1. Upravljanje održavanjem

Slika 4.1.

4.1 Osnovni pojmovi i karakteristike održavanja........................................ 120

4.2 IS za upravljanje održavanjem sredstava za rad................................... 123

4.2.1 Karakteristike IS za upravljanje održavanjemsredstava za rad ........................................................................................... 123

4.2.2 Upravljanje održavanjem sredstava za rad............................. 125

4.2.3 Organizacijaodržavanja sredstava za rad................................ 126

4.2.4 Struktura IS za upravljanje održavanjemsredstava za

rad..................................................................... 127

4.3 Upravljanje rezervnim delovima za održavanjesredstava za rad.......... 127

4.4 Upravljanje aktivnostima održavanja....................................................130

4.4.1 Struktura IS za upravljanje održavanjemproizvodne opreme..............................................................

130

4.4.2 Modul projektovanja i praćenja tehnologije održavanja........ 133

4.4.3 Modul planiranja, pripreme i praćenjaradnih naloga za održavanje........................................................................ 135

4.5 Upravljanje troskovima održavanja...................................................... 136

4.1 Osnovni pojmovi i karakteristike održavanja

U procesu proizvodnje dolazi do habanja osnovnih sredstava za rad. Održavanje osnovnih sredstava za rad je skup aktivnosti usmerenih na to da ista pouzdano i na ekonomičan način izvrše postavljcne zadatke.

Osnovni zadaci koje proces održavanja trcba da izvrši su:

• obezbedenje potrebne pouzdanosti osnovnih sredstava za rad,• optimizacija ukupnih troškova održavanja,• sprečavanje i smanjenje zastarevanja osnovnih sredstava i• obezbedenje da osnovna sredstva daju traženu produktivnost i

kvalitet.

Značaj održavanja raste zbog:

1. Povećanog učešća troškova rada u ukupnim troškovima proizvodnje, a posebno kod sredstava za rad visokog nivoa automatizacije (slika4.2).

Slika 4.2. Troškovi rada u funkcijini nivoa automatizacije

2. Skraćenja potrebnog vremena isporuke i česte izmene plana prozvodnje, što zahteva manje međufazne zalihe i veću raspoloživost sredstava za rad.

3. Povećanja složenosti sredstava za rad, što zahteva angažovanje većeg broja specijalista za održavanje. Tako na primer, u metaloprerađivačkoj industriji njihov broj je oko 6%, a u procesnoj, hemijskoj, industriji papira oko 20 % od ukupnog broji zaposlenih radnika. Rezultat ovog trenda je povećanje troškova odriavanja po stopi i do 4% godišnje.

Sa stanovišta upravljanja, održavanje predstavlja niz promena stanja osnovnih sredstava za rad u vremenu. Te promene i ta stanja manifestuju se kroz izlazne veličine, kao tehnička i ekonomska efikasnost. Prema postavljenim izlaznim veličinama upravlja se ulaznim resursima i procesom. Pri tome se pod upravljanjem podrazumeva skup aktivnosti i postupaka usmerenih na kontrolu transformacije ulaznih i traženje optimalne izlazne veličine. UpravIjati procesom održavanja znači da se proces tako poznaje da se za svako stanje Sodi i svaki izlaz iodi

može predvideti naredno stanje Sod(i+1).

Proces upravljanja održavanjem zavisi od metoda održavanja koji se primenjuju u konkretnom proizvodnom sistemu. Osnovne metode održavanja su:

• metoda korektivnog održavanja,• metoda preventivnog održavanja i• metoda kombinovanog održavanja.

Osnovna karakteristika korektivnog održavanja je da se aktivnosti održavanja javljaju posle otkaza proizvodnog sistema ili njegovih delova.

Metoda preventivnog održavanja podrazumeva da se na proizvodni sistem ili njegov deo deluje pre otkaza sa zadatkom da se spreči pojava stanja "u otkazu", odnosno zadrži stanje sistema u traženoj funkciji u što dužem vremenu. Preventivno održavanje se izvodi po sledećim modelima:

» periodično preventivno održavanje,» pravovremeno preventivno održavanje i » adaptivno preventivno održavanje i specijalna koncepcija preventivnog održavanja "održavanje prema stanju".

