Slavko Momilovic, dipl. in. Mirjana Milojevi-Turina, dipl. in.

MOLERSKI, FARBARSKI I TAPETARSKI RADOVI

PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena amaterima, koji ele da u sopstvenoj reiji adaptiraju stan, ili finalno obrade unutranje i spoljanje povrine novosagraene porodine ili vikend kue po sistemu "uradi sam".

Materija je izloena tako da izvoae radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobinama, tehnolokom postupku za iz voenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode. Imajui u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, maine i pribor.

Za svaku vrstu radova izloen je nain merenja i obraun izvedenih radova, na osnovu ega se vri nabavka materijala i izraunava potrebno vreme za izvoenje radova.

Tekst knjige je sistematizovan u etiri poglavlja:

molerski radovi.

farbarski radovi

tapetarski radovi i

skele (za zavrne radove).

Knjiga moe korisno posluiti i zanatlijama za proirivanje strunog znanja i uenicima srednjeg obrazovanja graevinske struke.

Autori

1

MOLERSKI RADOVI

K V A L I T E T P O D L O G E

Po pravilu, za sve vrste molerskih radova podloga mora biti oiena od praine i drugih prljavtina, kao to su: smola, ulje, mast, ra, cementni malter. Sad, gar, bitumen i si.

Stare premaze koji nisu vrsti i podesni za podlogu treba skinuti odgovarajuim postupkom, kao to je: struganje, pranje, bruenje i si.

Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka.

Nedostaci podloge su:

- malter koji sadri razne aktivne soli, neugaene estice krea (kokice), estice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju;

- mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;

- troan, smrznut, pregaen, raspucan ili vlaan malter;

- beton ili cementni malter na koji dolazi disperziona ili uljana boja, ili bilo koja prevlaka sintetikog materijala, a koji nije dovoljno suv, oien od ulja i masti i pogodan za takve premaze;

- podloga koja je zaprljana smolom, cementnim mallerom, plastinom masom ili d r u g i m p r l j a v t i n a m a koje se t e k o skidaju;

- drvo natopljeno nesuivim uljem ili loim premazom.

Podaci o raznim vrstama maltera i njihovoj pogodnosti za odgovarajuu molersko-farbarsku obradu dati su u tabeli.

Osnovni premazi moraju odgovarati karakteristikama podloge.

Sredstva za osnovne premaze moraju se tako obraditi da su podesna za sledec premaze.

Vrsta maltera (zidovi i tavanice)

Doziranje, razmera,

volumenski

Maksimalna doputena vlanost maltera u zavisnosti od vrste povrina (%) Vrsta maltera (zidovi i tavanice)

Doziranje, razmera,

volumenski Vrsta boje. premaza ili prevlake Vrsta maltera (zidovi i

tavanice) Doziranje, razmera,

volumenski Poetna vlanost maltera

Uljana boja

l'osna boja

Krena boja

limulziona boja

Silikatna boja Tapete

Krc i pesak 1:3 24,5 4,0 6,0 10,0 3,J 3,0 1,5 Kre. gips, pesak 1:0.3:3 25,5 4,0 6,0 10.0 3,5 3,0 1,5 Cement i pesak 1:3 15,0 4,0 6.0 10,0 3,5 3,0 1,5

7

O T P O R N O S T P R E M A Z A O B R A E N I H P O V R I N A

Premazi na malterisanim zidnim povrinama su:

- otporni na otiranje (ako prema uput-stvima proizvoaa posle roka vezivanja mogu da se briu boje malim trljanjem nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na posne, krenc i emulzione boje);

- postojani na pranje (ako prema uput-stvima proizvoaa posle roka za vezivanje mogu da se peru mekim sunderom i vodom sa malim dodatkom (1%) neutralnog sredstva za pranje, a da se pri tom voda ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc boje);

- postojani na ribanje (ako prema uput-stvima proizvoaa posle roka za vezivanje mogu da se ribaju mekanom etkom i vodom sa dodatkom neutralnih sredstava za pranje, a da se pri tom voda ne oboji -ovo se odnosi na boje na bazi sintetikih smola) i

- postojani na atmosferske promenc (ako pri normalnim vremenskim uticajima posle 2 godine nema nikakvih promena u tonu i veznoj strukturi).

FIZIKA SVOJSTVA BOJA R A Z L A G A N J E I S L A G A N J E B O J A

Boje su fabrika meavina prirodnih ili vetakih pigmenata postojanih na sve-tlost, punila, veziva, razrediva i sikativc (sredstva za suenje).

Osnovna podela boja je na tople i hladne.

Ako sunevu svctlost propustimo kroz ravnostranu trostranu prizmu, ona e se razloiti na spektar boja. U ovom spektru

57. /. / Tople boje. 1 be. 2 oker, 3 iiio-zelena. 4 braon

1

Fl 2 Fl 2 1

SI. 1.2 Hladne boje. 1 sveilo-zelcna, 2 lainno-zele-na, 3 zelena

su zastupljene sve osnovne boje, od crvene preko narandaste, ute, zelene, plave do ljubiaste.

U dvanaestodelnom krugu boja polazi se od boja prvog reda: ute, crvene i plave.

Ove boje su predstavljene u ravnostra-nom trouglu, tako da je svaka boja u jed n o m deki t rougla. u t a u gornjem, crvena u donjem levom uglu, a plava u donjem desnom uglu. Ako oko trougla opiemo krug i u njega ucrtamo estouga-onik, dobie se tri trougla van osnovnog trougla, u koje unosimo boje koje dobijemo meanjem dveju boja prvog reda. Do-bijene boje drugog reda su:

8

SI. 1.3 Boje dvanaestodebiog kruga. 1 utu, 2 crvena, .i plava. 4 narandasta, 5 zelena, 6 ljubiasta, 7 iuto-narandiasta, 8 iuio-zeicna, 9 crveno-narandasta, 10 crvcno-ljubiasta, 11 plavo-zelena, 12plavo-

Ijubiasta

- narandasta od ute i crvene - zelena od ute i plave i - ljubiasta od crvene i plave Boje se moraju meati precizno, kako

narandasta ne bi bila ni jako crvena ni jako uta; zelena ni jako uta ni jako plava, a ljubiasta ni jako crvena ni jako plava.

Na odreenom rastojanju od prve linije kruga opiemo drugi krug, i tako dobijemo

kruni prsten koji podelimo na dvanaest jednakih delova. U kruni prsten na odreena mesla, unosimo boje prvog reda i boje drugog reda, tako da izmeu dva segmenta unesene boje ostane jedan prazan segment. U taj prazan dco unosimo boje treeg reda, koje dobijamo meanjem jedne boje prvog reda sa jednom bojom drugog reda. Tako dobijamo od:

9

ute i narandaste= uto-narandastu, ute i zelene = uto-zelenu c r v e n e i n a r a n d a s t e = crveno-na-

randastu crvene i ljubiaste = crveno-ljubiastu plave i zelene plavo-zclcnu i plave i ljubiastc= plavo-ljubiastu. Na ovaj nain je dobijen dvanaestodelni

krug boja. Boje idu istim redosledom kao i u spektru. Boje koje se nalaze jedna naspram druge u dvanaestodclnom krugu boja komplementarne su.

K O N T R A S T I B O J A

Posmatranjem stvari oko sebe kaemo da je neka boja svetla ili tamna, topla ili hladna, tek poto ih uporedimo sa nekom drugom bojom. Kada se jasno zapaaju razlike izmeu dva utiska koja se porede, onda se to naziva kontrastom.

Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma razliiti, kao to su:

- kontrast boje prema boji, - kontrast svctlo-tamnog, - kontrast toplo-hladnog, - komplementarni kontrast, - simultani kontrast, - kontrast kvaliteta, - kontrast kvantiteta. Boje se mogu meati na 4 naina: - jedna ista boja moe se oslabiti belom

bojom, pri emu ona dobija hladniji ton; - svaka se boja moe meati sa crnom,

ime se na neki nain "umrtvi"; - tonovi manjeg intenziteta od tona iste

boje mogu se dobiti meanjem sa sivom bojom i

- iste boje mogu se zamutiti meanjem sa odgovarajuim komplementarnim bojama (uta-ljubiasta).

Izmeanim komplementarnim bojama (dve komplementarne boje) moe se dodati bela boja da bi se dobili izuzetni tono

vi. Elekat zamucenosti, odnosno jednakosti jedne boje je relativan, jer svaka boja moe izgledati intenzivna pored drugog zamuenog tona, a i sama delovati zamueno pored drugog do nje intenzivnog tona.

Kontrast kvantiteta je odnos izmeu dve (ili vie) obojene povrine. Kada govorimo o utisku koji na nas ostavlja jedna boja, moemo rei da su tu bitna dva inioca: intenzitet boje i njena povrinska zastupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne vrednosti pojedinih boja su razliite. Za komplementarne parove boja su sledee vrednosti:

uto : ljubiasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4 narandasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3

: 1/3 i crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 . Da bi komplementarne boje dale har

moninu povrinu treba ih uzimali u recipronom odnosu, pa je odnos povrina sleei:

uto : zeleno = 1/4 : 3/4 narandasto : plavo = 1/3 : 2/3 i crveno : zeleno = 1/2 : 1/2. uta boja pokriva 1/4 povrine a ljubi

asta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne povrine.

Narandasta boja, ija je svctlosna vre-dnost jaa, zastupljena je na 1/3 povrine, a plava na 2/3 povrine.

Crveno i zeleno, boje podjednakog intenziteta, pokrivaju 1/2 date povrine.

Ovako dobijene povrine stvaraju utisak ravnotee, pod uslovom da su boje date u svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u protivnom ravnotea izmeu povrina menja.

S L A G A N J E B O J A

Sloiti boje, znai sastaviti dve ili vie boje - jednu pored druge, tako da zajedniki stvaraju jednu harmoninu cei inu.

10

Boje u jednoj prostoriji se mogu usklaivati na 3 osnovna naina:

- jednotonskom harmonijom boja, - "roakom" harmonijom boja i - konlrastnom harmonijom boja. Jednotonska harmonija boja je upotre

ba samo jedne boje sa dvanaestodelnog kruga boja u svim njenim nijansama. Da ova harmonija ne bi postala zamorna treba koristiti vie razliitih vrednosti i jaina jedne iste boje (ali to mora biti jedna osnovna boja).

Roaka harmonija boja je upotreba boja koje lee neposredno jedna do druge ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-

SL 1.4 Harmonija zelene boje. 1 lainnv-zclcna, 2 svetio zelena, 3 zelena

SL 1.5 Harmonija tule boje. 1 sveilo-be, 2 be, 3 tamno-be

ja. Na primer, podesna je kombinacija isto ute, zelene i zeleno-utc boje. Prilikom roakih harmonija boja, boje treba da budu razliitih vrednosti i jaina. Teko je uskladiti susedne boje koje se nalaze na obe strane jedne od osnovnih boja, npr.: crveno-ljubiasta sa crveno-narandas-tom, plavo-ljubiasta sa plavo-zelenom i uto-narandasta sa utoze lenom.

kontras t m- harmonije boja se dobijaju kada se primene boje koje su suprotne u prirodnom krugu boja, tj. komplementarne boje, npr.:

crvena i zelena, uta i ljubiasta i narandasta i plava. Kontrastnih kombinacija boja ima vie

vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna harmonija boja. Ona se dobija kada kom-binujemo dve direktne susedne boje sa njihovim suprotnim bojama - komplementarnim bojama. Moemo kombinovati ljubiastu i crveno-ljubiastu sa utom i uto-zelenom. Pri tome, boje treba da budu razliitih vrednosti i jaina. Boja koja pokriva povrinu treba da bude najzamu-enija, a ona koja je zastupljena u manjim kombinacijama treba da bude intenzivnija.

