UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIĈKI FAKULTET “MIHAJLO PUPIN”

ZRENJANIN

PREDMET: Upravljanje kvalitetom

Materijal sa realizacije dela nastavnog sadrţaja

SRPS ISO 26000

UPUTSTVO O DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTI

Mentor: Student:

Prof. dr Dragan Ćoćkalo Pešić Stanislava OT 2-13

Školska godina 2016/2017

Uvod

Organizacije širom sveta, kao i njihove interesne strane, sve više postaju svesne

potrebe za društveno odgovornim ponašanjem i koristima koji iz njega proističu.

Cilj društvene odgovornosti je da doprinese odrţivom razvoju.

Stvarno stanje organizacije na polju društvene odgovornosti mogu da utiču, izmedju

ostalog, na sledeće:

• Njenu konkurentsku prednost,

• Njenu reputaciju

• Njenu sposobnost da privuče i zadrţi radnike ili članove, kupce, klijente ili

korisnike,

• Odrţavanje morala, posvećenosti i produktivnosti zaposlenih

• Stav investitora, vlasnika, donatora, sponzora i finansijske zajednice, i

• Njenu vezu sa kompanijama, vladama, medijima, isporučiocima, kolegama,

korisnicima i zajednicom u kojoj deluju.

Ovaj medjunarodni standard daje uputstvo za osnovne principe društvene

odgovornosti, prepoznavanje društvene odgovornosti i uključivanje interesnih

strana, osnovne teme i pitanja koja se odnose na društvenu odgovornost i za načine

integrisanja društveno odgovornog ponašanja u organizaciji.

Namena ovog medjunarodnog standarda je da bude koristan svim vrstama

organizacija u privatnom, javnom i neprofitnom sektoru, bez obzira na to da li su

male ili velike i da li rade u razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju.

Standard mogu da poţele da koriste vladine organizacije, kao i bilo koje druge

organizacije, medjutim, on nije namenjen da zameni, ili izmeni ili na bilo koji način

promeni obaveze drţave.

Ovaj medjunarodni standard namenjen je onima koji počinju da se bave društvenom

odgovornošću, kao i onima koji su iskusniji u njenoj primeni.

Uvod

Naslov tačke Broj tačke Opis sadrţaja i tačke

Predmet i područje primene Tačka 1Definiše predmet i područje ovog medjunarodnog standarda i identifikuje

odredjena ograničenja i izuzimanje

Termini i definicije Tačka 2Identifikuje i definiše ključne pojmove koji su od suštinske vaţnosti za

razumevanje društvene odg. i za korišćenje ovog medjunarodnog standarda.

Razumevanje društvene odgovornosti Tačka 3

Opisuje vaţne faktore i uslove koji su uticali na razvoj društvene odg.i koji

nastavljaju da utiču na njenu prirodu i praksu. Takodje je opisan koncept

same društvene odg.-šta ona znači i kako se primenjuje na organizacije. Ova

tačka obuhvata uputstva za korišćenje ovog medjunarodnog standarda u

malim i srednjim org.

Principi društvene odgovornosti Tačka 4 Uvodi i objašnjava principe društvene odgovornosti.

Prepoznavanje društvene odgovornosti i

angaţovanje interesnih stranaTačka 5

Odnosi se na dve prakse društvene odg.-kada sama org. prepoznaje

društvenu odg. i kada identifikuje interesne strane sa kojima se angaţuje oko

društvene odg. Tačka daje uputstvo o odnosu izmedju org. Njenih

interesnih strana i društva, o prepoznavanju ključnih tema i pitanja

društvene odg. I o sferi uticaja org.

Uputstvo o ključnim temama društvene

odgovornostiTačka 6

Objašnjava ključne teme i pitanja koja se odnose na društvenu odg. Za

svaku ključnu temu, date su inf. O njenom predmetu i području primene,

vezi sa društvenom odg.,povezanim principima i razmatranjima, kao i

povezanim radnjama i očekivanjima.

