umerenog konzumiranja piva. - agrif.bg.ac.rs · Pivo sadrži osnovne vitamine, minerale i antioksidanse koji se nalaze u sirovinama, što sve može da doprinese zdravoj ishrani. —

umerenog konzumiranja piva.Sažeti prikaz aktuelnenaučne literature

Četvrto izdanje2008

4th

Pivo je jedno od najstarijih pića. Ono je u većoj ili manjoj meri dalo pečat svim drevnim civi-lizacijama, nadživelo sve njihove uspone i pa-dove i ostalo do danas jedno od najomiljenijih i najrasprostranjenijih pića na svetu. Tajna njegovog spravljanja otkrivena je najverovat-nije slučajno dok je pripremano testo za hleb, pa otuda i potiče naziv „tečni hleb“. Međutim, taj naziv ima daleko šire značenje. Kroz is-toriju pivo je bilo ne samo osvežavajuće piće i ritualni napitak, već i hrana i lek. Još su drevni narodi znali da pivo može blagotvorno delovati na mnoge tegobe, dati energiju i snagu. Kada su kuga i kolera harale, pivo je bilo jedini bez-bedan napitak dostupan gotovo svima. Zato su ga još u to vreme pravili kao slabije i jače, za mlade i stare.

Pivo je kroz vekove menjalo umnogome izgled i ukus, uslove i način proizvodnje, ali se neke činjenice nisu promenile. Svojstva piva su os-tala gotovo ista. Ono je i danas potpuno priro-dan proizvod. Dobija se od sirovina koje imaju visoku nutritivnu vrednost i to postupkom koji omogućava da se ta svojstva zadrže. Pivo u isto vreme osvežava i relaksira, ali i omogućava unošenje u organizam, pored vode, još niza ko-risnih sastojaka. Ono što su otkrili drevni naro-di i koristili ne znajući zašto i kako, savremena nauka je objasnila.

Poslednjih desetak godina publikovano je više od 5000 naučnih radova koji se bave problema-tikom piva, njegovim sastavom i delovanjem na organizam. Oni su rezultat mnogobrojnih i

opsežnih studija koje su rađene u medicinskim centrima i naučnim institucijama širom sveta. Reč je o vrlo ozbiljnim višegodišnjim ispitivan-jima koja su sprovedena na više stotina hiljada učesnika. Njihov cilj je bio da se utvrdi pravo činjenično stanje, delovanje pojedinih sasto-jaka piva i pogotovo delovanje količine popije-nog piva. Bez obzira na potencijalno pozitivno delovanje, pivo sadrži alkohol i ta činjenica se ne može zanemariti. Nažalost, sa većinom dobijenih rezultata upoznati su jedino uski naučni krugovi, a samo neznatan broj infor-macija postao je dostupan široj javnosti. Pivo je još uvek piće koje se veoma mnogo pije, ali o kojem se veoma malo govori. To je i razlog zašto o njemu još uvek vladaju zablude, traju mnogi mitovi, a u isto vreme se malo zna kako deluje i zašto ga treba ili ne treba piti.

Ova brošura je samo kratak rezime najvažnijih rezultata dobijenih poslednjih godina, ali može se steći uvid u činjenice koje su za sada utvrđene i iza kojih stoji egzaktna naučna potvrda. Dakle, reč je o podacima koji su pub-likovani u uglednim medicinskim časopisima i koji su prošli ozbiljnu stručnu recenziju. Drugim rečima, dat je kratak pregled onoga što se o pivu danas zna, čime se medicina i dalje bavi i što je korisno znati kako bi se razbile neke zablude.

Prof. dr Ida Leskošek-ČukalovićŠef katedre za tehnologiju konzervisanja i

vrenja Poljoprivrednog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

Zahvalnost

Urednici se zahvaljuju dr Karolini Voker, iz

Brewing Research International (BRI), za

njenu pomoć i stručnost na ovu temu, Centru

za informisanje o alkoholnim pićima (CBA), za

njihovu pomoć u prikupljanju literature citirane

u tekstu i Sajmonu Spilanu i Čarlsu Adrianu

de Merode, iz Evropskog udruženja pivara, za

pomoć pri finalizaciji ove publikacije.

Urednici se, za ilustracije, zahvaljuju Bayerischer

Brauersbund, British Beer & Pub Association,

Central Brouwerij Kantoor, Robertu Gomezu i

Klausu Petikertu.

Uvod 06

Glavne poruke 09

Umerenost i odgovornost su ključne reči 10

Umereno konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce 12

Koronarno oboljenje srca 14

- Nivo holesterola u krvi 15- Krvni ugrušci 15- Upala 15- Insulinska rezistencija 15Pivo jednako dobro štiti srce kao vino 15

Ostale vaskularne bolesti 16

Otežavajući faktori 16

- Način života 16- Način konzumiranja alkohola 16- Ishrana 17

Umereno konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti 18

Diabetes Mellitus 19

Gojaznost 19

Metabolički sindrom 20

Slabljenje kostiju 21

Demencija 21

Parkinsonova bolest 22

Kamen u žuči 22

Osećaj zadovoljstva (psihoterapeutska vrednost) 22

Opšte zdravstveno stanje (fizičko zdravlje) 23

Starenje 23

Potencijalni negativni efekti umerenog konzumiranja alkohola 24

Specifičan doprinos piva zdravoj ishrani 26

Potencijalna korist od sirovina od kojih se proizvodi pivo 26

- Antioksidansi 27

- Vitamini 28

- Minerali 28

- Hmelj 29

Umereno konzumiranje piva ne goji 29

Pivo i glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje 30

Literatura 32

Efekti umerenog

konzumiranja piva


05

Ova brošura daje pregled aktuelnih saznanja o blagotvornim efekatima koje izaziva umereno konzumiranje alkohol-nih pića, naročito piva. Ona prikazuje rezultate istraživanja koje je objavila naučna zajednica do 2008. Iako postoje neki različiti stavovi, u brošuri je izneta većina naučnih mišljenja prikupljenih na tu temu u današnje vreme. Na kraju su navedene publikacije iz kojih su uzeti podaci.

Prethodna izdanja ove brošure su bila inspirisa-na jednodnevnim seminarima o zdravstvenoj koristi od umerenog konzumiranja alkoholnih pića i o blagotvornim svojstvima piva, koji su održani u novembru 1999., oktobru 2001. i oktobru 2003.

Ovo, četvrto izdanje, usledilo je nakon još jednog simpozijuma održanog u maju 2006., tokom kojeg su stručnjaci iz cele Evrope is-pitivali najnovije naučne dokaze na tu temu. Brošura takođe sadrži literaturu sa navedenim istraživanjima i rezultatima iz 2007. i 2008. Sim-pozijumom je predsedavao profesor Džonatan

06

Uvod

Pauel, MRC Centar za istraživanje ljudske ishrane, Kembridž, Velika Britanija. Ostali gov-ornici su bili dr. Žan Mišel Leserf, Francuska, dr Norbert Frank, Nemačka, prof dr Arne As-trup, Danska, Džejn Stanifort, Velika Britanija, dr Henk Hendriks, Holandija, dr Ramon Estruh, Španija, dr Asension Markos, Španija i prof Manfred Valc, Austrija. Prisutnima se takođe obratila Marija Rauh-Kalat, tadašnji savezni ministar za zdravlje i žene Austrije. Njihove prezentacije i značaj koji su oni pripisali načinu života su glavni razlozi koji su inspirisali Evrop-sko udruženje pivara da napravi novo izdanje publikacije.

Evropsko udruženje pivara je priredilo ovo izdanje sa ciljem da objasni na nenaučan način da pivo, ovaj hranjivi napitak i osnovni sastojak naše ishrane već hiljadama godi-na, ne samo da je dobro za piće, nego može savršeno da se uklopi u zdravu ishranu i način života odraslog čoveka (i da bude korisno), pod uslovom da se konzumira u umerenim količinama. Isti blagotvorni efekti koji se pov-ezuju sa sadržajem alkohola i potencijalnom koristi od prirodnih sirovina od kojih se pivo proizvodi, utvrđeni su kod stotina različitih vr-sta piva koje se proizvode širom Evrope.

Na ovom prvom Simpozijumu o pivu i zdravlju, predsedavajući je zaključio da pivo, uz vino i žestoka pića, deluje na smanjenje rizika od srčanih oboljenja, i da postoje preliminarni dokazi o posebnim prednostima od konzu-miranja piva u odnosu na druga pića, što je dalo osnova za dodatna ispitivanja. Od tada je istraživanje napredovalo i sada objavljujemo neke nove rezultate i ideje, posebno o tome ko-liko je konzumiranje piva dobro za zdravlje.

Ovo izdanje daje pregled objavljenih istraživanja o dokazanim i potencijalnim prednostima umerenog konzumiranja piva. Svi odeljci su re-vidirani i inovirani, posebno oni koji se odnose na smanjenje rizika od srčanih oboljenja, a sve je duži spisak i drugih bolesti. Obrađene su nove oblasti koje obuhvataju značaj konzu-miranja alkohola za starije ljude, značaj načina života, načina konzumiranja pića i ishrane, a objašnjen je odnos piva i glikemijskog indeksa i glikemijskog opterećenja.

Ove informacije nemaju za cilj da ohrabre ljude koji, iz bilo kog razloga, uopšte ne piju da počnu sa konzumiranjem piva iz zdravstvenih razloga. Međutim, želimo da informišemo i uverimo sve one koji uživaju u pivu, da u ume-renim količinama ono ne predstavlja rizik za zdravlje i da može biti korisno. Ovo ne treba da posluži kao nutricionistički savet za pojedince.

Mora se naglasiti da su sasvim pouzdano utvrđeni rizici po zdravlje koje donosi neadekvatno konzumiranje alkohola. Oni su valjano dokumentovani na dru-gim mestima i nisu obuhvaćeni ovom brošurom.

Dženet ViteridžEvropsko udruženje pivaraUrednici

Efekti umerenog

konzumiranja piva


07

08

Glavne poruke

—

Pivo je osvežavajuće, prijatno piće sa relativno niskim sadržajem alkohola, koje donosi užitak i društveni status mnogim ljudima.

—

Za ljude koji redovno konzumiraju pivo, ohrabrujuće je saznanje da ono takođe može biti deo zdravog načina života odrasle osobe.

—

Pivo sadrži osnovne vitamine, minerale i antioksidanse koji se nalaze u sirovinama, što sve može da doprinese zdravoj ishrani.

—

Pivo je jedini značajni izvor hmelja u ishrani, tako da su svi povoljni efekti koje on donosi jedin-stveni za pivo.

—

Istraživanje pokazuje da umereno konzumiranje piva ima povoljne efekte na mnoge aspekte zdravlja, uključujući smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti (vodeći uzrok smrti i invaliditeta kod odraslih osoba u Evropi), dijabetisa, osteoporoze, itd.

—

Umereno konzumiranje piva takođe igra važnu ulogu u kvalitetu života većine konzumenata piva.

—

Ovde opisana korist za zdravlje je rezultat lakog do umerenog, odnosno odgovornog konzumiranja piva a efekti na zdravlje su sasvim suprotni kada se nivo konzumiranja poveća.

—

Negativni efekti su uglavnom povezani sa neumerenim konzumiranjem alkohola, ali za neke oso-be, u nekim situacijama, čak i umereno konzumiranje može predstavljati zloupotrebu.

—

Istraživanje opisano u ovoj brošuri sumira trenutni nivo znanja o pozitivnim efektima ume-renog konzumiranja piva. U toku je još nekoliko istraživanja da bi se ispitalo da li neki, poten-cijalno korisni sastojci hrane i pića, kao što je pivo, mogu da se iskoriste za prevenciju bolesti.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


09

i odgovornostsu ključne reči.“ Piti umereno znači piti u granicama koje određuje vaše

zdravlje, društvo u kojem živite i vaše obaveze prema porodici i prijateljima.”