BOJE U UNUTRANJEM PROSTORU

S obzirom da smo upoznali svojstva boja, moemo "popraviti" neke nedostatke stana u odnosu na strane sveta, klimatske uslove, veliinu i oblik prostorije.

Prostorije okrenute prema severu ili sc-veroistoku imaju malo suneve svetlosti, pa je u takvim prostorijama uvek hladno. Topla boja zidova, npr. svetlouta, ublai-e ovaj utisak. Prostorije okrenute prema jugu ili jugozapadu obasjane su sunevom svetlou, pa je za njih, naroito zbog le-

11

SL l.o Boje za stanove okrenute prema severu. 1 sve-tlo-bel, 2 limun, 3 oker

1

1 . . . 2 1 R 1

3 57. 1.7 Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 iam-

no-zelcna, 2 plavu-zelena, 3 plavo-ljubiasta

tnjih dana, potrebno odabrati zelene i plave tonove.

Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije boja za obe vrste stanova.

Mnogi stanovi imaju dugake, uske hodnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih hodnika moemo lako optiki izmeniti. Jedan ili oba eona zida moramo obojiti jako narandastom bojom, a ostale zidove neutralnom bojom. Na taj nain e se prostor optiki skratiti, jer se narandaste povrine naizgled pribliuju.

Ako bi eone zidove obojili crno ili tam-no-modro, ta bi povrina izgledala kao rupa i jo bi se optiki vie udaljila.

Mali, uski i kratki hodnik moe se "proiriti" bojenjem svih povrina svetlozele-nom bojom. Ta boja "proiruje" prostor u svim smerovima. Male prostorije se ne bi smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi moglo dovesti do oseaja "guenja", jer crvena boja optiki skuplja i smanjuje prostor.

\ W 3

C 1

\ SI. 1.8 Visoke prostorije: gornji

deo zidova u visini od 20 cm obojiti istom bojom kao i plafon. 1 bra-

on, 2 uta, 3 uto-zelena

SI. 1.9 Narandasia boja pribliava zid (idealno za dugake pro

storije i hodnik). 1 bela, 2 svetlo-uta, 3 narandasia, 4

svetlo-plava

SI. 1.10 Crni eoni zid deluje kao rupa, (produuje prostorije hod

nik) 1 bela, 2 svetlo-uta, 3 crna, 4 svetlo-plava

1 2

SI. 1.11Svetio

SI. 1.12 Prostorije obojene crvenom bojom daju utisak

stenjenosti. 1 crveno-na-

randiasta, 2 crvena, 3 bela

Ako je prostorija isuvie visoka, plafon se moe obojiti tamnijom bojom od boje poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom kao stoje plafon. Tako e se plafon optiki spustiti.

Bojom moete optiki promeniti prostorije, to je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10, 1.11, i 1.12.

Najbolje se oseamo ako nam u stanu sve odgovara i ako je sve usklaeno: name-

Sl. 1.13 Tamno obojen plafon ini nisku prostoriju jo niom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 uto-zelena. 2

svetlo-uta, 3 svetlo-plava

taj, veliina prostorija i njihov izgled (boje zidova, podova i plafona).

Ako prostorije nisu onakve kakve elimo, bojama ih moemo optiki izmeniti. Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od boje zidova. Dodue, bitnu ulogu imaju i kvalitet i svojstva nosioca boje (boja moe biti i te kako topla ako materijal deluje "hladno" - preovladivae taj utisak). Pri ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se za-paaju zidovi, podovi i visina prostorije.

IZBOR ODGOVARAJUE B O J E ZA P R O S T O R I J U

Odreena boja u prostoriji stvara odreenu atmosferu. Stoga se mogu postaviti neka pravila koja se odnose na boje odreenih prostorija u stanu. Meutim, ta su pravila samo odreene smernice, jer su ukusi razliiti.

Za prostorije u kojima najvie boravite (dnevni boravak) upotrebljavaju se slede-e boje: bela, uta, svetlosmeda i crveno-smeda. To su mirne i prijatne boje.

Za spavae sobe se najee upotrebljavaju mirne i "oputene" boje: zelena i plava i svi tonovi smee boje.

13

-S7. 1.14 Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1 plavo-zeleria, 2 uto-zelena, 3 cn-eno-ljubiasta

Ruiasta boja, oker, svetlozclcna i zelena (kao trava) pobuuju apetit i podstiu drutvenost, pa se koriste za trpezarije.

Za radne prostorije preporuuju se sle-dec boje: sunano-zlatni zidovi sa crvenim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je da te boje podstiu duevni rad.

Stepenita su "vedrija" i zrae "dobrodolicom" ako su obojena svetloutim, sve-tlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama.

Iste boje su prikladne za deije sobe i sobe za igru.

Poto su kuhinje obino male, treba ih bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi delovale vee. Osim toga, bela i svetlopla-va boja stvaraju utisak sveinc i prohla-dnosti.

I Z V O E N J E M O L E R S K I H RADOVA

K R E E N J E P O V R I N A Po zavretku graevinskih radova pris

tupa se obradi spoljanjih i unutranjih zidova i plafona molersko-farbarskim radovima. Povrine koje se obraduju moraju biti ravne, oble (ako je to projektom predvieno), suve, iste i slobodne za obradu.

Povrine na kojima se izvode molerski radova mogu biti:

1 1

SI 1.15 l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho ja. 1 svctlo-hita, 2 uta, 3 hun-narandasta

a - malter i sane produnim krenim malterom,

b - malterisane produnim gipsanim malterom,

c - gletovane istim gipsom, d - betonske povrine, d - povrine od iverice, f - povrine od cementnoazbestnih i gip-

skartonskih ploa Spoljanji i unutranji zidovi i plafoni

mogu se obraivati: a - kreenjem, b - kreenjem u boji c - posnim (zemljanim) bojama, d - emulzionim bojama, e - disperzionim bojama, d - bojama na bazi sintetikih smola ras

tvorenih u organskim rastvorima i f - plastinim malterima (fabrika mea-

vina sintetikih smola, kamenog agregata i pigmenata - boja).

Kreenje novomalterisanih zidova i plafona

Kreenje se izvodi, uglavnom, gaenim kreom. Kre se gasi tako to se peenom (ivom) kreu dodaje potrebna koliina vode (na 1 kg peenog krea oko 5 1 vode). Gaenje se vri u drvenom koritu, uzstalno

14

meanje "akijom", sve dok se agregat peenog krea ne raspadne i rastopi. Ugaeni krc mora odslojati najmanje tri do etiri neelje, a poeljno je i do etiri meseca. Od 1 kg peenog krea dobija se oko 4 kg gaenog krea.

Kre se za kreenje priprema tako to se gaenom kreu doda oko 2/3 iste vode i dobro promea (gaeni kre razmuti). Kreno mleko se pre kreenja procedi kroz gusto sito da bi se odstranila ncuga-ena zrnca p e e n o g krea ( k r e n o g kamena).

Ovako pripremljeno kreno mleko nanosi se na omalterisane povrine runo -etkom (ajbnom), prvi premaz. Kada se ovaj premaz osui, udubljenja na malteri-sanim povrinama gipsaju se glet-masom napravljenom od gipsa, krea i vode. Zatim se zidovi i plafon bruc daicom i isti praina. Posle ovoga se jo jednom krei (drugi put) runo - etkom (ajbnom), sa neto redim krenim mlckom nego prilikom prvog kreenja.

Kada se povrine posle drugog kreenja potpuno osue, prskaju (pricaju) se mo-lerskom pumpom. pricaju se dva puta, s tim to se drugi put pricaju kada se povrine posle prvog pricanja osue. Prilikom kreenja bilo etkom ili molerskom pumpom, kreno mleko povremeno treba promeali da se krc ne bi taloio (odvojio od vode).

Za kreenje novomalterisanih zidova i plafona potreban je sledei materijal:

- gaeni kre 0.55 kg/m ,^ - gips 0,03 kg/m2, - voda za spravljanje krea i pranje alata

0,95 l/m2

Pored runog molerskog alata, potrebne su dvokrakc merdevinc visine 4-10 stepenica, zavisno od visine prostorije.

Za 8 sati jedan radnik kompletno moe okreiti oko 35-40 m 2 .

Kreenje starih unutranjih zidova i plafona

Stari zidovi i plafoni se kree slino kao i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome to se stare okreene povrine prethodno pripreme za kreenje.

Priprema starih povrina sastoji se u slc-deem: stari potkorueni sloj krea ostrugat i p a h l a m a d o z d r a v e p o d l o g e (maltera), zatim se pristupi bruenju i ienju. Brusi se grubim brusnim papirom koji se stavi preko daice, da bi se odstranili ostaci starog krea. Pukotine i rupe na o s t r u g a n i m p o v r i n a m a gipsira ju s e spremljenom smeom od gipsa, krea i vode.

Ovako pripremljene povrine dva puta se runo kree etkom (ajbnom) i dva do tri puta prskaju krenim mlekom pomou molerske pumpe (istim postupkom kao kod novomalterisanih povrina).

Za izvoenje navedenih radnji potreban je sledei materijal:

- gips 0,06 kg/m" - gaeni kre 0,02 kg/m2

- brusni papir 0,002 tab/m2 - voda 0,25 l/m2

Kreenje u boji novih zidova i plafona

Bojenje novomalterisanih povrina krenom bojom sastoji se iz sledeih operacija:

Povrine se runo - etkom (ajbnom) okree krenim mlekom prvi put. Kada se osue, grubo se izbruse neravnine (ispup-enja) daicom, i izgipsaju oteenja (udubljenja) meavinom eipsa, krea i vode.

Zatim se povrine kree runo - etkom (ajbnom) drugi put. Osuene povrine

15

SI. 1.16 Postupak nanoenja emulzionog kita na mahcrisane povrine, a zahvatanje kita iz posude i stavljanje na nerdajuu glethoblu, b nanoenje kita glethoblom, c razvlaenje vika materijala (kita) sa ravnih povrina na udu-

bljenja na zidu, d zaglaivanjepovrine kitom

izbruse se brusnim papirom i ponovo gipsaju manja udubljenja meavinom gipsa, krca i vode. Ovako obraene povrine boje se krenom bojom dva puta runo -etkom (ajbnom) i dva puta prskaju krenom bojom pomou molerske pumpe.

Bojenje runo ili prskanje molerskom pumpom vri se kada se povrina od prethodnog bojenja potpuno osui.

Krena boja se priprema tako to se prethodno u manjoj posudi boja u prahu dobro razmuti u retkom krenom mleku. Razmuena boja postepeno se sipa u veu posudu (otvoreno plastino bure) uz stalno meanje drvenom letvom, sve dok se ne postigne ujednaen ton. Tokom bojenja pripremljenu krenu boju p o v r e m e n o promeati, da ne bi dolo do taloenja boje i krea (odvajanje boje i krea od vode).

16

Za bojenje krenom bojom novomalte-risanih povrina potreban je sledei materijal:

- gaeni kre 0,550 kg/m2 - gips 0,050 kg/m2 - brusni papir 0,002 tab./m2 - zemljana boja u prahu 0,025 kg/m2 - vode oko 1 l/m2

Za osam sati jedan radnik krenom bojom moe okreiti oko 25-30 m 2 '

P R I P R E M A - G L E T O V A N J E P O V R I N A

Gletovanje enmlzinnim kitom (patent-kit)

Gletovanje finomalterisanih povrina emulzionim kitom

Prljave povrine su prvo izbruse papirom za bruenje (brusni papir) sitnozrne strukture i oiste etkom pajalicom od praine.

Nakon bruenja i ienja zidovi i plafoni se okree pripremljenim krenim mle-kom od gaenog krea. Oteenja na zidovima i plafonima (manja oteenja i pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastc-rom. Ovako pripremljene povrine gletuju sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se emulzionim kilom drugi put kada se povrine potpuno osue od prvog gletovanja. Ovako gletovanje povrine spremne su za bojenje posnom bojom i bojenje disperzi-onim bojama.

