Upoznaj Se Sa Windows-Om XP

8/14/2019 Upoznaj Se Sa Windows-Om XP

1/49

Upoznajte se saMicrosoft WindowsXP


2/49

2

SADRAJ

UPOZNAJTE SE SA WINDOWS XP-OM............................................................................31.1.TA JE WINDOWS XP ...................................................................................................31.2.OSNOVNI ELEMENTI RADNE POVRINE............................................................................4

KONFIGURISANJE WINDOWS XP .....................................................................................62.1.PRILAGOAVANJE WINDOWS XP OKRUENJA POTREBAMA KORISNIKA ............................62.2.KONFIGURISANJE OSNOVNIH PROGRAMA I POVEZIVANJE NA INTERNET ..........................10

KORIENJE FILE SISTEMA ...........................................................................................203.1.TA JE TO FILE SISTEM ................................................................................................203.2.KAKO SNIMITI PODATKE NA DISKETU I CD.....................................................................23

INSTALIRANJE SOFTWERA I HARDWERAU WINDOWSU XP.....................................274.1. INSTALIRANJE NOVOG HARDWERA...............................................................................27

4.1.1.Instalacija novog tampaa ...............................................................................294.2. INSTALIRANJE NOVIH PROGRAMA ................................................................................32

NEKOLIKO KORISNIH SAVETA ZASVAKODNEVNO KORIENJE WINDOWSA XP355.1.PODEAVANJA VEZANA ZA IZGLED RADNE POVRINE.....................................................355.2.KORIENJE ALATA ZA DIJAGNOSTIKU ISPREMANJE PODATAKA NA HARD DISKU .............385.3.FINA PODEAVANJA WINDOWSA XP.............................................................................39

CONTROL PANEL MENI....................................................................................................446.1CONTROL PANEL MENI .................................................................................................44


3/49

3

Glava 1

Upoznajte se sa Windows XP-om

U ovom poglavlju nauiete:

1. ta je Windows XP2. Koji su osnovni elementi radne povrine

1.1. ta je Windows XP

Windows XP je relativno mlad operativni sistem koji je nastao kao logian nastavak Windows 2000 iWindows Me izdanja. Ova platforma je prvi put predstavljena javnosti u junu mesecu 2001. godine ipojavila se u dva osnovna izdanja: Windows XP home edition i Windows XP profesional. Ovaj prvi jenamenjen korisnicima koji imaju skromnije zahteve, ili kako samo ime kae za kunu upotrebu, dok jeverzija profesional najjai Majkrosoftov operativni sistem koji u sebi objedinjuje mnogo aplikacija i

korisnih (kao i beskorisnih) novih servisa.

Operativni sistemi, ukratko, imaju zadatak da budu posrednik izmeu korisnika i hardvera, a za tovreme da dele sistemske resurse tako da omogue.


4/49

4

Upoznajte Microsoft Windows XP

maksimalnu efikasnost. Windows XP je kao i njegovi prethodnici preuzeo sve osnovne funkcijeoperativnog sistema kao to su upravljanje procesima, upravljanje memorijom, upravljanje ureajimavezanim za raunar i upravljanje podacima.

Da bi se uopte upustili u pustolovinu zvanu instaliranje Windows XP okruenja na svoj raunar,morali bi ste da znate da to nee biti izvodljivo (ili bar lepo za videti) ako nemate bar pentium III

raunar sa minimum 128Mb ram memorije (mada se preporuuje 256 Mb). Ovi podaci se bitnorazlikuju za njegove prethodnike (osim za neke jae verzije Windowsa 2000), i mora se priznati da zatako neto postoje debeli razlozi koje ete videti u daljem tekstu.

I pored svega to je reeno, ovo je operativni sistem koji prua revolucionarno nove naine zaupravljanje samim sistemom, za koji e se zadrati i u novijim verzijama, tako da to ih pre vidite,imaete vie vremena da ih nauite.

1.2. Osnovni elementi radne povrine

Kada pokrenete MS Windows XP odmah ete videti novost u obliku novog naina logovanja

(povezivanja) na sistem. Posle ukljuivanja ra

unara prva scena

e izgledati sli

no ovoj koju vidite naSlici 1.2.1.

Kao to vidite ispred vas e se nai ekran podeljen na dva dela gde e se u prvom delu (levo) nalazitinatpis Windows XP i reenica koja vas podsea da morate kliknuti na sliku pored svog korisnikogimena kako bi ste se ulogovali na sistem, kao i crveno dugme pored koga se nalazi natpis ,,Turn offcomputer" koji jasno govori da se pritiskom na njega moe ugasiti raunar.

U trenutku kada budete prineli kursor mia svom korisnikom imenu videete da e se sva ostalaimena lagano zatamniti pokazujui time izrazitu Majkrosoftovu elju da od ovog sistema napraviprijateljsko (eng. friendly) okruenje za korisnika.

Ovaj poetni korak moe biti produen u sluaju da je potrebno ukucati ifru za logovanje za koju ese otvoriti novi prozor odmah ispod imena na koje ste kliknuli.

Sada kada ste se ulogovali na sistem nastaje velika promena. Klasino okruenje koje ste koristili, ilibarem negde videli je totalno izmenjeno.

Osim Task bara i Start menija, koji sad izgledaju drugaije, novi Windows XP nema ba nita nadesktopu (na radnoj povrini). Sve one ikone koje su se pre pojavljivale kao obavezan

Slika 1.2.1.Izgled

poetnogmenija za

logovanje uWindows XP


5/49

5


deo Windows-ove radnepovrine sunestale, ak ione koje su

uporni korisnicibezuspenopokuavali daizbriu, sada suse negdepreselile. Ostala je samo

popularnakanta zasmee ili uprevodu RecycleBin. (Slika 1.2.2)

Ovo, naravno,nee dugo izgledati ovako prazno, ali iako na prvi pogled nije delovalo tako primamljivo, ovopretstavlja veliki potez Majkrosofta koji je dozvolio da korisnikova kreativnost doe jo vie doizraaja, jer sada okruenje u kome oni rade ima mogunost da bude potpuno dekorisano po ukusukorisnika.

Vratimo se na pitanje gde su sve te ikone koje su se redovno pojavljivale na desktopu (poput ikoneMyComputer)?

Odgovor se krije u novom Start meniju koji se nalazi u donjem levom uglu ekrana i koji je poprimiopotpuno novi izgled, jer se u njemu sada nalazi znatno vie delova, pogledajte sliku 1.2.3. uz kojusledi objanjenje ovog menija. Osnovni elementi start menija Windowsa XP su:

1. Ime korisnika (username) i slika koju je on izabrao, ili koju mu je Windows sam dodelio;

2. deo koji sadri programe koji se najee koriste;3. dugme za odjavu korisnika sa sistema;4. dugme za iskljuivanje ili restartovanje raunara;5. link (veza) do My Computer menija;

Preostali elementi radne povrine su pomenuta ikona Recycle Byn i u samom donjem delu prozoradeo koji se zove notification area .

ka 1.2.2.Pogled na

Windows XPradnu

povrinu

Slika 1.2.3.

Start meniWindowsa XP

1

3

4

6

5

2


6/49

6

Glava 2

Konfigurisanje Windows XP


1. Kako da prilagodite Windows XP okruenjesvojim potrebama

2. Kako da konfiguriete osnovne programe ipoveete va raunar na Internet

2.1 Prilagoavanje Windows XP okruenja potrebamakorisnika

Kao to smo mogli da vidimo Windows XP nudi jedan potpuno novi pogled na operativni sistem. Sada je trenutak da taj pogled malo prodiskutujemo. Ljudi teko prihvataju nove verzije, jer ako su dugokoristili neku stariju verziju, nemaju potrebu da se uputaju u reavanje novih problema tek poto sunauili da se uspeno bore sa starim, i to je najvei razlog zato se veina plai da se upusti u novioperativni sistem koji nudi mnogo, ali i trai trud zauzvrat.

Ukazaemo Vam na velike prednosti koje ovo okruenje nudi, ali i na neke mane koje poseduje.

Prva dobra vest je ta da se moete lako prebaciti sa novog izgleda Windowsa na stari, ili kako se tosada zove-Classic izgled. Sigurno je to posledica nedoumice Windows programera u vezi sa tim kakoe ljudi da prihvate novo okruenje tako da su dodali mogunost korienja starog, ili kako bi trebaloto da se shvati, kao mogunost korienja starog dok se ne naviknete na novo okruenje.

Trebalo bi da prebacujete izgled na stari samo u sluaju da neto to ste umeli da uradite u staromStart meniju ili u starom Control Panel meniju, sada niste sigurni kako da uradite, onda dajteWindowsu komandu da prebaci menije na Classic look.


7/49

7


Ovo prebacivanje je jednostavno. Pretpostavimo da ste i pored preporuke da se navikavate na novookruenje odluili da budete konzervativni, ili iz razloga to elite da nauite kako se i to radi.

U oba sluaju pogledajte Sliku 2.1.1. koja pokazuje kako da ovo uradite. Da bi vam bilo jasno ono toete videti na slici prvo idite miem do Start menija i kliknite desnim dugmetom na natpis Start.

U tom trenutku e se iznad kursora mia pojaviti meni koji ima opciju properties na koju treba dakliknete, sada levim dugmetom, i u tom trenutku e se pojaviti meni koji izgleda kao ovaj na Slici2.1.1.

1. Start menuomoguava rad unovom okruenju

2. Classic Startmenu omoguavada Windowszadri stari izgledmenija

Poto smo videli kako jeWindows izgledao u svomnovom ruhu, sada jevreme da pogledamo kakoizgleda novi Windows ustarom stilu.

Znai ako izabereteClassic Start menu i umeniju Customizepodesite svoj meni daizgleda kako bi ste eleli(za ovo je potrebno samo

elementarno znanje Engleskog jezika) dobiete novi-stari Windows izgled.

Pogledajte sliku 2.1.2. i uverite se da lii na prethodnike.

Naravno, sa starim izgledom start menija, vratile su se i stare ikone na desktop. Sve u svemu,korisnici koji su navikli na stari izgled nee imati apsolutno nikakav problem sa prelaskom na ovaj noviWindows.

Meutim, iako je start meni vraen na stari izgled ubrzo ete uvideti da je Control Panel zadrao noviizgled i samim tim doneo starim korisnicima nove probleme. I ovo se moe regulisati jo lake negoprebacivanje Start menija. Na Slici 2.1.3. moete videti novi izgled control panel menija.

Slika 2.1.1.Izbor izgleda

Windowsa(Start/Classic

Start) 1

2


8/49

8


Kada budete prvi put videli ovaj meni sigurno vam nee biti lako da se snadjete, jer ma koliko ovareenja bila dobra u sutini su ovi meniji dosta konfuzni, jer iako omoguuju lako pronalaenje nekihopcija koje nam trebaju, isto tako ne daju nam jasnu predstavu gde se nalaze opcije koje su se dugou starim operativnim sistemima na isti nain obeleavale.

