Maj 2013

SAVETI ZA SARADNJU SA CIVILNIM DRUŠTVOM:

UPOREDNA PRAKSA U HRVATSKOJ I CRNOJ

GORI

Branka Anđelkoviċ, SIPU

2

SADRŽAJ:

1. UVOD: ČEMU SAVETI? .......................................................................................................................... 3

2. PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANJE SAVETA .............................................................................................. 3

3. NAZIVI I CILJEVI SAVETA ....................................................................................................................... 4

4. NAČIN ODABIRA ČLANOVA .................................................................................................................. 5

5. KRITERIJUMI ZA IZBOR ČLANOVA ........................................................................................................ 6

6. POSTUPAK PREDLAGANJA ČLANOVA OCD U SAVETU ........................................................................ 7

7. NAČIN RADA SAVETA ........................................................................................................................... 8

8. SERVIS I PODRŠKA RADU SAVETA ........................................................................................................ 9

9. PLANIRANJE I KONTROLA USPEHA RADA SAVETA ............................................................................ 10

10. PREPORUKE......................................................................................................................................... 10

3

1. UVOD: ČEMU SAVETI?

Nacionalne vlade uglavnom osnivaju Savete s ciljem da se odgovori na neki bitan društveni

problem ili temu od šireg političkog, socijalnog i/ili ekonomskog značaja. Saveti se u veċini ne

osnivaju samo radi ekspertskog znanja, veċ i radi reprezentativnosti. Oni mogu varirati u

članstvu: neki saveti obuhvataju samo službenike državne (javne) uprave iz raznih vladinih tela i

izabrane javne službenike (politički imenovana lica koja su predložena kao kandidati za izabrani

položaj od strane političkog subjekta). Saveti ipak, pored službenika i izabranih javnih

službenika, često obuhvataju i eksperte iz oblasti od značaja za rad saveta kao i predstavnike

zainteresovane javnosti.

Saveti imaju savetodavnu funkciju i daju predloge, mišljenja i obrazloženja na osnovu

definisanog zadatka koji je bio razlog za osnivanje saveta. Saveti često nastaju da bi se

formulisale strategije za rešavanje identifikovanih problema i tema, a potom i pratila njihova

primena i rezultati u rešavanju tih problema. Najpoznatiji svetski savet je najverovatnije Savet

za bezbednost Ujedinjenih nacija.

Uzevši u obzir da u mnogim zemljama ne postoji reprezentativna organizacija ili organizacije

koje predstavljaju organizacije civilnog društva (OCD), saveti za saradnju ili razvoj civilnog

društva se osnivaju kao dobrodošli mehanizam za institucionalnu saradnju između države i OCD.

Saveti za razvoj civilnog društva su skorašnji fenomen od kako su OCD sve češċi pružaoci

socijalnih usluga i aktivni promoteri poštovanja ljudskih prava i odgovorne javne uprave i

politike. Kad su u pitanju bišvi jugoslovenski prostor i zemlje istočnog bloka, Saveti za saradnju

ili razvoj OCD su osnovani u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj. Od

svih njih je najmlađi Savet u Crnoj Gori, osnovan 2010. godine, a najstariji je onaj u Češkoj koji je

osnovan 1992.. U Srbiji i Makedoniji planirano je osnivanje saveta za saradnju ili razvoj OCD

tokom 2013. godine.

Zbog sličnosti pravnih rešenja kao i kulturološke bliskosti, za potrebe ove kratke analize

prvenstveno su razmatrani primeri i rad saveta iz Hrvatske i Crne Gore.

2. PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANJE SAVETA

Pravni osnov za osnivanje crnogorskog „Savjeta za saradnju Vlade Crne Gore i nevladinih

organizacija“ (2010) je Uredba o Vladi Crne Gore i Poslovnik Vlade Crne Gore. Kad je reč o

Hrvatskoj, doneta je Odluka o osnivanju „Savjeta za razvoj civilnog društva“ na osnovu Zakona o

Vladi Vlada Republike Hrvatske.

4

Slično kao i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, u Srbiji se saveti često osnivaju na osnovu Zakona o Vladi

(odredbe člana 33. Stav 2. I 3.) ili na osnovu zasebnih zakona. Zakonom o Vladi je propisano da

Vlada može da obrazuje povremeno radno telo radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje

nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i i stručnih obrazloženja, odlukom kojoj se utvrđuje

njegov zadatak. Na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije tako su osnovani Savet za borbu

protiv korupcije, Savet za odnose sa evropskim sudom za ljudska prava, itd. Na osnovu zasebnih

zakona1 su osnovani nacionalni saveti za nacionalne manjine, Socijalno-ekonomski savet, itd.

