Embed Size (px)
Citation preview
UNIVERZITET U NIŠU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU
Jasna Z. Mitrović
“Mikropropagacija Micromeria croatica (Pers.)”
Niš, 2013
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU
“Mikropropagacija Micromeria croatica (Pers.)”
Master rad
Student: Mentor:
Jasna Z. Mitrović Dr Dragana D. Stojičić, van.prof.
Br. indeksa 15
Niš, 2013
UNIVERZITET U NIŠU
FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS
DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY
“Micropropagation of Micromeria croatica (Pers.)”
Master thesis
Student: Mentor:
Jasna Z. Mitrović Dr Dragana D. Stojičić
Nbr. of index: 15 Associate professor
Niš, october 2013
ZAHVALNICA
Najiskrenije se zahvaljujem svom mentoru prof. Dragani Stojičić na ukazanoj pomoći, strpljenju i
razumevanju prilikom izrade ovog master rada. Veliku zahvalnost dugujem asistentkinji Svetlani
Tošić, koja je pomogla pri realizaciji eksperimentalnog dela ovog master rada. Ovaj master rad
rađen je u okviru doktorske disertacije asistentkinje Svetlane Tošić i sadrži još uvek
nepublikovane rezultate.
Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima na ukazanom razumevanju, podršci, pomoći i
ljubavi koju su mi pružali tokom godina studiranja.
Ovaj rad posvećujem svome ocu, majci i sestri, osobama koje su nesebično bile uz mene i
radovale se mojim uspesima.
APSTRAKT
Micromeria croatica (Pers.) je endemična vrsta Dinarida, planinskog masiva u Južnoj Evropi.
Rasprostranjena je na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na teritoriji Srbije
zabeležena su staništa u zapadnim delovima zemlje (Mokra Gora). Ugrožena je vrsta na Crvenoj
listi vaskularne flore Srbije i Crne Gore. U ovom radu ispitana je mogućnost regeneracije biljaka
putem indukcije aksilarnih pupoljaka na nodalnim eksplantatima M. croatica korišćenjem
različitih regulatora rastenja. Ustanovljeno je da su najefikasnije kombinacije hormona 1 μM BA
i 0,57 μM IAA kao i 0,1 μM BA i 0,57 μM IAA. Dobijeni aksilarni pupoljci su izduživani a zatim i
ožiljeni delovanjem auksina 0,3 μM IAA.
Ključne reči: Micromeria croatica, mikropropagacija.
ABSTRACT
Micromeria croatica (Pers.) is an endemic plant which is located in the Dinarics, a mountain
massif in Southern Europe. It is disseminated in Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro,
while in Serbia, there are found habitats in the western parts of the country (Mokra Gora). It is
an endangered species on the Red List of Vascular Flora of Serbia and Montenegro. In this
paper, it has been examined the regeneration of plants through the induction of axillary buds
on nodal explants M. croatica using different growth regulators. It was found that the most
effective combination of hormones are 1 μM BA and 0,57 μM IAA and 0,1 μM BA and 0,57 μM
IAA. Obtained axillary buds are elongated and then rooted by influence of auxin 0,3 μM IAA.
Keywords: Micromeria croatica, micropropagation.
SADRŽAJ:
1. UVOD 1
1.1. Micromeria croatica Pers. 2
1.2. Vegetativno razmnožavanje in vitro – opšte karakteristike 4
2. CILJ RADA 9
3. MATERIJAL I METODE 11
3.1. Biljni materijal 12
3.2. METODE STERILIZACIJE 12
3.2.1. Sterilizacija biljnog materijala 12
3.2.2. Sterilizacija hranljivih podloga, rastvora i pribora 12
3.3. HRANLJIVA PODLOGA 13
3.3.1. Hranljive podloge korišćene za indukciju aksilarnih pupoljaka M. croatica 14
3.3.2. Hranljive podloge korišćene za razviće aksilarnih pupoljaka M. croatica 14
3.3.3. Hranljive podloge korišćene za indukciju korenova na aksilarnim izdancima M. croatica
15
4. REZULTATI 16
4.1. Indukcija aksilarnih pupoljaka na nodalnim eksplantatima M. croatica 17
4.2. Indukcija korenova na aksilarnim izdancima Micromeria croatica 26
5. DISKUSIJA 29
6. ZAKLJUČAK 32
7. LITERATURA 34
SKRAĆENICE
BA - 6-benzil-aminopurin
IAA - indol-3-sirćetna kiselina
1
1. UVOD
2
1.1. Micromeria croatica (Pers.)
Carstvo: Plantae
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Lamiales
Familia: Lamiaceae (Labiatae)
Rod: Micromeria
Micromeria croatica (Hendrik) Persoon
Rod Micromeria (Pers.) predstavljen je sa 54 vrste, 32 podvrste i 13 sorti. Micromeria croatica je
vrsta koja spada u rod Micromeria, a rod pripada familiji Lamiaceae koji je taksonomski složen
i kompleksan rod. Vrste roda Micromeria su grupisane u tri grupe (Boisser 1879):
Pseudomelissa (M. thymifolia, M. albanica, M. dalmatica i M. pulegium), Eumicromeria (M.
croatica, M. juliana, M. cristata i M. parviflora) i Cymularia.
Međutim, Boisner je koristio termin sektor za klasifikaciju vrsta iz roda Micromeria (Flora
orientalis, 1879, str. 568 - 575). Vrste ovog roda koje naseljavaju Srbiju pripadaju sektorima
Eumicromeria (M. croatica, M. juliana, M. cristata i M. parviflora) i Pseudomelissa (M.
thymifolia, M. albanica, M. dalmatica i M. pulegium). Vrsta koja je predmet istaživanja u ovom
radu pripada rodu Mikromeria, a sekciji Eumicromeria.
Micromeria croatica (Pers.) Schott je endemična vrsta Dinarida, planinskog masiva u Južnoj
Evropi. Rasprostranjena je na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na teritoriji
Srbije zabeležena su staništa u zapadnim delovima zemlje (Mokra Gora), (Briqnet 1991).
Ugrožena je vrsta na Crvenoj listi vaskularne flore Srbije i Crne Gore (Stevanović i sar. 2003).