Dok koristite novi meni, ima ete problema da nadjete kako se instalira novi font, ili zato se menidisplay menu nalazi na dva mesta, ali ete se sigurno zauditi i injenicom da su ikone iz starogkontrol panela kojih je bilo 27 sada svedene na 9 osnovnih, od kojih su neke preuzele i naziv i funkcijuod prethodnika, dok su druge dobile funkcije veeg broja starih ikona. Ipak videete da je korisno daznate kako da vratite stari izgled Control Panel menija.

Na slici 2.1.3. vidi se strelica koja pokazuje na dugme Switch to classic view koje nam slui zapromenu izgleda kao na Slici 2.1.4.

Slika 2.1.2.Izgled

Windows XPmenija kadase izabere

Classic izgled

2.1.3. Noviizgled

ControlPanel menija


9/49

9


Na kraju se uvek ispostavi da je najbolje kada moete da napravite kompromis, a to je u ovom sluajumogue. Za vae lake korienje operativnog sistema o kome sve vreme priamo, bili bi dobro da umeniju koji je prikazan na slici 2.1.1. podesite pod-meni customize (koji se nalazi u produetku tekstaiza prve strelice) i da u njemu ukljuite opcije koje su prikazane na Slici 2.1.5. to znai da menijeControl Panel i My Computer iz standardnog ,,Display as link" stanja, prebacite u ,,Display as menu"(pogledajte strelicu 2 na slici 2.1.5.).

Naravno pre toga bi trebalo da prebacite jeziak ovog menija sa General na Advanced (strelica 1).

Kao rezultat ovoga to ste upravo uradili u Start meniju ete, umesto linkova do Control Panela i MyComputer ikone, dobiti menije tako da ete moi mnogo bre da stignete do eljene komponente, bezpotrebe da ekate dok se sve izlistaju. Pogledajte Sliku 1.2.3. i Sliku 2.1.6. pa cete videti razliku.

Slika 2.1.4.Klasiniizgled

ControlPanel menija

Slika 2.1.5.Podeavanje

menijaControl Paneli My

Computer uStart Meniju


10/49

10


Obratite panju na mesto gde pokazuje strelica 1i videete da se ta slika razlikuje od slike 1.2.3.po tome to je na desnom uglu redova gde senalaze Control Panel i My Computer ikonestvoren novi simbol koji ima oblik trouglaokrenutog udesno i koji pokazuje da ovo vie

nisu linkovi ka tim menijima ve da su to sadameniji. Probajte da kliknete na Control Panelmeni, i videete ceo klasian Control Panel izstarih verzija koji se sada pojavljuje u malookrenutom obliku, ali je zadrao starufunkcionalnost.

2.2 Konfigurisanje osnovnih programa i povezivanje naInternet

Ovde ete moi da nauite kako da konfiguriete dva osnovna programa koja se standardno dobijajuuz Windowse i dovoljni su za:

Efikasno korienje Web-a (dela Interneta koji je zaduen za multimedijalne prezentacije), zato je zaduen Internet Explorer. U Windowsu XP se standardno dobija verzija 6 ovogInternet pretraivaa (ili browsera). Ovaj program se startuje pritiskom na ikonu koja ima

ovakav izgled . Efikasno korienje E-mail Internet servisa, ili dela za elektronsku potu, za koji je zaduen

program Outlook Express takoe verzija 6. Ikona kojom se ovaj program startuje izgleda

ovako .Pre nego to poelite da koristite ove programe, morate da otvorite nalog kod ISP (Internet ServisProvajdera) ili krae samo provajdera, i da uplatite vreme za korienje Interneta. Kada to uraditedobiete brouru o tome kako da poveete svoj raunar na Internet. Pod pretpostavkom da nikadaniste konfigurisali va raunar za povezivanje na Internet pratite sledeu proceduru.

Prvo kliknite miem na va Start meni (u donjem desnom uglu), pa zatim idite do menija Control Paneli u njemu kliknite (dva puta brzo) na ikonu pod nazivom Network Connections

i dobiete novi prozor koji e izgledati kao na Slici 2.2.1. (levo)

Slika 2.1.6.PrebacivanjeControl Panellinka u meni


11/49

11


U tom prozoru kliknite na fajl padajui(ovo padajui je iz razloga to kadamiem doete do teksta FILE ugornjem levom uglu tog prozora ikliknete na njega, ispod natpisa FILEe se pojaviti podmeni sa nekim

opcijama) meni i iz njega izaberite NewConnection... (Slika 2.2.1. - desno).Kada to uradite preko ovog menija ese pojaviti novi, koji nosi naziv NewConnection Wizard, to u prevoduznai arobnjak za povezivanje(arobnjaci su programi koji omoguujupovezivanje nekoliko procedura u jedan logian tok, a sve u ciljuolakavanja izvravanja nekekomplikovane operacije).

Na prvoj strani novog menija (New

Connection Wizard) kliknite na dugmeNext, jer vas taj meni samoobavetava o tome da se tim putempovezuje na Internet ili u neku drugumreu.Kada ste to uradili, sledei meni evam dati nekoliko izbora od kojih bitrebalo da se odluite za Connect tothe Internet (koja e biti oznaena i bezda ita podeavate default). Slika2.2.2.

IzaberiteNext (ovonext znaiprelazak na

sledeikorak, a

porednjega senalaze jodve opcije,

Back koja oznaava povratak na prethodni korak, ako ste neto pogreno uneli i Cancel kojaomoguava prekid itave procedure instalacije). Tada dolazite do menija na Slici 2.2.3 u kome biratekako da podesite parametre vezane za svog Provajdera ISP.

Slika 2.2.1.Network

Connectionservis za

povezivanje

na Internet

Slika 2.2.2.Povezivanjena Internet drugi korak u

NewConnectionWizard-u


12/49

12


Strelica 1 oznaava da treba da odaberete opciju Set my connection manually. Ova opcijaoznaava da ete sami uneti podatke o svom davaocu Internet usluga.

Da bi ste shvatili zato ovo radite, i ko su ISP (provajderi) morate da shvatite da vreme koje provoditena Internetu morate negde da kupite, a to se radi ba kod Provajdera (poput PTT-a, Euneta, YUBC-a,Verata, ...) koji otkupljuju veliku koliinu informacija od nekog veeg posrednika, i onda krajnjimkorisnicima omoguuju razliite usluge, od korienja ulaznih linija, koje vi moete da zovete prekovaih modema, do e-mail adrese, pretraivanja Interneta...

Strelica 2 je ve pominjano dugme Next.

Dalje ete izabrati opciju Dial using a dial-up modem, pa ete upisati ime vaeg Provajdera (npr.Drenik-net),

zatim, telefonski brojna koji ete zvati togprovajdera (nai etega u brouri koju stedobili. Unesite samobroj, bez pozivnogznaka).

Nakon svakog od nekoliko navedenih koraka pritisnite dugme next. Videe te ekran u koji treba da

unesete username (vae korisniko ime za tog provajdera - sami ste ga izabrali kada ste otvaralinalog kod Provajdera) i password (vau linu lozinku-takoe izabranu pri otvaranju naloga).

Poledajte Sliku 2.2.4. pa emo malo prodiskutovati ovaj korak.

Slika 2.2.3.Konfigurisanje

podataka oprovajderu

Ime Vasegprovajdrea

1

2


13/49

13


U prazninu sa desne strane od natpisa User name unesite vae korisniko ime (strelica 1)Na polja oznaena strelicama pod brojem 2 unesite vau lozinku

Strelica 3 pokazuje na polje koje ako ima mali znak unutra omoguava svim korisnicima raunara(ma pod kojim imenom se na njega prikljuili na poetku) da koriste ovu Internet konekciju. Akopomenuti znak nije obeleen, to znai da izgleda ovako onda e samo taj korisnik koji pravikonekciju moi i da je koristi.

Strelica 4 pokazuje na check-box koji ako je potvren govori da je ovo standardna konekcija(kompjutere je gledati kao najvaniju znai samo jedna moe da bude standardna default).

Strelica 5 pokazuje na novi check-box koji, ako je potrvren ukljuuje Firewall ili zatitni zid okovaeg kompjutera dok ste na Internetu, koji vas titi od upada hakera (ili pravilnije krekera) u vakompjuter. Ovo treba ukljuiti obavezno!

Slika 2.2.4.Unos

korisnikogimena ilozinke

1

2

3

4

5


14/49

14


Nakon ovoga treba opet potvrditi nextdugme.

Time ste preli na sledei (zavrni) koraku kome bi trebalo da kliknete i potvrdite

opciju Add a shortcut to my desktop itime dobijete ikonu na vaoj radnojpovrini (desktop-u) preko koje ete moida se poveete na Internet, i odmah potopritisnete dugme Finish dobiete netoslino ovome na Slici 2.2.5.

Ovaj prozor ete esto viati (svaki putkada budete ili na Internet), ali sadaemo podesiti neke opcije koje vie ne bitrebalo da dirate, ako ih pravilno podesiteodmah, naravno. Miem idite do opcijeProperties i kliknite na nju. Dobiete meni

sa Slike 2.2.6. Ovde umesto podmenijaGeneral izaberite podmeni Options i unjemu podesite Redial attemps sa 3 na 50i podesite opciju Time between redialattempts na 5 sekundi.

Time ste rekli vaem modemu da, ako jeveza zauzeta, proba da pozove ponovo,ali ne posle 1 minuta, ve posle 5 sekundi,i da tako pokuava 50 puta, umesto 3koliko je bilo podeeno.Ovo e vam biti korisno, jer akonameravate da koristite Internet u vreme,

takozvanog, pica (izmeu 21 i 24 sata),retko ete uspevati da se poveete izprvog pokuaja.

Sada kada ste podesili va kompjuter damoete da zovete Internet, dolazimo doprograma koje smo spomenuli na poetkuovog dela, a to su Internet Explorer iOutlook Expres. Prvo da razmotrimo IE

(skraeno za Internet Explorer). Slika 2.2.7. pokazuje izgled radne povrine ovog programa

Slika 2.2.5.Prozor za

konektovanje

Slika 2.2.6Podeavanje

konekcije


15/49

15


1

2

3

4

1. Jedna od ikona koje se nalaze na toolbaru ili na delu radne povrine predvienom zasmetanje ikona potrebnih za komforan rad.

2. Mesto na kome se upisuje adresa koju elimo da posetimo.3. Ikona history pomou koje se moe pretraivati sadraj Interneta koji je sauvan u memoriji.4. Povrina na kojoj se pokazuje sadraj strana koje su trenutno otvorene.