3. NAZIVI I CILJEVI SAVETA

U Hrvatskoj je savet imenovan kao Savjet za razvoj civilnog društva za razliku od Crne Gore u

kojoj je osnovan Savjet za saradnju sa nevladinim organizacijama (NVO). U Češkoj i Slovačkoj

saveti se isto zovu: Savet za nevladine i neprofitne organizacije, u Poljskoj ime saveta je Savet za

aktivnosti od javnog značaja. U skoro svim pomenutim zemljama postoje takođe sekretarijati

koji podržavaju rad saveta, ili kancelarije to jest odseci za saradnju ili razvoj OCD, kao što je

slučaj u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Poljskoj.

U zavisnosti od imena samo delom zavise i zadaci saveta. Akcenat crnogorskog saveta je na

praċenju realizacije Strategije saradnje Vlade CG i NVO i akcionog plana; podsticanje razvoja i

unapređenje odnosa i saradnje Vlade Crne Gore i OCD; stvaranje institucionalnih mehanizama

za saradnju OCD i javne uprave; uključivanje relevantnih OCD u proces utvrđivanja i

sprovođenja javnih politika; davanje mišljenja u vezi sa nacrtima propisa koji utiču na

normativni okvir za rad OCD kao i poboljšanje tog okvira za rad OCD; te razmatranje i praċenje

izveštaja državne uprave o dodeljenim finansijskim sredstvima projektima nevladinih

organizacija.

Hrvatski „Savjet za razvoj civilnog društva Republike Hrvatske“ ima vrlo slične zadatke ali

dodatno još obuhvata rad na kontinuiranom praćenju i analizi javnih politika koje se odnose i/ili

utiču na razvoj civilnoga društva u Republici Hrvatskoj i međusektorsku suradnju; sarađuje sa

Vladom RH u planiranju prioriteta nacionalnih programa dodele finansijske podrške projektima i

programima organizacija civilnoga društva iz sredstava državnog budžeta; učestvuje u

programiranju i utvrđivanju prioriteta za korišćenje predpristupnih programa i fondova

1 ZAKON O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA (SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE BR. 72/2009),

ZAKON O VISOKOM SAVETU SUDSTVA (SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE BR. 116/2008), ZAKON O SOCIJALNO-

EKONOMSKOM SAVETU (SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE BR. 125/2004)

5

Evropske unije koji su otvoreni za Republiku Hrvatsku, na osnovu savetovanja s organizacijama

civilnoga društva; te na kraju razmatra i postignutu saradju s privatnim sektorom.

U tom smislu, hrvatski savet je na početku svog rada postavio ciljeve ambicionzije nego

crnogorski. Na osnovu skorašnje evalacije rada hrvatskog Savjeta (TACSO, 2012) pokazuje se da

je uticaj i efkisanost rada Savjeta rastao tokom vremena (prvi saziv Savjeta je bio u 2002.

godini). Nakon deset godina rada najveċi uspesi Savjeta su u domenu praċenja primene

prethodnih i formulisanju nove Strategije za razvoj civilnog društva (2012-2016),

institucionalizacije učešċa OCD u programiranju EU fondova, uspostavljanje sistema i standarda

konsultacija izmedju javne uprave i OCD u procesu donošenja javnih politika, te praċenje

finansijske podške radu OCD iz državnog bužeta. Dometi Savjeta su ipak bili ograničeni čak i

uspešnim inicijativama: evaluacija tako navodi da je saradnja javne uprave i OCD delimična, da

razvoj filantropije nije daleko odmakao, da je saradnja sa civilnim društvom ograničena na samo

jedan segment civilnog društva (fokus na nevladinim organizacijama). Evaluacija rada

crnogorskog saveta nije predviđena u Poslovniku saveta, a prvi i jedini godišnji izveštaj o radu

CG Savjeta ne bavi se efikasnošċu njegovog rada.

4. NAČIN ODABIRA ČLANOVA

Kao što je veċ rečeno, saveti se u veċini ne osnivaju samo radi ekspertskog znanja, veċ i radi

reprezentativnosti. Saveti pored službenika i izabranih javnih službenika, često obuhvataju i

eksperte iz oblasti od značaja za rad saveta kao i predstavnike zainteresovane javnosti.

Saveti za civilno društvo mogu veċinski da budu sa članstvom iz civilnog društva (Mađarska,

Hrvatska), jednak broj članova iz dva sektora i predsedavajuċim koga imenuje Savjet (Crna Gora)

ili sa presedavajuċim koga bira ministar/Vlada (Poljska, Slovačka).

Sve članove saveta, bez obzira iz kog sektora dolaze, na kraju odobrava Vlada. Međutim, način

izbora članova može da se razlikuje. Jedna je moguċnost, sa varijacijama, da sve članove bira i

imenuje Vlada (na osnovu jasno ili široko postavljenih kriterijuma). Druga je da predstavnike

Vlade biraju ministarstva/vladina tela iz kojih dolaze, dok predstavnike organizacija civilnog

društva biraju same organizacije (na osnovu jasno ili široko postavljenih kriterijuma). Postoji

takođe i model u kome članove nominuju OCD a bira ih Vlada ili nadležno vladino telo.