Familija usnatica (Lamiaceae, Labiate), kojoj pripada i vrsta M. croatica, predstavlja veoma
važnu i brojnu grupu biljaka. Ovoj grupi pripada od 3200 pa sve do 6-7000 hiljada vrsta. U našoj
zemlji živi 147 vrsta, i oko trideset rodova. Uglavnom ove vrste vole suva staništa sa puno sunca
i najčešće su kosmopolitskog rasprostranjenja. Neke vrste poput dobričice (Glechoma
3
hederacea) rastu na skoro svim kontinentima, dok neke poput rtanjske metlice (Nepeta
rtanjensis) rastu na jednoj jedinoj planini-Rtnju. Familija Lamiaceae druga je po broju vrsta u
ovom delu Evrope, a od navedenog broja vrsta čak 84 vrste su Balkanski endemiti.
Cvetovi su zigomorfni, retko aktinomorfni, dvopolni, petočlani. Čašica je petočlana, a krunica je
cevasta. Andreceum se sastoji od četiri dinamična prašnika. Tučak je sinkarpan, sagrađen od
dva oplodna listića; plodnik je nadcvetan dvook i u svakom okcu po jedan semeni zametak.
Plod se sastoji od četiri oraščića. Mogu biti zeljaste biljke, polužbunovi, žbunovi i nisko drveće.
Listovi su bez zalizaka, prosti i na različite načine deljeni. Cvetovi su grupisani u cimozne cvasti,
koje su ujedinjene u kombinovane cvasti (Tatić B., Blečić V. 1984).
Na nadzemnim vegetativnim organima nalaze se žlezdane dlake, u obliku glavice ili žlezdane
ljuspice. Lamiaceae sadrže eterična ulja vrlo aromatičnog sastava (aromatični alkoholi, fenoli,
terpeni, ketoni, aldehidi itd). Tako kod roda Salvia prašnici su izmenjeni i sadrže karakterističnu
polugu koja primorava insekte da izvrše oprašivanje.
Različite Lamiaceae imaju važnu primenu u narodnoj medicini, jer sadrže veliki broj aktivnih
sastojaka. Najvažnije je to što sadrže etarska ulja (Slavkovska et al. 2005). Prestavnici ove
familije koji su poznati u narodu su: lavanda, zalfija, ruzmarin, bosiljak, vranilova trava, grčki
origano, majčina dušica, timijan, miloduh, matičnjak., trava iva, dobričica, mrtva kopriva, nana,
srdačica.
4
1.2. Vegetativno razmnožavanje in vitro – opšte karakteristike
Vegetativno razmnožavanje in vitro omogućava regeneraciju biljaka iz izolovanih biljnih organa,
tkiva i pojedinačnih ćelija, gajenjem na sterilnoj hranljivoj podlozi. Uticajima promenljivog
sastava hranljive podloge i drugih fizičkih faktora, razviće tkiva, koje se gaji u sterilnim uslovima,
može se usmeravati u željenom pravcu (Sánches-Gras, 1996). Postavljanjem izolovanih biljnih
delova na odgovarajuće hranljive podloge, dolazi do dediferencijacije ćelija već diferenciranih
tkiva, a zatim i regeneracije kompletnih biljaka.
Tehnike kulture biljaka in vitro se mogu klasifikovati prema nameni:
• Mikropropagacija (mikrokloniranje) je postupak razmnožavanja izolovanih vrhova apikalnih
i aksilarnih pupoljaka, koji obuhvataju meristeme vrha stabla ili one koji su formirani u
pazuhu lisnih primordija.
• Organogeneza, kojom se podstiče razviće već formiranih začetaka, je tehnika koja
podrazumeva de novo obrzovanje pupoljaka, ali i korenova.
• Kultura haploida je zasnovana na sposobnosti haploidnih ćelija muškog i ženskog
gametofita da pod određenim uslovima mogu da se razviju u biljni oraganizam bez procesa
oplođenja. Pojava je poznata pod nazivom androgeneza, odnosno ginogeneza.
• Somatska embriogeneza je tehnika za indukovanje i razvoj embriona od somatskih ćelija. U
indirektnoj somatskoj embriogenezi eksplantat prvo kalusira, a nakon toga se u kalusu
indukuju embrioni, za razliku od direktne u kojoj embrioni nastaju neposredno od pojedinih
ćelija.
• Somaklonalno variranje je pojava specifična za kulturu in vitro, koja se manifestuje
nastankom nove nasledne varijabilnosti.
Tehnike kulture biljaka in vitro se mogu podeliti po tipu eksplantata koji se uvode u kulturu
(ćelije, organi, tkiva) ili po nameni (haploidi, somatska embriogeneza, itd.).
5
Mikropropagacija je postupak u kojem se za kultivisanje koriste isključivo izdanci osovinskog
porekla, znači vršni i pazušni pupoljci i kao takva pripada kulturi organa. Zasniva se na
dodavanju egzogenih citokinina koji aktiviraju postojeće pazušne pupoljke, izazivaju izduživanje
njihovih internodija i dormiranje listova, a zatim i pojavu novih pupoljaka u njihovom pazuhu
(Vinterhalter, Vinterhalter 1996). Kulture se održavaju kao tzv. “kulture izdanaka” koje nemaju
korenov sistem sve dok se za njim ne ukaže potreba. Za podsticanje ožiljavanja koristi se
podloga drugačijeg sastava, obično sa auksinima, a eksplantati u ovoj fazi su pojedinačni izdanci
isečeni sa busenova, koji nakon ožiljavanja predstavljaju pojedinačnu, individualnu biljku –
rasad. Veličina pupoljaka koja se za mikropropagaciju koristi nije propisana (Parić et al. 2011).
U laboratorijskim uslovima u kojima je moguće obezbediti apsolutnu kontrolu uslova rasta i
zdravstvenog stanja kulture, mikropropagacija omogućava veliku brzinu razmnožavanja. Na
osnovu toga, mikropropagacija je dala rešenje za savremenu rasadničku proizvodnju gde su neki
od ključnih radova bili na hrizantemi (Ben-Jaacov i Langhans, 1972.; Earl i Langhans, 1974.,
1975.) i ehmeji (Jones i Murashige, 1974.). Postupak mikropropagacije su razradili Jones O.P. i
James D.J. sa saradnicima krajem sedamdesetih godina. Međutim, Larkin i Scowcroft (1981.) su
ukazali da varijabilnost koja je nastala kao posledica korišćenja metoda kultute in vitro može da
bude korisna u selekciji i oplemenjivanju. Ovaj fenomen je dobio naziv “somaklonalno
variranje”, a on podrazumeva samo one promene izazvane u kulturi in vitro koje postaju
nasledne. Somaklonalno variranje je rezultat promene genotipa, a ne fenotipa. Metode kulture
in vitro izazivaju prolazne promene, fenotipske i epigenetske, koje su neželjene za klonsko
razmnožavanje.