Tehnologija preventivnog održavanja obuhvata sledeće grupe operacija:

a) Preventivne preglede, čišćenje i podmazivanje,b) Traženje i otklanjanje slabih mesta na sredstvima za rad,c) Kontrolne preglede id) Planske popravke (male, srednje i velike).

Kod periodičnog preventivnog održavanja aktivnosti se odvijaju u odredenim vremenskim razmacima. Ovi razmaci mogu biti konstantni ili promenljivi.

Pravovremeno preventivno odrzavanje nema konstantne periode izvodenja aktivnosti za ceo sistem, već se periodi određuju za svaki deo sistema.

Adaptivno preventivno održavanje podrazumeva da se interval održavanja menja zavisno od informacije o stanju sistema.

Održavanje prema stanju je savremeni koncept održavanja gde se aktivnosti izvršavaju na osnovu periodične i permanentne kontrole tehničkog stanja sistema u radu.S tim u vezi je koncept održavanja poznat kao direktno praćenje stanja mašine (DMM - Direct Machine Monitoring). Ostvaruje se pomoću mernih sistema (priključenih na mašinu) i računara. Zadatak računara je da utvrdi stanje elemenata mašine i da signal za izvodenje preventivnih aktivnosti. Tako, na primer, smanjenje protoka vazduha je signal za zamenu filtera za vazduh.

Kombinovano odžavanje predstavlja kombinaciju korektivnog i preventivnog održavanja, tako što se sistem koristi do pojave prvog otkaza, a zatim se preventivno održava po nekoj od navedenih metoda održavanja.

Na upravljanje održavanjem utiče veliki broj faktora, a pre svega:

• nepostojanje preciznih standarda rada za radnike održavanja,• razuđenost funkcije održa vanja poproizvodnim pogonima, što

otežava upravljanje i• značaj korektivnih aktivnosti i kratkih rokova za popravku na

ispunjenje planova proizvodnje.

Zbog toga se, primenom računara, smanjuju troškovi proizvodnje (kao posledica smanjenja vremena trajanja zastoja i troškova održavanja, odnosno, povećanja efikasnosti mašine posle održavanja).

Osnovna premisa u održavanju je: "Bolje je sprečiti nego popravljati". To znači da je potrebno utvrditi optimalnu frekvenciju

preventivnih aktivnosti, koja se dobija u preseku troškova preventivnog održavanja i troškova zastoja (stika 4.3).

Izbor metoda održavanja uslovljen je velikim brojem uticajnih faktora, vrlo različitog karaktera i uticaja, a može se postaviti na bazi kriterijuma kao što su:

• maksimalna proizvodnost sistema,• maksimalna pouzdanost,• maksimalni kvalitet,• minimalni troškovi i dr.

Sve aktivnosti održavanja se mogu podeliti u dve grupe:

• aktivnosti neposredno orijentisane na održavanje: » pregledi,

» podmazivanje,

» čišćenje,» popravke i

• aktivnosti kojeprate održavanje bez obzira na model održavanja:

» obezbedenje rezervnih delova,» proizvodnja delova i sl.

Slika 4.3. Optimalna frekvencija preventivnog održavanja

4.2 IS za upravljanje održavanjem sredstava za rad

4.2.1 Karakteristike IS za upravljanje održavanjem sredstava za rad

Informacioni sistem za upravljanje održavanjem (ISUO) treba da omogući:

• olakšano identifikovanje slabih mesta i uzroka otkaza,• brže odvijanje aktivnosti kojima se otklanjaju otkazi i unapređuje sistem održavanja,• praćenje stanja opreme i njeno ravnomemo opterećenje i• vrednovanje predloženih mera u pogledu produktivnosti i efektivnosti.

U zavisnosti od postavljenih ciljeva razvoja ISUO razlikuju se:

• ISUO bez primene računara, korišćenjem kartica, arhiva i mikrofilmova,• ISUO podržani računarom, uz korišćenje odgovarajućih eksternih memorijskih sistema • ISUO podržani odgovarajućim ekspertnim sislemima (ES) za donošenje odluka.