Za gletovanje je potreban sledei materijal.:

- gaeni kre 0,2 kg, - gips 0,03 kg, - emulzioni kit 0,6 kg, - emulziono vezivo 0,012 kg, - voda 0,250 1.

SI. 1.17 Nanoenje kit-inase na ostruganu povrinu, a kitovanjc oteenja i pukotina, b gletovanje ostniganih

povrina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put

Za osam asova jedan radnik moe 2

izgletovali 20 do 25 m .

Gletovanje grubo malterisanih povrina emulzionim kitom (patent-kit)

Gletovanje grubo malterisanih povrina je isto kao i gletovanje fino malterisanih povrina. Razlika je u lome stoje potrebna vea koliina materijala (za 20 do 25%).

Za osam asova jedan radnik moe izgletovati od 15 do 20 m 2 .

Kitovanjc i gletovanje emulzionim kitom ostrugane podloge

Oslrugana povrina izbrusi se brusnim papirom (mirgl-papirom) i oisti praina etkom pajalicom. Zatim se impregnira ostrugana povrina i kituju manja oteenja i pukotine.

Ovako pripremljene povrine kituju se i gletuju emulzionim kitom (dvaput).

Za izvrenje ovog posla potreban je sledei materijal:

- brusni papir 0,005 tab., - gips 0,05 kg/m2 - gaeni kre 0,08 kg/m ,

- emulzioni kit 0,50 kg/m , - voda 0,25 1. Za osam sati jedan radnik moe uraditi

oko 25 m 2 , zavisno od kvaliteta ostruganc povrine.

Gletovanje disperzivnim kitom

Gletovanje disperzivnim kitom fino malterisanih povrina

Povrine zidova i plafona se izbruse bru-snim papirom (mirgl-papir) i oiste od praine etkom pajalicom. Suve i dobro oiene povrine neulraliu se disperzi-onim sredstvom za neutralizaciju. Disper-z iona s r e d s t v a za n e u t r a l i z a c i j u primenjuju se prema uputstvima proizvoaa. Sredstvo za neutralizaciju, impregnaciju, isperzioni kit i disperziona boja treba da budu od istog proizvoaa. Ove materijale proizvodi vie proizvoaa pod raznim komercijalnim nazivima, ali su, uglavnom, od istih sirovina i napravljene istim tehnolokim postupkom.

Posle izvrene neutralizacije oteena mesta (gnezda i p u k o t i n e ) kituju se gipsom.

Zidne i plafonske povrine impregniu se disperzionim sredstvima za impregnaciju.

Na ovako pripremljenu podlogu nanosi se isperzioni kit dvaput. Nanosi se metalnim ili plastinim gleterom (glcthoblom). Debljina nanetih slojeva treba da bude od 1 do 3 mm.

Temperatura zidnih povrina i vazduha tokom rada mora biti od +5C do + 40C.

Potreban je sledei materija - sredstvo za neutralizaciju - gips - dispcrzivno vezivo za

impregnaciju - disperzivni kit

0,015 kg, 0,03 kg,

0,02 kg, 1,20 kg.

Za osam asova jedan radnik moe izgletovati od 20 do 25 m 2 .

Posle prekida rada ambalau zatvorili, da ne bi materijal isparavao, alat dobro oprati vodom ili ga potopiti u vodu.

Gletovanje disperzivnim kitom grubo malterisanih povrina (brdski ili morski pesak)

Grubo malterisani zidovi se gletuju isto kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u koliini utroenog materijala i potrebnog vremena (zbog grubljih povrina).

Za grubo malterisanje potreban je sledei materijal:

-sredstvo za neutralizaciju malterisanih povrina 0,015 kg/m2.

-gips 0,10 kg/mz

SI. 1.18 Posle bruenja, ienja i neutralizacije povrina vri sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vri gletovanje kilom prvi put (b) i zavrno fino gletovanje drugi put (c)

18

-dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m2 i

-disperzivni kit 1,70 kg/m2

Za osam asova jedan radnik moe izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od finoe mallcrisanc povrine.

Napomena: Kod visokih temperatura, neposredno prc nanoenja disperzivnog kita, povrine zidova i plafona treba dobro navlaiti da bi se spreilo brzo suenje (gubitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne navlae dovoljno moe doi do pucanja disperzivnog kita.

G letova nje disperzivnim kitom betonskih povrina (montani betonski elementi i betonske povrine izvedene klizajuom oplatom)

Kod betonskih povrina vidne delove betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima i platonskim ploama treba premazati an-tikorozivnim sredstvima (osnovna boja za metal, nitrolak, minijum i dr.) radi spreavanja izbijanja fleka.

Oteenja na betonskim povrinama -gnezda (neravnine nastale zbog segregacije betonske mase) kituju se disperzivnim kitom. Posle kitovanja impregniraju sedis-perzionim vezivom.

Na impregniranim betonskim povrinama nanose se dva sloja disperzivnog kita. Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj potpuno suv.

Za gletovanje disperzivnim kitom, potreban je sledei materijal:

- uljani minijum 0,05 kg/m2, - disperzivno vezivo za

impregniranje 0 ,03 kg/m2, - disperzivni kit 2,5 kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe glc-

tovati 20 do 25 m2

Gletovanje betonskih povrina disperzivnim kitom (beton liven na licu mesta)

Gletovanje betonskih povrina livenih od betonske mase u oplati na licu mesta je slino kao i gletovanje montanih elemenata (betonski elementi liveni u fabrici betona). Razlika je u tome to su betonske povrine livene na licu mesta grublje, pa je utroak materijala i vremena vei.

Zbog grublje betonske povrine disper-zioni kit se nanosi tri puta. Ukupna debljina sva tri sloja ne srne biti vea od 5 mm. Vano je da se svaki sledei sloj disperzi-onog kita nanosi na suvu povrinu i da sloj nije deblji od 2 mm.

Za gletovanje betonskih povrina potreban je sledei materijal:

- uljani minijum 0,06 kg/m2, - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m"

- disperzivni kit 3,50 kg/m - 4,5 kg/m" zavisno od betonske povrine.

Za osam asova jedan radnik moe izgletovati 12-15 m .

B O J E N J E P O S N O M B O J O M

Bojenje posnom bojom novomalterisanih zidova i plafona

Ciste i suvc malterisanc povrine okree se pripremljenim krenim mlekom od ga-enog krea (prvi put). Posle kreenja gip-suju se oteena mesta i pukotine gipsom alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana mesta brusnim papirom i oisti praina etkom pajalicom. Posle ienja zidovi se kree krenim mlekom od gaenog krea (drugi put). Na okreene povrine nanosi se sloj rastvorenog kaolina i krede (pred-bojenje posnom bojom).

19

Posle predbojenja impregniraju se povrine rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun) -molerskom etkom. Ovo su pripremne radnje za izvoenje posnog bojenja posnim bojama zidova i plafona.

Pripremljene povrine boje se posnom bojom pomou molerske etke dvaput. etkom obojene povrine prskaju se (pricaju) posnom bojom pomou prskalice -molerske pumpe.

Posna boja priprema se od krede i kaolina rastvorenih u vodi i paste u boji za toniranjc (ton po elji vlasnika). Ovom rastvoru dodaje se i kotano tutkalo, koje slui za vezivanje boje (spreava otiranje posne boje sa zidnih povrina).

Za bojenje posnom bojom potreban jc sledei materijal:

0,35 kg/m2, 0,030 kg/rri ,

0,200 kg/m i 0,010 kg/rri , 0,006 kg/m2, 0,013 kg/m2,

1 l/m2.

- gaeni krc - gips - kaolin i kreda - molerski (mazivi) sapun - ton-pasta - lutkalo - voda Za osam sati jedan radnik moe obojiti

oko 25 m2 zidnih i platonskih povrina.

Bojenje posnom bojom povrina gletovanih emulz ionim kitom

Povrine izgletovane emulzionim kilom fino izbrusiti sitnozrnim papirom i oistili od praine. Impregnirati ih molerskim (mazivim) sapunom. Na impregnirane povrine naneti sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenjc).

Posle zavrenog predbojenja, neravnine ispraviti emulzionim kitom (kilovati).

Nakon ovih predradnji, povrine obojiti posnom bojom (gotovom bojom), bojom pripremljenom za bojenje.

Zavrno bojenje se obavlja tri puta i to etkom dvaput, trei sloj moe se naneti

molerskom etkom, prskanjem molerskom pumpom ili vlaknastim valjkom.

Za izvoenje ovih radova potreban jc sledei materijal:

0,010 kg/m2, 0,040 kg/irr,

- molerski sapun - kaolin i kreda - emul/.ioni kit 0,040 kg/m^, - gotova boja (pripremljena boja)

0,200 kg/m2, 0,008 kg/m2, i

0,400 l/m2. celulozno vezivo voda

Za osam sali jedan radnik moe da oboji oko 35 do 40 m 2

Bojenje posnom bojom povrina gletovanih disperzivnim kitom

Izgletovane povrine izbruse se sitnozrnim brusnim papirom i oiste od povrine. Zatim se izvri sapunisanjc (prvi put rastvorenim mazivim sapunom - molerskim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e povrine prcboje sc pripremljenim rastvorom kaolina i krede. Manje neravnine gletovanih povrina gipsaju sc gipsom alabasterom, da bi sc dobila potpuno ravna povrina. Gipsovane i predbojene povrine sapuni-u sc rastvorom molerskog sapuna (drugi put).

Ovako obraene povrine boje sc pripremljenom posnom bojom dva puta.

Prvo se molerskom etkom (ajbnom) povrine oboje pripremljenom posnom bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osui, boji sc drugi put (zavrno bojenje) - prskanje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m (prskalicom).

Za bojenje posnom bojom ve izgleto-vanih povrina potreban jc sledei materijal:

0,015 tab/m2, 0,030 kg/m2, 0,010 kg/m2, 0,120 kg/m2, 0,100 kg/m2, 0,(X)6 kg/m2,

- brusni papir - gips alabastcr - mazivi (molerski) sapun - kreda (tricla) - kaolin (ton) - pasta za toniranjc

20

- tutkalo 0,013 kg/rri , - voda 1,4 l/m". Jedan radnik za 8 asova moe obojiti

oko 40 do 50 m 2

Bojenje novih gipsanih povrina -gipsarski gletovane gipsom alabasterom

Prilikom bojenja gipsarski gletovanih povrina istim gipsom, treba biti posebno paljiv i struan, da se prilikom rada gips ne bi otetio (brazdanje, ostavljanje tragova etke kod predbojenja i osnovnog bojenja). Poeljno je da gipsane povrine boji s t r u a n m o l e r . P o s t u p a k bojenja j e sledei:

Povrine se izbruse najfinijim brusnim papirom (paljivo). Vodenim rastvorom stipse (alauna) impregniraju se gipsane povrine. Impregnisane povrine predboje se finim rastvorom pripremljene boje (dvaput cedene kroz gustu najlon mreicu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon kalij umovim mazivim sapunom (molerski sapun). Eventualna sitna oteenja gipsu-ju se gipsom alabasterom. Ovako pripremljene povrine boje se osnovnom bojom -moler skom e tkom. Z a v r n o bojenje obavlja se molerskom pumpom - prskanjem (pricanjem) dva puta. Svaki sledei sloj nanosi se kada je prethodni potpuno suv.

Za bojenje gipsanih povrina potreban je sledei materijal:

-brusni papir (sitnozrne strukture)

molerski sapun stipsa (alaun) gips voda ton cinkvajs tutkalo boja za svetle tonove

0,010 tab./nT, 0,010 kg/m2, 0,015 kg/m2, 0,010 kg'm2,

0,950 l/m2, 0,130 kg/m2, 0,025 kg/m2, 0,012 kg/m2, 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 m 2 .