Mikropropagacija primenjuje se kod: brzog razmnožavanja novih genotipova, održavanja
interesantnih genotipova, ubrzanja, skraćivanja ili dovršavanja postupaka selekcije i
oplemenjivanja, regeneracije izdanaka i celih biljaka u genetičkom inženjerstvu (Vinterhalter,
Vinterhalter 1996.).
Mikropropagacija u “užem smislu” (Murashige, 1974) kao početni eksplantat koristi aksilarne
pupoljke (vršne i bočne) i kulture se održavaju u formi “kultura izdanaka” sa kojih se izduženi
izdanci seku sa busenova i izoluju kao individualne biljke i prenose na podlogu za ožiljvanje.
6
Mikropropagacija postoji i kao termin u “širem smislu” u kojem se podrazumeva bilo koji
postupak metode kulture in vitro koji obezbeđuje klonsko razmnožavanje, odnosno da je
ishodni materijal razmnožavanja genetički identičan polaznom.
Vinterhalter i Vinterhalter (1996) pokazali su da sa dobrim izborom eksplantata tokom
pasažiranja i pravilnim izborom i balansom hormona, može ostvariti klonsko razmnožavanje sa
kalusom kao početnim materijalom, čak iako se radi o vrstama koje su poznate po nestabilnosti
u uslovima kulture in vitro.
Regeneracija biljaka putem apikalnih i aksilarnih pupoljaka je postupak koji ima 4-5
karakterističnih faza što zavisi od osobina biljke koja se razmnožava. To su: inicijacija, uvođenje
primarnih eksplantata u uslove in vitro, multiplikacija izdanaka, razvoj i izduživanje pupoljaka u
izdanke, ožiljavanje i presađivanje u zemlju i aklimatizacija.
Inicijacija – vrh stabla se stavlja na sterilnu hranljivu podlogu (koja obično sadrži visoku dozu citokinina,
najčešće BA). Na ovoj podlozi se listovi izdužuju i formiraju lisnu rozetu, rastu i aksilarni pupoljci, tako da
se dobija razgranat žbun pupoljaka, koji se zatim razdvaja i prenosi na novu podlogu;
Multiplikacija – umnožavanje broja pupoljaka;
Izduživanje – može da se desi spontano ili uz dodavanje giberlina a smanjivanjem koncentracije
citokinina;
Ožiljavanje – indukcija adventivnih korenova na eksplantatima koji su dostigli 1-2 cm, uz pomoć auksina;
Aklimatizacija – prenos biljaka u nesterilne uslove i privikavanje na autotrofan način života.
Iako je prvu podelu faza kulture in vitro dao Murashige (1974) danas se najčešće koristi podela
Debergh i Maene (1981) koja podrazumeva faze od 0 do 4.
Faza 0: Izbor majke biljke i njena priprema
Dobila je naziv “nulta” jer obuhvata postupke pravilnog prikupljanja, prenošenja i čuvanja
biljnog materijala, tako da ne obuhvata proces razmnožavanja. Najčešće je izabrana biljka
tipičan predstavnik vrste i zdrava, jer od toga zavisi kompletna uspešnost kloniranja u uslovima
7
in vitro. Kao početni materijal preporučuje se vršni meristem, jer je to deo biljke koji ima
najveću deobnu aktivnost ćelije.
Faza 1: Uspostavljanje aseptične kulture
Ovo je, u stvari, prva faza klonskog razmnožavanja koja obuhvata: sterilnu izolaciju dela biljke
kojeg želimo klonirati (meristem, list, koren, itd.); celokupnu sterilizaciju posuđa, pribora,
prostora; pripremanje i sterilizaciju hranljivih podloga. Eksplantat, koji se uvodi u kulturu,
potrebno je da bude bez mikrobne kontaminacije, a zatim da ostvari neku vrstu rastenja, rast
vršnog izdanka ili formiranje kalusa.
Faza 2: Produkcija (razmnožavanje) propagula
Osnovni cilj ove faze je umnožavanje kloniranih biljaka (izdanaka ili propagula), koje su
sposobne da nastave rastenje i da daju kompetnu biljku nakon odvajanja od kulture. U ovoj fazi
je najvažnije voditi računa da se postigne razmnožavanje bez gubitka genetičke stabilnosti.
Umnožavanje se vrši tako sto se od jedne biljke odvoje svi bočni izdanci i postave se na sveže
pripremljene sterilne hranljive podloge. Faza multiplikacije se ponavlja sve dok se ne postigne
željeni broj biljaka. Koriste se biljni regulatori, tako npr. citokinin ako želimo uticati na rast
biljke, auksine kada želimo indukovati nastanak korena, a giberline za regulaciju klijanja i
cvetanja.
Faza 3 : Priprema za rast u prirodnim okruzenju
Izdanci ili biljke dobijene u predhodnoj fazi su jako male i nesposobne za rast i samoodržavanje
u zemlji. Stoga ova faza podrazumeva sve korake neophone za individualan rast biljaka,
sposobnih za fotosintezu i preživljavanja bez dodatka ugljenih hidrata, pa zbog toga je potrebno
zakorenjavanje izdanka in vitro pre prebacivanja u zemlju. Biljke se mogu postepeno prenositi u
ex vitro uslove nakon dostizanja određene dužine adventivnih korenova.
Faza 4 : Priprema i prenos biljaka u uslove spoljašnje sredine
Prenos biljaka iz in vitro u ex vitro uslove je veoma važan. Izdanci dobijeni kulturom razvijali su
se u laboratorijskim kontrolisanim uslovima, tako da biljke imaju tanak razvijen epikutikularni
8
voštani sloj lista pa ne mogu da rastu odmah normalno u uslovima spoljašnje sredine. In vitro
biljke gube vodu vrlo brzo čim se prebace u uslove spoljašnje sredine, jer se stomaterni aparat
ne zatvara u uslovima niske relativne vlažnosti. Zato se biljke prebacuju na odgovarajuću
podlogu za zakorenjavanje i drže nekoliko dana u uslovima velike vlažnosti i odgovarajuće
temperature. Podloge moraju biti sterilne. Postupak se naziva aklimatizacija jer se biljka prenosi
u uslove spoljašnje sredine.