6

I u Crnoj Gori i u Hrvatskoj saveti su formirani tako što je samom izboru članova iz civilnog

društva dat značaj, te same organizacije civilnog društva biraju svoje predstavnike. U Crnoj Gori

Savjet ima 24 člana, 12 predstavnika Vlade, 12 predstavnika nevladinih organizacija i

predsedavajuċeg koga imenuje Savjet. Predsednik Savjeta je predstavnik Vlade. Njegovog

zamenika, na njegov predlog, bira Savjet. U Hrvatskoj je 27 članova, 12 predstavnika Vlade, 12

predstavnika nevladinih organizacija, i 3 predstavnika civilnoga društva iz reda fondacija,

sindikata i unije poslodavaca. Predsedavajuċeg imenuju predstavnici civilnog društva a

njegovog zamenika predstavnici javne uprave.

5. KRITERIJUMI ZA IZBOR ČLANOVA

U Crnoj Gori i Hrvatskoj kriterijumi za izbor članova iz organizacija civilnog društva utvrđeni su u

Odluci (Crna Gora) o osnivanju saveta to jest u Poslovniku (Hrvatska). U Hrvatskoj se bira samo

lice dok je u Crnoj Gori bira i lice i organizacija iz koje lice dolazi.

U Hrvatskoj Poslovnik propisuje da je lice i) hrvatski državljanin, ii) da poseduje minimalno tri

godine iskustva u području delovanja iz oblasti za koju organizacija konkuriše, iii) da nije član

organa političke partije, državni ili javni funkcioner, da nije na rukovodeċim mestima ili državni

službenik i postavljenik u organima državne uprave.

U Crnoj Gori Odluka obuvhata: i) područje delovanja organizacije (za svako se bira jedan član to

jest organizacija), ii) da je organizacija registrovana barem godinu dana, iii) da u statutu ima

delatnosti i ciljeve iz oblasti za koju se kandiduje, iv) da je u prethodnoj godini realizovala jedan

ili više projekata u iznosu veċem od 2000 EUR iz određene oblasti, v) da članovi organa

upravljanja nevladine organizacije nisu članovi političkih partija, državni i javni funkcioneri,

rukovodeċa lica ili državni službenici i postavljenici u organima državne uprave.

Pošto se u Crnoj Gori bira i organizacija ali i lice, za člana koga organizacija kandiduje sledeċi

kriterijumi su uspostavljeni: i) da je crnogorski građanin, ii) da poseduje iskustvo u području

delovanja iz oblasti za koju organizacija konkuriše, iii) da nije član organa političke partije,

državni ili javni funkcioner, da nije na rukovodeċim mestima ili državni službenik i postavljenik u

organima državne uprave; iv) da poseduje najmanje višu stručnu spremu.

Crnogorska Odluka i hrvatski Poslovnik takođe propisuje da iz jedne organizacije može biti

izabran samo jedan član, te da sama organizacija može predložiti samo jednog člana. Područja

delovanja su izabrana na osnovu prethodnih konsultacija sa OCD i analiza samih kancerarija za

7

civilno društvo koje su ukazale na oblasti u kojima su organizacije civilnog društva najaktivnije i

u kojima postižu najveċe rezultate.

Dok članovi hrvatskog Savjeta na primaju nadoknadu za rad u Savjetu, u crnogorskom Savjetu ona postoji. Na osnovu intervjua sa predstavnicima hrvatskog ureda, crnogorske kancelarije kao i predsedavajuċom hrvatskog Savjeta pitanje postojanja nadoknade za rad u savetu se iskristalisalo kao bitno i neophodno. Kao ključna ograničenja u radu Savjeta Evaluacija rada hrvatskog Savjeta navodi problem što

predstavnici državnih tela nisu visoko rangirani javni ili izabrani javni službenici, te zbog toga

nemaju moguċnost odlučivanja. To je u kontinuitetu usporavalo rad Savjeta. Kad su predstavnici

OCD u pitanju, izveštaj ukazuje da je ključni problem bio nedostatak veze i konsultacija sa

„bazom“, to jest organizacijama iz oblasti iz kojih su lica imenovana. Problem je takođe i

glomaznost saveta (27 članova) koji gubi na efikasnost zbog broja članova.

Prvi i jedini godišnji izveštaj o radu crnogorskog Savjeta navodi da je kriterijum za odabir

organizacija koji se odnosi na to da NVO u organima upravljanja ne smeju imati kategoriju

javnih poslenika u značajnoj meri ograničio broj organizacija koje su mogle da se jave na

konkurs. Takođe je razmatran i kriterijum za odabir lica koji se odnosi na stepen stručne

spreme koji je favorizovao nivo institucionalnog obrazovanja kandidata u odnosu na nivo

iskustva u sektoru. Taj kriterijum takođe ograničava nominaciju učešċe manjinskih grupa

(poput Roma) ili društvenih (poput osoba sa invaliditetom) koji nisu bili u mogučnosti da steknu

više obrazovanje. Izveštaj je takođe razmotrio i kriterijum koji podrazumeva da ċe se za člana

Savjeta predložiti kandidat za koga je dostavljen najveċi broj predloga ali bez odgovarajućeg

boljeg rešenja.