Umerenost i odgovornostsu ključne reči

Efekti umerenog

konzumiranja piva


11

Ova brošura se bavi efektima odgovornog i umer-enog konzumiranja piva. Potrebno je naglasiti da se navedeni korisni efekti odnose samo na zdrave, odrasle osobe koje umereno konzumi-raju alkohol. Povremeno ili redovno prekomerno konzumiranje može biti štetno i izazvati brojne hronične zdravstvene probleme. Isto tako, konzu-miranje od strane maloletnika, čak i u umerenim količinama, može imati posebno štetne efekte.

Govoreći na drugom simpozijumu o pivu i zdrav-lju 2001. godine, dr. Skovenborg, je definisao umerenost na sledeći način. «Piti umereno znači piti u okviru granica određenih vašim zdravljem, društvom u kojem živite i vašim obavezama pre-ma porodici i prijateljima: za većinu muškaraca to je 1 do 3 pića na dan.»

“Žene su osetljivije na alkohol, pa se njima savetuje da piju manje od muškaraca: 1 do 2 pića dnevno.”

Količina alkohola u «jednom piću» piva može znatno da varira zavisno od veličine čaše i pro-centa alkohola, a razlikovaće se širom Evrope zavisno od tradicije i običaja. Ovde i u ostalim delovima brošure, «jedno piće» će podrazumevati čašu od 0,25 litara piva (otprilike pola pinte piva u Velikoj Britaniji ili Irskoj), sa jačinom od otprilike 4,5 volumnih procenata alkohola (skraćeno %vol). To bi bio sadržaj alkohola od približno 10g.

Takođe treba napomenuti da uopšte nije zdravo «štedeti» preporučenu dnevnu količinu za vikend i tada je odjednom konzumirati.

Bez obzira na ove korisne preporuke, postoje određene situacije kada se čak i umereno konzumiranje alkohola smatra zloupotrebom. Situacije u kojima se konzu-miranje alkohola uopšte ne preporučuje su: trudnoća ili prilikom pokušaja ostanka u drugom stanju; pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama; ili kada se uzimaju određeni lekovi ili se boluje od određenih bolesti.

Razumljivo je što lekarska profesija nerado preporučuje apstinentima umereno konzumiranje alkohola iz zdravstvenih razloga, zbog straha da bi to moglo dovesti do odavanja alkoholu, ili se protumačiti kao izgovor za prekomerno konzu-miranje alkohola. Takođe postoji problem kako pretočiti rezultate dobijene prilikom istraživanja na populaciji u medicinski savet. Ono što je rel-evantno za populaciju, ne mora biti primenjivo na pojedinca, čija je porodična istorija ili način života u suprotnosti sa opštim trendom. Za sve individualne savete, koji bi bili relevantni za pojedinačne slučajeve, najbolje je kon-sultovati lekara.

Sektor pivarstva je svestan opasnosti od zloupotrebe alkohola. U tom smislu, podržavaju se razni edukativni programi i kampanje kako bi se izbegle zloupotrebe, kao što su upravl-janje vozilom u pijanom stanju i konzumiranje alkohola među maloletnicima. U najnovijoj pub-likaciji Svetskog udruženja pivara navedeni su podaci o preko 300 inicijativa koje su finansirali proizvođači piva iz Evrope. Ona je dostupna na sajtu Evropskog udruženja pivara: www.brewer-sofeurope.org.

Umereno konzumiranje pivamože biti dobro za vaše srce

konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce.“ U odnosu na totalne apstinente i ljude koji prekomerno piju,

umereni konzumenti piva imaju znatno smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje su glavni uzrok smrti među Evropljanima.”

Efekti umerenog

konzumiranja piva


13

Mnoga epidemiološka ispitivanja svedoče o uku-pnoj ravnoteži između rizika i koristi od konzu-miranja alkohola. Ona pokazuju odnos prikazan u krivoj u obliku slova U ili J, sa smanjenim rizikom od prevremene smrti (smrtnosti) kod umerenih konzumenata alkohola u odnosu na ljude svih starosnih doba1 koji mnogo piju ili uopšte ne piju. Takođe je jasno da se muškarci i žene razlikuju – uočeni su povoljniji efekti na nižem nivou konzu-miranja kod žena nego kod muškaraca 2.

Rezultati najnovije statističke analize (meta-anal-ize) 34 istraživanja iz celog sveta pokazali su da konzumiranje alkohola (do 4 pića (40g) dnevno kod muškaraca i 2 pića (20g) kod žena) dovodi do smanjenja prevremene smrtnosti do 18%, u poređenju sa apstinentima i ljudima koji pre-komerno piju3 . Slike 1 i 2 ilustruju odnos, u obliku slova J, između konzumiranja alkohola i rizika od smrti zbog svih uzroka, kod muškaraca i žena u Evropi i SAD, kao i u drugim zemljama. Na ume-

* Izvor: “Doziranje alkohola i ukupna smrtnost kod muškaraca i žena. Inovirana meta-analiza 34 istraživanja” 3.

KONZUMIRANJE ALKOHOLA OD STRANE ŽENA U GRAMIMA DNEVNO

RE

LA

TIV

NI

RIZ

IK O

D U

KU

PN

E S

MR

TN

OS

TI

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

1,1

1,2

1,3

1,4SLIKA 1 : ALKOHOL

I SMRTNOST

KOD ŽENA *

SAD

OSTALE ZEMLJE

EVROPA

KONZUMIRANJE ALKOHOLA OD STRANE MUŠKARACA U GRAMIMA DNEVNO

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

1,1

1,2

1,3

1,4

RE

LA

TIV

NI

RIZ

IK O

D U

KU

PN

E S

MR

TN

OS

TI

SLIKA 2 : ALKOHOL

I SMRTNOST

KOD MUŠKARACA *

SAD

OSTALE ZEMLJE

EVROPA

14

renim nivoima konzumiranja, u svim mestima i kod muškaraca i žena, rizik od prerane smrti je smanjen u odnosu na rizik kod apstinenata i ljudi koji prekomerno piju. Zaključak koji proizilazi iz ove meta-analize jeste da ”ljude koji već redovno konzumiraju male do umerene količine alkohola treba ohrabriti da sa tim nastave”.

Kardiovaskularna bolest (CVD) koja obuhvata cerebrovaskularni udar i koronarno oboljenje srca (CHD) (srčani napad) je glavni uzrok smrti i in-validiteta kod odraslih. Ona svake godine ubije 4 miliona Evropljana i odgovorna je za gotovo polovinu svih smrtnih slučajeva koji se dog-ode kod ove populacije. Oko polovina smrtnih slučajeva od CVD je nastala zbog CHD, a skoro jedna trećina – od moždanog udara. Preventivne mere obuhvataju promenu faktora načina života, kao što je uvođenje zdrave ishrane i vežbanja. Umereno konzumiranje piva, vina i alkoholnih pića može da bude sastavni deo zdravog načina života. 4

Postoje čvrsti dokazi da je znatno (30-40%) smanjen rizik od koronarnih oboljenja srca kod ljudi koji umereno konzumiraju pivo, vino ili alkoholna pića nego kod totalnih apstinenata ili ljudi koji prekomerno piju. Slični rezultati su dobijeni u mnogim istraživanjima širom sveta. Globalni statusni izveštaj o alkoholu (2004.) Svetske zdravstvene organizacije opisuje to kao "najvažniju zdravstvenu korist od alkohola" 5.

Ovo smanjenje rizika (koje se povezuje sa konzu-miranjem otprilike 3 pića dnevno) jednako je kao kod primene preventivnih mera, u koje spadaju uzimanje aspirina, održavanje telesne težine i vežbanje 6.

Pored toga, poređenjem umerenog konzumiranja alkohola i vežbanja ispostavilo se da je i jedno i drugo važno za smanjenje rizika7.

Ova korist se odnosi na široku populaciju, uključujući ljude za koje se smatra da su izloženi većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, na primer one koji imaju visok krvni pritisak8, dija-betis9 ili metabolički sindrom10 , kao i ljude sa man-jim rizikom (sa zdravim životnim navikama)11.

Postoji nekoliko dobro utemeljenih objašnjenja za smanjenje rizika od koronarnih bolesti. Ovde su prikazani mehanizmi kojima se objašnjava većina slučajeva koji se odnose na muškarace i otprilike 75% koji se odnose na žene 12.


Efekti umerenog

konzumiranja piva


15

Nivo holesttteerooolaa uuu kkrrvi

Mehanizam koji se smatra odgovornim za najveći deo ovog efekta odnosi se na povećanje nivoa "dobrog holesterola" (HDL holesterol) u krvi pri-likom konzumiranja alkohola. Pokazalo se da se viši nivo «dobrog holesterola» povezuje sa man-jim rizikom od oboljevanja od koronarnih bolesti srca. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje jedne čaše piva može značajno da poveća nivo HDL holesterola u krvi 13.

Krvni ugrušššci

Naučnici su takođe dokazali da alkohol pospešuje krvotok i sprečava nastanak krvnih ugrušaka14, a umereno konzumiranje piva se povezuje sa pov-oljnim promenama na profilu krvnih lipida 15.

Upala

Arteroskleroza, koja dovodi do srčanog udara, je zapaljenska bolest, a lokalna upala zida krvnog suda dovodi do povećanog rizika od njegovog sužavanja i začepljenja. Postoji sve više dokaza da alkohol ima i antiinflamatorno dejstvo i da do-prinosi smanjenu kardiovaskularnog rizika 16, 17.

Insulinska rrezziissteeenccijja

Insulin je hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi. Jedna od prvih faza u razvoju diabetes mel-litusa nastaje kada organizam postane rezisten-tan na insulin. Umereno konzumiranje piva može da pomogne u prevenciji insulinske rezistencije i da ublaži rizik od dijabetisa (vidi stranu 17). In-sulinska rezistencija se takođe povezuje sa kar-diovaskularnim bolestima, tako da ovo može biti dodatni mehanizam pomoću kojega konzumiran-je alkohola smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti 18.

Glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i ni-jedna pojedinačna vrsta pića ne može ga pripisati sebi.

Tokom mnogih ispitivanja bilo je pokušaja da se uporede efekti piva, vina i alkoholnih pića da bi se utvrdilo da li oni jednako deluju na smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja, međutim dobijeni rezultati jasno pokazuju da glavno zaštitno dejstvo ima sam alkohol19. Zaštitni efekti umerenog konzumiranja alkohola se vide u razn-im zemljama sa različitim kulturama i navikama u konzumiranju pića i ovo, u kombinaciji sa pomen-utim utvrđenim mehanizmima, potvrđuje da glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i da nijedno pojedinačno piće ne može da ima monopol20 na to kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.

Istraživanja na populaciji obično pokazuju da piće koje se najviše konzumira u toj populaciji donosi najveću korist21. Na primer, u Nemačkoj i Repub-lici Češkoj, gde je pivo omiljeno piće, istraživanje je potvrdilo korisne efekte piva.22, 23, 24.

16

Postoji takođe dokaz da konzumiranje pića u mal-im i umerenim količinama može da smanji rizik od drugih vaskularnih bolesti.

Ishemijski moždani udar, kao najčešći oblik moždanog udara, bio je predmet statističke anal-ize koja je pokazala dosledno smanjenje rizika25, a od tada su istraživanja potvrdila da se, pri konzu-miranju do dva pića dnevno26, rizik smanjuje za 50%. Takođe se pokazalo da umereno konzumi-ranje alkohola dovodi do blagog smanjenja kar-diovaskularne i ukupne smrtnosti kod ljudi koji su već imali srčani napad27 ili operaciju na srcu28 i da može da smanji rizik od bolesti arterija donjih ekstremiteta kod strarijih ljudi 29.

U svakom ispitivanju uticaja alkohola na zdravlje, od presudnog je značaja da se uzmu u obzir faktori životnih navika.