Bojenje novih gipsanih povrina sa srednjom ornament ikom

Prilikom bojenja ornamentisanih povrina tehnoloki postupak rada je identian kao i prethodni, razlika je samo u utroku materijala i vremena (zbog kom-plikovanijih povrina).

Za kompletno bojenje ornamentisanih gipsanih povrina potreban je sledei materijal:

- brusni papir (sitnozrne strukture) 0,015 tab./m2,

- molerski (mazivi) sapun 0,012 kg/m", - stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, - gips 0,012 kg/m2, - voda 1,00 I/m2, -ton 0,120 kg/m2, - cinkvajs 0,025 kg/m2, - tutkalo 0,012 kg/m2

- boje 0,016 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti

oko 15 m 2 .

B O J E N J E D I S P E R Z I V N I M B O J A M A

Disperzivne boje izraene su na bazi sintetikih smola rasprenih u vodi, sa dodatkom pigmenta (boja), punila i dr.

Fabriki se proizvode i zavisno od specijalnih dodataka mogu se upotrebiti za bojenje unutranjih zidova i plafona, spoljnih zidova i plafona (fasada) i graevinske stolarije.

Gotove disperzivne boje ne zahtevaju posebnu pripremu i mogu se odmah upotrebiti.

Priprema boje sastoji se samo u tome da se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za toniranje, da bi se dobila odreena nijansa.

21

Bojenje disperzivnim bojama Predbojenje povrina vri se razrede-unutranjih povrina bez obrade nom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc podloge (na gletovanoj povrini) fabriki proizvedenom disperziv-

nom specijalnom smcom za predbojenje. Posle predbojenja povrine ispraviti to-

Gletovane povrine izbrusiti brusnim niranim disperzivnim kitom. Ovako obra-papirom i oistiti od praine. Oiene gle- dene povrine pripremljene su za zavrno tovane povrine impregnirati disperzivnim bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta), vezivom (sredstvo za impregnaciju). Ma- Bojiti se moe etkom, pumpom za prica-nja oteenja kilovati disperzivnim kitom, nje ili vunenim valjkom.

57. 1.19 Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a vuneni valjak paljivo umoiti u boju i sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko reetke da bi se ravnomemo natopio bo

jom

SI. 1.20 Nanoenje boje valjkom vri se valjanjem odozdo nagore ujednaenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cik-cak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednaeni potezi valjkom odozgo nadale

22

Za bojenje unutranjih zidova i plafona potreban je sledei materijal:

- brusni papir 0,015 tab./m2, - gips 0,020 kg/m2

- disperzivno vezivo 0,020 kg/m , - disperzivni kit 0,040 kg/m2, - disperzivna boja 0,310 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe obo

jiti 20 do 25 m 2 . Pre upotrebe fabriki pakovane disper-

zivne boje, boju treba dobro promeati. Prilikom prekida rada, alat odmah oprati vodom. Temperatura uskladitenja dis-perzivnih boja u suvim prostorijama je od +5 do +30C.

Bojenje disperzivnom bojom negletovanih povrina

Bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih povrina bez. gletovanja

Fino malterisane povrine izbruse se brusnim papirom i oiste od praine. Manje oteena mesta i pukotine gipsaju se gipsom alabasterom.

Malterisane i gipsane povrine se neu-tralizuju s reds tvom za neutral izaci ju (olovni fluat), da bi se uklonilo i spreilo cvetanje soli u malteru (spreila pojava kokica). Ncutralisane povrine impregni-u se sredstvom za impregnaciju (disperzivno vezivo) - fabriki pripremljenim.

Na impregnirane povrine molerskom etkom ili vunenim valjkom nanosi se osnovna pokrivna disperzivna boja - pred-bojenje.

Neravnine na zidovima i plafonima ispravljaju se toniranim disperzivnim kitom. Ovako pripremljene povrine boje se disperzivnom bojom dvaput (prvi sloj - po-krivno bojenje i drugi sloj - zavrno bojenje) - vunenim valjkom.

.S7. 1.21 Bojenje valjkom vntbo malterisanih povrina

Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal:

9

- brusni papir 0,015 tab./m"\ - gips 0,030 kg/m2, - disperzivni kit 0,035 kg/m2, - disperzivna boja 0,360 kg/m2, - voda 0,2 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti

oko 22 m 2 .

Bojenje disperzivnim bojama grubo malterisanih povrina bez. gletovanja

Postupak rada potpuno je isti kao i kod fino malterisanih povrina. Zbog grubljeg mallcra utroak materijala (disperzivnog kita i disperzivne boje) vei je za 10% po m

2.

Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 20 m 2 .

Bojenje disperzivnom bojom iverice

Uljanim minijumom premazuju se ekse-ri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim se povrine na tope uljanim firnajzom. Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (dalje od vatre) pomeati sa uljanim razredi-vaem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo uljanog razredivaa) i natopiti dvaput. Kada se prvi sloj dobro osui - nanosi se drugi sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge na sastavima ploa od iverica.

Iskitovane ploe od iverice predboje sa disperzivnom bojom (prvi put). Fine neravnine i pukotine kituju se toniranim kitom - povrina je spremna za zavrno bojenje.

Zavrno bojenje disperzivnom bojom obavlja se u dva sloja (drugi put i trei put). Boji se vlaknastim valjkom, a moe i etkom (ako se eli drugaiji povrinski izgled).

Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal:

- uljani minijum - firnajz - uljani razreiva - disperzivni kit - disperzivna boja - pasta za toniranjc - voda

0,040 kg/m", 0,090 kg/m2, 0,030 lit/m2, 0,140 kg/m2, 0,470 kg/m2, 0,013 kg/m2,

0,300 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti

oko 18 m 2 .

R U S T I N O ( R E L J E F N O ) K I T O V A N J E G L E T O V A N I H P O V R I N A D I S P E R Z I V N I M K I T O M

Za postizanje potrebnih efekata (reljefa) koristi se specijalnim postupkom disperzivni kit.

Izgletovane povrine disperzivnim kitom izbruse se brusnim papirom i oiste od

praine. Izbruene povrine impregniu sc disperzivnim vezivom. Pretkitujc (ispravljaju neravnine) se disperzivnim kitom. Kada sc kit osui (pretkitovanjc) pristupa se runoj rustinoj reljefnoj obradi zavrnog sloja bojenogdisperzivnog kita ipa-hlom i drugim alatkama (noevima za kitovanjc), zavisno od rustinosti obrade povrine.

Kada se zavrna obrada kitom osui impregnira se reljefna povrina disperzivnim vezivom.

Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal:

- papir za bruenje 0,010 tab./m2 - dispcrzivno vezivo - disperzivni kit - bojeni disperzivni kit za izradu

reljefa - pasta za toniranje

0,080 kg/iri , 0,060 kg/m2,

1,300 kg/m2 i 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik moe kitovati oko 18 m 2 .

R A D O V I U E N T E R I J E R U -R E N O V I R A N J E S T A R I H Z I D O V A

Kvaenje i struganje starih boja

Struganje stare krene boje lopaticom -paldom

Potkoruenc i ispucane krene boje na zidnim povrinama (koje se ne mogu mes-timino popraviti) potpuno se ostruu od maltera.

Krcna boja strue se lopaticama, a vrsta mesta boje prethodno se nakvasc vodom.

Za obavljanje ovog posla potrebno je samo 0,150 do 0,200 l/m2 vode:

Za osam sati jedan radnik moe ostrugati (zavisno od dotrajalosti krene boje) oko 50 m 2

24

Struganje stare posne (zemljane) boje

Stara potkoruena boja skida sc metalnom lopaticom. Mesta na kojima je stara boja vrsto vezana na zid prethodno se nakvasc vodom.

Od materijala potrebno je samo 0,200 l/m2 vode.

Struganje i pranje disperzivne boje

Stare disperzivne boje se po celoj povrini nakvasc rastvorom luine ili deterdenta u vodi. Kada omekaju, metalnom lopaticom strue sc stara boja do maltera. Ako jc disperzivni kit meslimino ispucao ili se potkoruio, do maltera se strue i sloj disperzivnog kita.

Zavisno od stepena struganja (da li samo disperzivna boja ili i disperzivni kit) potrebna jc sledea koliina materijala:

-voda od 0,260 do 0,560 I/m2 i - luina ili deterdent

od 0,040 do 0,100 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe sastru

gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne boje i disperzivnog kita) od 18 m2 do 40 m

2

Bojenje posnom bojom ostrugane podloge

O s t r u g a n e povrine od s tare posne (zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom i molerskom etkom oistiti od praine.

Ciste povrine okreiti odleanim gac-nim kreom. Posle kreenja manje neravn i n e i p u k o t i n e izgipsat i g ipsom alabasterom.

Okrecnc povrine impregnirati rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun).

Impregnisane povrine obojiti osnovnom bojom (rastvor krede i kaolina). Nakon osnovnog bojenja povrine gipsovati

dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pripremljene povrine pokrivno bojiti posnom bojom.

Obojene povrine prskaju sc molerskom pumpom zemljanom bojom dva puta. Svaki sledei sloj nanosit i kada je prethodni potpuno suv.

Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal:

0,005 tab./m i 0,080 kg/nT,

brusni papir gaeni kre gips alabaster 0,050 kg/m^, molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/m2,

0,20 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranjc - tutkalo za vezivanje - voda za pripremanje Za osam sati jedan radnik moe obojiti

oko 25 do 30 m 2

0,006 kg/m, 0,013 kg/m2,

0,550 l/m2.

Bojenje disperzivnom bojom ostrugane podloge

Ostruganu podlogu sa ije je povrine skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim papirom i etkom pajalicom oistiti od praine. Izbruenu i potpuno oienu povri-nu p r e d i m p r e g n i r a t i fabr iki proizvedenim sredstvom (disperzivna impregnacija).

Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se molerskom etkom. Mala oteenja i pukotine kituju sc disperzivnim kitom - pa-hlom (strugalicom).

Nakon kitovanja vri se kitovanje - presvlaenje celokupne povrine emulzionim kitom pomou gletarice (glethobla), da bi sc dobila potpuno ravna i glatka povrina.

Kitovane povrine izbruse se finim brusnim papirom (sitnozrni papir) i impregni-raju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u -disperzivna impregnacija.

Impregnisane povrine bojiti osnovnom pripremljenom (toniranom) disperzivnom bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno

25

obojenim povrinama ispraviti manja oteenja disperzivnim kitom.

Ovako pripremljene povrine boje se dva puta toniranim disperzivnim bojama -vlaknastim valjkom.

Za izvoenje kompletnih radova potreban je sledei materijal:

- brusni papir 0,005 tab./m2 - disperzivna impregnacija 0,070 kg/nT, - disperzivni kit 0,550 kg/m", - disperzivna boja 0,330 kg/m2, - disperzivna pasta 0,030 kg/m2, - voda 0,350 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe kom

pletno obojiti oko 15 m 2 . Bojenje preko stare boje

Bojenje krenom bojom preko postojee stare krene boje

Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se brusnim papirom i oiste od praine etkom pajalicom. Oteena mesta i pukotine gipsovati meavinom gipsa, gaenog krea i vode. iste izgipsovane povrine okreiti krenim mlekom - etkom (ajbnom). Okreene povrine obojiti krenom bojom (etkom) dva puta.

Svaki sledei sloj krene boje nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Suvc kre-om obojene povrine prskati krenom bojom (pricati) - molerskom pumpom, dva puta.

Za kompletno bojenje starih obojenih povrina krenom bojom potreban je sledei materijal:

- brusni papir 0,005 tab./m2, - gips alabaster 0,020 kg/m2, - gaeni kre 0,350 kg/m2, - boja u prahu 0,030 kg/m% i - voda za pripremanje i pranje alata

0,450 l/m2.

