TEHNOLOGIJA PREDENJA

Numerisanje i označavanje pređa, predpređa, traka i drugih proizvoda

Sistemi numerisanja pređa, traka, vlakana, temelje se na odnosu njihovih masa i dužina, i

obrnuto.

Finoća pređe ne može se određivati merenjem njene debljine (prečnika) zbog:

- neravnomerne debljine po dužini;

- nepravilnog poprečnog preseka;

- različite gustine sastavnih vlakana u pređi, traci;

- različitih kompresijskih sila između vlakana u strukturi pređe, trake;

- mernog pritiska instrumenta od kojih zavisi izmerena debljina.

Sistemi numerisanja mogu se podeliti na:

- maseno numerisanje (na osnovu merenja mase);

- dužinsko numerisanje (na osnovu merenja dužine).

Maseno numerisanje - Podužna masa

Tex - sistem se koristi po međunarodnom dogovoru za označavanje finoće svih vrsta

vlakana, pređa, konca i drugih proizvoda. Kao simbol tex-sistema koristi se oznaka Tt a jedinica za

finoću - podužnu masu je tex.

Tttex = ]km[l

]g[m

tex je jedinica koja označava masu pređe (trake, vlakana) u gramima čija je dužina 1 km

odnosno 1000 m. Veće i manje jedinice od tex su:

ktex = 1000 tex = kg/km.

dtex = 10-1 tex = 0.1 tex = 0.1 g/km

mtex = 10-3 tex = 0.001 tex = mg/km

Lagani titar pokazuje nam koliko denijea (den = 0.05 g) ima 450 m duga kanura (pređa). U

praksi se koristi 20 puta veća jedinica i ona predstavlja masu u gramima 9000 m duge kanure

(pređe).

9texTdenTtd

ili

denT 111.09

denTtexT

d

d

t

den je jedinica koja se koristi za finoću sintetičkih filamenata (beskonačno dugih vlakana) i

svih hemijskih vlakana, a od prirodnih za svilu.

Dužinsko numerisanje

Metrička numera (Nm) pokazuje koliko metara (odnosno kilometara) pređe ima masu od 1

grama (odnosno Kg).

gm

mlN

m

texT

1000N

t

m

- 2 -

Francusko numerisanje

kg 5.0m

kmlN f

texT

500

texT

105.0N5.0N

tt

3

mf

Primer I: Pređa dužine 1 km ima masu 20 g. Kolika je finoće pređe Tt, Nm, Td i Nf?

Tt = 201

20

]km[l

]g[m tex

5020

1000

T

1000N

t

m

2520

500

T

500N

t

f

180209T9Ttd

den

Primer II: Ako prečnik vlakana izražavamo u m, podužnu masu u dtex a zapreminsku

masu u g/cm3, izvesti obrazac za preračunavanje debljine vlakana u mikrometrima ako je poznato Tt

(dtex) i (g/cm3).

Tt = ]km[ltexT]g[mtex]km[l

]g[mt

322

33vl cm/gcmlcm

4

dcm/gcmVm

cm10cm/g

km/gT128.1

cm/g

texT

4l

m4d 6

3

t

3

t

cm T

10128.1 t6

m T

1010128.1d t46

m T

28.11d t

Označavanje finoće dubliranih, ustručenih i končanih pređa

Ttpr - podužna masa pređe (tex)

Za slučaj ako je: Tt1 = Tt2 = ... = Ttn = Ttpr

- 3 -

Ttdub = Tt1 + Tt2 +... + Ttn = n · Ttp

n - broj dubliranih (ustručenih) jednožičnih pređa.

Podužna masa dubliranih pređa (Ttdub) bez naknadnog upoređenja, dobija se iz zbira

podužnih masa jednožičnih pređa.

Kod pređa koje se naknadno upredaju (končaju) dolazi do promene dužine pa prilikom iz-

računavanja njihove podužne mase mora se uzeti u obzir i procenat skraćenja Ps (%).

l1 l2

%100l

l%100

l

llP

11

21

s

s

prpr.kP100

100TtnTt

Ova jednačina važi za glatko končane pređe koje se dobijaju naknadnim upredanjem tj.

končanjem dubliranih pređa jednakih podužnih masa.