In vitro tehnike poseduju sledeće prednosti u odnosu na tradicionalne metode razmnožavanja:
• Kultura se započinje sa vrlo malo početnog materijala (eksplantata), i dobijaju se mali
izdanci ili embrioni (otuda termin mikropropagacija);
• Potreban je vrlo mali prostor za održavanje biljaka,
• Propagacija se obavlja u aseptičnim uslovima (izbegavajući kontaminaciju). Jednom kada se
započne kultura dobijene biljke su obično oslobođene od bakterija, gljivica i drugih
mikroorganizama;
• Metode su pogodne za dobijanje biljaka oslobođenih od virusa.
• U kulturi in vitro razmnožavaju se samo zdrave biljke.
• Moguće je razmnožavati biljke koje se sporo ili teško (čak nemoguće) vegetativno
razmnožavaju,
• Kultura in vitro je korisna za osnivanje banke gena koja čuva zdrav biljni materijal, na niskoj
temperaturi i malom prostoru.
In vitro tehnike imaju i nedostatke. Osnovno je predznanje za uspešno izvođenje postupaka.
Kao nedostaci kuture in vitro navode se i:
• Specijalizovana i nekada skupa produkcija;
• Povećan uloženi trud što povećava i troškove;
• Biljke dobijene na ovakav način su jako male i nekad mogu imati nepoželjne karakteristike;
• Genetička stabilnost je, u nekim slučajevima razmnožavanja in vitro, vrlo niska
(razmnožavanje adventivnim izdancima i somatskom embriogenezom);
• Kod drvenastih vrsta često je vrlo teško indukovati rizogenezu in vitro;
9
2. CILJ RADA
10
Cilj ovog rada bio je uvođenje vrste Micromeria croatica u kulturu in vitro, ispitivanje uticaja
različitih koncentracija regulatora rastenja na indukciju aksilarnih pupoljaka, njihovu
multiplikaciju i elongaciju, kao i ispitivanje uslova pod kojima je moguće ožiljavanje izdanaka i
dobijanje kompletne regenerisane biljke in vitro.
11
3. MATERIJAL I METODE
12
3.1. Biljni materijal
Biljni materijal Micromeria croatica koji je korišćen tokom ovog eksperimentalnog rada uzet je
sa teritorije Srbije, iz zapadnog dela zemlje (Mokra Gora). Eksplantati su nodalni segmenti
veličine 5mm, približno iste veličine. Na svaku podlogu postavljano je po 30 nodalnih
eksplantata. Vršni pupoljci nisu korišćeni kao eksplantati.
3.2. Metode sterilizacije
3.2.1. Sterilizacija biljnog materijala
Površinska sterilizacija se vrši sa ciljem da se sa spoljašnosti primarnog eksplantata biljke uklone
mikroorganizmi koji bi mogli prilikom uvodjenja eksplantata u kulturu in vitro da zagade
(kontaminiraju) hranljivu podlogu. Površinska sterilizacija se izvodi tako što se nodalni segmenti
isecaju, smeštaju u odgovarajuće sterilne posude i tretitaju sredstvom za površinsku
sterilizaciju. U tu svrhu se najčešće koristi varikina ili komercijalni izbeljivači koji sadrže 4-6% Na-
hipohlorit. Biljni materijal u ovom eksperimentu je sterilisan korišćenjem 25%-tnog rastvora
varikine (komercijalni naziv natrijum hipohlorita - NaOCl sa 60 g aktivnog hlora/l) u trajanju od
25 minuta, i potom ispiran tri puta sterilnom destilovanom vodom, a zatim u sterilnim uslovima
prenet na hranljivu podlogu.
3.2.2. Sterilizacija hranljivih podloga, rastvora i pribora
Hranljive podloge su sterilisane u autoklavu na temperaturi od 120 °C u trajanju od 30 minuta.
Petri kutije i ostalo posuđe i pribor, koji su korišćeni u radu, sterilisani su suvom sterilizacijom u
trajanju od 1-2 sata na temperaturi od 160-180 °C. Radna prostorija tretirana je UV lampom u
trajanju od najmanje 2 sata, a radna površina tretirana 95%-im alkoholom. Pincete i skalpeli su
sterilisani uranjanjem u 96%-tni etil-alkohol i opaljivani na plamenu. Pribor je u toku rada često
menjan, odnosno vraćan u alkohol i sterilisan na plamenu.
13
3.3. Hranljiva podloga
Osnovna hranljiva podloga koja je korišćena za gajenje eksplantata u ovom radu je Murashige, T. and Skoog, F. (1962) – MS podloga. Ona ima određen sastav makro i mikro mineralnih soli i organskih dodataka. Sve prikazane težine izražene su u miligramima, a koriste se za pripremu jednog litra hranljive podloge. Sastav je prikazan u tabelama:
Makro mineralne soli MS (mg/l) NH4 NO3 1650 KNO3 1900 CaCl2× 2H2O 440 MgSO4× 7H2O 370 KH2PO4 170
Mikro mineralne soli MS (mg/l) Mn SO4 × 4H2O 22,3 Zn SO4× 7H2O 8,6 H3BO3 6,2 KJ 0,83 NaMoO4 × 2H2O 0,25 CuSO4 × 5 H2O 0,025 CoCl2 × 6 H2O 0,025 FeSO4 × 7H2O 27,8 Na2EDTA 37,3
Osim makro i mikro mineralnih soli hranljivim podlogama se dodaju organski dodaci:
Organski dodaci MS (mg/l) vitamin B1 0,4 vitamin B6 0,5 nikotinska kiselina 0,5 glicin 2,0
Organski dodaci MS (g/l) mioinozitol 0,1 saharoza 30,0 agar 0,7
pH vrednost podloge podešavana je na 5,8.
14
3.3.1. Hranljive podloge korišćene za indukciju aksilarnih pupoljaka Micromeria croatica
Radi ispitivanja uticaja regulatora rastenja na indukciju aksilarnih pupoljaka u osnovnu hranljivu
podlogu MS dodati su 6-benzil aminopurin (BA) u rasponu koncentracija od 0,1 μM do 30,0 μM i
indol-3-sirćetna kiselina (IAA) u koncentraciji 0,57 μM. Korišćene kombinacije regulatora
rastenja su prikazane u Tabeli 1.
