САДРЖАЈРеч уРеДникА

ПолитикАПотписан протокол о сарадњи три универзитета

унивеРзитетИнтервју: Проф. Др Слободан Арсенијевић, ректор УниверзитетаИнтервју: Млађан Димитријевић, директор Студентског центра

ДРуштвоХуманост и здравље: Укључи знање – промени стањеСрби најзад у Европу без виза: Европа за свеФеномен ријалитија у Србији : Свеједно да ли их волите или не, немогуће је избећи их

култуРАИнтервју: Нада Марковић, Студентски Културни Центар(Не)култура у Крагујевцу: Подсети ме шта то беше биоскопИзложба слика „Девојчице“: „Девојчице“ напуниле Дом ОмладинеНајчитанија издања: Књиге су поново у модиАктуелни филмови: Уживајте у паузама учења

зАбАвАЛетње авантуре: Играјте мушки или не играјте уопштеКрагујевачки ноћни живот: А где ви излазите?Интервју: Кепа из „Смака“Мода: Рукавице – детаљ који не излази из модеМода: Мушки шалови ж по својој мериКозметика: „Природни изглед“Козметика: Мушки парфемиХоливудске звезде: Господин и госпођа Брангелина се не разводеХоливудсек звезде: Роберт Патинсон - Параноичан вампир, алергичан на женски полни органХоливудске звезде: Џони Деп по други пут међу СрбимаХоливудске звезде: Сандра Булок најплаћенија холивудска глумицаXoливудска шапутања: 10 највећих селебрити тајни

СПоРтИнтервју: Ненад Танасијевић, КК „КГ Студент“

теСт: Партимејкер или партибрејкер??ХоРоСкоПукРштеницА

3

РЕЧ УРЕДНИКА

Сви већи градови Србије имају свој универзитетски часопис. То до сада није био случај и са нашим градом, али будући да један од највећих градова у нашој земљи нема ни једну биоскопску салу, онда је све могуће! Логиком „Када већ немамо биоскоп, бар да имамо новине“ пошли смо и ми. Сложићете се да је крагујевачки Универзитет заслужио да добије и свој часопис, а ми смо порадили на решењу како да вам прекратимо досаду у паузама учења а уједно и одговоримо вам на сва нејасна студентска питања.У нашем првом броју Индекса доносимо вам актуелности, коментаре појединих догађаја као и разне занимљивости. За многе сте већ чули, али нисте из студентског угла, за многе ћете сада први сазнати.

Министар просвете, др Жарко Обрадовић, посетио је крагујевачки Универзитет поводом потписивања Протокола о сарадњи нашег Универзитета са нишким и приштинским, КК „КГ Судент“ пласирао се у Прву Б лигу победом над Златибором, „Mi design“ је нова крагујевачка робна марка док су Бред Пит и Анђелина Џоли и даље заједно. Сазнајемо да је број студената који ће конкурисати на Медицнском факултету ове године смањен, и како на то реагује председница Скупштине, др Славица Ђукић - Дејановић, један од професора тог факултета. Одговоре на бројна питања везана за услове добијања права на смештај у Студенстком центру видећете у интервјуу са председником те установе, Млађаном Димитријевићем, док нам на питања културних дешавања одговара директорка СКЦ-а, Нада Марковић. Због вас смо интервјуисали и ректора крагујевачког Универзитета, др Слободана Арсенијевића. Подсећамо вас на важност редовног зравственог прегледа паролом : „Данас се стидиш, сутра је већ касно!“, преносимо вам и утиске са путовања по Европи, обавештавамо вас о тренутрним активностима Кепе из „Смака“. Нисмо заборавили ни на забавне теме које ће вам, надамо се послужити као релаксација у паузи учења, ту пре свега припадницама лепшег пола нудимо козметичке и модне савете за предстојећу јесен, мада ни на мушкарце нисмо заборавили. Уз нас вам неће промаћи ни најактуелнија холивудска дешавања. Љубитељи филмова и књига слободно време могу квалитетно попунити неким од наших предлога. За оне који више воле излазак, предлажемо актуелне кафиће. Будући да је ово тек први број, надамо се да ће наша редакција бити проширена, сви који су заинтересовани да се нађу у редакцијском тиму „Индекса“ могу се обратити Универзитетској студенсткој асоцијацији чија се канцеларија налази на Правном факултету. Жељни смо да испунимо ваша очекивања, да одговоримо на сва питања која су вам нејасна и обрадимо актуелне теме. Питања и сугестије молимо вас да шаљете на мејл аnchi619@yahoo.com, а ми ћемо се потрудити да вам одговоримо у најкраћем року. Утичите на нас да из броја у број будемо што бољи, јер ми то можемо једино уз ваше сугестије. До тада, надамо се да смо вам бар на нека питања одговорили. Желимо вам што више положених испита у наредном року! До следећег читања!

Ана ЂелићДипломирани политиколог за новинарство и комуникологију

Универзитетски часопис

И Н Д Е К СГлавни и одговорни уреднк: Ана Ђелић

Технички уредник: Бојан Тодоровић

Секретар редакције: Јелица Миладиновић

Редакција:Катарина ЛазаревићБранко АнђелковићИвана Глишић

Директор:Горан Томовић

октобар 2010. године, број 1

4

ПОЛИТИКА

Протокол о сарадњи три универзитета омогућава јачање сваком од њих

ПотПисан Протокол о сарадњи три универзитета

Проф. др Жарко Обрадовић, Министар просвете у Влади Републике Србије, приликом посете Универзитету у Крагујевцу присуствовао је потписивању Протокола о сарадњи крагујевачког,

нишког и приштинског Универзитета.

Mинистар просвете др. Жарко Обрадовић посетио је крајем марта Универзитет у Крагујевцу и присуствовао потписивању Протокола о сарадњи крагујевачког, нишког и приштинског Унуверзитета – са привременим седиштем у Косовској Митровици. Том приликом Крагу јев ац с у посе тили и ректори ова три универзитета: Слободан Арсенијевић, Мирољуб Гроздановић и Здравко Витошевић како би потписали Протокол, као и председница Народне скупштине Републике Србије др Славица Ђукић-Дејановић. Присуствовали су и проф. др Слободаном Јауковић, помоћником министра за високо образовање и проф. др Зоран Трнинић, са помоћником министра за ученички и ст удентски стандард. Циљ сарадње је не само размена искустава већ и узајамна помоћ три универзитета, како би студенти били задовољнији. Професор др Жарко Обрадовић, министар просвете у Влади Републике Србије, будући да и сам предаје на два факултета зна најбоље шта је потребно студентима. Он је истакао: „ Морамо повећавати квалитет и број студената, али имати и квалитет који ће нам обезбедити међународни третман у Европи, с’ обзиром на стварање европског блока високог образовања. Ми постајемо део овог блока и применићемо све оне стандарде, вредности и мере које постоје у високом образовању европскох земаља. Интерес је државе да улаже али морамо донети и стратегију високог образовања, да знамо какву Србију хоћемо и какво образовање да буде у функцији те будуће Србије. “

Др Славица Ђукић - Дејановић, председница Народне скупштине Републике Србије и професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу, сматра да је ова сарадња нешто што је неопходно за подизање нивоа сва три универзитета. „Измена кадра, заједнички пројекти, повећање издавачке делатности, не само образовне, већ и научно–истраживачке, све је то сигурно много боље када три универзитета раде скупа, удруже своје кадрове и своје потенцијале, нешто што јесте ресурс Србије то је високо образовање.“, оценила је председница. Главни покретачки фактор сваког друштва је високо школство. Уз квалитетније образовање ст уденти који завршавају факултет сада могу много лакше пронаћи посао. Са друге стране неки универзитети, попут Медицинског факултета у Крагуијевцу смањили су број студената који ће се на студије уписати ове године. Министар Обрадовић наводи да је та њихова одлука утемељена на потреби да се обезбеди квалитет образовања и да они мисле да ће мањим бројем студената постићи боље резултате јер ће услови рада бити другачији. Ректор крагујевачког Универзитета, др Слободан Арсенијевић рекао је: „ Ми немамо неке велике могућности да развијамо студијски програм. Много је лакше да ја позајмим професора из Ниша или да он позајми професора из Крагујевца“. Арсенијевић је нагласио и да је ово једна плодна трилатерална сарадња која је најзначајнија за наш најудаљенији и најугроженији Универзитет у Косовској Митровици, који ће и на овај начин бити ојачан. Ректор приштинског Универзитета, др Здравко Витошевић, подсетио je јавност да је у периоду од 17.-ог до 24.-ог марта Универзитет у Приштини измештен у Косовској Митровици, посетила експертска група Европске Универзитетска Асоцијације. Једна од њихових препорука била је да Универзитет у Приштини сарадњом са осталим универзитетима ојача, како свој кадровски потенцијал, тако и капацитет опреме и простора које су неопходне за развој високог образовања али и научно – истраживачког рада.

5

„ За неких десет хиљада студената и преко осам стотина наставника и сарадника ово значи нови почетак. Уз препоруку Европске Универзитетске Асоцијације ми данас постајемо препознатљиви у зони виског европског образовања.“, додао је Витошевић. „Протокол је значајан за сва три универзитета да усагласимо критеријуме и направимо заједничку сарадњу, јер универзитет није само место где се стиче образовање и где се бавимо науком, већ морамо преузети и одговорност за развој читавог региона”, оценио је др Мирољуб Гроздановић, ректор Универзитета у Нишу. Наглашавајући да Протокол, поред осталог, подразумева размену кадрова и помоћ у оснивању студијских група, ректор Универзитета у Крагујевцу др Слободан Арсенијевић је рекао „ Суштина овог Протокола је међусобно помагање три универзитета. У развијању нових студијских програма и усаглашавање тих студијских програма због лакше покретљивости студената и лакше препознатљивости на овим просторима. Мислим да ће помоћи и да те високошколске установе буду јаче у региону а и према свету“. На питање зашто овим Протоколом нису обухваћени Београд и Нови Сад он је одговорио да нису обухваћени зато што се ми налазимо на простору који је један другоме близу. „Београд је огроман универзитет, док је Нови Сад покрајински универзитет и они имају своје политике. Ми смо овде ти који морамо да развијамо наше универзитете. Дошли смо до закључка да је најбољи развој ако једни другима помогнемо.“, додао је професор Аресијевић. Гости из Ниша и Приштине у пратњи домаћина присуствовали су и свечаном отварању четири адаптирана апартмана у студентском дому „Слобода“, која испуњавају високе стандарде и које ће Универзитет користити за госте, професоре и друге научне раднике.

Ана Ђелић

УНИВЕРЗИТЕТ

Проф. др Слободан Арсенијевић, ректор крагујевачког Универзитета

КвАлитет пре КвАнтитетА

Сваке године, 21. маја обележава се Дан Универзитета. Тим поводом интервјуисали смо Др Слободана Арсенијевића, ректора крагујевачког Универзитета. Он сматра да сваки факултет води своју уписну политику, иако наглашава да у наредном периоду акценат треба ставити на квалитет а не на квантитет студената.

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине XIX века, када је 1838. у овом граду основан “Лицеј”, као прва највиша образовна институција у Србији. Данас Универзитет у свом саставу има 11 факултета и два института у Крагујевцу, Чачку, Краљеву, Ужицу и Јагодини. Професор др Слободан Арсенијевић, који је на функцији ректора Универзитета у Крагујевцу наследио др Милоша Ђурана, председник је Комисије за акредитацију и проверу квалитета републике Србије. Професор Арсенијевић је, након избора за ректора јуна прошле године, поручио да ће се залагати за даљи развој Универзитета у Крагујевцу, „који има велике потенцијале“. Најавио је, том приликом и отварање нових студијских програма који ће бити интересантни и привлачни за академце из читаве Србије. Др Арсенијевић је и редовни професор гинекологије и акушерства на Медицинском факуктету у нашем граду. Са њим смо разговарали о испитном року, смањењу полазних студената на појединим факултетима, „Болоњи“ и осталим универзитетским темама.

6

Индекс: Каква је ситуација што се тиче уписа студенатa, да ли очекујете да je интересовање веће или слабије у односу на претходне године?

Др Арсенијевић: Oчекује се да ће број студената бити отприлике исти као и претходних година. Наравно, пошто смо добили акредитацију студентског програма војно-индустријског инжињерства на Машинском факултету и пошто очекујемо акредитацију и дозволу за рад Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, привућићемо свакако и студенте који су до сада одлазили у друге универзитетске градове.

Индекс: Oве године је Медицински факултет, на коме сте Ви редовни професор, одлучио да смањи број полазних студената, како то коментаришете?

Др Арсенијевић: Као редовни професор Медицинског факултета свакако подржавам ову одлуку, јер мислим да у наредном периоду акценат треба ставити на квалитет а не на квантитет.

Индекс: Да ли је Медицински факултет једини у тој одлуци за сад?

Др Арсенијевић: Сваки факултет води своју уписну политику, тако да је одлука о броју полазних студената у 2010./2011. искључиво њихова.

Индекс: Недавно су одржане конфереције у Будимпешти и Бечу поводом десетогодишњице Болоње, она се на нашем Универзитету примењује већ пар година и какве је дала резултате?

Др Арсенијевић: Овај процес је дуготрајан и оно што могу да кажем је да сам досадашњим резултатима задовољан али да очекујем и много више.

Индекс: По завршетку студија, која је разлика студената који су факултет завршили у складу са „Болоњом“ у односу на студенте који су дипломирали по старом програму?

Др Арсенијевић: Разлика између студената који студирају по “Болоњи” и студената који студирају по старом програму није у знању, они сви имају подједнако знање, већ у начину стицања тог знања, где студенти који студирају по “Болоњи” уче на много активнији начин, самим тим њима је процес учења занимљивији и лакши. На тај начин ћемо у будућности имати проактивне економисте, правнике, лекаре и остале стручњаке који су потребни не само Универзитету већ и Србији уопште.

Индекс: Пролетос је наш Универзитет посетио и Министар просвете др Жарко Обрадовић као и ректори нишког и приштинског Универзитета. Какве користи ће крагујевачки Универзитет имати од сарадње са овим универзитетима?

Др Арсенијевић: Универзитет ће имати велике користи. Најпре уједначавање студијских програма. Наиме, универзитети у Србији имају студијске програме који су уједначени са универзитетима у иностранству али се ти студијски програми у много чему разликују између самих универзитета у Србији, што је данас главни захтев Европе. Поред тога, сарадњом са овим универзитетима омогућава се размена студената али и професора.

Индекс: Будући да сте већ годину дана на функцији Ректора Универзитета у Крагујевцу, какви су Ваши даљи планови?

Др Арсенијевић: Као Ректор крагујевачког Универзитета, определио сам се за развојну политику. План ми је подизање нивоа квалитета и финансирање квалитетних студијских програма. Овај Универзитет се увелико спрема за нека друга времена када ће се финансирање државног универзитета вршити према квалитету тог универзитета, а не према броју студената. Управо због тога, немамо жељу да повећавамо број студената на постојећим студијским програмима.

Ана Ђелић

ПЛАН МИ ЈЕ ПОДИЗАЊЕ НИВОА КВАЛИТЕТА Др Арсенијевић

7

Студенстки центар Крагујевац

СтудентСка храна по европСким Стандардима

Млађан Димитријевић, директор Студентског центра задовољан је инвестирањем у ову установу у току претходних година, као и чињеницом да је она стекла признање 2006.-е године да се храна у њој припрема према највишим европским стандардима. Студентски центар је и добитник Светосавске награде коју додељује Министарство просвете и спорта за побољшање студентског стандарда, и у њој се тренутно налазе 634 студената.

Студентски дом ”Вита Јанић” који је основан 1961.-е године у Крагујевцу ради обављања делатности смештаја и исхране студената, претеча је данас савремене и комплексне установе која почев од 1990.-е године послује под називом Студентски центар. Примарна делатност Студентског центра је регулисање питања стандарда студената крагујевачког Универзитета. Три смештајна објекта подразумевају Павиљон I са 212 лежаја, Павиљон II са 270 лежаја студентског дома “ Вита Јанић” и павиљон III са 120 лежаја студентског дома “Слобода”. У овим установама обезбеђен је боравак за укупно 634 корисника, као и пружање услуге исхране у два одвојена објекта – ресторана, за око 2200 абонената. Студентски центар је прва буџетска установа у Србији која је добила сертификат ХАЦЦП који гарантује да је храна безбедна и квалитетна, као и припремљена по стандардима Европске уније. Круну успешно окончане 2006.-е године представља и добијање Светосавске награде на основу одлуке Министарства просвете и спорта Републике Србије. Директор Студентског центра, Млађан Димитријевић, је почаствован овом одлуком пошто је Светосавска награда највише признање која држава додељује на годишњем нивоу за изузетан пословни успех и допринос у развоју универзитетског образовања. Он нам је поред осталог шире појаснио и боравак студената у овој установи.

индекс: Који су услови добијања права на смештај у установи Студентског центра?

димитријевић: Услови за пријем у Студентски центар прописује Министар просвете на основу Закона о ученичком и студентском стандарду, Правилника о смештају и исхрани ученика и студената и на основу Конкурса који се објављује сваке године а у ком су ближе дефинисани услови за пријем. Право на пријем у установу за смештај студената имају држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији ове земље, којима место студирања није стално место боравка и чије се школовање финансира из буџета Републике Србије. Право на пријем могу остварити и студенти страни држављани држава у окружењу чије се школовање финансира из буџета Републике Србије као и страни студенти стипендисти Републике Србије у складу са међународним уговорима. Право имају студенти свих степена студија укључујући и докторске студије као и студенти који први пут уписују прву годину студија, тј. бруцоши. Такође имају и студенти рековалесценти као и студенти са урођеном или стеченом интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу.