Označavanje podužne mase pređa po standardu

Oznaka pređe po SRPS F. AO. 101 sadrži i neke standardne simbole koji definišu sledeće:

R - stvarna podužna masa pređe (ranije stvarna finoća pređe),

f - broj filamentnih - kapilarnih niti,

t - neupredena pređa (pređa bez uvoja).

Primer:

1.5 tex f1 t (jedan monofilament bez upredanja sa podužnom masom od 1.5 tex)

1.5 tex f18 Z1200; R28.5 tex (monofilament od 18 filamenata sa po 1.5 tex upreden sa 1200

desnih (Z) uvoja a podužna masa ovakve filamentne pređe je 28.5 tex (stvarna podužna masa

određena u laboratoriji).

Primeri označavanja pređa:

30 tex S600 x 2 Z350; R61.3 tex

(24 tex S600 + 60 tex Z400) S380 R87.6 tex

- 4 -

20 tex Z700 x 2 S450 x 2 Z350; R87 tex

Primer I: Ako je proizvod čistionice rastreseni pamuk u obliku pahuljica sa prosečnom

masom mp = 200 mg, izračunati koliko je pamučnih vlakana u svakoj pahuljici ako je Tt vlakna 1.6

dtex i srednja dužina vlakana lvl = 28 mm.

vl

p

p/vl

m

mZ

mtexTtkmlmgmkml

mgmmtexT vlvlt

26 106.11028

mg1048.4m 3

vl

85.446421048.4

200Z

3p/vl

vlakana

Primer II: U traci od sintetičkih vlakana čija je podužna masa Tttr = 18 ktex, su vlakna

dužine lvl = 80 mm i podužne mase Ttvl = 3.3 dtex. Koliko je takvih vlakana u 2 m trake.

vl

t r

m2/vlm

mZ

36218mlktexTtml

mTt

trtrtr g

56vlvlvl 1064.2108033.0kmltexTtm g

65

5m2/vl1036.1106.13

1064.2

36Z

vlakana

Upredenost pređe - broj uvoja (zavoja) pređe na jednom metru (T ili Tm - m-1).

1

mmm NT - Koechlin-ov obrazac za broj uvoja.

texT

1000

texT

1000T

t

m

t

m

1000mtex

- 5 -

texT

Tt

tex

gde m i tex su koeficijenti upredanja koji nam pokazuju upredenost pređa različitih finoća ali

približno jednakih zapreminskih masa i eksperimentalno su određeni za sve vrste pređa.

Primer I: Pamučna pređa od češljanog pamuka čija je podužna masa Tt = 16 tex namenjena

je za osnovu tkanine kod koje se preporučuje m = 110. Izračunati koliko uvoja mora imati svaki

metar te pređe kao i masu pređe na jednoj predioničarskoj cevki ako je poznato da na nju stane l =

6.5 km pređe.

NmTm

6.86916

1000110

texT

1000

t

m

m-1

1045.616lTml

mT

tt g

Mehaničke osobine pređe

- Prekidna sila (apsolutna prekidna sila) predstavlja silu koja je potrebna da se pređa

prekine:

Fa cN ili N

- Relativna prekidna sila - predstavlja silu po jedinici podužne mase koja je potrebna da se

pređa prekine:

tex/cN T

FF

t

a

r

- Specifična prekidna sila (ili prekidni napon) predstavlja silu na jedinici površine poprečnog

preseka pređe koja je potrebna da se pređa prekine:

 mm/N S

FF 2a

s ili  Pa

gde je S - površina poprečnog preseka pređe mm2.

- Prekidno izduženje (εp) predstavlja izduženje pređe u trenutku prekida izraženo u % u

odnosu na početnu dužinu:

(%) 100l

ll

o

o1p

- Koeficijent iskorišćenja jačine vlakana u pređi

vlvl,a

pr,a

vl,r

pr,r

nF

F

F

F

- 6 -

vl

pr

vlTt

Ttn - broj vlakana u pređi.

