Embed Size (px)
Citation preview
1
Upravljanja projektima i investicijama
Prof. dr Dragan Milčić
Prof. dr Predrag Jovanović [email protected]
2
Pojam upravljanjeUpravljanje predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno oruđe savremenog industrijskog sveta.Svaka organizacija, svaki iole složeniji posao ili ozbiljnija aktivnost, zahteva upravljanje da bi se dovela do odabranog ciljaodabranog cilja.Upravljanje je nophodno za efikasno funkcionisanje i razvoj svake organizacije, za efikasnije odvijanje svakog složenijeg posla i poduhvata.Brzi tehnološki razvoj potencira potrebu korišćenja upravljačkih metoda i pristupa, odnosno upotrebu
2
p j p p , pmenadžmenta kao naučne discipline koja se bavi upravljanjem poslovnim sistemima i procesima i upravljanjem svim organizovanim sistemima radi poboljšanja njihove efektivnosti.
3
MenadžmentMenadžment u najširem smislu reči treba posmatrati kao posebnu naučnu disciplinu posvećenu istraživanju problema upravljanja u različitim društvenim i poslovnim sistemima.Ovo je najpre veština a danas posebna naučnaOvo je najpre veština, a danas posebna naučna disciplina, koja je usmerena ka iznalaženju takvih mera i akcija kojima se poboljšava realizacija različitih aktivnosti i poduhvata i čini efikasnijim funkcionisanje i razvoj poslovnih i društvenih sistema.Kibernetska definicija upravljanja:
3
Upravljanje je dejstvo na objekat koje poboljšava funkcionisanje ili razvoj datog objekta, a koje je izabrano iz mnoštva mogućih dejstava, na osnovu za to raspoložive informacije.
4
MenadžmentSavremeni razvoj menadžmenta donosi nove moderne pristupe i koncepte u koje se mogu ubrojiti:Projektni menadžmentStrategijski menadžmentU lj jUpravljanje promenamaUpravljanje rizikomTotalno upravljanje kvalitetomKros kulturni (interkulturni) menadžmentUpravljanje znanjem i dr.
4
p j j jProjektni menadžment predstavlja najstariju specijalizovanu upravljačku disciplinu.
5
Upravljanje projektimaDisciplina upravljanja projektima je relativno mlada (u odnosu na druge ljudske nauke i veštine). Iako bismo
li d k ž d j š j j kt ih d t k imogli da kažemo da je rešavanje projektnih zadataka i problema naučna disciplina sa korenima i rešenjima u prapočecima čovečanstva (piramide u Egiptu, Veliki kineski zid, itd.), Naučni pristup u upravljanju projektima javlja se daleko kasnije. Sredinom 20. veka, PM (Project management)kasnije. Sredinom 20. veka, PM (Project management) doživljava potpuni procvat. Razlog ovog procvata leži u činjenici da određena društvena uređenja, na prvom mestu kapitalizam i tržišni sistem ekonomije, oblikuju pristup projektu. Investitori su želeli da unapred znaju tokove vremena, resursa novca kako bi procenjivali efekte u budućnosti
5
resursa, novca kako bi procenjivali efekte u budućnosti odnosno svoju dobit. Ovo je bilo okidač za veliki broj naučnih tekstova, članaka i radova posle 1960.godine. Naučni pristup i obračunske metode za predviđanje su dale koren za razvoj stabla koje danas nazivamo naukom za upravljanje projektima.
6
Upravljanje projektima
Današnji oblik discipline Planiranja i Upravljanja je nastao u periodu hladnog rata, kada prolazi kroz buran i intenzivan razvoj. Tada su razvijani i realizovani specijalni projekti , pretežno vojnog i strateškog značaja, koji su poredpretežno vojnog i strateškog značaja, koji su pored ostalog imali za cilj da obezbede nadmoć i prestiž. Mnogi od tih projekata su bili skupi i rizični. Bilo kakva greška, poremećaj ili odlaganje je bilo neprihvatljivo. Zato su ovom periodu, razvijene nove metode planiranja i praćenja realizacije, koje su imale za cilj da obezbede i pruže olakšan opšti uvid kako u celovitost tako i u bilo
6
pruže olakšan opšti uvid kako u celovitost tako i u bilo koji detalj projekata a sve u cilju da se sprovede sveobuhvatna analiza uticaja, i otkriju slaba mesta. Tek po razvoju i unapređenju takvih, novih metoda, pristupalo se daljem planiranju i realizaciji tih specifičnih projekata.