индекс: У овој установи студенти данас поред исхране и смештаја користе и остале услуге – чиме све Студентски центар располаже?

димитријевић: Студентима су на располагању услуге вешераја, коришћење читаоница које се налазе у смештајним објектима Центра, у II павиљону и објекту „Слобода“. Студенти могу користити услуге кафе клуба „Студент“ који се налази у приземљу II павиљона као и клубова на Економском, Правном и Медицинском факултету. У току је адаптација интернет клуба у приземљу II павиљона.

8

Индекс: Ваша установа је и добитник Светосавске награде коју додељује Министарство просвете и спорта за побољшање студентског стандарда, добитници сте и признања да се храна у Вашој установи припрема према највишим европским стандардима, шта то конкретно подразумева?

Димитријевић: У претходном периоду су у циљу побољшања извршене значајне промене. Прва смо буџетска установа у којој су имплементирани захтеви стандарда СРПС ИСО 9001:2008 и ХАЦЦП стандарда. Светосавска награда, Национална награда за пословну изврсност Србије – Оскар квалитета, за области утицаја на друштво и пословни резултати и сертификован интегрисан систем менаџмента, у складу са захтевима стандарда СРПС ИСО 9001:2008 и ХАЦЦП, представљају потврду дату од стране независних органа да смо на добром путу. Поред тих награда, нама су значајни и резултати анкете корисника наших услуга, које представници студентских организација спроводе у редовним интервалима. Резултати задњих анкета говоре о све већем задовољству корисника наших услуга.

Индекс: У шта се све инвестирало протеклих година?

Димитријевић: Извршена је надоградња петог спрата I павиљона, тако да су проширени смештајни капацитети за 32 места. Реновиран је I павиљон и измењен је комплетан намештај у њему. Извршено је делимично реновирање II павиљона што подразумева рестаурацију старог крова, који је прокишњавао, и израду косог крова, комплетно реновирање 10 четворокреветних соба, а у плану је и реновирање осталих соба. Извршено је комплетно реновирање свих читаоница. Замењен је намештај у II павиљону. Вреди напоменути да је већи део ових инвестиција Студентски центар Крагујевац обезбедио из својих средстава. У III павиљону извршено је кречење ходника, замењен је намештај у читаоницама и извршено је комплетно реновирање четири апартмана.

Индекс: За које потребе су четири апартмана у Студентском центру „Слобода“ адаптирани и за кога су намењени?

Димитријевић: Поменути апартмани се пре свега налазе на услузи Универзитету и то за потребе међународне и међуниверзитетске сарадње. Студентски центар тесно сарађује са Универзитетом, а намера је да се у будућности реализује низ заједничких пројеката.

Индекс: Студенти су сугерисали да је приметна разлика у квалитету ресторанских услуга и исхране у вашим ресторанима, има ли наговештаја да ће се квалитет ускладити?

Димитријевић: Ако се мисли на услуге у Експрес ресторанима и студентским ресторанима, узимајући у обзир чињеницу да се готова кувана јела припремају у истом простору (кухињама) за обе врсте ресторана, на локацији дома ,,Слобода,, у истој кухињи за студентски ресторан и Експрес ресторан 1 као и на локацији дома ,,Вита Јанић,, где је централна кухиња за потребе студентског ресторана и Експрес ресторан 2, мислимо да се разлози могу тражити само у амбијенту простора, мањој форми ресторана која делује интимније, мање бучно и естетски привлачније за разлику од простора намењеног колективној исхрани.

Индекс: Раније је постојала могућност да студенти продају своје бонове за исхрану или свој кревет – да ли се то и даље дешава?

Димитријевић: Куповина и продаја кревета у Студентском центру Крагујевац није могућа. Право на смештај који студент добије је лично и не може се преносити на другу особу. Студенти лично задужују и раздужују место на које су остварили право по Конкурсу. Поред контроле при уласку и изласку из дома од стране портира путем електронске картице, постоје и редовне контроле свих соба и провера идентитета студената од стране референата службе смештаја.

Индекс: Приметно је да је у сва три павиљона најмање једнокреветних а највише двокреветних и трокреветних соба, да ли је мања потражња студената за једнокреветним собама и значи ли то да боље функционишу са цимером?

Димитријевић: У сва три павиљона Студентског дома највише је трокреветних соба, тачније 136. Најмање је четворокреветних соба и тај број износи 18. Док једнокреветних и двокреветних има 26 тј. 64. Студенти се распоређују на основу позиције на ранг листи и сходно томе добијају место искључиво по броју бодова на ранг листи, а на основу критеријума прописаних законом о ученичком и студентском стандарду. Потражња студената није критеријум за додељивање места, јер се места додељују према успеху, а функционисање са цимером или више њих је индивидуална ствар. Студентски центар Крагујевац омогућио је корисницима услуге смештаја замену места путем молбе, након усељења.

Индекс: Какву сарадњу имате са студентима у Вашој институцији?

Димитријевић: Наш утисак је да менаџмент Студентског центра, обављајући функцију поверену од стране државе, успева да себе позиционира као значајног партнера како студената тако и организација које исте заступају. У том смислу мислимо да је сарадња изузетно добра, јер ми својим активностима доказујемо да смо посвећени побољшању свих елемената студентског стандарда. Најбољи одговор на ово питање је висок степен задовољства корисника наших услуга.

Ана Ђелић

9

ДРУШТВО

Хуманост и здравље: укључи знање – промени стање

Под слоганом „Укључи знање - промени стање“, Група 484, невладина организација из Београда, под покровитељством Министарства за омладину и спорт Републике Србије

покренула је пројекат „вип-волонтеризам ипак пракса“ кроз који су ученици средњих школа и студенти факултета у Београду, Нишу и Крагујевцу осмишљали и реализовали сопствене

акције како би помогли најугроженијим групама становништва.

волонтерска група вип крагујевац броји 73 члана и представља најобимнију волонтерску групу у Републици Србији у оквиру пројекта. Групу чине студенти медицине, филолошко-уметничког факултета, психологије и ученици Прве гимназије у Крагујевцу.

Волонтерима је дата слобода да: самостално маркирају проблеме угрожених група на нивоу града Крагујевца, осмисле решења за исте, оформе тим сарадника, направе финансијску и временску конструкцију своје замисли у оквиру глобалног плана пројекта ВИП, остваре контакт са институцијама и појединцима од значаја и реализују свој пројекат. У том смислу, студенти су осмислили и релизовали пројекте под називом: Школа без граница, И наш осмех је исти, Мобилна амбуланта, Оствари сан и прикључили се локалном пројекту Банка хране.

Школа без границаЦиљна група овог пројекта су деца без родитељског старања смештена у Дому за

незбринуту децу «Младост» у Крагујевцу. Програм акција је био усмерен на помоћ деци у савладавању постављених задатака, утицај на развој њихове креативности и образованости, усмеравање ка исправним животним циљевима, дружење, разонода, социјализација и скретање пажње јавности на проблеме ове групације. С'тога су организоване школе: сликања, глуме, језика (немачки и енглески) као и радионице едукативног и забавног типа.

И наш осмех је истиОвим пројектом су била обухваћена деца са посебним потребама која похађају

специјализовану школу Вукашин Марковић у Крагујевцу. Волонтери ВИП-Крагујевац су заједно са овом децом, у објекту адаптираном од Теленор фондације, пролазили кроз низ радионица едукативног и креативног типа. Као врхунац обострано уложеног труда, у сарадњи са СКЦ-ом Крагујевац, организована је заједничка аукцијска изложба радова деце без родитељског старања и деце са посебним потребама 17.марта 2010. год., у caffe галерији СКЦ-а. У част посетилаца, деца из школе Вукашин Марковић, су уприличила приредбу.

Мобилна амбулантаСтуденти медицинског факултета у Крагујевцу, уз мониторинг професора доктора

интерне и доктора опште медицине, организовали су покретну амбуланту у Колективном центру Трмбас где с у о бављане следеће активнос ти намењене корисницима: анамнеза и физикални преглед пацијената, мерење крвног притиска, мерење шећера у крви, мерење нивоа триглицерида и хoлeстерола у крви, ЕКГ, едукативна предавања, као и заказивање гинеколошких прегледа. Корист је била обострана јер су, са једне стране, студенти добили стручну праксу на терену и поставили се у реалне ситуације које их чекају у професионалној будућности, а са друге стране корист лица смештених у колективном центру је евидентна. Ову акцију су подржали: Медицински факултет у Крагујевцу, Институт за заштиту здравља Крагујевац, Превентивни центар Дома здравља Крагујевац, Диспанзер за жене Крагујевац, Геронтолошки центар Крагујевац, Призма Крагујевац, Accu-Chek Београд, Српска асоцијација студената медицине (СрМСА) и Студентска асоцијација Универзитета у Крагујевцу.

У плану је реализација исте акције у сарадњи са Друштвом дистрофичара и Друштвом параплегичара у Крагујевцу, као и евентуално ширење и на друге друштвене групације.

10

Оствари сан Циљ овог пројекта је да се деци без родитељског старања пружи алтернатива за деликвенцију, односно за друштвене пориве. Идеја је била да се остварењем њиховог сна, створи могућност да осете да ништа у животу не мора бити недостижно, без обзира на препреке и тежине њиховог положаја. Кроз низ радионица упознавања и дружења, деца су изложила своје сне: кошаркаш, фудбалер, туристички техничар, конобар, професор, репер, глумац, манекен, фризер, плесачица, полицајац или пекар. Победник вечери је био дечак од десет година који је свој највећи сан изразио овако: „Кад порастем, желим да постанем човек“ - сан који многи не могу никада остварити али који нам поставља животни задатак. За децу која су навели да би желели да постану манекени, ВИП – Крагујевац је обезбедио улазнице за ревију Верице Ракочевић која је одржана 7. априла 2010.год. у Вили Јелена у Београду. Надам,о се да ће и сви остали снови бити остварени.

Банка хранеВолонтери ВИП – Крагујевац су се придружили локалној акцији Банка

хране чији реализацију спроводе: Геронтолошки центар, Студентски ресторан, Студентска асоцијација Универзитета и Локални одбор ДС-а. Циљ овог пројекта је да се помогне материјално најугроженијим групама становништва у виду једнодневног топлог оброка. План је да се ова акција прошири повећањем недељног броја оброка.

ВИП – Крагујевац ће покушати да у будућности започне још низ активности које ће дати допринос средствима за реализацију овог пројекта.

СТУДЕНТСКА АСОЦИЈАЦИЈАСтудентска асоцијација Универзитета у Крагујевцу довела је пројекат „Данас се

стидиш сутра је већ касно“ пред сам крај. Наиме, обрађени су сви резултати анкета (узорак од 2000) као и добровољних превентивних гинеколошких прегледа (194) студенткиња Универзитета у Крагујевцу. Резултати ће бити презентовани на “Студентском регионалном конгресу медицине са интернационалним учешћем“ на Охриду, у домаћим и страним часописима, а широј јавности путем штампаних и електронских медија и инфо брошуре резултата. У плану је издавање брошуре о резултатима пројекта као и почетак потписивања петиције за увођење обавезног, неинвазивног и безболног теста за рано откривање карцинома грлића материце, која ће бити спроведена међу студенткињама. Уколико буде постојао довољан број потписа, а резултати анкете показују да хоће (од 2000 анкетираних, 1963 студенткиње су дале подршку овој идеји), петиција би била прослеђена Сенату Универзитета у Крагујевцу. Усвајањем петиције, наш Универзитет и град Крагујевац би били први у Републици Србији који би започели борбу против карцинома грлића материце на начин како то раде развијене земље, где је стопа обољевања и умирања сведена на разумне мере. Код нас у земљи, сваког дана оболе четири нове жене и једна нова умре од карцинома грлића материце, чиме се налазимо на првом месту по обољевању и другом месту по умирању, по глави становника у Европи.

Основни циљеви овог пројекта су: популаризација превентивних гинеколошких прегледа, промена свести студенткиња континуираним едукативним акцијама и петиција о увођење обавезног гинеколошког прегледа за све студенткиње при упису у наредну годину студија на Универзитету у Крагујевцу. Поред основних, овај пројекат има за циљ и да едукује студенткиње о самом чину извођења гинеколошког прегледа и Папаниколау теста, као и о самопрегледу дојке, да произведе ефекат непрекидног указивања на наведени проблем, да прикупи адекватне и непосредне податке о тренутним навикама и свести студенткиња када су у питању превентивни гинеколошки прегледи, да на локалном и глобалном нивоу скрене пажњу јавности на хитност и неопходност решавања овог проблема и да покаже да је проблем решив.

Прилазне рампе за особе са инвалидитетомУ наредном периоду, Студентска асоцијација у сарадњи са релевантним

удружењима и институцијама, ће покушати да спроведе пројекат увођења прилазних рампи за лица са инвалидитетом у свим образовним установама на подручју града Крагујевца (вртићи, основне и средње школе, факултети). Уколико се пројекат у потпуности реализује, Крагујевац ће бити једини град у Србији у коме ће особе са инвалидитеом моћи да се несметано образују, бар у оном делу који се тиче физичког приступа образовним установама.

У плану су акције борбе против карцинома дојке и дебелог црева, као и акција едукације младих о штетностима и самом чину неоправданог абортуса, а све у циљу промоције контрацепције као најсигурнијег вида заштите од нежељене трудноће, али и борбе против беле куге.

Бранко Анђелковић

11

Срби најзад у Европу без виза

Европа за свЕ

У оквиру пројекта „Европа за све“, одабрано је 50 држављана Србије, који су првог дана визне либерализације, тачније у периоду од 19. до 26. децембра прошле године обишли Рим, Париз,

Берлин и Брисел. Путовању се придружио и мiнистар Божидар Ђелић.

Укидањем виза Србија је „уписана“ на белу шенгенску листу. Том приликом Потпредседник Владе Републике Србије, Божидар Ђелић, крајем децембра прошле године, придружио се групи од 50 грађана, у првом реду оних који никада до сада нису путовали у земље Европске уније. Иако је укидање виза за целу нацију имало велики значај, чини се да је ова група имала разлог више за радовање. Томе у прилог иде и податак да су први добили могућност да не мисле о авионским таксама, обиђу велелепне европске градове, и за путовање које је трајало шест дана добију џепарац од 200 евра. Део „одабраних“ грађана била сам и ја, Ивана Глишић, апсолвент крагујевачког Правног факултета, просечне оцене 9.91, више пута награђивана као најбољи студент, такође и студент продекан Права у Крагујевцу. На конкурс сам се пријавила пред сам крај, тако да нисам била најбоље упућена у детаље пројекта, ипак знала сам да би ми учешће у обележавању овако важног догађаја за Србију било једно од највећих животних искустава. Захваљујући препорукама студентске организације

и управе факултета, својим успесима на Правима, и чињеницом да до сада нисам путовала у земље Европске уније, 19. децембра прошле године, нашла сам се у групи путника који су тачно у поноћ полетели пут Брисела и тако постали званично први грађани који су напустили Србију без виза. Узбуђење које је постојало од када сам сазнала да ћу обићи део Европе, било је још веће у току наредних недељу дана проведених на путовању, а није попуштало ни дуго након повратка. Први град који смо обишли био је Брисел. У овом највећем, уједно и главном граду Белгије, који се незванично сматра и главним градом Европске уније, посетили смо Европски парламент као и Европску комисију где нас је дочекао Комесар ЕУ, Оли Рехн. У Италији смо се сусрели са министром спољних послова, Франком Фратинијем, док смо у сваком од градова које смо обишли имали пријем у српским амбасадама, упознавши тако и амбасадоре наше земље. Била ми је велика част да се сретнем са тако значајним представницима европских земаља. У Риму смо обишли Парламент, Фонтану ди Треви, Капитол, Шпански трг и друге знаменитости. Уследио је Берлин, коме сам се посебно радовала будући да сам на факултету учила о немачком правном систему и имала велико интересовање да део тога видим и уживо. Жеља ми се и оставрила обишавши Доњи дом парламента и Министарство спољних послова. Потом је уследило разгледање Олимпијског стадиона, Потсдама, места где су се Труман, Черчил и Стаљин састали да потврде договор у Јалти, Берлинског зида, и још

много знаменитости које су ме фацсинирале, изазавши жељу да све ово посетим барем још једном, а можда и наставим школовање управо овде. За крај пута обишли смо Париз, који је због божићне атмосфере имао посебну чар. Само нека од места које смо обишли били су Ајфелов торањ, Тријумфална капија, Лувр и Сорбона. Током путовања била ми је част и да упознам нашег министра, Божидара Ђелића, кога је пратило двадесетак новинара трудећи се да онај најлепши моменат и дух посећених градова бар мало приближи осталом становништву Србије. Мени као и другим грађанима је ово био велики успех, будући да је свако појединачно обезбедио себи место међу 50 „одабраних“ пре свега захваљујући својим успесима. Са путовања сам се вратила пуна утисака који нису ништа мањи ни данас и искрено се надам да ће ми се пружити прилика да и у будуће обилазим највеће европске градове. Пројекат „Европа за све“ био је јединствен, а пажња околине, људи са факултета и медија дала му је посебну ноту.