Kada prvi put pokrenete IE (ako preskoimo neke opcije koje e vam Windows sam nuditi, kao to supovezivanje na neki nalog, ili sliino, koje bi trebalo da odbijete), u File padajuem meniju izaberiteopciju work offline i onda u padajuem meniju Tools izberite Internet options... i tada ste stigli domesta gde ete podesiti va IE program zajedno sa mnogim parametrima vezanim za pretragu WEB-a.

Na Slici 2.2.8. pogledajte kako izgleda ovaj meni.

Web adresa koju e IE startovati po ukljuivanju, takozvani home page

Slika 2.2.7.Izgled radne

povrineprogramaInternetExplorer

Slika 2.2.8.

PodeavanjaInternetExplorera

3

2

4

1


16/49

16


2

1

1. Dugme koje menja trenutni home page u praznu stranu2. Taster koji brie privremene Internet fajlove3. Settings taster koji omoguuje sva podeavanja vezana za privremene Internet fajlove4. Broj dana koliko e se na disku raunara uvati Internet strane koje ste obilazili (naravno ako

koliina materijala u njima ne premai prostor odreen za privremene Internet fajlove)

Preporuljivo je da za home page koristite praznu stranu (use blank) jer e to ubrzati startovanjesamog IE.

Da biste shvatili ta su privremeni Interent fajlovi morate da znate da raunar, dok ste vi na Internetu,sve strane koje vi otvarate smeta u posebne direktorijume da bi mogao bre da ih ,,izvue" sa harddiska nego preko mree i samim tim nam utedeo vreme koje ekamo da nam se otvori neka stranakoju pozovemo.

Ove sauvane strane se zovu temporary Internet files ili u prevodu privremeni Internet fajlovi. Osimtoga to nam ubrzavaju rad na Internetu i samim tim nas tede od nerviranja tokom ekanja na nekuInternet stranicu da se otvori, ovi fajlovi nam omoguuju da naemo neto to smo gledali prenekoliko dana, bez potrebe da se povezujemo na mreu.

Sve to je potrebno je da po ukljuivanju IE-a u File meniju izaberemo opciju work offline i kliknemona ikonicu History na radnoj povrini programa IE i sa leve strane pronaemo kog dana smo bili nakojoj strani i njen sadraj e se pojaviti. Sve ovo izgleda otprilike kao na Slici 2.2.9.

1. Deo prozora koji se otvara sa leve strane u trenutku kada pozovemo ikonu history2. Konkretan dan i adresa strane koju smo posetili tog dana, a sa koje nam treba neki podatak

Ovo je malo uproeno, jer ove strane sauvane u history delu nam ne slue samo da bismo videlineto to nam treba, a ne elimo da se povezujemo na Internet, ve nam slue i kao korisna baza ukojoj moemo da nadjemo neku stranu kojoj ne znamo ime ve samo znamo da smo je posetili prenekoliko dana.

Da bi podesili nain uvanja i koliinu uvanja ovih privremenih Internet fajlova, potrebno je da umeniju sa Slike 2.2.8. pokrenemo opciju Settings koja e nam otvoriti novi meni sa Slike 2.2.10.

Slika 2.2.9.Primer

korienjahistoryopcije uInternet

Exploreru


17/49

17


1. Podeavanje vremenskog intervala na kom e IE proveravati saglasnost tih privremenihfajlova na hard disku sa onim na konkretnim Internet lokacijama.

2. Odreivanje veliine prostora koje e ti fajlovi da zauzimaju na naem hard disku3. Lokacija gde e se ti fajlovi fiziki nalaziti

Slika 2.2.10.Meni Settingsiz menija zapodeavanje

IE

Slike 2.2.11.i 2.2.12.

PodeavanjeInternetExplorera

1

23

1

2

3

4


18/49

18


1. Ovde moete konfigurisati novu Internet konekciju (u sluaju da vam je potrebno da imatevie provajdera)

2. Podeavanja u vezi sa samom konekcijom3. Opcije o tome kako e se program IE ponaati u toku samog pretraivanja Interneta4. Opcija koja vraa fabrika podeavanja (korisno ako ste sami menjali neke opcije, pa vam IE

radi loije nego pre)

Sada emo da pogledamo OE (skraeno za Outlook Express). Slika 2.2.13. pokazuje izgled radnepovrine ovog programa.

1. Inbox/Outbox/Sent Items/Deleted Items/Drafts. Ovo su osnovni delovi OE programa i svaki odnjih je zaduen za po jednu grupu elektronske pote (primljenu, poslatu, ...)

2. Imenik u kome se nalaze imena i e-mail adrese ljudi koje ste odabrali da se nalaze u menijusa naim kontaktima.

3. Toolbar, ili polica za alat, na kojoj se nalaze ikone koje pozivaju procedure koje najeekoristimo (poput slanja/priman ja poruka).

4. Radna povrina na kojoj se pokazuju e-mail poruke koje aljemo ili koje smo primili.

Na toolbar se mogu dodavati, ili sa njega skidati, ikone po slobodnoj volji korisnika. Ovo se radi takoto se klikne desnim dugmetom na mesto gde nema ikona (na primer gde pokazuje strelica 3) i zatim

izaberete opciju customize koja Vam daje dva prozora gde levi pokazuje ikone koje mogu da sedodaju, a desni one koje su aktivne. Slika 2.2.14.

Napominjem da je procedura za dodavanje ikona na toolbar Internet Explorera potpuno identina, sarazlikom to su ikone drugaije, u skladu sa funkcijama koje imaju.

Slika 2.2.13.Izgled radne

povrineOutlook

Express-a

13

4

2


19/49

19


1. Ikone koje se ne nalaze na toolbaru, a mogu da se dodaju2. Trenutno aktivne ikone

3. Dugme Add slui da se ikona koja je obeleena sa leve strane ubaci na desnu stranu i samimtim postavi na desktop, dok dugme Remove ima obrnutu funkciju.

Kada ste prvi put pokrenuli program Outlook Express logino je da u njemu ne postoje ni podaci ovaem provajderu (ili provajderima), tako da bi mogli da primate elektronsku potu (e-mail), moraeteda podesite ovu konfiguraciju.

Da bi ste uneli podatke o svom nalogu za elektronsku potu potrebno je da iz padajueg menijaTools izaberete opciju Accounts... i dobiete novi prozor u kome treba da izaberete opciju Add i unjoj podopciju Mail... ovim ste pokrenuli ,,Internet connection wizard".

To je jo jedan program iz grupe ,,arobnjaka" koju smo spominjali ranije u tekstu. U prvom korakuovaj program vam trai da unesete vae ime i prezime (ovaj podatak e se slati svima kojima

poaljete poruku sa ovog naloga), dalje ete morati da unesete vau e-mail adresu (koju ste dobilikada ste otvarali nalog). Slika 2.2.15. pokazuje sledei korak.

Ovde je potrebnopopuniti polja zadolaznu potu(Incoming mail),kao i odlaznu potu(Outgoing mail). Svipodaci se, takoe,nalaze u brourisamog provajdera.Kada preete na

sledei koraktrebalo bi da dapopunite svojekorisniko ime(username) ilozinku (password).Kada ste i ovouradili sve to vampreostaje je dakliknete na dugmefinish i postupak je

zavren.

Podeavanja vezana za program OE se nalaze u meniju Tools u podmeniju Options, ali nemojte ihmenjati ako ne znate ta znae (veinu ovih opcija moete razumeti ako znate Engleski jezik).

Slika 2.2.14.Dodavanjeikona natoolbar

programa OEi IE

Slika 2.2.15.Unoenje

podataka oprovajderu uOE

21

3


20/49

20


Glava 3

Korienje file sistema


1. ta je to file sistem2. Kako da snimate podatke na disketu i CD

3.1. ta je to file sistem

Svaki korisnik kompjutera e, pre ili kasnije, poeleti da neki dokument koji je otkucao, neku sliku kojuje skinuo sa Interneta ili bilo kakav drugi fajl presnimi nekom svom poznaniku, a da bi to uradio morada zna kako da koristi deo operativnog sistema zaduen za uvanje i upravljanje fajlovima.

Kompjuter se sastoji iz vie delova od kojih su za uvanje programa i dokumenata zadueni harddisk (ili kako ga krae zovu samo disk), flopy disk (diskete) i CD (kompakt disk). Ovi medijumi zasmetanje podataka imaju svoju ulogu u uvanju i prenoenju podataka.

Hard disk slui za smetanje najvee koliine podataka i standardno ima oznaku c:, flopy disk(disketna jedinica) je vie zaostavtina iz prolih vremena nego koristan ureaj, ali moe da poslui zaprenos neke male koliine informacija, kao to je neki otkucani dokument, ili bilo kakav pisanimaterijal, dok ve kod prenosa multimedijalnih dokumenata gubi svaki smisao.

Standardna oznaka za ovaj ureaj je a: jedina prednost ove vrste medijuma je u tome to se, zarazliku od diska, moe odvojiti od kompjutera i lako odneti na drugi raunar, a to je posledica toga tosama disketa nije sastavni deo raunara.

Na kraju dolazimo do CD-a. Ovi diskovi mogu preneti znatno veu koliinu podataka od diskete, apored toga mnogo su otporniji na spoljanje uticaje. Standardni CD mediji imaju kapacitet od 650 Mbpa sve do 800 Mb i oni stvarno sa pravom nose epitet najkorisnijeg prenosivog medijuma.


21/49

21


Ureaji u kojima se moe itati ova vrsta medijuma se nazivaju CD-ROM ureaji, dok su ureajizadueni za njihovo pisanje CD-RW ureaji. Ovi ureaji se spolja gotovo ne razlikuju. Bar jedan odovih ureaja se nalazi u svakom novijem raunaru i za njega je rezervisano prvo slovo engleskogalfabeta koje preostane iza hard diskova.

To znai da e u sluaju da je hard disk zauzeo samo slovo c: CD ureaj e zaueti slovo d: ili neko

sledee u sluaju da hard disk zauzima vie slova (da je izdeljen na vie delova-particija, ili da postojivie hard diskova).

Poto ivimo u vremenu u kome se koliine podataka smetene na kunim raunarima geometrijskipoveavaju poeljno je da znate kako da ih pravilno organizujete da bi mogli kasnije da ih naete.Podaci koji se nalaze na medijumima su organizovani u foldere i u fajlove.

Fajlovi su nosioci informacija i oni su, u sutini sve to je potrebno samom kompjuteru da bi radio,meutim kada ne bi bilo foldera, bilo bi nemogue snai se za ta koji fajl slui. Zato su folderi nastalikao prirodna potreba ka organizovanju podataka (nita ne brinite, nee biti problem da i uz pomofoldera napravite da va fajl sistem bude u totalnom haosu).