Zahtevi koji se postavljaju pred ISUO mogu se grupisati na sledeće:

» kratko vreme pristupa podacima,» kratko vreme odgovora,» korisćenje jednostavnih hardverskih i softverskih sistema,» visoka raspoloživost i tačnost neophodnih podataka,» minimalno potreban memorijski prostor,» organizaciona podrška odgovarajućim procedurama,» otvorenost itd.

Projektovanje ISUO treba izvesti tako da odgovori na sledeća pitanja:

» koji su osnovni ciljevi razvoja ISUO,» koje su neophodne informacije potrebne za održavanje i

koje informacije treba da se generišu u funkciji održavanja za potrebe tangentnih funkcija, » na kom nivou se stvaraju ove informacije (npr., nivo mesta troškova, radionica, mašina, sklopova i/ili delova),

» u kojim intetvalima (godišnje, mesečno, nedeljno, dnevno) treba da ove informacije budu na raspolaganju,

» koji se memorijski sistemi moraju koristiti (spoljne memorije, kartice) i koji uređajiza obezbeđenje povratne sprege.

"Kamelj temeljac" ISUO je pravovremeno i tačno obuhvatanje podataka o stanju resursa, koje se vrši preko odgovarajućih formulara, terminala uz proizvodne linije ili na drugi način. Karakteristike obuhvaćenih podataka su:

» obim i struktura podataka koji se mogu obuhvatiti iz procesa proizvodnje, » "dubina" informacija,

» raspoloživost podataka itd.

Prema istraživanjima većeg broja preduzeća u Nemačkoj, a koja se odnose na oblast održavanja, stvarno dobijene informacije iz ove oblasti čine oko 52 % mogućeg broja informacija. Izovoga se vidi da je u različitim preduzećima različito "pokrivena" oblast održavanja i da je relativno nizak broj informacija iz ove oblasti, što ukazuje na neiskorišćene mogućnosti u održavanju sredstava za rad. Ove informacije se pored oblasti održavanja, moraju odnositi i na atribute iz oblasti proizvodnje i upravljanja sredstvima za rad (tabela 3).

Informacioni sistem treba da omogući pravovremeno dobijanje tačnih informacija, pravovremenu i tačnu obradu i distribuciju informacija odgovarajućim funkcijama za upravljanje održavanjem.

Tabela 3. Atributi u oblasti proizvodnje i upravljanja sredstvima za rad

4.2.2 Upravljanje održavanjem sredstava za rad

Sredstva za rad su jedan od osnovnih elemenata svakog proizvodno-poslovnog sistema. Zbog toga, svaki postavljeni cilj optimalnog poslovanja proizvodno - poslovnog sistema u daljoj razradi i defmisanju hijerarhije podciljeva podrazumeva i njihovo racionalno održavanje, kako bi se ostvario globalni cilj uz što manje troškove. Da bi se ovaj cilj ostvario potrebno je uraditi detaljnu analizu podsistema upravljanja održavanjem sredstava za rad sa aspekta:

• procesa koji egzistiraju u navedenom podsistemu,• veza sa tangentnim podsistemima,• organizacije funkcionisanja navedenih procesa, njihovo

grupisanje i hijerarhiju,• izvodenja sagledavanih procesa,

• primenjenih metoda održavanja,• vrste i količine sredstava za rad,• sistema označavanja resursa proizvodno - poslovnog sistema i• upravljanja rezetvnitn delovima za proizvodnu opremu

(nabavka ili sopstvena izrada).

Osnovni cilj funkcije održavanja je da uz minimalne troškove obezbedi maksimalnu raspoloživost sredstava za rad. Da bi se postigla ova dva suprotstavljena cilja potrebno je sagledati i definisati precizne zahteve za održavanje svih sredstava za rad, kao i definisati jednu od postojećih ili razviti sopstvenu metodu održavanja za svaku vrstu sredstva za rad.

U zavisnosti od primenjenih metoda održavanja sredstava za rad daje se ocena nivoa tehnologije održavanja. Globalno posmatrano, postoje četiri nivoa tehnologije održavanja proizvodne opreme i to:

• I nivo:primena metoda korektivnog održavanja.• II nivo:primena metoda korektivnog i plansko - preventivnog održavanja sa tendencijom održavanja po stanja.• III nivo:primena metoda plansko - preventivnog odrzavanja sa maksimalnim održavanjempo stanju, uzprimenu objektivnih metoda za ocenu stanja i• IVnivo:održavanje po stanju, pri čemu se za ocenu stanja predviđa permanentna kontrola pomoću računara.