Ивана Глишић

12

FENOMEN RIJALITIJA U SRBIJI

Свеједно да ли их волите или не, немогуће је избећи их

„Док не знамо шта би прво,Фарму, Кућу или Острво, Питамо се с’ пуно једаДа ли неко и нас гледа?Да ли нас неко барем трункуДневно гледа кроз шпијунку?Да ли испред сваких вратаБдије сенка Великог Брата? Дошло је, ето, такво добаДа завиди Тарзан ЧитиИ сам чова поста робаMadе in show reality.“

Велики Брат, Ја имам таленат, Време је за бебе, Фарма – овде би неки сврстали и седнице Скупштине Србије – неки су од пројеката “ТВ стварности” који се прате у Србији. ТВ ријалити шоу, који брише границу између приватног и јавног, укуса и неукуса, културе и примитивизма има све више гледалаца у Србији. Разлози популарности таквих телевизијских емисија тумаче се на разне начине. Критика оваквим програмима никада није била наклоњена, али публику као да то не брине. Више од пола милиона гледалаца окрене даљински на неки од ових програма. Који су психолошки мотиви? Искристалисало се да је то збир две перверзије, и то воајеризма и егзибиционизма. Људи воле да завире у нешто што се одиграва, а да није по сценарију. А ови који учествују у томе, они морају да имају неку склоност ка егзибиционизму, када пристају на такву представу. Мишљења су подељена у вези са питањима да ли су ти програми одраз друштава у ком се приказују, или са собом носе већ уходане моделе и продуцентска правила, па тако свако друштво у ком се приказује неки овакав програм постане слично по својим негативностима. Да ли је оно што гледамо у ствари просек нашег друштва у малом . Ријалити програм у домове оних који их гледају, не доноси ништа ново, ту су свађе, вређања, интиме, лажи, интриге, снисходљивости, пољупци, увреде. Још се једино експлицитни сексуални контакт није догодио. Судећи по трећој сезони Великог Брата, и то је сада сасвим могуће. У ситуацији када се нема пара за пиће, излазак или годишњи одмор, гледање док неко други пије и пева бесплатно је. Као и када се свађају, оговарају, пљују, поливају, све нам је то некако мило. Онда и наше свађе и проблеми изгледају мањи, псовке безазленије. Кад није срамота њих – ТВ звезде, што би било нас – обичне мале људе. Овако отприлике просечан гледалац „Фарме“ проналази оправдање за сате и сате проведене испред ТВ екрана. Он побегне од реалности, попуни животне празнине, забави се. „Фармакологијом“ лечи све бриге. Публика тако, спонтано заборави шта је стварно, а шта „кобајаги“. Деведесетих је председнику Венецуеле упућен апел житеља једног српског села да се заложи како би Касандру, јунакињу „сапунице“, пустили из затвора, јер „јадна, невино је оптужена“. Тако и сада, чим се „закува“ на „Фарми“ публика би да брани своје фаворите, или да напада “негативце”. Гледаност расте сразмерно прашини која се диже због вулгарности, простаклука, ружних речи. О „Фарми“ се није ни приближно толико говорило док се део јавности није побунио тражећи да се забрани. Слично је било и са „Тренутком истине“. У жижу је дошао када су прекорачене све границе доброг укуса.На тренутак може да се учини и да је Републичка радиодифузна агенција, упозорењима и казнама које је припремила за „Пинк“ због вулгарности и псовки, направила рекламу VIP сељацима и њиховој емисији. Подаци којима располаже Савет РРА, говоре другачије. Већ после неколико дана „Фарме“ у којој нема псовки, вређања, вулгарности, рејтинг у одређеним терминима емитовања са ранијих 11 пао је на 5,5. „Фарма“, овако очишћена од вулгарности, очигледно није атрактивна као раније. Као некад за Касандру, људи се данас боре за своје VIP јунаке из Лисовића и налазе оправдање за њих. Идентификација је била јака и у „Великом Брату“, где актери нису били познате личности. Сада је тек интензивна, када је пред камерама обичан живот људи који су публици на неки начин познати . Публика гледа познату животну ситуацију и уопште се не пита да ли је то реално или је само шоу. Још када се све то пласира аудиторијуму са мање од седам одсто високообразованих, а више од половине функционално неписмених, добијамо пуни феномен „Фарме“ чија гледаност обара рекорде.Гледаоци постају бирачи, навијачи, са илузијом да уређују свој ТВ програм гласајући или шаљући СМС поруке у причаоницама. Ту почиње права замка – јер је у суштини свих реалити-програма манипулација. Продуценти не само да воде актере него и гледаоце. Реалити програми представљају врхунац ТВ медијске манипулације, сам климакс телевизије као медијума, понекад јачи од политичке манипулације.Истина је да свако има моћ да у овим садржајима учествује, или да једноставно оде даље. Та моћ, бар неколико пута дневно је у рукама гледалаца, а зове се даљински управљач.

13

КУЛТУРА

Студентски Културни Центар

Уз добрУ организацијУ Увек се нађе времена за кУлтУрна дешавања

Нада Марковић, директорка крагујевачког СКЦ-а, наводи да је овај центар пре свега оријентисан ка студентској популацији, иако га посећује и остала публика али у првом реду

млади. Она очекује бољи одзив студентских организација када су културна дешавања у питању, а најбољу сарадњу имају са Филумом.

Студентски Културни Центар у Крагујевцу који је настао из аматерске делатности Универзитета Акуд „Светозар Марковић“, развија традицију аутентичног народног мелоса свих крајева Србије. Фолклорни ансамбл, оркестар и певачка група постигли су бројне успехе на нациоанлној и међународној сцени. У Књижевном клубу СКЦ-а окупљају се млади и талентовани књижевници, а у оквиру едиције „Првенац“ објављују се радови неафирмисаних писаца. Галерија СКЦ-а резервисана је за младе и перспективне уметнике, најчешће још увек студенте или постдипломце. Арт Кафе галерија СКЦ-а представља место где се постављају изложбе домаћих и страних уметника из области сликарства, фотографије и карикатуре. Програми постају све разноврснији, обухватајући филмске, позоришне представе, концерте, док активно ради и Информациони центар пружајући корисницима своје услуге интернета, као и курсеве страних језика, информатике и другог. Детаљније фунционисање центра као и удео студената у свему томе појаснила нам је директорка СКЦ-а, Нада Марковић.

индекс: Ваш центар је предвиђен да задовољи различите културне укусе пре свега студената, да ли су они и даље најбројнија циљна група или СКЦ једнако посећује и остала публика?

марковић: СКЦ је не само програмима већ и делатностима првенствено оријентисан ка студентској популацији, везан је за аматерско бављење разним видовима уметности, укључујући фолклорне ансамбле, певачку групу „Студенац“, академско позориште, књижевни клуб и друго. Пракса показује да је за делатност СКЦ-а, поред студената у истој мери заинтересована и остала публика, у највећем броју млади.

индекс: Колико студенти имају времена и интересовања за културу, да ли су неке претходне генерације биле више заинтересоване или су то управо ове данашње?

марковић: Сваки човек уз добру организацију увек може да нађе времена да задовољи сва своја инересовња рачунајући ту и интересовања за културна дешавња. Питање заинтересованости, жеље, мотивације да се прате уметнички програми је веома комплексно и оно налази одговор у предугој маргинализацији културе у претходном периоду, правдане кризом и потребом за голим опстанком. Оно што разликује претходне генерације од садашњих је ентузијазам који је у ранијем периоду био израженији. Предуго се запостављала, и то се још увек чини, чињеница да духовно непотпуна личност у најмању руку не доприноси развоју и напретку своје заједнице у сваком па и у економском погледу. Институције оваквог типа, окренуте пре свега младима, имају управо ту улогу да публику које је некада било више врате културним догађањима. За то је поред жеље и труда институција културе неопходна заинтересованост читаве заједнице и још боља сарадња са организацијама младих.

индекс: Која су дешавања најпосећенија, да ли су то изложбе, филмске пројекције, музика или свака уметност има своју циљну групу?

марковић: Свака уметност има своју циљну групу. Постоје особе које показују интересовање за више различитих културних дешавања, али је мали број таквих. Тешко је генерализовати заинтересованост за одређену врсту програма. Дешава се да су за једно књижевно вече претесне просторије, да зе наки филм нема довољно места за све заинтересоване, да се за концерт неке групе врати публика јер нема више места. Постоје и обрнуте ситуације, тако да се пре може говорити о заинтереосваности за одређене програме у зависности од теме, актуелности, популарности извођача, као и медијске пажње. Може се говорити о заинтересованости одређеног круга људи за филмске пројекције, књижевне програме, концерте као и о великом броју младих укључених у рад фолклорног ансамбла, академског позоришта или књижевног клуба.

14

Индекс: Колико то што Крагујевац тренутно нема ниједну биоскопску салу утиче на посећеност вашим филмским пројекцијама иако су оне пре свега тематске?

Марковић: Филмски програм у СКЦ-у имају своју традицију и требало је времена да се избори за своју публику. Успео је у томе у време док је биоскоп „Шумадија“ радио, јер циљ студентског биоскопа никад није била тржишна утакмица, поготову што не располаже ресурсима за тако нешто, већ те пројекције имају пре свега информативни и едукативни карктер – васпитавање и образовање филмске публике. Наравно да је недостатак биоскопа посебна тема, али се није нешто специјално одразио на повећање броја посетилаца у студентском биоскопу управо из наведених разлога – филмови у СКЦ-у немају првенствено комерцијалну ноту.

Индекс: Да ли се планира инвестирање у неку биоскопску салу у будућности?

Марковић: Филмске пројекције у СКЦ-у нису пре свега једина програмска делатност, тако да инвестирање у изградњу биоскопске сале, посебно у времену беспарице, може да буде само леп сан. Поготову што СКЦ нема своју салу и има просторних проблема у реализацији неких програма јер се највећи број програма, попут филмских пројекција, књижевних вечери, предавања, позоришних представа и осталог одвија у „Кутији шибица“ подрумској просторији на ПМФ-у површине 70-так квадрата. Једна вишенаменска сала, наравно и биоскопска, би сигурно допринела већем броју квалитетнијих и разоврснијих програма, али за тако нешто је потребна пре свега подршка више чинилаца и наравно финансијска средства којих у овом тренутку нема.

Индекс: Који простор сматрате да је најактуелнији за културна дешавања?

Марковић: Не бих истицала неки простор као најактуелнији јер сваки од њих има своје посетиоце. Мој утисак је да су за младе људе сада примамљиви нови алтернативни простори који се користе вешенаменски, али СКЦ не заостаје својом АРТ кафе галеријом и Кутијом шибица. Конкурентност СКЦ-а се заснива управо на разноврсности и квалитету понуђених програма.

Индекс: Кава је сарадња СКЦ-а са студентским организацијама?

Марковић: Када смо пре три године успоставили сарадњу са студентским организацијама очекивали смо интезивније укључивање и ангажовање самих студената, спремни да прихватимо и реализујемо сваку добру идеју. Сарадња се међутим, у већини случајева своди на техничку подршку око неких програма студентских организација, од чега у сваком случају не бежимо али мислимо да се свакако може много више. Потребно нам је више повратних информација о интересовањима студената што је за сада изостало. До сада смо имали најплоднију сарадњу са студентима ФИЛУМ-а и представницима студентске асоцијације.

Ана Ђелић

(Не)култура у Крагујевцу

ПодсетИ Ме штА то беше бИоскоППитање које младе Крагујевачане често мучи, јесте „Где вечарас изаћи?!“. Људи који квалитетно

желе да искористе своје време везани су за „медијско бомбардовање“ разним политичким емисијама и бројним варијантама „Великог брата“. Лоша изградња стратегије културне политике

која је деценијама присутна у земљи, не заобилази ни наш град.

Слаткоречива и наизлед истинита обећања о децентрализацији културе, дала су овакву слику у Крагујевцу: затворени биоскопи, позориште у коме врло ретко наилазимо на гостовања и непостојање балетских представа. Изузев ретких примера, Крагујевчани су у позицији да осећају жеђ за било којом врстом културних догађаја. Када је реч о опери, дуготрајно чекање на икакав помак најзад је „уродило плодом“. Труд студената и професора одсека за соло-певање, Филолошко-уметничког факултета, дало је нашем граду две веома значајне опере. Прва изведена српска опера (1903.), је опера „На уранку“, Станислава Биничког. Компонована је у духу романтичарске традиције у националном контексту.Веома често, и када се појаве историјска освртања наилазимо само на неколицину истинских заљубленика у публици. Међутим, премијера ове опере у Крагујевцу која је била почетком новембра 2007. године, имала је велики оџив суграђана. Прави пример оспоравања фразе у којој „културних догађаја увек има, али никада нема довољно публике“. Друга опера коју су Крагујевчани имали прилике да виде, јесте „Тајни брак“ (1792.), Доменика Чимарозе. Ово је његова најпопуларнија комична опера која говори о незгодама двоје младих, услед њиховог тајног венчања. У оваквим типовима неизоставан је и комичан бас који је отац главне протагонисткиње и који жели да венча ћерку, не знајући да је она већ удата. Појављује се и стара тетка, заљубљена у мужа своје сестричине, која је у време настанка опере значила новину у њеној историји. „Тајни брак“ је у Крагујевцу премијерно изведен у Књажевско–српском театру новембра 2009. године. Проблеми везани за адекватан простор у коме би се изводила музичко–сценска дела, извођењем опере су донекле премошћени када је у позоришту “скинуто” неколико редова гледалишта у партеру. Нада која нам је уливена, макар и овако адаптираном сценом, била је кратког даха. Иако је нормално да град који је привредни, политички и просветно–културни центар Шумадије, поседује макар једно место у коме би извођења поменутих облика била могућа, видимо да и на наше скромне жеље немамо реакцију надлежних. Остаје отворено питање о (не)моћима да се помогну овако велики пројекти, суделовању институција културе, о гостовањима некада активних уметника из Србије, као и могућностима и жељи градских власти да ће улагати средства у културу.

15

Још интригантније и све чешће постављано питање везано је за крагујевачке биоскопе. Присећања ради, напоменимо само да је Градска дворана “Шумадија”, још пре две године у склопу Дома омладине. Како се наводи из саопштења репупличке инспекције, због небезбедности Градске дворане “Шумадија”, али и биоскопа “Пионир” ови објекти су затворени. Иако је требало о проблему расправљати само са становишта културног недостатка у нашем граду, морали смо да упијамо и понешто од скромних и сладуњавих вербално – политичких сукоба. Док су се коалициони

партнери у градској власти међусобно прозивали за много шта, подстакнути “првоаприлском петицијом” ми ћемо се и даље питати која су нам то гигантска средства потребна да би биоскопи поново почели да раде? Можда енормна у односу на она која су уложена у “Ђурђевдански крст” на самом улазу у наш град?! Док се ова питања не реше, требало би да будемо задовољни што ови објекти нису приватизовани, и да се надамо да ће бар неко увидети важност да Град Крагујевац поседује бар једну биоскопску дворану.

Катарина Лазаревић

Изложба слика „Девојчице“

„Девојчице“напуниЛе Дом омЛаДине„Mi design“ је нова робна марка коју потпуисују уметнице Милена Ђурић и Ивана Николић. Оне

су у Галерији Дома Омладине средином априла Крагујевчанима представиле несвакидашњу изложбу назива „Девојчице“, на којoj су присутнима презентовале поред слика и уникатне

хаљине, ташне, обућу и аксесоар.

„Mi design“ је најновија робна марка настала као продукт две крагујевачке уметнице, Милене Ђурић и Иване Николић, које су желеле да оплемене наше тржиште занимљивим и оригиналним стварима. Милена Ђурић (31) је дипломирани дизајнер текстила са Факултета примењених уметности у Београду, док је Ивана Николић (29) дипломирани графички дизајнер са крагујевачког Филума. Обе се активно баве сликањем и осликавањем предмета. Како истичу, оне се познају већ пет година, али идеја за сарадњом се недавно јавила када су увиделе да иако раде одвојено, њихове слике јако личе. Средином априла у кафеу Галерије Дома Омладине представиле су Крагујевчанима своју прву несвакидашнју заједничку изложбу слика, одеће, обуће, ташни и осталих уникатних предмета, под називом „Девојчице“. Сви који нису присуствовали свечаном отварању, које је уз коктеле, пригушено светло и живу музику доста подсећало на журку, имали су прилику да то надокнаде до средине маја.

16

Индекс: Изложба носи назив „Девојчице“, зашто баш тај назив и шта је била инспирација за ову изложбу?

Mi design: Изложба се зове “Девојчице” јер су инспирација девојке и њихова емотивна стања која исказујемо бојом и самом сликом. Наше слике су веселе и колоритне јако, ви на њима видите само весела лица, љубав и драго нам је да су сви људи који су дошли на изложбу имали такав утисак, што значи да смо успеле да пренесемо поруку.

Индекс: Приметно је да ваше слике толико личе да је готово неприметна разлика, да ли сте једна на другу утицале током рада и одакле толика сличност?

Mi design: Нас две радимо одвојено, неке слике су настале пре саме идеје да заједно излажемо. Просто нам је такав израз и хтеле смо да пренесемо поруку да треба бити позитиван иако у животу није увек баш тако.

Индекс: Од када датира ваша сарадња, тачније од када постоји „Mi design“?

Mi design: “Mi design” је наша нова робна марка.настала оног момента када је и настала идеја да заједно радимо. Желеле смо да направимо нешто необично, да они који желе да изгледају другачије могу и да понесу нешто потпуно уникатно. Све наше ствари су ручно осликане или су на њима делови са слика пренети путем дигиталне штампе. Ташне су посебно осмишљене у виду необичних облика невиђеним до сада. Слично је и са хаљинама, као и обућом.

Индекс: Имате ли потенцијалних купаца и која је ваша циљна група?

Mi design: Наша циљна група су наравно млади али и они који се тако осећају. Ми ћемо и даље радити на иновацији модела, 15. маја у ноћи музеја у Галерији Дома Омладине желимо да изненадимо суграђане једном уникатном и помало лудом венчаницом. Планирамо да на јесен буде још уникатних ствари - шалова , капа, капута и осталог, тако да ће моћи да виде и тако нешто. Наши модели моћи ће да се купе, наравно, после ове изложбе неколико ташни, хаљина и слика је резервисано тако да је продаја почела.