Za osam asova jedan radnik moe obojiti oko 40 m 2 .

Bojenje posnom (zemljanom) bojom preko postojee stare posne boje

Stare obojene povrine izbrusiti sitno-zrnim brusnim papirom. Oteena mesta i pukotine gipsovati gipsom alabasterom. Izgipsovane povrine okreiti krenim mlekom molerskom etkom. Kada se osue impregnirali ih. Impregnacija se vri rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun). Pripremljenom posnom bojom (od krede, kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode) obojiti ih molerskom etkom (prvi put). Kada se prvi sloj osui obojili povrine posnom bojom molerskom etkom (drugi put).

Bojenje molerskom etkom u dva sloja je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno priprema povrina za zavrno bojenje.

Zavrno bojenje posnom bojom obavlja se prskanjem pripremljenom posnom bojom - molerskom pumpom.

Za kompletno bojenje posnom bojom starih obojenih povrina potreban je sledei materijal:

gaeni kre 0,050 kg/m' gips alabaster 0,030 kg/m , mazivi sapun 0,015 kg/m2,

0,180 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranje - lutkalo (vezivo) 0,013 kg/m", - voda za pripremanje boje i pranje

0,006 kg/m^,

alata 0,500 l/mz Za osam asova jedan struni radnik

moe obojiti oko 35 m 2

R A Z N I M O L E R S K I R A D O V I

Izvlaenje linija

Kada se ele postii odreeni estetski efekti prilikom obrade unutranjih zidova i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i plafoni boje se razliitim bojama.

26

esto se plafon boji jednom bojom, zidovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida i zida i plafona treom bojom (obino be-lom bojom). Uglovi izmeu zidova i zida i plafona obino su irine od 15 do 20 cm. Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlae se horizontalne i vertikalne linije u jaem tonu.

irina ovih linija kree sc od 5 do 12 mm. Ove linije izvlae se pomou lenjira i specijalno napravljenih ravnjaa od alumini-juma ili drveta i male (uzane) specijalne molerske etke (napravljene posebno za izvlaenje linija).

Izvlaenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj povrini posnom bojom irine 5 -12 mm

Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc odreena koliina ton-paste. Koliina ton-paste i njena boja zavise od elje vlasnika.

Posna boja sprema se u manjim posudama, zavisno od duine linije.

Za jedan metar dune linije potrebno je 0,020 kg p o s n e b o j e p o s e b n o pripremljene.

Za osam sati jedan radnik moe izvui oko 150 do 200 m.

Izvlaenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj povrini disperzivnom bojom irine 5 do 12 m

Disperzivna boja za izvlaenje horizontalnih i vertikalnih linija priprema se tako to se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje odreena koliina ton-paste. Koliina ton-paste zavisi od elje investitora. Za izvlaenje jednog metra linije pot rebno je 0,020 kg/m2. Boja se sprema u posebnim

manjim posudama. Nain raa isti je kao i kod izvlaenja posnom bojom.

Za osam asova jedan radnik moe izvui oko 150 do 200 m.

Prekrivanje - izolovanje fleka

Na novomalterisanim povrinama mogu se pojaviti fleke i mrlje od re, ulja, kreozi-ta, salitre i dr. Na starim zidovima i plafonima mogu se pojaviti mrlje i fleke od nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.

Pre obrade isflekanih povrina moraju se izolovati mrlje ("lcenje" fleka i mrlja). U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se odgovarajue sredstvo za "lcenje" fleka (izolovanje).

Vano je fleke izolovati prc poetka zavrne obrade zidova i plafona, da sc kasnije ne bi pojavile na finalno obojenim zidovima i plafonima.

Izolovanje isflekanog maltera (ute fleke)

ute fleke nastaju od re, ulja, dima, vode ili kreozita Ove fleke sc obino pojavljuju u kuhinjama, restoranima i drugim prostorijama.

Isflekana mesta ili povrine dobro se izbruse brusnim papirom i oiste od praine. Oiene povrine premazu se alki-dnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc prvi sloj osui premaze se istom bojom drugi put (zavrno).

Za premazivanjc povrina alkidnom bojom (u dva sloja) za 1 m 2, potrebno je 0,010 tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne boje.

Za osam asova jedan radnik moe urediti oko 40 m 2 .

27

Ociscenc povrine dvaput premazati fluatom. Drugi put sc premazuje kada je prvi sloj suv. Ovako izolovanc povrine spremne su za bojenje.

Za izolovanje povrina potreban je sledei materijal:

- brusni papir 0,010 tab./m", - fluat 0,080 kg/m2 i - voda 0,200 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe izolova-

ti oko 40 m 2 .

O B R A D A U N U T R A N J I H Z I D O V A PLASTINIM M A L T E R O M ( R E L J E F N I M A L T E R )

Plastini malter jc izraen od polimcr-nih emulzija, punila i posebnih pigmenata.

Moe se nabaviti u trgovinama graevinskog materijala (potpuno spreman za upotrebu) . Pre nanoenja smesu treba promeati radi potpune homogenizacije.

Glavne karakteristike plastinog mal-tera su:

- odlikuje se dobrom prionljivou za podlogu, pokrivnou i brzo se sui,

- nema neugodan miris i nije zapaljiv i - pogodan za upotrebu.

Izolovanje mrlja od anilina

Prvo se brusnim papirom izbruse i oiste povrine od praine. Oiene povrine premazu se dva puta e-lakom.

Drugo premazivanje sc obavlja kada jc prvi sloj potpuno suv. Ako su mrlje jake, premazuje se tri puta.

Prvi premaz (kao predradnja) vri se e-lakom rastvorenim u alkoholu (piritus).

Za izolovanje je potreban sledei materijal:

- brusni papir 0,010 tab./m2 i - e-lak za dva premaza 0,200 kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe izo-

lovati oko 60 m 2 .

Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte, katrana i si.

Prljave povrine dobro izbrusiti brusnim papirom i oistiti od praine.

Ove mrlje su najtee za izolovanje, pa je neophodno pretpremazati ih sintetikom bojom i rastvaraem (razmere 70% : 30%) radi bolje penetracije (prodiranje rastvora u podlogu).

Kada sc osue (brzo se sue zbog brze isparljivosti) premazati ih sintetikom bojom (prvi put). Kada se prvi premaz potpuno osui premazati ih drugi put (zavrni premaz) - etkom.

Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc sledei materijal:

- brusni papir 0,010 tab./m2, - sintetika boja 0,270 kg/m^i - rastvara 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe izolova-

ti oko 26 m 2 .

Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si.

Povrine dobro izbrusiti brusnim papirom i oistiti od praine.

SI. 1.22 Nanoenje plastinog maha u metalnom glet hoblom na zid

28

SL 1.23 Aa\rna obrada valjkom od jagnjeeg krzna "ro loplasf

SI. 1.2-1 Zavrna obrada pcrfortranim sundcrasiim valjkom

Plastini malter prianja na sve vrste podloge i malter, beton, salonit, lesonit, gipsane ploe itd. Pakuje se u plastinim kantama, kantama od nerdajueg lima ili u plastinim kesama.

SI. 1.25 Povrinska obrada nazubljcnotn lopaticom pahlom (a) i izgled uraenog plastinog maltera (b)

Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4 mm, zavisno od granulacijc punila plastinog maltera i od povrinske obrade. Prc nanoenja povrina sc oisti od prljavtinc, mrlja i praine i impregnic sredstvom za impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plastini malter i od istog proizvoaa.

Malter za reljefnu obradu se nanosi plastinim ili elinom nerdajuom ho-blom na zid, odozdo prema gore, nakon ega sc vri povr inska d e k o r a t i v n a obrada.

Postoji vie povrinskih obrada, nave-emo najee.

1. Tehnika valjanja - nanesena plastina masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom (valjak od jagnjeeg krzna). Od vrste valjka zavisi struktura povrine. Moe se valjati i perforiranim sunderastim valjkom.

29

SI. 1.26 Po\rinska obrada plastinog maltcra ravnom lopaticom pahlom

SI. 1.27 Tehnika zavrne obrade plastinog maltcra po mou etke

SL 1.28 Tehnika povrinske obrade plastinog maltcra mistrijom

2. Tehnika eljanja - Naneseni plastini malter metalnom glethoblom ostrugati elinom lopaticom (pahlom sa zupcima) - dobija se struktura hrastove kore.

3. Posebna tehnika povrinske obrade ravnom lopaticom (pahlom).

4. Obrada pomou etke nanesenog plastinog maltera glethoblom i izvaljanog vunenim valjkom. Postupak izvoenja dekorativnih efekata.

5. Povrinska obrada nanesenog plastinog maltcra pomou mistrijc.

Utroak materijala zavisi od debljine sloja i naina povrinske obrade (kree se od 2 kg/m2 za valjani plastini malter do 4 kg/m2 za grublje strukture maltera) i debljine povrinskih slojeva.

Za osam sati jedan moler moe naneti i izvaljati oko 15 m 2 . Za druge povrinske obrade uinak je znatno manji od 8 m2/8 h, a za dekoraciju etkom do 12 m2/8 h i imitaciju hrastove kore.

M O L E R S K O - F A R B A R S K I R A D O V I N A S P O L J N I M P O V R I N A M A ( F A S A D A M A )

Pod molersko-farbarskim radovima na fasadama podrazumeva se obrada fasa-dnih povrina fasadnim bojama i plastinim m a l t e r i m a , u cilju z a t i t e od atmosferskih padavina i plastinim malterima, u cilju zatite od atmosferskih padavina i odvoenja atmosferskog taloga u difuzne pore. Dobrim izborom tona fasa-dne boje i tona i strukture plastinog maltera fasadama se daje lep izgled.

Na tritu postoji veliki izbor boja i plastinih maltera, tako da projektanti po elji investitora mogu pravili najrazliitije kombinacije i time postii visok estetski izgled fasade. Proizvode se uglavnom disperziv-ne fasadne boje, fasadne boje od sintetikih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m rastvaraima i fasadne boje ije je vezivo na bazi silikata. Disperzivne boje proizvode se na bazi sintetskih smola rasprenih u

vodi i na bazi akrilnih smola rasprenih u vodi. Zavisno od proizvoaa, na tritu se pojavljuju pod razliitim komercijalnim nazivima.

Vano je pravilo da se fasadne boje i plastini mallcri razliitih proizvoaa meusobno ne meaju, mogu sc samo pojedine cele povrine na objektu raditi sa materijalima razliitih proizvoaa.

Plastini malteri se proizvode razliitih struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasa-dnih boja - na bazi sintetikih smola, akrilnih smola i silikata.

Zavrni radovi na fasadama ne smeju sc izvoditi po loem vremenu, jer bi mogli uticati na kvalitet radova, a to su:

a - padavinc (kia, sneg, grad), b - jaka magla i zasien vazduh, c - vetar jaine preko 30 km/h, d - temperatura vazduha ispod +5C za

plastine maltere i ispod -10C za fasadne boje sa razredivaima kao i temperature iznad + 30C za sve materijale.

Posebno treba biti oprezan prilikom rada sa fasadnim bojama od sintetikih smola rastvorenih u organskim rastvaraima (brzo ispare) jer su zapaljive.

Pre poetka izvoenja molersko-farbar-skih radova na fasadama moraju bili izvedeni svi pre thodni radovi, kao to su: skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, po-krivaki i izolaterski.

Bojenje fasadnih povrina disperzivnim bojama

Disperzivne boje su fabriki proizvedene boje u razliitim tonovima. Osnovna boja jc bela, a moe sc tonirati disperzivnim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge boje vri sc u dve faze:

a) U manju koliinu boje najprc se istisne odreena koliina ton-paste i dobro promea.

b) Obojena smea dodaje se preostaloj koliini disperzivne boje uz stalno meanjc do potpune homogenizacije. Jedna tuba ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do 15 kg disperzivne boje svetlog tona.