Problem skladitenja podataka je slian problemu skladitenja u bilo kom magacinu. Zamislite da

magacioner uzme sve artikle koje bi trebao da skladiti i porea ih po podu magacina. Istina, oni susvi na podu magacina, ali probajte da naete onaj koji vama treba. Verovatno ne bi imali dovoljnoivaca da to radite svaki put kada Vam treba neki artikal i zato se neko setio i napravio police, pa napolicama odeljke, pa pododeljke itd.

To je bukvalno primenjeno na skladitenje kod raunara. Medijumi, koje smo spominjali, se mogugledati kao neki magacini i u njima je potrebno napraviti police, a to su u ovom sluaju folderi.

Standardno na hard disku imamo folder pod nazivom Windows u kome se smetaju programi vezaniza operativne sisteme i njegova lokacija se moe napisati kao c:\windows gde je c: ime prvog harddiska, a Windows ime foldera. Isto tako se mogu videti standardni folderi Program Files, u kome senalaze svi programi, pa poto je tu snimljena velika koliina programa i u folderu Program Files senalaze novi folderi, ili podfolderi. Npr. ako nam treba lokacija gde se nalazi program Winamp onda e

to biti c:\Program Files\Winamp. Taj princip bi trebalo i vi da sledite kada pravite nove foldere.

Trebalo bi da ime foldera govori o njegovoj sadrini, i trebalo bi da vodite rauna da ne bude previefoldera na bilo kom nivou, a pogotovo na prvom. to znai da ako imate 50 igrica, neete sve da ihsnimate direktno na c: disk, veete da otvorite folderIgre, pa ako i u njemu ima previe igara trebalobi da napravite podfoldere: strategije, pucake, simulacije,...Da bi mogli da radite bilo ta sa fajl sistemom kompjutera potrebno je da pozovete slovo diska ijisadraj elite da pogledate, npr. c: Pogledajte na Slici 3.1.1. kako se to radi.

1. Ikona koja slui za pregled sadraja primarnog hard diska, c:2. Ikone koje slue za pregled sadraja ostalih hard diskova d: i e:3. Ikona koja slui za pregled sadraja CD pisaa f:


22/49

22


U ovom konkretnom sluaju primeujete da nema diska koji se obeleava sa a:. To je disketnajedinica (flopy disk), koja na konkretnom raunaru ne postoji, ali se na veini raunara nalazi pre diskaoznaenog sa c:.

Kada kliknete na ikonu diska koji ste odabrali pojavie vam se prozor u kome e se nalaziti njegovsadraj (spisak svih foldera i fajlova).

Slika 3.1.2. pokazuje sadraj c: diska. Mogue je da e vam windows prvi put kada budete startovaliovu ikonu prikazati plav ekran sa desne strane, umesto ovih foldera koje vidite, i na njemu natpis,,show the contents of this folder" na koji bi trebalo da kliknete da bi dobili pogled slian ovom na slici.

1. Oznaka i naziv diska na iji se sadraj posmatra2. Preica (ikona) koja omoguuje kreiranje novog foldera3. Ikona My Computerijim se pritiskanjem dobija sadraj svih diskova4. Detaljne informacije o konkretnom disku (ime, file system, slobodan prostor i ukupan prostor)5. Jedan od foldera (konkretno ovde Windows) koji se nalazi na tom disku6. Jedan fajl za koji je dato ime, vrsta fajla (tekstualni dokument ovde) i njegova veliina.

Sama ikona nekog fajla ukazuje na njegovu sadrinu.

Slika 3.1.1.Preica za

ulazak u filesistem c:

diska

1

2

3


23/49

23


3.2. Kako snimiti podatke na disketu i CD

Presnimavanje fajlova sa jednog mesta na drugo je jedna od osnovnih operacija koje raunar obavlja.Da bi ste pristupili ovoj akciji potrebno je da znate gde vam se nalaze fajlovi koje elite da presnimite i

na koji medijum bi ste eleli da ih presnimite.Uzmimo za primer da imate neki dokument koji ste otkucali (npr. seminarski rad za fakultet) i trebalobi da ga predate profesoru na disketi.

Prvi korak je lociranje fajla koji ste otkucali. Ovo se moe raditi na dva na ina, ali za oba jeneophodno da znate ime fajla (ovde dokumenta) koji traite.

Prvi nain je da u My Computer meniju kliknete na ime diska gde se nalazi taj dokument, a potom ganadjete tako to ete dva puta brzo da kliknete (levim dugmetom mia) na svaki sledei folder kojivam se nalazi na putanji do tog fajla. Uzmimo za primer da se taj fajl nalazi na e: disku u folderuseminar!!! i zove se marketing.doc.

Slika 3.1.2.Sadrajdiska c:

1

5

6

2

3

4


24/49

24


Ova putanja bi se pravilno zapisala e:\seminar!!!\marketing.doc i do nje moete doi tako toete kliknuti na disk e: u My Computer meniju, i dalje bi trebalo da dva puta brzo kliknete na folderseminar!!! tada ete dobiti spisak fajlova u tom folderu. Meu tim fajlovima se nalazi i ovaj traeni.

Drugi nain je da uStart meniju pokreneteikonu Search i timezaponete pretragu zatim fajlom koji elite dapresnimite (ova Searchopcija se moe koristitiza pretraivanje po bilokom osnovu, znai daako ne znate gde stesauvali neki fajl, ovimpostupkom moete daga naete).

Izgled Windowsovogmehanizma zapretraivanje je dat naSlici 3.2.1.

1. Meni koji suava pretraivanje fajlova po odreenim kriterijumima2. Prozor u kome se pokazuju fajlovi koji ispunjavaju kriterujum pretrage

U zavisnosti od toga kakav fajl traite trebalo bi da se odluite izmeu:prvog menija koji je zaduen za

slike, muziku i video fajlovedrugog koji je zaduen za dokumenta (tekst i tabele) itreeg koji jezaduen za bilo koju vrstu fajlova.

Kada to uradite dobiete meni koji e ostaviti prazno polje za unos kljune rei po kojoj se vripretraivanje i jo dve dodatne opcije od kojih je prva za odreivanje termina kada je taj dokumentposlednji put modifikovan (menjan), i podmenija ,,use advanced search options" koji daje nekedodatne kriterijume koji ubrzavaju pretragu, ali zahtevaju da znate odgovore na njih.Ta pitanja su: na kom se disku nalazi taj fajl, kolika mu je veliina, ...

Poto ste uneli podatke o fajlu pritisnite dugme search i saekajte dok se potraga zavri. Fajlovi kojise poklapaju sa kritetijumom pretrage e se nai sa desne strane.

Locirali smo fajl, i sada je vreme da ga presnimimo.

U sluaju da je fajl naen pomou search programa za pretragu, trebalo bi da kliknete na njegadesnim dugmetom mia i izabrati opciju open containing folder. Koja e otvoriti folder u kome senalazi taj fajl i ovo je mesto gde se gore pomenuta dva naina nalaenja lokacije fajla spajaju, jer jedobijeni rezultat identian, tako da se od ovog mesta moe govori kao o jednom.

U ovom prozoru koji ste otvorili (na bilo koji od ova dva naina) trebalo bi da obeleite dokument kojielimo da prekopiramo, a to ete uraditi tako to ete kliknuti levim tasterom mia na ime fajla kojielite da iskopirate, ili ako elite da iskopirate vie fajlova, drite pritisnuto dugme Ctrl koje se nalazi udonjem levom uglu tastature i za to vreme kliknite levim dugmetom mia na sve fajlove koje elite daiskopirate.

Kada ste to uradili pustite dugme Ctrl i videete da je pozadina oko ovih fajlova promenila boju, kao

znak da su u tom trenutku obeleeni. Sada uzmite mia i kliknite desnim dugmetom na neki od

Slika 3.2.1.Izgled

Windowsprograma zapretraivanje

fajlova

1

2


25/49

25


obeleenih fajlova i izaberite opciju copy. Ovom akcijom ste prebacili obeleene fajlove u memorijugde e saekati dok im ne pokaete lokaciju na koju bi trebalo da se iskopiraju.

Prozor na kome se nalazite bi trebalo da izgleda slino onom na Slici 3.1.2. i u njemu bi trebalo dakliknete na ikonu My Computer koja je oznaena strelicom 3 na istoj slici.

Pojavie se nov prozor u kom ete moi da izaberete medijum na koji elite da snimite obeleenefajlove. Ako ste odluili da snimite ove podatke na disketu onda izaberite disk a: i otvorite ga duplimklikom mia. Kada ste to uradili kliknite u desnom delu prozora (gde se nalaze folderi i fajlovi) kliknitedesnim dugmetom mia na neko mesto na kome nema ni fajlova ni foldera i izaberite opciju paste.Time ste uspeno obavili snimanje svog dokumenta na disketu. Na isti nain se mogu obeleiti i celifolderi, kao i nekoliko njih.

Snimanje na CD je jedna od mnogobrojnih novosti koje je Windows XP doneo sa sobom. Naravno dasu se diskovi snimali i u prethodnim verzijama Windowsa, ali je tek ova verzija uvrstila to u svojstandardni paket.

To je uopteno pravilo kod svih Microsoft Windows operativnih sistema, uz sistem se dobije gomilaprograma uz pomo kojih se mogu koristiti ogromne mogunosti raunara, ali ovi programi mogu da

zadovolje samo korisnike kojima je to jedna od nevanijih karakteristika raunara.

Da li ste uli da neko ko se bavi prelomom teksta koristi Windowsov program Word Pad, ili da nekoradi neto vezano za grafiku u Windowsovom programu Paint? Takva je situacija i sa ovim

programom. Dobro ga je imati, za svaki sluaj, ali veina korisnika e nabaviti i neki ozbiljniji program,sa mnogo vie opcija.

Da bi snimili neke podatke na CD, potrebno ih je prvo selektovati (objanjeno u prethodnom tekstu), adalje se umesto diskete (a:) izabere CD pisa (ako postoji na konkretnoj konfiguraciji) i selektovanipodaci se opcijom paste iz prethodnog dela snime na CD, ali sada se time proces snimanja nezavrava ve se dolazi u situaciju sa Slike 3.2.2.

1. Dugme koje pokree snimanje diska (popularno ,,rezanje")2. Dugme koje slui da se izbriu fajlovi koje smo hteli da snimimo na disk3. Prikaz foldera i fajlova koji su spremni za snimanje i koje smo mi upravo ubacili4. Prikaz foldera i fajlova koji se ve nalaze na CD-u (ako je prazan disk onda ovde nema

niega)

Slika 3.2.2.Snimanje na

CD

1

2

3

4


26/49

26


Tek kada damo komandu write these files to CD poinje fiziko snimanje ovih fajlova i foldera.Pojavljuje se indikator da je snimanje u toku, i poruka kada se isto zavri.