Kako navode intervjuisani sagovornici iz Hrvatske i Crne Gore, uloga predsedavajuċeg je od

izuzetnog značaja jer je ta osoba zadužena za facilitaciju procesa ali i za ukupno pozicioniranje

Saveta. Izražene komunikacione veštine kao i one za pregovaranje su bitne za vodeċu ulogu u

savetu.

6. POSTUPAK PREDLAGANJA ČLANOVA OCD U SAVETU

I u Crnoj Gori i u Hrvatskoj postupak predlaganja predstavnika nevladinih organizacija započinje

upuċivanjem javnog poziva, koji se objavljuje na sajtu Vlade i u štampi. Javni poziv sadrži

kriterijume za organizacije civilnog društva, kriterijume za kandidate, dokumentaciju koja se

prilaže uz predlog kandidata za člana saveta, kao i rok i mesto predaje predloga. Rok za

dostavljanje predloga ne može biti kraċi od 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

8

U Crnoj Gori, Kancelarija je dužna da u roku od sedam dana do isteka roka za prijavljivanje

kandidata objavi listu kandidata i nazive organizacija koji su predloženi za članove Savjeta. Za

člana Savjeta Kancelarija predlaže kandidata za kojeg je dostavljeno najviše predloga nevladinih

organizacija iz odgovarajuċe oblasti delovanja, definisanih u Odluci.

U Hrvatskoj Ured za udruge na svojoj internet strani objavljuje sve važeće kandidature s

pozivom OCD da daju svoj glas jednom kandidatu i njegovom zameniku istaknutom u području

njihovog delovanja. Ujedno se objavljuju i nevažeće nominacije te određuje rok od 8 dana za

prigovore. Na kraju, Ured za udruge objavljuje popis kandidata s najvećim brojem glasova koji

će biti predloženi Vladi Republike Hrvatske za imenovanje za člana i zamenika člana Savjeta za

pojedinu oblast delovanja i popis ostalih kandidata s brojem dobijenih glasova.

7. NAČIN RADA SAVETA (dinamika sasastanka, podgrupe, saradnja sa

drugim telima/savetima, konsultacije)

Saveti su povremena radna tela koja se sastaju ne češċe od jednom mesečno a u najvećem

broju slučajeva nekoliko puta godišnje. Mogu biti osnivana kao stalna ili privremena tela. U oba

slučaja članovi imaju ograničen mandat, i biraju se najčešće na tri ili pet godina. U Hrvatskoj je

mandat Savjeta na 3 godine kao i u Crnoj Gori.

U Hrvatskoj se Savjet u proteklih 10 godina sastajao najviše 7-8 puta godišnje a najčešċe 4 puta

godišnje. U Crnoj Gori Savjet se sastajao 7 puta godišnje u 2011, a nešto ređe tokom 2012.

godine.

U sprovođenju svojih zadataka hrvatski Savjet može da osnuje stalne i povremene radne grupe.

Crnogorski Savjet omoguċava slično rešenje. U radu oba Savjeta mogu učestvovati i stručnjaci iz

odgovarajuċih oblasti, po pozivu. U cilju praċenja realizacije Strategije za saradnju sa NVO

crnogorski Savjet može da inicira i pomaže osnivanje sličnih saveta na nivou opština.

Kao što je veċ reċeno, I crnogorski i hrvatski saveti su predvideli konsultacije sa stručnom

javnošċu kroz rad pojedinačnih radnih grupa. U Hrvatskoj je osmišljen mehanizam prethodnog

savetovanja i rasprave s različitim ekspertima kroz radne grupe. Međutim, ni u jednoj ni u

drugoj zemlji ova praksa nije dovoljno zaživela.

9

Takođe, pokazalo se da nedostaje dvosmerna komunikacija izmedju saveta i „baze“ OCD. Tako,

Evaluacija hrvatskog Savjeta ukazuje da je reprezentacija „prepuštena na odgovornost

predstavnicima OCD-a“ te da treba razviti transparentni, planski proces saradnje sa OCD kao

deo procedura rada Savjeta. Slične stavove su iznele i same intervjuisane sagovornice iz

Hrvatske i Crne Gore, podvlačeċi da planske konsultacije sa OCD ali i predstavnicima javne

uprave u stvari učvršċuju legitimitet saveta, doprinosi kvalitetu njegovog rada i predstavljanju

različitih mišljenja raznih podsektora. Taj konsultativniji način rada delom odgovara i na

problem nepotpunog predstavljanja sektora u savetima, jer predstavnici OCD ne mogu

predstavljaju sve sektore niti pod sektore.