7
Upravljanje projektima
Eksplozivan razvoj PC-a i softverskih paketa iz ove oblasti, značajno je umanjio cenu za pravo korišćenja, i omogućio da ova disciplina bude dostupna i primenljiva ne samo za velike i skupe projekte, nego i za sve ostale projekte iz svih oblasti ljudske delatnosti. p j jŠiroko poznavanje rada sa računarima bila je dobra podloga za dalje širenje zainteresovanosti za ovladavanjem ovom disciplinom. Izmenama u sistemu obrazovanja, i globalizacijom svetskog tržišta, Planiranje i Upravljanje Projektima
t j d b d j t j i
7
prestaje da bude samo znanje, nego postaje i zanimanje, struka, i to sve traženija.
8
Projekat je:
jedinstveni proces koji se sastoji iz skupa koordiniranih i kontrolisanih aktivnosti sa utvrđenim datumima početka i završetkautvrđenim datumima početka i završetka, poduzet radi postizanja nekog cilja usklađenog sa specifičnim zahtevima, uključujući ograničenja vremena, troškova i resursa.Projekat je plansko i sistemsko rešavanje
8
Projekat je plansko i sistemsko rešavanje unapred određenog problema.
9
ProjekatOsobine koje su zajedničke za sve projekte su:Osobine koje su zajedničke za sve projekte su:
Cilj – svaki projekat mora da ostvari neki specijalni cilj koji mu je postavljenRokovi – Određeni cilj mora da se ostvari u okviru određenog vremenaKompleksnost – je povezana sa tehnologijom kojom seKompleksnost je povezana sa tehnologijom kojom se ostvaruju ciljevi projektaObim i priroda zadatka – Ciljevi projekta mogu se ostvariti ako se napravi plan realizacije, strategija realizacijeResursi – ljudi, oprema, materijal, finansijska sredstva itd i š j j kt d tk
9
itd. za izvršenje projektnog zadatkaOrganizaciona struktura – potrebno je definisati organizacionu strukturu i projektnog menadžera koji će imati ovlašćenja i odgovornost za realizaciju projektaInformacioni i kontrolni sistem
10
Upravljanje projektom
planiranje, organizovanje, monitoring, kontrolisanje i izveštavanje o svim aspektima projekta i motivisanje svih p p j juključenih strana za ostvarivanje ciljeva projekta.
10
11
Aktivnost
projekta je najmanja identificirana stavka rada u nekom procesu projekta
ProcesProcesskup međusobno povezanih ili interaktivnih aktivnosti koji transformiše ulaze u izlaze
11
12
Savremeno upravljanje projektima podrazumeva odgovarajuću organizaciju ljudi, poslova, komunikacije i svih j , p , jraspoloživih resursa, usmerenih ka ispunjenju zadatih ciljeva.
12
13
Projekat
Pod pojmom projekat podrazumeva se privremeno nastojanje (uloženi napor) preduzet u cilju kreiranja jedinstvenog proizvoda ili usluge.Privremenost projekata označava neminovnost postojanja njihovog definitivnog početka i definitivnog p j j j g g p gkraja. Kraj se dostiže kada su postignuti svi ciljevi projekta ili kada postane savršeno jasno da se ciljevi projekta ne mogu postići i projekat se tada prekida.Privremenost ne znači da projekat traje kratko
13
Privremenost ne znači da projekat traje kratko. Izvršavanje mnogih projekata traje po nekoliko godina, ali oni su po svom karakteru takođe privremeni.
14
Karakteristike projekata
Oni su jedinstveni i neponovljivi procesi, vremenski su ograničeni, imaju jasne ciljeve koji treba da se postignu, zahteva koordinaciju u realizaciji zahteva resurse za svoju realizacijurealizaciji, zahteva resurse za svoju realizaciju (novac, opremu, materijal i ljude). Prema metodi upravaljanja imamo: projekte za proizvodnju, građevinske, rudarske, inženjering i upravljačke projekte. Bez obzira na vrstu, svaki
14
p j p j ,projekat ima određeni nivo rizika.