Analiza nivoa tehnologije održavanja u metalopreradivačkoj industriji razvijenih zemalja pokazuje da preovladava treći i četvrti nivo. Primena četvrtog nivoa tehnologije podrazumeva primenu pravila:

• kontrolisati sistemski (više gledaj - manje diraj) i• demontirati sklop tek nakon rezultata kontrole.

Da bi se ova pravila primenila potrebno je:

• projektovati tehnologiju za ocenu stanja, tj. preventivne preglede (inspekcije),

• primeniti savremenu tehničku dijagnostiku,• projektovati informacioni podsistem odrzavanja proizvodne opreme koji je uskladen sa ostalim podsistemima proizvodno -poslovnog sistema.

Najčešće se koristi kombinovana metoda rada (treći i četvrti nivo) za održavanje sredstava za rad, sa posebnim akcentom na održavanje po stanju. Ova metoda predvida sledeće procese i aktivnosti:

» čišćenje,» podmazivanje,» kontrola i zamena ulja,» preventivni pregledi (inspekcije),» srednji remont,» generalni remonti» revtalizacija.

Da bi se napred navedeni procesi i aktivnosti realizovali na optimalan način neophodno je da se u proizvodnom sistemu obezbedi racionalno funkcionisanje podsistema zaliha, nabavke i snabdevanja rezervnim delovima za sredstva za rad i podsisteme izrade rezervnih delova u sopstvenim pogonima.

4.2.3 Organizacija održavanja sredstava za rad

Na projektovanje organizacionog modela funkcije održavanja utiču stedeći faktori:

» ciljevi i strategija poslovanja proizvodnog sistema,» podela grupisanih poslova i procesa u proizvodnom

sistemu,» vrsta i obim sredstava za rad,

» primenjene metode i tehnike održavanja, » lokacija proizvodnih pogona u proizvodnom sistemu,

» kadrovski resursi i» informacioni resursi.

U literaturi se sreću tri osnovna oblika organizovanja funkcije održavanja i to:

• centmlizovani,• decentralizovani i• kombinovani.

Najčešće je primenjen centralizovani oblik održavanja, koji je karakterističan za proizvodne sisteme srednje veličine sa proizvodnim pogonima na jednoj lokaciji. Prednost ovakve organizacije je:

» jednostavnije planiranje resursa odrzavanja, » veće iskorišćenje kadrovskih resursa,

» veće iskorisćenje sredstava za rad u funkciji održavanja,

» optimalno planiranje rezervnih delova, » olakšano sprovodenje jedinstvenog

informacionog sistema itd.

Medutim, za velike proizvodne sisteme sa proizvodnim pogonima na udaljenim i različitim lokacijama primenjuje se organizacioni koncept kombinovanog održavanja, koji podrazumeva decentralizovane grupe za operativno održavanje i centralizovane procese:

» razvoja sistema održavanja,» izgradnje i sprovođenja jedinstvenog infonnacionog sistema i

» globalnog planiranja održavanja, remonta i revitalizacije sredstava za rad.

4.2.4 Struktura IS za upravljanje održavanjem sredstava za rad

Uzimajući u obzir izabranu kombinovanu metodu održavanja sredstava za rad, organizacijsku strukturu funkcije održavanja i procese koji egzistiraju u njoj, idejno rešenje informacionog sistema održavanja sredstava za rad treba da obuhvati:

• I Podsistem upravljanja baznim resursima:» sredstva za rad,

» proizvođači - isporučioci sredstava za rad,» dobavljači,» rezervni delovi i materijali,» šifriranje rezervnih delova i materijala, kao i sredstava

za rad,» proizvodne jedinice i

» radnici na održavanju,• II Podsistem odrzavanja sredstava za rad:

» planovi,» preventivno održavan]e (inspekcijske liste),

» tekuće održavanje (zahtev za popravku) i » podmazivanje i čišćenje,• III Podsistem upravljanja rezervnim delovima:

» nabavka i snabdevanje rezetvnim delovima i materijalom za održavanje, » zalihe rezervnih delova i

» sopstvena izrada rezervnih delova.• IV Podsistem upravljanja troškovima održavanja.