Na osnovu razgovora i analiza pokazuje se da je rad saveta u dobroj meri nevidljiv u javnosti i da

rad saveta nije zanimljiv medijima. Uz to, mediji često nemaju pozitivan stav o radu organizacija

civilnog društva, prvenstveno nevladinih organizacija. Iako su sednice saveta javne i u Hrvatskoj

i u Crnoj Gori, mediji se vrlo retko pojavljuju na tim događajima.

8. SERVIS I PODRŠKA RADU SAVETA

U skoro svim zemljama u kojima postoje saveti postoje takođe sekretarijati koji podržavaju rad

saveta, ili kancelarije to jest odseci za saradnju ili razvoj OCD, kao što je slučaj u Hrvatskoj, Crnoj

Gori, Poljskoj.

U Crnoj Gori i u Hrvatskoj postoji Kancelarija to jest Ured koji usko sarađuje sa savetima za civilno

društva a ujedno im pruža tehničku, administrativnu, stručnu i finansijsku podršku u radu. Dok je u

Crnoj Gori Kancelarija vrlo mala i sastoji se od Šefa Kancelarije, hrvatski Ured ima preko

desetoro zaposlenih. Kako ukazuju veċ pomenute evaluacije i izveštaji, logistička,

administrativna i stručna podrška Kancelarije/Ureda je ključni faktor uspeha i održivosti saveta.

Kako navode sagovornice iz Crne Gore i Hrvatske, neophodno je da jedno lice bude angažovano

na skupljanju i organizaciji materijala koji ċe biti razmatran na sednicama saveta, distribuciji tog

materijala članovima saveta, pripremanju zapisnika, te praċenju dogovorenih akcija saveta koje

traže dalji rad. Jedno od ključnih ograničenja rada saveta u Hrvatskoj je uočeno u sferi

mobilizacije resursa iz samih OCD, što dodatno traži angažovanje zaposlenih u uredu to jest

kancelariji.

Bez obzira na uslovljeno delovanje, kao bitna tačka je uočena potreba za jasnim razgraničenjem

uloga savjeta i udruge u Hrvatskoj jer oba tela, svaka na svoj način daju stručno mišljenje Vladi.

10

9. PLANIRANJE I KONTROLA USPEHA RADA SAVETA

I hrvatski i crnogorski Savjet jednom godišnje podnose svojim vladama izveštaje o svome radu

koji uglavnom predstavljaju opis aktivnosti ali ne i procenu učinjenog. Hrvatski Savjet je izradio

Strateški plan za period 2010-2012. ali nije predvideo plan praċenja svog rada. Samim tim je

teško pratiti uspešnost realizacije planova na nivou ciljeva. Kako se ističe u Evaluaciji hrvatskog

Savjeta, unapređenje planiranja je višestruko koristan proces za same članove saveta kao rad na

njihovom informisanju, edukaciji, motivaciji, međusobnoj komunikaciji i saradnji koja jača rad

ovog tela.

Hrvatski Poslovnik predviđa da državna tela treba na vreme da osiguraju nacrte zakona,

podzakonskih akata i ostala programska dokumenta. Međutim, u oba slučaja ukazano je na

nedostatke i kašnjenje u tim procesima.

Ni hrvatski ni crnogorski savjeti nisu planirali ni unutrašnje ni spoljne evaluacije svog rada.

Evaluacija hrvatskog Savjeta iz 2012. godine je prva evaluacija Savjeta od njegovog nastanka.

10. PREPORUKE

PREPORUKA 1 → Kancelarija bi trebalo da razmotri i inicira osnivanja Saveta na osnovu

Zakona o Vladi kada veċ taj pravni osnov postoji. Obrazloženje treba da sadrži pravni osnov,

razloge za predlaganje osnivanja Saveta (savetodavna uloga u formulisanju i praċenju buduċe

Strategije za saradnju i/ili razvoj podsticajnog okruženja za rad civilnog društva), sastav Saveta

po tipu organizacija iz kojih ċe se birati članovi, dinamika izveštavanje Vladi, kao i sredstva

potrebna za realizaciju Odluke.

PREPORUKA 2 → Kancelarija bi trebalo da pripremi nacrt Odluke o osnivanju Saveta koji ċe

takođe priložiti Generalnom sekretarirajatu Vlade, odmah po iniciranju i prilaganju

Obrazloženja za osnivanje Saveta. Odluka bi trebalo da sadrži vremenski mandat Saveta,

zadatke Saveta, članstvo Saveta po tipu organizacije (na pr. javna uprava, OCD, stručnjaci),

kratko obrazloženje kako se biraju članovi Saveta, broj članova, postupak predlaganja članova iz

organizacija civilnog društva, postupak za razrešenje, itd.)