15
Osnovna podela projekata jeste po oblastima u kojima se primenjuju pa iz toga proizilazi:
građevinski projekti (zgrade, putevi, pruge, industrijska postrojenja, fabrike, energetska postrojenja, itd.),Istraživački i razvojni projekti (novi proizvodi, tehnički i naučni eksperimenti itd )naučni eksperimenti itd.)planski zadaci (planovi: proizvodnje, finansiranja, prodaje, razvoja regiona, itd.),organizacioni zadaci (koordinacija preduzeća, reorganizacija, itd.),proizvodni zadaci (planiranje montažnih radova
15
proizvodni zadaci (planiranje montažnih radova, planiranje prozvodnje velikih mašina, itd.),nalozi za nabavku (materijal, postrojenja, vojni objekti, itd.),popuna mesta (problem zamene, programi obuke, itd.).
16
Prema IPMA standardima (Internacionalna organizacija za upravljanje projektima), savremene projekte delimo na 10 kategorija:
Vojno – odbrambeni (odbrambeni sistemi, kosmički projekti, vojne operacije).Biznis i projekti organizacionih promena (Akvizicije/Merdžeri, Unapređenje procesa, Novi poslovni poduhvat, Organizaciono restruktuiranje, Pravni postupak)postupak).Projekti komunikacionih sistema (Komunikacione mreže, Bežišni komunikacioni sistemi).Projekti specijalnih događaja (Internacionalni događaji, Nacionalni događaji).Projekti idnustrijskih postrojenja (Zatvaranje postrojenja
16
Projekti idnustrijskih postrojenja (Zatvaranje postrojenja, Uništavanje postrojenja, Modifikacija postrojenja, Projektovanje I izgradnja postrojenja).Softverski i projekti informacionih sistema (Razvoj softvera, Projektovanje informacionog sistema).
17
Prema IPMA standardima (Internacionalna organizacija za upravljanje projektima), savremene projekte delimo na 10 kategorija:
Internacionalni razvojni projekti (Razvoj poljoprivrede, Zdravstvo, Školstvo, Ishrana, Naseljenost, Mala I srednja preduzeća, Infrastruktura).Medijski projekti (Filmovi, Televizija, Muzika I muzički događaj)događaj).Projekti razvoja proizvoda i usluga (Informacione tehnologije/hardver, Industrijski proizvodi/procesi, Proizvodi široke potrošnje, Farmaceutski proizvodi/procesi, Usluge (finansijske I dr.)).Istraživačko – razvojni projekti (Okruženje, Industrija,
17
j p j ( j , j ,Ekonomski razvoj, Medicina, Naučni projekti).
18
Investicioni projektiInvesticioni projekti su posebna vrsta projekata koja obuhvata poduhvate koji su usmereni na izgradnju zgrada, hala, energetskih objekata i postrojenja, saobraćajnih objekata, ugradnja proizvodne opreme i instalacija itd.jInvesticioni projekti su projekti kojima se obezbeđuje realizacija ulaganja u osnovna sredstva u različitim oblastima privrednog, vojnog i društvenog rada i života.
Postoje 3 globalne grupe investicionih projekata:Za ulaganje u građevinske objekte
18
g j g jZa ulaganje u opremu iZa ulaganje u ostalo.
19
Investicioni projekti
Tipični investicioni projekti su:Izgradnja novih industrijskih pogona i fabrika,Rekonstrukcija i proširenje industrijkih pogona i fabrikafabrika,Dislokacija industrijskih pogona i fabrika,Uvođenje nove tehnologije,Izgradnja puteva i pruga,Izgradnja energetskih postrojenja
19
Izgradnja energetskih postrojenja,Izgradnja brana i nasipa i dr.
20
Investicioni projektiMogući investicioni projekti u oblasti zdravstva su i:
Otvaranje klinike,Izgradnja doma zdravlja,Rekonstrukcija bolnice,Otvaranje laboratorijeOtvaranje laboratorije,Rekonstrukcija vodovoda,Uvođenje grejanja i dr.
20
21
Investicioni projektiMogući investicioni projekti u oblasti obrazovanja:
Nabavka nove opreme,Uvođenje ISReorganizacija,Prezentacija fakulteta,Organizovanje đačke ekskurzije,Izgradnja nove škole,Rekonstrukcija škole,Uvođenje grejanja
21
Uvođenje grejanja,Rekonstrukcija vodovoda i dr.