Индекс: Изложба у Дому Омладине је била помало неспецифична уз музику и амбијент који је подсећао на журку, да ли вам је то био циљ?

Mi design: Идеја и јесте била да не буде класична изложба, већ да буде више као журка, просто да се људи задрже и да мало дуже уживају у уметности. Хвала Богу да је и било тако. Све је испало како смо планирале и пресрећне смо због тога.

Индекс: Колико сте задовољне заједничком сарадњом и шта планирате за у будуће?

Mi design: Пресрећне смо што смо се нашле и што толико тога имамо заједничког. Наша сарадња ће и те како потрајати јер планирамо да се ово настави. Уложиле смо сву љубав и енергију у то. О даљим плановима не бисмо пуно да говоримо,планирамо наравно још изложби ван Крагујевца. Драго нам је што ја наша изложба имала толиког одјека да и даље радимо ташне, одећу и обућу по наруџбини.

Индекс: Колико вам је студирање графичког дизајна и дизајна текстила помогло у данашњем бављењу тим послом?

Mi design: Студирење и те како помаже, просто сазнате неке ствари које не знате ако сте самоуки и које никада можда нећете наћи у књигама. Ту се срећете са људима различитих размишљања и различитог начина рада. Много тога учите и сазнајете, наравно ту су и професори који употпуњују све то.

Индекс: Савет који бисте дале будућим студентима који планирају да упишу Примењену или Ликовну уметност?

Mi design: Они који препознају да имају таленат и љубав према томе треба да пробају да упишу факултет уметност. Наравно поред талента је рад јако битан и морају да науче да препознају своју околину и да им понуде нешто ново и несвакидашње. У сваком случају не смеју да одустану.

Ана Ђелић

17

Најчитанија издања

Књиге су поново у моди!Знамо да је тешко наћи слободног времена за читање током спремања испита, ипак за истинске

заљубљенике сазнали смо које су то листе најчитанијих књига протеклог лета.

Топ 10 листа најактуелнијих издања крагујевачких књижара изгледа овако:

1. Чекај ме – Пјеро Дељи Антони, Стyлос Арт2. Окорела земља чуда и Крај света – Харуки Мураками, Геопоетика 3. Исповести – Момо Капор, Партенон4. Константиново раскршће – Дејан Стојиљковић, Лагуна 5. Потрага за Атлантидом – Енди Мекдермот, Стyлос арт6. Залажем се за лаж – Ана Радмиловић, ВБЗ7. Амор портено – Ивана Кузмановић, Лагуна8. Тајна магнета срца – Ридигер Сахе, Лагуна9. Тајна – Ронда Берн, Ренде 10. Рам за твоје срце – Србислав Миленковић, Евро

1. Како бисте се осећали да пуким случајем, у локалној антикварници, нађете књигу која садржи сцену из најважнијег дана у вашем животу? Ви то никада никоме нисте причали, а аутор књиге вам је потпуно непознат. Главну јунакињу Микол ће потрага за тајанственим писцем одвести у прошлост, у преломно пролеће њене младости. Игром судбине, нагло и без објашњења, прекинута је тек започета романса. Дуж обала језера Комо и кроз живописне пределе Тоскане, овај савремен, динамичан и оригиналан љубавни роман, пун непредвидих обрта, одвешће вас до испуњења сна у делу “Чекај ме”.

2. “Окорела земља чуда и Крај света” је задивљујући спој сајбер-панка, кафкијанске фантазије, детективских романа и митске грађе. У роману се наизменично смењују две паралелне приче са елементима научне фантастике. Уз мајсторски осликане ликове Калкулуса, Читача Снова и Сенке, средствима која као да су примеренија другим медијима, филму и стрипу, Мураками гради ликове луцкастог и генијалног професора, његове буцмасте привлачне седамнаестогодишње унуке опседнуте пинк одећом и склоне разговорима о сексу, подземних чудовишта, библиотекарке, а међу њима смешта и Боба Дилана, Лорин Бекол, као и читаву плејаду књижевника, музичара и филмских стваралаца.

3. Капорове ”Исповести” у исти мах су и права аутобиографија и аутобиографски роман. На странице свога животописа – о породици, детињству, школовању у Сарајеву и Београду, о почетку књижевног и сликарског рада и живота, о наглашеној идеолошкој и историјској драми кроз коју је последњих деценија, заједно са својим народом, пролазио и он сам, Капор је унео и један измишљени женски лик, који

удопуњује целу причу.

4. Према легенди, клинови којима је Исус Христос био прикован за крст нестали су након Његовог васкрсења. Један је уметнут као део у круни, други је стављен на врх копља, а трећи је претопљен у сечиво мача. Онај ко буде имао у поседу ове три ствари завладаће светом. Иста легенда каже да се трећа света реликвија налази на Балкану, на југу земље коју потреса грађански рат, у граду где је рођен Константин Велики. У пролеће 1939. Хајнрих Химлер поклонио је Адолфу Хитлеру мапу са уцртаних шест праваца у којима би требало да се крећу истраживања древне аријевске прошлости. Мач за којим Хитлер толико жуди налази се испод темеља српског града Ниша, у

збирци оружја означеној као “Константиново раскршће”.

5. Авантура, трилер и мистерија на путу ка највећој светској тајни икада постојећој. Легенда о изгубљеној цивилизацији још увек живи. Крије ли Атлантида тајну која може заувек уништити човечанство, сазнајте у књизи “Потрага за Атлантидом”.

6. У књизи “Залажем се за лаж” налазе се одабрани текстови бесмртног глумца Зорана Радмиловића према избору његове ћерке Ане. Књига је настала док је она самовала као новинар на Косову, где се стално враћала исчитавању књижице о оцу коју је написао Душан Прелевић као и Зоранових дневника.

7. У роману “Амор портено” Нађа није само књижевни лик у коме оживљавају пишчеве идеје, она је огледало живота, сведочанство о бескрају уметничке инспирације, емотивним лавиринтима, као и напорима да тамна страна личности остане скривена. У покушају да поништимо супротности у нама, поништавамо истину о себи. То болно сазнање као свакодневно искушење, носи сваки од ликова овог романа.

18

8. У вашем животу ништа се не догађа случајно. Сви догађаји узроковани су космичком снагом која нас све повезује. Она одлучује да ли ћемо се срести или не. Она је узрок свега што осећамо и начина на који се понашамо, и од ње зависи хоће ли нам се догодити љубав. Ако разумете ту снагу и свесно је усмеравате, у свој живот ћете привући управо оне људе и догађаје за којима чезнете. “Тајна магнета срца” открива нам знање о мистериозној моћи зрачења и привлачења која делује у свима нама и усмерава наш живот.

9. “Тајна” не нуди готове рецепте, али вам открива путеве и пречице како да потпуно овладате својим животом и својом судбином. Циљ ове књиге никако није да вас мења или поправља, већ да вам пружи радост кроз коју ћете научити да волите сваки део себе и да вас научи да поштујете сваки тренутак који вам је дат да га проведете на овој изванредној планети. Тек када то научите, научићете и како да пружите радост онима који вас окружују.

10. Књига “Рам за твоје срце” показује како су о љубави, најјачем и најлепшем осећању које човек поседује певали највећи песници света.

Уколико овде не нађете нешто за вашу душу, предлажемо вам још неке књиге са листе топ 10 Лагуниних издања: “Ловац на змајеве” и “Хиљаду чудесних сунаца” Халеда Хосеинија; “Љубав је ушетала”, Марисе де лос Сантос; “Султан у Палерму”, Тарик Алија; “Ајнштајнова девојка”, Филипа Сингтона; “Драги Џоне”, Николаса Спаркса или “Колибу” Вилијема Пол Јанга. Ако вам се пак ни то не свиди ту је и листа најактуелнијих Платонових издања: “Гордијев чвор”, “Читач” и “Викенд” Берхарда Шлинка; “Таоци”, Сандре Петрушић; “Кад је Ниче плакао” и “Лечење Шопенхауера” Ирвина Јалома или “Писма Данилу Кишу”, Филипа Гајића. После напорних испита пружите себи одушка читајући неку од књига, али овога пута по вашем избору!

Ана Миловановић

Актуелни филмови

УживАјте У пАУзАМА УчењА!Сви знамо да је добар филм право решење за поправљање расположења, и идеалан начин да

направите паузу у учењу. Због вас смо сазнали који су то најактуелнији и најгледанији филмови.

Овако изгледа топ листа 10 најбоље котираних филмова по зарадама на америчким благајнама:

1. “Страва у Улици брестова” (“A Nightmare on Elm Street”)2.“Како да дресирате свог змаја” (“How to Train Your Dragon”)3. “Ноћ за памћење” (“Date Night”)4. “План Б” (“The Back-up Plan”)5. „Крзнена освета“ (“Furry Vengeance”)6. „Губитници“ (“The Losers”)7. “Борба Титана” (“Clash of the Titans”)8. „Ударац у дупе“ (“Kick-Ass”)9. „Смрт на сахрани“ (“Death at a Funeral”)10. „Океани“ (“Oceans”)

1. “Страва у Улици брестова” је најгледанији филм почетком маја у америчким биоскопима. Ако вам се назив чини познатим, нисте погрешили, базиран је на чувеном филму страве Веса Крејвена из 1984. године. 25 година касније у биоскопе стиже нова прича иконе хорор филмова Фредија Кругера, серијског убице који помоћу рукавице са четири сечива убија људе у њиховим сновима. Потомци мештана малог града којима се Фреди свети сигурни су само док не утону у сан. Лик Фредија Кругера у најновијој језивој улози тумачи Џеки Ерл Хејли. Режију потписује Самјуел Бајер, док остале улоге тумаче Руни Мара, Томас Декер, Келан Луц, Кајл Галнер, Кејти Касиди и Кони Бритон. За љубитеље хорор филомова ово ће бити право освежење.

2. “Како да дресирате свог змаја” је филм који нам стиже од студија који је донео “Шрека”, “Мадагаскар” и “Кунг фу панду”. Ова анимирана авантура смештена је у митски свет снажних Викинга и змајева, а заснована је на књизи Кресиде Кауел. У средишту приче је викиншки тинејџер, Хикап, који се не уклапа у своје племе и његову дуговечну традицију херојског убијања змајева. Хикапов свет ће се окренути наглавачке када се сусретне са змајем који ће изазвати и њега и остале Викинге. Филм је режирао Крис Сандерс, а гласове главним јунацима позајмљују Џеј Нарушел, Џерард Батлер, Америка Ферера, Џона Хил и други.

19

3. “Ноћ за памћење” је комедија редитеља Шона Левија. Главне улоге тумаче комичари Тина Феј и Стив Карел, док су поред њих ту и Марк Валберг, Тараџи П. Хенсон, Мила Кунис, Лејтон Мистер, Кристен Виг, Марк Руфало и Џејмс Франко. Стив Карел и Тина Феј су Фил и Клара Фостер, пар из Џерсија који покушава да унесе мало промене у свој досадни брачни живот. Гламурозна вечера у ексклузивном ресторану на Менхетну делује као прави начин да се ноћ проведе без породичних проблема, али ако некоме украдете резервацију, проблеми могу постати много већи. Невешти уцењивачи, полицајци са обе стране закона и секси обавештајци претвориће њихову вечеру у потпуно невероватну ноћ коју сигурно никада неће заборавити.

4. “План Б” је романтична комедија којом се Џенифер Лопез враћа на велика платна, али и жанру у ком има највише успеха. Лопезова игра Зои, жену у касним тридесетим, која је одлучила да не може више да чека на “господина правог” и због све веће жеље да постане мајка одлучује да се у тај посао упусти сама. На дан када је заказала вештачку оплодњу Зои упознаје Стена, кога игра згодни Алекс О’Лахлин, младић који има све идеалне особине које она очекује од мушкарца. Дајући све од себе да та веза опстане, а у исто време кријући прве знаке трудноће, Зои прави гомилу грешака и тако Стену шаље помешане сигнале. Када коначно одлучи да све призна Стену, добија савим неочекиван одговор - он све прихвата и обавезује се на равноправно учествовање у припремама за порођај. Прави тест њихове везе долази када обоје схвате да не познају тако добро једно друго изван хормонског хаоса и редовних лекарских прегледа.

5. “Крзнена освета” је узбудљива анимирана породична комедија у којој се Ден Сандерс, млади амбициозни грађевински инвеститор при покушају градње суочава са јединственом групом побуњеника - локалним становницима шуме који не желе да њихов дом буде уништен. Предвођене невероватно лукавим ракуном, животиње спречавају изградњу и уче Дена о штетности човековог уништавања животне средине. Само део глумачке екипе чине Рики Гарсија, Брендан Фрасер, Мат Прокп и Брук Шилдс.

6.“Губитници” представља адаптацију Вертиго ратне стрип серије истог имена. Овај акциони филм је режирао Силваин Вајт , док у њему играју Џефри Дин Морган, Зои Салдана и Крис Еванс. Пет чланова специјалних снага САД тима су послати у боливијску џунглу на претрагу и уништење мисије. Елитни тим се налази на мети издаје која потиче од стране моћног непријатеља познатог само под називом Макс. У борби против њега, групи се придружује и лепа оперативка Ајше.

7. “Борба Титана” је митска фантазија која говори о коначној бици за моћ у којој се надмећу људи са краљевима и краљеви са боговима. Али, рат између богова би могао да уништи цео свет. Персеј, кога игра Сем Вортингтон, је син богова одгајан као човек. Он покушава да заштити своју породицу од Хада, осветољубивог Бога, поџемља кога брилијантно тумачи Ралф Фајнс. Будући да нема шта да изгуби, Персеј предводи опасну мисију како би спречио да Хад одузме моћ Зевсу (Лајам Нисон) и пренесе пакао на земљу. Са групом храбрих ратника, Персеј креће на опасни пут дубоко у забрањени свет. У борби са демонима и зверима, он једино може да преживи ако прихвати своју божију природу, изазове судбину и сам створи будућност. Питање је једино да ли ће Персеј изабрати да се бори као човек или као Бог. Резију потписује Луи Летерие а главне улоге тумаце Сем Вортингтон, Лајам Нисон, Ралф Фајнс, Дени Хјустон, Џема Артертон и Медс Микелсен.

8. “Ударац у дупе” филм редитеља Метјуа Вона је америчко-британска копродукција заснована на истоименом стрипу Марка Милара и Џона Ромите Џуниора. Вон је и продуцирао овај филм заједно са Бредом Питом а учествовао је и у писању сценарија заједно са Џејн Голдман. Филм нам доноси причу о једном сасвим обичном тинејџеру - Дејву Лизевском, који једног дана одлучује да постане суперхерој иако нема никакве специјалне моћи нити физичку снагу. Њему ће се ускоро придружити храбра групица ентузијаста која ће оформити прави тим за борбу против хулигана и нарко-дилера. Главне улоге у филму тумаче Арон Џонсон, Кристофер Минц-Плас, Клои Грејс Морец, Марк Стронг и велики љубитељ стрипова - Николас Кејџ.

9. “Смрт на сахрани” је комедија у којој је приказан урнебесни дан где се покушаји једне америчка породице да се достојанствено опрости од свога члана претварају у прави фијаско. Импресивну глумачку поставу предводе Крис Рок, Мартин Лоренс, Зои Салдана, Дени Гловер, Питер Динклиџ и Трејси Морган. Филм је режирао Нила Лабјута и римејк је истоимене британске црне комедије из 2007. године, док је сценарио као и за оригинал написао Дин Крејг.

10.“Океани”је Дизнијев филм урађен у популарном 3Д формату, који ће вам пружити незаборавно опуштање и одвести вас у до сада невиђене морске дубине.

Саветујемо вам и да обавезно погледате неке од филмова који су недељама пунили светске биоскопе. Наш предлог су у првом реду филмови са гомилом специјалних ефеката, фантастичном камером, фотографијом, сценографијом, као и глумачком поставом. Уживајте у једном од чудесних светова

“Алисе у земљи чуда”, будите део незаборавне авантуре “Робин Худа” кога у најновијем оставрењу игра Расел Кроу, у мистериозној екранизацији ваше омиљене игрице повешће вас “Принц Персије”. Бар на кратко заборавите на књигу и постаните део неког другог света у коме ће вам помоћи “Аватар”. Можда бисте пре да уживате у мјузиклу „Девет“ са некoм од најлепших глумица и певачица, или једноставно погледајте неки од наших осталих предлога, међу којима су: “Два пандура”, “Затворено остврво”, “Не заборави ме”, “Дан заљубљених”, “Када си у Риму”, “Непобедиви” или “Вила зубић”. Ана Миловановић

20

ЗАБАВА

Летње авантуре

ИГРАЈТЕ МУШКИ ИЛИ НЕ ИГРАЈТЕ УОПШТЕ!Вероватно вам се догодило да се већ првог дана летовања заљубите до ушију. Психолози

објашњавају да је то нормално, јер опуштена морска атмосфера буди хормоне среће и задовољства. Ипак не очекујте превише када вас по повратку са седмог неба ухвати носталгија.

Љубав за једну сезону Да ли је срце једина незаштићена територија на годишњем одмору и зашто

је чест епилог бројних летњих авантура „сломљено срце”. Уживали сте у чарима лета, али не очекујте превише од партнера кога сте претходног дана упознали на плажи.

Већ данима зурите у екран свог мобилног телефона надајући се да ће на њему осванути писамце које ће растерати све кишне облаке из ваших очију, прелиставате албум фотографија са летовања препун слика на којима се две силуете спајају у сутону неког рајског летовалишта? Можда управо распремате кофере са летњег одмора потајно се надајући да ћете наставити авантуру налик онима које се описују у љубавним викенд романима? А можда већ данима тешите своју неутешну пријатељицу која се, у пакету “са” бронзаним теном и ниском корала око врата, са летовања вратила и “са” – сломљеним срцем.