Naziv Saveta2 bi trebalo da obuhvati osnovne ciljeve saveta: s jedne strane to je međusektorska

saradnja (između javne uprave i civilnog društva) a s druge razvoj podsticajnog okruženja za rad

2 Iako je dosadašnji fokus Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom u Srbiji uglavnom na nevladinim organizacijama, zadužbinama i fondacijama, predlog je da se ostavi šira odrednica koja objedinjuje ove tri kategorije

11

organizacija civilnog društva. Obe ove teme bi Savet na svom početku rada trebalo jasno da

definiše. Predlog je da se savet imenuje kao Savet za saradnju i podsticajno okruženje za razvoj

organizacija civilnog društva.

Zadaci Saveta, bez obzira na potencijalno ograničen domet rada Saveta u prvim godinama,

treba da budu široko i strateški definisani da bi predstavljao mandat saveta u dužem

vremenskom okviru. Predlog je da osnovne tačke obuhvate sledeċe zadatke:

- Davanje mišljenja Vladi RS o strateškim smernicama u procesu formulisanja Nacionalne

strategije za saradnju (ili stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnoga društva) i

praċenje ostvarivanja ciljeva Nacionalne strategije

- Davanje mišljenja o javnim politikama koje se odnose i/ili utiču na razvoj civilnoga

društva u Republici Srbiji, te na saradnju s javnim i privatnim sektorom;

- Davanje mišljenja o nacrtima zakondavnog i strateškog okvira kojim se utiče na razvoj

civilnoga društva u Republici Srbiji, i o načinu uključivanja OCD u rasprave o zakonima,

strategijama i programima u Republici Srbiji (u saradnji i na osnovu analiza Kancelarije za

saradnju sa civilnim društvom);

- Davanje mišljenja Vladi o prioritetima nacionalnih programa dodele finansijske podrške

projektima i programima organizacijama civilnoga društva iz sredstava državnog i

budžeta lokalnih samouprava,

- Promovisanje vrednosti volonterizma i građanskih inicijativa na nacionalnom i lokalnom

nivou.

Odluka takođe treba da sadrži da su tela državne uprave i ministarstva Vlade Republike Srbije

kao i lokalne samouprave u obavezi da preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom

dostavljaju Savetu potpune informacije o svojim odlukama o finansiranju OCD u Republici

Sarbiji za prethodnu budžetsku godinu.

PREPORUKA 3 → Kancelarija bi trebalo da pripremi nacrt Poslovnika o radu Saveta koji ċe biti

usvojen na prvoj sednici Saveta. Poslovnik bi trebalo da sadrži detalje o načinu rada Saveta (ko

predstavlja Savet, obaveze predsednika i članova, metod obaveštavanja članova o zasedanju,

način odlučivanja, obaveštavanju javnosti, konsultacije sa javnošċu, sedište Saveta, planiranje i

praċenje rada Saveta).

12

PREPORUKA 4 → Odabir OCD članova Saveta. Hrvatski i crnogorski model su primeri dobre

prakse u kad je u pitanju odabir članova saveta: predstavnike Vlade biraju ministarstva/vladina

tela iz kojih dolaze, dok predstavnike organizacija civilnog društva biraju same organizacije, na

osnovu postavljenih kriterijuma. Odabir članova Saveta u Srbiji bi trebalo da obezbedi široko

učešċe OCD, te tako treba pozvati OCD da imenuju lice i organizaciju (iz koje lice dolazi) za člana

u Savetu, zatim objaviti sve važeće kandidature s pozivom OCD da daju svoj glas jednom

kandidatu (i organizaciji) istaknutom u području njihovog delovanja. Pozivom treba obuhvatiti

što širi krug organizacija civilnog društva a ne ograničiti poziv na nevladine organizacije,

fondacije i zadužbine.

PREPORUKA 5 → Odabir predsedavajuċeg Saveta: Kancelarija treba da razmotri moguċnost

da se na mesto predsedavajuċeg bira član iz redova stručne javnosti ili stručne službe/tima

Vlade (na osnovu najveċeg dobijenog broja glasova u savetu a putem generisane liste imena na

osnovu konsultacija sa OCD i javnom upravom) a da zamenik predsedavajuċeg bude iz javne

uprave to jest OCD, po principu rotacije na godišnjem nivou u zavisnosti iz kog sektora je

izabran predsedavjuċi/a. Facilitatorske veštine bi trebalo da budu izlistane kao poželjne i bitne

za predsedavajuċeg/ċu kao i zamenika. To bi delom minimiziralo potencijalna neslaganja

između članova saveta. To rešenje, ili bilo koje drugo, treba evaluirati na godišnjem nivou.