22
U savremenom menadžmentu i upravljanju preduzećima, najčešće se govori o razvojnim ili biznis projektima. Najčešći biznis projekti su sledeći:
Projekat biznis plana firme.Izrada analize trenutnog stanja preduzeća.Izdrada studije opravdanosti.Projekat strateškog razvoja firme.Projekat uvođenja informativnog sistema.Projekat nove organizacije. Uvođenje sistema kvaliteta.Istraživanje i osvajanje novog tržišta.Prezentacija firme na sajmu
22
Prezentacija firme na sajmu.Organizovanje obuke za menadžere firme.Projekat reklamne kampanje.Realizacija izvoza.
23
Na osnovu ovih osnovnih podela, upravljanje projektima ima određene specifičnosti za svaku vrstu ponaosob. Osnovno za sve, jeste da tok svakoga projekta i njegova uspešnost zavise od primene fundamentalne metodologije upravljanja projektom:
planiranje,organizacija realizacije,g j j ,praćenje realizacije (dokumenti i dinamika izveštavanja o realizaciji),analiza i korekcija plana (kada je to potrebno),
li š j kt ( klj č i l d ći
23
analiza završenog projekta (zaključci za sledeći projekat).
24
Životni ciklus projektaSvaki projekat, od ideje do konačnog završetka prolazi kroz određen broj različitih faza. Ovaj vremenski period u kome se kroz određeni broj faza i veliki broj aktivnosti, projekat od početka dovodi do završetka, naziva se životni ciklus projekta.p jŽivotni ciklus projekta se obično definiše u vremenskom smislu, kao kontinuirani proces ukupne realizacije projekta, koji čine četiri osnovne faze:Identifikacija projekta,Priprema projekta
24
p p jProcena projekta Nadzor i relaizacija projekta.
25
Životni ciklus projekta
Životni ciklus projekta se najčešće deli na faze prema vrsti poslova koji se na projektu obavljaju u okviru vremenskog perioda između početka i završetka projekta. Razlikuju se 4 faze životnog ikl j ktciklusa projekta:
Koncipiranje projektaPlaniranje,IzvršenjeZ š f
25
Završna faza.
26
Životni ciklus projektaFaza koncipiranja je početna faza u kojoj se vrši utvrđivanje osnovnih aktivnosti za definisanje projekta, identifikovanje potreba i mogućnosti, određivanje alternativa i definisanje organizacije projekta.Faza planiranja uključuje izradu pripremnih planova iFaza planiranja uključuje izradu pripremnih planova i skica, detaljno projektovanje i izradu kompletnog plana koji omogućava završetak projekta.Faza izvršenja ili izvođenja je najduža faza u kojoj se projekat realizuje odnosno dovodi do završetka. Uključuje izvršenje i koordinaciju svih potrebnih
kti ti I d bi b b di l i i
26
aktivnosti I resursa da bi se obezbedio planirani završetak projekta.Završna faza objedinjuje završne aktivnosti i zadatke neophodne da sae projekat konačno dovrši, odnosno ostvare projektni ciljevi.
27
Životni ciklus projekta
27
28
Projekat u toku svog životnog veka prolazi kroz određene faze: U Fazi planiranja (koncipiranja) –se postavljaju ciljevi projekta,U Fazi organizacije realizacije - planiraju se aktivnosti i u Fazi izvođenja je realizacije projekta. 1. Deterministički projekti su projekti kod kojih su ciljevi utvrđeni unapred, najverovatnije će se projektom ostvariti planirani rezultat Ovi projekti su npr: projekti izgradnje
28
planirani rezultat. Ovi projekti su npr: projekti izgradnje nove fabrike, novog autoputa…Cilj kod ove vrste projekta se postavlja u fazi planiranja (koncipiranja).
29
Stohastički projekti su oni kod kojih nema određenog konačnog cilja. Kod njih se prvo definišu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema
lt ti tih kti ti U l i jrezultatima tih aktivnosti. Uglavom imaju istraživački karakter. Rezultati ovih projekata mogu biti pozitivni i negativni s obzirom na cilj i namenu. Kod njih se dugo ne zna da li će biti
ti t k č i ilj ili
29
postignut konačni cilj ili ne.