Tabela 1. Sadržaj hormona u induktivnim hranljivim podlogama
Hranljiva podloga 1 2 3 4 5 6 7 8
BA (μM) 0 0 0,1 0,3 1,0 3,0 10,0 30,0 IAA (μM) 0 0,57 0,57 0,57 0,57 0,57 0,57 0,57
Svaka pripremljena hranljiva podloga razlivena je u po 3 staklene teglice koje su sadržale oko
35ml hranljive podloge, a zatim su teglice zatvarane metalnim zatvaračima koji su na sredini
imali otvor kroz koji je provučena vata zbog boljeg provetravanja, a zadržavanja aseptičnosti
kulture. U svaku teglicu postavljeno je po 10 eksplantata, odnosno na svaku od kombinacija
hranljive podloge je postavljeno ukupno 30 eksplantata.
Kulture su gajene u komori za rastenje na temperaturi 21 ± 2 °C, sa fotoperiodom od 16 sati
svetlosti i 8 sati mraka, pri svetlosti fluorescentih belih cevi „Tesla” – Pančevo.
Četiri nedelje nakon postavljanja eksplantata na različite hranljive podloge utvrđen je broj
aksilarnih pupoljaka po eksplantatu, a zatim je merena njihova dužina.
3.3.2. Hranljive podloge korišćene za razviće aksilarnih pupoljaka M. croatica
Izduživanje aksilarnih pupoljaka trajalo je 4 nedelje na MS podlozi, spontano, bez regulatora
rastenja. Nakon toga aksilarni pupoljci su prenošeni na podloge za ožiljavanje.
15
3.3.3. Hranljive podloge korišćene za indukciju korenova na aksilarnim izdancima M. croatica
U procesu ožiljavanja korišćeni su izdanci starosti 4 nedelje koji nisu bili manji od 10 mm.
Hranljiva podloga za ožiljavanje izdanaka sadržala je MS mineralni rastvor (Murashige, Skoog,
1962), sa indol-3-sirćetnnom kiselinom (IAA) u koncentracijama od 0,1 do 0,3 μM. Pre
autoklaviranja podloge, na temperaturi od 120 °C i pritisku od 1,5 atm tokom 30 minuta, pH
vrednost je podešena na 5,8.
Korišćene su staklene teglice za ožiljavanje u kojima je podloga razlivena, oko 70 ml, a zatim su
postavljeni eksplantati u 3 teglice po 10 eksplantata, ukupno 30 eksplantata. Nakon 4 nedelje
utvrđen je procenat ožiljenih izdanaka.
16
4. REZULTATI
17
4.1. Indukcija aksilarnih pupoljaka na nodalnim eksplantatima M. croatica
Prema literaturnim podacima M. croatica do sada nije uvedena u kulturu in vitro. Nodalni
eksplantati su, nakon sterilizacije, postavljeni na MS podogu, bez regulatora rastenja, na kojoj
su eksplantati proveli 4 nedelje. Dobijeni zdrav biljni materijal iskorišćen je za indukciju
aksilarnih pupoljaka na nodalnim segmentima dok je inficiran i nekroziran biljni materijal
odstranjen.
Sa ovakvog sterilnog materijala u sterilnim uslovima izolovani su nodalni eksplantati dužine oko
5 mm. Eksplantati su postavljani na MS hranljivu podlogu sa različitim koncentracijama
citokinina BA (u rasponu od 0 do 30 μM) i auksina IAA (u koncentraciji od 0,57 μM). Takođe,
nodalni eksplantati bili su postavljani i na hranljivu MS podlogu koja nije sadržala hormone
(kontrola). Uglavnom na svim eksplantatima, koji su vitalni i zdravi, došlo je do formiranja
aksilarnih pupoljaka. U tabeli 2. prikazan je prosečan broj aksilarnih pupoljaka koji su formirani
na nodalnim eksplantatima kao i njihova prosečna dužina.
Najmanji broj formiranih aksilarnih pupoljaka zabeležen je kod eksplantata gajenih na podlozi
bez regulatora rastenja, a prisustvo BA i IAA u svim korišćenim koncentracijama značajno je
pospešilo indukciju aksilarnih pupoljaka (Tab. 2).
Tabela 2. Indukcija aksilarnih pupoljaka na nodalnim eksplantatima M. croatica
Tretman Prosečan broj pupoljaka po eksplantatu
Prosečna dužina pupoljaka (mm)
1. Bez hormona 5,20 ± 0,57a 5,02 ± 0,48bc 2. 0,57 μM IAA 12,11 ± 1,78bc 4,60 ± 0,28bc 3. 0,1 μM BA + 0,57 μM IAA 9,82 ± 1,04bc 5,19 ± 0,33c 4. 0,3 μM BA + 0,57 μM IAA 10,14 ± 1,46bc 4,33 ± 0,29b 5. 1,0 μM BA + 0,57 μM IAA 13,33 ± 1,39c 4,95 ± 0,26bc 6. 3,0 μM BA + 0,57 μM IAA 12,31 ± 1,31bc 4,71 ± 0,34bc 7. 10,0 μM BA + 0,57 μM IAA 8,74 ± 1,06ab 4,52 ± 0,33bc 8. 30,0 μM BA + 0,57 μM IAA 12,06 ± 1,65bc 3,53 ± 0,21a
18
Eksplantati M. croatica gajeni na MS hranljivoj podlozi bez regulatora rastenja su bili mali,
žbunasti, svetlo zelene boje sa sporadičnom pojavom tamnih mrlja, nekrozom koja se javlja na
najstarijim listovima (Sl. 1, 2). Na ovim eksplantatima prosečno je došlo do formiranja 5,20
aksilarnih pupoljaka. U poređenju sa eksplantatima sa ostalih podloga ovo je najmanji broj
formiranih pupoljaka, a njihova prosečna dužina bila je 5,02 mm.
Slika 1. M. croatica na podlozi MS
Slika 2. Eksplantat M. croatica na podlozi MS
19
Na eksplantatima gajenim na podlozi MS sa 0,57 μM indol–3–sirćetne kiseline (IAA) prosečan
broj formiranih aksilarnih pupoljaka po eksplantatu bio je 12,11, a prosečna dužina pupoljaka
iznosila je 4,60 mm. U poređenju sa kontrolom (MS bez hormona) doslo je do povećanja broja
formiranih pupoljaka, dok se njihova dužina statistički nije razlikovala (Tab. 2). Morfoloških
razlika između ove dve grupe eksplantata nije bilo (Sl. 3,4).