Obojene osuene fasadne povrine otporne su na atmosferske uticaje, koroziju, pranje vodom i svctlost.

Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fasade malterisane cementnim i produnim malterom, fasade od betona, salonita i kamena.

Bojenje ravnih novomalterisanih fasada disperzivnom bojom

Novomaltcrisanu fasadnu povrinu naj-pre oistiti od neistoe i praine (etkom pajalicom). Ako jc malterisana produnim malterom, premazati jc fluatom ili rastvorom fluapila, a zatim oprati istom vodom.

Oteena mesta (neravnine) izravnati disperzivnim kitom. Ovo nije neophodno s obzirom da se fasada ne posmatra sa odstojanja 1-2 m, ve sa vee udaljenosti, pa sc male neravnine ne mogu zapaziti.

Kada se osui, fasadnu povrinu premazati disperzivnom impregnacijom. Tako pripremljenu povrinu obojiti dispcrzivnom bojom (vunenim valjkom ako su povr ine ravne ili e t k o m i m o l e r s k o m pumpom ako je fasada izvedena u ornamentici).

Kada se osnovni sloj osui, vri se pokriv-no bojenje disperzivnom bojom, a zatim zavrno bojenje. (Postupak je isti kao i kod osnovnog bojenja).

Fasade izloene jakom suncu treba zatititi od brzog gubitka vode zastirkom od jute. Kada se zavri rad, alat oprati vodom.

Za bojenje fasadnih povrina disperzivnom bojom potreban je sledei materijal:

- fluat ili fluatol 0,020 kg/m2, - disperzivni kit 0,040 kg/m2,

31

SL 1.29 Postupak bojenja fusadnih povrina disperzivnom bojom pomou valjka

- disperzivna impregnacija 0,030 kg/m , - disperzivna boja 0,380 kg/m2 i - voda 0,4(K) kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe obo

jiti oko 1 5 - 2 0 m 2 . Pored malterisanih povrina disperziv

nim bojama mogu se bojiti i povrine od:

kamena, salonita i betona. Postupak bojenja kamena i salonita je isti kao i kod malterisanih povrina, samo sc kod salonita prc poetka bojenja sastavi salonitnih tabli (spojevi - fuge) fuguju trajno elastinim kitom, da bi se spreio prodor vode kroz fasadni zid.

Betonske povrine pre poetka bojenja neophodno jc pripremiti za bojenje. Betonske povrine se prvo oiste od neistoe i pra ine i p r e m a z u sredstvom za disperzionu impregnaciju. Metalni delovi koji sc nalaze na fasadi premazuju se anti-korozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre impregnacije. Na impregnisanim povrinama metalnom gletaricom (glethoblom) navlai sc disperzivni kit dva puta. Maksimalna debljina prvog i drugog sloja jc 5 mm. Kod grubljih povrina betona, prvi sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postie potpuno ravna povrina.

Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do 15 razliitih tonova. Ako se eli dobiti ton priblian tonu za zavrnu obradu disperzivnom bojom, disperzivnom kitu se dodaje tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.

SL 1.30 Postupak nanoenja disperzivnog kita na beton ske povrine

SI. 1.31 Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova zidanih elijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko

vima)

32

Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi sloj potpuno osui (u protivnom, na izgle-tovanoj povrini pojavile bi se pukotine).

Ovako pripremljene povrine direktno se zavrno boje (dva puta) vunenim valjkom (moe i etkom ili prskalicom).

Za pripremu srednje grubih betonskih povrina potreban jc sledei materijal:

- antikorozivno sredstvo (minijum) 0,60 kg/m2,

- disperzivna impregnacija (vezivo) 0,030 kg/m2,

- tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2, - za toniranjc kita - disperzivna pasta

0,050 kg/m2, - za pripremanje - voda 0,200 lit/m2 Za osam asova jedan radnik moe obo

jiti oko 15 m 2 .

Bojenje ravnih novomalterisanih fasada sintetikim bojama (sintetike smole rastvorene u organskim rastvaraima)

Prc poetka bojenja, plastinom folijom treba zatititi stolariju, bravariju, limariju i mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali bojom, jer se boja brzo sui i teko isti). Povrine se prvo oiste od praine etkom pajalicom, a manje neravnine isprave specijalnim plastinim kitom. Zatim se premazu sredstvom za impregnaciju, koje je proizvedeno na bazi organskih rastvaraa. Impregnirane povrine oboje sc sintetikom bojom dva puta - vunenim valjkom ili etkorr.

S obzirom da se brzo sue (isparavaju), posle prvog odmah se moe naneti i drugi sloj.

Sintetike boje (s obzirom na njihova svojstva: sa njima se moe raditi i na niskim temperaturama, na - 10C i nie, brzo se sue) su najkvalitetnije boje za fasadu. Vrlo su otporne i po;tojane na spoljne

uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i oprez pri radu zbog zapaljivosti.

Za bojenje fasadnih povrina sintetikim bojama potreban je sledei materijal:

- polivinil folija 0,030 kg/m2, - plastini kit 0,080 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,150 kg/m , - fasadna sintetika boja 0,580 kg/m2 Za osam sati jedan radnik moe obojili

oko 15 m 2 .

R A D O V I N A SPOLJNIM P O V R I N A M A ( F A S A D E ) -R E N O V I R A N J E

Struganje - ienje starih fasada s ornament ima (likorezaki radovi) i popravka oteenih mesta

Najprc sc vri ienje aplika (konzola, kapitela, cvetova, medaljona, kartua, likova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmc-nata), struganje naslage rica i premaza boja uz obilno kvaenje, mirglanje (bruenje) i pajanje etkom.

Po ienju sc vri popravka-retuiranje ornament-e lemenata, oteenih mesta, ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi se pokazalo daje bolje popravke oteenih elemenata na fasadi vriti specijalnim malterom spravljenim na gradilitu od starog ugaenog krea, cementa, cementnog lcp-ka (cementno lepilo za keramike ploice) i peska ("dunavac"). Specijalni malter sprema se u manjim posudama i manjim koliinama u razmeri cementni lepak: cement: gaeni krc: sitan pesak 1:3:2:9.

Gaeni kre se dodaje da bi se usporilo vezivanje i poboljala ugradivost, a cementno lepilo poboljava viskozitet maltera.

Prc nanoenja spravljenog maltera, oteena mesta nakvase se vodom, a kad upiju vodu paakiraju (premazu) razmuenim cementnim lepilom u vodi (razmerc

33

1:5). Malter se nanosi mistrijom i pahlom na ornamentnim elementima, a na vcnci-ma mistrijom i ablonom koji je prethodno (prema profilu venca) izraen od lima i drveta.

Retuiranc elemente i oteena mesta na vencima dva do tri dana pokriti mokrom jutom i zatititi od jakog sunca, da ne bi naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i dolo do ljutenja).

Ove radove izvode visokostruni majstori, mogu i amateri ako su pedantni i strpljivi pri radu. Utroak materijala zavisi od komplikovanosti i otecnosti (dotraja-losti) fasade i uglavnom je mali i ekonomski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno dosta vremena (vreme za 1 m ortogonal-nc projekcije fasade moe proceniti samo strunjak koji se godinama bavio ovim poslovima).

Bojenje krenom bojom na ostruganoj i pripremljenoj podlozi -starim gaenim kreom

Impregniraju se stare fasadne povrine krenim mlekom uz dodatak lanenog fir-najza. Impregnirane povrine sc zatim boje krenom bojom - osnovni premaz. Kada se prvi sloj osui, vri se takozvano pokriv-no bojenje krenom bojom (etkom). Zavrno bojenje izvodi sc dva puta krenom bojom (molerskom etkom). Drugi sloj se moe izvesti i prskanjem molerskom pumpom. Posle svakog bojenja, osuena povrina se pomou molerske pumpe poprska istom vodom (malo ovlai). Ovo prskanje omoguava bolje vezivanje sle-deeg sloja bojenja za prethodni.

Za bojenje stilskih fasada krenom bojom potreban je sledei materijal:

- laneni firnajz 0,015 kg/m2. - gaeni kre 0,500 kg/m2, - za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2,

- za pripremanje - voda 0,850 l/m2. Stilske fasade boje se u vie tonova (naj

ee u dva, a moe i u tri tona). Osnovna povrina boji sc u jednoj, a ornamenti i venci u drugoj boji (radi lepeg izgleda).

Za osam sali j e d a n radnik moe obojiti od 25 do 30 m , zavisno od komplikovanosti fasade i broja tonova kojima sc fasada boji.

Bojenje disperzivnom bojom ostrugane i pripremljene podloge stilskih fasada

Pripremljene povrine stilskih fasada premazu sc sredstvom za impregnaciju -disperzivnim vezivom. Imprcgnisane povrine premazu se pripremljenom disperzivnom bojom (jednom - osnovno bojenje) - molerskom etkom. Kada se osnovni sloj osui vri se pokrivno bojenje disperzivnom bojom.

Zavrno bojenje disperzivnom bojom (trei sloj) vri se etkom ili prskanjem molerskom pumpom. Ako se zavrni sloj izvodi prskanjem a fasada sc boji u vie tonova, neophodna je potpuna zatita ranije obojenih povrina u drugom tonu (drvenim ramovima ili ablonima i polivinil folijom).

Stilske fasade se uglavnom boje etkama raznih oblika i veliina.

Za bojenje stilskih fasada disperzivnom bojom potreban jc sledei materijal:

- sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno vezivo 0,040 kg/m2.

- disperzivna boja 0.400 kg/m", - za toniranje - disperzivna pasta

0,035 kg/m2. - voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2. - polivinil folija za zatitu 0,080 kg/m2, - letve i daske za ablone 0,005 m/in 2. Za osam sa'ti jedan radnik moe obojiti

od 20 do 25 m 2 .

34

Bojenje fasadnom bojom sa rastvaraima pripremljenih (struganih) stilskih fasada

Stilske fasadne povrine najpre se im-pregniu sredstvom za impregnaciju (na bazi organskih rastvaraa). Impregnaci-onim rastvorima moe se dodati fasadna sintetika boja (oko 25%) da bi zavrno bojenje bolje pokrilo povrinu. Pre bojenja, stolariju, limariju, mermerne solbankc i bravariju zatititi polivinil folijom (boja sc vrlo teko isti ako se nezatieni delovi prilikom rada zamau a brzo i isparava). Prvo sc boje osnovne povrine stilske fasade etkom dva puta. Posle prvog sloja moe se odmah bojiti drugi put, jer dok sc oboji cela povrina prvi put, povrine odakle je poeto bojenje ve su suvc i mogu primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i stubovi, i na kraju ornament-elementi. Poto se stilske fasade boje u vie tonova, obavezno treba zatititi obojene povrine polivinil folijom (na drvenim ramovima i ablonima). Boji se, uglavnom, etkama raznih veliina i oblika, nije preporuljivo pricanje pumpom, jer zbog rasprivanja boja naglo isparava i moe se zapaliti.

Boje su fabriki pripremljene, a tonovi se biraju iz ton-kartc proizvoaa, pa na

SI. 1.32 Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bojom "fasadeks"

objektu nije potrebno posebno toniranje. Boje razliitih tonova po elji sc mogu meusobno meati.

Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi sintetikih smola rastvorenih u organskim rastvaraima (fasadeks, sintefos, fasakril itd.) potreban je sledei materijal:

- letve i daske za ramove i ablone 0,005 m3/m2,

- polivinil folija za zatitu 0,080 kg/m", - sredstvo za impregnaciju

od 0,150 do 0,200 kg/m2, - fasadna boja od 0,600 do 0,800 kg/m2, - specijalni razrediva za razredivanje i

pranje alata od 0,070 do 0,090 kg/m2. Potreban materijal je dat po m 2 ortogo-

nalnc projekcije fasade, a koliina materijala zavisi od komplikovanost i stilske fasade.