30
PROJEKTI S OBZIROM NA UČESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA
Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom ponavljaju u poslovnim sistemima. Oni su jedinstveni i po svom načinu izvođenja. To su npr: investicioni projekti izgradnje novog
f b ik O i biti d t i i tički ipogona, fabrike… Oni mogu biti deterministički i stohastički. Osnovne karakteristike ovih projekata su: Struktura ciljeva je složena, struktura aktivnosti odgovara načinu izvođenja radova, zahtevaju posebna stručna znanja, i đ j j kt lik j d t k ć
30
izvođenje projekta se razlikuje od tekućeg obavljanja radova.
31
PROJEKTI S OBZIROM NA UČESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA
Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju više puta i slični su po načinu izvođenja. Taj proces mogu činiti projekti uvođenja novih proizvoda, izgradnje pojedinih objekata… Ovaj proces se može sastojati od d t i i tičkih i t h tičkih j k tdeterminističkih i stohastičkih projekata. Osnovne karakteristike projektnog procesa su: struktura izvođenja aktivnosti je slična jer se radi o tipskom načinu izvođenja i aktivnostima koje se ponavljaju, na bazi terminiranja projektnog procesa vrši se i terminiranje
j di j kt
31
pojedinog projekta.
32
Timski rad jeste termin koji označava „pobednički“ tim i duh. Kako se do njega stiže? Tako što se, pored jasno definisanog cilja, dodele odgovornosti članovima. Sinergija je osnova uspeha, a ona je izgrađena na osnovu konsenzusa unutar tima kada se donose najvažnije odluke. Tim mora imati uravnotežen sastav na stručnom i operativnom nivou. Najvažniji je vođa tima koji pravilno i pravovremeno usmerava ostale članove. Takođe, on je odgovoran i zaslužan za dobru atmosferu i uslove rada. Članovi tima će biti motivisani više ukoliko se
32
Članovi tima će biti motivisani više ukoliko se organizacija odluči da ih razvija kroz edukacije.
33
Organizacja mora biti uređena po modelu projektne organizacije. Čista projektna organizacija znači da je projektni tim nezavisan od funkcionalne oranizacije i njegovo trajanje je ograničeno na trajanje projekta. Kada
j k t ši ti štse projekat završi, tim se raspušta. Postoji model koji se naziva „Individualna projektna organizacija“. Vođa samo koordinira rad tima, čiji članovi su stalno u svojim funkcionalnim odeljenjima. Treći model jeste „Matrična organizacija“ - članovi
33
projektnog tima su istovremeno i članovi svojih funkcionalnih odeljenja.
34
Ideje i Potrebe kao važni pokretači ljudskog delovanja. Životna zbilja nas upućuje da neprekidno sagledavamo i rešavamo probleme, zadovoljavamo nastale i potrebe koje očekujemo ili predviđamo. Korisnici tih realizacija mogu da budu pojedinci ili grupeKorisnici tih realizacija mogu da budu pojedinci, ili grupe. Kako zadovoljenje potreba jedne grupe može da bude u nesaglasnosti sa interesima drugih ili da proizvodi neprihvatljiv rizik ili slično, to realizacija projekata treba da bude u skladu sa opštim interesima, održivim razvojem, zaštiti životne sredine i ostalim što definiše
34
j ,opštu sigurnost i bezbednost.
35
Životni ciklus proizvodaobim tržišta/prodajaprofit prodaja s(t)obim tržišta/prodajaprofit prodaja s(t)profit
prelomna tačka
p j ( )
max.
profit p(t)
profitprelomna tačka
p j ( )
max.
profit p(t)
granicaprofita prekid
( = )
granicaprofita prekid
( = )
35
vreme
( )
razvoj uvođenje rast zasićenje propadanje
vreme
( )
razvoj uvođenje rast zasićenje propadanje
36
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda I
predmet: razvoj grafoskopa i video projektoraIspunjeni zahtevi kupaca:vizuelizacija informacija u industriji ivizuelizacija informacija u industriji i obrazovanju
studija:direktor razvojnog odeljenjarazvoj struke i sopstvenog poslovanja?i i i i ilik ?
36
rizici i prilike?Strategije?