Slika 3. M. croatica na podlozi MS sa 0 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 4. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 0 μM BA i 0,57 μM IAA
20
Na eksplantatima gajenim na hranljivoj podlozi MS sa 0,1 μM BA + 0,57 μM IAA došlo je do
formiranja prosečno 9,82 aksilarnih pupoljaka po eksplantatu, što je izvesno smanjenje u
poređenju sa eksplantatima gajenim na podlozi samo sa IAA (Tab. 2). Međutim, prosečna
dužina ovih pupoljaka je bila 5,19 mm što je najveća prosečna dužina pupoljaka postignuta u
ovom ekperimentu. Na slikama 5 i 6 prikazani su eksplantati u grupi i pojedinačno.
Slika 5. M. croatica na podlozi MS sa 0,1 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 6. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 0,1 μM BA i 0,57 μM IAA
21
Na eksplantatima gajenim na hranljivoj podlozi MS sa 0,3 μM BA + 0,57 μM IAA prosečan broj
formiranih aksilarnih pupoljaka bio 10,14. U odnosu na eksplantate koji su gajeni na podlozi bez
hormona ovo je značajno povećanje broja formiranih aksilarnih pupoljaka (Tab. 2). Prosečna
dužina aksilarnih pupoljaka bila je 4,33 mm, što je u izvesnoj meri smanjenje dužine u odnosu
na aksilarne pupoljke sa kontrolnih eksplanatata. Morfološki eksplantati na ovoj induktivnoj
podlozi nisu se razlikovali od kontrolnih eksplantata (Sl. 7, 8).
Slika 7. M. croatica na podlozi MS sa 0,3 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 8. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 0,3 μM BA i 0,57 μM IAA
22
Gajenjem eksplantata M. croatica na podlozi sa 1,0 μM BA + 0,57 μM IAA indukovano je
prosečno 13,33 aksilarnih pupoljaka po eksplantatu, što je najveći prosečni broj pupoljaka na
svim korišćenim kombinacijama regulatora rastenja (Tab. 2). Prosečna dužina pupoljaka
formiranih na ovim eksplantatima bila je 4,95 mm, i ona je bila tek nešto niža od maksimalno
postignute dužine pupoljaka. Svi eksplantati su bili vitalni, zelene boje (Sl. 9 i 10).
Slika 9. M. croatica na podlozi MS sa 1 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 10. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 1 μM BA i 0,57 μM IAA
23
Na hranljivoj podlozi MS sa 3,0 μM BA + 0,57 μM IAA prosečan broj pupoljaka po eksplantatu
bio je 12,31 a njihova prosečna dužina 4,71 mm (Tab. 2). U poređenju sa prethodnom
podlogom, došlo je do neznatnog smanjenja u broju i dužini pupoljaka ali su sami eksplantati iz
ove dve grupe bili morfološki slični (Sl. 11 i 12).
Slika 11. M. croatica na podlozi MS sa 3 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 12. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 3 μM BA i 0,57 μM IAA
24
Relativno visoka koncentracija citokinina i niska koncentracija auksina (10,0 μM BA + 0,57 μM
IAA) u MS hranljivoj podlozi dovela je do formiranja prosečno 8,74 aksilarnih pupoljaka po
eksplantatu (Tab. 2). Prosečna dužina pupoljaka na ovim eksplantatima bila je 4,52 mm. Ovi
eksplantati imali su žbunastu, zbijenu formu, kratkih internodija (Sl. 13 i 14).
Slika 13. M. croatica na podlozi MS sa 10 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 14. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 10 μM BA i 0,57 μM IAA
25
Najmanju prosečnu dužinu aksilarni pupoljci imali su kada su eksplantati gajeni na MS podlozi sa
30 μM BA i 0,57 μM IAA. Prosečan broj pupoljaka bio je 12,6, a njihova prosečna dužina bila je
3,53 mm (Tab. 2). Dužina pupoljaka bila je manja od dužine pupoljaka koji su gajeni bez
prisustva regulatora rastenja. Listovi koji dodiruju hranljivu podlogu ili su blizu nje, imaju tamne
mrlje što je znak pojave nekroze tkiva izazvane visokom koncentracijom citokinina (Sl. 15 i 16).
Slika 15. M. croatica na podlozi MS sa 30 μM BA i 0,57 μM IAA
Slika 16. Eksplantat M. croatica na podlozi MS sa 30 μM BA i 0,57 μM IAA
26
Iz histograma 1 može se videti da hormonski tretmani značajno pospešuju indukciju aksilarnih
pupoljaka M. croatica i njihov broj se povećava skoro ili više nego dvostruko. Dužina pupoljaka,
sa druge strane, se malo menja. Osim kombinacije 0,1 BA i 0,57 IAA koja dovodi do izduživanja
pupoljaka, ostale korišćene koncentracije deluju inhibitorno, pa je dužina ovih pupoljaka manja
od dužine pupoljaka na kontrolnim eksplantatima.
Histogram 1. Uticaj regulatora rastenja na indukciju aksilarnih pupoljaka na eksplantatima
Micromeria croatica
4.2. Indukcija korenova na aksilarnim izdancima Micromeria croatica
Aksilarni izdanci M. croatica dužine oko 10 mm, dobijeni procesom indukcije aksilarnih
pupoljaka, korišćeni su za indukciju korenova-rizogenezu. Hranljiva podloga za indukciju
korenova bila je MS podloga sa tri različite koncentracije auksina IAA (0,1 μM; 0,2 μM i 0,3 μM).
Posle 4 nedelje gajanja eksplantata na podlogama uočavali su se korenovi. Koren se uglavnom
formirao na bazalnom kraju izdanka ili u nodusu stabla (Sl. 17, 18 i 19).
0
2
4
6
8
10
12
14
kontrola 0,57 IAA 0,1 BA0,57 IAA
0,3 BA0,57 IAA
1 BA 0,57IAA
3 BA 0,57IAA
10 BA0,57 IAA
30 BA0,57 IAA
Prosečan brojpupoljaka poeksplantatu
Prosečna dužinapupoljaka (mm)
27
Slika 17. Ožiljavanje M. croatica na podlozi MS sa 0,1μM IAA
Slika 18. Ožiljavanje M. croatica na podlozi MS sa 0,2μM IAA
Slika 19. Ožiljavanje M. croatica na podlozi MS sa 0,3μM IAA
28
Na hranljivoj podlozi MS sa 0,1 μM IAA ožiljeno je 33 %, na podlozi sa 0,2 μM IAA 26 %, a na
podlozi sa 0,3 μM IAA 43 %.