Primer: Pamučna pređa podužne mase 25 tex sastavljena je od pamučnih vlakana čije su

karakteristike Ttvl = 1.67 dtex , lvl = 28 mm, Fa,vl = 4.1 cN

Ako je izmerena apsolutna prekidna sila pređe Fa,pr = 360 cN, izračunati:

a) broj vlakana u poprečnom preseku pređe nvl,

b) broj vlakana u dužnom m pređe nl,

c) relativnu prekudnu silu pređe i vlakana Fr,pr = ?, Fr,vl = ?

d) koeficijent iskorišćenja jačine vlakana u pređi.

a) vlakana 1507,149dex67.1

10tex25

Tt

Ttn

vl

pr

vl

b)

m/vl 45.534628

107.149

mml

10nn

3

vl

3

vl

l

c) tex/cN 4.14tex25

cN360

Tt

FF

pr

pr,a

pr,r

tex/cN 55.2468.1

101.4

Tt

FF

vl

vl,a

vl,r

d) 586.07.1491.4

360

nF

F

vlvl,a

pr,a

586.055.24

4.14

F

F

vl,r

pr,r

Prenos energije rotacijom

Obrtni moment sa pogonskog vratila mašine (vratilo motora) do pojedinih radnih organa

mašine prenosi se uglavnom posrednim prenosom: kaiš i kaišnik, lanac i lančanici ili neposrednim

prenosom - dodirom (zupčanici).

d - prečnik [mm]

n - broj obrtaja [min-1]

jedan pun obrtaj ima 2π rad

30

n

60

2n

[rad/s] - ugaona brzina

v310

dn [m/min] - periferna brzina ili brzina rotacije (obimna brzina)

v31060

dn

[m/s]

- 7 -

a) kaiš i kaišnik

I nema klizanja kaiša

1

2

2

12211221121

n

n

d

ddndndndnvv i1-2

(i1-2 - prenosni odnos od jednog do drugog elementa)

211

2

1

12in

d

dnn

II ima klizanja kaiša (realan slučaj)

21 vv , k

1

2 fv

v - koeficijent klizanja kaiša

k1122k12 fdndnf vv

k1122

fdndn

finfd

dnn

k2-11k

2

1

12

Dvostruki prenos:

I nema klizanja kaiša

2112221121 inndndn vv

3223433243 inndndn vv 13

nn i1-2 i2-3

13nn i1-3 ili

4

3

2

1

13d

d

d

dnn

II ima klizanja kaiša (realan slučaj)

- 8 -

2k

4

31k

2

113 f

d

df

d

dnn

b) Zupčanici

ttt 21

z - broj zuba zupčanika

tzntzn 221121 vv

1

2

2

12211

n

n

z

zznzn i1-2 (prenosni odnos)

12 nn i1-2

Dvostepeni (dvostruki) prenos:

tzntzn 221121 vv

1

2

2

1

n

n

z

z

1

2

112 n

z

znn i1-2

2

4

323433243 n

z

znntzntznvv i2-3

13 nn i1-2 i2-3 13 nn i1-3

4

3

2

113

z

z

z

znn

c) Varijator

- 9 -

Varijator sa klinastim kaišem deluje tako da aksijalnim pomeranjem bočnih stranica

kaišnika menjamo prenosni odnos.

dp

ddi

max

minmin

dp

ddi

min

maxmax

dp

ddi

ddmin = dpmin = dmin ddmax = dpmax = dmax min

max

i

iPp

2

max2

mim

2

max

max

min

min

max

id

d

d

d

d

d

Ppimax

Pp

1imin , Pp - područje promene

Primer I: Za mašinu sa slike odrediti: a) broj obrtaja izlaznog cilindra ni min-1, b)

perifernu brzinu tog cilindra vi m min-1, c) ugaonu brzinu izlaznog cilindra i rad s-1, gde je: Pp

= 3, nm = 2000 min-1 - broj obrtaja motora, ipv - prenosni odnos u varijatoru.