Uputstvo o integrisanju društvene odgovornosti

kroz organizacijuTačka 7

Daje uputstvo za praktičnu primenu druš.odg. U org. To obuhvata uputstvo

koje se odnosi na-razumevanje druš.odg.org, integrisanje druš.odg. kroz

org., komunikaciju koja se odnosi na druš.odg., poboljšanje kredibiliteta org.

u pogledu društvene odg., preispitivanje napretka i poboljšanje performansi i

vrednovanje dobrovoljnih inicijativa u vezi sa druš.odg.

Primeri dobrovoljnih inicijativa i alata koji se odnose

na društvenu odgovornostPrilog A

Predstavlja neiscrpan spisak dobrovoljnih inicijativa i alata koji se odnose na

druš. odg. a bave se aspektima jedne ili više ključnih tema ili integrisanjem

druš.odg. kroz organizaciju.

Skraćenice Prilog B Sadrţi spisak skraćenica koje se koriste u ovom medj.stand.

Bibliografija Obuhvata pozivanje na autoritativne medj.instr. i ISO standarde koji se

pominju u tekstu ovog medj.sta. Kao izvorni mat.

OKVIR 1-SAŢETE INFORMACIJE ZA POMOĆ KORISNICIMA OVOG MEDJUNARODNOG

STANDARDA

ISO definiše standard kao dokument koji je utvrdjen konsenzusom i koji je odobrilo priznato telo, a kojim se

utvrdjuju, za opštu i višekratnu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate

radi postizanja optimalnog nivoa uredjenosti u datom kontekstu (Uputstvo ISO/IEC 2:2004, definicija 3.2).

Terminologija ISO (zasnovana na ISO/IEC Direktivama, Prilog X)

Ovaj medjunarodni standard ne sadrţi zahteve, pa se stoga ne koristi reč “shall”(“mora”), koja na jeziku ISO-

a označava zahtev. Za preporuke se koristi reč “should” (“treba”). U nekim zemljama su izvesne preporuke iz

standarda ISO 26000 utvrdjene u zakon , pa su stoga zakonski zahtevne.

Reč “may”(“moţe”) koristi se da označi da je nešto dozvoljeno. Reč “can”(“moguće je”) koristi se da označi

da je nešto moguće, npr da su organizacije ili pojedinac u stanju da urade nešto.

Medjunarodni standard koji daje uputstva ne sadrţi zahteve, ali moţe da sadrţi preporuke.

U ISO/IIEC Direktivama, Deo 2, preporuka je definisana kao “izraz u sadrţaju dokumenta kojima se saopštava

da se izmedju više mogućnosti jedna preporučuje kao naročito pogodna, bez pominjanja ili isključivanja

drugih, ili da je izvestan pravac delovanja poţeljan, ali na i da se obavezno zahteva ili da se (u negativnom

obliku) izvesna mogućnost ili pravac delovanja ne odobravaju, ali i ne zabranjuju.”

Pojmovi koji nisu definisani u tački 2 koriste se u uobičajenom smislu reči, preuzimanjem njihovog značenja iz

rečnika.

Svrha informativnog priloga(zasnovanog na ISO/IEC Direktivama, Deo 2, 2oo4, 6.4.1)

U prilogu A ovog medjunarodnog standarda koji je informativan, daju se dodatne informacije

namenjene da pomognu u razumevanju i korišćenju dokumenata: on sam ne čini deo ovog uputstva

niti se u tekstu ovog medjunarodnog standarda upućuje na njega. Prilog A pruţa listu postojećih

dobrovoljnih inicijativa i alata koja nije konačna, a koja se odnosi na društvenu odgovornost. On daje

primere o tome i skreće paţnju na dodatna uputstva koja mogu biti na raspolaganju, pomaţući

korisnicima da uporede svoje prakse sa praksama drugih organizacija. Ĉinjenica da su neke inicijative

ili alati navedeni u Prilogu A ne znači da te inicijative odnosno alate podrţava ISO.

Bibliografija

U bibliografiji koja je sastavni deo ovog medjunarodnog standarda daju se informacije radi

identifikovanja i lociranja dokumenata na koja se upućuje u tekstu. Ona se sastoji od pozivanja na

medjunarodne instrumente koji se smatraju autoritativnim izvorima za preporuke u ovom

medjunarodnom standardu. Ti instrumenti mogu da sadrţe dodatna korisna uputstva i

informacije:korisnici standarda ISO 26000 podstiču se da ih konsultuju da bi bolje razumeli i

primenili društvenu odgovornost. Pozivanja su u tekstu prikazana brojevima u uglastim zagradama.

