Univerzitet u Kragujevcu

Ekonomski fakultet

Smer:Finansije, berze i bankarstvo

Seminarski rad:

Finansijska tržista i finansijski instrumenti

Tema:

LIKVIDNOST BERZANSKOG TRŽIŠTA

BEOGRADSKE BERZE

Mentor: Student:

Prof. dr Milena Jakšić Milica Dragović 2010/17

Kragujevac,

Maj, 2013.

1

Sadržaj:

Uvod .............................................................................................................................................................. 2

1. Istorijat beogradske berze ..................................................................................................................... 2

2. Regulativa poslovanja beogradske berze .............................................................................................. 4

3. Organizacija poslovanja i sturktura beogradske berze.......................................................................... 4

4. Obim prometa kao indicator nivoa likvidnosti tržišta akcija ................................................................ 7

4.1. Uticaj globalne krize na poslovanje Beogradske berze ............................................................... 10

5. Zaključak .............................................................................................................................................. 12

Literatura ..................................................................................................................................................... 13

2

Uvod

Izgradnja tržišta kapitala u Srbiji predstavlja veliki izazov. Širenje „narodnog

kapitalizma“, odnosno prelaska javne svojine u ruke sve većeg broja graĎana, vodi ka naglom

porastu broja učesnika na tržištu akcija. Prijemom akcija velikih javnih kompanija na listing

berze omogućeno je organizovano i ureĎeno trgovanje ovim oblikom finansijske aktive. Stoga

treba posvetiti posebnu pažnju likvidnosti samog berzanskog tržišta u našoj zemlji, koja dalje,

znatno utiče na kreiranje povoljnijeg finansijskog ambijenta.

U ovom seminarskom radu ćemo se dakle baviti Beogradskom berzom, odnosno njenom

likvidnošću. Cilj je upoznati se kako sa samom berzom tako i sa njenim načinom rada.

1. Istorijat beogradske berze

Prve ideje o osnivanju Beogradske berze javile su se tridesetih godina 19. veka, a realizacija

ove ideje je usledila 3.novembra 1886.godine kada je Narodna skupština usvojila Zakon o javnim

berzama, što je imalo veliki ekonomski I nacionalni značaj. Nakon usvajanja ovog zakona

proteklo je osam godina, dok berza nije pocela zvanično da radi 1.januara 1895.godine. Osnovni

cilj osnivanja bio je olakšanje I unapredjenje trgovinskog prometa svakovrsne robe, naročito

poljoprivrednih proizvoda, svih hartija od vrednosti čije je kotiranje bilo dopušteno, kao I

papirnog I kovanog novca, čekova I bonova. Za prvih nekoliko godina svog rada, Beogradska

berza je uspela da pridobije veliki broj posetilaca, a njeni kursevi su dobijali sve veću važnost.

Valutno I devizno tržište je uspešno radilo od samog početka, pa je sa razvojem berze doslo do

razdvajanja produktne I valutne berze.

Beogradska berza je imala I prekid u radu za vreme Prvog svetskog rata, nakon čijeg

završetka je ona ponovo počela sa radom. O radu berze u medjuratnom periodu najbolje govore

podaci o trgovanju hartijama o vrednosti, valutama, devizama I produktima za period od 1919. do

1923.godine. U posmatranom periodu, najintenzivniji razvoj Beogradske berze ostvaren je u

periodu od 1923. do 1930., što je istovremeno bio I period konsolidacije nacionalne privrede I

stabilizacije dinara.1 Krajem tridesetih godina odnosi u meĎunarodnoj trgovini bili su značajno

1 Dugalić V., Štimac M., Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2011. str. 373.

3

promenjeni, a ubrzo nakon toga je usledio Drugi svetski rat. Poslovanje se odvijalo znatno loše, I

ubrzo je Beogradska berza po drugi put prestala sa radom. Poslednji sastanak Upravnog odbora

održao se marta 1941.godine.

