršten  je zbog  izuzetne kulturne  i ambijentalne vrijednosti. Lokalitet stancije Franković te Parka skulptura Dobrova dobro će se uklopiti u kulturni karakter poteza Štrmac – Vinež. Jedini tragovi industrijske infrastrukture su ostaci nosača kablova Teleferike prema Cerju, odakle se kopao boksit i transportirao  do  luke  u  Rapcu.  Najznačajnija  kulturna  djelatnost  na  području  općine  Sveta  Nedelja  je djelatnost Mediteranskog  kiparskog  simpozija  na  lokaciji  u  Dubrovi  u  vidu  Parka  skulptura  kao muzeja suvremenog kiparstva na otvorenom. Mediteranski kiparski simpozij utemeljen je u Labinu 1969. godine.  

 Zbog vrlo vrijednog nadzemnog kulturnog kompleksa, ambijentalnih kvaliteta  i drugih tendencija razvoja, predlaže se lokalitet gdje će se obje razine koristiti za kulturnu namjenu, kao sastavni dio lokalne turističke ponude. Uslužne i turističke djelatnosti treba razvijati i poticati. S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ komplementarno, koncepcijsko i programsko spajanje s Parkom skulptura Dobrova  ‐ komplementarno, koncepcijsko i programsko spajanje s ladanjskim sklopom Franković‐Vlačić ‐ markacija pozicije podzemnog rudarskog kompleksa Leone. 

                           

Štrmac     zem. šir: 45,07°N   zem.duž: 14,07°E   nmv: 284 m   ~P  obuhvat: 16 870 m2   ~P  objekata: 350 m2    

  Štrmac  je  rudarsko  naselje,  izgrađeno  krajem  19.st.  uz  nekadašnje  rudarsko  okno,  jednom  od  prvih labinskih rudnika. Tri uska niza dugačkih stambenih prizemnica paralelno su nanizana u središtu današnjega Štrmca,  a  nekadašnja  se  upravna  zgrada  nalazi  na  samom  rubu  prvoga  niza.  Nedaleko  od  nje  bile  su samostojeće izdužene prizemnice s naglašenim središnjim rizalitom, građene za činovnike u rudniku. Danas su većim dijelom pregrađene, a  rudarske  su nastambe očuvane, kao  i upravna  zgrada koja  je u dobrom stanju. Šoht Štrmac vertikalno je spojen s potkopom Leone (korištenim za vrijeme eksploatacije uglja u 19. stoljeću). Ostaci rudničke infrastrukture miješaju se s novim proizvodnim objektima. Dijelove proizvodnog kompleksa moguće  je  razlučiti  po  vrijednosti  te  se  razaznaju  zgrade  bivšeg  rudnika  (strojarnica,  zgrada izvoznog  stroja,  trafostanica).    Prema  dostupnoj  dokumentaciji  i  informacijama  (izvor:  Josip  Štemberga, posljednji direktor jame Labin), arhiva Muzeja rudarstva u Labinu, arhiva RO IU Raša) okno je ugašeno u 19. stoljeću.  Potrebno  je  učiniti  detaljniju  inspekciju  lokaliteta  i  utvrditi  ostatke  rudničke  infrastrukture.  U neposrednoj blizini okna nalazi se rudarsko naselje u kojem je moguće razlučiti nekoliko tipova stambenih objekata prema hijerarhiji rudnika.  

  

NAMJENA Zbog konfiguracije tla, ambijentalnih kvaliteta krajolika te trajektorije podzemnih potkopa predlaže se korištenje lokalitet na obje razine za sportsko‐rekreativne aktivnosti tematskog tipa koji će biti sastavni dio lokalne turističke ponude. Nakon analize lokacije, konzervatorskih smjernica te u skladu s postojećom prostorno‐planskom dokumentacijom i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se:  

‐ valorizacija materijalnih ostataka rudarskog naselja i industrijskog kompleksa ‐ razvoj kulturno‐društvenih i turističkih sadržaja vezanih uz rudarsko nasljeđe ‐ pokretanje odjela Muzeja rudarstva i energetike (Rudarsko stanovanje 19. st.) ‐ razvoj infrastrukture za sportsko‐rekreativne aktivnosti (pješačke i biciklističke staze, trim poligoni) ‐ izgradnja sustava nisko temperaturnog grijanja i hlađenja za okolna kućanstava i proizvodne 

pogone.                