Postoje mnogi drugi faktori koji utiču na zdrav-lje ljudi, nezavisno od toga koje piće piju. U ove faktore spadaju: životne navike, ishrana, zdravlje, ponašanje, socijalni status i već postojeće bolesti, koje su sve u izvesnoj meri određene porodičnim, društvenim, kulturološkim i čak geografskim okruženjem. Neki istraživači su sugerisali da ovi faktori mogu da budu u potpunosti odgovorni za očigledno zaštitno dejstvo koje se postiže ume-renim konzumiranjem pića30. Istraživanje je poka-zalo da ljudi koji umereno piju generalno imaju zdravije životne navike od apstinenata i onih koji piju prekomerno31. U najnovijem istraživanju testi-

rana su samo lica sa zdravim životnim navikama i takođe je uočen smanjen rizik od bolesti srca kod umerenog konzumiranja alkohola11.

Nekoliko publikacija je pokušalo da dokaže da vino donosi veću zdravstvenu korist od piva32. Međutim, izgleda da se sada ove prividne razlike mogu objasniti navikama u ishrani i drugačijim životnim navikama koje se odnose na sklonost ka konzumiranju vina, pa čak i osobinama ličnosti 33, 34, 35. Na primer, veća je verovatnoća da vinopije imaju bolju ishranu36, 31, 34. Generalno, oni možda više rade vežbe, manje puše, imaju bolje obra-zovanje, veće prihode i bolji društveni položaj, što sve ponaosob doprinosi boljem zdravlju37. Prema tome, veoma je važno da svako istraživanje koje se bavi uticajem alkohola na zdravlje uzme u obzir sve ove faktore.

Način životttaa

Najveće opterećenje po zdravlje u industri-jalizovanim zemljama jeste porast neprenosivih bolesti, a istraživanja su pokazala da mnoga od ovih oboljenja imaju korene u nezdravim životnim navikama38. Očigledno je da na naše dobro zdrav-lje utiče sve što radimo, uključujući izbalansiranu ishranu, redovne vežbe, umereno konzumiranje pića, itd. Generalno, životne navike su specifične za određeni način života i odražavaju se na životni stil. Za mnoge ljude, umereno konzumiranje alko-hola je sastavni deo njihovog načina života39,važan deo njihovog društvenog života i pruža im uživanje u znatnoj meri. Zadovoljstvo i sreća su najvažniji delovi zdravog načina života!

Način konzzzuummmirraannjaa aalkkkohhoola

Način ili stil konzumiraja alkohola je takođe pred-met istraživanja. Nema sumnje da je nezdravo piti u prevelikim količinama, ali nije važno samo „ko-liko“ nego i „koliko često“ neko pije40, 41. Ovakve podatake je teško objasniti i ne postoji saglasnost o tome koji je najbolji način da se oni prikupe


Efekti umerenog

konzumiranja piva


17

ili da se analizira njihov značaj42, 43. Prilikom istraživanja, treba odvojeno analizirati dejstvo ukupnog konzumiranja alkohola, od efekta koji se postiže određenim načinom konzumiranja alko-hola, da bi se utvrdilo kako svaki od ovih činilaca utiče na rizik od bolesti, pošto su oni verovatno nezavisni faktori rizika44.

Postoji načelna saglasnost među naučnicima da je za zdravlje bolje češće konzumirati alkohol, posebno radi smanjenja rizika od srčanog udara, nego piti istu količina alkohola u nekoliko navrata u toku nedelje44. Kod ljudi koji povremeno „preter-uju u alkoholu“ (u stručnoj literaturi „preterivanje u alkoholu“ se definiše kao konzumiranje 5 ili više alkoholnih pića u jednom navratu) primećuje se povećani rizik od koronarnih oboljenja srca, čak i kada tokom nedelje umereno piju 45, 46 i oni ne mogu da očekuju korisno dejstvo na smanjenje rizika od dijabetisa II, koje je uočeno kod ljudi koji umereno konzumiraju alkohol47. Moguće objašnjenje za to je povećan rizik od visokog krvnog pritiska kod ljudi koji prekomerno piju.

Takođe je uočeno da, uz povećan rizik od lične štete, prekomerno konzumiranje alkohola donosi znatno (tri puta veće) povećanje rizika od slabljen-ja pamćenja ili demencije u kasnijoj životnoj dobi, moguće zbog direktnog uništavanja moždanih ćelija48. Treba naglasiti da ljudi koji prekomerno piju49 mogu povećati svoje šanse za preživljavanje smanjenjem unosa alkohola.

Takođe se smatra da je bolje konzumirati pivo, vino ili alkoholna pića uz obrok nego na prazan stomak, pošto se pokazalo da to povećava rizik od visokog krvnog pritiska50, iako naučnici nisu jedinstveni po tom pitanju.

Ishrana

Vrsta hrane koju jedete je još jedan važan deo načina života, a određene vrste hrane, kao što je „mediteranska hrana“, se povezuju sa dužim očekivanim životnim vekom51. Uz obilno konzumi-ranje voća, povrća i ribe, i smanjeno konzumiranje zasićenih masti i mesa, ova ishrana podrazumeva i skromno unošenje alkohola. Analiza mnogih istraživanja je pokazala da se mediteranske na-vike povezuju sa manjim rizikom od bolesti, kada su upoređivane slične količine konzumiranog alkohola2. U kombinaciji sa drugim aspektima zdravog načina života, uključujući i bavljenje fizičkom aktivnošću i nepušenje, pokazalo se da je mediteranska ishrana povezana sa preko 50% nižom stopom prerane smrtnosti kod starijih Ev-ropljana52.

Kombinacija četiri načina zdravog ponašanja (biti nepušač, ne biti fizički neaktivan, umereno konzumirati alkohol (do 14 pića nedeljno) i unositi voće i povrće najmanje 5 puta dnevno) pokazala se kao ekvivalent 14 godina mlađem izgledu u hronološkom dobu53 i sprečavanju 3 od 4 srčana udara54.

Umereno konzumiranje pivamože da utiče na smanjenje

rizika od drugih bolesti

konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti.“ Sve je više istraživanja koja dokazuju da umereno

konzumiranje alkoholnih pića može da pruži zaštitu od mnogih drugih bolesti.”

Efekti umerenog

konzumiranja piva


19

Sve je više dokaza da način života koji podra-zumeva redovno lako do umereno konzumiranje alkoholnih pića može da pruži zaštitu od mnogih drugih bolesti, kao što su diabetes mellitus, os-teoporoza i demencija. Razlozi za ove korisne efekte još uveki nisu potpuno poznati, pa su potrebna dodatna istraživanja da bi se objasnili ti mehanizmi. Kao i kod kardiovaskularnih oboljen-ja, umereno konzumiranje ima zaštitno dejstvo, a preterano konzumiranje je štetno55. Takođe nije moguće povezati korisne efekte samo sa jednom određenom vrstom pića.

Dijabetis u starijoj životnoj dobi (diabetes mellitus tip II) je sve veći zdravstveni problem u zapad-nom svetu, od kojeg boluje oko 8% stanovništva (procenjuje se da 60 miliona ljudi ima tu bolest.) On je povezan sa brojnim komplikacijama koje ugrožavaju život, uključujući kardiovaskularne bolesti.

Neka istraživanja pokazuju da su ljudi koji umer-eno konzumiraju alkohol izloženi manjem riziku od dijabetisa tipa II nego apstinenti i ljudi koji pre-komerno piju. Rezultati ukazuju da je rizik sman-jen za 30%56 , a smanjenje rizika je primećeno i kod starijih žena 57. Nije u potpunosti jasno na koji način umereno konzumiranje alkohola sman-juje rizik, ali ispituje se nekoliko mogućnosti58, na primer ono može da promeni način na koji organi-zam proizvodi insulin 59.

Gojaznost je značajan zdravstveni problem zato što je povezana sa mnogim drugim vrstama lošeg zdravstvenog stanja, uključujući dijabetis tipa II, kardiovaskularne bolesti, osteoartritis i cirozu jetre i smatra se da smanjuje očekivani životni vek u proseku za oko 10 godina. Na nju snažno utiče način života, a postoje i mnogi drugi faktori koji mogu da dovedu do promene telesne težine, kao što je unošenje kalorija, unošenje masnoća i nivo aktivnosti, koji su i sami često povezani sa društveno-ekonomskim statusom.

Rasprostranjenost gojaznosti i prekomerne težine u EU je utrostručena u poslednjih 20 godina i nastavlja da raste. Konzervativna procena je da će dostići 20,1% u 2020.60, a preko 31 milion ljudi širom Evrope će imati potrebe da se leči od dijabetisa i pratećih komplikacija. Dugoročno gledano, ovo će imati za posledicu negativan uti-caj na očekivani životni vek u EU i podrazumevaće lošiji kvalitet života“.61

Umereno konzumiranje alkohola (10-30g dnevno) predstavlja oko 10% ukupnog unosa energije u razvijenim zemljama, pa se donedavno verovalo da konzumiranje alkoholnih pića doprinosi epi-demiji gojaznosti, pri čemu je nesrazmerno velika krivica svaljena na pivo. To se sada pokazalo kao nepravedno kada je u pitanju umereno konzumi-ranje piva, koje može da ima čak i korisne efekte, odnosno da smanji rizik od gojaznosti kada se unosi u tim količinama62. Važno je primetiti da se svaka korist gubi kada se konzumiraju preko tri pića dnevno, a istraživanja potvrđuju da je pre-komerno konzumiranje alkohola (bez obzira o kojem je piću reč) povezano sa povećanom tel-esnom težinom i abdominalnom gojaznošću (veći faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti)63.

20



Način na koji ljudi konzumiraju alkohol utiče na njihovu težinu i sada je jasno da je za utvrđivanje efekata konzumiranja alkohola na težinu potreb-no oceniti način konzumiranja alkohola, a ne prosečnu količinu pića koja se unosi. Alkohol može da dovede do prekomerne telesne težine kod određenih ljudi, kod onih koji piju retko ili neumereno, tako što će poslužiti kao izvor en-ergije i olakšati varenje hrane. Međutim, neka istraživanja su pokazala da su ljudi koji redovno (dnevno) konzumiraju male količine alkohola mršaviji od ljudi čiji način konzumiranja alkohola podrazumeva povremeno unošenje prekomer-nih količina pića 64, 65. Jedno od ovih istraživanja pokazuje da je, na fiksnom nivou konzumiranja alkohola, rizik od gojaznosti skoro 30% manji kod ljudi koji konzumiraju alkohol 7 dana u nedelji nego kod onih koji to rade 2-4 dana u nedelji66.

O razlozima za to se i dalje diskutuje. Jedan od mogućih razloga je što alkohol, uključujući i pivo, kada se konzumira uz obroke može da stimuliše utrošak energije povećavanjem temperature, ali to ima efekta samo pri konzumiranju malih količina u redovnim intervalima 67, 68. Međutim, teško je pre-poznati i statistički obrazložiti sve faktore načina života, kao na primer nivo fizičke aktivnosti, a moguće je da je tu uključeno više faktora.

Dijagnoza metaboličkog sindroma se daje lju-dima koji imaju čitav niz oboljenja, uključujući visoku abdominalnu gojaznost, insulinsku rez-istenciju, visok nivo triglicerida u krvi, nizak nivo HDL-a (dobrog holesterola) u krvi i visok krvni pritisak. On se povezuje sa povećanim rizikom od razvijanja diabetesa mellitusa tipa II, kardio-vaskularnih bolesti i ciroze. Sve je veći broj ljudi sa ovom bolešću i jedan od šest Evropljana od nje boluje.