Nakon Drugog svetskog rata, zbog socijalističkog režima koji je bio prisutan u našoj

zemlji, finansijsko tržište kapitalističkog tipa proglašeno je nepoželjnom tvorevinom. Upravo

zbgo toga, sekundarno tržište hartija od vrednosti bilo je ukinuto, dok je primarno tržište bilo u

potpunosti pojednostavljeno, gde su primarnu ulogu zauzimale banke u servisiranju državnih I

budyetskih organa. Odlukom Prezidijuma vlade Srbije Beogradska berza je prestala da postoji

1953.godine

Krajem osamdesetih godina dvadesetog veka započeta je reforma privrednog I društvenog

sistema. U tom periodu donet je niz zakona iz oblasti finansijskog poslovanja, što je predstavljalo

osnovu za reforme finasijskog sistema. Na inicijativu Narodne banke Jugoslavije I Udruženja

banaka Jugoslavije, 1989.godine je počelo sa radom tržište kapitala I tržište novca, a tri godine

kasnije Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitala menja naziv u Beogradska berza

(Belgrade Exchange).

Tokom devedesetih godina, uglavnom se trgovalo kratkoročnim dužničkim hartijama od

vrednosti preduzeća I državnim obveznicama. MeĎutim, usled hiperinflacije I ratnih razaranja

kojima je naša zemlja bila izložena u tom periodu, berza je beležila mali promet, ali nije

prekidala sa radom.

Nova prekretnica u razvoju Beogradske berze dogodila se 2000. godine, kada se dogodio

značajan pomak u radu sekundarnog trgovanja gde su bile uključene akcije prethodno

privatizovanih preduzeća. Razvoju je takoĎe doprinela I emisija obveznica Republike Srbije po

osnovu stare devizne štednje. Od posebnog značaja se ističe I unapredjenje BELEX sistema za

trgovanje. Tokom 2004.godine uveden je prvi indeks Beogradske berze – BELEXfm I time je

omogućen prelazak sa telefonskog na elektronski sistem trgovanja. Prvo listiranje akcija na berzi

izvršeno je 2007. Iako su učinjeni mnogi napori da berza uspostavi zadovoljavajuće poslovanje,

Beogradska berza se ne može pohvaliti uspešnim poslovanjem, pre svega zbog čestog problema

nelikvidnosti koji je značajnije izražen u godinama nakon velike svetske ekonomske krize koja je

zahvatila svetsku ekonomiju 2008.godine.

4

2. Regulativa poslovanja beogradske berze

Beogradska berza a.d. je pravno lice sa pravim I obavezama utvrdjenim Zakonom o tržištu

hartija od vrednosti I drugih finansijskih instrumenata. Ne postoje ograničenja u pogledu toga

koja lica mogu biti akcionari berze, dakle, to mogu biti domaća I strana fizička I pravna lica, a

kao akcionar se može javiti I Republika Srbija. Berza organizuje javnu ponudu, a kao predmet

javne ponude mogu se javiti hartije od vrednosti, standardizovani finansijski derivati I drugi

finansijski instrumenti propisani zakonom, kojima se može trgovati na berzanskom I

vanberzanskom tržištu. Na berzanskom tržištu može se trgovati hartijama od vrednosti koje su

primljene na listing berze, a uslovi za listing I kotaciju hartija od vrednostii drugih finansijskih

instrumenata na Berzi propisuje se Pravilnikom o listing I kotaciji, dok saglasnost daje Komisija

za hartije od vrednosti.

Što se tiče organa upravljanja, najviši organ upravljanja je Skupština berze, koju saziva

upravni odbor, I čine je akcionari koji su upisani u Centralni registar, depo I kliring hartija od

vrednosti, kao zakoniti vlasnici akcija. Ispod Skupštine, nalazi se upravni odbro koji se sastoji od

jedanaest članova iz reda akcionara berze koje bira Skupština berze na predlog postojećih članova

Upravnog odbora. Ispod upravnog odbora u hijerarhijskoj piramidi nalazi se Direktor berze, koga

bira takodje Skupština berze. Direktor je odgovoran za organizaciju poslovanja na berzi,

sprovodjenje odluka Skupštine, I druge poslove u skladu sa Zakonom, Statutom I Pravilima

poslovanja berze. TakoĎe, pri berzi je osnovana I Arbitraža berze, čija je osnovna funkcija

rešavanje sporova izmedju učesnika na berzi.