                                                    

PRILOG 4 :           izvadak iz prostorno planske dokumentacije Općine Sv. Nedelja   

 

Štrmac (Općina Sv. Nedelja)  Za šire područje obuhvata predviđena je izrada Urbanističkog plana uređenja naselja Štrmac  Prema  Prostornom  planu  obuhvat  spada  u  Izgrađeni  dio  građevinskog  područja  naselja  (žuto).  U neposrednoj  je  blizini  glavne  ceste  (Labin  –  Opatija)  uz  koju  su  Planom  predviđena  područja  različitih namjena – centar općine:  

gospodarske namjene – pretežito trgovačke,  ugostiteljsko turističke (na ulazu u Dubrovu),  javne i društvene – park skulptura Dubrova te  golf igralište s pratećim sadržajima u Dubrovi (građevina od državne i županijske važnosti) 

 Smješteno  je  u  neposrednoj  blizini  budućeg  velikog  prometnog  čvora  postojeće  ceste  Labin  – Opatija  i novoplanirane ceste Žminj ‐ Štrmac (trasa u ispitivanju „istarski X“).   Na prostoru naselja Štrmac, u dijelu koji se odnosi na staro rudarsko naselje predviđen je II stupanj zaštite za  zonu B u kojoj  je moguća dogradnja  i  interpolacije, u  skladu  s  izvornim  rasterom naselja, a nalaže  se održavanje upravne zgrade u izvornom obliku. Na karti zaštite se spominje i spomen ploča.  U blizini arhitektonsko‐krajobrazni sklop: Dubrova ‐ ladanjski sklop Franković‐Vlačić (zaštićeno, Z‐607).  Za  sve  urbanističke  i  građevinske  zahvate  na  lokacijama  i  povijesnim  građevinama  nacionalnog  i regionalnog  značenja  potrebno  je  ishoditi  posebne  uvjete  uređenja  građenja  od  nadležnog Konzervatorskog odjela u Puli.   Planom  je  predviđen  sustav  izletničkih  putova  odnosno  turističko‐rekreacijskih  staza  uz  koje  se  potiče kultivirano  poljodjelstvo  i  vinarstvo  (na  karti  namjene  prikazano  tankom  zelenom  crtom).  Uz  staze  se uređuju  postojeće  vinske  konobe  i  iznimno  se  dozvoljava  postava  odmorišta  s  prodajnim  mjestima poljodjeljskih proizvoda i suvenira. Važnu ukazati na vezu s Lokacijom Ripenda:   

                                                    

   

                                     IZVOR:  PROSTORNI PLAN UREĐENJA OPĆINE SVETA NEDJELJA – IZMJENE I DOPUNE Izrađivač Plana: Urbanistički institut Hrvatske d.d., odgovorna osoba: mr.sc. Ninoslav Dusper, dipl.ing.arh., Službene novine Općine Sveta Nedjelja 5/06., 2006. 