Када почне сезона летњих одмора чини се као да неки сезонски Купидон женама одузме сву рационалност и оне почну да се понашају онако како би сваки мушкарац пожелео. Скидају наочаре двоструке диоптрије којом иначе посматрају мушкарце и уместо њих стављају ружичасте наочаре. Досадне и куртоазне разговоре претварају у конверзацију са шармантно двосмисленим

тоновима, после првог коктела на плажи пристају на флерт са морским „галебовима”, након две чаше шампањца прихватају позив за плес мистериозног незнанца, а након трећег пића отићи ће у ноћ са особом којој на челу пише – Донжуан.

Брза љубав као брза хранаИ док је већина дама опсесивно водила рачуна да кремама високог заштитног фактора одбрани сваки милиметар своје коже од

погубног утицаја сунца и да сламнатим шеширима широког обода заштити своје увојке, срце је остало једина незаштићена територија на годишњем одмору. “Стручњаци за душу”, међутим, упозоравају да љубави које се роде испод сунцобрана на плажи имају исти ефекат као и брза храна – заврте вам памет, конзумирају се брзо, а после тога вас дуго гризе савест.

Скоро свака дама која одлази на летовање у сингл варијанти у кофер обично спакује и маштарије да ће баш на плажи упознати неког принца на белом коњу. Али, пошто се ретким срећницама живот одвија по сценарију Дизнијевих бајки, већина њих заврши са „рестловима” из свите недостижних принчева, а непроспаване ноћи испуњене питањима „да ли ће се јавити” обично се понесу као најболнији сувенир са путовања. Због чега нам заљубљивање иде тако лако од руке када побегнемо са градског асфалта и сместимо се у песковито наручје неког летовалишта?

Велики број жена у свом свакодневном животу избегава емотивну блискост из страха да не буду повређене. У потрази за успехом и симболима тог успеха оне све своје време жртвују на олтару каријере и ступају у површне емоционалне односе који не угрожавају њихову посвећеност том циљу. Из њихове визуре морске авантуре изгледају као згодно решење које имају исти ефекат као и екстази пилуле – изазивају еуфорично расположење, подижу ниво самопоуздања и самопоштовања, не стварају зависност и не представљају увод у вечите дилема као што је: „Шта ако се заљубим, па неко некога повреди...”. Међутим, проблем са „викенд-дрогама”, баш као и са морским авантурама јесте у томе што нас „увлаче” у виртуелну стварност и само је питање времена када ћемо постати циничне, огорчене и разочаране”, објашњава Маја Антончић, психолог и психотерапеут.

21

Ограничен рок трајања Фатална привлачност морских коктела, тридесет у хладу и очи боје лаванде, опевана

је у стиховима безбројних летњих канцона, а свесни да летње љубави имају ограничени рок трајања у њима обично уживамо 101 одсто. Идеја да прецизно знамо ког се датума завршава наша летња романса подгрејава илузију да нећемо патити када осване тај дан у календару. Летње авантуре су, са емоционалне тачке гледишта, синонимне фестивалом самбе – празник у коме сва чула уживају, а анонимност и пролазност дају тим везама посебан енергетски набој. Међутим, пад са седмог неба на земљу, односно на асфалт свакодневице може да буде веома болан.

Будући да мали број жена поседује тајну формулу која гарантује добру забаву, сачувано достојанство и осећај задовољства, психолози дамама дају неколико савета како да се понашају у летњим романсама ако не желе да се цела авантура заврши у сузама, а један од првих гласи – играјте мушки или не играјте уопште! Ограничите своја очекивања и немојте да се понашате као да сте у вези – обоје сте слободни и не можете од њега очекивати да вас третира као принцезу и да се интересује да ли сте лепо спавали упркос зрну грашка које је Андерсен заборавио под вашим душеком. Потрудите се да не размишљате наглас о томе како би било лепо да заједно дочекате Нову годину и уздржите се од процене да би се сигурно свидео свим вашим пријатељицама. Када се вратите са летовања немојте га звати, ни гњавити и-мејловима, СМС порукама, а поготово не фејсбук предлозима. Ако буде имао потребу да освежи памћење на лепе тренутке проведене са вама – сам ће се јавити!

Крагујевачки ноћни живот

А где ви излАзите?Крагујевац има доста локала различитих музичких понуда, већина их је смештена у Главној

улици, док су други на самој периферији града. Представљамо вам само неке од њих.

Крагујевачки ноћни живот је прилично разнолик умногоме зависећи од музичких афинитета, начина облачења омладине, као и простора који им највише одговара. Морамо признати да се за сваког може наћи по нешто, и да скоро сваки локал има своју добро познату и виђану клијентелу. Не делује ли нам ова прича помало стереотипно и досадно? За неке вероватно да, иако се други оштро противе овој констатацији. Ипак није ово главни проблем са којим се млади Крагујевчани срећу. Пре ћемо наилазити на жаљење за неадекватним „финансијским поседом“ као битним предусловом за ужитак у било каквој ноћној понуди.

Иако на новој локацији, кафе „Немам Ве Де“, ради сваког дана. Уторком су организоване караоке, а четвртком гостује бенд „Странци“, док се петком и суботом, млади могу забавити уз домаће и стране рокенрол хитове. На питање шта младе привлачи да у овом локалу остају да раних јутарњих часова, добили смо занимљиве одговоре:Урош (студент, 24 године): „Првенствено излазим због добре музике, али и због прелепих девојака, које су симбол нашег града. Уз све то, целокупна атмосфера ми одговара, јер су сви људи насмејани и позитивни, не узимајући у обзир разлог таквог њиховог стања.“Маја (студент, 22 године): „Ретко који локал који ради после поноћи, негује домаћи рок. Првенствено излазим због музике, али се и моје друштво веома често овде окупља. Немам предрасуде када су у питању народњаци, али када већ могу да бирам, пре бих провела вече овде него у некој фолкотеци. Понуда је шаролика, тако да свако има могућност да буде тамо где му највише одговара.“ Овај локал је карактеристичан по градацијски добро осмишљеној музичкој концепцији. Посебно викендом, све што се више приближавамо дану, све нам се више остаје, слушајући стари, добри домаћи рок.Ако се упутите низ Главну улицу и застанете негде на средини, не можете олако проћи, а да вас не заинтригира „кога, или шта има у Гету ?“. „Гето“ је један од ретких локала у нашем граду, који има дугогодишњу и континуирану популарност.Веома занимљива чињеница ја да он, и поврх тога што пролази кроз разне социјалне и политичке промене, и дан данас не мења свој „изглед“. У садашњем јеку надасве „напуцаних“ локала прикладног амбијента у коме све трешти од Јелене Карлеуше и Цеце, треба имати на уму да је веома тешко опстати. Мишљења која подразумевају финасијску пропаст, уколико се не уклопите у „глобално село“,

22

дуготрајним постојањем „Гета“, дефинитивно „падају у воду.“ Посматрајући локале из оваквог угла, закључујемо да је најбитнија одредница при изласку музика, али и људи који долазе у такве локале. Место које не само викендом, већ и радним данима пружа могућност да уживо чујемо најразличитије музичке жанрове, почев од блуеса, преко роцка, попа и многих других, је свакако цафе „Twist“. Интересантан је по томе што окупља људе различитих генерација, тако да када изађете петком или суботом, стичете утисак као да се сте управо купили најновији број „Политикиног забавника“, око кога се окупила читава породица. Неизоставно је да ћете се „побити“ око тога да први прочитате новоизашли број. Тако је и са налажењем места у овом локалу. Морате добро да се организујете, да изађете на време, па да ухватите позицију на којој можете неометано да саслушате свој омиљени бенд.

Кафић сличан овоме је и „Тresor“. Најпосећенији је лети, због могућности окупљања више људи у великој башти, на отвореном. Музика која се „негује“ овде је разнолика, углавном домаћи или страни поп, популарнија названа „МТВ музика“. За оне који имају дугогодишњи стаж излажења по Крагујевцу, „Тресор“ значи место на коме ће се свакако наћи сви пријатељи и познаници, поготово сада када је и део некадашњих верних присталица „Академије“ њеним трансформисањем у фолкотеку, прешау управо у „Трезор“ немајући избора. То такође значи да на места попут „Твиста“ и „Трезора“ углавном излази „омладина“ преко 25 година.Ако бројну посећеност погледамо са аспекта целокупне понуде у нашем граду, видећемо да Крагујевчани напросто жуде за добрим свиркама и пријатним амбијентима. Ако је тако, парадоксално је што се велики број „рокерских кафића“ завидног стажа, веома брзо претворио у места где се негује турбо-фолк. Само нека од њих су „Академија“ и „Sub Club“. Не подсећају ли вас таква места на инсерте из видео-спотова, поготово оних из деведесетих година, у којима се успешно промовишу неморалне идеје, фаворизује насиље и истиче веома лак пут до стицања богатства? Да ли је могуће да је овај „културни феномен“, начин размишљања и кодекс понашања, до те мере укорењен, да је напросто постао неуништив на нашим просторима?

За крај вам представљамо откровење летње идиле, кафић – ресторан „Ораницу“ која се налази на шумаричком језеру. Отворена је пре годину дана и за то време добила је завидан углед. Позната је по томе да у тамо излазе „градске фаце“, тачније сви они који су се после дугогодишњег тумарања по разним локалима ужелели нечег новог. Једина мана је удаљеност за све оне који не располажу неким превозним средством. На огромној тераси, погледа на језеро, уживаћете у звуцима неких од најопзнатијих српских и страних бендова, углавном поборника поп музике, осим када су у питању тематске вечери, какво је рецимо „Куба“ вече.Остаје нам да вам по полагању испита пожелимо да изаберете локал по својој мери и частите себe једним доообрим изласком до раних јутарњих сати, после свега није ни битно где, већ са ким и уз какву музику. Ма шта да вас чини срећним! Уживајте!

Катарина Лазаревић

23

Слободан Стојановић, Кепа, бубњар „Смака“

КаКо бубањ КажеЈедан од најбољих бубњара бивше Југославије сматра да су на изградњу његовог музичког

стила највише утицали “Битлси”. Тренутно је најактивнији у својој школи бубњева али истиче како и даље: “ништа није лепше од бине”!

Слободан Стојановић – Кепа је један од ретких музичара на српској музичкој сцени који није пао у заборав и чија ће појава, аутентичан звук и изграђен стил остати урезани у памћење више генерација овдашње публике. Не постоји бубњар у српској популарној музици на кога он, бар мало, није имао утицаја. Рођен је 1951. године у Краљеву, а од 1971. године живи и ради у Крагујевцу.

Индекс: Да ли су у време када сте почињали да свирате, бубњеви били популаран инструмент?

Кепа: Да, почео сам интензивно да слушам музику када су Битлси били популарни и то ме је тотално привукло, не само мене већ и целу моју генерацију. С’ обзиром да потичем из музичке породице, то је малтене било неминовно.

Индекс: У којој мери су идеје времена шездесетих и седамдесетих утицале на изградњу Вашег музичког стила

Кепа: Све утиче од самог почетка, од Битлса па на овамо. Увек су постојале фазе великих рок група и музичара појединачно који су направили неки помак, и то се тачно осети. Самим тим кад пратимо такве неке ствари и ми напредујемо. Једини начин у то време је био што смо музику слушали преко радија или ако неко има понеку плочу, али смо генерално били доста ускраћени што се тога тиче.

Индекс: Колики утицај je имаo Ваш имиџ?

Кепа: Имиџ се можда најбоље ствара када дође спонтано. Човек је једноставно природно такав а поготово за бубњара није био нешто посебно битан. Лично нисам много размишљао о томе већ о музици, о мом свирању, да што више напредујем и стварам свој музички имиџ.

Индекс: Најдужи период Ваше каријере је везан за групу „Смак”. Када и како је дошло до идеје о оснивању групе?

Кепа: Имам осећај да је ту Бог умешао прсте, сложио коцкице да се ми окупимо из три околна града, Крагујевца, Краљева и Чачка. Нашли смо се у Крагујевцу јер су у то време, после Београда, ту биле најбоље игранке. То су биле једине праве музичке забаве уживо које су захтевале да се за сваки наступ „скине” по нека ствар, али смо изводили и неке своје композиције. До сарадње је дошло тако што смо се прво упознали Точак и ја, па је од нас двојице све и потекло. Ми смо почели ’71., после су нам се прикључили Зоран и Борис, а Лаза Ристовски је дошао ’74.

Индекс: У песми “Домаћи задатак” са албума “Црна дама”, имате јако запажену соло деоницу. У којој мери је она одсвирана чисто технички, а у којој је импровизација?

Кепа: Размишљао сам да та моја соло партија буде у контексту композиције, тачније да више буде аранжмански. Тако да сам цео први део соло партије искомпоновао, направио сам ритам који расте део по део. Други део је импровизација, али не тотална, да би то био увод у наставак песме.

Индекс: Каква је ситуација на концертима?

Кепа: На концертима је било другачије. Први део кренем исто као на плочи а импровизација траје дуже, јер је концертна свирка нешто где публику мораш да анимираш. Често сам употребљавао и брзину да би на један атрактиван начин заинтересовао публику.

Индекс: За најбољег бубњара у Југославији проглашени сте 1977. године, колико Вам је значило ово признање?

Кепа: То годи у сваком случају, јер је у то време било доста јаких група и музичара појединачно. Мој став је да у музици нема најбољих. Мислим да је мерило то што сам у тој години урадио, али то није само моја заслуга, већ заслуга целе групе. Јако сам поносан, лепо је када си у врху, али ми је ипак највеће признање када моје колеге то кажу, када кажу стручњаци. Ипак бубњар најбоље разуме бубњара.

Индекс: Да ли сте успели да неке Ваше музичке идеје остварите онда када сте основали групу „Цвеће”?

Кепа: Нисам могао да се изразим музички на бубњевима у „Смаку”, већ само инструментално. Са том групом сам хтео да направим нешто ауторски. „Цвеће” је за мене било изазов, да се окушам и на том пољу. Мислим да сам успео. У суштини волим реге музику

24

због бубњева, а у то време се погодило да је почела нека „New wave” музика, где је подлога био реге. У то време су настали „ЕКВ”, „Шарло акробата”, али мени је та музика тада личила на поп, па сам чисто хтео у том смислу нешто да урадим. Било ми је много теже, јер сам ја ипак бубњар и увек ми је била потребна нека помоћ. С’ обзиром на чињеницу да сам имао јако добре сараднике око себе, пружена ми је прилика а и задовољство да се покажем и као аутор.

Индекс: Да ли Вас више привлачи педагошки или извођачки рад ?

Кепа: Ништа није лепше од бине. Сав тај труд око медија и имиџа јесте да би музичар изашао на бину и свирао, а то је најлепши тренутак. Ипак, то што у том моменту одсвираш, без обзира да ли је добро или лоше, не можеш да вратиш. Када смо у студију и када одсвирамо без грешке, то понекад нема душу. Атмосфера у песми је јако битна и то се одмах осети, као што се десило песмом “Улазак у харем”, која је у првобитној верзији одсвирана са неким пропустима. Но, године пролазе, и све ређе свирам уживо, што ми је јако жао, али је зато ту моја школа бубњева.

Индекс: Како данас функционише Ваша школа бубњева, а како је функционисала у време када сте били активан извођач?

Кепа: Моја школа траје већ тридесетак година и деведесет посто бубњара из Крагујевца је прошло кроз њу. Међутим, сада је другачије. Људи ипак више зову и долазе када си активан и актуелан у медијима. Можда ће више ученика бити ако се поправи економска ситуација, јер и то доста утиче на рад. Та школа сада функционише чисто из неког мог задовољства, јер ипак желим да оставим неко наследство иза себe.

Катарина Лазаревић

Moдa

РуКавИце- детаљ КојИ не ИзЛазИ Из модеУколико желиш да останеш примећена током посебних прилика неће бити довољно да будеш

тек дотерана и елегантна. Детаљи су врло битни, по њима си препознатљива и што је најбитније другачија. Рукавице ће ти дати додатну дозу мистериозности која ће привући свачију пажњу!

Историјат рукавица датира још из праисторијског времена. Носили су их први пећински људи како би се заштитили од хладноће, а тадашњи изглед био је најсличније данашњим зимским рукавицама са издвојеним палцем. Њихова употреба проширила се након норманских освајања и енглеским двором. Племство је током XII века носило рукавице као посебно обележје. Углавном је њено бацање противнику у лице значило изазивање на двобој. Такође се сматрало тешком увредом уколико би један мушкарац другог симболично „ишамарао“ рукавицом. Временом оне постају незаобилазан део одевања уз хаљину, тако да се ниједна отмена жена енглеског племства није могла појавити без њих, поготово током владавине краљице Елизабете I. Касније оне бивају приступачне и обичном, а не само „дворском“ народу. У XVI и XVII веку рукавице су биле претерано украшене, коришћене су све врсте тканина и детаља попут: чипке, свиле, сатена, коже, платна, украсног веза, карнера, а неке су биле чак и обрубљене мноштвом драгуља. Међутим током наредног века поново је завладао минимализам а предност је дата практичној примени. У XVIII веку најзад је решен и проблем величине. Пошто су се правиле ручно, морао се пробати велики број рукавица, како би се пронашла баш она која одговара. Најзаслужнији за модернизацију њиховог кројења, као и за израђивање по величинама свакако је Француз Хавиер Јоувин, после кога је свака куповина била далеко једноставнија. Данас у мору различитих дезена и стилова у могућности си да изабереш баш оне које ти одговарају. Чини се да рукавице никада нису ни излазиле из моде. Уколико желиш да оставиш добар утисак, сада је прави тренутак! Ако се определиш за непогрешиву комбинацију „мале црне хаљине“ или било које друге елегантне тоалете, савршено ће ти пристајати дуге сатенске или чипкане рукавице. Тржиште је преплављено сатенским, док продавнице оскудевају у чипканим рукавицама, тако да све оне даме које поседују мамине или бакине црне дуге или кратке рукавице од најфиније тадашње чипке су у највећој предности. Ако си баш ти та срећница, не устручавај се да их искористиш и током посебних прилика, какво је апсолвентско вече или било која друга манифестација. Уколико пак не нађеш чипкане, и

сатен ће учинити своје. Такође за све припаднице популарног „sexy urban look-a“ постоји најшира понуда кратких и дугих рукавица са затвореним или отвореним прстима, углавном израђених у кожи, али и у многим другим материјалима и дезенима. Сиве, црне, црвене, у комбинацији коже и карнера, сатенске, чипкане или било које друге, биће главни хит. Било да желиш чизме и рукавице у којима ћеш изгледати као да си иза локала паркирала мотор, или да си у дугој црној хаљини и рукавицама попут Одри Хепберн, битно је да се ти у томе добро осећаш, да не претераш са детаљима и што је набитније ДА СИ ТО ТИ!!