3. Organizacija poslovanja i sturktura beogradske berze

Iako je regulativa predvidela da se na Beogradskoj berzi može organizovati trgovanje brojnim

finansijskim instrumentima: akcijama, dužničkim hartijama od vrednosti, varantima za kupovinu

akcija ili obveznica, derivatima, depozitnim potvrdama itd., u praksi se za sada trguje samo

akcijama i dugoročnim obveznicama Republike Srbije. Ovi finansijski instrumenti ponuĎeni su

investicionoj javnosti na jednom od postojećih tržišta Beogradske berze.

5

Slika br.1. Šema structure tržišta Beogradske berze. Izvor: Beogradska berza

Berzansko tržište investitorima nudi akcije kompanija koje ispunjavaju stroge kriterijume

propisane pravilnikom o listingu i kotaciji. To je praktično tržište domaćih blue-chip hartija od

vrednosti koje čine prime i standard market. Često se u praksikoriste i nazivi A i B listing. Na

vanberzanskom tržištu se trguje akcijama I obveznicama koje nisu ispinile kriterijume za prijem

na listng A I B.

Kriterijumi za prijem finansijskih instrumenata na listing A, odnosno prime market su

najstrožiji.

Za prijem akcija kompanija na ovaj listing, neophodno je ispuniti sledeće kriterijume:2

- minimalni iznos kapitala 20 miliona evra

- minimalno vreme poslovanja kompanije 36 meseci

- izvršena revizija finansijskih izveštaja – pozitivno mišljenje revizora

- najmanje 25% akcijskog kapitala u slobodnom prometu

- usvojen kodeks korporativnog upravljanja

- isplaćene dividende po prioritetnim akcijama I internet stranice na srpskom I

engleskom jeziku

2 www.belex.rs. pregledano 25.05.2013.

6

- prosečna dnevna vrednost prometa u prethodnih 6 meseci od najmanje 500.000 dinara

I prosečno najmanje 5 transakcija dnevno

Akcijama sa ovog listing trguje se metodom kontinuiranog trgovanja.

Listing B, odnosno standard market listing ima nešto blaže kriterijume za prijem akcija

kompanije u odnosu na listing A. Takodje, se akcijama sa listiga B trguje metodom kontinuiranog

trgovanja.

Kriterijumi za prijem akcija na listing B (standard market) Beogradske berze su:

- minimalni iznos kapitala od 4 miliona evra

- minimalno vreme poslovanja kompanije – 20 meseci

- izvršena revizija finansijskih izveštaja – pozitivno mišljenje revizora

- usvojen kodeks korporativnog upravljanja

- isplaćene dividende po prioritetnim akcijama

- najmanje 25% akcijskog kapitala u slobodnom prometu

Kompanije koje su listirane na listng A beogradske berze su Tigar AD Pirot, Sojaprotein

AD Bečej, Energoprojekt Holding, Naftna industrija Srbije i Aerodrom „Nikola Tesla“. Treba

napomenuti da su na Beogradskoj berzi prve akcije uvrštene na A listing tek 10. aprila 2007.

godine. Reč je o deonicama kompanije Tigar iz Pirota. Poslednje obogaćivanje ponude

finansijske aktive na prime market-u izvršeno je dana 7. 2. 2011. godine, kada je, na osnovu

rešenja Komisije za listing i kotaciju, organizovano prvo trgovanje akcijama Aerodroma „Nikola

Tesla“. Na listingu B nalaze se akcije kompanija Metalac Gornji Milanovac,Alfaplam Vranje i

Komercijalne banke.

TakoĎe postoje I kriterijumi za prijem dužničkih hartija od vrednosti, odnosno obveznica na

listing A I B beogradske berze.