Iako nezdrav način života može da doprinese riziku od metaboličkog sindroma, naučnici izučavaju deo koji se odnosi na umereno konzu-miranje alkohola 69. Postoji sve više dokaza da je lako do umereno konzumiranje alkohola povezano sa manjim rizikom od metaboličkog sindroma 70.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


21

Osteoporoza (slabljenje kostiju) je uobičajena kod starijih ljudi, naročito kod žena posle menopauze. Kod slabih kostiju postoji veći rizik od preloma. Do preloma zbog osteoporoze dolazi kod jedne od tri žene, i kod jednog od pet muškaraca starijih od 50 godina. Slabe kosti su glavni razlog povređivanja i smrti kod starije populacije i koštaju Evropu oko 30 milijardi evra godišnje. Zbog demografskih promena do kojih dolazi među populacijom, broj preloma i njihovi troškovi će se udvostručiti u narednih nekoliko decenija, ukoliko se ne razviju efektivne strategije prevencije 71.

Sve više istraživanja govori u prilog tome da je konzumiranje alkohola takođe povezano sa os-teoporozom, a njihov odnos prikazan pomoću krive u obliku slova U, znači da lako do umereno konzumiranje alkohola ima povoljan uticaj na ko-sti72, što bi moglo da smanji rizik od osteoporoze i pucanja kostiju. Jedno istraživanje je procenilo da ljudi koji umereno konzumiraju alkohol imaju 38% manju verovatniću da će dobiti osteoporozu od onih koji ne piju, a drugo je pokazalo smanjen rizik od preloma kuka za 20%74. Ovaj zaštitni efekat može delimično da se objasni time da umereno konzumiranje alkohola suzbija postepeni gubitak koštane mase, koji se sa godinama povećava (re-sorpcija), ali on time nije u potpunosti objašnjen. Postoji obilje dokaza koji potvrđuju biološku ulogu silicijuma na zdravlje kostiju i pretpostavlja se da komponenta silicijuma u pivu (vidi stranu 26) može da objasni neke od ovih pozitivnih efekata ili da doprinese njihovom objašnjenju75. U toku je istraživanje koje treba to da potvrdi.

Preko 3 miliona ljudi starije životne dobi (65+) u Evropskoj uniji ima demenciju (slabljenje intele-ktualnih sposobnosti povezano sa starenjem), a sa produžetkom očekivanog životnog veka, de-mencija postaje sve prisutniji i sve veći problem.

Postoji sve više dokaza koji govore u prilog tome da odnos između konzumiranja alkohola i intele-ktualnih sposobnosti, prikazan krivom u obliu slova J ili U, je takav da je konzumiranje manjih ili umerenih količina alkoholnih pića u srednjim godinama ili starijoj životnoj dobi povezano sa boljim intelektualnim sposobnostima i manjim opadanjem intelektualnih sposobnosti, u odnosu na apstinente ili ljude koji prekomerno piju alko-holna pića76. Neka istraživanja pokazuju značajno (za oko četvrtinu) smanjenje rizika 77, 78. Postoji nekoliko objašnjenja za ovaj povoljan efekat koji obuhvata i prevenciju od sužavanja krvnih sudova u mozgu79, psihološku korist od umerenog konzu-miranja alkoholnih pića, ili možda i smanjen rizik od dijabetisa. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se ovi efekti mogli potpuno razumeti.

Naučnici se još uvek ne slažu oko toga da li umer-eno konzumiranje alkohola utiče na Alchajmero-vu bolest, jer se primećuje i smanjenje i povećanje rizika. Takođe se pokazalo da se smanjeni rizik od Alchajmerove bolesti povezuje sa mediteran-skom hranom80, tako da je moguće da su i drugi faktori načina života važni u utvrđivanju rizika od ove bolesti81.

Takođe postoje dokazi da slobodno vreme is-punjeno društvenim aktivnostima, kao što je odlazak u pabove ili barove, poseta prijateljima ili druženje u klubovima doprinosi usporavanju slabljenja intelektualnih sposobnosti povezanih sa starenjem82.

22



Parkinsonova bolest je neurodegenerativna bolest od koje uglavnom oboljevaju ljudi stariji od 50 godina.

Nekoliko istraživanja je pokazalo da umereno konzumiranje alkohola, što podrazumeva i umer-eno konzumiranje piva83, i nekoliko dodatnih faktora koji se odnose na način života, utiču na smanjenje rizika od Parkinskonove bolesti84.

Stvaranje kamena u žučnoj kesi je jedno od najčešćih i najskupljih oboljenja probavnih organa u Zapadnim zemljama. Do šezdesete godine života, gotovo 30% muškaraca i žena dobije kamen.

Nekoliko istraživanja je pokazalo povezanost između umerenog konzumiranja alkohola i sman-jenog rizika od pojave kamena u žuči85. To se od-nosi na konzumiranje svih vrsta alkoholnih pića, a rizik je najmanji kod onih koji konzumiraju male količine u redovnim intervalima. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ovo otkriće, uključujući efekat alkohola na nivo holesterola i snižavanje koncentracije žuči.

„Jedan od glavnih razloga zašto je umereno konzu-miranje piva, vina ili žestokih pića uobičajeno jeste u tome što mnogi ljudi uživaju u opuštajućem prijatnom osećaju koji donosi jedno ili dva pića“ i „ova psihoterapeutska vrednost treba da se pos-matra kao potencijalna korist za zdravlje86.

Brojni stručnjaci su potvrdili korisno psihološko dejstvo koje proizilazi iz umerenog unosa alko-holnih pića, ali ga je teško naučno dokazati. Ob-javljeni rezultati nekoliko istraživanja potvrili su ranije rezultate, prema kojima alkohol u umeren-im količinama efikasano ublažava stres i napetost i povećava osećaj zadovoljstva87. Istraživanje je pokazalo da „za razliku od apstinenata i ljudi koji konzumiraju alkohol u prekomernim količinama, ljudi koji umereno konzumiraju alkohol doživ lja-vaju raznovrsniju psihološku korist.“ Aktuelna istraživanja po ku ša vaju da procene vezu između subjektivnog zdravlja, odnosno načina na koji ljudi doživljavaju svoje zdravstveno stanje i pri-kazuju ga drugima, i umerenog konzumiranja alkoholnih pića, u kontekstu mentalnog zdravlja, a jedno od njih je pokazalo da je redovno umer-eno dnevno konzumiranje alkohola povezano sa boljim mentalnim zdravljem kod žena u odnosu na apstinente.88

Mnoga istraživanja su pokazala veću druže lju-bivost, prijateljsku nastrojenost i spremnost da se pomogne, odmah nakon umerenog konzumi-ranja alkohola i ova otkrića su potvrđena u na-jnovijem istraživanju, koje je takođe pokazalo da alkohol podstiče veći osećaj prijatnosti i smanjuje svadljivo ponašanje89. Međutim, potrebna su do-datna istraživanja da bi se otkrili mehanizmi koji objašnjavaju ovo poboljšano funkcionisanje i da bi se utvrdilo da li društveno okruženje igra u tome neku ulogu.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


23

Pokazalo se da je subjektivno zdravlje dobar predskazivač ukupne smrtnosti 90 i sve je veće interesovanje za razumevanje veze između sub-jektivnog zdravlja i konzumiranja alkohola.

Nekoliko istraživača je došlo do zaključka da ljudi koji umereno piju izjavljuju da su natprosečno „dobrog zdravlja“91, 90, 88 i oni veruju da su zdrav-iji92. Zbog toga se bolje osećaju i imaju pozitivn-iji stav prema svome zdravlju. Ovo je oblast koju treba dalje istražiti.

Očekivani životni vek se povećava i broj starih ljudi naglo raste širom sveta. Preko 580 miliona ljudi je starije od 60 godina a predviđa se da će ovaj broj porasti na 1,2 milijarde do 2025.93

Kao rezultat toga, bolesti kao što su dijabetis, de-mencija i osteoporoza postaju sve češće u društvu, te stvaraju sve veće ekonomsko opterećenje za zdravstvene ustanove i smanjuju kvalitet života. Zbog toga se istraživanje fokusira na faktore rizika od takvih bolesti, uključujući način života i faktore ishrane, kao i na strategije za njihovu prevenciju.

Tokom poslednjih nekoliko godina objavljen je određeni broj radova koji ispituju zdravlje i osećaj zadovoljstva kod starijih ljudi. Oni imaju drugačiju biološku reakciju na alkohol, oni su skloniji padu i često uzimaju lekove, tako da se mogu zapitati da li je za njih bezbedno da nastave sa konzumi-ranjem alkohola kada ostare.

Rezultati istraživanja pokazuju onu istu krivu u obliku slova U kod starijih ljudi i oni koji umer-eno konzumiraju alkohol žive duže i boljeg su zdravlja nego apstinenti ili ljudi koji prekomer-no piju94. Pored alkohola koji očigledno donosi glavnu korist, određenu ulogu mogu da igraju i ostali faktori, kao što su društvena korist i korist od užitka prilikom konzumiranja alkohola, te bolji apetit i ishrana koji idu uz umereno konzumiranje alkohola. Izgleda da se ovim pokazuje da zdrav način života ne podrazumeva odricanje od piva ili drugih pića, pod uslovom da se konzumiraju umereno 95.

Potencijalni negativni efektiumerenog konzumiranja alkohola

negativni efekti umerenog konzumiranja alkohola.“ Za neke ljude je rizik koji donosi umereno konzumiranje

alkohola veći od potencijalnih koristi. ”

Efekti umerenog

konzumiranja piva


25

Postoji veliki broj naučnih dokaza koji povezuju umereno konzumiranje alkohola sa smanjenim mortalitetom kod ljudi srednje i starije životne dobi u industrijalizovanim društvima, a to se ug-lavnom pripisuje smanjenom riziku od smrti zbog koronarnog oboljenja srca (srčanog napada).

Ipak, pokazalo se da alkohol izaziva određene vrste karcinoma ali, bez obzira što se to uglavnom odnosi na prekomerno konzumiranje alkohola, postojeća istraživanja nisu otkrila opšti „bezbed-ni“ prag ispod kojeg nema rizika96. Ovo znači da za neke ljude rizik koji donosi konzumiranje alko-hola, čak i u umerenim količinama, može biti veći od potencijalne koristi. Konzumiranje alkohola se naročito povezuje sa blago povećanim rizikom od karcinoma dojke 97 i izgleda da je ono faktor rizika kod nastupa kostobolje98.

Neki autori primećuju da se ne preporučuje uku-pno izbegavanje alkohola na nivou populacije, pošto to može da dovede do povećanja kardio-vaskularnih oboljenja 99. Evropski kodeks o karci-nomu100 zaista preporučuje umereno konzumiran-je alkohola, premda navodi da će faktori, kao što su životna dob, psihološko stanje i ishrana, izmeniti prag svakog pojedinca. Na nivou pojedinaca, le-kari opšte prakse će moći preciznije da procene rizik koji postoji kod njihovog pacijenta, uzimajući u obzir njegovo zdravstveno stanje i porodičnu is-toriju bolesti, kao što su karcinom, određene vrste moždanog udara i visok krvni pritisak.

U ostale individualne slučajeve, kod kojih se ne bi savetovalo čak ni umereno konzumiranje alko-hola, između ostalog, spada konzumiranje alko-hola tokom vožnje, u trudnoći, prilikom uzimanja lekova ili rukovanja mašinama.

Specifičan doprinos pivazdravoj ishrani

doprinos piva zdravoj ishrani.“ Pivo sadrži osnovne vitamine i minerale i može doprineti

zdravoj uravnoteženoj ishrani.”

Efekti umerenog

konzumiranja piva


27

Pivo se proizvodi od zdravih sirovina, slada od hmelja, žitarica, ječma, kvasca i vode. Sve to do-prinosi zdravoj, uravnoteženoj ishrani. Kao i kod ostale prirodne hrane, kod piva se mogu nabrojati hiljade sastojaka, uključujući antioksidanse, vita-mine (naročito B vitamine), minerale, kao što je silicijum, i vlakna.

Pivo sadrži 93% vode i to je kabasto piće koje gasi žeđ i sadrži relativno malo alkohola.

