URBANA REKONSTRUKCIJA U PROCESU TRANZICIJE POSMATRANA NA PRIMERU URBANOG FRAGMENTA U NOVOM SADU Vanja Vukadinovi JP Urbanizam Zavod za urbanizam Novi Sad

ABSTRAKT Zbog potrebe da se promene, poboljaju i prilagode dinaminim i stalno promenjivim procesima savremenog drutva, kao i zbog znaaja koji imaju za grad u celini, pojedini delovi grada doivljavaju proces rekonstrukcije, odnosno urbane obnove. Tranzicija, koja je poetkom 90-tih godina prolog veka zapoela u naoj zemlji, podrazumevala je razvoj trine privrede, privatnog sektora, demokratije i u znaajnoj meri uticao na proces urbane rekonstrukcije i transformacije grada Novog Sada ije posledice se danas mogu osetiti. Prostor izmeu ulica Strailovske, Radnike, Keja rtava racije i Bulevara cara Lazara, biva industrijska zona u neposrednoj blizini starog gradskog jezgra sa jedne strane i univerzitetskog kampa sa druge, je urbani fragment grada Novog Sada na kojem se u ovom radu posmatra urbana obnova u procesu tranzicije. Osnovna pitanja, koja se u ovom radu postavljaju su: kako se odvijala urbana rekonstrukcija u uslovima tranzicije, da li se u tom periodu odvijala "komercijalizacija grada", koliko tranzicija sa svojim principima moe dovesti do novog kvaliteta u urbanoj organizaciji, kakav je uticaj na graenu sredinu , da li je dolo do urbane razgradnje ili poboljanja kao u nekim istonoevropskim gradovima. Istraivanje urbane obnove koja se u Novom Sadu odvija u procesu tranzicije treba da pokae kako se menjala urbana struktura, koji su osnovni razlozi i uticaji, kakav je kvalitet nove graene sredine , kakav je odnos sa postojeom graenom sredinom i na kraju kakve su posledice takvog naina razmiljanja. Cilj

istraivanja je da se doprinese razumevanju procesa nastajanja urbanog prostora u procesu tranzicije ali i da se prui osnova na koju e se nadovezati drugi sadraji i teme ABSTRACT Some urban parts have undergone a process of reconstruction, i.e. urban renewal thanks to the need for change, improvement and adjustment to dynamic and changeable process of the contemporary society and their significance for the city as a whole. The transition from the beginning of the 90s of the last century implied a development of market economy, private sector, democracy and had a considerable impact on urban reconstruction process and transformation of the city of Novi Sad, with aftereffect to the present. The area encompassed by the streets Strailovska, Radnika, Kej rtava racije and Bulevara cara Lazara, once one the industrial zone in the close proximity of the old urban core on the side and university campus on the oder side, is the urban fragment of Novi Sad whose urban renewal in the transition process has been studied. The leading questions set in this paper are: what was the course of urban recostruction in the transition circumstances, whether urban commercialization took place in that period, to what extent may the transition with its principles bring a new quality of urban organization, the impact on built-up enwironment, whether urban disintegration occurred, or improvement, like in some East-European cities. A research on the ongoing urban renewal in Novi Sad in the transition process is to show how the urban structure changed, main reasons and influences, the quality of newly built environment, the relation with the existing built up environment and, finally, the consequences of such an approach. The study is aimed at helping towards a better understanding of the origin of urban space in the transition circumstances, but also a basis for other contens and topics.

UVOD Grad, kao najkompleksnija tvorevina civilizacije, nastaje i razvija se na neoekivan i nepredvidljiv nain. Svaki grad, svaka graena sredina se doivljava na svoj nain, kompleksno, slojevito i razliito u vremenu. Kada razmiljamo o gradu, ne raunajui svakodnevne teme, najee razmiljamo o njegovoj prostornoj formi (urbana forma, forma urbis) i strukturi u nekom vremenu ili promeni strukture tokom nekog vremenskog perioda. Zbog potrebe da se promene, poboljaju i prilagode dinaminim i stalno promenljivim procesima savremenog drutva, kao i zbog znaaja koji imaju za grad u celini, pojedini delovi grada doivljavaju proces rekonstrukcije, odnosno urbane obnove.