                    Zona 5: Ripenda – Plomin – Stari Plomin 

         ENERGETIKA I EKO ‐  TEHNOLOGIJA        Istočni pravac od Labina prema Plominu ističe se izuzetnim prirodnim i ambijentalnim kvalitetama. Od  etnološki interesantne Ripende preko zaštićenog prirodnog krajolika na Smokvici do novog Plomina na stalog zbog luke i termoelektrane i osebujne gotičke urbane strukture starog grada Plomina, sve se lokacije ističu kvalitetama i razvojnim potencijalom. Nadzemne se točke prostiru duž podzemnog pravca koji završava u Plominskoj kotlini. Izgradnja termoelektrane Plomin bila je logična posljedica eksploatacije ugljena, ali je u opasnost dovela ekološke standarde šireg područja i narušila prirodnu ravnotežu zaljeva i neposrednog podmorja. Pod uvjetom da se budući razvoj planira na održiv način, uz proizvodne djelatnosti i tehnološki napredan način proizvodnje energije, energetika i dalje može biti pokretač razvoja.  Razmatranjem prostorno‐planske dokumentacije, vrednovanjem potencijala i razvojnih tendencija prostora, predlaže se razvoj koji će ići u smjeru izgradnje proizvodnih kapaciteta uz visoke tehnologije i maksimalno korištenje obnovljivih izvora energije. Proizvodnja električne energije može se nadopuniti korištenjem geotermalne energije iz dubljih slojeva rudnika. Poljoprivrednu proizvodnju treba razvijati kao djelatnost koja koristi industrijsku infrastrukturu i velike količine tople vode. Moguće je i potrebno kao sekundarnu djelatnost razvijati komplementarne turističke sadržaje. Posebno se to odnosi na vezivanje starog Grada Plomina žičarom te spajanja kulturnog i industrijskog turizma.     

Ripenda                  zem. šir: 45,06°N   zem.duž: 14,08°E   nmv: 256 m   ~P  obuhvat: 10 870 m2   ~P  objekata: 600 m2    Okno Ripenda je smješteno u Poslovnoj zoni Ripenda Verbanci na području Grada Labina neposredno uz granicu s Općinom Sv. Nedjelja te blizu naselja Labin i Ripenda Kras. Izgrađeno je u posljednjoj fazi eksploatacije rudnika (2. polovica prošlog stoljeća), a zatvoreno krajem 80tih godina prošlog stoljeća. Okno se vertikalno (šoht) veže na 8. horizont te na većinu ostalih točaka podzemlja unutar kompleksa (Podlabin, Plomin 1 i 2, Smokovica, Krapan te potkopi uz hodnik Leone). Okno je početkom 90tih plombirano  te je sva nadzemna infrastruktura i zemljište privatizirano. Ostaci rudničke infrastrukture su prisutni: temelji izvoznog šohta, zgrada izvoznog stroja te trafostanica. Okno Ripenda je smješteno u Poslovnoj zoni Ripenda Verbanci na području Grada Labina neposredno uz granicu s Općinom Sv. Nedjelja te blizu naselja Labin i Ripenda Kras. Na zemljištu su izgrađeni novi gospodarski objekti u privatnom vlasništvu. Nova izgradnja i zapuštenost neiskorištenih objekata uvelike narušava mikroambijent mediteranske šume u blizini. U relativnoj blizini se nalazi naselje Ripenda. Prošle je godine završila rekonstrukcija infrastrukture (telefonske instalacija i proširenje prometnica cesta).  NAMJENA Namjenu treba odrediti i prilagoditi interesima tvrtki koje su vlasnici površinskih objekata i zemljišta te usmjeravati ulaganja u razvoj novih tehnologija i ekološki čistih proizvodnji. Dugoročno treba razvijati sportsko‐rekreacijsku funkciju. Podzemno je potrebno, vezivanjem na ostalu podzemnu infrastrukturu, razvijati turističke sadržaje. Predlažu se izmjene i dopune prostorno‐planske dokumentacije te se predlaže:  

‐ razvoj gospodarskih djelatnosti u smjeru korištenja visokih tehnologija ‐ osnivanje Eko‐tehnološkog parka (park zasnovan na bio i alternativnim oblicima energije) ‐ uređenje, opremanje i hortikulturno oblikovanje gospodarske zone ‐ markiranje zgrada bivšeg rudnika (šoht, izvozni stroj, trafostanica) ‐ vizualna prisutnost Muzeja rudarstva i energetike (multimedijalna prezentacija) ‐ valorizacija i rekonstrukcija zgrada bivšeg rudnika (trafostanica, izvozni stroj) ‐ aktiviranje vertikalnog ulaza (izgradnja lifta) ‐ aktiviranje spoja na potkop prema Plominu (stanica električnog mini‐autobusa). 