ана Ђелић

25

Мода

Мушки шаловиПоново је “cооl” да мушкарци носе мараме, шалове или ешарпе. Тај детаљ може да “зачини”

целокупну одевну комбинацију. Холивудски лепотани попут Бред Пита или Џонија Депа вратили су у моду ове модне детаље. Они га носе јер тиме показују своју креативну страну, а

остали припадници јачег пола их копирају јер верују како познати знају што раде.

Без обзира на годишње доба, шал или ешарпа свезани око врата су припадницима јачег пола постали важни једнако као женама високе потпетице.

Историја ношења шалова сеже у стари Рим, али римски племићи нису их носили да би се заштитили од зиме, већ од прљавштине. Преузели су их из блискоисточних колонија, гђе их и данас носе да би се у пустињама заштитили од песка. Римљани су их носили око врата или за појасом, а израђивани су углавном од вуне и свиле. Римљанке су их развиле у прави модни додатак, носивши их преко рамена и главе, како се овај тренд задржао и до данашњих дана..

Данас се шалови и даље израђују од свиле, вуне, кашмира, али и многих синтетичких материјала. Прохладна јутра и кишни дани идеални су за топао и удобан шал, док и у врелим летњим ноћима он може бити савршен детаљ. Ипак и код избора шалова треба обратити пажњу на неке детаље, као што су боја, дезен или материјал. Од украсних свилених до топлих вунених, палета

ових украсних додатака заиста је разнолика па их морате ускладити са својим стилом. У сваком случају, дезен и боја не смеју бити пренападни, сем уколико вам то није предуслов. Најидеалније су земљане боје минималних мотива, који ће вам одговарати у готово свако комбинацију, било да је реч о спортској, кежуал или формалној.Откривамо вам понешто и о каректеру мушкарца који се да наслутити путем начина ношења шала.

1.) Елегантни чворШал или ешарпа који су класично свезани, тако да је шал пребачен око врата, са једним делом провученим кроз други, одају утисак лажног гламура. Мушкарци који овако везују шалове желе да нагласе да су шармери и да лако заводе. Тако носи шал рецимо Дејвид Бекам.

2.) Стара школаЈедноставно пребачен шал преко капута данашњи су мушкарци преузели од некадашњих џентлмена. Он открива како се мушкарац који га носи нада да ће му шал склизнути са капута и да ће даље наставити без њега. Другим речима, он није прихватио овај тренд већ му је тај модни додатак поклонила лепша половина. Овако носи шал Бред Пит, вероватно на наговор Анђелине Џоли.

3.) Шал у стилу провалникаКомбинација у којој се истиче само део главе који вири из вунених набора требало би да одаје утисак рањивости, односно да наведе некога да пожели да таквој особи упути један велики загрљај. Другим речима, ради се о фолирантима, какав је рецимо Џад Лоу.

4.) Уметничке душеМушкарци попут сексепилног Џонија Депа носе мараму или шал како би нагласили свој став према облачењу и животу. Поента таквог ноншалантно обешеног шала или мараме је рећи свету да их није брига за моду и оно што диктирају стилисти јер они носе оно што им се свиђа и уживају у својој слободи.

Уколико сте пак љубитељ одласка на фудбалске утакмице, онда је за вас појам шала нешто сасвим друго, будући да су навијачки шалови у бојама омиљеног клуба један од гласвних реквизита на трибинама. Тренд ношења навијачких шалова кренуо је из Енглеске почетком XX века, а разлог је логичан – провести 90 минута на фудбалској утакмици, на влажној и прохладној енглеској клими

није нимало пријатно, па су се фанови досетили како се заштитити од зиме, а ипак задржати имиџ навијача. Данас готово да нема фудбалског клуба који нема шал у својим бојама па чак и ако се ради о клубовима из тропских земаља. За коју год комбинацију да се одлучите знајте да ћете бити у тренду и ове јесени!

ана Ђелић

26

Козметика

ИзаберИ руж по својој мерИСвакога дана наносите кармин, а да ли сте се икада питале, како је он заправо настао и од чега је првобитно био сачињен? Мукотрпна еволуција која траје више од 5000 година, омогућује вам да

данас уживате у свим његовим благодетима!

Незаобилазан додатак свакој дамској торбици је савакако руж за усне. Данас је он доступан и у најширем могућем спектру боја, па свака припадница лепшег пола може наћи онај по њеном укусу. Ипак, то није одувек било тако.

Према историјским подацима, први кармин настао је чак далеке 3500.-е године пре Христа, у доба древне Месопотамије, где су жене на усне наносиле прах полудрагог камења. Египћанке су комбинацијом јода, брома и морских трава добијале корално црвену боју усана, док је у исте сврхе коришћена и кана. Најпознатија међу њима, краљица Клеопатра, да би добила загасито црвену боју усана, ишла је до те мере да је за њено постизање мешала смесу од иситњених мрава и кармин буба. Тек од XVI века, руж добија на већој популарности уз његово пропагирање од стране краљице Елизабете I и почиње да се производи од природних састојака, какви су пчелињи восак и биљно уље. Ипак током XIX века владавине краљице Викторије, кармин доспева на зао глас и бива тотално забрањен. Сама краљица га је сматрала вулгарним оруђем завођења које користе искључиво проститутке. Током светских ратова поново долази до његове употребе у антиратне сврхе, да би коначно све већим ширењем филмске индустрије предвођене холивудским гламуром кармин дефинитивно стао и остао на трону целокупног make up-а.

За најпознатију боју ружа, и даље се сматра црвена, а за њу је свакако најзаслужнија Коко Шанел која ју је произвела још давне 1924.-е, па се та боја и данас зове „Шанел црвена“. Крајем 1940.-их усавршен је патент металне тубе ружа за усне, са ротирајућим делом погодним за руковање, који се у истој техници прављења користи и данас.

Док су се ранијих година даме ограничавале на сужен спектар боја ружева, које су се углавном сводиле на нијансе црвене, данас је у производњи онолико боја колико се и замислити може. Такође у употреби су матирани, седефасти, хидрантни, као и дуготрајни и водоотпорни ружеви, о којима су припаднице претходних епоха могле само да сањају. Подразумева се да због специфичне боје усана, неће свим дамама пођеднако стајати све нијансе, зато вам препоручујемо да пре наношења кармина усне премажу балзамом а потом и течним пудером - како би се прикрила њихова природна боја. Обавезно се саветује да се потом целе усне исцртају одговарајућом оловком, преко које ће тек доћи кармин. Ово омогућава да се добије жељена боја ружа, и да се због подлоге у виду оловке за усне, која не сме бити од једне до две нијансе тамнија од њега, боја задржи дуже на уснама. Многе гламурозне звезде данашњице, кармин свртавају у сам врх наношења шминке, и пре се одлучују за истицање усана него очију. Некада пагански обичај, данас неизоставни део шминкања, евидентно је да је кармин кроз векове био и остао један од главних адута женског завођења, на које мушкарци никада не остају равнодушни!

ана Ђелић

„прИроднИ Изглед“Ухватиле сте себе како нетремице зурите у мали екран када се појаве гламурозне, „природно“

лепе наше и стране глумице, очајавајући зашто баш ви нисте тако заносне и „без шминке“?! Грешите! -Откривамо вам мале тајне великих шминкера!

Тајне шминкања данас су познате већини жена. Ипак, не тако ретко отме нам се уздах видевши прелепу глумицу на телевизијској реклами, која нам делује да је скоро без шминке. Управи тако, лаицима телевизијске диве изгледају „скоро“ ненашминкане, па се често дешава да студенткиње у паузама учења, буквално падају у очај пред њиховом несвакидашњом „природном“ лепотом. Реалност је тотално другачија, природан или популарно назван „natural look“ је управо онај који се постиже уз највеће количине шминке, па с’ тога не дајте се заварати!! Још су глумице немог филма биле „нафракане“ у највећој мери, а изгледале су сасвим „природно“. Данас је ситуација драстичнија, па да би се добио „натурал лоок“ потребно је велико умеће познатих шминкера. Као подлога се користи обична или чешће тонирана крема на коју се наноси течни пудер али без уља - будући да се недостатком уља у пудеру избегава нимало репрезентативно сијање лица. Коректором се прекривају подочњаци као и остале неправилности. Преко течног пудера иде онај у праху или камени пудер како би се тотално закамуфлирало лице и онемогућило његово сијање. Руменило је кључно приликом сваког шминкања. Оно се наноси на цело лице чиме се добија „природан“ и „здрав“ изглед, а највише на јагодице и предео са спољне стране очију.

27

Саветујемо вам да нанесете руменило и на врат и деколте – сигурно не желите да вам глава изгледа као да не припада вашем телу! Седефаста или матирана бела сенка наноси се на цео очни капак, као и испод њега, а по завршетку шминкања очију неизоставно ју је нанети на сам почетни угао ока. Преко седефасте сенке потребно је нанети ону у беж боји, како би се прилагодила тену и изгледала као да је ни нема. Седефастом оловком за очи углавном се исцртава доњи капак, док уколико желите да их нагласите, црним алајнером можете исцртати горњи. Маскара за волумен или дужину трепавица наноси се на крају после чега долази до исцртавања обрва тамно сивом или браон оловком.

На крају се волумен усана постиже наношењем оловке за усне у природним нијансама преко које иде прозирни сјај максималног волумена. Уколико би девојке у „кућној радиности“ испробале ове мале тајне великих шминкера, многе од њих би без сумње могле стати раме уз раме са звездама малих екрана. Процените и саме патите ли за тим да изгледате попут Камерон Дијаз или победнице „natural look“ трансформације Дебре Месинг (Грејс из популарне серије Вил & Грејс).

Ана Ђелић

Мушки пАрфеМиСпремили сте се за вечерњи излазак, идете до факултета, или желите да одете до града са

ортацима на пиће, не заборавите да ставите парфем! Давно је прошло време када су мушкарци сматрали да је лепшем полу много привлачнији мирис мушког зноја помешан са дуваном или

задахом пива, а да “праве мушкарчине” никада не миришу на парфем. Многе представнице лепшег пола ће вам потврдити да су биле заведене управо мирисном нотом мушког парфема.

Историја парфема сеже још у античко доба, у коме се веровало се да се употребом парфема постаје сличан божанствима. Интересантан је податак да се становници Версаја нису често купали. Уместо сапуна, користили су парфеме и козметику. У средњем веку црква је осуђивала алхемичаре, који су важили за произвођаче парфема. За време владавине Луја XV двор је назван “двор парфема”, а дворани су били обавезни да сваког дана употребљавају други парфем. Царица Жозефина трошила је богатство на егзотичне мирисе, а сам Наполеон имао је навику да наноси колоњску воду. Модерне парфимерије појављују се у периоду од 1860. до 1900. године, а крајем прошлог века индустрија се усмерава ка потребама клијентеле из средње класе. Тада се појавио и први парфем са синтетичким састојцима, што је веома важно јер се данас све више природних састојака као што је, мошус, из хуманих и етичких разлога замењује синтетичким. После рата, парфимисање постаје свакодневни ритуал и тако је остало до данашњих дана. Педесетих година XX века појавиле су се и прве тоалетне воде за мушкарце. Они почињу да користе и мирисе који нису повезани с ритуалом бријања, па настају прави мушки парфеми Креатори парфема често воле да кажу да је мирис “невидљиви портрет особе која га носи”. Са парфемима је исто као и са одећом - носите оно што одговара вашем тренутном расположењу. Научници се слажу да парфем, осим надражаја чула мириса, може да изазове психолошку реакцију у мозгу, како особе која га носи, тако и њене околине. Уколико стављате парфем искључиво због сопственог ужитка, нанесите га само на ручни зглоб.

Уколико желите да Ваш мирис осети и Ваша околина, нанесите га и на друге пулсне тачке, а поред ручног зглоба, најбоља места за то су подручје иза ушију, врат, рамена и унутрашња страна колена. Топлота вашег тела емитоваће мирис током целог дана. Пазушна јама није место за наношење парфема, довољно је да буде чиста и уредна, а за то место се препоручују редовна хигијена и антиперспиранти. Када кренете у куповину, обавезно поведите и лепшу половину. Јер, колико јој се парфем може допасти, толико јој може бити и одбојан. При одабиру имајте на уму да се јачи, тежи парфеми носе зими, док су нешто свежије ноте резервисане за пролеће или лето. Такође, водите рачуна да се јаки парфеми носе увече, за изласке, и да њих никако не би требало да стављате у току дана, како не бисте “угушили” колеге. Треба знати и да су сви лаки летњи мириси прављени тако да се краће задржавају на кожи. Зато се ови мириси и наносе неколико пута дневно, рецимо, то би биле колоњске воде са мирисом лаванде, лимуна, мандарине или орхидеје. Уколико још нисте нашли свој омиљени парфем, ево неких предлога:

28

1.) Прави избор за вас може бити опробани Calvin Klein, или VERSACE Blue Jeans. Уколико нисте склони експериментисању пробајте класичан мирис за мушкарце CARTIER Decleration, или CHRISTIAN DIOR Homme.

2.) Уколико сте млади, или се тако осећате размислите о GIVENCHY P neo homme, VERSACE pour homme, или елегантном и секси мушком парфему ГИОРГИО GIORGIO ARMANI Black Code.

3.) Модерним представницима јачег пола намењен је и MOSCHINO uomo, док мушкарци од акције могу пробати ароматичну мушку тоалетну воду GIVENCHY Blue Label.

4.) Љубитељима фитнеса, који живе у духу неге свог тела, можда ће се допасти YVES SAINT LAURENT Body Kouros.

5.) Прави класичан мушки, истовремено сензуалан и енергичан је и LACOSTE Homme.

Никако не покушавајте да непријатне мирисе само прикријете парфемом, резултат ће бити катастрофалалан! Парфем увек стављајте на чисту кожу. Знаћете да Вам парфем заиста пристаје, када га Ви не осећате, а околина вам говори да лепо миришете.

Aна Ђелић

Холивудске звезде

Господин и ГоспоЂа БранГелина се не разводеУз безброј расправа и криза, Анђелина и Бред су и даље заједно. Ускршње празнике провели

су у Сарајеву и Будви, а таблоид који је раширио информације о њиховом раскиду завршиће на суду!

Да је Анђелина Џоли слаба на филмске партнере зна се одавно. Још током снимања „Хакера“ 1995.-е године заљубила се и удала за колегу Џонија Лија Милера. На самом венчању, носила је црне кожне панталоне и белу мајицу, на чијој је полеђини сопственом крвљу исписала име свог вољеног. Пар се већ током наредне године раздвојио, а коначан развод уследио је 1999.-е. Те године снимајући филм „ Контролори лета“, заљубила се и већ наредне године и по други пут удала за знатно старијег партнера Билија Боба Тортона, коме је то био пети брак. Током боравка у Лас Вегасу, Били јој је купио јефтин сребрни веренички пстен, после ког је уследила церемонија венчања на којој је Анђелина овога пута изгледала пристојније, носећи уместо црних кожних панталона фармерице. Познато је и да су око врата имали огрлице са међусобном крвљу, као и велике крваве записе

изнад брачног кревета. Током 2001.- е године, Анђелина је постала Уницефов амбасадор добре воље, и почела да обилази сиротишта земаља трећег света, дошавши на идеју да усвоји дете. Билију се та замисао уопште није допала, што је био главни разлог њиховог развода 2003.- е године. Позната глумица је сама усвојила прво дете, данас седмогодишњег Медокса пореклом из Камбоџе и одгајала га уз помоћ мајке. После развода у Вијетнаму је усвојила Пакса који је петогодишњак, а касније из Етиопије и Захару, којој је четири године. Бред Пит се женио само једном, од 2000.-е до 2005.-е био је у браку са Џенифер Анистон, коју је оставио због Анђелине. Пар се те године упознао на снимању заједничког филма „Господин и госпођа Смит“ и већ током наредне године добили су прву биолошку ћерку Шајло, а потом и близанце – дечака Нокса Леона и девојчицу Вивијен Маршелин. Постојале су многе шпекулације о томе да се пар тајно венчао и то на имању Бредовог пријатеља Џорџа Клунија, међутим оне никада нису потврђене. Анђелина Џоли је у међувремену постала права пожртвована мајка, какву себе раније није могла ни замислити. Многи сматрају да је већим делом то Бредова заслуга, који важи за прилично „стабилног“ мушкарца, спремног да већ четири године истрпи сваки њен хир. Крајем прошле године процуреле су информације да се најпознатији холивудски пар разилази. Као један од разлога наведена је Анђелинина жеља да усвоји још једну етиопљанску девојчицу, њене константне промене расположења, одбијање хране, непрекидно иницирање свађа, као и последња изјава да не сматра да је верност кључна за везу. Чинило се да је ово била кап која је прелила чашу, што је навело британски таблоид „News of the world“ да крајем јануара први објави како се славни пар растаје, а потом одбије да било шта демантује. Цео случај завршиће на суду, будући да су Бред и Анђелина одлучили да познати таблоид туже, потврдивши јавности да су и даље заједно.