NAPOMENA Brojevi za pozivanja nisu dodeljeni po redosledu pojavljivanja dokumenata u tekstu.

Prvo su nabrojani dokumenti ISO, pa su zatim preostala dokumenta nabrojana abecednim redom

organizacije koja ih je objavila.

Okvir sa tekstom

Okviri sa tekstom dodatno daju uputstva ili ilustrovane primere. Tekst u smatrati manje vaţnim od

ostatka teksta.

Pove

ćanje

doprin

osa o

rganizacije

od

rţiv

om

razvo

ju

Dve osnovne prakse društvenoj odgovornosti

Prepoznavanje društvene

odgovornosti

Identifikacija interesnih grupa i

njihovo uključivanje

Upravljanje organizacijom

Ljudska

prava

Radna

praksa

Ţivotna

sredina

“Fer”

poslovna

praksa

Pitanja

koja utiču

na

potrošače

Uključivanje u

zajednicu i njen

razvoj

Povezane mere i očekivanja

Odnos karakteristika

organizacije prema

društvenoj

odgovornosti

Razumevanje društvene

odgovornosti

organizacije

Dobrovoljne inicijative

o društvenoj

odgovornosti

Povećavanje kredibiliteta

u pogledu društvene

odgovornosti

Preispitivanje i

poboljšanje mera i

prakse org.koje se

odnose na druš.odg.

Komuniciranje o

društvenoj

odgovornosti

Prakse za integraciju

društvene

odgovornosti u

organizaciju

Tačka 4

Predmet i područje

primene

Uputstvo za sve vrste

organizacija bez obzira na

njihovu veličinu ili mesto

na kojem se nalazi.

Tačka 2

Termini i definicije

Definicije ključnih

termina

Tačka 3

Razumevanje i

društvene

odgovornosti

Istorija i karakteristike

veza izmedju društvene

odgovornosti i odrţivog

razvoja

Tačka 4

Principi i društvene

odgovornosti

Odgovornost

Transparentnost

Etičko ponašanje

Poštovanje interesa

interesnih strana

Poštovanje vladavine

prava

Uvaţavanje

medjunarodnih pravila

ponašanja

Poštovanje ljudskih prava

Bibliografija: Autoritivni izvori i dodatno

uputstvoPrilozi:Primeri dobrovoljnih inicijativa i alata

koji se odnose na društvenu odg.

Tačka

6

Tačka

7Integrisanje

društvene

odgovornosti

kroz organizaciju

Ključne

teme

društvene

odgovornost

i

Tačka

5

Šematski prikaz standarda ISO 26000

Uputstvo o društvenoj odgovornosti

Predmet i područje primene

Ovaj medjunarodni standard daje uputstvo za sve vrste organizacija, bez obzira na njihovu

veličinu ili lokaciju, u vezi sa:

◦ Pojmovima, terminima i definicijama koji se odnose na društvenu odgovornost

◦ Pozadinom, trendovima i karakteristikama društvene odgovornosti

◦ Principima i prakasama koji se odnose na društvenu odgovornost

◦ Integrisanjem, primenom i promovisanjem društveno odgovornog ponašanje u organizaciji

i, preko njenih politika prakse, u sferi njenog uticaja

◦ Identifikacijom i angaţovanjem interesnih strana i

◦ Saopštavanjem posvećenosti, performansi i drugih informacija koje se odnose na

društvenu odgovornost.

Namena ovog medjunarodnog standarda je da pomogne organizacijama da daju svoj

doprinos odrţivom razvoju. On je namenjen da ih podstakne da učine i više od onoga što

podrazumeva samo poštovanje zakona, imajući u vidu da je uskladjenost zakona osnovna

obaveza svake organizacije i ključni deo njihove društvene odgovornosti.