Iako umereno konzumiranje piva može da obez-bedi osnovne vitamine i minerale101, važno je ima-ti na umu da nijedan pojedinačni izvor ne može da sadrži sve elemente neophodne za život, tako da pivo mora uvek da se konzumira umereno, kao deo uravnotežene ishrane.

Vitamini i antioksidansi takođe mogu da imaju zaštitno dejstvo.

Naučnici koji su istraživali smanjen rizik od koro-narnog oboljenja srca kod ljudi koji konzumiraju pivo, tvrde da je smanjenje rizika veće nego što bi se očekivalo od samog alkohola i spekulišu da os-tali faktori, u koje spadaju vitamini i antioksidansi, takođe mogu da imaju zaštitno dejstvo102.

I dalje se proučavaju ostali sastojci piva, a u labo-ratorijskim ispitivanjima103 zabeleženi su korisni efekti, kao na primer antiinflamatorno dejstvo. Istraživanja koja se bave osobinama bezalkohol-nog piva pokazuju da će se potencijalno korisno dejstvo prirodnih sastojaka verovatno odnositi i na ovu vrstu piva104. Tokom jednog manjeg istraživanja, izvršeno je poređenje dezalkoholisa-nog piva i običnog piva i pokazalo se da pivo bez alkohola može da ima značajno pozitivno dejstvo

na krv (razređuje krvi) odmah nakon konzumi-ranja105.

Pivo je takođe izvor rastvorivih vlakana koja potiču od ćelijskih membrana ječma. Dve čaše piva sadrže u proseku 10% preporučljivog dnev-nog unosa rastvorivih vlakana, a neka piva mogu da obezbede i do 30%106. Osim što pospešuju redovnu probavu, vlakna usporavaju varenje i apsorpciju hrane i snižavaju nivo holesterola, što može doprineti smanjenju rizika od srčanih oboljenja107 i metaboličkog sindroma108.

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji umereno konzumiraju pivo imaju određeni stepen zaštite od bakterije helicobacter pylori109, za koju je poznato da izaziva većinu čireva na želucu i može biti faktor rizika za karcinom želuca. Smatra se da konzumiranje piva (i vina) pospešuje uništavanje te bakterije, verovatno zbog antibakterijskog delovanja.

Antioksidaannsii

Pivo sadrži prirodne antioksidanse koji im-aju pozitivno dejstvo na zdravlje.

Prirodni antioksidansi se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Prisutni su u pivu, gde potiču od sla-da (ječma) i hmelja od kojih se pivo proizvodi110. Ukupan sadržaj antioksidanasa u pivu zavisiće od vrste piva, odnosno od sirovina i procesa proiz-vodnje.

Jedna čaša piva (sa ekvivalentnom količinom alkohola) sadrži dvostruko veću količinu antiok-sidanasa nego belo vino, ali dvostruko manju nego crno vino111. Međutim, mnogi antioksi-dansi u crnom vinu imaju velike molekule i teže se apsorbuju u organizmu nego manje molekule koje se nalaze u pivu. Istraživanje je pokazalo da sadržaj antioksidanasa u krvi raste nakon konzu-miranja piva, što ukazuje da se antioksidansi iz piva lako apsorbuju112 i to verovatno lakše od onih iz čvrste hrane104. Naučnici koji se bave ogledi-

28


ma na životinjama ustanovili su direktan efekat antioksidansa iz piva na smanjenje rizika od kar-diovaskularnih bolesti113.

Zdravstvena korist od antioksidanasa je u tome što se pretpostavlja da oni smanjuju rizik od srčanog udara time što sprečavaju zgrušavanje krvi114. Oni takođe mogu imati ulogu u zaštiti od karcinoma, zahvaljujući njihovom dejstvu na slo-bodne radikale 115. Na taj način, antioksidansi iz piva mogu da imaju pozitivan uticaj na zdravlje ljudi koji ga konzumiraju.

Vitamini

Pivo je bogat izvor folata i drugih B vita-mina u ishrani.

Kao i hleb, koji se takođe pravi od žitarica, pivo je dobar izvor mnogih vitamina neophodnih za život. U proizvodnji piva, ječam se prvo pretvara u slad, što u stvari povećava hranjivu vrednost žitarica. Pivo je posebno bogato većinom vita-mina B kompleksa, kao što su niacin riboflavin (B2), piridoksin (B6), folat (B9) i kobalamin (B12).Posebno je važno za vegetarijance koji uživaju da piju pivo, da je ono u stvari prirodan izvor vita-mina B12. Stepen iskorišćenosti ovih vitamina je potvrđen u istraživanju koje je pokazalo da je ste-pen apsorpcije vitamina B veći kada se u ishranu uvede umereno konzumiranje piva118.

Osim što nadopunjuju zdravu ishranu, vitamini i minerali iz piva mogu da obezbede dodatnu zdravstvenu korist. Najnovije istraživanje uka-zuje da vitamini B kompleksa (B6, B9 i B12) mogu pivopijama da pruže dodatnu zaštitu od kardio-vaskularnih bolesti, u odnosu na ljude koji piju vino ili žestoka pića117. Visok nivo homocisteina, u vidu „lošeg holesterola“ (LDL) povezuje se sa većim rizikom od srčanog napada. Istraživanja sprovedena na stanovništvu SAD, Velike Britanije, Francuske, Republike Češke i Danske, potvrđuju da umereno konzumiranje piva, za razliku od vina

i žestokih pića, smanjuje nivo homocisteina, a kao mogući razlog za to navode visok sadržaj vi-tamina B u pivu 118, 119, 120, 121, 122. U toku je kliničko ispitivanje koje treba da utvrdi da li folati (vitamin B9) u pivu mogu biti aktivni u snižavanju nivoa homocisteina.

Minerali

Pivo obezbeđuje bogat izvor silicijuma u ishrani.

Pivo ima povoljan balans nekih osnovnih min-erala. Sadrži relativno visok udeo kalijuma a ni-zak udeo natrijuma106. Ima nizak nivo kalcijuma, a bogato je magnezijumom koji može sprečiti stvaranje kamena u žuči i u bubregu. To može biti jedan od razloga zbog kojeg se pokazalo da jedna čaša piva dnevno smanjuje rizik od kamena u bubregu 123. U ovome takođe može igrati ulogu povećan unos vode i izlučivanje urina (diureza).

Umereno konzumiranje alkohola se takođe pov-ezuje sa povišenom gustinom minerala u kostima (vidi stranu 19), ali svega nekoliko istraživanja se bavilo ovim konkretnim efektom raznih pića. Pivo je bogat izvor silicijuma u ishrani124, koji se lako apsorbuje u organizmu 125, a pokazalo se da ono daje najviše silicijuma u ishrani muškaraca126. Takav silicijum se nalazi u dva prirodna izvora – u vodi i posebno u ječmu 127.

Postoji sve više dokaza koji potvrđuju značaj silicijuma za zdrave kosti 128, a laboratorijska is-pitivanja su pokazala da on na nekoliko načina pomaže pri formiranju kostiju ljudi 129 i povećava gustinu minerala u kostima životinja kada se unosi oralno 130. Takođe je primećeno povećanje gustine minerala u kostima kod žena koje su uz hranu dobijale zamenu za silicijum 131.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


29

U toku je istraživanje koje treba da utvrdi da li silicijum, koji se unosi umerenim konzumiran-jem piva, u stvari smanjuje rizik od nastanka os-teoporoze. Ovim bi se mogli delimično objasniti gore navedeni zaštitni efekti.

Silicijum iz piva može takođe da doprinese sman-jenju rizika od nastanka Alchajmerove bolesti 132.

Hmelj

Potencijalna korist za zdravlje koja je pot-puno jedinstvena za pivo.

Hmelj se već mnogo godina koristi u biljnoj medi-cini.

Male količine „cveta“ hmelja se koriste kao konzervans u pivu i kao dodatak ukusu piva. Pivo je jedini važan izvor hmelja u ishrani, mada njegovo dejstvo na ljudsko zdravlje još uvek nije u potpunosti shvaćeno, tako da se njegova potenci-jalna korist za zdravlje povezuje sa pivom.

Svake godine ima sve više publikacija o poten-cijalnom terapeutskom dejstvu jedinjenja koja potiču iz hmelja. Mnoga istraživanja su pokazala da flavonoidi poreklom iz hmelja imaju sposobnost prevencije nekih bolesti. Na primer, oni pomažu pri smanjenju rizika od nastanka karcinoma133, 134, imaju pozitivan efekat na kosti72, smanjuju rizik od dijabetisa135, povećavaju nivo dobrog holes-terola136 ili pomažu u borbi protiv gojaznosti137. Većina ovih istraživanja je sprovedena u labora-toriji i ne navodi da li umereno konzumiranje piva obezbeđuje dovoljnu koncentraciju ovih jedinjen-ja da bi imalo efekta na ljudsko zdravlje. Planiraju se dodatna istraživanja da bi se ispitali ovi poten-cijalni efekti i ustanovilo da li se flavonoidi dobro apsorbuju u ljudskom organizmu 138, 139.

Postoji veza između konzumiranja piva i lošeg izbora hrane.

Pivo ne sadrži masti ili holesterol i sadrži nizak nivo prostih šećera. Kalorije u pivu potiču ug-lavnom od sadržaja alkohola.

Pivo ima manje kalorija od ostalih pića ali se često konzumira u većim količinama (vidi Tabelu 1).

Izraz „pivski stomak“ se u nekim delovima Ev-rope povezuje sa debljinom pivopija. Odeljak na strani 17 pokazuje da to verovatno nije rezultat umerenog konzumiranja piva, nego može da nas-tane zbog prekomernog konzumiranja, ili često zbog nekih drugih navika u ponašanju pivopija. Na primer, nekoliko istraživanja je pokazalo da postoji veza između konzumiranja piva i lošeg izbora hrane140, 31, 34, i često je „pivski stomak“ posledica konzumiranja visokokalorične hrane bogate masnoćama (Vidi Tabelu na strani 29).

Jedno novije istraživanje, obavljeno konkretno radi ispitivanja tvrdnje da su „pivopije, u proseku, gojaznije od apstinenata ili onih koji piju vino ili žestoka pića“, i zaključeno je da postoji mala verovatnoća da je konzumiranje piva povezano sa parametrima gojaznosti, kao što su indeks telesne mase (ITM) ili odnos širine struka i kukova141. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da je kod žena umereno konzumiranje piva u stvari povezano sa nižim indeksom telesne težine.

30


Pivo može biti sastavni deo zdrave dijete za „smanjenje telesne težine“, a rezultati istraživanja pokazuju da ne treba promovi-sati potpunu apstinenciju kod ljudi koji redovno konzumiraju pivo u umerenim količinama.

GI i GO rangiraju hranu prema tome koliko ona podiže nivo šećera u krvi nakon njenog konzumi-ranja. Hrana sa visokim GI i GO, brzo oslobađa glukozu u krvotok, dok se hrana sa niskim GI i GO razlaže mnogo sporije i postepeno oslobađa glu-kozu. Neki nutricionisti predlažu konzumiranje

hrane sa niskim GI i GO da bi se smanjila telesna težina i sačuvalo zdravlje.

GI upoređuje razne vrste hrane na osnovu jed-nakih količina ugljenih hidrata. GO se izračunava na osnovu GI i raspoloživog sadržaja ugljenih hidrata u hrani i omogućava merenje koje uzima u obzir veličinu porcije, tako da ono može biti rel-evantnije u mnogim slučajevima.

Pokazalo se da pivo ima viskok GI, ali pošto je nivo ugljenih hidrata prilikom služenja piva dosta nizak, ono ima nisko do srednje GO142. U Tabeli 1 date su uporedne vrednosti za GI i GO kod piva, drugih pića i nekih vrsta hrane.