Za osam sali jedan radnik moe obojili oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od komplikovanosti stilske fasade.

S P R E A V A N J E P R O D O R A A T M O S F E R S K I H U T I C A J A K R O Z F A S A D N I Z I D O D F U G O V A N E F A S A D N E O P E K E

esto prilikom jakih kia praenih ve-trom dolazi do prodora vlage (vode) kroz fasadni zid od fugovane opeke.

Da bi se ovo spreilo, fuge (spojnice) izmeu opeke treba dobro isfugovati, za-gladiti). Fuge moraju biti bez rupica, upljina i pukotina.

Dobro isfugovani zid (potpuno suv) premazuje se specijalnim sredstvom proizved e n i m n a bazi s i l i k o n s k i h s m o l a rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil i dr. Tenost je bezbojna, pa fasadne povrine ne menjaju boju i izgled, vodoot-porne su (zanemarljiva je poropropus-tljivost).

35

Premazuju se samo vertikalne povrine i povrine veeg nagiba od 70, a nikada horizontalne. U prvih 48 sati delovanja vode smanjeno je upijanje za 90 do 95%. Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva i nesmrznuta povrina. Vreme suenja jednog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi sloj nanosi se pre nego to sc prethodni sloj potpuno osuio. Povrine premazane sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc naknadno malterisati.

Tcnost se na zid od opeke nanosi uglavnom etkama (raznih veliina), a tuge se paljivo premazuju uzanim (malim) etkama. Radna temperatura je od 0 do 30C. Dubina penetracije na zidu od fasadne opeke je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od poroznosti opeke.

Utroak materijala po m2 za jedan sloj je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg.

Materijal treba drati to dalje od vatre i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne smeju vriti zavarivanja i lemljcnja.

Pored hidrofobiranja zidova od opeke, na efikasan nain se moe spreiti prodor vode i kod fasadnih povrina od kamena, salonita, maltera i betona, uz uslov da su vrste (da se ne krune), suve i bez rupa, upljina i pukotina, jer ih premaz nee moi premostili.

O B R A I V A N J E -P R E S V L A E N J E N O V I H R A V N I H F A S A D N I H P O V R I N A P L A S T I N I M M A L T E R O M ( F A S A P A O S T , T E R A P A O S T , K E R A - M I N E R A L I SL.)

Plastini malteri namenjeni su za zavrnu obradu, uglavnom, ravnih povrina na novosagraenim objektima. Ukoliko se ele postii odreeni dekorativni efekti, malteri se mogu uspeno primeniti za

obradu enterijera (pojedini delovi, detalji i si.). Na fasadama se nanose na omalteri-sane isperdaene povrine, produnim i cementnim malterima, a mogu se uspeno nanositi i na povrinama od salonita i od fino livenih betonskih elemenata.

Povrine od salonita i betona neophodno jc ncutralizovati fluatom i oprati vodom.

Povrina na koju sc nanosi plastini malter mora biti stabilna (vrsta - "zdrava"), suva i ravna, bez masnih mrlja i praine -stara najmanje 28 dana (zavren proces vezivanja).

Plastini malteri su fabrika meavina sintetike smole, pigmenta i kamenog agregata razliite granulacije.

Sintetika smola, kao nosilac osnovnog svojstva plastinog maltera, omoguuje:

- dobru prionljivost na fasadnu povrinu, - veliku elastinost i - brzo suenje (na 20C sui se 2 do 3

sata). Razni organski i anorganski pigmenti

daju plastinim malterima trajne tonove. Kod gletovanog plastinog maltera kameni agregat (okrugla zrnca) je iste veliine, a krupnoa zavisi od elje investitora (naruioca, vlasnika objekta).

Materijal se pakuje u plastinim kantama ili polivinilskim vreama i limenim kantama, da ne bi oksidirao.

Preporuuje se da se pojedine fasadne povrine obrade malterom iz iste are, koje su na ambalai obeleene brojevima.

S obzirom na veliinu zrna i granulome-trijski sastav kamenog agregata, plasti n o s t m a l t e r a ( g u s t i n a ) i p o s t u p a k nanoenja (raznim alatkama), proizvodi se vie tipova plastinih maltera. Prema nainu nanoenja postoje sledei osnovni tipovi:

- gletovani (zaglaeni) plastini malter, - prskani (oricani) plastini malter,

36

- strugani (zaribani) plastini malteri -imitacija travertina i

- valjani (rolovani) plastini malter.

Obraivanje - presvlaenje fasade gletovanim plastinim malterom

Prc nanoenja maltera, polivinil folijom zatitili stolariju, bravariju, limariju i mer-mer i oistiti prainu sa fasade molerskom etkom. Oiena povrina premazuje sa fabriki proizvedenim sredstvom za penetraciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom etkom. Ve posle 8 h na grundiranu povrinu moe se nanositi plastini malter najkasnije u roku od 24 h.

Plastini malter se pre nanoenja mora promeati bez razredivanja.

Plastini malter stavlja sc pomou lopatice ili vee pahle na metalnu gletaricu kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlai odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2 do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog agregata) i zagladuje vertikalnim pokretima gletarice (glethobla). Fasada sc obraduje od vrha fasade prema skeli. Poeljno je da na svakoj radnoj platformi skele radi po jedan radnik, da se ne bi primeivali nastavci. Neophodno jc da se u horizontalnom pravcu zavri povrina od ivice do ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u vertikalnom pravcu prekid rada neophodan, na fasadnoj povrini sc nalepi horizontalno lcpljiva traka, da se prilikom nastavljanja rada sledeeg dana nastavak ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom vremenu. Svc, jo nc stabilizovan malter, ne bi smeo u toku sledeih 12 asova da pokisne.

Prilikom rada na temperatur i iznad 25C, neophodno jc da se pri radu svee naneti malter zatiti odgovarajuim fasa-dnim zavesama od sunca.

SI. l.JJ Detalj nanoenja gfeiovanog plastinog maltera

Utroak plastinog maltera zavisi od veliine kamenog zrna (krupnoa), a veliina moe biti 1,2 i 2,5 mm.

Za obradu fasade gletovanim plastinim malterom potreban je sledei materijal:

- polivinil folija 0,30 kg/m2. - izolir-grund za penetraciju 0,20 kg/m" - plastini malter 3,5 - 4,50 kg/m ,^ - voda za pranje alata 0.200 l/m". Za osam sati jedan radnik moe uraditi

od 10 do 12,5 m .

Obrada malterisanih fasada prskanim (pricanim) plastinim malterom

Prskani plastini malter je meavina veziva, mineralnog agregata i pigmenata.

37

Kod fabriki mcsanog maltcra (gotov fabriki proizvod), vezivo moe biti sintetika s m o l a ili v o d e n a d i sperz i ja polivinilacetata. Ako se malter priprema na gradilitu vezivo jc mineralnog porekla ili na bazi silikata. Koje e sc vezivo upo-trebiti za pripremu maltera zavisi od proizvoaa.

Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za proizvodnju maltera su mineralno punilo (granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti postojani na svctlost.

Postupak nanoenja plastinog maltera prskanjem jc sledei:

P r e t h o d n o izvedene radove potpuno zatititi polivinil folijom, a fasadne povrine oistiti od neistoe i praine. Radi bolje prionl j ivost i m a l t e r a za podlogu, podloga se penetrie sredstvom za penetraciju i izolaciju (izolir-grund).

Plastini malter sc nanosi u dva sloja, ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomou jea ili pitolja i kompresora. Prskanje jeom izvodi se runim okretanjem "jea" u kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa odstojanja od 20 do 30 cm.

Prilikom prskanja kompresorom bitan jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro podeen pritisak. Pitolj za vreme rada mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm (ako proizvoa pitolja nije preporuio drugaije).

Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj se nanosi kad se prvi sloj prosuio - posle 24 h.

Plastini malter se prica pod istim vremenskim uslovima kao i gletovani plastini malter. Pre pricanja, malter dobro pro-meati - do potpune homogenizacije.

Za obradu fasada plastinim malterom potreban jc sledei materijal:

- polivinil folija 0,30 kg/m2 - sredstvo za penetraciju

(izolir-grund) 0,200 kg/m2

- gotov plastini malter (fabriki spravljen) 3,0 - 3,5 kg/m2 i

- voda za pranje i ienje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik kompletno

moe da uradi oko 20 m 2 .

Obrada novomalterisanih fasadnih povrina struganim (zaribanim) plastinim malterom - imitacija travertina

I strugani malter jc gotova fabrika mc-avina veziva (sintetika smola, vodena disperzija poliakrilata) kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je meavina kamenog zrna razliitih veliina, krupnoe od 2 do 3 mm. Kvalitet malterisane i isperdaene podloge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plastinih maltcra. Na isti nain sc t i te i prethodno izvedeni radovi.

Pre nanoenja maltcra, fasada sc premazuje sredstvom za penetraciju - molerskom etkom. Penetraciono sredstvo, fabriki proizvedeno, nanosi sc nerazredc-no ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 : 1 do 1 : 4, zavisno od proizvoaa (na ambalai proizvoa daje upulstvo za pripremu). Osam sati posle izvrene penetracije nanosi se malter. Malter se nanosi metalnom nerajuom gladilicom (glethoblom) - jedan sloj, debljine najveeg zrna agregata (3 mm). Plastini malter sc stavlja molerskom lopaticom ili veom pahlom na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.

Strugani plastini malter se razvlai odozdo na gore, ili horizontalno, moe i kruno, zavisno od toga kakve se are ele. Prilikom struganja odozdo prema gore, najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku ara - vertikalnih malih brazdica. Razvlaenjem i struganjem u horizontalnom pravcu

38

SI. 1.34 Tehnika nanoenja SOVganog (zaribonog) jila-Stinog maltera sa horizontalnim brazdama

SI. 1.35 Nanoenje struganogplastinog maltera sa krunim brazdama

postie sc ara sa horizontalnim brazdica-ma. Radi breg oticanja vode sa fasade (kod jakih kia) praktinije jc da su brazdi-ce vertikalne.

Krunim pokretanjem glethoble postiu se posebni efekti - krune brazdice razliitih duina i poluprenika (vidi sliku). Tokom rada glethoblu povremeno umakati u vodu, a malter promeati da nc bi dolo do

segregacije kamenog agregata. Nancti malter sc sui od 2 do 4 sata, zavisno od temperature vazduha, a potpuno ovra-va za 4 do 6 dana.

Moe se raditi na temperaturi od 5C do 30C, a optimalna temperatura je 25C, bez direktnog udara suneve svetlosti. Malter sc nc srne nanositi za vreme atmosferskih nepogoda (kia, grad, sneg).

Nakon upotrebe alat oprati vodom, a ambalau sa materijalom dobro zatvoriti. Materijal nije zapaljiv. Kod rada na temperaturi iznad 25C i pod direktnim udarom suneve svetlosti, neophodno je da se prilikom rada svee nancti malter zatiti odgovarajuim fasadnim zavesama.

Za obradu fasade slruganim plastinim malterom potreban jc sledei materijal:

- polivinil folija 0,300 kg/m", - sredstvo za penetraciju 0,200 kg/m2, - plastini malter 4,0 - 4,50 kg/m2, - voda za pranje alala i ienje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe uradili

od 10 do 12 m 2

Obrada novomalterisanih fasada valjanim (rolovanim) plastinim malterom

Plastini malter za valjanje je takode fabrika meavina veziva, kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Podloga na koju sc nanosi malter mora biti stabilna, vrsta, zdrava, suva i ravna, bez masnih mrlja i praine. Svee (nove) podloge izvedene od produnog i cementnog maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana (zavren proces vezivanja).