Novi Sad se formirao i razvijao na bazi planski kontrolisanih inicijativa koje su bile paljivo studirane, planirane, pripremane i realizovane i pratile ekonomske i drutvene procese koji su se odvijali. Ideologija planiranja je inila jednu od okosnica drutva u komunistikom /socijalistikom periodu. Opti interes je bio polazna osnova za izmenu postojeih i uspostavljanju novih odnosa na zemljitu. Nije postojala trina alokacija resursa. Tranzicija koja je poetkom 90-tih godina prolog veka zapoela u naoj zemlji podrazumevala je razvoj trine privrede, privatnog sektora, demokratije i u znaajnoj meri uticao na proces urbane rekonstrukcije i transformacije grada Novog Sada ije posledice se danas mogu osetiti. Osnovna pitanja, koja se u ovom radu postavljaju, su: kako se odvijala urbana rekonstrukcija u uslovima tranzicije, da li se u tom periodu odvijala "komercijalizacija grada", koliko tranzicija sa svojim principima moe dovesti do novog kvaliteta u urbanoj organizaciji, kakav je uticaj na graenu sredinu , da li je dolo do urbane razgradnje ili poboljanja kao u nekim istonoevropskim gradovima. Istraivanje urbane obnove koja se u Novom Sadu odvija u procesu tranzicije treba da pokae kako se menjala urbana struktura, koji su osnovni razlozi i uticaji, kakav je kvalitet nove graene sredine , kakav je odnos sa postojeom graenom sredinom i na kraju kakve su posledice takvog naina razmiljanja. Novi Sad svojim poloajem, razvojem, socijalnim i ekonomskim prilikama u kojima je nastao, kao i prilikama iji je uzrok, predstavlja primer vredan razmatranja i ovakvog pristupa. Nain i pristup obradi teme se sastoji u definisanju osnovnih pojmova i kljunih rei, istraivanju fizike strukture grada, njegovog urbanog razvoja, posebno u poslednjih 15 godina, odabiranje adekvatnog urbanog prostora u Novom Sadu kao primer za odabranu temu, analizi dostupne literature i planova, poreenje sa drugim primerima. Cilj istraivanja je da se doprinese razumevanju procesa nastajanja urbanog prostora u procesu tranzicije ali i da se prui osnova na koju e se nadovezati drugi sadraji i teme.

URBANA REKONSTRUKCIJA I TRANZICIJA DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA Urbana rekonstrukcija Rekonstrukcija grada nema samo fiziko-tehniku ve i veoma ozbiljnu ekonomsku, socijalnu i kulturnu dimenziju, pomaui gradu da uspostavi (obnovi) i razvije svoj kulturni i ekonomski identitet. Aktuelnost rekonstrukcije (prostorne, urbane, arhitektonske) danas dobija razmere planetarne akcije, a njen znaaj danas poprima globalne razmere. Rekonstrukcija, reurbanizacija, urbana reciklaa, obnova urbaniteta, restauracija, urbana sanacija, oivljavanje gradskih centara, urbana obnova, rekomponovanje grada, urbana transformacija itd. su samo neki

od pojmova koji su u opticaju disciplina i nauka koji se bave ureenjem prostora. Revitalizacija, regeneracija i renesansa su ire i ue verzije starog termina rekonstrukcija, koji kod nas ipak, i dalje, podrazumeva sve ove navedene. Revita od latinske rei ponovni ivot, oznaava ue, ponovno vraanje ivota u stare zaputene delove. Regeneracija, ire, se sve ee upotrebljava kao globalni naziv za ponovni razvoj dela grada i gradova. To je anglosaksonska varijanta istog znaenja, a kod nas sve rairenija. Renesansa grada, najnoviji britanski terminoloki izum, hrabro uvodi svima nama dobro poznatu re simbol za najlepi procvat u istoriji umetnosti i arhitekture. Upotrebiti je sada, na prelasku veka, oznaava da se sa gradom zbiva neto znaajno! Sve verzije rei urbana obnova imaju za cilj isto oivljavanje grada sa velikim G. (Vanita-Lazarevi,str 11). Obnova gradova nije samo sanacija ve je mnogo vie afirmacija, rekonstrukcija i transformacija izgraenih podruja. Stalnost i promena, konstantno i promenljivo, trenutak i trajanje veni su pratioci oveka u njegovom odnosu prema prirodi i prostoru, u njegovom nastojanju da ih prilagodi i kultivie svojim razvojnim potrebama. Prostor je u stalnom procesu "neprekidnog stvaranja i ponitavanja, graenja i razgraivanja, prilagoavanja prirode i okruenja konstantnom razvoju i unapreenju potreba jedinke i zajednice" (Arsi, Forum br. 47, str. 4). Slobodan Jovanovi smatra da urbana rekonstrukcija nije samo ponovo fokusirana potreba i posledica ivotnih nunosti u istorijskom razvoju grada, nije samo teorijska formula za neko novo ili tekue prevazilaenje nagomilanih demografskih, socijalnih, ekolokih tehno-tehnolokih i ekonomsko-razvojnih problema i protivurenosti brojnih i ukrtenih interesa stanovnika grada, regije, zemlje i sveta najmanje i ne samo jedno pitanje tehnike urbanizma i urbanih standarda. Urbana rekonstrukcija je deo permanentnih promena grada, konceptualna podloga njegovog opstanka i budunosti (Jovanovi, Dans br.43, str.3). Tranzicija Naa zemlja od poetka 90-tih godina XX veka pa do danas prolazi kroz razdoblje novih odnosa snaga, politikih promena sa posledicama u urbanizmu i arhitekturi. Tranzicija (tj. "prelaz", "prelazno stanje", "prelazni period") podrazumeva istovremeni razvoj trine privrede, privatnog sektora i demokratije, u uslovima tekog istorijskog naslea prethodnih preteno autoritarnih drutava, u kojima je dominirala drutvena/dravna svojina, gde su trine institucije i mehanizmi bili nerazvijeni i za koje je bio karakteristian ideoloki i politiki monopol jedne ideje odnosno jedne partije (Vujoevi, 2003,Str 8). Drugim reima, tranzicija je viedimenzionalan proces koji u politikom smislu znai prelaz u demokratsko drutvo, a u ekonomskim terminima uspostavu slobodnog trita. Uz ekonomske interese i slobodnu trinu trku tranzicija podrazumeva i promenu zakona u razliitim oblastima.