37
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda II
oko 1970: lansiranje grafoskopa
prednosti u vizuelizaciji u to vreme su bile revolucionarneprednosti u vizuelizaciji u to vreme su bile revolucionarne
uspešni na tržištu u najbolje vreme
voema brzo postali standard pri prezentovanju informacija
20 godina kasnije:
37
38
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda III
preduzeće i granski životni ciklus
150000
200000
250000
ada]
Branchenentwicklung OHPrazvoj grane grafoskopa
isti
50000
100000
prod
aja[
kom
a isti
38
01965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
godina
39
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda IV
Kao direktor razvojnog odeljenja ubrzo prepoznajete potencijal ove tehnologije i stoga krećete sa razvojem p j g j g jsopstvenih projektora.
robusni i kvalitetni uređaji visoke klasevodeći u inovaciji u svom poslovnom sektoru; neprestano
lansiranje novih generacija proizvoda na tržište. strategija: „prvi na tržištu“ u 1990 toj: pokušavate stvoriti opštu predstavu o poslovnoju 1990-toj: pokušavate stvoriti opštu predstavu o poslovnoj
situaciji
39
40
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda V
preduzeće i zivotni ciklus grane
150000
200000
250000
a]
Branchenentwicklung OHP
Unternehmensentwicklung OHP
Razvoj grane grafoskopa
Razvoj preduzeća koje proizvode grafoskope
50000
100000
150000
prod
aja
[kom
ad
40
01965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
godina
41
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda VI
Pri istraživanju tržišta, mogli ste primetiti da se na tržištu pojavio novi proizvod sa sličnim funkcionalnim osobinama. Ova nova grana proizvoda se naziva video projektorima.
Pred vama se kao direktoru razvojnog odeljenja postavljaju sledeća pitanja: Da li treba da prihvatim ovu novu tehnologiju? Kakav potencijal ima nova tehnologija?
41
42
Studijaživotni ciklus grane i proizvoda VII
poslovanje i granski zivotni ciklus
150000
200000
250000
]
Branchenentwicklung OHP
Branchenentwicklung Beamer
Unternehmensentwicklung OHP
razvoj grane frafoskopa
razvoj preduzeća koja proizvodegrafoskopae
razvoj grane video projektora
50000
100000
150000
prod
aja
[kom
.
42
01965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
yeargodina
43
Studijascenario 1 poslovanje i zivotni ciklus grane
250000
100000
150000
200000
prod
aja
[kom
ada]
Branchenentwicklung OHP
Branchenentwicklung Beamer
Unternehmensentwicklung OHP
Razvoj grane grafoskopa
Razvoj preduzeća koja
proizvode grafoskope
Razvoj grane video projektora
0
50000
1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
godina
43
44
Studijascenario 2 poslovanje i zivotni ciklus grane
300000Branchenentwicklung OHPRazvoj grane grafoskopa
100000
150000
200000
250000
Abs
atz
[Stü
ck]
Branchenentwicklung OHP
Branchenentwicklung Beamer
Branchenentwicklung Beamer, neueMarktausrichtungUnternehmensentwicklung OHP
Razvoj grane grafoskopa
Razvoj grane video projektora
Razvoj grane video projektora
nova tržišna orjentacijaRazvoj preduzeća koja
proizvode grafoskope
prod
aja
0
50000
1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
Godina
Danas je cena video projektora, podesnog upotrebi u obrazovanju i l j k 1300€
44
poslovanju, oko 1300€. Kako će grana video projektora reagovati kada cene padnu ispod 1000€? Kakav i koji potencijal se nalazi iza toga?
45
Upravljanje Projektima
Upravljanje projektima je primena znanja, veština, alata i tehnika u cilju postizanja, ili čak prevazilaženja, potreba i očekivanja od projekta ključnih učesnika u projektu.Upravljanje projektima je definisano kao naučna disciplina, koja svojim metodama i tehnikama, upravlja alatima za procesuiranje U savremenoj teoriji došlo se do zaključka da jeprocesuiranje. U savremenoj teoriji, došlo se do zaključka da je sinergija jedna od metodologija koja je održiva u realnosti i prihvaćena u praksi. Na taj način, veliki je broj alata i tehnika uključen u realizaciju projekata i njegovo upravljanje. Mnoge tehnike i znanja potrebne da bi se upravljalo projektima su svojstvene i karakteristične samo upravljanju projektima (na primer analiza kritičnog puta ili work breakdown structure –WBS)
45
WBS).
46
Upravljanje projektom
Projekat predstavlja celovit kibernetički (upravljivi)Projekat predstavlja celovit kibernetički (upravljivi) sistem - poseban podsistem vrši funkciju upravljanja.
