UNES4 Korisnicko Uputstvo Nikola

Oznaka: Stepen poverljivostiPoslovna tajna

Registarski broj:

UNES4

Korisničko uputstvo

Izdanje: Datum: Kopija: List 1 od 22VLASNIŠTVO IMP - AUTOMATIKA, ZABRANJENO JE NEOVLAŠĆENO KOPIRANJE I KORIŠĆENJE OBRAZAC Q4.00.420.05

Oznaka: Stepen poverljivosti: Poslovna tajnaRegistarski broj:

Naručilac:

Naziv zadatka/projekta sa kratkim opisom:

Vreme i mesto izvršenja zadatka/projekta:

Autori (ime i potpis):

Tehnička obrada:

Saglasnost:Rukovodilac projekta:

Odgovorni projektant:

Vršilac unutrašnje kontrole

Overa i potpis:

Napomene:

Izdanje: Datum: Kopija: List 2 od 22VLASNIŠTVO IMP - AUTOMATIKA, ZABRANJENO JE NEOVLAŠĆENO KOPIRANJE I KORIŠĆENJE OBRAZAC Q4.00.420.06

VLASNIŠTVO IMP - AUTOMATIKA , ZABRANJENO JE NEOVLAŠĆENO KOPIRANJE I KORIŠĆENJE

OBRAZAC Q4.00.420.07


SADRŽAJ

1. UVOD......................................................................................................................... . 51.1 Detalji realizacije................................................................................................ . 61.2 UNES konfigurator - korisničko okruženje .......................................................... 71.3 UNES projekat ................................................................................................... . 7

2. KORISNIČKE OPERACIJE ....................................................................................... . 82.1 Projekat ............................................................................................................. . 8

2.1.1 Kreiranje novog projekta ....................................................................... . 82.1.2 Otvaranje projekta................................................................................. . 82.1.3 Zatvaranje projekta ............................................................................... . 82.1.4 Snimanje projekta ................................................................................. . 92.1.5 Učitavanje projekta................................................................................ . 92.1.6 Brisanje projekta ................................................................................... . 92.1.7 Kraj........................................................................................................ . 9

2.2 Eksport/Import ................................................................................................. . 102.2.1 Eksport/Import biblioteka..................................................................... .

112.2.2 Eksport/Import objekata ....................................................................... 112.2.3 Eksport/Import konfiguracije................................................................. 112.2.4 Eksport/Import uređaja........................................................................ . 112.2.5 Eksport/Import VIEW6000.................................................................... 122.2.6 Eksport/Import RTUs........................................................................... . 122.2.7 Eksport/Import FBD dijagrama ............................................................. 132.2.8 Eksport/Import IPC tabele .................................................................... 13 2.2.9 Eksport uređaja (RTU) ........................................................................ . 132.2.10 Eksport VIEW2.................................................................................... . 142.2.11 Import iz E-plana ................................................................................. . 142.2.12 Import iz B fajla ................................................................................... . 14

2.3 Centri .............................................................................................................. 152.3.1 Dodavanje SCADA centra....................................................................

152.3.2 Brisanje SCADA centra ....................................................................... . 152.3.3 Učitavanje stare V6000......................................................................... 16 ......................baze....................................................................... . 162.3.4 Dodaj u SCADA centar........................................................................ . 162.3.5 Brisi iz SCADA centra ......................................................................... . 162.3.9 PVR šifre .............................................................................................. 16

2.4 Operacije nad tabelama................................................................................... . 162.4.1 Operacije nad redovima ...................................................................... . 172.4.2 Operacije nad kolonama ...................................................................... 172.4.3 Filtriranje tabelarnog prikaza ................................................................ 172.4.4 Osvežavanje hijerarhijskog prikaza...................................................... 182.4.5 Prikazivanje poruka............................................................................. . 18



Izdanje: Datum: List 3 od 22




2.5 Akcije2.5.1

18Dodavanje ........................................................................................... . 182.5.2 Brisanje ............................................................................................... . 202.5.3 Osvezavanje IPC ................................................................................ . 202.5.4 Adresiranje i resetovanje adresa PVR sifara........................................ 21

2.6 Alati 212.7 Podešavanja korisničkog interfejsa................................................................... 22

2.7.1 Podešavanje boja tabele ...................................................................... 222.7.2 Podešavanje boja aplikacije ................................................................ . 222.7.3 Naizmenični redovi.............................................................................. . 22

2.8 Pomoć 22





1. UVOD

UNES je softverski paket namenjen za konfigurisanje integralnog sistema daljinskog upravljanja i nadzora . U centralizovanoj, relacionoj bazi čuva se model postrojenja (objekti, uređaji), elementi kontrolne logike (funkcionalni blokovi i njima pridružene procesne veličine), biblioteke tipskih elemenata (uređaja, FBD, modula, ...), zatim parametri konfiguracije daljinskih stanica, komunikacionih pravaca, i kompletna konfiguracija potrebna za rad SCADA servera.

Na sledećoj slici je šematski prikaz UNES paketa.

Osnovne karakteristike UNES-a su:

• jednostavan i intuitivan pristup podacima, unos, ažuriranje, lako pretraživanje, filtriranje i uparivanje informacija, kroz korisnicki interfejs - UNES konfigurator,

• automatizovan postupak kreiranja osnovne strukture postrojenja i nadzorno-upravljačkog sistema, čime se postiže velika ušteda vremena i eliminiše mogućnost greške,

• automatizovan postupak dodavanja uređaja i funkcionalnih blokova u model postrojenja na osnovu biblioteke tipova,

• centralizovana parametrizacija, vrednost nekog parametra unosi se i čuva samo na jednom mestu, čime se održava konzistentnost podataka,

• kontrola i validacija unetih podataka,





• integracija (import) postojećih opisa uređaja i funkcionalnih blokova i/ili njihovih mapiranja na SCADA procesne veličine, nastalih eksportovanjem iz drugih CAD/CAE aplikacija,

• generisanje izlaznih dokumenata (eksport) za razmenu konfiguracije sa drugim aplikacijama(SCADA, konfiguratori daljinskih stanica, izveštajni podsistem, itd...),

• mogućnost konkurentnog pristupa iz različitih okruženja (kako iz različitih instanci UNES konfiguratora, tako i iz drugih aplikacija, npr. FBD editora) i rada nad istom relacionom bazom, što je preduslov za uspešan timski rad.

1.1 Detalji realizacije

Korisnički interfejs (UNES konfigurator) je realizovan kao Qt aplikacija, koja se može izvršavati na Linux ili Windows platformi. Osnovu UNES-a čini aktivna, relaciona baza podataka, pri čemu se koristi MySQL (verzija >5.0) softver za upravljanje bazama podataka. Iako je logički model podataka relacioni, on je proširen idejama i konceptima objektnog modela.