PREPORUKA 6 → Kriterijumi za odabir članova Saveta iz redova OCD i javne uprave I crnogorski i hrvatski primer u kriterijumima za odabir članova predstavljaju primer dobre

prakse. Ipak, preporuka je da Srbija prati crnogorski model i bira članove saveta i kao pojedinca i

kao organizaciju jer se postiže veċi legitimitet. Kad je odabir organizacije u pitanju, potencijalni

kriterijumi su sledeċi i) područje delovanja organizacije (za svako se bira jedan član to jest

organizacija), ii) da je organizacija registrovana barem godinu dana, iii) da u statutu ima

delatnosti i ciljeve iz oblasti za koju se kandiduje, iv) da je u prethodne tri godine realizovala

jedan ili više projekata godišnje u iznosu veċem od 10,000 EUR iz određene oblasti, iv) da je u

prethodne tri godine realizovala aktivnosti u jednoj ili više administativnih jedinica u RS (radi

bolje regionalne zastupljenosti).

Pošto se bira i organizacija ali i lice, za člana koga organizacija kandiduje sledeċi kriterijumi su

uspostavljeni: i) da je građanin Republike Srbije, ii) da poseduje iskustvo u području delovanja

iz oblasti za koju organizacija konkuriše, iii) da nije član organa političke partije, državni ili javni

funkcioner, da nije na rukovodeċim mestima ili državni službenik i postavljenik u organima

državne uprave; iv) da poseduje najmanje višu stručnu spremu/ ili više od 10 godina

13

odgovarajuċeg iskustva iz oblasti delovanja može da se računa kao ekvivalent.

Kad su članovi iz državne uprave u pitanju, treba omoguċiti da budu izabrani članovi ispred

ministarstava i vladinih tela koji imaju moċ odlučivanja. Takođe treba u početku imenovati

zamenike za izabrane članove iz uprave u slučaju nemoguċnosti njihovog prisustva. Bilo bi

poželjno da ti članovi-zamenici imaju ovlašċenja da donose odluke.

PREPORUKA 7 → Broj članova saveta i zastupljeni sektori. Zbog dinamičnijeg rada i bolje

efikasnosti rada saveta, Kancelarija treba da ograniči broj članova u savetu na maksimum 19

članova, minumum 13. Broj članova saveta bi bio jednak i za predstavnike javne uprave i

predsravnike OCD, Predsedavajuċi/a bi se birali iz redova stručne javnosti a zamenik

predsedavajuċeg sa liste članova iz javne uprave to jest OCD.

Potencijalni sektori bi mogli da prate SEKO konsultativne mehanizme, mada je veċ na osnovu

preliminarnih analiza ukazano da identifikovane SEKO oblasti nisu od podjednakog značaja za

OCD u Srbiji. Potencijalni spisak oblasti bi mogao da obuhvati veċ one u kojima OCD igraju

ulogu, ili u kojima se njihova uloga tek uobličava, kao što su I) oblast bezbednosti ljudskih i

manjinskih prava, II) vladavina prava i javna uprava, III) obrazovanje, IV) kultura i mediji, V) rad i

socijalna politika, VI) zdravsto, VII) ekonomski razvoj (regionalni, ruralni razvoj, VIII) zaštita

životne sredine. Evropske integracije su horizontalna tema koja se tiče svih oblasti.

Kad je javna uprava u pitanju, inicijalno predložena ministarstva i vladina tela su: 1. Ministarstvo

pravde i državne uprave, 2. Ministarstvo rada i socijalne politike, 3. Ministarstvo zdravlja, 4.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 5. Kancelarija za ljudska i manjinska prava,

5. Ministarstvo finansija i privrede, 6. Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, 7.

Ministarstvo kulture i informisanja, 8. Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinarstvo i

ekologiju.

PREPORUKA 8 → Nadoknada rada u savetu i finansijska sredstva za rad saveta: Treba da se

obezbedi nadoknada za rad članova saveta iz redova OCD da bi se omoguċilo njihovo

ravnopravno učešċe u radu. Nadoknada treba da bude između 50% i 70% od prosečne

nadoknade za rad članova saveta u Srbiji.

Potrebno je takođe obezbediti sredstva za troškove puta, eventualnog smeštaja članova i

članica koji nisu iz Beograda.

4

14

PREPORUKA 9 → Poslovnik o radu saveta u Srbiji treba da predvidi i redovne planske

konsultacije Saveta sa predstavnicima OCD iz njihovih oblasti, i pod-oblasti. Time bi se

pozitivno uticalo i na kvalitet rada Savjeta, njegovo bolje pozicioniranje ali i na predstavljanje

mišljenja raznih podsektora koji ċe na taj način imati moguċnost da predstave svoje stavove u

savetu i kroz savet. Takođe, treba predvideti i redovne konsultacije (dve godišnje a po potrebi i

češċe) sa ostalim tematski bliskim savetima, kao što je Socio-ekonomski savet, Savet za borbu

protiv korupcije, Nacionalne savete nacionalnih manjina, itd. Savet takođe treba da obuhvati i

konsultacije sa OCD predstavnicima SEKO mehanizma.