  

                                                        

PRILOG 5 :                izvadak iz prostorno planske dokumentacije naselja Ripenda 

Ripenda ( Grad Labin)  Prostorno – planska dokumentacija kojom su određeni uvjeti rekonstrukcije i prenamjene okna Ripenda obuhvaća slijedeće prostorno – planske dokumente: 1. Prostorni plan uređenja Grada Labina ‐ usvojeni PPU Grada Labina  2. Prijedlog izmjena i dopuna PPU Grada Labina (Plan u izradi) Prijedlog plana sa javnog uvida (20.09. do 20.10.2010). 3. Detaljni plan uređenja Poslovne zone Ripenda Verbanci (SNGL br. 04/10) usvojeni Plan u veljači 2010. godine  PROSTORNI PLAN UREĐENJA GRADA LABINA: Potrebno je aktivirati radne zone unutar samog prostora (zona Vinež, i Ripenda), ali i predvidjeti opći prelaz sa djelatnosti u sekundarnom sektoru na tercijarni, a dugoročno  kvartarni sektor za što postoje i prostorni i ljudski potencijali.  Planom treba omogućiti revitalizaciju malih ruralnih jezgri i poticati djelatnosti koje će stimulirati vraćanje u napuštene jezgre. To se može postići samo uz poticaj novog gospodarskog iskoraka, temeljenog na novim pomacima u proizvodnji: od nove tehnološki orijentirane postindustrijske proizvodnje, ili nove ekološki orijentirane proizvodnje hrane, do nove turističke ponude koje se bazira na ukupnoj kvaliteti prostora.  Stoga je Prostorni plan uređenja Grada Labina je odabrao takvu prostorno razvojnu strukturu da prostorni razvoj namjenom korištenja omogući da se preokrene višegodišnje stagniranje gospodarstva. Novi prostorni potencijali će omogućiti kreiranje novih proizvoda temeljenim na inovacijama i novim tehnologijama, a prostor Ripende Verbanci predstavlja posebni razvojni potencijal kao poduzetnički inkubator, odnosno znanstveno tehnološki park. Već je formirana Istarska razvojna agencija IDA, koja će davati podršku ovakvoj orijentaciji.   Proširenje poslovnih i manjih proizvodnih zona osim u poslovnoj zoni Vinež, predviđa se na potezu od Ripende Verbanci prema zaseoku Veselići, gdje se već i prije predviđala takva namjena. Na ovom prostoru raznim mjerama trebalo bi poticati visokotehnološke i suvremene radne pogone. Oni bi zajedno sa znanstveno‐tehnološkim inkubatorima činili budući znanstveni "eko‐tehnološki park Ripenda polis". Razvoj ovakvih parkova zahtjeva dugoročna ulaganja i razvoj, ali on najprije započinje odlukom o potrebi takvog razvoja. Prostorni plan samo rezervira i štiti prostor za takav razvoj.  Okno Ripenda je smješteno unutar izgrađenog dijela gospodarske namjene Poslovne zone.  PPU Grada Labina odredio je obvezu izrade Detaljnog plana uređenja Poslovne zone Ripenda Verbanci.   

  Mjere zaštite i očuvanja kulturnih dobara,  Prijedlogom izmjena i dopuna PPUGL‐a dane su mjere zaštite i očuvanja industrijske baštine te su zaštićeni slijedeći elementi industrijske arhitekture: ‐ Elemente Labinskog rudinika potrebno je zaštititi u vanjskom prostoru i u podzemnim dijelovima dvorane i tunela, ‐ U elemente industrijske beštine spadaju građevine podzemni prostori,  strojevi i tehnički objekti ulaza, ¸  djelovi liftova i žičara,   ‐ okno Ripenda – ZPP, 3. kategorija zaštite (br. 18*),   ‐ okno Smokvica ‐ ZPP, 3. kategorija zaštite (br. 21*),   ‐ podzemni tuneli labinskog rudnika ‐ ZPP, 2. kategorija zaštite (br. 22*),  Poslovno ‐ proizvodna namjena ima dvije kategorije: proizvodnu:    proizvodnja, prerađivačka industrija, obrtništvo, poslovnu:    manji proizvodni i skladišni kompleksi (trgovina, manji                             proizvodni pogoni, obrtništvo, komunalne usluge).  Kriteriji definiranja i smještaja poslovno ‐ proizvodne namjene: osuvremeniti tehnologiju postojećih i napuštenih pogona, davati prednost zapošljavanju pretežito visokokvalificirane i kvalificirane radne snage, koja je u Labinu uvijek činila veći dio radnog kontingenta, uspostavljati mrežu manjih i raznolikih proizvodnih jedinica ravnomjernije po prostoru kako   bi se razvoj usmjerio na područja izložena stagnaciji,    