Trebalo bi da znate da desnim klikom mia, na bilo koji fajl ili folder, dobijate meni sa Slike 3.2.3.

1. Operacije koje mogu da se izvode nad fajlovima i folderima

2. Dugme kojim se fajl otvara u programu u kome se standardno pregledaju fajlovi tog formata(otvoriti znai pogledati, ako je slika, posluati, ako je zvuk...)3. Ovaj meni slui da bi vam dao izbor svih programa (ako ih ima vie) u kojima moete da

otvorite taj fajl4. Opcija kojom se fajl/folder skenira od virusa5. Operacija kojom se taj fajl/folder ,,pakuje" u Zip arhivu6. Meni u kome se moe izabrati gde da se poalje kopija tog fajla (u neku e-mail poruku, na

disketu, na CD; ovako se moe poslati ikona na radnu povrinu Windowsa tako da se tomfajlu/folderu moe lake pristupiti)

7. Copy opcija kojom se kopija fajla prebacuje u memoriju8. Delete opcija za brisanje fajla

Slika3.2.3.

Operacijekoje semoguizvoditi

nad

fajlovima

12

3

4

8

7

5

6


27/49

27


Glava 4Instaliranje softwera

i hardwera u Windowsu XP


1. Instalirate novi hardver2. Instalirate novi softver

4.1. Instaliranje novog hardwera

U toku korienja Windowsa, veina vas e dodavati neke nove komponente na svoj raunar. Kadapoveete komponentu (bilo da je to nov monitor, modem,

skener...) sa raunarom i startujete raunar, za veinukomponenti e se udonjem desnom uglu pojaviti indikator koji govori da je raunarnaao novi hardver i ispisuje naziv te komponente.Pojava da je raunar odmah naao hardver je posledica radadela Windowsa pod imenom plug-and-play (prikljui-i-koristi).Ovaj deo je zaduen da automatski prepozna da je prikljuen novi ureaj, i da proba da instaliranjegove drajvere automatski. Kada se pronae novi hardver i Windows ne uspe da nae svojedrajvere za tu komponentu, potrebno je postaviti njegove drajvere (veznike) da bi taj hardver mogaokorektno da sarauje sa ostatkom operativnog sistema.


28/49

28


NAPOMENA starije komponente, koje nemaju drajvere specijalno pravljene za Windows XP, nesmeju se instalirati sa svoim starim drajverima, ak ni pod uslovom da Windows to dozvoli. Windowsobino, u ovakvim sluajevima, daje upozorenje koje govori da taj drajver nije napisan za WindowsXP i da moe izazvati lo rad sistema, pa i njegovo blokiranje. Situacija sa drajverima je sada znatnobolja nego to je bila pre godinu dana, a na Internetu postoje mnogobrojni sajtovi iji je sadrajpotpuno posveen ovoj problematici.

U isto vreme kada raunar pokae natpis Found New Hardware na sredini ekrana se pojavljujenovi prozor. Slika 4.1.1.

Ovajarobnjak

e vam ponuditi da instalira softwer (drajvere i programe potrebne za kori

enje novekomponente) automatski ili da to uini sa neke navedene lokacije. Ukoliko se odluite za prvu opciju,

raunar e instalirati drajvere, ukoliko ih ima, ali morate da budete svesni da Windows ima samonajee koriene komponente u svojoj bazi drajvera, tako da veina hardvera nee moi da seinstalira na ovaj nain i onda ete se nai pred ekranom sa Slike 4.1.2.

Ovde vam se prua alternativa da svoju sreu isprobate na Internetu. Koristite ovo samo ako su svedruge opcije istroene.

Bolja varijanta od one prve je da izaberete da sami kaete Windows-u gde se nalaze drajveri za vaukomponentu. Obino se uz komponente dobijaju i drajveri na CD-u, tako da je dovoljno da ubacite CDi onda izaberete opciju Install from the list... Pogledajte Sliku 4.1.3.

Slika 4.1.1.arobnjak za

instalacijunovihkomponenti

Slika 4.1.2.Izgled

arobnjakapred traenjedrajvera naInternetu


29/49

29


Prva varijanta je da sve ove opcije pokazane strelicom budu ukljuene, i tada e Windowspregledati diskete i CD ureaje, u potrazi za konkretnim drajverom

Drugi nain je da se klikne na dugme Browse i nae put do mesta na disku gde senalazi drajver (dok se ne nae konkretan folder sa drajverom ovaj meni nee dozvoliti da se

klikne na dugme OK i time potvrdi pogrean izbor)

Ova opcija daje spisak svih komponenti koje windows moe da instalira.Korisnik sam mora da odgovori Windowsu koju je komponentu instalirao (veinom neprimenljivo).

Postoji jo nekoliko naina da se instalira nova komponenta i programi koji je prate. U svakom sluajunajvaniji korak je da se proitaju knjiice dobijene uz komponentu, a u njima se obino nalazi iuputstvo za instalacuju.

Neke komponente uz sebe imaju CD i dovoljno je samo povezati komponentu i ubaciti CD u

kompjuter, a sve ostalo se svodi na praenje instalacije i eventualno podeavanje jezika na kom eliteda koristite programe koji idu uz novu komponenetu.

Poslednji nain se primenjuje u sluaju da raunar nije sam pronaao komponentu. Tada je iz ControlPanel menija potrebno izabrati opciju Add Hardware koja e vam postaviti nekoliko pitanja kao tosu: da li ste povezali svoj novi hardver, da li elite da Windows trai va novi hardver... Nee vam bititeko da se snaete ukoliko govorite engleski jezik.

4.1.1. Instalacija novog tampaa

Instalacija novog tampaa se malo razlikuje u odnosu na instalaciju ostalih komponenti. Pototampa ima malo vei prioritet, za njega je obezbeena cela grupa u Control Panel meniju.

Postoji 3 naina da poveete va tampa sa raunarom: Prvi nain je preko USB kabla, drugi jepreko IR (infra crvena veza) i trei je preko LPT kabla. Instalacije se razlikuju u zavisnosti od togakoja je veza u pitanju. Ukoliko je to USB ili IR veza, onda im poveete tampa sa raunarom, iukljuite ih, Windows e pokrenuti svoj arobnjak za instalaciju.

NAPOMENA IR veza je beina veza i moe se primeniti samo kod novijih raunara, kao i kod novijihtampaa. Veza se uspostavlja tako to se IR deo raunara i tampaa okrenu jedan prema drugom, itada se veza automatski uspostavlja.

Procedura instalacije za USB i IR tampae je potpuno identina kao i za ostale plug-and-play (P-N-P) komponente. Mogue je da va raunar ne prepozna kao plug-and-play neki USB i IR tampaa itada je potrebno nastaviti instalaciju kao za LPT tampae (opisano dalje u tekstu).

Drugi sluaj je kada se prikljuuje tampa koji je sa raunarom vezan preko LPT porta(kabal koji, sa strane kojom se povezuje sa raunarom, ima veliki adapter sa 25 iglica

Slika 4.1.3.arobnjak za

instalacijunovih

komponenti

1

3

2


30/49

30


koji izgleda ovako). Poto ste povezali tampa sa raunarom, pokrenite ikonu Add Printer, koja senalazi u meniju Control Panel, u podmeniju Printers and Faxes. Pogledajte kako ovo izgleda na Slici4.1.4.

Kada na ovaj nain startujete arobnjaka za instalaciju tampaa, na ekranu vaeg raunara e vam

se pojaviti prozor u kome treba da odgovarate na pitanja o vaem tampau.Ova pitanja su (redom):

Da li je tampa koji ste povezali lokalni ili mreni, kada ste ovo uneli Windows e pokuati da sampronae va tampa to nee uspeti, jer da je mogao, Windows bi naao taj tampa pre nego to bivi pokrenuli ovaj drugi nain instalacije, tako da dalje dobijate polje u kome treba da kaete kakva jeveza izmeu vaeg tampaa i raunara (dobiete ponuene odgovore, u kojima e biti navedene svemogue veze za va raunar), kada ste odgovorili i na ovo pitanje pojavie se novi prozor koji moeteda vidite na sledeoj slici.

Slika4.1.4.

Instalacijanovog

tampaa

naraunar


31/49

31


1. Polje u kome birate proizvoaa tampaa koji elite da instalirate2. U ovoj listi birate model tampaa koji instalirate3. U sluaju da imate instalacioni disk za taj tampa kliknite miem na dugme 3 i onda unesite

lokaciju na kojoj se nalazi softver namenjen vaem tampau

Kada ste ovo uradili, u sledeem koraku ete moi da odredite da li e se taj tampa koristiti kaoprimarni (default samo u sluaju da imate vie tampaa instaliranih).

NAPOMENA: Jo jedna novina u Windowsu XP je to to se tradicionalni meni Printers iz Contol Panelmenija zamenio novim Printers and Faxes menijem koji je sada preuzeo ceo stari meni, ali je dodao ideo za instalaciju virtualnog FAX ureaja (ako imate fax modem). Tako da sada da bi primali i slaliFax poruke ne morate da kupujete neke specijalne programe namenjene za to, ve samo treba da

nauite da koristite novu standardnu opciju Windowsa.

Slika 4.1.5.Izbor

tampaa(poslednji

korakinstalacije)

Slika 4.2.1.

Izgled Add

or RemoveProgrammenija

2

3

1


32/49

32


4.2. Instaliranje novih programa

Kao to je normalno da poelite da instalirate novu komponentu na raunar, isto tako je logino daete poeleti da instalirate i neki novi program. Mogli ste ve da zakljuite da kod Windowsa svaka

operacija moe da se uradi na nekoliko naina, pa ni ovde nije druga

ija situacija.Prvo da razgraniimo ovo instaliranje programa na dva dela. Prvi deo obuhvata nove aplikativne

programe, dok drugi deo obuhvata dodavanje ili izbacivanje Windows komponenti.Seate se kada smo priali o novom i starom izgledu Control Panel menija? Jedna od retkih ikonakoja se u svom nepromenjenom obliku nalazi i u starom i u novom meniju je ikona Add or Remove

Programs (izgled ikone: ). Ovo samo potvruje ogroman znaaj operacije kojuova ikona nosi sa sobom. Pokretanjem ove ikone dobijamo meni sa Slike 4.2.1.

1. Podmeni koji je zaduen za manipulaciju sa prethodno instaliranim programima, za njihovudeinstalaciju i za njihovu promenu.