PREPORUKA 10 → Bez podrške radu saveta u vidu sekretarijata ili kancelarije, njegovo

funckionisanje ne može biti održivo. Pre samog početka rada saveta u Srbiji potrebno je

napraviti jasno definisan opis posla za osobu koja ċe biti angažovana na administrativno-

organizacionim poslovima podrške Savetu. Osoba bi trebalo da bude angažovana puno radno

vreme, koje ċe takođe obuhvatati i ostale zadatke u radu Kancelarije. Po sadašnjem profilu

zaposlenih u Kancelariji, poslove organizatora/koordinatora/administratora bi mogao da

obavlja mlađi savetnik/savetnica. Takođe je potrebno predvideti sredstva za štampanje

materijala i kumunikaciju Saveta sa javnošċu. Na kraju, ali ne manje bitno, na početku rada

Saveta je važno jasno razgraničiti uloga saveta i ulogu Kancelariji, kako se mandati ne bi

preplitali i kako bi se javnosti pretstavilo ko je zadužen za koji zadatak.

PREPORUKA 11 → Preporučuje se da Poslovnik o radu Saveta takođe predvidi godišnje

planiranje na nivou ciljeva i aktivnosti, te redovno praċenje i evaluaciju rada Saveta. U plan

takođe treba uključiti i medijske aktivnosti Saveta. Godišnji izveštaji Saveta mogu pratiti format

analize postizanja ciljeva i aktivnosti u radu Saveta i na taj način predstavljati mini-evaluaciju.

Evaluacije treba sprovoditi pri kraju isteka mandata Saveta i za to treba predvideti sredstva u

budžetu za rad saveta.

PREPORUKA 12 → Pre osnivanja saveta, organizovati konsultacije sa zainteresovanim OCD,

predstavnicima javne uprave i ekspertima o oblastima delovanja, načinu odabira članova za

savet, itd. Obaveštenje o konsultacijama objaviti na vebsajtu Kancelarije dve nedelje pre

zakazanog roka za konsultacije.

15

LITERATURA:

1. Comparative Overview of European Standards in Participation, European Center for Non-profit Law, Hungary http://www.ecnl.org.hu/index.php?part=13publications&pubid=23

2. Evaluacija Savjeta za razvoj civilnog društva u razdoblju od 2007. do 2012. godine u Republici Hrvatskoj, TACSO, januar 2013. http://www.e-misija.info/novosti/evaluacija-savjeta-za-razvoj-civilnog-drustva/

3. Government – CSO Cooperation, European Center for Non-profit Law, Hungary http://www.ecnl.org.hu/index.php?part=13materials&datasent=1&topic=100&category=Research+and+policy+papers&keyword=

4. Izvještaj o radu Savjeta za saradnju Vlade Crne Gore i nevladinih organizacija u 2011. Godini, Vlada Crne Gore, Savjet za saradnju Vlade Crne Gore i nevladinih organizacija, Podgorica, juni 2012. Godine

5. Keeping the Momentum: Improving Civil Society Cooperation with Public Institutions in the Western Balkans and Turkey, TACSO, January 2013

6. Komentar Zakona o nevladinim organizacijama i drugih akata od značaja za rad NVO u Crnoj Gori, TACSO/OSCE , Podgorica 2012.

7. Nacionalna Strategija stvaranja poticajnog okruženja za razvoj civilnog društva od 2012. Godine do 2016. Godine, Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske

8. Odluka o osnivanju Savjeta za razvoj civilnog društva, Vlada Republike Hrvatske http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2009_11_140_3404.html

9. Odluka o obrazovanju Savjeta saradnju Vlade Crne Gore i nevladinih organizacija, Vlada Crne Gore, Podgorica, april 2010.

10. Poslovnik o radu Savjeta za saradnju Crne Gore i nevladinih organizacija, Vlada Crne Gore, Podgorica, januar 2011.

11. Poslovnik Savjeta za razvoj civilnog društva, Vlada Republike Hrvatske http://www.uzuvrh.hr/userfiles/file/POSLOVNIK%20Savjeta%20za%20razvoj%20CD.pdf

12. Stavovi gradjana Crne Gore o nevladinim organizajama, Centar za razvoj nevladinih organizacija/IPSOS/TACSO, Podgorica 2012.

INTERVJUI:

13. Intervju sa Aidom Bagiċ, TACSO Resident Adviser in Croatia (april 2013, Skype conference) 14. Intervju sa Goranom Đuroviċem, TACSO Resident Adviser in Montenegro (april 2013, Skupe

conference) 15. Intervju sa Dankom Latkovic, direktorka Kancelarije za saradnju sa NVO Vlade Crne Gore (18.

april 2013, Zagreb, Hrvatska) 16. Intervju sa Vesna Lendiċ-Kasalo, Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske (18. April 2013,

Zagreb, Hrvatska) 17. Intervju sa Slađanom Novotom, predsedavajuċom Savjeta za razvoj organizacija civilnog društva

u Republici Hrvatskog (18. April, 2013, Zagreb, Hrvatska) 18. Intervju sa Sunčicom Sazdovskom, TACSO Resident Adviser in Macedonia (april 2013, Skype

conference)