Termini i definicije

1. Odgovornost-nadleţnost

2. Potrošač-pojedinačni predstavnik javnog mnjenja koji nabavlja ili koristi proizvode ili

usluge za privatne svrhe

3. Korisnik-organizacija ili pojedinačni pripadnik šire javnosti koji kupuje imovinu,

proizvode i usluge u poslovne, privatne ili javne svrhe

4. Procena stanja- sveobuhvatan, proaktivan proces za identifikaciju stvarnog i

potencijonalnog negativnog uticaja odluka i aktivnosti organizacije na društvo,

ţivotnu sredinu i ekonomiju, tokom celokupnog ţivotnog ciklusa projekta ili

aktivnosti organizacije radi izbegavanja i ublaţavanja negativnih uticaja

5. Zaposleni-pojedinac koji je u odnosu koji se u nacionalnom zakonu ili praksi priznaje

kao”radni odnos” (NAPOMENA zaposleni je uţi pojam od radnika)

6. Ţivotna sredina-prirodno okruţenje u kojem organizacija radi, uključujući vazduh,

vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu i ljude, svemir i njihove medjusobne

odnose (NAPOMENA okruţenje u ovom kontekstu se proširuje sa organizacije na

globalni sistem)

7. Etičko ponašanje-ponašanje koje je u saglasnosti sa prihvačenim principima pravilnog

ili dobrog ponačanja u kontekstu posebnih situacija u skladu sa medjunarodnim

pravilima ponašanja

9. Ravnopravnost medju polovima - rodna ravnopravnost, ravnopravnost postupanja i prema ţenama i prema muškarcima(NAPOMENA Ovo uključuje jednako postupanje ili, u nekim slučajevima, postupanje koje je različito ali se smatra ekvivalentnim u pogledu prava, koristi, obaveza i mogućnosti)

10. Uticaj organizacije – uticaj, pozitivne ili negativne promene u društvu, ekonomiji ili ţivotnoj sredini koje su u potpunosti ili delimično rezultat prošlih ili sadašnjih odluka i aktivnosti organizacije

11. Inicijativa koja se tiče društvene odgovornosti-inicijativa, program ili aktivnost jasno posvećena ispunjavanju posebnog cilja koji se odnosi na društvenu odgovornost.

12. Medjunarodna pravila ponašanja - očekivanja vezana za društveno odgovorno ponašanje organizacije koja potiču iz običajnog medjunarodnog prava, opšteprihvaćenih principa medjunarodnog prava ili medjuvladinih sporazuma koji su opšte ili gotovo opštepriznati.

Termini i definicije

12. Organizacija-entitet ili grupa ljudi, objekti i oprema sa rasporedom

odgovornosti, ovlašćenja i odnosa i ciljeva koji mogu da se identifikuju

(NAPOMENA 1 za potrebe ovog medjunarodnog standarda, organizacija

ne obuhvata vladu koja nastupa u suverenoj ulozi izrade i sprovodjenja

zakona, vršenja sudskih ovlašćenja, izvršavanja svoje duţnosti da ustanovi

politiku u javnom interesu ili ispunjavanja medjunarodnih obaveza drţave

NAPOMENA 2 Razjašnjavanje značenja malih i srednjih organizacija)

13. Upravljanje organizacijom-sistem putem kojeg organizacija donosi i

primenjuje odluke radi ispunjenja svojih ciljeva

14. Princip-suštinska osnova za donošenje odluka ili ponašanje

15. Proizvod-artikal ili predmet koji se nudi na prodaju ili je deo usluge koju

pruţa organizacija

16. Usluga-aktivnost organizacije usmerena ka ispunjenju zahteva ili potreba

Termini i definicije

17. Socijalni dijalog - pregovori, konsultacije ili jednostavno razmene

informacija izmedju ili zajedno sa predstavnicima vlasti, poslodavaca i

radnika o pitanjima od zajedničkog interesa koji se odnose na

ekonomsku i socijalnu politiku

18. Društvena odgovornost-odgovornost organizacije za uticaje

svojih odluka i aktivnosti na društvo i ţivotnu sredinu kroz

transparentno i etičko ponašanje, tako da:

Doprinese odrţivom razvoju, uključujući zdravlje i dobrobit

društva

Uzme u obzir očekivanja interesnih strana

U saglasnosti je sa primenljivim zakonom i medjunarodnim

pravilima ponašanja i

Integrisana je u celoj organizaciji i primenjena u njenim odnosima

Termini i definicije

19. Sfera uticaja-opseg/obim političkih, ugovornih, ekonomskih ili drugih odnosa putem kojih organizacija ima sposobnost da utiče na odluke ili aktivnosti pojedinaca ili organizacija (NAPOMENA 1 sposobnost da se utiče, sama po sebi ne podrazumeva odgovornost za vršenje uticaja NAPOMENA 2 kada se ovaj pojam javlja u ovom medjunarodnom standardu, uvek je predvidjeno da se razume u kontekstu uputstava)

20. Interesna strana-pojedinac ili grupa koji imaju interes u nekoj aktivnosti iliodluci organizacije.

21. Uključivanje interesnih strana-aktivnost preduzeta da se stvore mogućnosti za dijalog izmedju organizacije i jedne ili više njenih interesnih strana čiji je cilj da se obezbedi osnova za donošenje odluka na bazi informacija

22. Lanac nabavke-niz aktivnosti ili strana koje obezbedjuju proizvode ili pruţaju usluge organizaciji (NAPOMENA u nekim primerima, pojam “lanac nabavke”je shvaćen kao i lanac vrednosti. Medjutim za potrebe ovog medjunarodnog standarda, lanac nabavke se koristi onako kako je to prethodno definisano).

Termini i definicije

23. Odrţivi razvoj-razvoj kojim se ispunjavaju sadašnje potrebe, bez ugroţavanja

mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe (NAPOMENA

odrţivi razvoj podrazumeva integrisanje ciljeva visokog kvaliteta ţivota, zdravlja i

prosperiteta sa socijalnom pravdom i odrţavanjem sposobnosti naše planete da

podrţava ţivot u svoj njegovoj raznovrsnosti. Ti ciljevi su u vezi sa društvom,

ekonomijom i ţivotnom sredinom, medjusobno su zavisni i jedni druge podrţavaju.

Odrţivi razvoj moţe da se tretira kao način izraţavanja istih očekivanja društva kao

celine)

24. Transparentnost- otvorenost u donošenju odluka i aktivnostima koje utiču na

društvo, ekonomiju i ţivotnu sredinu, kao i spremnost da se o tome govori na jasan,

tačan, pravovremen, iskren i potpun način

25. Lanac vrednosti-čitav niz aktivnosti ili strana koje daju ili primaju vrednost u obliku

proizvoda ili usluga(NAPOMENA 1 strane koje daju vrednost obuhvataju

isporučioce, eksterno angaţovane radnike, podugovarače i druge NAPOMENA 2

strane koje primaju vrednost obuhvataju korisnike, potrošače,klijente, članove i

druge korisnike

26. Osetljiva grupa-grupa pojedinava sa istom karakteristikom koja je osnova za

diskriminaciju ili nepovoljne društvene, ekonomske, kulturne, političke ili zdravstvene

okolnosti, koji im uzorkuje nedostatak sredstava za ostvarenje njihovih prava ili jednakih

mogućnosti

27. Radnik-lice koje obavlja rad, bilo zaposleni ili neko ko je nezaposlen

Termini i definicije

Prepoznavanje društvene odgovornosti i

uključivanje interesnih strana

- Uticaji, interesi i očekivanja -

Prilikom bavljenja svojom društvenom odgovornošću, organizacija treba da razume tri

odnosa:

Izmedju organizacije i društva-Organizacija treba da razume i prepozna kako njene

odluke i aktivnosti utiču na društvo i ţivotnu sredinu. Organizacija takodje treba da

razume očekivanja društva u pogledu odgovornog ponašanja u vezi sa tim uticajima. To

treba uraditi razmatranjem ključnih tema i pitanja društvene odgovornosti.