Osnovna tabela u bazi je tabela svih veličina u sistemu, a ostali podaci se mogu podeliti u sledeće kategorije:

• tabele tipova uređaja, funkcionalnih blokova, RTU modula, senzora...(biblioteke),• tabele koje se odnose na modelovanje postrojenja (objekti, uređaji),• tabele koje se odnose na kontrolnu logiku (funkcionalni blokovi),• tabele koje sadrže podatke za konfiguraciju spoljnih stanica (RTU),• tabele koje sadrže podatke za konfiguraciju SCADA aplikacije,• tabele komunikacionih parametara na spoljnim stanicama i na SCADA serveru.

UNES baza je aktivna baza, što znači da se mnoge funkcije odrađju na nivou MySQL-a, preko ugrađenih procedura i trigera, čime je omogućena kontrola unosa informacija iz bilo kog okruženja, referencijalni integritet podataka, lakše održavanje softvera i delimična nezavisnost od korisničkog interfejsa. Ugrađene funkcije izvršavaju zadatke importovanja i eksportovanja podataka u raznim formatima, prvenstveno onim koji su potrebni za konfigurisanje SCADA aplikacije i daljinskih stanica.

Pored procedura za parcijalni export/import fajlova koji se odnose na specifične delove projekta, i kompletan projekat se može spakovati u jedan .zip fajl, pogodan za čuvanje, prenošenje i ponovno kreiranje.





1.2 UNES konfigurator - korisničko okruženje

Glavna forma aplikacije sadrži sledeće celine:

Linija menija

Oblast za tabelarni prikaz i editovanje

Tab:Konfiguracija

Ko m unikacija

Model postrojenja

Prozor za poruke (podešava se da li se prikazuje ili ne)

Statusna linija

1.3 UNES projekat

UNES projekat predstavlja skup informacija potrebnih za konfigurisanje jednog integralnog sistema daljinskog nadzora i upravljanja i odnosi se na: model postrojenja, SCADA sistem, daljinske stanice, kontrolnu logiku (PLC funkcije), komunikaciju, itd.

Ime projekta je jedinstveno u okviru jednog servera i počinje sa UNES4_, a nastavak proizvoljno zadaje korisnik.





2. KORISNIČKE OPERACIJE

2.1 Projekat

Stavka Projekat iz glavnog menija sadrži nekoliko akcija koje se odnose na kreiranje, otvaranje,čuvanje, brisanje UNES projekta, kao i na zatvaranje samog konfiguratora. Na slici 3 prikazane su akcije iz stavke Projekat:

Slika 3. Prikaz akcija iz stavke Projekat

Prilikom pokretanja navedenih akcija (osim akcija Zatvaranje i Kraj) otvaraju se dijalog forme preko kojih se unose odgovarajući parametri potrebni za pristup MySQL serveru i projektu (bazi). Iz istog dijaloga moguće je dobiti pregled postojećih UNES4_ projekata (akcija Prikazi postojece UNES projekte), kao i izvršiti odabir željenog projekta.

Sve forme imaju komandno dugme Prosledi, koje označava potvrdu, odnosno komandu za izvršavanje akcije i Odustani, za otkazivanje akcije.

2.1.1 Kreiranje novog projekta

Akcija Novi pokreće kreiranje novog projekta, odnosno nove relacione UNES baze na željenom serveru. Preko dijalog forme se unose sledeći parametri potrebni za definisanje novog projekta:

• Ime hosta - localhost ili IP adresa računara (MySQL servera) na kome će se nalaziti UNESbaza. Obavezno polje.

• Korisnik - MySQL korisnik (najčešće root), zavisi od podešavanja na MySQL serveru.Obavezno polje.

• Lozinka - lozinka za navedenog MySQL korisnika (najčešće je prazno polje), takođe zavisi od administriranja MySQL servera. Nije obavezno polje.

• Projekat - Ime nove UNES4_ baze, tj. novog UNES4_ projekta. Obavezno polje.

Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, kreira se novi projekat.

2.1.2 Otvaranje projekta

Akcija Otvaranje pokreće otvaranje izabranog UNES4_ projekta. Preko dijalog forme, koja je prikazana na slici 4, se unose sledeći parametri potrebni za specificiranje projekta:



Slika 4. Prozor za otvaranje projekta

• Ime hosta - localhost ili IP adresa računara (MySQL servera) na kome se nalazi UNESbaza. Obavezno polje.

• Korisnik - MySQL korisnik (najčešće root), zavisi od podešavanja na MySQL serveru.Obavezno polje.

• Lozinka - lozinka za navedenog MySQL korisnika (najčešće je prazno polje), takođe zavisi od administriranja MySQL servera. Nije obavezno polje.

• Projekat - Ime postojeće UNES4_ baze, tj. UNES4_ projekta. Obavezno polje.

Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, otvara se postojeći UNES4 projekat.

2.1.3 Zatvaranje projekta

Akcija Zatvaranje zatvara tekući projekat, ali ne i aplikaciju.





2.1.4 Snimanje projekta

Akcija Snimanje služi za čuvanje svih podataka iz UNES4_ projekta u formatu koji je pogodan za prenošenje i otvaranje na drugom računaru (*.sql fajl). Snimanje projekta je u stvari pravljenje sigurnosne kopije (backup-a) cele UNES4_ baze. Prilikom pokretanja akcije otvara se dijalog forma u koju je potrebno uneti ime izlaznog fajla sa punom putanjom. Dugme 'Pretrazi' služi za lakšu pretragu lokalnog fajl sistema.

Napomene:• Akcija je dostupna samo ukoliko je otvoren neki projekat i ukoliko je aplikacija pokrenuta na

istom računaru na kome je i MySQL server, tj. ukoliko je kao ime hosta pri otvaranju projekta navedeno localhost. (Projekat>Otvaranje>Ime hosta=localhost).

• Prilikom eksportovanja treba voditi računa da dozvole za upis budu propisno setovane na putanji navedenoj za izlazni fajl.

Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, vrši se eksportovanje UNES4_ projekta u definisani *.sql izlazni fajl. Na osnovu ovog izlaznog fajla je moguće napraviti kopiju postojeće baze (npr. na nekom drugom serveru).

2.1.5 Učitavanje projekta

Akcija Učitavanje služi za kreiranje novog UNES4_ projekta i njegovo popunjavanje iz ulaznog*.sql fajla. Učitavanje projekta je restauracija baze koja je prethodno snimljena, bilo zbog potrebe postojanja rezervne kopije na lokalnom serveru, ili zbog prenošenja na drugi server. Prilikom pokretanja akcije otvara se dijalog forma u koju je potrebno, pored parametara za kreiranje novog projekta, uneti i ime ulaznog fajla sa punom putanjom. Na slici 5 prikazan je prozor za učitavanje projekta.



Sl ika 5 .P rozor za uč i t avanje novog p ro jekta

Dugme 'Pronađi ulazni fajl' služi za lakšu pretragu lokalnog fajl sistema.

Napomene:

• Akcija je uvek dostupna, ali će biti izvršena samo ukoliko se kao ime hosta pri učitavanju projekta navede localhost (Projekat>Ucitavanje>Ime hosta=localhost), inače će javiti upozorenje da akcija ne može da se izvrši.

• Prilikom učitavanja treba voditi računa da dozvole za čitanje budu propisno setovane za selektovani ulazni fajl i putanju do njega.

Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, vrši se importovanje konfiguracionih podataka u novokreirani projekat, koji se odmah i otvara.

2.1.6 Brisanje projekta

Akcija Brisanje pokreće nepovratno brisanje kompletnog UNES4_ projekta, tj. cele UNES4_ baze. Dijalog forma je slična kao i kod otvaranja i učitavanja projekta i prikazana je na sledećoj slici.



Slika 6. Prozor za brisanje projekta

Sama akcija brisanja projekta se vrši tako što se izabere željeni projekat i zatim se izabere akcija Briši projekat.

2.1.7 Kraj

Akcija Kraj znači izlazak iz aplikacije. Ukoliko prethodno nije zatvorena konekcija prema bazi, to se čini automatski u sklopu ove akcije.





2.2 Eksport/Import

Stavka Eksport/Import iz glavnog menija sadrži više akcija koje se odnose na rad sa spoljnim fajlovima, odnosno na parcijalni eksport/import specifičnih delova projekta. Preduslov za pokretanje svih ovih akcija je otvoren projekat.

Napomena:

• Ukoliko je potreban eksport kompletnog projekta to se čini u okviru stavke menija Projekat > Snimanje.

Alternativa ovom kompletnom eksportu je pokretanje eksportnih procedura (eksport biblioteka, objekata, konfiguracije, uređaja, VIEW6000, RTUs, FBD dijagrama, IPC tabele) redom kojim su navedene. Prilikom rekonstrukcije projekta, potrebno je najpre kreirati novi UNES4 projekat (Projekat>Novi) i zatim istim redom pozivati akcije za import.

Sve akcije iz ove grupe su dostupne samo ukoliko je otvoren neki projekat na lokalnom računaru (Projekat>Otvaranje>Ime hosta=localhost), tj. ukoliko je aplikacija pokrenuta na računaru na kome je smeštena UNES4_ baza.

Većina importnih procedura ima odgovarajuću eksportnu proceduru i zato treba prilikom eksportovanja informacija voditi računa o imenovanju izlaznih fajlova kako bi se oni lako prepoznavali prilikom učitavanja.

Eksport

• Eksport Biblioteka• Eksport Objekata• Eksport Konfiguracije• Eksport Uredjaja• Eksport VIEW6000• Eksport RTUs• Eksport FBD dijagrama• Eksport IPC tabele

Import

• Import Biblioteka• Import Objekata• Import Konfiguracije• Import Uredjaja• Import VIEW6000• Import RTUs• Import FBD dijagrama• Import IPC tabele

• Eksport Uredjaja (RTU) • Import iz E-plana• Import iz B fajla

• Eksport VIEW2

Prilikom pokretanja navedenih akcija otvaraju se dijalog forme preko kojih se unose odgovarajući parametri (najčešće samo ime spoljnjeg fajla). U većini slučajeva postoji dugme Pronađi koje otvara formu za lako pretraživanje fajl sistema na lokalnom računaru u cilju pronalaženja datoteke za import ili putanje za eksport podataka. Sve forme imaju komandno dugme Eksportuj, (ili Importuj, u zavisnosti od pokrenute akcije), koje označava potvrdu, odnosno komandu za izvršavanje akcije i Odustani, za otkazivanje akcije.



2.2.1 Eksport/Import biblioteka

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje čuvaju tipove uređaja i FBD blokova, njihove kompletne opise i međusobne veze. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, i on se u tom obliku može importovati u neki drugi projekat, zasnovan na istim ili sličnim tipovima uređaja i FBD blokova.

2.2.2 Eksport/Import objekata

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabele koja opisuje hijerarhijsku strukturu objekata u postrojenju. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, i on se u tom obliku može importovati u neki drugi projekat, zasnovan na istim ili sličnim podelama i imenovanjima objekata.

2.2.3 Eksport/Import konfiguracije

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju daljinske stanice (RTU) i njihove module, kao i SCADA stanice. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, i on se u tom obliku može importovati u neki drugi projekat, zasnovan na istoj ili sličnoj konfiguraciji nadzorno-upravljačkog sistema.

2.2.4 Eksport/Import uređaja

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju instance uređaja i pridruženih funkcionalnih blokova, i njihovu vezu sa SCADA šiframa. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji se u tom obliku može i importovati pokretanjem akcije Import Uređaja ili Import iz E-plana. Izgled prozora je prikazan na slici 7:

Slika 7. Prozor za eksportovanje uređaja

U eksportovanom fajlu se čuvaju i tekuće, automatski generisane adrese, odnosno šifre FBD pinova, i ukoliko se želi da se oni na ovim adresama i rekonstruišu, odnosno da se ne dozvoli ponovno automatsko generisanje adresa pri importu, onda se u dijalog formi za eksport čekira opcija exportovati sa ADRESAMA i import se obavezno obavlja preko akcije Import Uređaja.Akcija importovanja je vremenski zahtevna i složena, sa velikim brojem kontrola validnosti podataka čije je importovanje u toku, i automatskim generisanjem veličina. Ova akcija se može pokrenuti i ukoliko u UNES bazi već postoje uređaji, i u tom slučaju će se importovati samo oni koji već nisu u bazi. Ukoliko je korisnik odabrao eksportovanje sa adresama, importna procedura će rekonstruisati zapamćene adrese internih bita i reči, odnosno pinova FBD blokova, u suprotnom, ove adrese će se ponovo automatski generisati, uz optimalno korišćenje memorijskog prostora. Dužina trajanja akcije importovanja uređaja zavisi od količine podataka i preporučuje se da se ona ne prekida nasilno, nego da se sačeka regularan završetak. Pod regularnim završetkom akcije smatra se poruka u statusbar-u aplikacije. Poruka može da bude obaveštenje o uspešnosti importovanja ili poruka o grešci ukoliko se prilikom importa pojave problemi. U slučaju pojave problema pri importovanju uređaja, radi lakšeg detektovanja nevalidnog podatka, aplikacija automatski prelazi u debug mod, otvara se debug prozor i prikazuje se poruka o grešci. Debug prozor zatvara korisnik na uobičajen način.



2.2.5 Eksport/Import VIEW6000

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju SCADA konfiguraciju u formatu VIEW6000. Da bi se ove akcije pokrenule potrebno je da u prikazu Konfiguracija bude selektovan jedan SCADA centar, na koji se konfiguracija odnosi, bilo da se radi o eksportu ili importu. Na slici 8 prikazan je izgled prozora za export VIEW6000 baze.

Slika 8. Prikaz prozora za eksport VIEW6000 baze

Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadrži više tekstualnih fajlova i koji se u tom obliku može i importovati pokretanjem akcije Import VIEW6000. Za pokretanje VIEW6000 SCADA servera potrebno je raspakovati ovaj fajl u odgovarajući direktorijum, predviđen za tekstualne konfiguracione fajlove. Prilikom poziva akcije Export VIEW6000 otvara se dijalog forma u koju je potrebno uneti ime .zip fajla sa punom putanjom. Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, vrši se eksportovanje svih veličina iz UNES baze koje pripadaju selektovanom SCADA centru u tridesetak konfiguracionih .txt fajlova, koji se zatim pakuju u jedan .zip fajl.