2. Podmeni zaduen za instalaciju novih programa3. Podmeni zaduen za instalaciju i deinstalaciju Windowsovih komponenti4. Dugme koje se pojavljuje na trenutno obeleenom programu koje ima svrhu da se pritiskom

na njega dobiju podaci o moguim promenama programa (dodavanja nekih delova iliponovnog instaliranja samog programa), i o njegovoj deinstalaciji

5. Prikaz ikona instaliranih programa, a koji nisu trenutno obeleeni, sa osnovnim podacima onjima.

Program na koji kliknete postaje obeleen i veliina koju njegov naziv zauzima na ekranu se menja(poveava se), dajui najvanije podatke o tom programu, kao to su: veliina progrma, koliko seesto koristi program i kada je poslednji put korien.

Primetiete da se neki pojmovi vie ne prikazuju turo, kao kod Windowsovih prethodnika to jeposledica elje programera da uspostave kontakt sa korisnikom i da mu priblie fenomen raunara.Poruke koje ste pre mogli da dobijete bili bi sline ovoj: ,,program je korien 734 puta za poslednjih365 dana", dok ete sada moi da vidite natpise: ,,program se koristi povremeno (occasionally), retko(rarely), esto (freqently)...". Sve su to neki mali detalji koji mogu da vam se dopadnu, ali mogu i daponu da vas nerviraju.

U prethodnom delu teksta smo videli jo dva podmenija i sada emo da objasnim svaki od njih.

Prvi je podmeni Change or Remove Programs i njega smo ve protumaili kod objanjenja Slike4.2.1.

Drugi je podmeni Add New Programs i on se koristi za dodavanje novih programa u Windows. Kadapokrenete ovaj podmeni videete isto to i na sledeoj slici.

Slika4.2.2.

Dodavanjenovih

programau

Windows


33/49

33


Ovde imate dva dugmeta od kojih prvo ima na sebi natpis CD or Floppy i otvra nam novi prozor ukome emo uneti lokaciju programa koji elimo da instaliramo, dok drugo dugme ima na sebi natpisWindows Update i slui za dogradnju Windowsa koja se obavlja na Majkrosoftovom sajtu naInternetu, i na taj nain Windows dobija poboljanja koja su nastala u vremenskom intervalu izmeuizdavanja Windowsa koji se nalazi na vaem raunaru, i dana kada pokrenete ovu opciju.

Ukoliko niste znali: Ako ne znate kako da doete do lokacije programa koji elite da instalirate, ondapaljivo proitajte. Mesto na kome vam raunar trai da unesete neku lokaciju, bilo to za instalacijudrajvera ili nekog novog programa, sreete se sa koja vam omoguuje da ne kucate celu lokaciju,veda je pronaete uz pomomia. Ovaj meni browse izgleda ovako

.Znai kada na ekranu monitoravidite ovako neto potrebno je ilida u prazno polje ukucateadresu programa (npr.e:\seminarski!!!\marketing.exe

)ili da kliknete na browse dugmei naete tu lokaciju. Ako ste kliknuli na dugme browse videete novi prozor slian ovom na Slici 4.2.3.

1. Strelica 1 pokazuje na dugme koje otvara prozor ka file sistemu Windowsa2. Strelica 2 pokazuje trenutno aktivnu lokaciju (ovde CD)

Kada miem kliknete na mesto gde pokazuje vrh strelice, dobiete padajui meni u kome moete danaete lokaciju vaeg programa. Pretpostavimo da se program nalazi na CD-u (koji je naravnoubaen u CD ureaj) tada bi trebalo da program traite na mestu koje je oznaeno ikonom CD-a(strelica 2). Kada otvorite eljeni disk, na njemu se moe pojaviti sistem foldera u koje ulazite duplimklikom mia (ovo je sve opisano u prethodnom tekstu).

Trei je podmeni Add/Remove Windows Components. U njemu moete rei Windowsu da vaminstalira neku svoju komponentu koju trenutno nemate, ili da ukloni neku komponentu koja vam netreba. Startovanjem ovog podmenija dobiete nov prozoriji izgled pogledajte na Slici 4.2.4.

1. Naziv komponente, ili grupe Windows komponenti2. Veliina koju komponenta,ili grupa komponenti zauzima3. Detalji vezani za komponente unutar grupe

opcija browse

Slika 4.2.3.

Korienjebrowse opcije

1

2


34/49

34


Ukoliko je kuica (check box) ispred naziva komponente potvrena (tiklirana) to znai da je takomponenta instalirana na sistem. Ukoliko se radi o grupi komponenata, ta kuica ima 3 moguastanja, a to su:

Prazna ni jedna komponenta iz grupe nije instalirana tiklirana, ali siva instalirane su neke komponente iz grupe tiklirana i bela instalirane su sve komponente iz grupe

Pokretanjem dugmeta Details moete izabrati samo neku, ili nekoliko komponenti koje elite dainstalirate, ili deinstalirate, a sve to za grupisane komponente.Postupak instalacije novih komponenti, koji ste zadali Windowsu, nee biti mogu ukoliko nemateinstalacioni CD Windowsa, ili ukoliko nemate kopiju tog CD-a negde na hard disku.

NAPOMENA: Neki programie sami zapoeti svoju instalaciju, automatski, im ubacite disk na komese nalaze, tako da neete morati da prolazite neke komplikovanije procedure.U ovom delu je opisano samo kako da zaponete instalaciju programa, a deo koji se tie samog tokainstalacije je razliit za sve raunare, tako da taj deo nije mogue opisati generalno.

Slika 4.2.4.

arobnjakza

instalaciju/deinstakacijuWindows

komponenti

1

2

3


35/49

35

Glava 5

Nekoliko korisnih saveta zasvakodnevno korienje Windowsa XP


1. Kako da podesite Windows pozadinu, screen saver i izgled Windows prozora2. Kako da izvrite defragmentaciju diska i skenirate disk u potrazi za grekama3. Kako da iskljuite sve bespotrebne servise i poruke koje Windows ukljuuje, i kako

da izvuete maksimum iz svog operativnog sistema

5.1. Podeavanja vezana za izgled radne povrine

Windows XP, kao i sve prethodne verzije prua mogunost promene izgleda pozadine radnepovrine. Windows prihvata sve formate (bmp, gif, jpg, jpeg,...) slika, kao i sve veliine slika, tako damoete sliku koja je manja od ekrana, poveati na ceo ekran, ili moete sliku koja je vea od ekranada smanjite na veliinu vidljivu na ekranu.


36/49

36


Da bi ste promenili sliku u Windowsu potrebno je da desnim dugmetom mia kliknete na neki deoradne povrine (desktop-a) na kome se vidi pozadina (nemojte da kliknete na neki otvoren prozor, ilina neku ikonu).

Meni koji ete videti posle ove akcije izgleda upravo ovako , i da bi menjali nekiparametar vezan za izgled Windowsa potrebno je da kliknete na dugme Properties.Kada ste ovo uradili pred vama e se pojaviti novi prozor. Ovaj prozor moete da vidite na Slici 5.1.1. injegov naziv je Display Properties, ili podeavanja vezana za grafiku.Podeavanja vezana za grafiku omoguavaju promenu izgleda pozadine u Windowsu, izmena bojakoje se pojavljuju u menijima, izmenu screen saver opcije (srpski skrin sejvera, ili programa koji seukljuuje ukoliko nita ne radite na vaem raunaru due od odabranog intervala vremena), kao irazna podeavanja oko rezolucije monitora i koliine boja koje e va raunar da prikazuje.

1. Themes podmeni slui, veinom, da sauvate neki izgled Windowsa koji se vama svia, akoji nije ve serijski ponuen kao takav (strelica 1)

2. Desktop podmeni koji slui za izmenu slike koja se nalazi na radnoj povrini3. Screen Saverpodmeni za promenu i podeavanja u vezi screen savera

4. Appearance podmeni vezan za podeavanja boja i izgleda u Windows menijima ipodmenijima5. Settings podmeni u kom se podeava rezolucija ekrana i sve to je vezano za sam hardver

vezan sa grafikom (monitor i grafika karta)6. Prozor u kome se vide promene koje napravimo, a koje nisu jo prihvaene kao trajne, da bi

imali utisak kako e to sve da izgleda7. Customize Desktop je dugme koje nam omoguava da na radnu povrinu vratimo ikone na

koje smo se navikli kod prethodnih Windowsa i koje su standardno stajale na toj radnojpovrini

8. Browse dugme koje nam daje mogunost da unesemo lokaciju slike koju elimo da ubacimokao pozadinu

9. Position meni koji ima tri opcije stretch koja razvlai sliku na ceo ekran, ma koje ona veliinebila; center pozicionira centar slike na centar ekrana i ne menja njene dimenzije; tile

dopunjava prazna mesta na ekranu ponovljenim istim slikama, to znai da ako je slika 8 putamanja od ekrana, na ekranu e se pojaviti 8 izabranih slika, jedna do druge.

Slika 5.1.1.

DisplayProperties

prozorodeljakDesktop

5

43

8

9

1

2

6

7


37/49

37


Podmeni Appearance slui za menjanje izgleda i boja menija koji se nalaze u Windowsu, kao iveliine slova koja se nalaze na svim prozorima i menijima koje Windows sadri. Ovaj podmenipokazuje strelica broj 4 na Slici 5.1.1. i kada se pokrene izgleda ovako:

1. Izgled prozora koje Windows standardno prikazuje (aktivni, neaktivni i prozori za poruke)2. U ovom delu se bira da li e Windows imati XP izgled ili Classic izgled (ovaj izgled koji imate

na slikama u materijalu je XP izgled, dok Classic izgleda kao neke prethodne verzije ovogoperativnog sistema)

3. eme boja predstavljaju neke ponuene izglede boja za ceo Windows, ovo moete zadrati,ili koristiti kao osnovu za dalje menjanje do stanja koje vam se svia. Ako ste izabraliWindows XP style onda u ovom meniju dobijate ponudu sa tri standardne boje (plava, zelenai srebrna), dok ako izaberete Classic izgled dobiete mnogo ponuenih kombinacija boja.

4. Dugme koje otvara novi prozor koji moete da vidite sa desne strane i slui za one kojimanisu dosta standardne kombinacije ve ele da podese sve boje, veliine slova i menija posvom nahoenju.

5. Prikaz jednog od prozora, ukoliko kliknete bilo gde na deo ekrana gde pokazuje strelica br. 5dobiete detaljne informacije o ovom delu prozora kao to su: boja, veliina menija kao i imetog prozora na koji ste kliknuli. Ovaj prozor je u stvari metafora za sve menije koje moemoda vidimo u toku rada sa Windowsom, tako da jednostavnim klikom na tekst ili meni moemoda ga menjamo.

6. Item odeljak u kome se ispisuje naziv prozora, dela prozora ili teksta na koji smo kliknuli ili kojismo izabrali sa liste (u ovom sluaju menu).