Primer mašine sa varijatorom

a) izlmmi inn

[min-1]

- 10 -

pvpvi

i67,2630

45

50

10

15

1

45

30i 2000n min-1

73.13Ppi3Ppmax

578.03

1

Pp

1i

min

42.1567.26578.0nmini

min-1

14.4667.2673.1nmaxi

min-1 14.4642.15ni

min-1

b) 1

3

iii minm

10

dn

v

1

3mini minm9.410

10042.15

v

1

3maxi minm5.1410

10014.46

v 5.149.4v i min-1

v) s/rad60

2n ii

612.160

242.15

mini

rad/s

9.460

214.46

maxi

rad/s 8.461.1i

rad/s

Izračunavanje praktične produkcije (proizvodnje) mašine

ht:/ ktexTkmlkgmktexkm

kg

l

mT tt

ktexTh

km

t

l

h

kg

t

mt

Teorijska produkcija: ktexTth/kmh/kgP iit v

Praktična produkcija: tp

PP [kg/h]

- koeficijent iskorišćenja mašine ( ≤ 1)

t

p

P

P ktexTth/kmh/kgP iip v

- 11 -

Primer: Ako je na mašini sa predhodne slike upotrebljen prenos sa varijatora ipv = 1.6, a

izlazni cilindar proizvodi traku podužne mase Tti = 40 ktex uz iskorišćenja mašine = 0.85, izraču-

nati praktičnu produkciju.

39.1310

1006.167.26

10

di67.26

10

dn

33

ipv3

iii

v m/min

3iip 10ktexTt60min/mP v

3.2785.010406039.13P 3

p kg/h

Pojam razvlačenja

Razvlačni uređaj sa 2 razvlačna para:

1 - razvlačni cilindar (prima pogon),

2 - valjak za opterećenje (pokreće se trenjem od cilindra),

lrp - dužina razvlačnog polja.

Najjednostavniji razvlačni uređaj ima 2 razvlačna para. Svaki razvlačni par čine:

- razvlačni cilindar (donji valjak), koji dobija pogon i prinudno se okreće nekom brzinom,

- valjak za opterećenje (gornji valjak), koji pogon dobija od donjeg frikcijom usled trenja.

Pošto je gornji valjak pritisnut uz donji nekom silom između njih je tačka (linija) uklještenja

vlakana trake. Da bi uklještenje trake razvlačnim parom bilo čvršće, razvlačni cilindar se izrađuje

od rebrastog metala a gornji valjak je presvučen elastinom oblogom. Svaki razvlačni par čvrsto

uklješti traku i transportuje je brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka.

Rastojanje između razvlačnih parova (između tačaka uklještenja) je takozvano razvlačno po-

lje, u kome se, ukoliko postoji odgovarajuća razlika brzina, vrši razvlačenje. Dužina razvlačnih po-

lja jednaka je rastojanju između tačaka uklještenja.

Prvi razvlačni par naziva se ulaznim razvlačnim parom a njegova brzina rotacije jednaka je

brzini sa kojom traka ulazi u razvlačno polje i naziva se ulaznom brzinom (vu).

Drugi razvlačni par je izlazni a njegova izlazna brzina (vi) jednaka je brzini sa kojom traka

izlazi iz razvlačnog polja.

Ako je brzina razvlačnih parova jednaka traka se bez ikakve deformacije transportuje kroz

uređaj. Ukoliko je brzina izlaznog razvlačnog para neznatno veća od ulazne brzine, traka se pri pro-

lazu kroz razvlačno polje samo elastično opruži, a pri izlazu i prestanku delovanja razvlačne sile tra-

ka se vraća u prvobitno stanje. To je takozvano razvlačenje prve vrste (elastično).

Znatno veća izlazna brzina dovodi do promene u strukturi trake. Pri čemu osnovni strukturni

elementi - vlakna klize jedno pored drugog i menjaju međusobni položaj. Tada nastaje nepovratna -

plastična deformacija trake i to je takozvano razvlačenje II vrste.