 

 

 

   DPU se donosi za podrucje Poslovne zone Ripenda Verbanci kako je to određeno PPU Grada Labina.  Ukupna površina podrucja obuhvata Plana iznosi 5,06 ha. Plan je prikazan na topografsko – katastarskoj podlozi M 1 : 500.     Okno Ripenda se nalazi unutar izgrađene površine Poslovne zone na građevnim česticama 15,16 i 17.  Osnovna namjena gradevina je poslovno‐proizvodna, a u funkciji uspostavljanja zone gospodarske namjene Ripenda Verbanci.  Na podrucju obuhvata Plana smještavaju se gradevine sa sadržajima suvremenih tehnologija i pretežito visokokvalificiranim i kvalificiranim djelatnicima, a to su:  ‐gospodarske gradevine,  ‐gradevine infrastrukturnih sustava.   Na podrucju obuhvata Plana, nisu utvrdene posebno vrijedne i/ili osjetljive cjeline i  gradevine.  

Prilikom uredivanja prostora na podrucju obuhvata Plana, ne smije se narušiti prostorna ravnoteža s okolinom te se mora težiti visokoj estetskoj razini.  Gradevine se grade sukladno kriterijima zaštite prostora, vrednovanja krajolika i autohtonog graditeljskog nasljeda.   IZVORI:  PROSTORNI PLAN UREĐENJA GRADA LABINA (SNGL broj 15/04., 04/05. i 17/07.) Izrađivač PPU Grada Labina 2004. te Izmjena i dopuna Plana 2005. i 2007. ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  PRIJEDLOG IZMJENA I DOPUNA PPUGL‐a (Prijedlog Plana za javnu raspravu, listopad 2010.g.) Izrađivač Prijedloga izmjena i dopuna PPUGL‐a ‐ Zavod za urbanizam, prostorno planiranje i pejzažnu arhitekturu, Arhitektonskog fakulteta, Sveučilišta u Zagrebu; odgovorna osoba: prof.dr.sc. Sonja Jurković, dipl.ing.arh.  DETALJNI PLAN UREĐENJA POSLOVNE ZONE RIPENDA VERBANCI (SNGL br. 04/10.) Izrađivač DPU‐a Poslovne zone Ripenda Verbanci ‐ Urbanistički institut Hrvatske d.d., Zagreb; odgovorna osoba: mr.sc. Ninoslav Dusper, dipl.ing.arh.                                   