4.3 Upravljanje rezervnim delovima za održavanje sredstava za rad

Rezervni delovi su bitan ulazni resurs u procesu održavanja sredstava za rad. Rezervni delovi kao resursi obuhvaćeni ovim imenom su ustvari skup (često glomazan) vrlo različitih delova, čija se različitost javlja kao posledica upotrebe, stepena standardizacije i načina snabdevanja.

Ukupan proces poslovanja rezervnim delovima sadrži podprocese:

• određivanja statusa rezervnih delova,• upravljanja zalihama rezervnih delova i• konrolu narudžbina.

Metode upravljanja rezervnim delovima treba da odgovore na sledeća pitanja:

1. Koje delove iz nomenklature treba naznačiti kao rezervne?2. Kolika je optimalna zaliha rezervnih delova ?3. Koju količinu rezervnih delova treba naručiti?4. Kada treba naručiti rezervne delove?

Pošto su rezervni delovi različiti po svom ponašanju, preduslov za upravljanje je razvrstavanje rezervnih delova po karakterističnim obeležjima. To razvrstavanje se vrši najčešće poABC metodi. Stohastičko ponašanje rezervnih delova za održavanje je osnovna karakteristika upravljanja zalihama.

Zalihe se ne ponašaju po modelu ponašanja determinisanih zaliha proizvodnje, nego po modelu prikazanom na slici 4.4.

p

p 3p 2p 1

qn

t - v r e m e

qk o l

Slika 4.4. Testerasti model zaliha rezervnih delova

Zalihe nekih rezervnih delova mogu biti i negativne, znači ispod apscise t, kao na slici 4.5.

t - v r e m e

qk o l

Slika 4.5. Slučaj negativnih zaliha

U prvom slučaju prosečna količina (qp) na zalihi je približno jednaka polovini naručene količine:

2n

p

qq =

dok je veličina prosečnog perioda trajanja zalihe:

Q

pq

N

pp n

pi ==

gde su:*p - period planiranja ukupnih potreba i* Np – broj perioda ili serija obnavljanja zaliha:

np q

QN =

Stohastička priroda potrošnje rezervnih delova, pa prema tome i ponašanja zaliha, rešava se primenom metoda predviđanja potreba. U literaturi koja se bavi predviđanjem potrošnje proizvoda iz skladišta (slično, npr. "C' grupi rezervnih delova), uz pomoć računara, najčešće se preporučuje metoda eksponencijalnog usaglašavanja (exponentialsmooting), koja može biti drugog, trećeg ili višeg reda.

Za funkcionisanje informacionog sistema upravljanja rezervnim delovima potrebno je definisati:

• količine za naručivanje qn, preko koje se optimizira zaliha (analogno izračunavanju optimalnih količina q0 izpoglavlja upravljanje zalihama),

• stok maximum i stok minimum,• tačku naručivanja i dr.

Informacioni sistem upravljanja rezervnim delovima je deo informacionog sistema održavanja, a ovaj deo informacionog sistema poslovanja proizvodnog sistema.

Strukturu informacionog sistema upravljanja rezervnim delovima čine sledeći segmenti upravljanja:

• segment identifikacije - katalog rezervnih delova,• segment zaliha,• segmentpolitike upravljanja i određivanja parametara

upravljanja,• segment analize dobavljača,• segment porudžbina i• segment upravljanja radnim nalozima za izradu rezenmih

delova.

Baza podataka koja predstavlja osnovu informacionog sistema za upravljanje rezervnim delovima ima u tom sistemu adekvatnu logičku strukturu datu na slici 4.6.

Slika 4.6. Logička struktura DB rezervni delovi

Osnovne funkcije informacionog sistema su automatizovane zavisno od stepena poznavanja problema i stepena primene sredstava za automatizaciju (informacione tehnologije). Osnovna shema funkcionisanja informacionog sistema za upravljanje rezervnim delovima data je na slici 4.7.