Izmedju organizacije i njenih interesnih strana-Organizacija treba da bude

upoznata sa svojim različitim interesnim stranama. To su pojedinci ili grupe na čije bi

interese mogle da utiču odluke i aktivnosti organizacije i

Izmedju interesnih strana i društva-Organizacija treba da razume odnos izmedju

interesa interesnih strana na koje utiče, s jedne strane, i očekivanja društva, s druge

strane. Mada su interesne strane deo društva, one mogu imati interes koji nije

konzistentan sa očekivanjima društva. Interesne strane imaju pojedinačne interese u

pogledu na organizacije koji se mogu razlikovati od očekivanja društva o društveno

odgovornom ponašanju u pogledu bilo kog pitanja. Na primer, interes isporučioca da

bude plaćen i interes društva da se poštuju ugovori mogu biti različiti uglovi gledanja na

isto pitanje.

Društvo i

ţivotna

sredina

Organizacija

Interesne

strane

Očekivanja Uticaji

UticajiInteresi

Prilikom prepoznavanja svoje društvene odgovornosti, biće potrebno da

organizacija uzme u obzir sva tri odnosa. Organizacija, njene interesne strane i

društvo verovatno će imati različite uglove gledanja, jer njihovi ciljevi moţda

nisu isti. Treba imati u vidu da pojedinci i organizacije mogu imati mnoge i

raznolike interese na koje mogu uticati odluke i aktivnosti organizacije.

Odnos izmedju organizacije, njenih

interesnih strana i društva

Sedam ključnih tema

ORGANIZACI

JA

Uključivanje

u zajednicu i

njen razvoj

Ţivotna

sredina

Radna

praksa

Ljudska

prava

Pitanja

koja se

tiču

potrošača

“Fer”

poslovna

praksa

Medjuzavisnost

Holistički

pristupLJUDSKA PRAVA SU OSNOVNA

PRAVA NA KOJA SVA LJUDSKA

BIĆA IMAJU PRAVO. POSTOJE

DVE KATEGORIJE-GRADJANSKA

I POLITIĈKA PRAVA;

EKONOMSKA, DRUŠTVENA I

KULTURNA PRAVA

ORGANIZACIJE IMAJU VEZE

SA ZAJEDNICAMA U

KOJIMA POSLUJU.

UKLJUĈIVANJEM

ZAJEDNICE-POMAŢE DA SE

OJAĈA GRADJANSKO

DRUŠTVO. ORGANIZACIJE

KOJE SE ANGAŢUJU SA

PUNO POŠTOVANJA U

ZAJEDNICI I U NJENIM

INSTITUCIJAMA

ODRAŢAVAJU I JAĈAJU

DEMOKRATSKE I

GRADJANSKE VREDNOSTI

RADNE PRAKSE JEDNE

ORGANIZACIJE OBUHVATAJU

SVE POLITIKE I PRAKSE KOJE SE

ODNOSE NA RAD KOJI SE

OBAVLJA U ORGANIZACIJI ILI U

NJENO IME, UKLJUĈUJUĆI RAD

PODUGOVARAĈA.

OBUHVATAJU:REGRUTOVANJE I

UNAPREDJIVANJE

RADNIKA,RASKID RADNOG

ODNOSA,OBUKU I RAZVOJ

VEŠTINA,NAKNADU ZA RAD...

ORGANIZACIJE

KOJE PRUŢAJU

PROIZVODE I

USLUGE

POTROŠAĈIMA,

KAO I DRUGIM

KUPCIMA, IMAJU

ODGOVORNOST

PREMA TIM

POTROŠAĈIMA I

KUPCIMA.

ODLUKE I AKTIVNOSTI ORGANIZACIJA

KONSTANTNO IMAJU UTICAJ NA ŢIVOTNU

SREDINU, BEZ OBZIRA NA TO GDE SE

ORGANIZACIJE NALAZE. OVI UTICAJI

MOGU BITI U VEZI SA TIM KAKO

ORGANIZACIJA KORISTI RESURSE, SA

MESTOM NA KOME ORGANIZACIJA

POSLUJE, GENERISANJEM ZAGADJENJA I

OTPADA, KAO I UTICAJ AKTIVNOSTI

ORGANIZACIJE NA PRIRODNA STANIŠTA

“FER” POSLOVNA PRAKSA PODRAZUMEVA

ETIĈKO OPHODJENJE ORGANIZACIJA PREMA

DRUGIM ORGANIZACIJAMA. ODNOS

IZMEDJU ORGANIZACIJE-DRŢAVNIH

AGENCIJA, PARTNERA, KUPACA,

ISPORUĈILACA, KONKURENCIJE ITD.