Na osnovu ovih informacija i činjenice da se pokazalo da služenje alkohola pre jela može da doprinese smanjenju glikemijskog opterećenja obroka58, rezultati istraživanja su protiv promov-isanja potpune apstinencije kod ljudi koji redovno konzumiraju pivo u umerenim količinama 62.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


31

Izvori: www.calorieking.com / www.glycemicindex.com

* Veličina standardne porcije varira u raznim delovima Evrope** Na osnovu prosečnog sadržaja ugljenih hidrata od 2,5g/100ml. Za neka piva će biti viši/niži.

Piće Kalorije na 100 ml

Standardna porcija ml*

Kalorije po standardnoj porciji

Glikemijski indeks GI

Glikemijsko opterećenje GOnivo kod standardne porcije

Pivo - lager (5.0% vol) 43 250 108 100 6**

Beer (bezalkoholno) 18 250 45

Stono vino (12% vol) 84 150 126

Žestoko piće (40% vol) 250 25 62

Likeri (40% vol) 320 25 80

Mleko (punomasno) 62 258 160 31 3.8

Obička koka kola/soda 40 261 105 63 17.1

Sok od jabuke (nezaslađen) 50 263 131 44 11.6

Oranž đus (nezaslađen) 47 263 124 53 9.9

Sok od paradajza 21 354 75 33 3.6

Energetski napitak 64 270 173 95 40.6

Hrana Kalorije na 100 g

Standardna porcija g*

Kalorije po standardnoj porciji

Glikemijski indeks GI

Glikemijsko opterećenje GOnivo kod standardne porcije

Čips 547 50 274 51 12.1

Kikiriki (slani/prženi) 585 50 293 24 4

Hamburger (običan) 250 110 275

Hamburger (veliki) 309 176 543

Pica (srednja) 264 150 396 60 20.8

Krompir (prženi) 335 150 503 75 50.1

Kobasica 340 100 340 28 1.5

Sendvič 250 140 350

Pecivo od belog brašna 275 100 275

TABELA 1:

PROSEČAN SADRŽAJ KALORIJA, GLIKEMIJSKI INDEKS I GLIKEMIJSKO OPTEREĆENJE KOD PIVA I DRUGIH PIĆA, KAO I KOD HRANE KOJA SE OBIČNO KONZUMIRA UZ PIVO.

32

Literatura

1 Thun MJ, Peto R, Lopez A et al. (1997). “Alcohol consump-tion and mortality among middle-aged and elderly US adults”. New England J of Medicine, 337(24):1705-1714.

2 Corrao G, Rubbiati L, Bagnardi V, Zambon A and Poikolainen K (2000). “Alcohol and coronary heart disease: a meta-anal-ysis”. Addiction, 95(10):1505-1523.

3 Di Castelnuovo A, Costanzo S, Bagnardi V et al. (2006). “Al-cohol dosing and total mortality in men and women: An up-dated meta-analysis of 34 prospective studies”. Archives of Internal Medicine, 166:2437-2445.

4 Page 19 of ftp://ftp.cordis.europa.eu/pub/lifescihealth/docs/ cardio_proceedings_190304.pdf

5 www.who.int/substance_abuse/publications/global_sta-tus_report_2004_overview.pdf

6 Manson J, Tosteson H, Ridker PM et al. (1992). “The primary prevention of myocardial infarction”. New England Journal of Medicine, 326(21):1406-1416.

7 Østergaard Pedersen J, Heitmann BL, Schnohr P and Grønbæk M (2008). “The combined influence of leisure-time physical activity and weekly alcohol intake on fatal ischaemic heart disease and all-cause mortality”. European Heart Journal, 29:1–9.

8 Beulens JWJ, Rimm EB, Ascherio A et al. (2007). “Alcohol consumption and risk for coronary heart disease among men with hypertension”. Annals of Internal Medicine, 146:10-19.

9 Tanasescu M, Hu FB, Willett WC et al. (2001). “Alcohol con-sumption and risk of coronary heart disease among men with type 2 Diabetes Mellitus”. Journal of the American College of Cardiology, 38(7):1836-1842.

10 Gigleux I, Gagnon J, St-Pierre A et al. (2006). “Moderate al-cohol consumption is more cardio protective in men with metabolic syndrome”. Journal of Nutrition, 136:3027-3032.

11 Mukamal KJ, Chiuve SE and Rimm EB (2006). “Alcohol consumption and risk for coronary heart disease in men with healthy lifestyles”. Arch Intern Med, 166:2145-2150.

12 Mukamal KJ, Jensen MK, Grønbæk M et al. (2005). “Drinking frequency, mediating biomarkers, and risk of myocardial in-farction in women and men”. Circulation, 112:1406-1413.

13 McConnell MV, Vavouranakis I, Wu LL et al. (1997). “Effects of a single daily alcoholic beverage on lipid and haemostatic markers of cardiovascular risk.” American Journal of Cardi-ology, 80(9):1226-1228.

14 Rimm EB, Williams P, Fosher K et al. (1999). “Moderate alcohol intake and lower risk of coronary heart disease: meta-anal-ysis of effects on lipids and haemostatic factors”. British Medical Journal, 319:1523-1528.

15 Romeo J, González-Cross M, Wärnberg J, Díaz LE and Marcos A (2008). “Effects of moderate beer consumption on blood lipid profile in healthy Spanish adults”. Nutrition, Metabo-lism and Cardiovascular Disease, 18(5):365-372.

16 Sierksma A, van de Gaag MS, Kluft C and Hendriks HFJ. (2002). “Moderate alcohol consumption reduces plasma C-reactive protein and fibrinogen levels; a randomized, diet-controlled intervention study”. European Journal of Clinical Nutrition. 56:1130-1136.

17 Imhof A, Woodward M, Doering A et al. (2004). “Overall alcohol intake, beer, wine and systemic markers of inflamma-tion in Western Europe: results from three MONICA samples (Augsburg, Glasgow, Lille)”. European Heart Journal, 25:2092-2100.

18 Konrat C, Mennen LI, Cacès E et al. (2002). “Alcohol intake and fasting insulin in French men and women. The D.E.S.I.R. study”. Diabetes and Metabolism, 28:116-123.

19 Rimm EB. (2000). “Alcohol and cardiovascular disease”. Nutrition: Current Atherosclerosis reports, 2:529-535.

20 Doll R. (1997). “One for the Heart”. British Medical Journal, 315:1664-1668.

21 Mukamal KJ, Conigrave KM, Mittleman MA et al. (2003). “Roles of drinking pattern and type of alcohol consumed in coronary heart disease in men”. New England Journal of Medicine, 348(2):109-118.

22 Keil U, Chambless LE, Döring A et al. (1997). “The relation of alcohol intake to coronary heart disease and all-cause mortality in a beer drinking population”. Epidemiology, 8(2):150-156.

23 Hoffmeister H, Schelp F-P, Mensink GBM et al. (1999). “The relationship between alcohol consumption, health indicators and mortality in the German population”. International Journal of Epidemiology, 28(6):1066-1072.

24 Bobak M, Skodova Z and Marmot M. (2000). “Effect of beer drinking on risk of myocardial infarction: Population based case control study”. British Medical Journal, 320:1378-1379.

25 Reynolds K, Lewis LB, Nolan JDL et al. (2003). “Alcohol consumption and risk of stroke: A meta-analysis”. Journal of the American Medical Association, 289(5):579-588.

26 Elkind MSV, Sciacca R, Boden-Albala B et al. (2006). “Moderate alcohol consumption reduces risk of ischemic stroke: The Northern Manhattan Study”. Stroke, 37(11):13-19.

27 Muntwyler J, Hennekens CH, Buring JE et al. (1998). “Mortality and light to moderate alcohol consumption after myocardial infarction”. Lancet, 352:1882-1885.

28 Niroomand F, Hauer O, Tiefenbacher CP et al. (2004). “Influence of alcohol consumption on restenosis rate after percutaneous transluminal coronary angioplasty and stent implantation”. Heart, 90(10):1189-1193.

29 Mukamal KJ, Kennedy M, Cushman M et al (2008). “Alcohol consumption and lower extremity arterial disease among older adults: The Cardiovascular Health Study”. American Journal of Epidemiology, 167(1): 34-41.

30 Naimi TS, Brown DW, Brewer RD et al. (2005). “Cardiovas-cular risk factors and confounders among non drinking and moderate-drinking US adults”. Am. J. Prev. Med. 28(4):369-373.

31 Ruidavets J-B, Battaille V, Dallongville J et al. (2004). “Alcohol intake and diet in France, the prominent role of lifestyle”. European Heart Journal, 25:1153-1162.

32 Klatsky AL, Friedman GD, Armstrong MA and Kipp H. (2003). “Wine, liquor, beer and mortality”. American Journal of Epidemiology, 158: 585-595.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


33

33 Mortensen EL, Jensen HH, Sanders SA et al. (2001). “Better psychological functioning and higher social status may largely explain the apparent health benefits of wine”. Archives of Internal Medicine, 161:1844-1848.

34 Barefoot JC, Grønbæk M, Feaganes JR et al. (2002). “Alcoholic beverage preference, diet, and health habits in the UNC Alumni Heart Study”. American Journal of Clinical Nutrition, 76: 466-472.

35 McGregor D, Murray RP and Barnes GE. (2003). “Personality differences between users of wine, beer and spirits in a community sample: The Winnipeg health and drinking survey”. Journal of Studies of Alcohol, 64:634-640.

36 Johansen D, Friis K, Skovenborg E and Grønbæk M (2006). “Food buying habits of people who buy wine or beer: cross sectional study”. British Medical Journal, 332:519-522.

37 Nielsen NR, Schnohr P, Jensen G, and Grønbæk M. (2004). “Is the relationship between type of alcohol and mortality influenced by socio-economic status?” J Intern Med, 255(2):280-288.

38 Nissinen A, Berrios X and Puska P (2001). “Community-based non-communicable disease interventions: lessons from developed countries for developing ones”. Bulletin of the World Health Organisation, 79(10):963-970.

39 Rosell M, de Faire U and Hellénius M-L. (2003). “Low preva-lence of the metabolic syndrome in wine drinkers – is it the alcohol beverage or the lifestyle?” European Journal of Clinical Nutrition, 57: 227-234.

40 Puddey IB, Rakic V, Dimmitt SB and Beilin LJ (1999). “Influence of pattern of drinking on cardiovascular disease and cardiovascular risk factors – a review”. Addiction, 94(5):649-663.

41 Rehm J, Sempos CT and Trevisan M. (2003). “Average vol-ume of alcohol consumption, patterns of drinking and risk of coronary heart disease – a review”. Journal of Cardiovascu-lar Risk, 10:15-20.

42 Room R (2000). “Measuring drinking patterns: the experi-ence of the last half century”. J. of Substance Abuse, 12:23-31.

43 Breslow RA, Guenther PM and Smothers BA (2006). “Alcohol drinking patterns and diet quality: The 1999 – 2000 National Health and Nutrition Examination Survey. American Journal of Epidemiology, 163:359-366.

44 Baglietto L, English DR, Hopper JL et al (2006). “Average volume of alcohol consumed, type of beverage, drinking pattern and the risk of death from all causes”. Alcohol and Alcoholism 41(6):664-671.

45 Rehm J, Greenfield TK and Rogers JD ( 2001). “Average volume of alcohol consumption, patterns of drinking, and all-cause mortality: results from the US National Alcohol Survey”. Am J Epidemiology, 153(1):64-71.

46 Murray RM, Connett JE, Tyas SL et al. (2002). “Alcohol volume, drinking pattern, and cardiovascular disease morbidity and mortality: Is there a U-shaped function”. American Journal of Epidemiology, 155(3):242-248.

47 Carlsson S, Hammar N, Grill V and Kaprio V (2003). “Alcohol Consumption and the Incidence of Type 2 Diabetes: A 20-year follow-up of the Finnish Twin Cohort Study”. Diabetes Care, 26(10):2785-2790.

48 Järvenpää T, Rinne JO, Koskenvuo M et al. (2005). “Binge drinking in midlife and dementia risk”. Epidemiology, 16(6):766-771.