Razvlačenje se definiše (opisuje) pomoću:

- 12 -

a) odnosa brzina razvlačnih parova valjaka (vi/vu) ili dužina trake pre i posle razvlačenja

(li/lu):

t

u

i

u

i

u

i Rl

l

t

lt

l

v

v - teoretsko razvlačenje

b) odnosa podužnih masa pre i posle razvlačenja i to je efektivno razvlačenje ili praktično:

i

u

eTt

TtR - efektivno razvlačenje

Veza između ova dva razvlačenja je:

t

i

u

u

i

i

u

i

i

u

u

i

u

eR

m

m

l

l

m

m

l

m

l

m

Tt

TtR (samo za jednu traku)

Ako je: teotpiu

RR 0P mm

teotpiu

RR 0P mm

iuotp mmm

100

m

m1P100

m

mmP[%]100

m

mP

u

i

otp

u

iu

otp

u

otp

otp

otp

te

otpi

uotp

u

i

P100

100RR

P100

100

m

m

100

P100

m

m

Pošto je proces razvlačenja uvek povezan sa dubliranjem traka na ulazu u razvlačni uređaj

pri čemu je cilj dobijanje trake veće ravnomernosti, u tom slučaju imamo sledeće odnose:

i

u

Tt

DTtRe

D - Broj dubliranih (ustručanih) traka na ulazu u razvlačni uređaj od kojih je svaka sa

podužnom masom Tt.

Ako ima više različitih razvlačnih parova biće:

- 13 -

U ovom slučaju razlikujemo ukupno teoretsko razvlačenje celog uređaja Rtu i delimično

(parcijalno) razvlačenje u pojedinim razvl. poljima.

;r1

21

v

v ;r

2

32

v

v

3

43r

v

v

3

4

2

3

1

2321u rrrRt

v

v

v

v

v

v

1

4uRt

v

v

Primer: Prema pogonskoj šemi razvlačnog uređaja sa slike izračunati:

a) brzinu sa kojom traka izlazi iz razvlačnog uređaja,

b) podužnu masu trake na izlazu ako na ulazu u razvlačnom uređaju ima 6 traka od kojih je

svaka sa Ttu = 24 ktex, a Potp = 0,

v) praktičnu proizvodnju ovog uređaja izraženu u kg/h, ako je = 0.9,

g) ugaonu brzinu izlaznog cilindra u rad/s.

Pogonska šema razvlačnog uređaja

- 14 -

a) 3

iizlmotm3

iii

10

din

10

dn

v

vi = 1500 min-1 52.5610

14.3100

50

20

25

20

400

1503

m/min

b) i

u

eTt

DTtR

teotpRR 0P

u

itR

v

v

3

uulmotm3

uuu

10

din

10

dn

v

vu = 1500 min-1 068.710

14.3100

80

20

56

28

50

20

25

20

400

1503

m/min

8068.7

52.56R

t

188

624

R

DTtTt

t

u

i

ktex

II način: izlul

u

i

u

i

u

i

uu

ii

u

it i

d

d

n

n

d

d

dn

dnR

v

v

828

56

20

80

100

100R

t

v) 3iip 10ktexTt60min/mh/kgP v

97.549.010186052.56P 3

p kg/h

g) 60

2in

60

2min/mns/rad

izlmotmotii

85.1860

2

50

20

25

20

400

1501500

i

rad/s

Primer II: Za jednake uslove iz prethodnog zadatka i za isti uređaj izračunati: vreme pot-

rebno takvom uređaju da proizvede 1t takve trake.