Plomin         zem. šir: 45,07°N   zem.duž: 14,09°E   nmv: 46 m   ~P  obuhvat: 48 420 m2   ~P  objekata: 350 m2   Okno Plomin nalazi se na području Općine Kršan, centralnom dijelu istočnog priobalnog područja poluotoka Istre. U razmatranom području nalaze se ležišta ugljena, boksita te kamenolomi i gliništa. Ugljen je taložen u nekoliko odvojenih bazena stare kredne depresije, pa se danas nalazi na više lokaliteta, kao što su Potpićan, Plomin i Šušnjevica.Cjelokupnim južnim područjem obuhvata dominira postrojenje TE plomin, s 340 m visokim dimnjakom. Termoelektrana je priključena na cestovnu mrežu kojom se doprema ugljen (Ž 5172), a u tehnološkom smislu koristi more, kanal Boljunčice, koji je tunelom spojen sa svojim gornjim tokom, zatim izvor Bubić jama, te zemljište za rafiniranje pepela i šljake.  Potkop Plomin izgrađen je u 70tima, bio je većeg profila i u tehničkoj vezi s termo‐elektranom Plomin. Te se nalazi  unutar površine gospodarske namjene – termoelektrana (TE) i unutar je 1000 metara ZOP‐a (zaštićenog obalnog područja mora).Po tipu, Plomin  je niskop koji je izravno spojen na 8. horizont na kojem se nalazi većina aktivnih potkopa do 80tih (Podlabin‐Labin, Krapan, Ripenda i dr.) Danas je potkop izgubio svoju primarnu funkciju te se donedavno koristio u poljoprivredne svrhe.  Infrastruktura se nalazila u koncesiji te se koristila kao gljivarnik za proizvodnju šampinjona. U neposrednoj blizini potkopa nalazi se napuštena zgrada separacije s pratećom infrastrukturom (navozi, kolosjeci, rampa za utovar rasutog tereta itd.). Okolina potkopa se  koristi za potrebe TE Plomin: otvorena skladišta uglja, sekundarnih sirovina i rasutog tereta. Plomin je krajnja sjeveroistočna točka kompleksa i neposredan spoj na cestovne i plovne putove. Potrebno je imati u vidu i blizinu starog grada Plomina s bogatim srednjovjekovnim graditeljskim nasljeđem. Neposredna blizina termoelektrane i pripadajuće infrastrukture (zaštićena luka prirodno dubokog gaza), čini lokaciju potencijalno važnom za razvoj mješovitih gospodarsko‐kulturno‐turističkih programa.  NAMJENA 

Lokalitet treba postupno komplementirati, a dugoročno transformirati njegovu industrijsku namjenu. Tendencije razvoja i današnje korištenje dijela podzemne infrastrukture treba poticati i razvijati. Podzemno je potrebno zadržati poljoprivrednu djelatnost te uzgoj gljiva proširiti i na druge kulture koje svoju primjenu nalaze u farmaceutskoj industriji. Poljoprivrednu djelatnost treba poticati, ali ujedno ograničiti na neposredan okoliš niskopa. Okolne površine u širem radijusu mogu se koristiti za nastavak postojeće gospodarske djelatnosti (proizvodnja energije), kao i uslužne djelatnosti koje zbog plovnog puta i luke Plomin mogu dobiti logističku podršku. Valoriziranje priobalnog pojasa, zajedno sa drugim komparativnim prednostima ovog područja, otvara mogućnost za razvoj turizma, kako komercijalnog, tako i nautičkog, te se posebna pažnja treba posvetiti izgradnji rekreacijskih sadržaja.  S obzirom na postojeću prostorno‐plansku dokumentaciju i/ili uz prijedlog izmjena i dopuna iste predlaže se: 

‐ markiranje, čišćenje i hortikulturno uređenje lokaliteta ‐ valorizacija rudarskog nasljeđa (separacija) 

‐ izgradnja terminala turističkog mini‐autobusa ‐ izgradnja terminala žičare Plomin‐Plomin ‐ izgradnja manjih turističkih kapaciteta ‐ razvoj i poticanje industrijskog turizma na lokalitetu TE Plomin  ‐ rekonstrukcija i prenamjena potkopa za svrhe poljoprivredne djelatnosti (uzgoj gljiva, ljekovitih 

biljaka i pljesni, skladištenje vina).  Potrebno je  razvijati komplementarne prednosti blizine starog grada Plomina i inicirati aktivnosti poput: 

‐ valorizacije kulturne baštine ‐ obnove i rekonstrukcije građevnog fonda (gotičke palače) ‐ izgradnje prometne infrastrukture (parkiralište, podzemna garaža) ‐ hortikulturnog uređenja i opremanja starogradske jezgre ‐ prenamjene napuštenih stambenih građevina u kulturne i turističke sadržaje ‐ izgradnje terminala žičare Plomin–Plomin ‐ razvoja etno‐turizma povezanog s Plominskim zagorjem 