Importna procedura obuhvata sledeće akcije:

• ažuriranje vrednosti SCADA parametara za direktne ulazne i izlazne veličine iz selektovanog centra, na osnovu tehnološke oznake i tabela: aid.txt, did.txt, pcd.txt, pod.txt, spd.txt, aod.txt, reg.txt (samo širina), vrsta_alarma.txt, teh_adr_all.txt,

• insertovanje veličina tipa izvedenih merenja i signalizacija i njihovih parametara u UNESbazu, (tabele aii.txt, dii.txt)

• insertovanje veličina tipa procesiranih merenja, signalizacija i brojača, i njihovih parametara u UNES bazu, (tabele aip.txt, dip.txt, pcp.txt)

• insertovanje korisnika iz pwp.txt tabele u UNES bazu,• insertovanje rtu.txt, port.txt i redundant.txt tabela u UNES bazu.

Napomene:

• Ukoliko su u projektu upotrebljeni BIP, V16 ili R16 moduli, veličine sa ovih modula se prilikom eksporta adresiraju, ako prethodno nisu bile adresirane.

• Sinaut adrese se ne ažuriraju ovom akcijom. Ukoliko je potrebno da se unesu iz spoljnjeg fajla, to se radi preko akcije Import iz B fajla.

2.2.6 Eksport/Import RTUs

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabela koje opisuju veličine i komunikaciju na strani daljinskih stanica (RTU).

Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadrži više tekstualnih fajlova i koji se u tom obliku može i importovati pokretanjem akcije Import RTUs. Importovanje ovog fajla ima smisla samo ukoliko se rekonstruise isti projekat, odnosno ukoliko se sa svim ostalim eksportno/importnim procedurama koristi kao alternativa snimanju kompletnog projekta. Prilikom poziva akcije Export RTUs otvara se dijalog forma u koju je potrebno uneti ime .zip fajla sa punom putanjom. Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, vrši se eksportovanje svih direktnih veličina i njihovih parametara vezanih za konfiguraciju na strani RTU stanice, kao i komunikacionih parametara RTU u više .txt fajlova, koji se zatim pakuju u jedan .zip fajl.



Importna procedura obuhvata ažuriranje vrednosti RTU parametara za direktne ulazne i izlazne veličine na osnovu tehnološke oznake.

2.2.7 Eksport/Import FBD dijagrama

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabele koja čuva FBD dijagrame(slike).

Rad sa FBD dijagramima (upis i čitanje) se ne obavlja kroz UNES konfigurator, već kroz drugi program (FBDeditor). Akcije parcijalnog snimanja i učitavanja FBD dijagrama imaju smisla samo zajedno sa svim ostalim eksportnim procedurama, tj. ukoliko se koristi alternativni način snimanja kompletnog projekta. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadrži jedan tekstualni fajl i koji se u tom obliku može i importovati pokretanjem akcije Import FBD dijagrama.

2.2.8 Eksport/Import IPC tabele

Akcije se odnose na eksportovanje/importovanje podataka iz tabele koja opisuje IPC komunikaciju između RTU stanica.

Rad sa IPC tabelom (upis i čitanje) se ne obavlja kroz UNES konfigurator, već kroz drugi program (FBDeditor). Akcije parcijalnog snimanja i učitavanja IPC tabele imaju smisla samo zajedno sa svim ostalim eksportnim procedurama, tj. ukoliko se koristi alternativni način snimanja kompletnog projekta. Rezultat eksportne procedure je jedan fajl u .zip formatu, koji sadrži jedan tekstualni fajl i koji se u tom obliku može i importovati pokretanjem akcije Import IPC tabele.

2.2.9 Eksport uređaja (RTU)

Ova akcija je identična akciji Eksport uredjaja bez ADRESA u smislu strukture eksportovanih tekstualnih fajlova. Razlika je u tome što se ovde eksport odnosi na veličine koje pripadaju jednoj RTU stanici i što se tekstualni fajlovi ne pakuju u *.zip fajl, već se smeštaju u novokreirani direktorijum čije ime zadaje korisnik u dijalog prozoru. Koristi se u kombinaciji sa brisanjem uređaja na jednoj RTU stanici ( Akcije>Brisanje>Brisanje uredjaja (RTU)) i akcijom Import iz Eplana, ukoliko se želi novo adresiranje memorijskog (internog) prostora selektovane stanice.

Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU stanice sa koje eksportujemo uređaje, kao i unos imena izlaznog poddirektorijuma sa punom putanjom. Rezultat eksporta je direktorijum koji sadrži 4 navedena tekstualna fajla (opis uređaja, FBD blokova i njihovih pinova) za odabranu RTU stanicu (videti Eksport/Import uređaja).



2.2.10 Eksport VIEW2

Akcija se odnosi na eksportovanje podataka iz tabela koje opisuju SCADA konfiguraciju u formatu VIEW2. Da bi se ova akcija pokrenula potrebno je (kao i za Eksport VIEW6000), da u prikazu Konfiguracija bude selektovan SCADA centar na koji se konfiguracija odnosi.

Rezultat eksporta je jedan fajl u SQL formatu koji se izvršava nad postojećom, praznom VIEW2 bazom sa kreiranom strukturom tabela. On ne sadrži definicije tabela, već samo podatke koji se insertuju. Prilikom pokretanja akcije eksporta u dijalog formi je moguće selektovati da se eksport vrši za potrebe konfigurisanja arhivskog servera, pri čemu treba specificirati ime porta za SCADA- SCADA vezu. U tom slučaju rezultujuća PORT tabela će imati samo jedan, navedeni port.

Nazivi veličina (keyn) u VIEW2 bazi odgovaraju tehnološkim oznakama iz UNES baze, a ne šiframa, kao što je to slučaj kod eksporta u VIEW6000 formatu.

2.2.11 Import iz E-plana

Akcija se odnosi na importovanje tekstualnih fajlova iz navedenog direktorijuma koji su po svom nazivu i strukturi identični fajlovima opisanim u sekciji Eksport/Import uređaja, osim što nisu spakovani u *.zip fajl, već se nalaze u direktorijumu. Oni su rezultat obrađenog eksporta iz CAD/CAE programa (E plan) i odnose se na opise uređaja i vezu između njihovih pinova i SCADA šifara (tj. naziva veličina u nadzorno-upravljačkom sistemu). Prilikom importovanja se ispisuje detaljna poruka o toku i rezultatu importne procedure u debug prozoru, a ujedno se upisuje i u fajl (/ErrorMessages/logErrorMessages_DD.MM.YYYY_HH:MM:SS.txt).

Ova akcija se takođe koristi za importovanje direktorijuma koji je rezultat eksporta uređaja sa jednog RTU-a. Pri tome, treba imati u vidu da se prilikom poziva ove procedure adrese memorijskih veličina automatski generišu.