Pp = 54.97 kg/h

192.18

97.54

1000

h/kgP

kgmt

p

i h

mi = 1t

- 15 -

II način: kml

kgmktexTt

55.5518

1000

Tt

ml

i

i

i km

415.982

52.56

1055.55

min/m

mlt

3

i

it

vmin

191.18609.0

415.982tt t

p

h 18h 11` 30``

BATER MAŠINA

Intezitet otvaranja bala vlakana kod batera može se izračunati na sedeće načine:

a) brojem udara bijača na 1 mm dodatog sloja materijala (vlakana)

31u

š1

b1

10minm

zminnmm/udaraI

v

nb - broj obrtaja bijača,

zš - broj šina na bijaču,

vu - ulazna brzina materijala.

b) brojem udara koje dobija svako vlakno pri prolazu kroz bater

almin/m

zminnvlakno/udaraI vl

u

š1

b2

v

vll - srednja dužina vlakana, mm

a - rastojanje od kružnice bijača do mesta uklještenja vlakana mm.

v) brojem udara koji dobije svaki gram materijala pri prolazu kroz bater:

ktexTt

1

min/m

zminng/udaraI

uu

š1

b3

v

Zadatak I: Na bateru se namot (namotaj) mase mn = 18 kg proizvede u vremenu tp = 6.3

min. Ako je poznato = 0.86, Potp = 5 %, zš = 2, vu = 2.17 m/min, Tti = 475 ktex, nb = 1000 min-1,

izračunati intezitet otvaranja batera, izražen brojem udara po svakom gramu materijala.

4.1713.6

6018

t

mP

p

n

p

kg/h

3iip 10Tt60P v

m/min v 993.686.047560

10004.171

Tt60

10P

i

3p

i

22.317.2

993.6R

u

it

v

v

- 16 -

100

P100

Tt

Tt

100

P100RR

otp

i

uotp

et

otp

it

uP100

100TtRTt

ktex 1610

5100

10047522.3

uu

šb3

Tt

znI

v572.0

161017.2

21000

udara/g

Zadatak II: Izračunati produkciju batera ako je intezitet otvaranja izražen brojem udara

koje dobija svako vlakno pri prolazu kroz bater I2 = 70 i ako su poznati sledeći podaci: nb = 880

min-1, zš = 3, mn = 16 kg, zvl/nam = 3.45 · 109 vlakana, Ttvl = 1.6 dtex. Potp = 4.5 %, Ttu = 2500 ktex,

vi = 6.992 m/min, = 0.9, a = 5 mm.

3iip 10ktexTt60min/mh/kgP v

100

P100

Tt

Tt

100

P100RR

otp

i

uotp

et

100

P100

R

TtTt

otp

t

u

i

u

itR

v

v

al

10

znI vl

3u

šb2

v

al10I

znvl

32

šbu

v

mg1064.4g1064.41045.3

1016

z

mm

m

mz 36

9

3

nam/vl

namvl

vl

namnam/vl

29km 000029.0106.1

1064.4

texTt

gmkml

kml

gmtexTt

1

6

vl

vlvl

vl

vlvl

mm

m/min v 905.05291070

38803u

72.7905.0

992.6R

t

26.309100

5.4100

72.7

2500Tt

i

ktex

- 17 -

7.1169.01026.30960992.6P 3

p kg/h

KARDA

Primer I: Za kardu model ____ potrebno je izračunati koliko je vremena potrebno da se u

lonac na izlazu iz karde smesti 1000 kolutova trake ako je dužina trake u 1 kolutu 0.551 m, vi =

28.75 m/min i = 0.78. Koliki je deo zapremine lonca za to vreme napunjen ako je gustina slaganja

trake u loncu l = 55 kg/m3 i Tti = 3.7 ktex.

a)

57.24

78.075.28

551.01000

min/m

mlt

i

tip

vmin

b)

037.055

04.2

m/kg

kgmV

mV

kgmm/kg

3l

tlzl3

zl

tl3l

m3

04.210551.010007.3lTtml

mTt 3

iii

i

i

i kg

(1000 je broj kolutova trake a 0.551 m je dužina jednog koluta)

Primer II: Izračunati produkciju karde u kg/h ako se za vreme od 35 min napuni trakom na

izlazu iz karde 0.071 m3 zapremina lonca sa l = 45 kg/m3. Ostali poznati podaci su:

= 0.8 Potp = 4,7%

Ttu = 340 ktex Rt = 87.8

195.3071.045VmV

mZlltl

Zl

tll kg

100

P100

Tt

Tt

100

P100RRt

otp

i

uotp

ei

69.3100

7.4100

8.87

340

100

P100

R

TtTt

otp

t

u

i

ktex

8.86569.3

10195.3

Tt

ml

l

mTt

3

i

i

t i

t i

t i

i

m

92.308.035

8.865

t

llt

p

tii

i

tip

v

v m/min

3iip 10Tt60P v

476.58.01069.36092.30P 3p kg/h

- 18 -

RAZVLAČICA

Na razvlačici Hartman proizvodi se traka podužne mase Tti = 3.5 ktex od 6 dubliranih

(ustručenih traka), pri razvlačenju od Re = Rt = 6.34 i izlaznoj brzini mašine od vi = 50.08 m/min.

Ako je koeficijent iskorišćenja mašine = 0.82, izračunati:

a) koliko će se vremena prazniti svaki lonac na ulazu u razvlačicu ako su dimenzije lonca

300 x 900 mm, a gustina trake slaganja u loncu l = 44 kg/m3 ?

b) koliko se kolutova trake smesti u jednom od lonaca na izlazu u vremenu od 12 min ako je

dužina trake u jednom kolutu lk = 0.4245 m ?

a) 798.2449.04

3.0h

4

dm

2

l

2

kg

i

u

teTt

DTtRR

- ova mašina radi bez otpatka

7.36

5.334.6

D

TtRTt ie

u

ktex

3

t

ul

ul

u 10ktexT

kgml

l

mTt

2.7567.3

10798.2l

3

ul

m

9.734.6

08.50

RRR

t

iu

u

ite

vv

v

vm/mm

min/m

mlt

u

up

v

7.11682.09.7

2.756t

p

min

b) 3lip 10Tt60P v [kg/h]

Kod ove mašine ima 3 izlaza pa je ova produkcija samo za 1 izlaz.

624.882.0105.36008.50P 3

p kg/h

60

Ptm min60

h/kgP

kgmt

pp

ti

p

tip

725.160

624.812m

kg

- 19 -

3

t

trt10

T

ml

l

mT

8.4925.3

10725.1l

3

tr

m

kol

trkol

l

lZ

11614245.0

8.492Z

kol kolutova

FLAJER

Na „Krušik“- ovom flajeru model K - 1, proizvodi se predpređa Tti = 492 tex čiji su

koeficijenti defomacije Kd = 0.66 i Kv = 4. Ako je koeficijent upredanja m = 30, izračunati:

a) brzinu kretanja klupe sa kalemovima za vreme namotavanja 39-og sloja predpređe na

kalemu

b) vreme koje je potrebno da se u tom sloju predpređe namota 50 namotaja

v) koliko grama predpređe je u tom vremenu smešteno na kalemu?

Poznat je broj okretaja krilca nkr = 795.04 min-1 (što predstavlja konstrukcijsko rešenje kod

ovog tipa flajera) i prečnik cevi kalema dk = 42 mm.

а) ktexTtKd

iv

n

nkl

vv Brzina kretanja klupe sa kalemovima

dn - trenutni prečnik namotavanja

vn - brzina namotavanja predpređe

texTT

t

tex

[m-1] min/m

minnT

n

1kr

v

[m-1]

Izjednačavanjem ovih dveju formula sledi:

tex

tkr

n

n

kr

t

texTnn

T

v

v

9491000301000mtex

582.18949

49204.795n

v m/min

ktexTK2

ddZ

td

kn

sl

Broj slojeva predpređe koji se smesti na kalemu

dk - prečnik cevi kalema

ktdslndTKZ2d

42492.066.0392dn

- 20 -

2.78dn mm

212492.042.78

1058.18 3

kl

v mm/min

b)

min/m

mlt

n

nam50

v

i

ip

lt

v; = 1

277.125010

14.32.7850

10

dl

33

n

50

m predređe u 50 namotaju

66.0582.18

277.12t min

v) 04.61000

277.12492lTm

l

mT

tt

g

Primer II: Na Krušikovom flajeru, model K-1, proizvodi se predpređa Tt = 500 tex čiji su

koeficijenti deformacije Kd = 0.66, Kv = 4 a koeficijent upredanja m = 30.