Osnovni ciljevi tranzicije su uspostavljanje demokratskog poretka i graanskog drutva, uvoenje trine ekonomije, definisanje trita, integracija u svetske politiko- ekonomske tokove. O tranziciji u Srbiji nije lako pisati pre svega zato to statistika nije uopte reformisana, Tako da su izjave koje se neprestano daju o tome koliko je brza srpska tranzicija u poreenju sa onom u srednjoj Evropi ili u drugim balkanskim zemljama veoma nepouzdane. Tome doprinosi i nedostatak ozbiljnih analiza pojedinih elemenata dosadanje tranzicije u Srbiji, recimo kada je re o privatizaciji, o reformi bankarstva, o efektima liberalizacije trgovine, o reformi javnog sektora i praktino svega ostalog. (Gligorov, Gde gresi Srbija)

UTICAJ TRANZICIJE NA PROCES URBANE REKONSTRUKCIJE U NOVOM SADU Obnova grada je kontinuiran proces. Za grad nikada ne moemo rei da je u celosti dovreno delo. I istorijski zatieni delovi grada i graevine menjaju svoju funkcionalnu sadrajnost kao to se menjaju i uvjeti korienja spoljanjih i unutranjih prostora. Ove promene su posledica optih i sve brih promena naina ivota koji menjaju uslove prostorne organizacije i fiziku strukturu gradova. Razvoj ovekovih potreba i razvoj nauke i tehnologije, dva su najbitnija razloga zbog ega se gradovi nalaze u stanju stalne, permanentne rekonstrukcije tihe ili burne. Rekonstrukcija je , dakle, sudbina grada i nje mora biti. Pitanje je kakva treba da bude, kako treba da se prema njoj odnosimo. Urbano oblikovanje Novog Sada je meu urbanistima budilo mnoge interese, kako zbog svog kontinuiteta generalnog urbanistikog planiranja, tako i zbog sloenih urbanistikih zahvata (premetanje industrijskih kompleksa van grada, oslobaanje obala Dunava, izgradnja novih stambenih zona, ouvanje starih i uspeno uklapanje novih delova grada u stari ambijent). Nije nepoznato da je Novi Sad, na podruju bive Jugoslavije, vaio kao grad-obrazac skladnog prostornog razvoja. Meutim, u snanim tranzicijskim talasima koji su se prevalili preko prostora Srbije, i Novi Sad je proivljavao i jo uvek proivljava mnoge uticaje koji naruavaju njegovo drutveno i materijalno bie.

Broj izgraenih stanova u Novom Sadu od 1945-2005

U zemljama tranzicije, urbanih procesa uslovljenih promenom vlasnitva nad zemljitem, nad stanovima i zgradama promenjeni urbanizam zapoeo je primerima novih poduhvata rekonstrukcije, recimo saobraajnih terminala u centru Ljubljane, aktiviranje priobalja Dunava u Budimpeti itdU gradovima uruenog urbaniteta ex-YU, rekonstrukcija gradova se svodi na uspostavljanje preduslova za normalno funkcionisanje civilnog drutva i reenje osnovnih higijenskih pretpostavki, hitnost obnove zaputene infrastrukture uz pomo donacija za ekologiju, energiju, upravljanje otpadom i formiranje deponija, za saobraaj i to vidove javnog (autobusi i laki metro) kao i rekonstrukciju ulica za poboljanje individualnog, uz sve ostale aspekte odrivosti i obnove posrnulih gradskih ekonomija (Prodanovi, Dans br.43 str.15) . U Novom Sadu urbana obnova u procesu tranzicije ima drugaiju dimenziju. Promenom drutvenog i ekonomskog sistema itave gradske etvrti transformiu svoju fiziku strukturu, menjaju namenu iz porodinog u vieporodino stanovanje, iz industrijskog kompleksa u novi gradski centar, vieporodino stanovanje i parkovsku povrinu istovremeno sa velikim uticajem na funkcionisanje grada u celini(slika 1).