49 Fillmore KM, Kerr WC and Bostrom A (2003). “Changes in drinking status, serious illness and mortality”. J Studies of Alcohol, 64:278-285.

50 Stranges S, Wu T, Dorn JM et al. (2004). “Relationship of alcohol drinking pattern to risk of hypertension: A population based study”. Hypertension, 44:813-9.

51 Trichopoulou A, Orfanos P, Norat T et al. (2005). “Modified Mediterranean diet and survival: EPIC-elderly prospective cohort study. BMJ, 330:991-998.

52 Knoops KTB, de Groot LCPGM, Kromhout D et al. (2004). “Mediterranean diet, lifestyle factors, and a 10-year mortality in elderly European men and women”. JAMA, 292(12):1433-1439.

53 Khaw KT, Wareham N, Bingham S (2008). “Combined impact of health behaviours and mortality in men and women: the EPIC-Norfolk prospective population study”. PLoS Medicine, 5(1):e12.

54 Åkesson A, Weismayer C, Newby PK and Walk A (2007). “Combined effect of low-risk dietary and lifestyle behaviors in primary prevention of myocardial infarction in women”. Arch Intern Med,167(19):2122–2127.

55 Athyros VG, Liberopoulos EN, Mikhailidis DP et al. (2008). “Association of drinking pattern and alcohol beverage type with the prevalence of Metabolic Syndrome, Diabetes, Cor-onary Heart Disease, Stroke and Peripheral Arterial Disease in a Mediterranean Cohort”. Angiology, 68(6):689-687.

56 Koppes LL, Bouter LM, Deckker, Heine RJ and JM Hendriks HF (2005). “Moderate alcohol consumption lowers the risk of Type II Diabetes: a meta-analysis of prospective observa-tional studies”. Diabetes Care, 28:719-725.

57 Beulens JWJ, Grobee DE, Stolk RW et al. (2005). “Alcohol consumption and risk of Type 2 Diabetes among older women”. Diabetes Care 2005;28(12):2933-2938.

58 Brand-Miller JC, Kaniz F, Middlemiss C et al (2007). “Effect of alcoholic beverages on postprandial glycemia and insulinemia in lean, young, healthy adults”. Am. J. Clin. Nutr 85:1545-1551.

59 Kenkre PV, Lindeman RD, Yau L et al. (2003). “Serum insulin concentrations in daily drinkers compared with abstainers in the New Mexico elder health survey”. Journal of Geron-tology Series A: Biological Sciences and Medical Sciences, 58(10):960-963.

60 WHO infobase analysed by Rand Europe in Annex 3 of Eu-ropean Commission staff working document accompanying the White Paper from the Commission to the European Parliament and the Council. A strategy for Europe on Nutrition, Overweight and Obesity related health issues - http://ec.europa.eu/health/ph_determinants/life_style/nutrition/documents/nutrition_impact_sum_en.pdf

34

Literatura

61 European Commission White Paper: A Strategy for Europe on Nutrition, Overweight and Obesity related health issues - http://ec.europa.eu/health/ph_determinants/life_style/nutrition/documents/nutrition_wp_en.pdf

62 Arif AA and Roher JE ( 2005). “Patterns of alcohol drinking and its association with obesity: Data from the Third National Health and Nutrition Examination Survey, 1988-1994”. BMC Public Health, 5:126.

63 Wannamethee SG, Shaper AG and Whincup PH. (2005). “Alcohol and adiposity: Effects of quantity and type of drink and time relation with meals”. Int. J of Obesity, 29:1436-1444.

64 Dorn JM, Hovey K, Muti P et al. (2003). “Alcohol drinking patterns differentially affect central adiposity as measured by abdominal height in women and men”. Journal of Nutrition, 133:2655-2662.

65 Breslow RA and Smothers BA (2005). “Drinking patterns and body mass index in never smokers: National Health Interview Survey 1997-2001”. American J. of Epidemiology, 161:368-376.

66 Tolstrup JS, Heitmann BL, Tjønneland et al. (2005). “The relation between drinking pattern and body mass index and waist and hip circumference”. Int. J. of Obesity, 29:490-497.

67 Buemann B and Astrup A. (2001). “How does the body deal with energy from alcohol?”. Nutrition, 17:638-641.

68 Raben A, Agerholm-Larsen L, Flint A, Holst JL and Astrup A. (2003) “Meals with similar energy densities but rich in protein, fat, carbohydrate, or alcohol have different effects on energy expenditure and substrate metabolism but not on appetite and energy intake”. American Journal of Clinical Nutrition, 77:91-100.

69 Djousse L, Arnett DK, Eckfeldt JH et al. (2004). “Alcohol consumption and metabolic syndrome: does the type of beverage matter?” Obesity Research, 12(9):1375-1385.

70 Freiberg MS, Vasan RS, Cabral HJ et al. (2004). “Alcohol consumption and the prevalence of the metabolic syndrome in the US”. Diabetes Care, 27(12):2954-2959.

71 Osteoporosis in the EU: improving the assessment of frac-ture risk. Highlights of the 4th meeting of the European Union Osteoporosis Consultation Panel, hosted by the Eu-ropean Parliament Osteoporosis Interest Group at the Ba-varian Representation, Brussels, Belgium on 19 April, 2006. Page 4 - Improving the assessment of fracture risk: the WHO approach. http://www.iofbonehealth.org/download/osteo-http://www.iofbonehealth.org/download/osteo-found/filemanager/publications/pdf/eu-report-2006.pdf

72 Jugdaohsingh R, O’Connell MA, Sripanyakorn S and Powell JJ (2006). “Moderate alcohol consumption and increased bone mineral density: Potential ethanol and non-ethanol mechanisms”. Proceedings of the Nutrition Society, 65:291-310.

73 Siris ES, Miller PD, Barrett-Connor E et al. (2001). “Identi-fication and fracture outcomes of undiagnosed low bone mineral density in post menopausal women”. JAMA, 286(22):2815-2822.

74 Mukamal KJ, Robbins JA, Cauley JA et al. (2007). “Alcohol consumption, bone density, and hip fracture among older adults: the cardiovascular health study”. Osteoporosis Intl. 18:593-602.

75 Jugdaohsingh R, Tucker K, Qiao N et al. (2004). “Dietary silicon intake is positively associated with bone mineral density in men and postmenopausal women of the Framingham offspring cohort”. Journal of Bone and Mineral Research, 19(2): 297-307.

76 Ganguli M, Vander Bilt J, Saxton JA et al. (2005). “Alcohol consumption and cognitive function in late life: A longitudinal community study.” Neurology, 65:1210-1217.

77 Zuccalà G, Onder G, Pedone C et al. (2001). “Dose-related impact of alcohol consumption on cognitive function in advanced age: results of a multicenter survey”. Alcoholism: Clinical and Experimental Research, 25(12):1743-1748.

78 Mukamal KJ, Kuller LH, Fitzpatrick Al et al. (2003). “Prospective study of alcohol consumption and risk of dementia in older adults”. Journal of the American Medical Association, 289(11):1405-1413.

79 Espeland MA, Gu L, Masaki KH et al. (2005). “Association between reported alcohol intake and cognition: Results from the women’s health initiative memory study”. American Journal of Epidemiology, 161:228-238.

80 Scarmeas N, Stern Y, Tang M-X et al. (2006). “Mediterranean diet and risk for Alzheimer’s disease.” Annals of Neurology, 59:912-921.

81 Lindsay J, Laurin D, Verreault R et al. (2002). “Risk factors for Alzheimer’s disease: A prospective analysis from the Canadian Study of health and aging”. American Journal of Epidemiology, 156(5):445-453.

82 Singh-Manoux A, Richards M and Marmot M. (2003). “Leisure activities and cognitive function in middle age: evidence from the Whitehall II study.” Journal of Epidemiology and Community Health. 57(11);907-913.

83 Hernán M, Chen H, Schwarzschild MA et al. (2003). “Alcohol consumption and incidence of Parkinson’s Disease”. Annals of Neurology, 54:170-175.

84 Paganini-Hill A. (2001). “Risk factors for Parkinson’s dis-ease: the Leisure World Cohort Study”. Neuro-epidemiolo-Neuro-epidemiolo-gy, 20:118-124.

85 Leitzmann MF, Giovannucci EL, Stampfer MJ et al. (1999). “Prospective study of alcohol consumption patterns in relation to symptomatic gallstone disease in men”. Alcoholism: Clinical and Experimental Research, 23(5):835-841.

86 Meister KA, Whelan EM and Kava R. (2000). “The health effects of moderate alcohol intake in humans: An epide-miologic review”. Critical Reviews in Clinical Laboratory Sciences, 37(3):261-296.

87 Peele S and Brodsky A. (2000). “Exploring psychological benefits associated with moderate alcohol use: A necessary corrective to assessments of drinking outcomes?”. Drug and Alcohol Dependence, 60:221-247.

88 Stranges S, Notaro J, Freudenheim JL et al. (2006). “Alco-hol drinking pattern and subjective health in a population-based study”. Addiction, 101:1265-1276.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


35

89 Aan het Rot M, Russell JJ, Moskowitz S and Young SN (2008). “Alcohol in context: Findings from event-contingent recording studies of everyday social interactions”. Alcohol-ism: Clinical and Experimental Research 32(3);459-471.

90 Wannamethee G and Shaper AG (1991). “Self Assessment of health status and mortality in middle-aged British men”. Int J Epidemiol, 20:239-245.

91 French MT and Zavala SK (2007). “The health benefits of moderate drinking revisited: Alcohol use and self-reported health status”. American Journal of Health Promotion, 21(6):484-491.

92 Guallar-Castillón P, Rodríguez-Artalejo F, Díez Gañán L et al. (2001). “Consumption of alcoholic beverages and subjective health in Spain”. Journal of Epidemiology and Community Health, 55:648-652.

93 http://www.euro.who.int/document/hea/eactagepolframe.pdf

94 Mukumal KJ, Chung H, Jenny NS et al. (2006). “Alcohol consumption and the risk of coronary heart disease in older adults: The Cardiovascular Health Study”. Journal of the American Geriatrics Society, 54(1):30-37.

95 Byles J, Young A, Furuya H and Parkinson L (2006). “A drink to healthy aging: The association between older women’s use of alcohol and their health-related quality of life”. Journal of the American Geriatric Society, 54(9):1341-1347.

96 World Cancer Research Fund / American Institute for Cancer Research. “Food, Nutrition, Physi-cal Activity, and the Prevention of Can-cer: a Global Perspective.” (2007).Washington DC: AICR. http://www.dietandcancerreport.org/?p=er

97 Collaborative group on hormonal factors in breast cancer. (2002). “Alcohol, tobacco and breast cancer - collaborative reanalysis of individual data from 53 epidemiological studies, including 58 515 women with breast cancer and 95 067 women without the disease”. British Journal of Cancer, 87: 1234-1245.

98 Sugie T, Imatou T, Miyazaki M and Une H (2005). “The effect of alcoholic beverage type on hyperuricemia in Japanese male office workers”. Journal of Epidemiology, 15(2):41-47.

99 Bofetta P and Hashibe M. (2006). “Alcohol and cancer”. Lancet Oncology, 7:149-156.

100 http://www.cancercode.org/code.htm, Europe Against Cancer programme of the European Community, 2003.

101 Bebb HT, Hauser HB, Witschi JC et al. (1971). “Calorie and nutrient contribution of alcoholic beverages to the usual diets of 155 adults”. American Journal Clinical Nutrition, 24(9):1042-1052.

102 Brenner H, Rothenbacher D, Bode G et al. (2001). “Coronary heart disease risk reduction in a predominantly beer-drinking population”. Epidemiology, 12(4): 390-395.

103 Winkler C, Wirleitner B, Schroecksnadel K et al. (2006). “Beer down-regulated activated peripheral blood mononuclear cells in vitro”.Int. immunopharmacol., 6:390-395.