2.2.11 Import iz B fajla

Akcija se odnosi na parcijalan import VIEW6000 parametara. Svaki red ulaznog fajla zahteva sledeci format: scada;tehnoloska_oznaka;tabela.parametar;vrednost;tabela.parametar;vrednost;...;ok

Primer ulaznog fajla je sledeci: SCADA01;1NG14S001.YA01;A.MIN;0.01;A.MAX;300.01;A.Arhiva;0.1;ok SCADA01;1NG14S001.YA01.XM23;D.Arhiva;0;ok SCADA02;1NR12D001.ZQ41;A.MIN;0.02;A.MAX;200.02;A.Arhiva;0.2;ok SCADA01;1NG11S002.XB92;K.Arhiva;0;ok SCADA02;1NL14D001.XQ44;S.Arhiva;0;ok

Spisak podrzanih parametara (tabela.parametar) za import iz B fajla sa odgovarajucim mapiranjem je sledeci:

Digitalne ulazne veličine (D.Sifra, D.Impl. , D.Invertovan, D.Opis_0, D.Opis_1, D.Opis, D.Silazna, D.Uzlazna, D.Arhiva, D.Oblast, D.Vrsta alarma, D.Sinaut)

Analogne ulazne veličine (A.Sifra, A.Opis, A.Impl., A.ING, A.Konv., A.MIN, A.MAX, A.ORD, A.KNO, A.KPT, A.Prag, A.DGVAL, A.DGAL, A.DGUP, A.GGUP, A.GGAL, A.GGVAL, A.GRAD+, A.GRAD-, A.Stampac, A.Arhiva, A.Ekran, A.Alarm, A.Oblast, A.Sinaut)



Komande (K.Sifra, K.Opis, K.Impl., K.Tekst ukljucenja, K.Tekst iskljucenja, K.Sifra povratne, K.Timeout, K.Blokadni uslov, K.Stampac, K.Arhiva, K.Ekran, K.Oblast, K.Sinaut)

Analogne izlazne veličine – SetPoint (S.Sifra, S.Opis, S.Impl., S.MIN, S.MAX, S.D/A bita, S.Stampac, S.Arhiva, S.Ekran, S.Oblast, S.Sinaut)

2.3 Centri

U jednom projektu može biti više SCADA centara koji su vezani za pojedine delove postrojenja, i/ili za kompletno postrojenje. Stavka Centri iz glavnog menija sadrži nekoliko akcija koje se odnose na rad sa veličinama koje pripadaju određenom SCADA centru, kao i na kreiranje i brisanje centara.

Slika 9. Prikaz akcija iz stavke Centri

Preduslov za pokretanje svih ovih akcija je otvoren projekat. Prilikom pokretanja akcija otvaraju se dijalog forme preko kojih se unose traženi parametri.

Sve forme imaju komandno dugme Prosledi, koje označava potvrdu, odnosno komandu za izvršavanje akcije i Odustani, za otkazivanje akcije.

2.3.1 Dodavanje SCADA centra

U dijalogu, koji se pojavljuje po pokretanju akcije, unose se ime i tip nove SCADA stanice. U padajućoj listi se mogu videti imena SCADA centara koja već postoje u projektu, kako ne bi došlo do dupliranja.

Moguća su samo dva tipa SCADA stanica:

• scadaDEF - uobičajeni tip, lokalna SCADA ili jedina SCADA stanica u projektu, i• SCADA_cu - centar upravljanja, koristi se u složenijim projektima sa više hijerarhijski

organizovanih SCADA centara.

Po ispravnom unosu i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, u projekat se dodaje novi SCADA centar. Rezultat se odmah uočava u delu za hijerarhijski prikaz (tab Konfiguracija > Centri). Novokreiranom centru tek treba pridružiti željene veličine iz projekta.

2.3.2 Brisanje SCADA centra

Ova akcija briše selektovani SCADA centar i sve njemu pridružene elemente (direktne, izvedene i procesirane veličine parametrizovane za potrebe selektovanog centra, portove, komunikacione parametre, ...). Ukoliko u hijerarhijskom prikazu nije selektovan ni jedan SCADA centar, u okviru dijaloga se oni izlistavaju, tako da se tu može selektovati centar za brisanje. Po ispravnom odabiru i prosleđivanju podataka iz dijalog forme, iz projekta se briše SCADA centar i kompletna konfiguracija koja mu je pridružena. Rezultat se odmah uočava u delu za hijerarhijski prikaz (tab Konfiguracija > Centri).

Napomene:

• Direktne ulazne veličine, komande i postavne vrednosti (set point) su vezane za daljinske stanice i model postrojenja. Brisanjem SCADA centra (stanice), briše se njihova kopija koja je



parametrizovana za potrebe SCADA servera, dok originalne šifre i tehnološke oznake ostaju u projektu.

• Izvedene i procesirane veličine su vezane za SCADA centar i brisanjem centra iz projekta se potpuno brišu ove veličine.

2.3.3 Učitavanje stare VIEW6000 baze

Ova akcija služi za učitavanje postojeće konfiguracije VIEW6000 SCADA centra u UNES bazu, radi dokumentovanja i/ili uporednog pregleda veličina. Tako unite veličine nemaju sve parameter koji inače postoje za veličine u UNES projektu koje su kreirane na regularan način (npr. pripadnost uređaju, FBD bloku, hijerarhija objekata i slično).

Preduslov za pokretanje ove akcije je da se kreira novi SCADA centar (Centri > Dodavanje SCADA centra). Zatim se taj centar selektuje u hijerarhijskom prikazu i pokrene akcija za učitavanje postojeće konfiguracije u VIEW6000 formatu. U dijalogu, koji se pojavljuje po pokretanju akcije, unosi se ime direktorijuma (sa punom putanjom) u kome se nalaze *.txt fajlovi. Postoji i dugme Pronađi za lakše pronalaženje direktorijuma u lokalnom fajl sistemu.

2.3.4 Dodaj u SCADA centar

Ova akcija služi za pridruživanje veličina koje su definisane u postrojenju nekoj od postojećihSCADA stanica ili centara upravljanja.

U hijerarhijskom prikazu u okviru taba Konfiguracija, selektuje se stavka Centri i dobija se tabelarni prikaz svih signalizacija, merenja, komandi itd. u postrojenju. Selektuje se željeni podskup veličina i pokrene ova akcija. Dobija se mali dijalog u kome se iz ponuđene liste bira SCADA stanica ili centar upravljanja kome se veličine pridružuju i aktivira OK za potvrdu akcije, odnosno Cancel za odustajanje. U tabelarnom prikazu će se videti još jednom ovaj skup veličina pri čemu će vrednost u koloni SCADA centar biti naziv SCADA stanice kojoj su veličine upravo pridružene.

2.3.5 Briši iz SCADA centra

Ova akcija služi za izbacivanje selektovanog skupa veličina iz konfiguracije neke SCADA stanice ili centra upravljanja pri čemu se one ne brišu iz UNES baze.

Kao i u prethodnoj akciji, u hijerarhijskom prikazu u okviru taba Konfiguracija, selektuje se stavka Centri i dobija se tabelarni prikaz svih signalizacija, merenja, komandi itd. u postrojenju. Selektuje se željeni podskup veličina koje pripadaju nekom SCADA centru (što se prati u koloni SCADA centar) i pokrene ova akcija.