ана Ђелић

29

Холивудске звезде

РобеРт Патинсон - ПаРаноичан вамПиР алеРгичан на женски Полни оРган

Уколики си и ти једна од вишемилионских обожаватељки Роберта Патинсона, сигурно ће те изненадити чињеница да млади вампир не води рачуна о својој хигијени, од обожаваоца је

добио тежак паничан поремећај, а последња у низу изјава му је она да је „алергичан на вагине“!

Роберт Патинсон је енглески двадесетчетворогодишњи глумац и музичар. Пре глуме, бавио се и манекенством. Као млад био је висок и имао женску лепоту која је била изузетнао тражена, али пошто је прешао осамнаесту и добио на мужевности понуда је било све мање, па се посветио глуми, а будући да свира клавир и гитару, и музици – коју сам копмпонује. Глумео је у једном наставку Хари Потера, али светску популарност стекао је екранизацијом романа Стефани Мајер „ Сумрак“ и „Млад месец“. Баш када је решио да се одрекне глуме и врати за родни Лондон, агент му је уговорио аудицију за „Сумрак“. На сцени га је дочекао кревет са Кристин Стењарт у њему која је већ добила улогу Беле Свон. „Одрадио“ је љубавну сцену и отишао кући да се разочарано пакује за Енглеску, када је добио позив да су га одабрали за улогу младог вампира Едвадра Кулена између хиљаду потенцијалних глумаца. Тада креће његова планетарна слава коју није могао ни да замисли, нити јој се надао, што доказује податак да је на снимању „Сумрака“ имао једног, а на снимању „Младог месеца“ чак 25 телохранитеља, и поред којих је тражио собу без прозора. Из Енглеске су му дошли сестра и најбољи друг, међутим ни то му није помогло, па је по завршетку филма букванло био на корак од нервног слома, јавности признавши да је параноичан. Екипа са снимања се са друге стране жалила како он смрди на сету, на шта је он одговорио да је тачно да не води претерано рачуна о хигијени, а и из Лондона је пре пар година пошао са једном торбом ствари – јер има само неколико комада одеће која му се свиђа, а које због непрестаног путовања не стиже редовно да пере. То изгледа није сметало магазину „GQ“, који га је прогласио најбоље обученим мушкарцем 2010.-е године. Свакако најинтересантнија је његова последња изјава са фотографисања за магазин „Details“, на ком су манекенке биле готово наге. Пошто је провео више од седам сати са њима, фрустрирано је изјавио: „Стварно мрзим вагине!! Тачније алергичан сам на њих!“. На питање да ли има девојку и да ли је у вези са колегиницом Кристен Стјуарт, Роберт је одговорио негативно, додавши касније да му је најприснија веза она коју је оставарио са својим псом! Најпознатији светски вампир је само у претходној години зарадио 18 милиона долара, а увршћен је и у топ 10 најсексипилнијих глумаца 2008.- и 2009.-е године од стране магазина „Peopele“ и „Glamour“. Будући да ни ми са ове стране малих екранa не осећамо његов непријатан мирис, остаје нам да се сложима са њима, а ако је већ један Џорџ Клуни пуних 18 година могао да дели постељу са својим прасетом, што бисмо замерили Робу на псу?!

ана Ђелић

30

Холивудске звезде

Џони Деп - најсексипилнији глумац по Други пут међу србима

Глумац који се прославио улогом Едварда Маказоруког, наставивши свој шарм да користи и при завођењу хиљаде жена у улози Дон Хуан де Марка до неодољивог гусара Џека Спероуа у трилогији „Пирати са Кариба“, чак и као крволочни Свини Тод у истоименом филму, никако

нас не оставља равнодушним. Зато и не чуди што га је по други пут магазин „People“ прогласио најсексипилнијим мушкарцем који је управо овог јануара боравио у нашој земљи!

Џони Деп (46), званично најсексипилнији мушкарац 2009. године, као и 2003. и сам је изненађен овом ласкавом титулом, коју су поред њега два пута понели једино Џорџ Клуни и Бред Пит. Деп наводи како уопште себе не види као “sеx symbol” и да и даље мисли да је то шала, будући да је он “зависник од књига”, како себе назива, а не светски заводник. Најпопуларнији гусар 21. века, чијим венама тече крв Немаца, Француза, Ираца, али и Чироки Индијанаца, средином јануара посетио је по други пут Србију. Први пут је боравио овде далеке 1992. године током ФЕСТ-а, где је у београдском клубу “Академија” неочекивано засвирао панк са “Партибрејкерсима”. Ове године пажњу је посветио трећем међународном фестивалу Кустендорф на Мећавнику, где је добио и своју статуу у природној величини, и задржао се три дана. Главни “кривац” за његов долазак свакако је режисер, Емир Кустурица, кога за Депа веже блиско пријатељство дуго скоро двадесет година. Џонија су на Мећавнику дочекали трубачи из Гуче, а он се потрудио да научи да игра коло, уз омиљену му ракију “дуњу”. Своје одушевљење Кустендорфом није крио, а радо је давао и аутограме и интервјуе. Није непознато да се сјати гомила естраде када холивудски глумци долазе у нашу земљу, па су поред личности из света филма, културе и политике, на Мећавник похрлиле и поједине народне певачице, међу којима су Тања Савић и Данијела Вранић, са намером да и оне упознају најсексипилнијег мушкарца на свету и оставе утисак. Упознале га јесу, док јачи утисак тешко да су оставиле, будући да је на питање шта га чини срећним, глумац кратко одговорио : ”Моја породица”, где многим дамама свакако није место. Џони Деп и омалена француска глумица и певачица, Ванеса Паради заједно су од 1998. године. Своју везу нису крунисали браком који највероватније не сматрају предусловом складног заједничког живота. Имају двоје деце, ћерку Лили Роуз Мелоди Деп (10) и сина Џона Кристофера Депа III (7). За 2011. годину планира се завршетак снимања филма “Туриста” у ком су главне улоге додељене управо Депу и најпознатијој холивудској заводници, Анђелини Жоли. Будући да ово филмско остварење обилује сценама секса, нису занемарљиве шансе да се управо њих двоје “боље упознају” током снимања. Тачно је да ни Анђелина није слободна, као и да се Џонију његова дивља партнерка нарочито не допада због начина живота који је водила, међутим то је исто говорио и Бред Пит током снимања филма са њом, а шта се десило, сви добро знамо!

ана ђелић

31

Холивудска дешавања

САНДРА БУЛОК НАЈПЛАЋЕНИЈА ГЛУМИЦА У ХОЛИВУДУ

Иако је у свом приватном животу имала пуно потреса, Сандра Булок је ипак у протеклој години глумица која је зарадила највише новца. Како извештава Форбс магазин, она је од јуна 2009. до

јуна 2010. године зарадила невероватних 56 милиона долара!

Сандра Булок (46) у свет глуме улази почетком деведесетих година, а филмовима као што су “Мис тајни агент” и “Фатална несрећа” постаје једно од најзвучнијих холивудских имена. Најуспешнија година у њеној каријери до сада је била 2009-а, када њени филмови “Све о Стиву”, “”Веридба” и “Мртав угао” постају блокбастери и остварују велики комерцијални успех. Поред Оскара, Сандра за филм “Мртав угао” добија и Златни глобус за најбољу главну глумицу и Награду Удружења глумаца. За филм “Веридба” номинацију за Златни глобус као и неколико номинација за МТВ награду, док за “Све о Стиву” добија Златну малину и вече пред доделу Оскара, титулу најгоре глумице на планети. Средином 2010. била је у жижи интересовања због бројних приватних проблема али и због велике зараде, која је израчуната на 56 милиона долара. Сандра се због тога нашла у многим популарним статистикама: проглашена је за најутицајнију холивудску звезду, жену 2010. године, најплаћенију глумицу на свету, модну икону, а највеће изненађење била је Форбсова листа 100 славних, на којој је препозната као осма најмоћнија јавна личност. Године 1996. и 1999. од стране магазина People бива изабрана за једну од 50 најлепших особа на планети. На Форбсовој листи 100 највећих глумаца свих времена Сандра Булок заузела је 58. место. Оно што је општепознато је да су многе глумице изгубиле свој приватан живот, али и своје дотадашње везе и бракове, одмах по добијању Оскара за најбољу женску улогу. Чини се да се клетва Оскара понавља и у случају Сандре Булок. Сандра је била верена са глумцем Тејтом Донованом, са којим је била у вези четири године. Забављала се и са фудбалером Тројом Ејкменом, музичаром Бобом Шнајдером и са колегама Метјуом Меконахијем и Рајаном Гослингом. Од 2006. до 2010. била је у браку са мотоциклистом, Џесијем Џејмсом. Глумица се пре пар месеци нашла у центру секс скандала, који је окончао њен брачни живот. Реч је о томе да се иностраним таблоидима обратила девојка која је тврдила да је са Сандриним супругом имала аферу, док је позната глумица била одсутна снимајући филм “Мртав угао” за који је и добила Оскара.Девојка бројних тетоважа, која се зове Мишел Мекги, а надимак јој је Бомба, тврди да је била у вези са Сандриним супругом, Џесијем, скоро годину дана. Џеси Џејмс је професионални моториста и заљубљеник у тетоваже, којих има прилично на свом телу. Мишел каже да му се она и свидела, јер је њен стил мало билижи Џесију него што је то у случају углађене Сандре. Више него причљива Мишел, је открила и да је Џесија звала Ванила Горила, а тај надимак је, како она каже, заслужио због “обдарености”.Након дуже изолације од медија и јавног света, крајем априла Сандра се појавила уз две велике изјаве, због којих ју jе магазин Peoeple ставио на насловну страну, а њена признања објавио као ексклузивна вест. Булокова је за познати магазин обелоданила да је поднела развод од Џесија, а да је сада у фази усвајања трогодишњег тамнопутог дечака. Најплаћенијој самохранј мами на свету изгледа да тренутно не смета самоћа. “ За скоро сваки филм у ком сам играо, партнерка је могла да ми буде и Сандра, јер се сви сценарији за главну женску улогу прво шаљу њој. То је невероватно”, каже глумац Бен Афлек коме се једном и посрећило, 1999. године у филму “Силе природе”. Глумица тренутно снима филм “ Прегласан и невероватно близу “, а партнер јој је Том Хенкс.

Ана Ђелић

32

Холивудска шапутања

10 НАЈВЕЋИХ СЕЛЕБРИТИ ТАЈНИСвет познатих личности увек крије тајне. За неке смо сигурни да су истина, а неке су у

међувремену од трача постале прави урбани митови. Шта је заиста тачно, а шта не, закључите сами!

1. Силвестер Сталоне снимио порно филмКаријера легендарног глумца отпочела је порно филмом “Парти код Кити…” на тему групног секса!

2. Сестра Џека Николсона је у ствари његова мајкаЈедан од највећих холивудских глумаца Џек Николсон рођен је 1936.године. Историја његовог рођења је права тема за шпанску серију. Отац, о коме Николсон до данас ништа не зна, оставио је своју трудну супругу месец дана пре порођаја.

Мајка девојке, која је радила као стриптизета у једном од ноћних клубова, решила је да помогне ћерки и чува њеног сина. Дечаку никада нису рекли ко му је права мајка и све до свог тридесетог рођендана он је рођену мајку звао сестром, а баку – мајком. О томе је Џек сазнао од новинара “Тime” магазина који му је шокантну вест саопштио за време интервјуа, 1974.године. У то време обе жене су већ умрле.

3. Дон Кинг убио двоје људиБоксерски менаџер којег називају Краљем бокса и Кумом америчког бокса, пре него што је постигао велики успех, убио је двојицу људи. Један од њих је био крадљивац којег је Кинг упуцао 1954. године и био ослобођен од стране суда. Други је био ситни, улични препродавац, који је Кингу дуговао 600 долара, а Кинг га је 1966. године тукао до смрти и у затвору провео свега четири године.

4. Винона Рајдер природна плавушаПозната америчка глумица која је неколико пута новинована

за Оскара, током своје целокупне каријере није се појавила пред публиком светлије косе, јер су је називали – “најсекси бринета Холивуда” и додељивали “бринетске” титуле. Нико и не помишља да је Винона у ствари – природна плавуша! Још као веома млада, глумица је одлучила да се офарба у тамнију боју и заувек остане бринета. Са природном бојом косе звезда се појавила само у филму “Едвард Маказоруки” са Џони Депом

5. Биолошки отац Никол Ричи је играч из групе Лајонела РичијаЗвезда Никол Ричи, позната је не само као другарица Парис Хилтон и звезда ријалити-шоу програма, него и као ћерка легендарног Лајонела Ричија. Али Никол није рођена, него усвојена ћерка музичара. Истина је да је биолошки отац Никол био играч у групи Лајонела Ричија и погинуо је када је ћерки било само 2 године. Мајка девојчице је била асистент Лајонелу. После смрти мужа, мајка девојчице се сагласила да Никол буде усвојена од стране Лајонела и његове жене Бренде Харви-Ричи, али је Никол остала у вези са својом рођеном мајком.

6.Џенет Џексон крила брачну везу 8 година.Позната америчка певачица Џенет Џексон је крила свој брак са музичким продуцентом Рене Елизондо Јр., током периода од осам година. Законити супружници су у јавности један другог ословљавали са “близак пријатељ”, покушавајући да сакрију брачну везу од оца Џенет, Џоа. Венчали су се 1991.године, а истина је изашла на видело када је Рене поднео захтев за развод, тражећи од своје тајне супруге целокупну имовину. На легендарној насловној страни часописа “Ролинг Стон” на којој је Џенет, њен супруг крије њене обнажене груди својим рукама.

7. Шарлиз Терон видела како јој мајка убија оцаЗаносна глумица јужно-афричког порекла једном је испричала да је била сведок смрти свог оца. Филмска дива, која је тврдила да је њен отац погинуо у саобраћајном удесу, признала је да је њена мајка убила оца на њене очи. Отац Шарлиз је био алкохоличар и једне вечери, када је будућа глумица имала 15 година, дошао кући под гасом и малтретирао њену мајку. Она га је убила у самоодбрани.

33

8. . Отац Тобија Мек Гвајера био пљачкаш банке “Човек-паук” је од најранијег детињства маштао да постане суперхерој и бори се против криминала. Кад је постао познат, Тоби је дуго скривао чињеницу да је његов отац Винсент 1993.године опљачкао банку и био две године у затвору. Али штампа је сазнавши истину, натерала Тобија да у интервјуу прокоментарише поступак свог оца.

9. Опра Винфри родила дете са 14 годинаПозната водитељка и најбоља “саветница” Америке, у младости је била веома проблематична – са 13 година је покрала уштеђевину од своје мајке, а у 14 година је постала мајка. Дете је убрзо умрло. Поверивши се другарици, будућа ТВ водитељка је рекла да никада није сазнала ко је уствари био отац њеног умрлог детета. После неуспешног материнства, Опра више никада није затруднела и није покушавала да роди дете.

10. Отац Вудија Харелсона био плаћени убицаПознати амерички глумац Вуди Харелсон, познат по улози у филму “Рођене убице”, шокирао је свет

признањем да је његов отац Чарлс био прави професионални убица. Он је умро у једном од затвора најстрожијег режима у држави Колорадо, због проблема са срцем, оставивши тројици својих синова затворске мемоаре. У њима је признао да је почетком 1960.година извршио десетине наручених убистава.

34

СПОРТ

КК „КГ Студент“

Ушли смо У ПрвУ Б лигУ!Ненад Танасијевић, апсолвент Економије и председник КК „КГ Студент“ наводи како је настао овај клуб, како данас функционише као и који је његов значај у академском грађењу младих

људи.

КК „КГ Студент“ је специфичан кошаркашки клуб у земљи кога чине студенти крагујевачког Универзитета. Клуб је настао на коренима репрезентације Универзитета која је 2007.-е године освојила треће место на европском универзитетском првентсву у кошарци, одиграном у Женеви. Годину дана касније по оснивању клуба па све до данас „КГ Студент“ бележи само три пораза, док су све остало победе од којих су многе и против екипа из виших рангова такмичења. Оснивачи клуба су Студентски парламент Универзитета, чији је председник Душан Алексић (28) и Универзитетски спортски савез, чији је председник апсолвент Економског факултета, Ненад Танасијевић (25), који нам је појаснио историју и структуру самога клуба.

индекс: Како је настао КК „КГ Студент“?

Танасијевић: У почетку је цела ова прича била заснована на ентузијазму, тачније позитивној енергији коју имају пре свега студенти. „КГ Студент“ је настао на основама универзететске репрезентације која је учествовала 2007.-е на универзитетском европском првенству у Женеви. Тада смо схватили да поседујемо потенцијал да можемо да изнесемо један подухват, какав је организовање кошаркашког клуба. У Женеви смо оставрили запажен резултат – освојили бронзу што је био огроман успех с’обзиром на реноме великих универзитета који су тамо учествовали. Крагујевац се први пут појавио на европској мапи и одмах на првом свом наступу освојио треће место на европском првенству, што је запажен резултат будући да ниједна наша репрезентација тада није имала бољи. Након неколико месеци постигли смо ранг више, а за две године прескочили три такмичења.

индекс: Ко је конкретно основао клуб?