  

 

                     

          

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PRILOG 6 :                     izvadak iz prostorno planske dokumentacije Općine Kršan 

PLOMIN (Općina Kršan)  Prostorno – planska dokumentacija kojom su određeni uvjeti rekonstrukcije i prenamjena okna Plomin obuhvaća Prostorni plan uređenja Općine Kršan koji je usvojen 2002. godine. PPU Općine Kršan određena je obveza izrade prostornog plana užeg područja: Detaljni plan uređenja – građevinsko područje gospodarske namjene – termoelektrana te je propisana obaveza provedbe procjene utjecaja na okoliš i prijavljivanja odobrenja nadležnog tijela o prihvatljivosti utjecaja na okoliš za građevinsko područje gospodarske namjene – termoelektrana.  

  Ciljevi prostornog razvoja i uređenja značajni za lokaciju okna:  ‐ gospodarski razvitak Općine kreće od gospodarskih djelatnosti – industrije i zanatstva te proizvodnje električne energije  ‐ u naselju Kršan treba osigurati realizaciju potrebnih javnih i društvenih funkcija društvene zajednice. ‐ osiguranje u naselju Plomin Luka funcioniranje trajektne luke.  ‐na dijelovima prostora pod šumama gospodarske namjene potrebno je uspostaviti racionalno korištenje i permanentno obnavljanje obzirom da je šuma vrijedan i stalan proizvođač korisne i tehnološki nezamjenjive drvene mase i značajan element u utjecaju na kakvoću života na Zemlji. ‐ zaštititi i očuvati biološki diverzitet mora i priobalja obzirom na stupanj urbanizacije priobalja.  ‐ Temeljenje Plana na procjenjenom broju stanovnika oko 3700 u 2015. godini. ‐ Zaštita građevinskih područja naselja, kao ograničenog resursa, onemogućavajući neopravdanu disperziju izgradnje.   ‐ Tretiranje i zaštita registriranih i evidentiranih kulturnih dobara, kao i zaštićenih područja prirode, u skladu sa svjetskim uzusima te poticanje razvoja pozitivnog odnosa i aktivnijeg uključivanja građana u zaštitu istih. ‐ Prostornim planom se planira mogućnost izgradnje građevina za povremeno stanovanje (vikendice) i apartmana u građevinskim područjima naselja smještenim sjeverno od Starog grada Plomin.  Plan prostornog uređenja  Osnovne novine u prostornoj organizaciji kopnenog dijela područja Općine Kršan predstavljaju: ‐ koncentracija proizvodnih, pretežito zanatskih djelatnosti u radnim zonama u Kršanu i Katunu, ukupne površine oko 41ha, 