2.3.9 PVR sifre

Akcija PVR sifre sadrži dve akcije i to adresiranje PVR šifara i resetovanje PVR šifara. Akcije Adresiranje PVR sifara i Resetovanje PVR sifara su namenjene za odloženo automatsko adresiranje veličina koje dolaze sa modula tipa BIP, V16, R16. Posle svakog dodavanja modula jednog od ovih tipova potrebno je izvršiti novo adresiranje.

2.4 Operacije nad tabelama

U meniju Tabela (slika 10) sadržane su akcije koje se odnose na aktivni tabelarni prikaz. Akcije su podeljene u logičke grupe. Izuzetak je akcija Osveži stavke stabla, koja se odnosi na hijerarhijsku (stablo) strukturu na levoj strani korisničkog interfejsa.

Slika 10. Prikaz akcija iz stavke Tabela

Akcije iz ove grupe koje se odnose na red i kolonu u tabeli mogu se pozvati i iz menija prečica koji se dobija desnim klikom mišem bilo gde u odgovarajućoj tabeli. Čak se preporučuje korišćenje tog menija iz tabele, jer za većinu akcija iz ove grupe potrebno je selektovati red ili kolonu na koju se odnose, tako da je tabela najpovoljnije mesto za pozivanje ove akcije.



2.4.1 Operacije nad redovima

Akcije iz grupe Tabela > Red odnose se na jedan ili više redova u tabeli.

• Brisi red - brisanje selektovanih redova iz tabele. Brisanjenje reda iz tabele se automatski prosledjuje u bazu.

• Dodaj red - dodavanje jedog reda u tabelu. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos vrednosti za obavezno polje u novom redu. Dodavanje reda u tabelu se automatski prosledjuje u bazu.

• Kopiraj red - odnosi se samo na biblioteke uređaja i FBD blokova, učitavanje kompletnog opisa tipa uređaja ili FBD bloka u dijalog formu u cilju kreiranja sličnog tipa sa drugim imenom

• Edituj red - odnosi se samo na biblioteke uređaja i FBD blokova, učitavanje kompletnog opisa tipa uređaja ili FBD bloka u dijalog formu u cilju izmena opisa tipa (izmene svih parametara su moguće). Akcija je moguća samo ukoliko ne postoje instance datog tipa.

2.4.2 Operacije nad kolonama

Akcije iz grupe Tabela > Kolona odnose se na jednu ili više kolona u tabeli.

• Kopiraj vrednost - automatsko popunjavanje (auto fill) selektovanog dela kolone kopiranjem vrednosti iz prvog od selektovanih polja. Akcija je implementirana u konfiguracionim tabelama i nad kolonama nad kojima je to dozvoljeno. (Postoje kolone čije vrednosti nisu nezavisne od vrednosti pojedinih polja u ostatku tabele, tako da nije moguće njihovo automatsko popunjavanje).

• Edituj vrednost - automatsko popunjavanje (autofill) selektovanog dela kolone vrednošću koja se zadaje u malom dijalog prozoru. U istom dijalogu moguće je zadati i inkrement za kolone čija polja su celobrojnog tipa. Akcija je implementirana u konfiguracionim tabelama i nad kolonama nad kojima je to dozvoljeno.

• Sakrij kolonu - skrivanje selektovanih kolona u cilju bolje preglednosti ostatka tabele• Prikaži skrivene kolone - prikaz svih kolona• Pretraži kolonu - pretraga po selektovanoj koloni. Tražena vrednost se zadaje u malom

dijalog prozoru. U slučaju tabele sa velikim brojem redova pretraga može da bude spora. Preporučujemo akciju Filtriraj prikaz

2.4.3 Filtriranje tabelarnog prikaza

Akcija Filtriraj prikaz je implementirana nad konfiguracionim tabelama i vrlo je korisna u slučajevima velikog broja podataka u tabelama.

Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji omogućava kreiranje filtra za dati tabelarni prikaz (slika 11).

Slika 12: Prikaz prozora za filtriranje tabele

Dijalog za kreiranje filtra je intuitivan i lak za korišćenje. Moguće je praviti i složenije filtre (AND, OR, grupisanje uslova u zagradama, ...). Navodimo samo par napomena koje su specifične za realizaciju: dugme Poslednji aktiviran filtar poziva poslednji filtar koji je korišćen u radu aplikacije. Pri korišćenju poslednjeg aktiviranog filtra trebalo bi imati u vidu da on ima smisla za tekuću tabelu, jer filtar je implementiran tako da ne pamti tabelu na koju se odnosio. Takva realizacija je posledica zahteva za korišćenjem istog filtra za više tabela u jednoj iteraciji.

Po prosleđivanju definisanog filtra, postojeći tabelarni prikaz se filtrira i prikazuju se rezultati. Nad filtriranim prikazom moguće je vršiti sve akcije kao i nad svakim od regularnih prikaza (editovanje vrednosti, dodavanje, brisanje,...)



2.4.4 Osvežavanje hijerarhijskog prikaza

Akcija Osvezi stavke stabla se odnosi na hijerarhijsku (stablo) strukturu na levoj strani korisničkog interfejsa, i služi za ponovno učitavanje strukture iz baze. Situacije u kojima postoji potreba za korišćenjem ove akcije su retke, eventualno posle dodavanja ili brisanja objekta ili RTU stanice, provere radi. Inače, i kod tih akcija izvršava se automatsko osvežavanje stabla.

2.5 Stanice

U meniju Stanice (slika 12) sadržane su akcije koje se odnose na rad sa stanicama. Akcije su podeljene u logičke grupe. Akcije se aktiviraju iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju.

Slika 12. Prikaz akcija iz stavke Stanice

• Dodavanje RTU stanice - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos imena, identifikatora, tipa i adrese RTU stanice koja se želi dodati. Ime, identifikator i adresa RTU stanice su jedinstvena polja u tabeli koja opisuje stanice, tako da nije moguće dodati stanicu sa imenom, identifikatorom ili adresom koji već postoje. Akcija dodavanja stanice u sistem praćena je insertovanjem odgovarajućih predefinisanih veličina (u zavisnosti od odabranog tipa daljinske stanice) u sve relevantne tabele u UNES bazi.• Kopiranje RTU stanice - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Služi za kopiranje celokupne RTU stanice. Ovom akcijom automatski se kopiraju svi moduli i sve veličine koje su bile pridružene RTU koji se kopira. Pošto tehnološke oznake moraju biti jedinstvene na nivou celog projekta, sve tehnološke oznake na stanici koju želimo da kopiramo moraju imati isti sufiks, takođe, tehnološkim oznakama na kopiranom RTU pridružujemo drugi sufiks. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU kog želimo da kopiramo i kopiranog RTU-a kao i sufikse oba RTU-a.• Brisanje RTU stanice - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Moguće je brisanje odabrane RTU stanice, pri čemu se u bazi automatski brišu i svi moduli i sve veličine koje su joj bile pridružene. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU stanice i potvrdu brisanja.• Dodavanje modula - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Moguće je dodavanje jednog ili više modula istog tipa na odabranu RTU stanicu. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU stanice kojoj se želi dodati modul, tipa modula i broja modula za dodavanje. U istom dijalogu informativno je prikazan trenutni i maksimalni broj modula odabranog tipa na datoj stanici. Akcija dodavanja modula jednoj stanici praćena je insertovanjem potrebnih veličina u odgovarajuće tabele u bazi.• Dodavanje rezervnih veličina – poziva se iz dela aplikacije koji opisuje konfiguraciju. Moguće je dodavanje jedne ili više rezervnih veličina, bilo kog tipa, iz internog prostora selektovane RTU stanice. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva odabir RTU stanice kojoj se žele dodati rezervne veličine, pri čemu je moguće odabrati i sve stanice. U istom dijalogu se unosi broj veličina koje se žele dodati, pri čemu su one podeljene po tipu: ulazne/izlazne, analogne/digitalne. Akcija dodavanja rezervnih veličina jednoj stanici praćena je insertovanjem zadatog broja i tipa veličina u odgovarajuće tabele u bazi.• IPC - Ovom akcijom može se vršiti provera i osvežavanje tzv. internog prostora ćelije, a to