Kriterijumi za prijem obveznica na prime market, odnosno listing A Beogradske berze:

- minimalni iznos kapitala 20 miliona evra

- minimalno vreme poslovanja 36 meseci

- izvršena revizija finansijskih izveštaja – pozitivno mišljenje revizora

- internet stranice na srpskom I engleskom

- prvoklasna banka prema izveštaju NBS ili drugo pravno lice koje ispunjava uslove sa

listing A kao garant emisije

7

- vrednost emisije – najmanje 100 milijardi dinara a najviše 50% vrednosti obrtnih

sredstava umanjenih za kratkoročne obaveze po kreditima

- da po poslednjim bilansima izdavalac I garant nisu polovali sa gubitkom

- da nije bilo blokada u prethodnih 60 dana

Na Beogradskoj berzi nema obveznica koje ispunjavaju kriterijume za prijem na listing B.

Trgovanje obveznicama pored berze, obavlja se na vanberznaskom tržištu, a obim i vrednost

trgovanja na ovom tržištu prevazilazi berzansku trgovinu.

Kriterijumi za prijem obveznica na standard market, odnosno listing B Beogradkse berze su:

- Minimalni iznos kapitala 4 miliona evra

- Minimalno vreme poslovanja kompanije 24 meseca

- Izvršena revizija finansijskih izveštaja – pozitivno mišljenje revizora

- Internet stranica na srpskom i engleskom jeziku

- Emisija mora biti garantovana od strane poslovne banke ili drugog pravnog lica koje

ispunjava uslove sa listinga B ili sopstvenim realnim sredstvima obezbeĎenja

- Adekvatan iznos bilansnih racia u odnosu na delatnost, a prema mišljenju ovlašćenog

revizora

- Vrednost emisije mora biti najmanje 50 miliona dinara, a najviše 50 % vrednosti

obrtnih sredstava umanjenih za kratkoročne obaveze po kredititima

- Da po poslednjim bilansima izdavalac i garant nisu poslovali sa gubitkom, i

- Da nije bilo blokade u poslednjih 60 dana.

4. Obim prometa kao indicator nivoa likvidnosti tržišta akcija

Nivo likvidnosti tržišta akcija može da se posmatra kroz mogućnosti koje nudi svojim

učesnicima pri prelasku iz jednog oblika finansijske aktive u drugi. Najlikvidnije svetske berze

akcija pružaju gotovo neograničenu mogućnost konverzije vlasničkih hartija od vrednosti u novac

i obrnuto. Sa druge strane, tzv. plitka tržišta nisu u mogućnosti da apsorbuju značajnije promene

na strani ponude ili tražnje finansijskih instrumenata. Na taj način se investitori, naročito

institucionalni, na plitkom tržištu hartija od vrednosti suočavaju sa problemom pronalaska druge

strane u transakciji. Njihove mogućnosti da u toku jednog trgovačkog dana unovče veću količinu

akcija iz svog portfelja, veoma su ograničene. Ukoliko se i ukaže prilika za to, najčešće su uslovi

8

nepovoljni po prodavca usled nedostatka tražnje. Ovakva nelikvidnost finansijskih instrumenata

posledica je male vrednosti njihovog prometa na organizovanom tržištu.

Nemerljiva je vrednost kapitala inostranih investitora (naročito institucionalnih) koji su, usled

skromne ponude kvalitetnih finansijskih instrumenata i niskog nivoa likvidnosti, zaobilazili

Republiku Srbiju kao destinaciju za investiranje. Portfeljni investitori iz ponude berze mogu

birati izmeĎu 1.700 i 1.800 akcija kompanija i svega dve dužničke hartije od vrednosti. Na prvi

pogled, broj vlasničkih hartija od vrednosti u ponudi berze uliva optimizam. Ukoliko se, ipak,

napomene činjenica da je tek osam kompanija listirano na zvaničnom tržištu, dok se učestalo

trguje sa akcijama nekoliko desetina njih, onda istina o siromašnoj ponudi za vlasnike hartije od

vrednosti postaje očigledna.

Tabela br. 1. Prosečan dnevni promet akcijama na pet najrazvijenijih berzi u svetu3

Koliko je Beogradska berza po obimu prometa udaljena od vodećih svetskih berzi najbolje

ilustruju podaci iz Tabele 1 i Slike 2. Vrednosti ostvarenih prometa na najvećim svetskim

berzama akcija objavljene su u američkim dolarima. Radi jednostavnije komparacije podataka,

vrednosti su izražene i u zvaničnoj valuti Evropske monetarne unije.