Slika 1.

Ali gradove ne moemo razumeti kao prvenstveno fizike strukture. "Grad je, pre svega, najsloeniji drutveni fenomen" (Pui, str 87). S obzirom na to da mnogi urbani procesi, koji se u Novom Sadu odvijaju u uslovima koji se oznaavaju kao "tranzicija", nemaju jo dovoljno jasnu drutvenu niti profesionalnu dimenziju , moemo zakljuiti da je i drutveni razvoj u tim uslovima nedovoljno promiljen. Statistika analiza izdatih saglasnosti na idejne projekte u Novom Sadu po kvartalima od 2002. do 2006. godine

37

199

18

83

3931 26

10

106

32

5643

73

204

45 51 50

29

175

28 24

0 0

52

0

50

100

150

200

250

I

(01.01.2002.-

31.03.002.)

II

(01.04.2002.- 30.06.002.)

III

(01.07.2002.- 30.09.002.)

IV

(01.10.2002.-

31.12.002.)

2002.

I

(01.01.2003.-

31.03.003.)

II

(01.04.2003.- 30.06.003.)

III

(01.07.2003.- 30.09.003.)

IV

(01.10.2003.-

31.12.003.)

2003.

I

(01.01.2004.-

31.03.004.)

II

(01.04.2004.- 30.06.004.)

III

(01.07.2004.- 30.09.004.)

IV

(01.10.2004.-

31.12.004.)

2004.

I

(01.01.2005.-

31.03.005.)

II

(01.04.2005.- 30.06.005.)

III

(01.07.2005.- 30.09.005.)

IV

(01.10.2005.-

31.12.005.)

2005.

I

(01.01.2006.-

31.03.006.)

II

(01.04.2006.- 30.06.006.)

III

(01.07.2006.- 30.09.006.)

IV

(01.10.2006.-

31.12.006.)

2006.

U Novom Sadu urbana rekonstrukcija se posmatra kao proces promene namene ili intenziteta korienja graevinskog zemljita. Ovaj proces ima za cilj sanaciju nezdravih etvrti, racionalno korienje teritorije i komunalne opreme, poveanje gustine, regulisanje namene zona, obogaenje ponude i ouvanje kulturno-istorijskog naslea. Smatra se da brza i efikasna urbana rekonstrukcija omoguava privredno prestrukturisanje grada, njegovo prilagoavanje uslovima i promenama na tritu i utie na rast blagostanja. Ovim procesom zaustavlja se irenje grada, obuzdavaju se predgraa koja okupiraju zelene povrine u okruenju i ograniene resurse, stvaraju se utede pri razvoju infrastrukturne mree, u centralnim zonama nestaje neiskoriteno zemljite i uva se batina od propadanja. Analiza urbane rekonstrukcije posmatranog fragmenta grada Novog Sada treba da ukae na uspenost ili neuspenost ovog procesa, odnosno na uspenost ili neuspenost ostvarivanja gore navedenih ciljeva.

URBANA REKONSTRUKCIJA POSMATRANOG FRAGMENTA GRADA NOVOG SADA U USLOVIMA TRANZICIJE Prostor izmeu ulica Strailovske, Radnike, Keja rtava racije i Bulevara cara Lazara je urbani fragment grada Novog Sada na kojem se u ovom radu posmatra urbana rekonstrukcija u procesu tranzicije. Urbana obnova posmatranog fragmenta je proces koji jo uvek traje i ima uticaj na gradsku zajednicu tako to deluje na ekonomske tokove i urbanu produktivnost, privlaenje kapitala i nove investicije. Ovaj prostor je u genezi razvoja Novog Sada imao znaajnu ulogu. U blizini se nalazila prva eleznika pruga koja je grad povezivala sa Budimpetom i Zemunom. Od kraja 19.veka do sredine 60-tih godina 20. veka u ovom kompleksu bila su locirana neka od najznaajnijih industrijskih preduzea "ALBUS", "DANUBIUS", "IDOL". Slika 2. Slika 3.