Танасијевић: Клуб су основали Студентски парламент Универзитета где је председник Душан Алексић и Универзитетски спортски савез, на чијем сам ја челу. На основу европског првенства увидели смо да поседујемо организационе способности. Други разлог је био што се на крагујевачкој кошаркашкој сцени појавио простор за тако нешто. До тада је овде постојао само један клуб, „Раднички“, који је играо Прву лигу и доста слободних играча је било на тржишту, тако да смо успели да их све окупимо око једног истог циља а то је „КГ Студент“.

индекс: Како данас функционише клуб у смислу тренера и финансирања?

Танасијевић: Тренер је професионално ангажован, то је Зоран Савић. Што се финансирања тиче, клуб је основан на другарству, тако да нисмо имали стално финансирање. У почетку смо се организовали у својим редовима, правили смо журке и слично. Пре свега смо ишли на то да нашим играчима обезбедимо школарину, и данас је тако, а будући да смо достигли већи ниво финасирамо и стипендије. Доста другова са почетка се сада већ налази у организационом делу, а у тиму остају пре свега професионални играчи. Досадашњи труд је почео да се препознаје, сразмерно буџету града сада већ имамо неко стабилно финансирање. Такође имамо одређен број пријатеља и спонзора клуба који могу да нам помогну.

35

Индекс: Како град и Универзитет гледају на ваше успехе?

Танасијевић: Оно што је град препознао јесте да ми радимо на ангажовању деце од основне до средње школе, тако да ће и та деца када уписују факултете бити везана за наш клуб и наш град пре свега. Универзитет је увидео да радимо на његовој афирмацији као и на афирмацији града, да идемо на то да у клуб пре свега улазе млади људи не који раде, већ који студирају на неком од крагујевачких факултета.

Индекс: Колико има играча у клубу?

Танасијевић: На Ростеру екипе може се рећи да их има 40, од тога 26 сениора, а остали могу бити млађих категорија. Значи да екипа на терену броји 12 играча, то је 12 сениора, а ми имамо око 26 студената. Цео клуб броји преко 100 играча, ту спада сениорски клуб и две јуниорске селекције.

Индекс: Да ли бисте издвојили неког играча?

Танасијевић: Има ту бар 10-ак добрих играча. Ту су рецимо Марко Драшковић, Страхиња Вучелов, Ненад Павловић, Стефан Арнаут, Филип Лаловић, Немања Савић и други.

Индекс: Шта је са подмладком луба?

Танасијевић: Имамо две јуниорске селекције, једну кадетску и две школе кошарке. Када се све то сабере има их око 100, плус тренери и организација. Успели смо временом да добијемо и на масовности и у будуће ћемо радити на њој. Морам напоменути да се наша најбоља јуниорска селекција тренутно такмичи у јединственој Јуниорској лиги Србије, у којој је 12 јуниорских клубова на нивоу целе земље. Што значи да се наш клуб „КГ Студент“ такмичи са „Партизаном“, „Хемофармом“, „Новим Садом“ дакле клубовима који су у прволигашком рангу. Ми ћемо организовати и други тим који ће се састојати од рекреативаца нашег Универзитета, јер ми сваке године добијамо 3000 бруцоша, што је непресушан извор нових талената. Крагујевац окупља студенте из околних градова који могу да изнедре доста добрих играча, а ми желимо да им пружимо шансу пре свега кроз студентску рекреацију, а уколико се неко покаже добрим, ући ће у тим.

Индекс: Који су даљи планови?

Танасијевић: Средином априла гостовали смо на Златибору, где смо победом омогућили улазак у ранг више, тачније у Прву Б лигу. Ово нам је четврта лига по реду за непуне три године, мада се надамо да се ни овде нећемо зауставити. Поред тога и даље радимо на афирмацији клуба, на довођењу нових чланова, ангажовању и образовања младих људи, како кошаркашки тако и њиховог академског грађења. Овај спорт је заснован или на професионализму или на рекреативности, док у нашем клубу млади људи имају и једну и другу могућност .

Ана Ђелић

36

ТЕСТ

Партимејкер или Партибрејкер??Да ли сте једна од особа без којих ниједна журка не може да се замисли или спадаш у групи оних који само на наговор пријатеља пристају да учествују у тој “гужви”? У чекању позива за следећи

партy, провери који је твој стил забављања!

1. Твој друг/другарица прави журку, али ти сутра имаш важан испит. Да ли ћеш отићи?а) Свратићеш на пола сата да видиш каква је атмосфера, али идеш одмах да одјуриш кући да би се добро наспавао/ла за сутра.б) Наравно, живот је сувише кратак да се не би забављало онолико колико и радило.ц) Не. Без гриже савести ћеш остати код куће.

2. Да ли ти се дешава да се на журци смуваш са фрајером/девојком?а) Ако не урадис ништа по том питању - журка је пропала!б) Никада- не желиш да будеш на гласу као лак/а.ц) Само ако си супер расположен/а дозволићеш себи да флертујеш, али ништа више од тога.

3. Твоја савршена рођенданска прослава би изгледала као..а) ..дружење у серији пријатељи-твоји пријатељи и ти окупљени око стола пуног пица и јелаб) ..вечерњи излазак јунакиња серије Секс и градц) журка на плажи

4. Са колегама/колегиницама крећс на службени пут. Како цес да започнеш неформалан разговор? а) Причом о плановима за годишњи одморб) Догодовштинама са састанка на који си изашао/ла претходно вечец) Кукњавом о томе колико морас да учиш у последње време

5. Сутрадан након лудог провода највише се кајеш..а) ..јер ниси скинула шминку/ниси се истушираоб) ..због ужасне главобољец) ..Јер поред тебе лежи момак/девојка коју у другим ситуацијама не би ни погледао/ла

6. На журци те салеће бубуљичав/а момак/девојка, спојених обрва. Шта ћеш да урадиш ?а) Љубазно ћеш рећи да мораш у тоалет, а потом ћеш се сакрити у други део просторијеб) Пронаћи ћеш њему/њој сличног лика, упознати их и збрисати у гомилуц) Издржаћеш смарање јер не желиш да будес груб/а

7. Чим дођеш на журку..а) ..посадиш се на најближу столицу из које « снимаш » ситуацијуб) тражиш погледом своје пријатеље, а ако не пронађеш никог познатог почињеш да ћаскаш са диџејем или упознајеш нове људец) лепршаво ушеташ у гужву, поздравиш се са друштвом у стилу « где сте » и нацрташ испред шанка.

8. Који је најсмелији подухват који си икада извео/ла на журци ?а) Отворено рекао/ла типу/девојци са којом си се претходно слатко испричао/ла да ти се свиђа и тражио/ла број телефонаб) Одиграо/ла вртоглави плес на столуц) Отплесао/ла на подијуму уз неку баладу.

9. На журци те упознају са једним момком/девојком.У току разговора наступа непријатна тишина. Шта ћеш да урадиш ?а) Покусаваш да прекинеш мучну ситуацију препричавајући занимљив догађај са прошле журкеб) Чекаш да он/а прекине тишинуц) Питаш га/је одакле познаје домаћина или хвалиш њену/његову гардеробу

10. Сматраш да су забаве..а) Идеална прилика да сретнеш занимнљиве људе које иначе не би упознао/лаб) Могућност да се опустиш, забавиш и будеш виђен/ац) Само гомила знојавих људи који се сударају и труде да заузму праву позу.

37

РЕЗУЛТАТИ

1. А-1 б-2 ц-02. А-2 б-0 ц-13. А-0 б-1 ц-24. А-1 б-2 ц-05. А-0 б-1 ц-26. А-1 б-2 ц-07. А-0 б-1 ц-28. А-1 б-2 ц-09. А-2 б-0 ц-110. А-1 б-2 ц-0

15 или више поена Провод без престанкаИако је с једне стране добро што се на журци сналазиш као риба у води, твоја потреба да будеш окружен/а веселим људима и гласном музико 24 сата, указује на то да проблем, лежи у твом незадовољству другим стварима. Као особа која нема стега у понасању, забаве користиш као прилику да привучеш пажњу. Свакако да је лепо бити звезда вечери, али не више од једанпут. Зато на следећој журци покушај да се упознаш са замиљивим људима. Потруди се да се заинтересујеш за друге. Не заборави да пиће осим доброг расположења доноси и ситуације у којима можес да кажеш или урадиш нешто због чега ћес се касније кајати.Наравно све ово не значи да мораш да се понашаш као да имаш ореол на глави, али немој ни да идеш против себе.

Од 7 до 14 поенаУвек одмерен/аВолиш добру журку,али ниси од оних који живе само за то. Зато ћес лако одбити позив за гарантовано добар провод уколико те сутра чека напоран дан. То никако не значи да си незанимљива особа или да се не сналазиш у друштву. Радо се појављујеш на свим занимљивим друштвеним догађајима и без страха се упуишташ у разговор са људима. Струцњаци у овој области такве као ти сматрају идеалним. Најбоље пролазе они који журке доживљавају као прилику да се добро забаве. Они нису оптерећени никавим циљем, било да је то покушај да нађу дечка/девојку или склопе неки посао. Управо због тога си радо виђен гост на свакој забави.

6 или мање поенаСаксија и ћошакОК Лепо је бити пристојан и не гурати се увек у прве редове, али ако сваки пут исцепаш позивницу за неку журку, не говори ли ти то да избегаваш људе јер се бојиш да испаднеш смешан/на у друштву?! Убеђен/а си да ћеш урадити нешто погрешно и зато не желиш да будеш део било каквих друштвених активности. Престани да размишљаш о себи као о губитнику .Ваљда ти је и сам позив довољан доказ да некоме несто значиш. Дакле само ако постоје прави разлози имшс оправдање за изостанак.У супротном одлазак на журку је императив, баш као и добар провод. То што си управо раскинуо/ла са девојко/дечком може да буде разлог да проведеш вече на троседу, али зар не мислиш да би, уколико одеш на журку могао/ла да упознаш неког новог? Уосталом, увек можеш да одеш кући кад хоћеш.

38

39

Бик 21. априла до 20. маја

Земљани

знак

Нежност и брига ваши су највећи квалитети. Нежно вас брига за туђе мишљење. И у послу и у љубави водите главну реч, а ваша је увек задња. То је добро за пословну каријеру, па ће због таквог става пословне понуде прштати на све стране. Али због те нежне бриге ћете одбити сваку понуду. Здравље није обећавајуће. Бикоња, вади рогове из фрижидера и мало на ливади троши калорије. Љубав и секс су на месту…на било којем месту.

Ован 21. марта до 20. априла

Ватрени

знак

Намера вам је да будете тврдоглави у свим својим поступцима. Много људи ће вас мрзети због тога, али вас је баш брига. Углавном, боли вас к. за све. Ваша теорија је: Ја сам данас главни, а ако ти се не свиђа: talk to the hand. У љубавном плану то баш неће помоћи, тако да је овај месец мастурбација неизбежна. Здравље је ок, али покушајте смањити са Пракситенима.

Близанци 21. маја до 21. јуна

Ваздушни

знак

Планете вам баш нису наклоњене. А кад су биле? Ништа вас неће зауставити у томе да будете у праву, да до ситних детаља прикажете своје мишљење. Као да бријете језик, јер без иједне длаке на њему, људима идете на живце. Око вас ће бити само људи којима одговара искреност, а таквих је јако мало. Али, Близанци, без бриге. Имате један другога. Здравље промјењиво, но без већих проблема. Љубав? Да, још би и то.

Рак 22. јуна до 22. јула

Водени

знак

Авантуристички сте тип, увек тражите узбуђења и у стању сте пробати баш све. Другим речима, нисте нормални. Живот на ивици не доноси ништа, а троштии новац на глупости није паметно. Али једина предност је та што љубав цвета. На вас ће се лепити супротни пол као мушице на …, а вас ће трести грозница звана Заскочи све што хода. Здравље: Велики опрез посветити полним болестима и запуштеној хигијени.

Лав 23. јула до 22. августа

Ватрени

знак

Лав је лав. Спава што дуже може, а након тога жели све - храну и секс на послужавнику. То доноси сукобе са ближњима. Укратко, ђубре сте. Шарм вам то и дозвољава, тако да вас неће дотицати шта други мисле. Ви сте краљ у свом дворишту, а ако неко жели тупити по своме, неће добро проћи. Љубави има увек, кад год се зажелите. Но, здравље је то које испашта. Стални болови и безуспешно гутање таблета је обележје овог месеца

Девица 23.август до 22. септембра

Земљани

знак

Опраштате лако и не замерате се никоме. То није врлина, то је мана. Сви ће вас искоришћавати и довести вас до краја. То важи само за мушке девице. Женске девице су већ осигурале победу. Претварањем да сте девица, а опасном игром и знањем догурали сте далеко, тако да се ваши опоненти и колеге могу слободно бојати. Прави сте шеф. То изискује велику напетост, зато опрез са живцима и притиском. На љубавном плану се све враћа у нормалу, тако да можете бити задовољени, овај задовољни. Ма, ко не воли девице

ХОРОСКОП

40

Вага 23. септембра до 22. октобра

Ваздушни

знак

Ваге у овом периоду хибернирају. Лењи сте ко црна земља. Ништа вам се не може сложити како треба, а оно мало што направите усерете. Све засад пати. Изглед, здравље, посао, пријатељи. Али није све тако црно. Сналажљивост и спретност у пренемагању и глуми држе воду. Љубав зато добро котира, али опште познати уметник у кревету такође спава. Препорука је да се завучете негде још овај месец, јер појавом сунца, ваша личност излази на површину и постајете најкомплетнији знак.

Шкорпија 23. октобра до 21. новембра

Водени

знак

Мали период године вам помажу планете. И даље вас тлачи Меркур који доноси проблеме у послу и свађе са ближњима и колегама. Стално сте живчани и терате све око себе. Праве љубави нема на видику. Али, то не значи да се можете окружити храном и слаткишима и буљити у телевизију. Пробајте да се окупате мало, можда и нађете неког. Покрените се, убодите тим познатим репом, па макар и то била жаба испод вас. Боље пробати и знати, него препустити се и од превисоког притиска пасти. Чувајте то здравље, то је једино што за сад имате.

Стрелац 22. новембра до 20. децембра

Ватрени

знак

Е стрелцима апсолутно све иде под руку. Планете су се сложиле и одлучиле, дај им све. Љубав, ма каква љубав, уживај у животу док то иде. Посао растурате, а понуде су чак и неочекивано добре. И док уживате, само немојте претерати, јер здравље неће дуго бити добро. Мушкарци ће знати искористити овај месец у своју корист, док супротни пол још увек игра на несигурну карту и задовољство меша са послом. Престаните толико размишљати и уловите себи неког „морнара“.

Јарац 21. децембра до 19. јаунара

Земљани

знак

Јарац је љубоморни гад. То сви знају. Али овај месец нема разлога за то. Љубав након дуго времена коначно доживљава врхунац. Посао већ дуже време добро стоји, чак и промена посла ће одмах донети финансије. Према свима се односите мало дистанцирано, па покушајте то променити. У међувремену примите своју љубав у загрљај, опустите се и уживајте. Мало припазите што трпате у уста, јер могући су проблеми са пробавом.

Водолија 20. јануара до 18. фебруара

Ваздушни

знак

Стално мењате расположење и мишљење. Који вам је к? Погледајте се мало у огледало и звекните себи шамар. Занемарујете пријатеље, колеге на послу, ближње, чак и самог себе. Здравље вам је најгоре од свих знакова, а подложност утицајима планета није добра одлука. Макар се осећали као последње говно, тргните се и направите што морате. Ако очекујете љубав, можете се одмах помирити да тога овај месец неће бити. Пребахат однос према околини је ваш константан приступ. Погледајте мало у себе и откријте позитивну страну. Планете који долазе и доносе повољне тренутке, не желе чути да им је « водењак » пуко.

Рибе19. фебруара до 20. марта

Водени

знак

Рибе, краљице водених знакова, врло способно ће пливати у животу. Уз помоћ шарма и харизме, моћи ће да учине што год пожеле. У послу ће се увек извући, тако да и ту нема проблема. Љубав је већ упитна. Ако имате партнера који вас још није сконтао, би ће вам угодно и задовољавајуће, али ако вас раскринка готови сте. Што се тиче здравља ту сте праве кукавице. Само вас нешто боли, стално сте болесни, а нико не зна од чега. Пријатељи у вашем друштву могу бити безбрижни. Помоћ и време је најмање што ћете им понудити. Рибе су прави пријатељ.

41

УКРШТЕНИЦА

ВОДОРАВНО: 1. Јеврејска богомоља, 9. Засађена биљка, 10. Ита име наше прве филмске глумице, 12. Бразилски писац Жорже, 13. Врста глине, 14. Име познатог српског фудбалера, Богдановић, 15. Ситне, мајушне, 16. Растко Петровић, 17. Име глумице Улман, 19. Острвње код Ањаске, 20 Надимак Херцеговца, 22. Француски књижевник, Ежен, 24. Лична заменица, 25. Одјек, 27. Украс, 29. Врста морских алги, 30. Човек који оре (МН.), 31. Музички знак, 32. Ћуд, 33. Особа, себи прави рекламу поступцима.

УСПРАВНО: 1. Пожртвованост, 2. Река у Немачкој, 3. Презиме познатог шпанског фудбалера, Мигел, 4. Афродитин лјубимац, 5. Четврто слово азбуке, 6. Место у Војводини, 7. Презиме атлетичарке из Румуније, Викторика, 8. Аналитик, 9. Топао, 11. Пиће пре јела, 18. Име америчке глумице, Рајдер, 21. Буљооке, 23. Део воловских кола, 26. Мера за папир, 28. Комад меса са ребарцем, 34. Тринаесто слово азбуке.

42