INVESTITOR UPRAVLJAČKI
TIMPROJEKAT
46
INFORMACIONI PODSISTEM
47
Upravljanje projektima obuhvata
planiranjei jorganizovanje
kontrolukoordinaciju
47
koordinaciju
48
Planiranje
određivanje svih aktivnosti, njihovog trajanja i potrebnih resursa
t đi j di ik jihutvrđivanje dinamike njihove realizacijeu skladu sa predviđenim rokovima
š tk j kt li i ili j di ih
48
završetka projekta u celini ili pojedinih njegovih faza
49
Organizovanje
formiranje adekvatne organizacione strukture projektakoordinacije aktivnosti učesnikapreduzimanja ostalih organizacionih mera
49
organizacionih mera
50
Kontrola
identifikacija odstupanja od planiranih ili projektovanih veličina
d i j d j ćihpreduzimanje odgovarajućih korektivnih mera da se ta odstupanja otklone
50
51
KoordinacijaUpravljački tim i rukovodilac projekta
planiranje projektakontrola i praćenje realizacije projektatehnička i tehnološka problematika projektaekonomska i pravna problematika projektaodnosi sa investitoromodnosi sa firmama koje učestvuju u realizaciji projekta
51
rukovođenje projektnim timom
52
Investicioni projekti - karakteristike
potrebna velika sredstvavrlo kompleksniza realizaciju zahtevaju angažovanje više firmi k i đ č i di đ čkao izvođača i podizvođačaduži vremenski periodetapnost u realizacijiaktivnosti i ciljevi prethodno planirani
52
veliki uticaj faktora iz okruženja
53
Učesnici u investicionim projektima
Investitor ili Naručilac (Employer, Client) pravno ili fizičko lice koje finansira realizaciju projekta i za čiji račun se projekat ostvaruje
Izvođač ili Ugovarač (Contractor) osoba, preduzeće ili kompanija čiju je ponudu Investitor prihvatioobuhvata Izvođačeve predstavnike,
53
p ,naslednike i osobe na koje je Izvođač s dozvolom preneo svoja prava i obaveze
54
Ostvarenje / implementacija projekta
FFaze:
izrada tenderske dokumentacijeizrada projektne dokumentacije na nivou glavnog projekta (Detail Design)glavnog projekta (Detail Design)izbor izvođača i zaključivanje ugovoraizgradnjaprijem objekata i opremepuštanje u pogon obuka kadrova i dokazivanje
54
puštanje u pogon, obuka kadrova i dokazivanje performansiodržavanje objekta i opreme u garantnom roku
55
Učesnici u investicionim projektima
KONSULTATNT(INŽENJER)
PODIZVOĐAČ 1
INVESTITOR IZVOĐAČPODIZVOĐAČ
2
PODIZVOĐAČ n
55
PROJEKTANTFINANSIJSKE INSTITUCIJE
56
Osnovni principi planiranja
O i i i iOsnovni principi :treba težiti ka što većoj paralelizaciji radovauključivanje resursa (radne snage, mehanizacije i materijala) treba da budemehanizacije i materijala) treba da bude postupnokorišćenje svih važnijih resursa treba da bude kontinuirano
56
bude kontinuiranoplan mora da bude realan i da bude osnova za kontrolu
57
Podela planova
Statičkiplaniranje ukupnih potreba za realizaciju nekog objekta nezavisno od vremenag j
Dinamičkivremenski raspored tih potreba i radova po određenoj dinamici
57
58
Faze u izradi planova
Definisanje tehnologijePrepoznavanje, definisanje aktivnostiRaspored aktivnostipOdređivanje radnog vremena i kalendaraPotrebe u resursimaProračun trajanja aktivnostiTermin plan celog projekta
58
p g p jOptimizacija planaKontrola
59
U zavisnosti od modela projekta, njegove vrste, organizacije i ostalih faktora unutar i u okruženju, lider i vođa projekta će odabrati neke od metoda upravljanja za planiranje, kontrolu, praćenje i analizu projekata. Neke od ovih metoda će biti prihvatljive za svaki projekat, a neke će projektni menadžeri koristiti po potrebi. Ovo možemo videti na primeru odabira sistema za utvrđivanje vremenske dinamike projekta: Gantt dijagram ili neki od dijagrama toka vremena (PERT ili CPM) M dž i ć k i k i titi b t d li
59
CPM). Menadžeri će u praksi koristiti obe metode ali u različitim prilikama.