3 Simić A., Uticaj listiranja velikih javnih kompanija na nivo likvidnosti tržišta akcija u Republici Srbiji, Škola

biznisa 3 / 2012, str. 180.

9

Slika br. 2. Obim prometa hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi od 2005. do 2010.

godine4

Uporednom analizom vrednosti prometa Beogradske berze iz 2007. godine sa prometom

najrazvijenijih svetskih berzi, uočava se da je ukupan godišnji promet svih finansijskih

instrumenata na domaćem tržištu višestruko niži od prosečnog dnevnog prometa na Njujorškoj ili

Londonskoj berzi akcija, ostvarenog iste godine. Obim prometa na Beogradskoj berzi u

prethodnih šest godina beležio je značajne promene. Tokom 2005. godine ostvaren je promet u

vrednosti od 581.000.000 evra, da bi se godinu dana kasnije udvostručio. Najveći obim prometa

od preko 2.000.000.000 evra ostvaren je tokom 2007. godine. Od tada, obim prometa svake

godine se prepolovi u odnosu na prethodnu. Ovakve varijacije ne karakterišu razvijena tržišta,

dok su u Republici Srbiji realnost. Nizak obim prometa osnovni je problem koji udaljava brojne

institucionalne investitore, velike finansijske moći, od Beogradske berze. Na primer, pojedini

investicioni fondovi u svom prospektu imaju odredbe koje se odnose na minimalnu vrednost

transakcije (neretko milion dolara). Nesmetano zaključivanje transakcija velikih vrednosti pod

povoljnim uslovima, ovakvi investitori mogu ostvarivati isključivo na tržištu sa visokim obimom

prometa.

4 Simić A., naved. delo, str. 181.

10

4.1. Uticaj globalne krize na poslovanje Beogradske berze

Velika svetska ekonomska kriza uticala je na mnoge tržišne ekonomije, a naročito je pogodila

zemlje u razvoju. Kao i u mnogim zemljama prvi efekti krize su se odrazili na najranjiviji, a u

Srbiji i relativno nerazvijen deo finansijskog tržišta, na tržište kapitala, odnosno Beogradsku

berzu. Da bismo došli do odgovora kako je kriza uticala na rad Beogradske berze neophodno je

imati u vidu njeno poslovanje pre i nakon krize. Tako je na primer u 2007. godini Beogradska

berza bila jako uspešna u svom poslovanju kako po ostvarenom prometu, broju transakcija, broju

izdavalaca, i članova berze, tako i po unapreĎenju ukupnih poslovnih uslova edukativnim

aktivnostima i finansijskom rezultatu.5

Ukupan promet u 2007. godini bio je za 64 % viši od ostvarenog ukupnog prometa u 2006.

Indeks BELEX15 imao je rastući trend u prva tri meseca 2007. Nesvakidašnji rast od 70 %

doprineo je da region Balkana bude prepoznat kao najbrže rastući region na svetskom tržištu

kapitala. Iste godine, uveden je i novi indeks BELEXline. Njegov rast na godišnjem nivou iznosi

44%. Učešće stranih investitora u ukupnom trgovanju je povećano za 89 %.

MeĎutim, 2008. godine kriza svetskog finansijskog sistema je zahvatila scve oblasti

privrednog i društvenog poslovanja, što je uticalo na smanjenje BDP – a, smanjenje investicione

aktivnosti, zaposlenosti, česte oscilacije deviznog kursa i pad rejtinga zemlje. Sve ovo je

prouzrokovalo da u 2008. godini ukupan promet bude smanjen za 56, 4 % u odnosu na prethodnu

godinu. Ipak, akcije su kao i prethodne godine imale dominatan udeo u ukupnom prometu na

berzi sa učešćem u strukturi prometa od 93 %, dok je učešće obveznica bilo svega 7 %. To

dokazuje da na tržištu akcija nije došlo do prekomponovanja portfolija. Iste godine, BELEX15

zabeležio je istorijski minimum koji je iznosio 474,3 indeksih poena.