Odnos karakteristika organizacija prema društvenoj

odgovornosti

Korisno je da organizacija utvrdi kakav je odnos njenih ključnih karakteristika prema društvenoj odgovornosti. Analiza treba da obuhvati, faktore kao što su:

1. Vrsta, svrha, priroda poslova i veličina organizacije

2. Lokacije na kojima organizacija radi,

3. Sve informacije o istorijskim performansama organizacije u pogledu društvene odg.

4. Sopstvena misija, vizija, vrednosti, principi i kodeks ponašanja organizacije,

5. Lanac vrednosti organizacije itd.

Razumevanje društvene odgovornosti organizacije

Procena stanja

Procena stanja u kontekstu društvene odgovornosti je sveobuhvatan, proaktivan proces čiji je cilj identifikacija stvarnih i potencijalnih negativnih društvenih uticaja na ţivotnu sredinu i ekonomskih uticaja odluka i aktivnosti organizacije radi izbegavanja i ublaţavanja tih uticaja. Moţe da povlači sa sobom i uticanje na ponašanje drugih, kada se utvrdi da su oni uzrok kršenja ljudskih prava ili drugih prekršaja u koje organizacija moţe biti upletena.

Utvrdjivanje relevantnosti i značaja ključnih tema i pitanja za

organizaciju

-Utvrdjivanje relevantnosti-

Sve ključne teme, ali ne i sva pitanja, relevantna su za svaku organizaciju.

Organizacija treba da razmotri sve ključne teme da bi identifikovala koja su

pitanja relevantna, a u ovaj proces moţe da uključi i interesne strane.

-Utvrdjivanje značaja-

Ona treba da paţljivo prouči identifikovana pitanja i da pripremi skup kriterijuma

za odlučivanje o tome koja pitanja imaju najveći značaj i najznačajnija su za

organizaciju.

Pitanja koja se generalno smatraju značajnim su neuskladjenost sa zakonom,

nekonzistentnost sa medjunarodnim pravilima ponašanja, potencijonalna kršenja

ljudskih prava, prakse koje bi mogle da ugroze zdravlje ili ţivot i prakse koje bi

mogle da ozbiljno utiču na ţivotnu sredinu.

Sfera uticaja organizacije

-Procena sfere uticaja organizacije-

Uticaj organizacije potiče iz izvora kao što su:Vlasništvo i upravljanje,Ekonomski

odnos,Zakonska/politička ovlašćenja,Javno mišljenje.

-Vršenje uticaja-

Organizacija moţe da vrši uticaj na druge ili radi povećanja pozitivnih uticaja na

odrţivi razvoj ili radi svodjenja na najmanju moguću meru negativnih uticaja, ili i

jedno i drugo.

Moţe da utiče na svoje interesne strane, putem svojih odluka i aktivnosti, kao i

informacija.

Prakse za integrisanje društvene odgovornosti kroz organizaciju

-Podizanje svesti i izgradnja kompetentnosti za društvenu odgovornost-

Ugradnja društvene odgovornosti u svaki aspekt jedne organizacije obuhvata

posvećenost i razumevanje na svim nivoima organizacije.

Neki zaposleni i neki delovi organizacije biće zainteresovaniji za preduzimanje

mera za društvenu odgovornost nego drugi.

-Postavljanje pravca organizacije u pogledu društvene odgovornosti-

Organizacija treba da odredi svoj pravac tako što će učiniti društvenu

odgovornost sastavnim delom svojih politika, organizacione kulture,

strategije, struktura i poslova.

-Ugradnja društvene odgovornosti u upravljanje, sisteme i procedure

organizacije-

Organizacija treba da savesno i metodično upravlja sopstvenim

uticajima vezanim za svaku ključnu temu i da prati uticaje organizacije

u svojoj sferi uticaja da bi na najmanju moguću meru svela rizik od

štete po društvo i ţivotnu sredinu, kao i da bi maksimalno uvećala

mogućnosti i pozitivne uticaje.