‐ otvaranje nove zone ugostiteljsko turističke namjene u Plominskom Zagorju, ukupne površine oko 80ha, planski potpuno infrastrukturno opremljene, koja bi zajedno s gravitirajućim naseljima bila spremna prihvatiti investicije u elitni turizam s ukupnim smještajnim kapacitetom 1600 kreveta, ‐ otvaranje nove zone uzgajališta ribe i drugih morskih organizama u Plomin Luci, ukupne površine oko 3ha, ukupnog kapaciteta oko 500t ribe godišnje, ‐ sportsko rekreacijske zone golf igrališta površine oko 150ha i letjelišta površine oko 150ha i letjelišta površine oko 40ha, koja rješenja bi se morala posebno dodatno provjeravati, a u slučaju potvrde i do eventualnih izmjena i dopuna ovog Plana, kao i zona streljane površine oko 1ha, ‐ otvaranje nove zone eksploatacijskog polja kamenoloma Šušnjevica, uz istovremeno plansko zatvaranje rudnika ugljena Tupljak i Ripenda (zatvaranje rudnika u suradnji s okolnim općinama i Gradom Labinom, na čijim su se područjima također nalazila njihova eksploatacijska polja).  U morskoj zoni lučkog bazena Plomin akvatorij se može namijeniti: ‐ morskoj luci za javni promet osobitog međunarodnog gospodarskog značaja,  ‐ morskoj luci za javni promet županijskog značaja,  ‐ morskoj luci posebne namjene državnog značaja – industrijska luka na području Grada Labina, ‐ morskoj luci posebne namjene županijskog značaja – suha marina, te  ‐ morskoj luci posebne namjene županijskog značaja, za privez sportskih i rekreativnih plovila građana – sportska luka.  U lučkom bazenu Plomin može se organizirati: ‐ pomorski granični prijelaz sa svim potrebnim građevinama i opremom.  ‐ mora se omogućiti promet trajekata,  ‐ na pripadajućem kopnenom dijelu mora se osigurati zemljište za izgradnju trajektnog privezišta za prihvat trajekata koji povezuju otok Cres ili Lošinj s istarskim kopnom.  Morski promet u Općini Kršan moći će se odvijatu preko dvaju lučkih kompleksa. Postojeća trajektna luka Brestova transformirat će se u morsku luku namijenjenu nautičkom turizmu i sportu, kao izlaz na more pripadajuće zone turističke izgradnje u zaleđu.  Gospodarske djelatnosti  Uzgajalište – akvakultura U Plomin Luci, između kompleksa TE Plomin I naselja, planirano je zasebno građevinsko područje uzgajališta – akvakulture. U njemu se Planom omogućava gradnja proizvodnih građevina I kompleks za uzgoj riblje larve, mlađi I ribe do komercijalne veličine, te I drugih morskih organizama. Lokacija je upravo ovdje definirana mogućnošću korištenja topple vode koja se kao jedan od nus produkata pojavljuje u TE Plomin, a predstavlja osnovu ekonomske opravdanosti investicije. Kompleksu je namijenjena površina oko 3ha, a u njemu se planira godišnja proizvodnja ukupno 500t ribe komercijalne veličine, odnosno odgovarajućih drugih proizvoda.   Termoelektrana U vrijeme planskog razdoblja važenja ovog Plana, a to je period do 2015. godine, TE Plomin bit će sastavljena od TE Plomin 1 i TE Plomin 2 s instaliranom snagom blokova od 125 MW i 210 MW i svim pratećim tehnološkim sadržajima te odsumporavanjem dimnih plinova. Ugljen koji će se koristiti u te Plomin imati će 0,5‐1,0% sumpora i dopremati će se iz uvoza.  U građevinskom području gospodarske namjene planiranom za gradnju termoelektrane graditi će se termoelektrana najvećeg ukupnog dozvoljenog kapaciteta 350MW sa svim potrebnim pratećim građevinama i prostorijama, te uređivati zemljište radi nesmetanog funkcioniranja termoelektrane. Termoelektrana predstavlja proizvodnu – pretežito zanatsku namjenu.  

 Uvjeti korištenja, uređenja i zaštite prostora  Kulturna baština Najvredniji spomenici kulture su stare urbane aglomeracije spomeničkog karaktera Plomin i Kršan te kašteli u Kožljaku i Kršanu. Uz kaštele su se veoma rano razvila ruralna naselja, koja su uglavnom sačuvala izvorni karakter. Karakteristični su i arhitektonski kompleksi vezani s većim zemljišnim posjedima bogatih gradskih obitelji, a često su udaljeni od postojećih naselja, kao npr. gospodarski kompleks obitelji Depangher u Baćima. Etnografska istraživanja na predmetnom području i njegovom okolišu, utvrdila su posebne etnografske zone, kao prostor s većom gustoćom etnografskih nalaza. Kao veće cjeline sa svojim specifičnostima utvrđene su etnografske zone potez Vozilići – Šušnjevica i Plominsko Zagorje.   IZVOR:  PROSTORNI PLAN UREĐENJA OPĆINE KRŠAN (SG OPĆINE KRŠAN 6/02.) Izrađivač PPU Općine Kršan – Urbis 72 d.d., Pula; odgovorna osoba: M. Martinčić, dipl. ing. građ.