U 2009. godini stanje na Beogradskoj berzi bilo je uslovljeno ekonomsko – političkim

prilikama u zemlji i inostranstvu, nastavak globalne krize je obeležio ovu godinu poslovanja

berze, pa je došlo do značajnog pada likvidnosti koje najbolje oslikava i broj obavljenih

transakcija koji je za 35 % manji u odnosu na prethodnu godinu. Učešće akcija u ukupnom

prometu smanjeno je na 88 %, a učešće obveznica povećano na 12 %, što pokazuje da je došlo do

prekomponovanja portfolija. Ovakvi pokazatelji mogu se objasniti plitkim tržištem i povlačenjem

5 Jakšić M., Finansijsko tržište – instrumenti i institucije, Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, 2011. str.

206.

11

investitora. U drugom kvartalu je došlo do rasta vrednosti indeksa, medjutim, ne zadugo, kraj

trećeg i četvrtog kvartala obeležava negativan trend prinosa.

Prva polovina 2010. godine, beleži blagi rast ukupnog prometa, i bio je najveći u martu, gde

je ukupni promet bio blizu 25.000 miliona evra, sto se može videti na slici broj 3.

Slika broj 3. Grafički prikaz ukupno ostvarenog prometa6

U poslednjih 5 godina najveći promet je ostvaren 2009. godine, a najniži 2010., s tim što je u

analizu uključen i prvi kvartal 2013.godine. Ono što se može zaključiti na osnovu slike broj 4.,

jeste da trgovanje na berzi u prethodnih pet godina prate velike oscilacije i nestabilno poslovanje.

Ukupan promet i vrednosti indeksa se iz godine u godinu menjaju, i beleže oscilacije, pa se stoga

ne može reći da je Beogradska berza u potpunosti izašla iz krize i uspostavila stabilno poslovanje.

6 http://www.domaci.de/viewtopic.php?p=3204644, pregledano 25.05.2013.

12

Slika broj 4. Godišnji promet Beogradske berze od 2009. do 2013. godine7

5. Zaključak

Iz osnovnog postulata da je ,,berza ogledalo ekonomije'' možemo doći do zaključka da je

ekonomija Republike Srbije u krizi. Naime, potrebno je preduzeti niz mera i aktivnosti kako bi se

poslovanje berze podiglo na jedan viši nivo, a tako bi se povećao i nacionalni kreditni rejting,

obezbedio povoljan ambijent za priliv investicija i slično.

MeĎutim, za ostvarivanje ovih ciljeva potreban je duži vremenski period, s obzirom na krizna

vremena, kada se radi o finansijskom tržištu. Dosadašnja iskustva nam pokazuju da je inertnost

učesnika na berzi bila i ostala jedan od najvećih problema kada se radi o Beogradskoj berzi.

Tačnije, opšta preporuka koja stoji učesnicima na berzi jeste da na vreme preduzimaju mere, koje

mogu u kratkom roku obezbediti pozitivne efekte.

Iza Beogradske berze, kao što smo iz rada videli ne stoji tako duga istorija, i pred njom je dug

put do ostvarivanja prepoznatljivog poslovnog imena. Kako bi postigla i održala ugled na

finansijskom tržištu, potrebno je da uloži mnogo rada kako u pravno regulisanje samog

poslovanja, tako i u dugoročno postizanje likvidnosti. Samo organizacija koja blagovremeno

može da ispunjava svoje obaveze može osigurati sebi dugoročan uspeh na svim poljima, pa tako i

na tržištu kapitala.

7 http://www.belex.rs/trgovanje/izvestaj/godisnji, pregledano 26.05.2013.

13

Literatura

1. Dugalić V., Štimac M., Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2011.

2. Jakšić M., Finansijsko tržište – instrumenti i institucije, Univerzitet u Kragujevcu,

Ekonomski fakultet, 2011.

3. Simić A., Uticaj listiranja velikih javnih kompanija na nivo likvidnosti tržišta akcija u

Republici Srbiji, Škola biznisa 3 / 2012.

4. http://www.belex.rs/trgovanje/izvestaj/godisnji

5. http://www.domaci.de/viewtopic.php?p=3204644

6. www.belex.rs