a) izračunati iskorišćenje mašine ako je proizvodnja na jedan vretenski sat Pp = 505 g/h i

broj vretenskih obrtaja krilca nkr = 795.04 min-1.

b) ugao konusnih završetaka na kalemu ako je skraćenje zamaha klupe ls = 0.755 mm.

a) 3tnp 10T60h.vret/gP v za 1 vreteno kalema

vn - brzina namotavanja predpređe

in

3p

Tt60

10P

v

t

tex

TT

n

krnT

v

tex

tkr

n

n

kr

t

texTnn

T

v

v

9491000301000mtex

739.18949

50004.795n

v m/min

89.050060733.18

10505

Tt60

10P 3

in

3p

v

236.1755.0

5.066.02

l

TK2tg mm

tg

ktexTK2l

s

tdtd

s

- 21 -

51236.1 arctg

PREDILICA

Na prstenastoj predelici „Zinser“ proizvodi se pređa podužne mase Tt = 16 tex sa koefi-

cijentom upredanja tex = 3600. Izračunati:

a) vreme potrebno za namotavanje pređe na visini svih slojeva na kopsu od m = 55 mm ako

je dužina pređe u sloju ls = 10.49 m i napredno pomeranje klupe po sloju pređe na kopsu (debljina

sloja) y = 0.248 mm

b) koliko se grama pređe u tom vremenu namota na svakom kopsu?

Poznato je još i broj obrtaja vretena n = 10000 min-1, stepen iskorišćenja = 0.95 i

konstrukcija ekscentra 1 : 3.

a)

min/m

mlt

n

kp

v

texTT

t

tex

min/m

minnT

n

1vr

v

n

vr

t

tex n

texT v

tex

tvr

n

texTn

v 11.11

3600

1610000n

v m/min

s

ksl

l

lZ

Zsl -broj slojeva namotane pređe na kopsu

lk - dužina pređe na kopsu

ls - dužina pređe u 1 sloju (za vreme dok klupa napravi zamah gore dole)

sslk lZl

yZmsl

m - ukupno napredno kretanje klupe (visina svih namotanih slojeva na kopsu)

y - debljina sloja (napredno pomeranje klupe po sloju pređe na kopsu)

2227.221248.0

55

y

mZ

sl slojeva

8.232849.10222lk

m

64.22095.011.11

8.2328t

p

min

b) 26.37108.23281610lTm 33

kt g

- 22 -

Primer II: Na prstenastoj predelici „Zinser“ proizvodi se pređa Tt = 16 tex sa koeficijentom

upredanja m = 110. Izračunati:

a) vreme koje je potrebno da se u paralelnim namotajima na kopsu smesti 37.5 g pređe

b) za koliko mm se u tom vremenu poveća visina kopsa i napredno pomeranje klupe po sloju

pređe na kopsu, ako je dužina pređe u sloju ls = 10.507 mm i debljina sloja y = 0.248 mm?

Poznat je i broj obrtaja vretena nvr = 10000 min-1, = 0.95 i konstrukcija ekscentra za polu

grupe 1 : 3.

a) minP

60mt

p

p

3tnp 10T60P v hvret/g

n

vrnT

v

t

tex

TT

499.115.3478

161000

tex

tvr

n

Tn

v m/min

5.347810001101000mtex

487.1095.0101660499.11Pp 3 g/vret.h

puk lll ku

l4

1l

kpl

4

3l

ku

m4

1m

kp

m4

3m 505.37

3

4m

3

4m

pk g

07.286487.10

6050t

p

min

b) yZm sl

52.297507.1016

1050

lTt

10m

l

lZ

3

spr

3

k

s

k

sl

298Zsl sloja

m = 298 · 0.248 = 73.9 mm