4.4 Upravljanje aktivnostima odrzavanja

4.4.1 Struktura IS za upravljanje održavanjem proizvodne opreme

Razvoj informacionog sistema održavanja tekao je od obuhvatanja onih aktivnosti koje su standardizovane i ponavljaju se, pa do potpunog obuhvatanja svih aktivnosti.

Proizvodna oprema je najznačajniji segment sredstava za rad, pa se u daljem tekstu upravljanje aktivnostima održavanja odnosi na proizvodnu opremu. Iz mnoštva različitih pristupa struktuiranju informacionog sistema održavanja u knjizi se razmatra struktura razvijena za nivo:

• preventivnog održavanja,

• korektivnog održavanja i• većih opravki mašina.

Slika 4.7. Informacioni sistem za upravljanje rezervnim delovima za proizvodnu opremu

Slika 4.8. Dijagram toka podataka u podsistemu upravljanja održavanjem proizvodne opreme

Slika 4.9. Dijagram zavisnosti entiteta u IS za održavanje proizvodne opreme

Na slici 4.8. prikazan je dijagram toka podataka vezanih za upravljanje odrzavanjem proizvodne opreme, a na slici 4.9. odgovarajući dijagram entiteta kao i zavisnost modula informacionog sistema (slika 4.10).

Na ovim osnovama razvijeni su različiti moduli informacionoe sistema, kao sto su moduli:

• projektovanja i praćenja tehnologije održavanja,• planiranja pripreme i praćenja radnih naloga za održavanje,• praćenja stanja masina i ostalih sredstava rada i terminiranja

sprovodenja održavanja.

Slika 4.10. Zavisnost modula IS za upravljanje održavanjem proizvodne opreme

4.4.2 Modul projektovanja i praćenja tehnologije održavanja

Rad ovog modula zasnovan je na sledećim principima:

» operacije održavanja, iako stohastičke prirode, se u najvećem broju mogu predvdeti, planirati i projektovati,

» definisanje operacija održavanja se oslanja na elemente tipske i grupne tehnologije.

Na osnovu konstruktivne i funkcionalne sličnosti sredstava za rad, naročito njihovih agregata i elemenata, formira se baza podataka sa tipiziranim postupcima održavanja odnosno aktivnostima održavanja za:

• podmazivanje i zamenu ulja,• preventivne preglede i• preventivno-planske popravke.

Baza podataka o tehnološkim postupcima održavanja proizvodne opreme sadrži podatke o: tipu proizvodne opreme, šifri tehnološkog postupka, broju i redosledu operacija (aktivnosti), potrebnim resursima za izvođenje operacija (materijal, alat i dr.), potrebnom vremenu za izvodenje operacije, učestanosti izvodenja operacije, potrebnom zanimanju radnika, šifri agregata/elementa na kome treba izvesti navedene operacije i dr. Logička struktura baze podataka za tehnološke postupke održavanja data je na slici 4.11.

t e h n o lo s k e o p e ra c i jei a k t iv n o s t i

p o t re b n i m a t e r ija l i i a la t i

d o p u n s k i p o d a c io p o s t u p c im a

T E H N O L O S K IP O S T U P C I

Slika 4.11. Logička struktura DB Tehnološkipostupci za održavanje proizvodne opreme

U okviru ovog modula formiraju se još i grupe podataka, koje se odnose na:

» tip proizvodne opreme,» proizvodnu opremu,» tehničke karakteristike prolzvodne opreme,» strukturu proizvodne opreme (agregati, elementi,

rezervni delovi) za održavanje,» rezetvne delove i materijale za izradu rezervnih delova,

» materijale za održavanje, » skice mesta

za podmazivanje i zamenu ulja, » planirane i neplanirane zastoje na proizvodnoj opremi,

» strukturu agregata/elemenata rezenmih delova tog sredstva rada.