7. Veliina dela koji je ispisan u item odeljku (mogue je poveavati ili smanjivati)8. Boja ovog dela navedenog u item odeljku

Iz ovog teksta ste mogli da shvatite da ako elite da promenite pozadinu na vaem ekranu, trebalo bi

da na opisan nain do

ete do ovog prozora Display Properties i u njegovom podmeniju Desktopizaberete sliku koja vam odgovara, zatim pogledate kako to izgleda (strelica 6) i na kraju kliknete na

dugme OK.

Da bi postavili, ili promenili screen saver procedura je ista, samo to umesto podmenija Desktopstartujete podmeni Screen Saver. U njemu izaberete jedan od ponuenih, zatim odaberete vremeposle kog bi trebalo da se ukljui, i na kraju opet kliknete na OK.

Ovo e vam biti mnogo jasnije kada budete otvorili ove menije i poeli malo da eksperimentiete, jerim neto uradite to e se pokazati u prozoru na koji pokazuje strelica 5.Ista pravila koja vae za item odeljak vae i za font odeljak koji se nalazi odmah ispod i posedujekarakteristike koje ete lako povezati sa napisanim tekstom o item delu.

Slika 5.1.1.Display

Propertiesprozorodeljak

Appearancei njegov

advanceddeo

1

2

3

4

5

6

7

8


38/49

38


5.2 Korienje alata za dijagnostiku i spremanje podatakana hard disku

Tokom vaeg korienja Windowsa trebalo bi da s' vremena na vreme uradite defragmentaciju diska.Defragmentacija diska je preslaganje podataka na hard disku u cilju njegovog optimalnog korienja,

a potreba za ovim preslaganjem nastaje zbog toga to ete vie puta snimati neke podatke, pa ihbrisati, pa opet snimati nove.

Tokom tog procesa snimanja i brisanja hard disk, koji je u poetku slagao podatke (govorimo ofizikom slaganju) jedne iza drugih i bez nekih rupa izmeu, je dobio gomilu rupa na mestima nakojima ste vi izbrisali neke stare podatke, pa kao posledica toga, kada mu ne preostane mesta izakompletnog sadraja, operativni sistem e poeti da slae podatke u te rupe koje su nastale, i time ese delovi nekog programa nai na vie mesta pa e hard disku biti potrebno vidno vie vremena da sesnae u takvom rasporedu.

Program za defragmentaciju diska je sastavni deo operativnog sistema Windows XP i poeljno ga je

startovati s' vremena na vreme (neka to bude jednom meseno), ali pre nego to ga startujete,pogotovo ako to nikada niste radili, imajte u vidu da ovaj proces moe da se otegne i na nekoliko satitako da odvojite vreme kada vam raunar nee zatrebati, bar na toliko vremena.

Logian sled stvari je da se prvo uradi Error Checking operacija, a za njom operacijaDefragmentation.

Error Checking: da bi ste izveli ovu operaciju potrebno je da iz Start menija izaberete meni MyComputer i u njemu da desnim dugmetom kliknete na disk za koji bi ste eleli da proverite da li sadrigreke, fizike ili na podacima koji se na njemu nalaze. Kada ste to uradili izaberite properties opciju.Slika 5.2.1.

Kada to uradite pred vama e se pojaviti prozor sa sledee slike.

Slika 5.2.1.Ukljuivanje

alata zaodravanjehard diska


39/49

39


1. Podmeni Tools koji sadriova dva alata o kojima smopriali

2. Dugme koje startuje programza proveru ispravnostisadraja diska

3. Dugme koje pokree procesdefragmentacije

Kada ste odabrali disk koji elite daproverite i za koji elite da uraditedefragmentaciju, pokrenite u menijutools (slika 5.2.2.) opciju Errorchecking, i u njoj izaberiteautomatsko popravljanje greaka.Korak koji sledi posle proveregreaka je defragmentacija.

Defragmentacija: ovaj proces se pokree na istom mestu gde i Error checking. Da bi zapoelidefragmentaciju potrebno je da pritisnemo dugme koje je prikazano strelicom 3 na slici 5.2.2. Kadaovo dugme pokrenemo, pokazae nam se prozoriji izgled moete videti na slici 5.2.3.

Strelica 1 sa slike 5.2.3. pokazuje na spisak hard diskova. Potrebno je izabrati jedan od njih i pritisnutidugme Defragment ime se pokree sam proces. Kada zavrite defragmentaciju jednog diska, ako ihimate vie, bilo bi poeljno da taj proces pokrenete i na ostalim diskovima.

5.3. Fina podeavanja Windowsa XP

Postoje programi koji se posle instalacije ubacuju u Startup (deo koji omoguuje programima da se

startuju zajedno sa svakim startovanjem operativnog sistema) najvei su neprijatelj svih korisnika kojivole da im se operativni sistem uitava brzo i radi stabilno. Da ironija bude vea, to je programbeskorisniji to je vea mogunost da e eleti da se ubaci u Startup. Da bi pobrisali te programe iz

Slika 5.2.2.

Alati zaodravanje

podataka nahard disku

Slika 5.2.3.Izgled

programa zadefragmentaciju

diska

1

2

3

1


40/49

40


Startupa, u Windowsu XP treba kliknuti na Start dugme, pa na dugme Run i na komandnoj liniji upisatiremsconfig. Kao rezultat dobiete prozor u kome ete nai podmeni Startup u kome ete moi dadeaktivirate sve uljeze.

Ovi programi se deaktiviraju tako to im se klikom mia ukloni znak ,,tiklirano" iz kvadratia sa levestrane.

Na slian nain se iz podmenija Services uklanjaju nepotrebni servisi SYSTEM RESTORE,AUTOMATIC UPDATES, REMOTE ASSISTANCE. Sve su to beskorisne novine kojima se Windowsna sav glas hvalio. Kliknite desnim tasterom mia na My Computer i izaberite System Restore ipotvrdite Turn off Sistem Restore on all drives opciju. Iskljuivanjem ovog servisa dobiete malo

prostora na hard disku, a i va sistem e se bre gasiti. Zatim kliknite na Automatic Updates ipotvrdite Turn off Automatic updates, i na kraju kliknite na Remote i odekirajte oba checkboxa.

Error reportingAko vam je Windows ikada ,,zabrljao" (ako vam je neki program otkazao poslunost dok je bioukljuen) sigurno ste primetili da vas Windows XP pita da li elite da poaljete svoj "problem"nadlenoj slubi. Funkcija ove funkcije nije sporna, ali ipak preporuujemo da je iskljuite, i to nasledei nain: kliknite desnim tasterom mia na My Computer i izaberite Properties. Idite na Advancedpodmeni, pa na Error Reporting i potvrdite Disable error reporting.

Windows MessengerAko je Windows u neemu uspeo, uspeo je u nameri da iznervira veliki broj svojih korisnika svojimnovim proizvodom koji je praktino nemogue iskljuiti, bez ogromnog poznavanja arhitekture

Windowsovih sistemskih fajlova. Ekskluzivno reenje, problema sa kojim ste se verovatno susreli, senalazi u sledeim redovima teksta. Ova metoda se moe primeniti i na druge programe koje nisteznali kako da iskljuite.

Slika 5.3.1.Izgled

Msconfigmenija,Startup

podmeni


41/49

41


U programu Notepad (ovaj programse nalazi u start meniju, u AllPrograms delu i u pododeljkuAccessories) otvorite sledei fajlC:\Windows\inf\sysoc.inf (Vano:ovu putanju, koja je napisana

masnim slovima, morate da uneseteu program Notepad tamo gde vamon trai ime programa).Primer izgleda dela tog fajla koji nasinteresuje pogledajte ispod:

[Components]

NtComponents=ntoc.dll,NtOcSetupProc,,4WBEM=ocgen.dll,OcEntry,wbemoc.inf,hide,7

Display=desk.cpl,DisplayOcSetupProc,,7

Fax=fxsocm.dll,FaxOcmSetupProc,fxsocm.inf,,7

NetOC=netoc.dll,NetOcSetupProc,netoc.inf,,7

iis=iis.dll,OcEntry,iis.inf,,7

com=comsetup.dll,OcEntry,comnt5.inf,hide,7

dtc=msdtcstp.dll,OcEntry,dtcnt5.inf,hide,7

IndexSrv_System = setupqry.dll,IndexSrv,setupqry.inf,,7

TerminalServer=TsOc.dll, HydraOc, TsOc.inf,hide,2

msmq=msmqocm.dll,MsmqOcm,msmqocm.inf,,6

ims=imsinsnt.dll,OcEntry,ims.inf,,7

fp_extensions=fp40ext.dll,FrontPage4Extensions,fp40ext.inf,,7

AutoUpdate=ocgen.dll,OcEntry,au.inf,hide,7msmsgs=msgrocm.dll,OcEntry,msmsgs.inf,hide,7

RootAutoUpdate=ocgen.dll,OcEntry,rootau.inf,,7

IEAccess=ocgen.dll,OcEntry,ieaccess.inf,,7

Ovo je lista trenutno instaliranih komponenti. Uzmimo primer Windows Messangera, koji se u spiskuzove msmsgs i nalazi se u treem redu odozdo. U liniji ete videti komandu hide. Ova komandagovori operativnom sistemu da program ne stavlja u Add/Remove listu. Znai linijumsmsgs=msgrocm.dll,OcEntry,msmsgs.inf,hide,7 samo promenite umsmsgs=msgrocm.dll,OcEntry,msmsgs.inf,,7 (Obratite panju na dva zareza!) i program ese, nakon restarta pojaviti u Add/Remove listi. Kada restartujete raunar ovaj program ete moi dadeinstalirate, na nain koji je opisan u tekstu iznad, koristei komandu msconfig i u njoj podmenistartup.

CD AutoplayOva opcija se u prethodnim verzijama Windowsa jednostavno iskljuivala. Da bi iskljuili autoplayopciju na vaem CD ureaju idite na Start -> Run i otkucajte gpedit.msc. Prozor koji e se pojavitiverovatno niste ranije sreli, a zove se Group Policz. Dalje, idite na Computer Configuration ->Administrative Templates -> System i na desnoj strani ete videti opciju Turn Off Autoplay.

Kliknite na nju desnim tasterom mia i izaberite Properties. Potvrdite opciju Enable, a u malompadajuem meniju ostavite opciju CD-ROM drives. Ovu opciju ukljuite samo ako ne elite da vamkompjuter automatski startuje diskove koje ubacite.

Slika 5.3.2.Izgled ErrorReporting

menija posleiskljuivanjaovog servisa


42/49

42


Windows XP Vamnudi i jednuzanimljivu opciju koja je vezana zaautomatsko putanjediskova. Izaberite u

Start -> MyComputer i desnimdugmetom kliknite nava CD ureaj, gdeete da izabereteopciju Properties.