104 Bourne L, Paganga G, Baxter D et al. (2000). “Absorption of ferulic acid from low alcohol beer”. Free Radical Research, 32(3):273-280.

105 Bassus S, Mahnel R, Scholz T et al. (2004). “Effect of dealco-holized beer (Bitburger Drive®) consumption on hemostasis in humans”. Alcohol Clin Exp Res, 28(5):786-791.

106 Bamforth CW. (2002). “Nutritional aspects of beer – a review”. Nutrition Research, 22:227-237.

107 Wilson TA, Nicolosi RJ, Delaney B et al. (2004). “Reduced and high molecular weight barley beta-glucans decrease plasma total and non-HDL-cholesterol in hypercholeste-rolemic Syrian golden hamsters”. Journal of Nutrition, 134 (10):2617-2622.

108 Shimizu C, Kihara M Aoe S et al. (2008). “Effect of high ß-glucan barley on serum cholesterol concentrations and visceral fat area in Japanese men – A randomised, double-blinded, placebo- controlled trial”. Plant Foods Human Nutrition, 63;21-25.

109 Murray LJ, Lane AJ, Harvey IM et al. (2002). “Inverse relationship between alcohol consumption and active Helicobacter pylori infection: the Bristol Helicobacter project”. American Journal of Gastroenterology, 97(11):2750-2755.

110 Shahidi F and Naczk M. (1995). “Food Phenolics; sources, chemistry, effects, applications”. Technomic Publishing Co, Lancaster Basel. Chapter 5:128.

111 Suter PM. (2001). “Alcohol and mortality: if you drink, do not forget fruits and vegetables”. Nutrition Reviews, 59(9):293-297.

112 Nardini M, Natella F, Saccini C and Ghiselli A, (2006). “Phenolic acids from beer are absorbed and extensively me-tabolized in humans”. J. Nutritional Biochemistry,17:14-22.

113 Vinson JA, Mandarano M, Hirst M et al. (2003). “Phenol antioxidant quantity and quality in foods: Beers and the effect of two types of beer on an animal model of atherosclerosis”. Journal of Food Chemistry, 51:5528-5533.

114 Pignatelli P, Pulcinelli FM, Celestini A et al. (2000). “The flavonoids quercetin and catechin synergistically inhibit platelet function by antagonizing the intracellular production of hydrogen peroxide”. American Journal of Clinical Nutrition, 72:1150-1155.

115 Tagashira M, Watanabe M and Uemitsu N (1995). “Antioxi-dative activity of hop bitter acids and their analogues”. Bioscience, Biotechnology, Biochemistry, 59(4):740-742.

116 Romeo J, Díaz L, González-Goss M, Wärnberg J and Marcos A. (2006). “Contribución a la ingesta de macro y micronutri-ents que ejerce un consumo moderado de cerveza”. Nutr. Hosp., 21(1): 84-91.

117 Van der Gaag MS, Ubbink JB, Sillanaukee P, Nikkari S and Hendriks FS (2000). “Effect of consumption of red wine, spirits and beer on serum homocysteine”. Lancet, 355:1522.

118 Jacques PF, Bostom AG, Wilson PWF et al. (2001). “Deter-minants of plasma total homocysteine concentration in the Framingham Offspring cohort”. American Journal of Clinical Nutrition, 73:613-621.

119 Ubbink JB, Fehily AM, Pickering J et al. (1998). “Homo-cysteine and ischaemic heart disease in the Caerphilly co-hort”. Atherosclerosis, 140(2):349-356.

36

Literatura

120 Mennen LI, de Courcy GP, Guilland C-C et al. (2003). “Relation between homocysteine concentrations and the consumption of different types of alcoholic beverages: the French supplementation with antioxidant vitamins and minerals study”. American Journal of Clinical Nutrition, 78:334-338.

121 Mayer Jr. O, Simon J and Rosolová H. (2001). “A population study of the influence of beer consumption on folate and homocysteine concentrations”. European Journal of Clini-cal Nutrition, 55(7):605-609.

122 Husemoen LLN, Thomsen TF, Fenger M and Jørgensen T (2004). “Effect of lifestyle factors on plasma total homo-cysteine concentrations in relation to MTHFR(C677T) gen-otype”. Inter99(7). European J. Clinical Nutrition, 58:1142-1150.

123 Hirvonen T, Pietinen P, Virtanen M et al. (1999). “Nutrient intake and use of beverages and the risk of kidney stones among male smokers”. American Journal of Epidemiology, 150(2):187-194.

124 Powell JJ, McNaughton SA, Jugdaohsingh R et al. (2005). “A provisional database for the silicon content of foods in the United Kingdom”. British J. of Nutrition, 94: 804-812.

125 Sripanyakorn S, Jugdaohsingh R, Elliot H, Walker C, Mehta P, Shoukru S, Thompson RPH and Powell JJ (2004). “The silicon content of beer and its bioavailability in healthy volunteers”. British Journal of Nutrition, 91(3):1-8.

126 Jugdaohsingh R, Anderson SHC, Tucker K, Elliot H, Keil DP, Thompson RPH and Powell JJ (2002) “Dietary silicon intake and absorption”. American Journal of Clinical Nutrition, 75: 887-893.

127 Bellia JP, Birchall JD and Roberts NB (1994). “Beer: a dietary source of silicon”. Lancet, 343:235.

128 Sripanyakorn S, Jugdaohsingh R, Thompson RPH and Powell JJ (2005). “Dietary silicon and bone health”. British Nutrition Bulletin, 30 222-230.

129 Refitt DM, Ogstin N, Jugdaohsingh R, Cheung HFJ, Evans BAJ, Thompson RPH, Powell JJ and Hampson GN (2003). “Orthosilicic acid stimulates collagen type I synthesis and osteoblastic differentiation in human osteoblast-like cells in vitro”. Bone, 32:127-135.

130 Rico H, Gallego-Lago JL, Hernández ER et al. (2000). “Effect of Silicon supplement on osteopenia induced by ovariec-tomy in rats”. Calcified Tissue International, 66(1):53-55.

131 Eisinger J and Clairet D. (1993). “Effects of silicon, fluoride, etidronate and magnesium on bone mineral density: a retrospective study”. Magnesium Research, 6(3):247-249.

132 González-Muñoz MJ, Peña A and Meseguer I, (2008). “Role of beer as a possible protective factor in preventing Alzheimer’s disease”. Food and Chemical Toxicology, 46(10:49-56.

133 Gerhauser C, Alt A, Heiss E et al. (2002). “Cancer chemopre-ventive activity of xanthohumol, a natural product derived from hop”. Molecular Cancer Therapeutics, 1:959-969.

134 Dell’Eva R, Ambrosini C, Vannini N et al (2007). “AKT/NF-KB Inhibitor Xanthohumol targets cell growth and angiogen-esis in hematologic malignancies”. Cancer, 110(9):2007-2011.

135 Yajima H, Ikeshima E, Shiraki M (2004). “Isohumulones, bitter acids derived from hops, activate both peroxisome proliferator- activated receptor (PPAR) alpha and gamma and reduce insulin resistance”. J. Biol Chem, 279(32):33456-33462.

136 Miura Y, Hosono M, Oyamada C, et al. (2005). “Dietary isohumulones, the bitter components of beer, raise plasma HDL-cholesterol levels and reduce liver cholesterol and triaclyglycerol contents similar to PPAR-alpha activations in CL57BL/6 mice”. British Journal of Nutrition 93: 559-567.

137 Yang JY, Della-Fera MA, Rayalam S and Baile CA (2007). “Effect of xanthohumol and isoxanthohumol on 3T3-L1 cell apoptosis and adipogenesis”. Apoptosis, 12:1953-1963.

138 Nookandeh A, Frank N, Steiner F et al. (2004). “Xanthohumol metabolites in faeces of rats”. Phytochemistry, 65(5):561-579.

139 Possemiers S, Bolca S, Grootaert C et al. (2006). “The prenylflavonoid isoxanthohumol from hops (Humulus lupulus L.) is activated into the potent phytoestrogen 8-Pre-nylnaringenin in vitro and in the human intestine”. Journal of Nutrition, 136:1862-1867.

140 Pryer JA, Nichols R, Elliot P et al. (2001). “Dietary patterns among a national random sample of British adults”. Journal of Epidemiology and Community Health, 55:29-37.

141 Bobak M, Skodova Z and Marmot M. (2003). “Beer and Obesity: a cross-sectional study”. European Journal of Clinical Nutrition, 57:1250-1253.

142 Walker C and Kavangh T. (2006). “The obesity debate- where does beer fit in?” Proceedings of the Convention of the Institute of Brewing and Distilling. (Asia Pacific Section.), Hobart, 12pp.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


EFEKTI UMERENOG KONZUMIRANJA PIVA

Četvrto izdanje Evropskog udruženja pivara

Izdavač

"Pivare i sladare" doo

Beograd

Deligradska 18

Za izdavača

Miodrag Maksimović

Prevod

Ljiljana Žarković

Lektura

Desanka Sandulović

Urednik

Jasmina Trijić

Tiraž

2000 komada

Štampa

Vizartis d.o.o.

Pivare i sladare Srbije zahvaljuju se Evropskom udruženju pivara

na ustupanju ove brošure za prevod i umnožavanje

38

APATINSKA PIVARA

Trg oslobođenja 5 25260 Apatin

Tel. 025 783 111 Fax 025 783 070

UJEDINJENE SRPSKE PIVARE WEIFERT

Stevana Šupljikca bb 26000 Pančevo

Tel. 013 306 200 Fax 013 331 186

BEČEJ PIVARA AD

Karla Marksa 2 21220 Bečej

Tel. 021 691 2980 Fax 021 691 2476

CARLSBERG SRBIJA DOO

Proleterska 17 21413 Čelarevo

Tel. 021 755 0600 Fax 021 755 0658

BEOGRADSKA INDUSTRIJA PIVA

Bulevar Vojvode Putnika 5 11000 Beograd

Tel. 011 2652 322 Fax 011 3692 978

UJEDINJENE SRPSKE PIVARE ZAJEČARSKO AD

Železnička 2 19000 Zaječar

Tel. 019 444 000 Fax 019 422 689

GRMEČ - sladara

Mladena Stojanovića bb 23231 Krajišnik

Tel. 023 854 630 Fax 023 854 115

UJEDINJENE SRPSKE PIVARE EUC DOO

Temerinski put 50 21000 Novi Sad

Tel. 021 488 8129 Fax 021 488 8121

članica Udruženja.

Efekti umerenog

konzumiranja piva


39

JAGODINSKA PIVARA

Stevana Prvovenčanog 133 35000 Jagodina

Tel. 035 252 402 Fax 035 233 864

MALTINEX - sladara

Industrijska zona bb 21400 Bačka palanka

Tel. 021 754 112 Fax 021 604 2399

NIŠKA PIVARA

Igmanska bb 18000 Niš

Tel. 018 505 220 Fax 018 505 222

VALJEVSKA PIVARA

Birčaninova 151 14000 Valjevo

Tel. 014 221 821 Fax 014 291 560

SL PIVARA VRŠAC

Žarka Zrenjanina 4 26300 Vršac

Tel. 013 838 036 Fax 013 838 041

ZRENJANINSKA INDUSTRIJA PIVA

Vojvode Petra Bojovića 2 23000 Zrenjanin

Tel. 023 543 010 Fax 023 522 006

Efekti umerenog

konzumiranja piva

Četvrto izdanje Evropskog udruženja pivara2008

"Pivare i sladare" doo

Deligradska 18, Beograd

T. (011) 2644 772

F. (011) 2645 858

[email protected]

Documents

umerenog konzumiranja piva. - agrif.bg.ac.rs · Pivo sadrži osnovne vitamine, minerale i antioksidanse koji se nalaze u sirovinama, što sve može da doprinese zdravoj ishrani. —