Geodetska podloga sa naznaenim Fotografija industrijskih objekata koji su industrijskim objektima se nalazili na posmatranom prostoru

Preseljenjem pruge posle izgradnje novog eleznikog vora i preseljenjem industrije iz ovog dela grada, ovaj prostor se Generalnim urbanistikim planom grada Novog Sada do 2000 godine namenjuje za zelenu parkovsku povrinu. Pored te osnovne namene jedan deo se planirao za lociranje hotela visoke kategorije pod radnim nazivom "Dunav". Slika 4.

Detaljni urbanistiki plan blokova izmeu ulica Radnike, Strailovske i Bulevara cara Lazara koji je usvojen 1989. godine Znaaj ovog prostora se ogleda u injenici da su Dunav i Petrovaradin Bulevarom cara Lazara povezani sa stambenim naseljom na Telepu, stambenom zonom na Limanu i univerzitetskim centrom, a Radnikom ulicom sa SPENS-om. Drugim reima, atraktivnost i urbana vrednost ovog prostora je u njenom poloaju u prostornoj mapi grada. Delovi grada koji ga neposredno okruuju su: centar grada i izgraeni stambeni blokovi sa severne strane, Univerzitetski centar sa june, Dunav i Petrovaradinska tvrava sa istone a SPENS sa zapadne strane. Generalnim planom grada Novog Sada do 2021. godine pojas uz Bulevar cara Lazara se predvia za zelenu povrinu a prostor uz Radniku ulicu za centralne funkcije. Koncept prostorne organizacije zasniva se na elementima definisanim generalnim planom (slika 3). Urbana rekonstrukcija ovog prostora je u svim planskim reenjima podrazumevala promenu namene i promenu intenziteta korienja graevinskog zemljita a mogunost promene namene postojeeg

graevinskog fonda, odnosno industrijskih objekata i njihova rekonstrukcija u skladu sa savremenim uslovima i potrebama nije bila u opticaju. Od znaaja za zatitu su proglaena samo dva objekta sa fabrikim dimnjakom kao seanje na razvoj industrije u Novom Sadu (slike 5 i 6). Namena objekata je promenjena i prilagoena sadanjim potrebama a jedna od njih je upravo odraz tranzicijskih promena u naoj zemlji, odnosno uvoenja viestranaja, jer se jedan od sauvanih objekata koristi kao sedite Srpskog pokreta obnove. Slika 5. Slika 6.

Objekat u ulici Radnikoj Objekat u ulici Radnikoj koji se (privremeno Radniki univerzitet) koristi kao sedite stranke SPO Pod pojmom tranzicija se podrazumeva proces transformacije, prestrukturisanja i prelaska postojeeg politikog i ekonomskog sistema u drugi oblik, najee po uzoru na trino orjentisane ekonomije zapadnih demokratija. Pod pojmom urbana rekonstrukcija se, uopteno reeno, podrazumeva transformacija izgraenih podruja. Zbog prolaska kroz fazu tranzicije koja utie i na urbane procese, vaei plan za ovaj prostor doiveo je preispitivanja i prilagoavanja. Zbog injenice da su ta prilagoavanja prethodnih 10 godina raena po potrebi odnosno za pojedine delove posmatranog prostora (slike 7 i 8 ), posledice su vidljive i u funkcionalnom i morfolokom smislu. To se posebno primetilo prilikom izrade novog plana i pokuaja da se doe do reenja, koji e poboljati i unaprediti posmatrani fragmet Novog Sada, jer odreivanje ravni transformacije odnosno kategorije izmenljivosti nekog prostora i transformisanih oblika uvek kree od zateene situacije kao polazita i njenih elemenata.

Slika 7.

Na slici je naznaen deo prostora za koji se radila izmena plana 2001.godine - umesto planirane javne garae urbanistikim projektom se predvia stambeni objekat Slika 8.

Na slici je naznaen deo prostora za koji se radila izmena plana u odnosu na usvojeno reenje namena je ostala ista osim to se uz stambene predvia poslovni objekat , ali se menja i oblik fizike strukture.