Vrednost i kultura organizacije mogu da imaju značajan uticaj na

lakoću i tempo kojima se društvena odgovornost moţe potpuno

integrisati u organizaciji. Takodje vaţno je da se prepozna da se

proces integrisanja društvene odgovornosti u celoj organizaciji ne

dogadja odjednom, niti istim tempom za sve ključne teme i pitanja.

Komuniciranje o društvenoj odgovornosti

-Uloga komuniciranja u društvenoj odgovornosti-

Komuniciranje je presudno za mnoge različite funkcije u društvenoj

odgovornosti kao što su-povećanje reputacije organizacije zbog odgovornog

delovanja, otvorenosti, integriteta i odgovornosti, radi jačanja poverenja

interesnih strana u organizaciji, obezbedjivanje informacija o uticajima

aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije, pomoć u uključivanju i motivisanju

zaposlenih i drugih da pruţe podršku aktivnostima organizacije vezane za

društvenu odgovornost, podizanje svesti kako unutar, tako i van organizacije u

pogledu njene strategije, ciljeva, planova, performansi i izaziva društvene

odgovornosti itd.

Informacije koje se odnose na društvenu odgovornost treba da budu:

POTPUNE, RAZUMLJIVE, ODAZIVNE,TAĈNE, URAVNOTEŢENE,

PRAVOVREMENE, DOSTUPNE.

Postoje mnoge različite metode i medijumi koji bi mogli da se koriste za

komunikaciju. Oni obuhvataju sastanke, javne dogadjaje, forume, izveštaje,

biltene, časopise, postere,veb-sajtove, ţive nastupe itd.

U dijalogu sa svojim interesnim stranama organizacija moţe steći korist kroz

dobijanje i razmenu direktnih informacija o stavovima interesnih strana.

Preispitivanje i poboljšanje mera i prakse organizacije koje se

odnose na društvenu odgovornost

-Aktivnosti praćenja društvene odgovornosti-

Kako bi se steklo poverenje u delotvornost i efikasnost realizacije društvene

odgovornosti u praksi svih delova organizacije, veoma je vaţno praćenje

aktuelnog učinka svih aktivnosti vezanih za osnovne teme i relaventna pitanja.

Praćenje učinka uključuje analize u odgovarajućim intervalima , utvrdjivanje

referentnih merila i dobijanje povratnih informacija od interesnih strana., a analize

treba da se vrše po principu dan-za-dan, kako bi se utvrdio napredak.

Cilj takvih preispitivanja treba da bude:

Povećanje poverenja organizacije da su podaci koje ona prosledjuje drugima

tačni

Poboljšanje kredibiliteta podataka i informacija

Potvrdjivanje pouzdanosti sistema za zaštitu sigurnosti i privatnosti podataka,

onda kada je to prikladno.

Dobrovoljne inicijative u vezi sa društvenom odgovornošću

-Dobrovoljno učešće-

Mnoge organizacije su razvile inicijative kako bi pomogle drugim organizacijama da

postanu društveno odgovornije.

Za organizacije moţe da bude korisno da učestvuje u jednoj ili više inicijativa u vezi

sa društvenom odgovornošću ili da koriste njihove alate. Učešće bi trebalo da na neki

način vodi ka konkretnim radnjama unutar organizacije, kao što su pribavljanje

podrške ili učenje od drugih.

-Razmatranja-

Prilikom odlučivanja da li da učestvuje u inicijativi u vezi sa društvenom

odgovornošću, organizacija treba da uzme u obzir sledeće faktore: da li je inicijativa

osmišljena za tu posebnu vrstu organizacije, odnosno njene oblasti interesovanja; da li

će inicijativa pomoći organizaciji da stigne do odredjenih grupa intersnih strana;

reputaciju organizacije ili organizacija koje su uspostavile i upravljaju inicijativom,

posebno njihov kredibilitet ili integritet itd.

U razmatranju ovih i drugih faktora, organizacija treba da bude oprezna u pogledu

načina na koji tumači rezultate. Npr. Široka prihvaćenost inicijative moţe da bude

pokazatelj njene izvodljivosti, vrednosti, reputacije ili releventnosti, ali moţe takodje

da bude pokazatelj da inicijativa ima niske zahteve.