Logička struktura baze podataka sredstava rada prikazana je na slici 4.12.

a g re g a t / e le m e n tre z e r v n i d e o

t e h n o lo s k i p o s t u p c iz a o d r z a v a n je

s t ru k t u ra p ro iz v o d n e o p re m e

t e h n ic k e k a r a k t e -r i s t i k e m a s i n a z a s t o j i p la n i ra n i

z a s t o j

S R E D S T V A Z A R A D( M A S IN E )

Slika 4.12. Struktura DB Sredstva rada

4.4.3 Modul planiranja, pripreme i praćenja radnih naloga za održavanje

U okviru ovog modula obezbeđuje se automatizovano dobijanje planova održavanja proizvodne opreme na nivou proizvodnih celina,

potrebnih zanimanja radnika koji treba da realizuju planirane aktivnosti, kao i specifikacije proizvodne opreme i tehnoloških postupaka koje treba sprovesti na toj opremi.

Naime, na osnovu podataka iz tehnoloških postupaka za održavanje proizvodne opreme, kao i aktivnosti koje treba sprovesti po tim tehnološkim postupcima, a koje se odnose na:

• potrebno vreme za realizaciju aktivnosti tehnološkog postupka,

• planiranje učestalosti izvodenja aktivnosti i• datumposlednjeg izvodenja aktivnosti tehnološkogpostupa na

određenoj proizvodnoj opremi,

formiraju se planovi, odnosno radni nalozi prevcntivnog održavanja za proizvodnu opremu na kojoj treba izvesti planirane aktivnosti. Istovremcno, prilikom formiranja radnih naloga za preventivno održavanje, izvodi se i postupak klasifikacije radnih naloga, po vrsti održavanja, na radne naloge za:

• podmazivanje i zamenu ulja,• preventivne preglede i• preventivne popravke.

Nakon ove klasifikacije radnih naloga preventivnog održavanja izvodi se postupak njihove sistematizacije i grupisanja na nivou potrebnih zanimanja radnika na održavanju, koji treba da sprovedu planirane aktivnosti preventivnog održavanja.

Iz segmenata baze podataka koji se odnose na tehnološke postupke, a na osnovu podataka o operacijama i vremenu izvršavanja pojedinih postupaka, izdvajaju se podaci o radnim nalozima preventivnog održavanja. Na taj način se formira baza podataka prve grupe radnih naloga.

Pored automatskog formiranja radnih naloga za preventivno održavanje, u okviru ovog modula formiraju se i radni nalozi za korektivno održavanje. Radni nalozi za korektivno održavanje nastaju kao rezultat prethodno registrovanog otkaza proizvodne opreme, odnosno nastalog zastoja u proizvodnji zbog neadekvatnog funkcionisanja

proizvodne opreme. U informacionom smislu radni nalog za korektivno održavanje predstavlja sintezu prethodno projektovanih, defmisanih i registrovanih podataka o:

• tehničkim karakleristikama proizvodne opreme• nastalom zastoju proizvodne opreme i• planiranom zastoju proizvodne opreme.

Takođe, ovim modulom su automatizovani i procesi i aktivnosti koji se odnose na:

• obezbeđenje odnosno registrovanje resursa za realizaciju planiranih naloga za održavanje proizvodne opreme,a koji se odnose na izuzimanje rezervnih delova, maziva, ulja, alata i pomoćnog potrošnog materijala iz skladišta proizvodnog sistema,

• registrovanje završnih aktivnosti održavanja proizvodne opreme po radnom nalogu i

• registrovanje stvrnih vremena i radnika koji su realizovali planirane aktivnosti po radnim nalozima.

Na bazi funkcionisanja ova dva modula (modul projektovanja i praćenja tehnologije održavanja i modul planiranja, pripreme i praćenja radnih naloga) formirani su preduslovi za funkcionisanje ostalih modula (modul praćenja stanja mašina i modula terminiranja sprovodenja). Navedeni moduli nisu samo posledica rada prethodnih modula već su polazna osnova za dobro planiranje kako radnih naloga, tako i drugih resursa održavanja, kao i za donošenje bitnih odluka o vrsti održavanja i načinu održavanja svake mašine.Na slici 4.43. data je opšta šema informacionog sistema za upravljanje aktivnostima održavanja proizvodne opreme.