Kod ponovljenih nabavki materijala mogua su odstupanja u nijansama, a preporuuje sc da sc nabavi dovoljna koliina za celu fasadu. Takode sc preporuuje pojedine fasadne povrine obraivati materi-

39

jalom iz iste sarze (broj jc oznaen na ambalai). Fasadne povrine sc obraduju u dva radna postupka, i to penetracijom i nanoenjem zavrnog sloja. Penetracija se izvodi fabriki proizvedenim sredstvima za penetraciju, po uputslvu proizvoaa (ra-zmera razredivanja vodom). Ugradnja se vri molerskom etkom, prvi sloj (penetracija). Zavrni sloj plastinog maltera nanosi se metalnom nerdajuom glcthoblom (jedan sloj) a nakon toga povrina sc prede sunderastim valjkom ili valjkom od jagnjee koe. Najbolje je ako plastini matici nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi radnik posle njega razvlai valjkom.

Debljina valjanog plastinog maltera kree sc od 1,5 do 2 mm.

Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipanje materijala.

Izvaljani malter sui sc od 2 do 4 sata, a potpunu vrstou postie za 4 do 6 dana. Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste plastinih maltera (vreme, temperatura, ild.). Tokom rada materijal povremeno promeati, a prilikom prekida rada, alat, pribor i posude oprati vodom.

Za obradu fasade valjanim plastinim malterom potreban jc sledei materijal:

- polivinil folija za zaStitu 0,300 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,200 kg/m". - plastini malter 2 - 2,200 kg/m" i - voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe uraditi

oko 20 m . Kod svih vrsta plastinih maltera ista

knuto jc kakva mora biti povrina fasa-dnog zida na koju sc malter nanosi. No, i pored kvalitetne podloge, moe doi do neeljenih pojava, ljutcnja i klobuenja plastinog maltera. Zbog loe termike izolacije, difuzna pora iz unutranjosti zgrada na svom putu prema hladnim fasa-dnim zidovima prelazi zonu oroenja, gde sc kondenzuje (zimi sc moe smrznuti).

.V/. 1.36 Tehnika nanoenja plastinog maltera gletho Mom i vunenim valjkom valjani (rolovani) plastini

malter

SI. 1.37 Nanoenje plastinog maltera perj'oriranim sunderastim valjkom (gmblja struktura)

Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasa-dnim zidovima plastini malter, koji sc klo-

40

bui i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcn-zionisani i termiki izolovani da ovakvih kondenzacija ne dolazi.

M E R E N J E I N A I N O B R A U N A R A D O V A

2 Izvreni radovi se obraunavaju po 1 m

ili po komadu. Za radove koji sc obraunavaju po ko

madu sa naznaenim dimenzijama, odstupanje do 5 cm, od jedne mere'navedene u opisu ne uzima sc u obzir.

Za vea odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir; mera sc menja procentualno u odnosu na promenu odreene povrine.

Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepenita, dvorane i si.) i radovi u prostorijama viim od 4 m obraunavaju sc posebno. Takvi radovi treba da su u opisu posebno navedeni.

Nain uzimanja mere i obraunavanje

Bojenje krenim emulzionim i posnim bojama, kao i priprema povrina (gletovanje svim materijalima, struganje, pahlova-nje i si.) mere sc i obraunavaju na naine kako sledi:

Vodoravni plafoni - po m . Bone povrine podvlaka greda i povrine zidnih pojasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona, ako su obraeni u istoj tehnici.

Kosi plafoni, nodgledi stepeninih krakova i si. - po m prema stvarnoj povrini.

Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda ili gornjeg ruba podnoja do gornje granice zida.

Ako je podnoje sokla izraeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici

bojenja, visini zidne povrine iznad podnoja dodaje se 20% visine podnoja (sokle).

Ukoliko jc visina podnoja koje jc izvedeno od drugog materijala manja od 25 cm, ona se meri od poda do gornje granice zida.

Svodovi - po m . Za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla vodoravna povrina izmeu zidova, a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona svoda, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim to sc za obraun zidova uzima visina temena svoda.

Ispadi i udubljenja (palete, nie i slino) obraunavaju se posebno, iako su obraeni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.

Zidovi stepeninih i slinih prostorija mere se u celoj visini od najnieg nivoa poda do najvie granice plafona (zida) ako podnoje zida nije vie od 25 cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnoje obraeno od drugog materijala, visine vee od 25 cm, od ukupne visine zidova odbija se zbir visina podnoja, umanjen za 20%.

Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog maltera (sadre - strukture) obojeni bojom na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere se i obraunavaju u tri dela, ako nije u opisu drugaije dato i to:

- gipsanje glatke povrine (bez ukrasnih elemenata) - po m ;

- gipsanje plastike (tukature) sa glatko izvuenim i profilisanim vencima i pojasima po m 2, s tim to se izraunatoj povrini doda 50%;

- gipsanje plastike (tukature) sa profilisanim vencima i ukrasnom ornamentikom

2 . v . - po m , s tim sto se izraunatoj povrini doda 100%.

Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obraunava sc paualom, po komadu.

41

Pri bojenju opisanom u prethodnim tac-kama, ovori veliine do 3 m2 sa paletnama i bez nje odbijaju se od izmerene povrine.

Za vee otvore odbija sc razlika vea od 3 m 2 . Kao otvori smatraju se prozori, vrata, otvori za ugraene i neugraene ormane, pregrade (gde ima eo zida) i slino.

Pri bojenju disperzionim bojama, bojama sa rastvaraima i obradi plastinim mal-ter ima na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u unutranjosti zgrade meri sc i obraunava obraena povrina po m 2 . Pri tom sc otvori veliine do 1 m2 nc odbijaju. Za vee otvore odbija se razlika vea od 1 m 2 .

Ispadi i udubljcnja obraunavaju sc posebno, iako su obraeni u istoj tehnici kao zidovi i plafon.

Izmene normiranih vrednosti za molerske radove

Kada se radi u prostorijama sa visinom veom od 4 m, gde jc potrebna skela, utroak radnog vremena se poveava:

- za visine od 4 do 6 m - 10% - za visine od 6 do 8 m -15% - za visine preko 8 m - 20% i obraunavae na ukupnu povrinu pla

fona i zidova prostorije. Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi

u vie boja ili tonova, ako to nije u opisu posebno navedeno, utroak radnog vremena za svaki dalji ton se poveava za 10% i obraunava na ukupnu povrinu prostorije ili fasade.

42

ALATI, M A I N E I OSTALA P O M O N A SREDSTVA ZA I Z V O E N J E M O L E R S K I H RADOVA

44

45

KOMPRESORSKI APARAT SA RAZNIM PITOLJIMA ZA PRSKANJE

46

2

FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi se obavljaju na unutranjim mallerisanim zidovima, drvenim pod o v i m a , s t e p e n i c a m a , u n u t r a n j o j i spoljanjoj stolariji, rolctnama, bravariji, limariji, radijatorima, ccvima i ureajima centralnog grejanja.

U zavisnosti od vrste podloge koja se obraduje, farbarski radovi se izvode na:

a - malterisanim i betonskim povrinama,

b - stolariji i drugim podlogama od drvc-ta i drvenih prefabrikata,

c - drvenim podlogama i lamperijama od drveta,

d - radijatorima, ccvima i ureajima centralnog grejanja,

e - bravariji i f - limariji. Radovi se mogu izvoditi: a - osnovnim premazima fabrike proi

zvodnje (bezuljna sredstva) b - uljanim bojama, c - specijalnim disperzivnim bojama, d - sintetikim bojama, e - uljanim sintetikim, nitro-lakovima,

v i c k o m p o n c n l n i m i b i tumenskim la-kovima.

U pogledu otpornosti fabriki radovi moraju biti izvedeni tako da su ofarbane povrine otporne na:

a - pranje, b - svctlost (postojanost na svctlost), c - temperaturu.

d - razna hemijska i slabije mehanike uticaje,

e - atmosferske uticaje (kia, sneg, mraz itd.).

MATERIJALI ZA FARBARSKE RADOVE

Materijali koji sc koriste za farbarske radove moraju odgovarati zahtevima JUS--a. Materijali sc mogu primenjivali samo na onim povrinama za koje su prema svojim fiziko-mehanikim i hemijskim osobinama namenjeni.

Prema svojoj nameni i reosledu izvoenja materijali za farbarske radove dele sc na:

1 - materijale za osnovne premaze, 2 - materijale za kitovanje i presvlaenje, 3 - materijale za farbanje, 4 - materijale za lakiranje (lakovi i lak-

boje) i 5 - sredstva za skidanje starih premaza.

M A T E R I J A L I Z A O S N O V N E P R E M A Z E D R V E T A , M A L T E R A I L E S O N I T A

Firnajz od lanenog ulja

Firnajz od lanenog ulja slui za natapanje (impregniranje) podloge spoljanjc i

unutranje stolarije, podova od drveta, lamperija i ostalih elemenata izraenih od drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja za masne premaze. Kao sredstvo za natapanje (impregniranje) podloge, firnajzu od lanenog ulja moe se, po potrebi, dodati odreena koliina uljanog razredivaa ili terpentinskog ulja.

Firnajz mora biti fabriki proizveden od lanenog ulja i ne srne sadrati primese mineralnih ulja.

Bezuljna sredstva za osnovne premaze

Bezuljna sredstva za osnovne premaze su specijalni fabriki proizvodi, koji sc pri-menjuju po uputstvu proizvoaa. Ova se sredstva mogu primenjivati ako to doputa podloga i predmet koji sc obraduje, kao i dalji radovi materijalima koje proizvoa preporuuje za kompletan sistem obrade (farbanja).

Osnovni premazi za drvo

Osnovni premazi za drvo imaju fungici-dno, insekticidno i protivpoarno dejstvo, spreavaju stvaranje plesni, moraju biti specijalno fabriki proizvedeni i ne smeju tetno delovati na sledei premaz (sloj).

M A T E R I J A L I Z A O S N O V N E P R E M A Z E M E T A L A

Osim toga to slue za zatitu metala od korozije (rdc), osnovni premazi moraju stvarati vrstu i elastinu podlogu. Oni moraju dobro prianjati na podlogu i osiguravati trajnu osnovu pokrivnom premazu.

Osnovne boje s antikorozivnim pigmentima standardne fabrike proizvodnje za odreene podloge i premazne sisteme pri-

menjuju sc prema uputstvu proizvoaa koje sc nalazi na ambalai ili prospektu. Za osnovne premaze metala primenjuju se olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda i olovni-silikatni hromat.

Olovni minijum po s t a n d a r d u J U S H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnaj-zom od lanenog ulja ili drugim odgovarajuim vezivom fabrike proizvodnje.

I cinkov hromat po s tandardu J U S H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnaj-zom od lanenog ulja ili drugim odgovarajuim vezivom fabrike proizvodnje.

Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sintetikim vezivima.

M A T E R I J A L I ZA K I T O V A N J E I P R E S V L A E N J E

Materijali za kitovanje i presvlaenje mogu sc nanositi samo na podlogu imprc-gnisanu na odgovarajui nain. U zavisnosti od vrste impregnacionog sredstva i materijala za bojenje, kitovanjc i presvlaenje moe sc izvoditi uljanim kitom i disperzivnim kitom.

Uljani kit za podloge od drveta, lesonita, metala i maltcra sastoji sc od punila pigmenata, veziva i razredivaa. Uljani kit mora biti standardne fabrike proizvodnje. On mora stvarati vrstu prevlaku koja ispunjava sva uubljcnja i pukotine podloge, a mora osigurati dobar osnov za pokrivne premaze.

Emulzioni kit, kao podloga zidnih povrina od maltcra, lesonita i betona, sastoji se od punila pigmenata emulzionog veziva i razredivaa. Punila, pigmenti i uljana emulzija za kit moraju odgovarati standardnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.

Emulzioni kit mora dati vrstu (podlogu) pre