Tabela 3. Indukcija korenova na aksilarnim izdancima M. croatica
Tretman Ožiljene biljke (%) IAA 0,1 μM 33 IAA 0,2 μM 26 IAA 0,3 μM 43
29
5. DISKUSIJA
30
U ovom radu ispitivani su a zatim i definisani uslovi za indukciju i izduživanje aksilarnih
pupoljaka kao i za ožiljavanje izdanaka M. croatica. Mikropropagacija se pokazala uspešnom.
Na hranljivoj podlozi MS bez regulatora rastenja došlo je do formiranja aksilarnih pupoljaka u
manjem broju. Suprotno se pokazalo kod vrste Salvia brachyodon (Mišić et al. 2006.) gde je
došlo do formiranja aksilarnih pupoljaka u većem broju na nodalnim eksplantatima kada su oni
gajeni na podlozi bez hormona.
Kada je hranljivoj MS podlozi dodat auksin (0,57 μM IAA), prosečan broj pupoljaka po
eksplantatu (12,11) bio je veći nego na podlozi bez hormona. Slični rezultati dobijeni su nakon
ispitivanja na vrsti Mentha arvensis i Mentha piperita (Sujana and Naidu, 2011.)
Sa povećanjem koncentracije citokinina BA u kombinaciji sa konstantnom koncentracijom
auksina (0,57 μM IAA) došlo je do povećanja broja aksilarnih pupoljaka, dok je dužina pupoljka
bila približno ista.
Najveći prosečni broj aksilarnih pupoljaka (13,33) formiran je na eksplantatima gajenim na
hranljivoj podlozi MS sa 1 μM BA i 0,57 μM IAA. Kobinacija citokinina 1 μM BA i auksina
pokazala se uspešnom i za vrste Ocimum americanum L. i Ocimum cantrum L.
(Venkatramalingam and Ebbie, 2011). Niske koncentracije auksina i različitih koncentracija
citokinina delovale su stimulativno na indukciju aksilarnih pupoljaka kod različitih vrsta biljaka
(Cuenca et al. 2000, S., Çöçü et al. 2004, Singh and Sehgal 1999, Yuan et al. 1994,
Vandemoortele et al. 1996).
Inhibitoran uticaj citokinina na indukciju i razviće aksilarnih pupoljaka javio se kod Mentha
arvensis (Akram et al. 2013) i Coleus barbatus (Gupta et al. 2010).
Najveća prosečna dužina pupoljaka koja je formirana na eksplantatima M. croatica bila je kada
su gajeni na hranljivoj podlozi MS sa 0,1 μM BA + 0,57 μM IAA (5,19 mm). Ispitivanjem se
pokazalo da kod drugih vrsta iz familije Lamiaceae citokinin BA deluje inhibitorno (Mišić et al.
2006) pa su pupoljci eksplantata najduži na podlozi bez hormona.
31
Za ožiljavanje izdanaka M. croatica korišćena je indol–3–sirćetna kiselina (IAA). Povećanjem
koncentracije od 0,1 do 0,3 μM povećao se procenat ukorenjenih izdanaka. Na podlozi sa
0,3μM IAA ožiljeno je 43 % izdanaka. Sličan stimulativni uticaj različitih koncentracija IAA ali i
IBA i NAA na ožiljavanje izdanaka zabeležen je kod vrsta S. fruticosa (Arikat et al. 2004) i kod
Salvia brachyodon (Mišić et al. 2006).
32
6. ZAKLJUČAK
33
Najveći prosečan broj aksilarnih pupoljaka od 13,33 dobijen je gajenjem nodalnih eksplantata
M. croatica na MS hranljivoj podlozi sa 1 μM BA i 0,57 μM IAA, a najveća dužina aksilarnih
pupoljaka 5,19 mm dobijena je na MS hranljivoj podlozi sa 0,1 μM BA i 0,57 μM IAA.
Postupak ožiljavanja na podlogama sa IAA bio je uspešan. Najniža korišćena koncentracija IAA
(0,1 μM) dovela je do ožiljavanja 33% eksplanata, a sa povećanjem koncentracije auksina
procenat ožiljenih izdanaka bio je veći i na podlozi sa 0,3 μM IAA iznosio je 43%.
Metoda kulture in vitro može se uspešno koristiti za razmnožavanje Micromeria croatica
indukcijom aksilarnih pupoljaka na nodalnim eksplantatima ove endemične biljne vrste.
34
7. LITERATURA
35
1. Arikat, N.A., Jawad, F.M., Karam, N.S., Shibli, R.A.: Micropropagation and accumulation
of essential oils in wild sage (Salvia fruticosa Mill.). - Scientia Hort. 100: 193-202, 2004.
2. Akram et al. (2013): Monoterpene contents in in vitro cultures and field-grown plants of
Japanese mint Mentha arvensis L. Pak. j. biochem. mol. biol., 74-79.
3. Boissier E (1879): Flora Orientalis. vol. 4. Basel & Geneve, 568 – 575.
4. Ben- Jakov J., Langhans R.W. (1972.) Rapid multiplication of chrysanthemum plants by
stem-tip proliferation. HortSci., 7, 289-290.
5. Çöçü, S., Uranbey, S., İpek, A., Khawar, K.M., Sarihan, E.O., Kaya, M.D., Parmaksiz, İ.,
Özcan, S. (2004): Adventitious shoot regeneration and micropropagation in Calendulla
officinalis L. - Biol. Plant. 48: 449-451.
6. Cuenca, S., Amo-Marco, J.B. (2000): In vitro propagation of two Spanish endemic species
of Salvia through bud proliferation. - In Vitro cell. dev. Biol. Plant 36: 225-229.
7. Debergh P.C., Maene L.J. (1981) A scheme for commercial propagation ofornamental
plants by tissueculture. Sci. Hortic., 14, 335-345.
8. Erle E.E., Langhans R.W. (1974.) Propagation of Chrysanthemum in vitro. 1. Multiple
plantlets from shoot tips and the establishment of tissue cultures. J. Am. Soc. Hort. Sci.,
99, 128-131.
9. Gupta et al., (2010): Variations in growth of tubers of field grown Coleusbarbatus as
affected by different hormonal treatments. African Journal of Plant Science Vol. 4(12),
pp. 467-473.