Rekonstrukcija bloka oko ulica Radnike, Strailovske, Keja rtava racije i Bulevara cara Lazara pokazuje da je pojam urbane rekonstrukcije usko povezan sa ekonomskom i socijalnom kategorijom. Akcija ovog tipa podrazumeva angaman velikih sredstava za potrebe pripreme i projektovanja , te kasnije i izvoenje radova u praksi. Rekonstrukcija grada je pre svega deo stvarne urbanistike politike grada. To podrazumeva da je za obnovu pored svih trokova koje snosi sam proces izrade plana, neophodno pribaviti zemljite, to se u razvijenim zemljama obavlja na tritu npr. putem prava pree kupovine, razmene zemljita, davanjem na privremeno korienje ili ree eksproprijacijom i nacionalizacijom. Ulaskom u proces "tranzicije" i promenom vlasnitva nad zemljitem, nad stanovima i zgradama uslovi planiranja i sprovoenje urbane obnove ovog prostora postaju drugaiji u odnosu na prethodni period. U periodu intenzivne tranzicije koju je tokom 90-tih godina prolog veka preivljavala i naa zemlja, pojavio se tzv "trini urbanizam". Promenom trinih uslova, ukljuenjem razliitih investitora, poinje proces urbane obnove posmatranog prostora. Na parcelama gde su bili izgraeni industrijski objekti ili individualni stambeni objekti grade se stambene zgrade, koji su uglavnom u vlasnitvu investitora koji mogu biti pojedinci ili koorporacije. Analiza postojeeg stanja pokazuje da je zapoeta rekonstrukcija proces koji je pokuao da uz potovanje postojee urbane matrice, prenamenom i oblikovanjem oformi savremeni upotrebni prostor. S obzirom na to da taj proces nije izvren do kraja konaan sud o uspenosti u smislu unapreenja urbane strukture nije mogue dati. Ali neosporno je to da je rekonstrukcija dovela do podizanja nivoa atraktivnosti prostora za budue projekte, stepena komunikativnosti, upotrebne vrednosti i naravno, ekonomske isplativosti. Lokaciona i funkcionalna atraktivnost posmatranog prostora sa gravitirajuim okruenjem daje mu izuzetne mogunosti za ulaganje kapitala u poslovni i stambeni prostor i odgovarajue delatnosti. To se ogleda u ceni m2 stambene zgrade u izgradnji, koja se kree do 1200 u ovom delu Novog Sada dok se u drugim delovima, ne raunajui gradsko jezgro, cena kree u proseku od 700-950.1 Otvoreni blokovi su se pokazali kao neracionalni i neovekomerni i apsolutni primat u stambenoj izgradnji na ovom prostoru uzeli su zatvoreni i poluzatvoreni blokovi, po formi slini onima u tradicionalnom gradu. Dimenzije su usaglaene sa savremenim standardima kvalitetnog ivljenja i prilagoene uobiajenim dimenzijama matrice grada (slika 9). Unutranji prostor stambenih objekata se, naalost, ne ureuje kao ozelenjeno, intimno dvorite stanara, sa prostorom za odmor ili igru dece. Oni se prvenstveno koriste za zadovoljavanje potreba za mirujuim

1 Podaci dobijeni od Agencije za promet nekretninama Dominus, Novi Sad

saobraajem. Taj problem je evidentan i na drugim prostorima u Novom Sadu koji su u procesu urbane rekonstrukcije i on je posledica "atomatizovanog urbanizma". U Novom Sadu se taj problem poeo donekle reavati izgradnjom javnih garaa uz poteze novih gradskih centara a planom detaljne regulacije za posmatrani prostor planira se da se deo javnog graevinskog zemljita predvidi za parking koji e zadovoljiti potrebe buduih stanara ali i zaposlenih u planiranim poslovnim objektima. Slika 9

Predlog Nacrta plana detaljne regulacije Uobiajeno je da najveu vrednost karakterie gradsko zemljite namenjeno izgradnji poslovnog prostora. Blok oko ulica Radnike, Strailovske, Keja rtava racije i Bulevara cara Lazara predstavlja prostor koji danas pokuava da se saobrazi zahtevima trine ekonomije i nove drutvene prakse. Potez uz ulicu Radniku prema Generalnom planu Novog Sada do 2021. godine predvien je za gradski centar to podrazumeva izgradnju i poslovnog prostora uz sam potez bilo da se radi o prizemljima stambenih objekata, promeni namene postojeih objekata ili izgradnjom poslovnih objekata. Prilagoavanje trinoj ekonomiji se ogleda i u injenici da se graevinsko zemljite, na kojem je prethodnim planom planirana izgradnja hotela visoke kategorije, Predlog Nacrta plana detaljne regulacije, predvia za izgradnju poslovnog centra. Naime, izgradnja hotela kao to su Hayatt regency, Hilton, Four seasons, Marriot u sadanjim trinim uslovima i potrebama grada Novog Sada nije isplativa posebno ako se uzme u obzir i to da je rekonstrukcijom hotela "Park" Novi Sad dobio hotel sa pet zvezdica , koji zajedno sa ostalim hotelima, postojeim i planiranim, zadovoljava potrebne, sadanje i

budue, kapacitete grada. Vredno i atraktivno graevinsko zemljite zbog ekonomski neisplativog poduhvata izgradnje u skladu sa planiranim reenjem i dalje ostaje zaputeno i naputeno (slika 10 i 11). Slika 10 Slika 11