1. Tip fajlova koji se nalaze na CD-u2. Izbor akcije koja se izvodi kada se ubaci CD sa tim tipom fajlova

Ovim omoguavate podeavanje da va raunar automatski pone da prikazuje multimedijalnefajlove, im se disk sa njima ubaci u CD ureaj.

Podizanje Internet Explorera se moe malo ubrzati tako to ete kliknuti desnim dugmetom na ikonuovog programa i izabrati Properties. Sada izaberite podmeni Shortcut i u target liniji iza postojee

putanje dodajtenohome. Znai cela linija bi trebalo da izgleda kao na Slici 5.3.5.

Slika 5.3.3.

IskljuivanjeAutoplay zaCD ureaje

Slika 5.3.4.

PodeavanjeAutoplay

opcije

Slika 5.3.5.InternetExplorer

Properties

1

2


43/49

43


Nakon ovoga prgram IE e se primetno bre pokretati.

Savet: Windows XP je veoma stabilan sistem, i uz malo truda moe se zaista lepo podesiti. Kao i sve

starije Windows platforme, i Windows XP treba aurirati sa sajta www.microsoft.com i skidanjempotrebnih patcheva. Iako do sada Microsoft nije izdao oficijelni Service Pack, kada se pojavi trebalo biga instalirati.


44/49

44

Glava 6

Control Panel meni


1. Koji su osnovni delovi menija Control Panel, i za ta slue

6.1 Control Panel meni

Control Panel meni je deo Windowsa koji je zaduen za podeavanja vezana za raunar. Tokomitanja ovog teksta upoznali ste se sa mnogim opcijama koje su smeteme u ovom meniju tako da sena njima vie neemo zadravati.

Sada emo pokazati i prodiskutovati sve ikone koje se nalaze u novom Control Panelu. Izgled ovognovog Control Panela je ve prikazan ranije u ovom materijalu na Slici 2.1.3.


45/49

45


Ovo je prva ikona u Control Panel meniju. Njenasvrha je da vam omogui promenu izgledadesktop-a (radne povrine Windowsa), promenuscreen saver-a i pozadine na raunaru, kao i daomogui podeavanja Start menija i taskbara.

Poto ste sve ove operacije ve videli u prethodnom tekstu nee vam biti teko da ih upotrebite.

Ikona koja je zaduena za povezivanjena Internet, pravljenje malih mrea,koja takoe omoguuje podeavanjeopcija vezanih za modem i Internet.

Ovu ikonu smo detaljno prodiskutovali,tako da nema potrebe da se bilo ta dodaje naono to je u prethodnom tekstu reeno.

Ova ikona vam daje mogunost damenjate emu zvukova koje vakompjuter proizvodi u odreenim

situacijama, kao i da podesite opcijevezane za vae zvunike i ureaje zasnimanje zvuka na raunar.

Advanced Volume Controls je deoWindowsa koji je zaduen za ukljuivanje iodreivanje jaine svih audio ulaza i izlazasistema.Njegov izgled podsea na neku audio miksetu.Pogledajte. Svaki ulaz/izlaz ima svojgrafiki potenciometar kojim se taj kanalpojaava (gore) ili smanjuje (dole).

Prva ikona uControlPanel-u

Ikona koja jezaduena zapovezivanjena Internet

Add otremove

programs

Ova ikonavam

omoguavada menjate

emuzvukova

Slika 6.1.1.Izgledmenija

Sounds,Speech,

and AudioDevices iz

ControlPanelmenija

AdvancedVolumeControls

1

3

2


46/49

46


Ovo je podmeni koji omoguava da odreujete kakve e va kompjuter zvukove da puta kada sestartuje, kada se gasi... U prozoru koji ovaj podmeni otvara moete podesiti (u sluaju da imate viezvunih kartica) koja e zvuna kartica da preuzme koji deo (snimanje, putanje ...).

Speech deo je pokuaj Majkrosofta da omogui pokretanjeoperacija na raunaru korienjem glasa.

Ovo je ikona koja objedinjuje programe za prikaz osnovnihpodataka o raunaru, defragmentaciju diska kao ipodeavanja vezana za vizuelne efekte. U sastavu oveikone se nalaze i etiri Control Panel ikone koje nisu nale

mesto u osnovnom Control Panel meniju, ili bolje reeno nisu svrstane u najvanijih 9 ikona.

1. Deo koji je zaduen za prikaz programa koji se nalaze u direktnom opisu glavnih ikonaControl Panel menija

2. Deo koji je zaduen za prikazivanje ikona koje nisu nale mesto u prvih 9, ali su logi kivezane za ikonu u kojoj su smetene.

3. Ikona (podmeni) u kojoj se nalaze svi servisi i podeavanja potrebna administratoru sistema(korienjem ove ikone trebalo bi da se bave iskusni i za te zadatke obueni korisniciWindowsa).

4. Ikona koja je zaduena za podeavanja vezana za potronju energije raunara. Ovo je opcijakoja je zanimljiva korisnicima prenosivih raunara koji rade na baterije, jer adekvatnimpodeavanjima su u stanju da produe vreme koje mogu da koriste raunar izmeu dva

punjenja baterije.5. Ikona koja je zaduena za instalaciju novog hardvera kao i za proveru rada

Sound andAudio Devices

Slika 6.1.2.Izgledmenija

Performance

andMaintenanceiz Control

Panelmenija

1

2

4

5

3


47/49

47


Ikona koja sadri podeavanja vezana za tampae i fax kaoi za neke komponente raunara poput mia, dojstika zaigrice, modema, tastature...

Ikona u kojoj se nalaze opcije vezane za korisnike naloge. Poto je

Windows XP operativni sistem koji dozvoljava korienje od strane veegbroja korisnika koji e moi da rade na potpuno istom raunaru, ali bezpotrebe da se prilagoavaju navikama drugih korisnika, onda je kao

potreba nastao pojam korisnikih naloga koji u stvari ukazuju na imena ljudi koji koriste raunar.Ovaj deo Control panel menija je zaduen za njihovu raspodelu i za podeavanja podataka vezanihza autorizaciju pri ukljuivanju na sistem preko bilo kog konkretnog naloga (ifra pri ulasku uWindows), promenu imena nekog naloga, promenu slike...

U ovom meniju moetepromeniti opcije vezane zaneki nalog, napraviti novikorisniki nalog, promenitipodatke o nekom vepostojeem nalogu ili

promeniti podeavanjavezana za naina na koji sekorisnici ukljuuju naWindows.

Ikona u kojoj se nalazepodeavanja vezana zadatum, vreme i jezike koji sekoriste na raunaru. Kadapokrenete ovu ikonu prvaponuena opcija e bitivezana za promenu datuma ivremena. Ova opcija je kod

Windowsa XP pojaanasinhronizacijom vremena idatuma koje ste sami podesili

sa vremenom i datumom koje Windows samproverava na Internet serveru time.Windows.com.Pogledajte Sliku 6.1.4.

Slika 6.1.3.User

Accounts(korisniki

nalozi) meniiz Control

Panel menija

Slika 6.1.4.Podeavanja

vezana zadatum iVreme

3

2

5

1

4


48/49

48


1. Podmeni u kome se podeavaju vreme i datum2. Podmeni u kome se podeava vremenska zona u kojoj se nalazi raunar3. Podmeni u kome se podeava sinhronizacija vrmena prikazanog na raunaru sa Internet

vremenom.4. Podeavanja datuma (mesec, godina i dan)

5. Podeavanje vremena i prikaz digitalnog i analognog sata.

Deo koji je vezan za jezike je smeten u podmeniju regional and language settings i iji je izgledprikazan na Slici 6.1.5.

1. Ova opcija podeava standarde vezane za pisanje brojeva, valute, datum i vreme2. Podmeni u kome se nalaze podeavanja vezana za jezike

Podmeni u kome se nalaze podeavanja vezana za jezike je izuzetno znaajan za korisnike koji su izzemalja u kojima se ne govori engleski jezik. Ovo se jo pojaava ako ta zemlja ima svoje pismo koje

nije latinino.

Naa zemlja ima tu ,,sreu" da koristi i latinino i irilino pismo. Sigurno ste bili u prilici da vamtrebaju oba tako da bi bilo lepo da moete i u Windowsima da ih koristite. Ovo je pre bilo regulisanonajvie fontovima (nosiocima informacija o obliku slova koja se koriste u nekom tekstu), koji su bilipravljeni za srpsko govorno podru je, meutim to nije bilo dobro reenje tako da je mnogo boljekoristiti standardne fontove (Arial, Times New Roman, ...) uz podeavanje srpskog jezika.

Kako se podeavaju i ubacuju novi jezici bie vam jasno posle objanjenja Slike 6.1.6. Meni koji senalazi na ovoj slici se ukljuuje klikom na dugme details u podmeniju languages (strelica 2 na Slici6.1.5.).

1. Default ili standardni jezik koji se ukljuuje zajedno sa Windowsom2. Jezici koji su instalirani na raunaru

3. Dugme koje slui za dodavanje novih jezika4. Dugme koje slui za izbacivanje nekog od postojeih jezika

Slika 6.1.5.Podeavanja

vezana zajezike i

regionalnestandarde

1

2


49/49


Standardni jezik bi trebalo da vam bude engleski jer e vam trebati najee (Internet, uvanjedokumenata,...). Vano je da obratite panju na uvanje dokumenata jer ako sauvate dokumenta nairilici, retko koji drugi operativni sistem e biti u stanju da vidi ta dokumenta na adekvatan nain.

Ako odluite da instalirate i irilino i latinino pismo, moda vam je bolje da instalirate Serbian(Cyrillic) za irilino i Slovenian za latinino, da bi znali kada vam je ukljueno irilino, a kadalatinino pismo, jer ako su instalirani Serbian (Cyrillic) i Serbian (Latin) onda vam indikator u donjemdesnom delu ekrana pokazuje isti simbol SR za oba. Meni za menjanje sa jednog jezika na drugi jesmeten u donjem desnom uglu ekrana i izgleda kao na Slici 6.1.7.

Klikom na skraeni naziv jezika (SR, HR, EN,...) dobija se meni sa Slike 6.1.7. i u njemu se desnimklikom mia postavlja jezik koji e biti aktivan do sledee promene ili do iskljuivanja raunara.

Ovo je ikona ima na sebi simbol invalida u kolicimakao sinonim da je ovde smeten deo podeavanja koji je potreban korisnicima, koji imaju neku fizikuanomaliju vezanu za vid, sluh, koordinaciju itd. da bimogli da koriste Windowse. Majkrosoft je uveliko uprocesu istraivanja vezanih za korienje Windowsauz pomo glasa kako bi i slepim korisnicima omoguioda mogu da koriste raunar.

Slika 6.1.6.Ubacivanje

drugih jezikau Windowse

Slika6.1.7.

Languagebar meni

1

2

3

4

Documents

Upoznaj Se Sa Windows-Om XP