10. Jones B.J., Murashige T. (1974) Tissue culture propagation of Aechemia fasciata Baker
and other bromeliads, Proc. Int. Plant. Prop. Soc., 24, 117-126.
11. Larkin P.J., Scowcroft W.R. (1981) Somaclonal variation- a novel souce of variability from
cell cultures for plant improvement. Theor. Appl. Genet., 60, 197-214.
12. Mišic, D.; Grubisic, D.; Konjevic, R. (2006.): Micropropagation of Salvia brachyodon
through nodal explants. Volume 50, Number 3, pp. 473-476(4).
13. Murashige T. (1974.) Plant propagation through tissue cultures. Ann Rev. Plant Physiol.,
25, 135-165.
36
14. Murashige T. and Skoog F. (1962): A revised medium for rapid growth and bioassays
with tobaco tissue cultures. Phisiol. Plant. 15: 473-497.
15. Parić, A., Pustahija, F., Karalija E. (2011): Propagacija biljaka kulturom in vitro. Prirodno –
Matematički fakultet, Sarajevo. 65 – 95.
16. Sánches-Gras, M.C., Calvo, M.C. (1996): Micropropagation of Lavandula latifolia through
nodal bud culture of mature plants. Plant Cell Tissue Organ Cult 45: 259-261,.
17. Singh, N.K., Sehgal, C.B.: Micropropagation of ‘Holy Basil’ (Ocimum sanctum Linn.) from
young inflorescences of mature plants. - Plant Growth Regul. 29: 161-166, 1999.
18. Slavkovska V. , Couladis M., Bojovic S., Tzakou O., Pavlovic M., Lakusic B., and Jancic R.
(2005.): Essential oil and its systematic significance in species of Micromeria Bentham
from Serbia and Montenegro. Pl. Syst. Evol. 255: 1–15.
19. Sujana, P., Naidu, C.V., (2011): Impact of Different Carbohydrates on High Frequency
Plant Regeneration from Axillary Buds of Mentha piperita (L.) – An Important
Multipurpose Medicinal Plant. Journal of Phytology 2011, 3(5): 14-18.
20. Tatić B., Blečić V. (1984): Sistematika i filogenija viših biljaka. Univerzitetski udžbenik,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 314 - 316.
21. Vandemoortele, J.L., Billard, J.P., Boucaud, J., Gaspar, T. (1996): Micropropagation of
parsley through axillary shoot proliferation. - Plant Cell Tissue Organ Cult. 44: 25-30.
22. Venkatramalingam, K., Ebbie M.G. (2011): An efficient in vitro culture method of shoot
regeneration for a medicinary important plant Mentha piperita.
23. Vinterhalter, D., Vinterhalter B., (1996): Kultura in vitro i mikropropagacija biljaka. Axial,
P.O., Beograd (15-54).
24. Yuan, Y.J., Hu, T.T., Yang, Y.M.: Effects of auxins and cytokinins on formation of
Cataranthus roseus G. Don multiple shoots. - Plant Cell Tissue Organ Cult. 37: 193- 196,
1994.
37
BIOGRAFIJA KANDIDATA
Jasna Mitrović rođena je 24. 05. 1988. godine u Leskovcu. Završila je osnovnu školu Veljko
Vlahovic u Pečenjevcu, a zatim medicinsku školu, smer laboratorijski tehničar, u Leskovcu.
Godine 2007. započinje osnovne akademske studije na Prirodno–matematičkom fakultetu,
Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju, koje završava 2010. godine sa
zvanjem „biolog“. Iste godine upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i
ekologiju, odsek Biologija, koje završava 2013. godine.
Прилог 5/1
ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:
Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Јасна Митровић Ментор, МН: Драгана Стојичић Наслов рада, НР:
“Микропропагација Micromeria croatica (Pers.)”
Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2013. Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) 36 стр. ; 19 слика, 3 табелe, 1 хистограм Научна област, НО: биологија Научна дисциплина, НД: биологија Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Micromeria croatica, микропропагација
УДК 581.165.7:582.929.4
Чува се, ЧУ: библиотека
Важна напомена, ВН:
Извод, ИЗ: Micromeria croatica (Pers.) je endemična vrsta Dinarida, planinskog masiva u Južnoj Evropi.
Rasprostranjena je na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na teritoriji Srbije
zabeležena su staništa u zapadnim delovima zemlje (Mokra Gora). Ugrožena je vrsta na
Crvenoj listi vaskularne flore Srbije i Crne Gore. U ovom radu ispitana je mogućnost
regeneracije biljaka putem indukcije aksilarnih pupoljaka na nodalnim eksplantatima M.
croatica korišćenjem različitih regulatora rastenja. Ustanovljeno je da su najefikasnije
kombinacije hormona 1 μM BA i 0,57 μM IAA kao i 0,1 μM BA i 0,57 μM IAA. Dobijeni
aksilarni pupoljci su izduživani a zatim i ožiljeni delovanjem auksina 0,3 μM IAA.
Датум прихватања теме, ДП:
Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО: Председник: Члан: Члан, ментор:
Образац Q4.09.13 - Издање 1
Прилог 5/2
ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: master thesis Author, AU: Jasna Mitrović Mentor, MN: Dragana Stojičić Title, TI: “Micropropagation of Micromeria croatica (Pers.)”
Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2013 Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes) 36p. ; 19 figures, 3 tables, 1 histogram
Scientific field, SF: biology Scientific discipline, SD: biology Subject/Key words, S/KW: Micromeria croatica, micropropagation.
UC 581.165.7:582.929.4
Holding data, HD: library
Note, N:
Abstract, AB: Micromeria croatica (Pers.) is an endemic plant which is located in the Dinarics, a mountain
massif in Southern Europe. It is disseminated in Croatia, Bosnia and Herzegovina,
Montenegro, while in Serbia, there are found habitats in the western parts of the country (Mokra
Gora). It is an endangered species on the Red List of Vascular Flora of Serbia and Montenegro.
In this paper, it has been examined the regeneration of plants through the induction of axillary
buds on nodal explants M. croatica using different growth regulators. It was found that the
most effective combination of hormones are 1 μM BA and 0,57 μM IAA and 0,1 μM BA and
0,57 μM IAA. Obtained axillary buds are elongated and then rooted by influence of auxin 0,3
M IAA
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:
Образац Q4.09.13 - Издање 1