1965. godina 2006. godina Trina ekonomija i nova drutvena praksa podrazumevaju drugaiji pristup planiranju u kojem opti interesi nisu polazna osnova za izmenu postojeih i uspostavljanju novih odnosa na zemljitu . "Trite postaje bitan mehanizam alokacije resursa i raspodele blagostanja"(Begovi, 1995, str.2). U predlogu nacrta plana detaljne regulacije posmatranog fragmenta Novog Sada deo prostora, koji je ranijim planom bio nemenjen za hotel i koji danas ima sve vie interesanata koji imaju zahteve za drugom namenom, predvia se za izgradnju poslovnog centra u okviru kojeg moe da se nalazi i hotel koji bi svojim sadrajima (restoranom, kongresnom salom, poslastiarnicom, lokalima i sl.) doprineo razvoju i atraktivnosti poslovnog centra. Predlae se raspisivanje urbanistiko-arhitektonskog konkursa gde se od uesnika oekuje da daju svoje vienje ove za grad znaajne lokacije, imajui u vidu njenu vrednost u prostornoj mapi grada Novog Sada, kao i sagledivost sa prostora Petrovaradinske tvrave. Poslovni centar moe biti kompaktne strukture ili formiran iz nekoliko razliitih struktura koji bi svojim oblikovanjem, funkcijom i dijalogom inili celinu (slika 12, 13, 14, 15). Osnovnu ideju, koncept, prostornu organizaciju prostora, distribuciju sadraja, repere, vizure i odnos otvorenih i zatvorenih prostora uesnici e morati definisati u skladu sa datim urbanistikim parametrima, svojim profesionalnim vienjem i potrebama investitora.

Slika 12 Slika 13

Slika 14 Slika 15

Analiza potencijala prostora koji je u predlogu Nacrta plana detaljne regulacije predvien za dalju razradu arhitektonskourbanistiki konkurs. Kvalitet graene sredine posmatranog prostora je teko definisati s obzirom na to da proces rekonstrukcije nije zavren. Neosporno je da se tei fizikoj obnovi prostori, modernizaciji i koordinaciji mirujueg saobraaja, ureenju javnih povrina, rekonstrukciji mree infrastrukture. Analiza urbane rekonstrukcije u procesu tranzicije posmatranog prostora pokazuje da poboljanje stanja nije samo fizika kategorija. Problemu se mora pristupiti kao ekonomskoj kategoriji koja podrazumeva racionalnu upotrebu graevinskog zemljita, infrastrukture, graevinskog fonda kao i povezivanju ekonomskih mogunosti i potreba grada. Stepen atraktivnosti i reprezentativnosti utiu na privlanu mo za razliite grupe korisnika. Veliki uticaj vre zahtevi trita, razliiti interesi, mehanizam ponude i potranje. Naredno vreme e pokazati kako e sve to uticati na graenu sredinu i da li e svi oni koji su od uticaja na urbanu obnovu na adekvatan nain odgovoriti.

ZAKLJUAK Obnova i rekonstrukcija grada u procesu tranzicije se odvijala i odvija u izuzetno tekim ekonomskim i politikim uslovima. Period tranzicije u kome se nalazimo, odlikuje se promenama sistema vrednosti u domenu sociolokih, politikih, ideolokih, ekonomskih, etnikih, nacionalnih, kulturolokih i religijskih aspekata. Dolazi do promene etikih i moralnih normi i standarda. Regeneracija gradova na naem tlu, koja ne podrazumeva samo fiziku obnovu gradova ve i promenu stavova i ponaanje samih graana (Bazik, Forum, br.48, str.22). Promene su neminovno izazvale i promene shvatanje grada, njegove uloge, strukture, duha i karaktera. Istovremeno dolo je do promene skale vrednosti, gde su ekonomska logika i graanske vrednosti, potiskivane decenijama, ponovo poele da dobijaju na znaaju sa vidljivim fektima na planiranje i ureenje grada, gde urbana obnova treba da stekne kulturni , drutveni i ekonomski prioritet (Stojkov, Forum br. 47, str. 5). Rekonstrukcija gradova nije samo fiziki akt ve kompleksan pojam koji ima svoju ekonomsku, socijalnu (kulturnu) i fiziko-ekoloku dimenziju. Rekonstrukcija grada je pre svega deo stvarne urbanistike politike grada. Urbanizam mora biti zasnovan na dve konstante da maksimalno potuje prava graanina pod uslovom da taj graanin potuje ista takva prava drugih, i da bude opti interes. Urbana obnova u Novom Sadu pokazuje da je sa stanovita struke i upravljanja (gradske vlasti) revitalizacija prostora poeljna aktivnost za ije izvrioce (investitore) treba imati povoljnu ponudu. To podrazumeva , atraktivan izbor objekata i delatnosti buduem prostoru, zatim definisanje stepena fleksibilnosti u pogledu alternativa i varijanti i procenu ekonomske uspenosti poduhvata. Uticaj i vanost preduzetnika u procesu obnove je neosporan, ali odnos pojedinih investitora prema samom procesu koji podrazumeva jedino i samo ubiranje to veeg profita je jedan od uzroka neuspenosti urbane rekonstrukcije po pitanju morfolokih karakteristika u pojedinim delovima Novog Sada. Urbanu rekonstrukciju treba shvatiti kako kontinualan proces. Stalan razvoj, pojava novih potreba, saznanja i tehnologija verovatno e zahtevati i u budunosti ponovno prilagoavanje fizike strukture uz obavezno zadravanje postojeih vrednosti.