je deo internog memorijskog prostora RTU stanica koji služi za razmenu podataka između PLC programa sa različitih stanica. Akcija je deo podrške PLC programima.



2.6 MP

U ovom meniju (slika 13) sadržane su akcije koje se odnose na definisanje elemenata koji učestvuju u konfiguraciji sistema daljinskog upravljanja i automatske regulacije. Ove akcije se pokreću iz dela aplikacije koji se zove model postrojenja. U ove elemente konfiguracije spadaju objekti u postrojenju, uređaji koji su pridruženi objektima i logički uređaji (FBD blokovi) koji pripadaju uređajima.

Slike 13. Prikaz akcija iz stavke MP

Potreban uslov za početak rada sa uređajima i FBD blokovima je postojanje odgovarajućih tipova u bibliotekama uređaja i FBD blokova.

Akcije iz ove grupe odnose se na dodavanje u sistem i brisanje iz sistema gore navedenih elemanata, kao i definisanje njihove međusobne povezanosti.

2.5.1 Dodavanje

• Dodavanje uređaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Dodavanje uređaja je u stvari instanciranje tipa uređaja koji je unapred definisan u biblioteci. Dakle, preduslov za ovu akciju je postojanje odgovarajućeg tipa uređaja u tabeli tipova uređaja. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos tehnološke oznake uređaja, što je obavezno polje, zatim obavezan odabir tipa uređaja, RTU stanice koja se vezuje sa uređajem i objekta kome se uređaj dodaje. U istom dijalogu moguće je uneti opis uređaja. Za kasnije realizacije predviđen je i graficki simbol, ali u tekućoj verziji nije implementiran. Akcija dodavanja uređaja je automatizovana i sa korisničke strane je potrebno definisati samo neophodan skup podataka, a u pozadini se odrađuje insertovanje odgovarajućih veličina u sve relevantne tabele.

• Dodavanje FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Ova akcija se trenutno ne koristi. Važeca akija je Dodavanje uredjaja i FBD bloka. Dodavanje FBD bloka je u stvari dodavanje instance tipu FBD bloka koji je unapred definisan u biblioteci. Dakle, potreban uslov za ovu akciju je postojanje odgovarajućeg tipa u tabeli tipova FBD blokova. Međutim, taj uslov nije dovoljan. Naime, ni jedan FBD blok ne moze postojati samostalno, nego je vezan za odgovarajući uređaj, a veza je definisana u tabeli Veza uredjaj-

FBD u bazi. FBD blok se može dodati u bazu samo ukoliko postoji slobodan uređaj koji po tipu može da mu se pridruži. To u većini situacija nije slučaj, jer trenutni princip rada je takav da se sa dodavanjem uređaja automatski dodaje i odgovarajući FBD blok, tako da ne postoje slobodni uređaji u sistemu, pa i dodavanje FBD bloka nije moguće.

• Dodavanje uredjaja i FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, tu su objedinjene akcije dodavanja uređaja i dodavanja FBD bloka, jer je trenutni princip rada takav da se uređaji i odgovarajući FBD blokovi dodaju zajedno. Dodavanje uređaja i FBD bloka je u stvari dodavanje instanci tipa uređaja i tipa FBD bloka (koji su unapred definisani u biblioteci i u tabeli medjusobnih veza). Dakle, preduslov za ovu akciju je postojanje odgovarajućih tipova uređaja i FBD blokova i veze uređaj-FBD. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos tehnološke oznake uređaja, što je obavezno polje, zatim obavezan odabir tipa uređaja, RTU stanice na koju se uređaj povezuje i objekta kome uređaj pripada. U istom dijalogu moguće je uneti opis uređaja. Na osnovu odabranog tipa uređaja, iz tabele veza se u dijalog formi prikazuje odgovarajući tip FBD bloka koji će biti dodat zajedno sa uređajem. Akcija dodavanja uređaja i FBD bloka je automatizovana i sa korisničke strane je potrebno definisati samo neophodan skup podataka, a u pozadini se odrađuje insertovanje odgovarajućih veličina u sve relevantne tabele. Broj pozadinskih radnji prilikom izvršavanja ove akcije je veliki.

2.5.2 Brisanje

• Brisanje uređaja (RTU) - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. To je pomoćna akcija koja se koristi u radnoj verziji razvoja projekta. Posledica je brisanje svih veličina koje učestvuju u konfiguraciji modela postrojenja, a povezane sun a jednu daljinsku stanicu. Dakle, brišu se uređaji, pinovi uređaja, FBD blokovi i pinovi FBD blokova koji su vezani za odabrani RTU. Posle brisanja svih uređaja sa stanice obično se poziva akcija importa uređaja (RTU), kako bi se model postrojenja popunio novim veličinama. Po završetku projekta ova akcija se ne preporučuje.

• Brisanje svih uređaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. To je pomoćna akcija koja se koristi u radnoj verziji razvoja projekta. Posledica je brisanje svih veličina koje učestvuju u konfiguraciji modela postrojenja, osim biblioteka. Dakle, brišu se uređaji, pinovi uređaja, FBD blokovi i pinovi FBD blokova. Posle brisanja svih uređaja obično se poziva akcija importa uređaja, kako bi se model postrojenja popunio novim veličinama. Po završetku projekta ova akcija se ne preporučuje.

• Brisanje fizičkih uređaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. To je zaostala pomoćna akcija koja se koristila u radnoj verziji razvoja projekta. Po završetku projekta ova akcija se ne preporučuje. Posledica ove akcije je brisanje uređaja i pinova uređaja.

• Dodavanje tipa uređaja - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, a odnosi se na definisanje tabele tipova uređaja i tabele tipskih pinova uređaja u biblioteci. Spada u osnovne akcije koje je potrebno odraditi pre početka konfigurisanja sistema. Kreiranje biblioteke je preduslov za dalji rad na konfigurisanju modela postrojenja. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva specificiranje i unos svih parametara koji opisuju jedan tip uređaja (naziv tipa, broj ulaznih/izlaznih pinova, opis tipa, kao i parametara za svaki



pin ponaosob, u zavisnosti od tipa veličine). Uneti parametri se prosleđuju u bazu i upisuju u tabele tipova uređaja i tipskih pinova uređaja u biblioteci.