4.5 Upravljanje troškovima održavanja

Troškovi održavanja, posebno u procesnoj industriji i industriji hrane, čine značajan deo troškova proizvodnje. Ovaj udeo varira od 10 %, pa čak i do preko 50 % troškova proizvodnje. Zbog toga se često

efikasnost projektovanog sistema održavanja iskazuje i preko troškova održavanja. Pri tome se javlja problem različitig iskazivanja kompletnih troškova održavanja i uključivanja ili isključivanja različitih komponentnih troškova održavanja.

Zbog toga se pri razvoju modela troškova održavanja, rešavanje ovog problema ostvaruje primenom metode konceptualnog modeliranja. Kroz prethodnu analizu troškova održavanja u proteklom periodu, najčešće za proteklu godinu, utvrđuju se rangovi komponentnih troškova održavanja.

Troškovi održavanja dele se u dve grupe:

• troškove neposrednog održavanja i• posredne troškove održavanja.

Na slici 4.14. prikazan je osnovni konceptualni model troškova održavanja.

Koristeći pomenuti model, ukupni troškovi održavanja dobijaju se sabiranjem komponentnih troškova.

Proračun komponentnih troškova održavanja vrši se na osnovu izvornih podataka, a pre svega:

» podataka iz zahteva za održavanje,» podataka iz radnog naloga,» podataka iz trebovanja,» podataka iz tehnološkogpostupka održavanja i radne

liste za održavanje,» ostalih knjigovodstvenih podataka i » podataka iz procesa proizvodnje.

4.13. Informacioni sistem za upravljanje aktivnostima na održavanju proizvodne opreme

Slika 4.14. Osnovni konceptualni model troškova održavanja

Ovi troškovi se mogu iskazati:» ukupno za posmatrani period (mesec, kvartal, godina),

» za radni nalogza održavanje i to po vrsti odrzavanja i » za mašinu ili

tehnološku liniju, korišćenjem podataka iz radnog naloga za održavanje, trebovanja i zahteva za popravku.

Potpuni obračun troškova po mestima troškova alocira sve troškove proizvodnje po organizacionim jcdinicima, proizvodnim linijama i/ili mašinama. Preduslov za ovaj obračun je uvodenje pogonskog knjigovodstva. U organizacijama gde pogonsko knjigovodstvo ne postoji, obračun troškova po mestima troškova obuhvata sledeće faze:

1. Prethodno izračunati troškovi održavanja Tod direktno se prenose na proizvodne radne (organizacione) jedinice, pri čemu se indirektno (preko ključa raspodele) rasporeduju:

a) troškovi uskladištenja r/d i materijala srazmemo udelu vrednosti trebovanog materijala i r/d u prethodnom periodu ib) troškovi indirektnog rada srazmerno udelu utrošenog vremena na neposrednom održavanju opreme.

2. Troškovi održavanja izračunati na ovaj način dalje se razlažu na troškove održavanja proizvodnih linija. I u ovom slučaju jedan deo troškova direktno se vezuje za proizvodnu liniju, a drugi deo posredno preko istih ključeva raspodele.

3. Na kraju, u trećoj fazi, isti postupak se sprovodi na nivou pojedinačne mašine.

Postupak odredivanja troškova po mestima prikazan je na slici 4.15.

Osnovni nosilac troškova je proizvod ili serija, što se iskazuje preko naloga za proizvodnju. S obzirom da se, u većini slučajeva, ne prate troškovi proizvodnje preko radnih naloga, obračun troškova održavanja po nosiocima troškova ne može se precizno ostvariti. Metodološki konsekventno može se utvrditi samo udeo troškova održavanja u vrednosti proizvoda i to na sledeći način:

1. Troškovi održavanja po mašini ili proizvodnoj liniji u datom periodu ravnomerno se raspoređuju na realizovane proizvode u istom periodu, tako što se dele sa ostvarenim obimom proizvodnje, tj.:

∑=

=opr

jjMAS

jjpr

MASjjodNT

odQ

TT

1 ,

,

gde se indeks j odnosi na mašine ili linije koje učestvuju u realizaciji datog proizvoda.

2. Vkoliko nema podataka za ovaj obračun, troškovi održavanja po organizacionoj jedinici dele se ukupnom vrednošću realizovane proizvodnje, tako da se dobije konstantan udeo troškova održavanja u troškovima proizvodnje svih proizvoda.

Slika 4.15. Postupak odredivanja troškova po mestima