LITERATURA Knjige: Begovi, Boris: Ekonomika urbanistikog planiranja, Beograd: CES MECON, 1995. Bogdanovi, Ruica:Implementacija principa odrivog razvoja u praksi, Planiranje i menadment gradova i regiona: zbornik radova, Kruevac, jun 2005, Beograd, Udruenje urbanista Srbije, 2005 Danilovi, mr Nataa:Graevinsko zemljite u procesu tranzicije, Beograd, Zadubina Andrijevi, 2003 Generalni urbanistiki plan grada Novog Sada iz 1963,1974,1985,1994 i 2003 Slika grada, Novi Sad, Zavod za urbanizam, 1995 Mihaljevi, Gavrilo: Ekonomija i grad, Beograd, 1992 Pui, Ljubinko: Grad-Znaci vremena, Novi Sad, Matica srpska , 1991. Pui, Ljubinko: Preduzetnici i grad: procesi tranzicije i modernizacije: uloga preduzetnika u urbanom ureenju Novog Sada, Sremska Kamenica: Libra print, 2002 Radovi, Ranko : Forma grada , Osnove, teorija i praksa, Novi Sad, Orion Art, 2003. Urbani razvoj Novog Sada, Gradska studija za HABITAT II, Novi Sad, Zavod za urbanizam, 1995 Udruenje urbanista Srbije: Urbanizam Evrope, Urbanistiki zavod Beograd, 1996 Vujoevi, Miodrag: Planiranje u postsocijalistikoj politikoj i ekonomskoj tranziciji, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, 2003 egarac, Zoran; Arsi, Vukoslav: Programi unapreenja javne infrastrukture, Beograd, Urbanistiki zavod Beograda JP, 1999 lanci u asopisima: Arsi, Petar: Konstrukcija, rekonstrukcija, dekonstrukcija, FORUM 47(2004), str 4-5 Bazik, Dragana: Obnova urbaniteta kroz regeneraciju javnog gradskog prostora , FORUM 47(2004), str.21-26 Jovanovi, Miodrag: Urbana rekonstrukcija proces urbane obnove i revtalizacija grada, DANS 43 (2004), str 3 Musi, Mustafa: Rekonstrukcija novo u starom, FORUM 48(2004), str 72-73

Stojkov, dr Borislav: Obnova gradova Srbije: kada i kako?, FORUM 47(2004), str 4-5 Elektronski izvori: Gligorov, Vladimir:"Tranzicija u Srbijipreispitivanje modela", www.ekonomist.co.yu, august 2005

http://www.ekonomist.co.yu/URBANA REKONSTRUKCIJA U PROCESU TRANZICIJE POSMATRANA NA PRIMERU URBANOG FRAGMENTA U NOVOM SADUVanja VukadinoviJP Urbanizam Zavod za urbanizam Novi SadZbog potrebe da se promene, poboljaju i prilagode dinaminim i stalno promenjivim procesima savremenog drutva, kao i zbog znaaja koji imaju za grad u celini, pojedini delovi grada doivljavaju proces rekonstrukcije, odnosno urbane obnove. Tranzicij...ABSTRACTSome urban parts have undergone a process of reconstruction, i.e. urban renewal thanks to the need for change, improvement and adjustment to dynamic and changeable process of the contemporary society and their significance for the city as a whole. The...UVODURBANA REKONSTRUKCIJA I TRANZICIJA DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVAUTICAJ TRANZICIJE NA PROCES URBANE REKONSTRUKCIJE U NOVOM SADUURBANA REKONSTRUKCIJA POSMATRANOG FRAGMENTA GRADA NOVOG SADA U USLOVIMA TRANZICIJEZAKLJUAKLITERATURA