• Dodavanje tipa FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, a odnosi se na definisanje tabele tipova FBD blokova i tabele tipskih pinova FBD blokova u biblioteci. Spada u osnovne akcije koje je potrebno odraditi pre početka konfigurisanja sistema. Kreiranje biblioteke je preduslov za dalji rad na konfigurisanju modela postrojenja. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva specificiranje i unos svih parametara koji opisuju jedan tip FBD bloka (naziv tipa, broj ulaznih/izlaznih pinova, opis tipa, kao i parametara za svaki pin ponaosob u zavisnosti od tipa veličine). Uneti parametri se prosleđuju u bazu i upisuju u tabele tipova FBD blokova i tipskih pinova FBD blokova u biblioteci.

• Kopiranje tipa uređaja ili FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Koristi se u slučajevima kada je potrebno napraviti tip uređaja ili FBD bloka koji je veoma sličan postojećem i to tako što iskopiranom tipu uređaja ili FDB bloka promenimo naziv i editujemo pinove.

• Editovanje tipa uređaja ili FBD bloka - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Koristi se za editovanje tipa uređaja ili FBD bloka. Ovde se može menjati ime postojećeg uređaja ili FBD bloka, kao i njegovi pinovi. Međutim promena pinova se ne odnosi na postojeće uređaje i FBD blokove, već samo na one koji će posle editovanja biti dodati.

• Editovanje parametara pinova - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Koristi se za editovanje pinova kod tipa uređaja ili FBD bloka.

• Dodavanje veze uredjaj-FBD - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja, a odnosi se na definisanje veze između tipa uređaja i tipa FBD bloka. Prilikom poziva ove akcije otvara se mali dijalog prozor koji zahteva odabir tipa uređaja i tipa FBD bloka koji se želepovezati. Rezultat akcije je insertovanje jednog reda u tabelu koja opisuje pomenutu vezu.

• Dodavanje objekta - poziva se iz dela aplikacije koji opisuje model postrojenja. Svi objekti u postrojenju su raspoređeni na dva hijerarhijska nivoa, prvi i drugi. Samo postrojenje je iznad svih objekata i ne ulazi u hijerarhijsku podelu objekata po nivoima. Prilikom poziva ove akcije otvara se dijalog prozor koji zahteva unos naziva objekta, odabir nivoa na koji se objekat želi dodati i odabir nadređenog objekta u slučaju da se objekat dodaje na drugi nivo. U istom dijalogu moguće je uneti opis objekta. Akcija dodavanja objekta je jednostavna akcija i praćena je insertovanjem jednog reda u tabelu koja opisuje objekte. Naredne akcije dodavanja uređaja i FBD blokova su složenije i praćene većim brojem pozadinskih radnji.



2.6 Alati

Stavka Alati iz glavnog menija sadrži samo jednu akciju SQL editor (slika 19), koja poziva istoimenu mini aplikaciju namenjenu korisnicima baze sa znanjem SQL upitnog jezika.

Slika 19. Prikaz akcije iz stavke Alati

SQL editor je korisnički interfejs za slanje proizvoljnih SQL upita određenoj UNES bazi. On se poziva iz UNES konfiguratora, ali je nezavisan od njega, postoji u zasebnom prozoru i može se konektovati na proizvoljnu UNES bazu, na proizvoljnom mySQL serveru. SQL editor se automatski zatvara kada se zatvori UNES konfigurator. Izgeled SQL editora je dat na slici 20:

Slika 20. Izgled SQL editora

SQL editor ima tri stavke glavnog menija (Editor, Upiti i Procedure).

Editor ima tri akcije:

• Otvaranje konekcije - dijalog za konektovanje na željenu bazu, koja ne mora biti ista kao ona koja je otvorena u UNES konfiguratoru,

• Zatvaranje konekcije - zatvara tekuću konekciju na UNES bazu, ali ne i SQL editor,• Kraj - zatvara SQL editor.

Akcije otvaranja i zatvaranja konekcije na bazu su iste kao akcije Projekat > Otvaranje i Projekat> Zavaranje u UNES konfiguratoru, u smislu izgleda dijalog formi i ponašanja i već su opisane.

Stavka Upiti sadrži tri predefinisana upita za proveru slobodnog memorijskog prostora na daljinskoj stanici tipa ATLAS (Interni biti – HRD, Interni biti i Interne reci).

Stavka Procedure sadrži samo jednu predefinisanu proceduru za proveru validnosti IPC tabele.

Glavna forma SQL editora sadrzi:

• tekstualnu liniju sa informacijom o imenu baze koja se trenutno koristi,• sekciju za slobodan unos teksta u formatu SQL upita,• 2 komandna dugmeta za slanje upita i za odustajanje,• sekciju u kojoj se tabelarno prikazuje rezultat upita,• statusnu liniju u kojoj se prikazuju poruke sa MySQL servera, o uspešnom izvršenju upita ili o

eventualnim greškama.



2.7 Opcije

Stavka Opcije sastoji se iz dve akcije koje su prikazane na slici 20.

Slika 20. Prikaz akcija za stavku Opcije

2.7.1 Podešavanja

Akcija Podesavanja namenjena je odabiru izgleda korisničkog interfejsa u pokrenutoj aplikaciji. Moguće je birati boju za tabelarne prikaze veličina, boju za celu aplikaciju, kao i diferenciranje u dve nijanse naizmeničnih redova u tabelarnim prikazima.

2.7.1.1 Podešavanje boja tabele

Poziva se sistemski dijalog za odabir boje. Odabrana boja se pridružuje svim tabelama.

2.7.1.2 Podešavanje boja aplikacije

Poziva se sistemski dijalog za odabir boje. Odabrana boja se pridružuje aplikaciji. Ukoliko je pre ove akcije odrađen izbor boje za tabele, boja tabela će ostati u skladu sa tim izborom, a ostatak aplikacije će biti po novom izboru.

2.7.1.3 Naizmenični redovi

Izvršava diferenciranje naizmeničnih redova u tabelarnim prikazima radi lakše preglednosti.

2.7.2 Prikaz debug prozora

Akcija Prikaz debug prozora se odnosi na poziv prikaza prozora za poruke na dnu glavnog prozora aplikacije, koji se može isključiti klikom na dugme x (u desnom gornjem uglu prozora). Prikaz sadrži dva tab-a: prikaz trenutne poruke i prikaz istorije poruka, koji se odnose na MySQL poruke koje mogu pomoći da se pronađu greške, najčešće kod importovanja i to u toku razvoja projekta.

2.8 Pomoć

Meni Pomoc sadrži detaljno uputstvo za korišćenje UNES konfiguratora i UNES baze. Uputstvo je urađeno u HTML formatu sa navigacijom preko linkova u samom tekstu, strelicama za kretanje napred/nazad i dugmetom za pretraživanje u mini aplikaciji za njegov pregled.


Documents

UNES4 Korisnicko Uputstvo Nikola