Urbanisticki Plan Grada

7/26/2019 Urbanisticki Plan Grada

1/7

Structures of the medieval town

Kako je populacija u gradu rasla I kako je grad preuzimao sve

raznovrsnije nkcije tako je postajao sve zaguseniji. Podrucje u

okviru zidova je postajalo kompletno izgradjeno kucama I drugimgradjevinama. Uprkos tome ljudi se nisu usudjivali da zive izvan

zidina dok ne prodje opasnost od rata I opsade.

Imigranti iz unutrasnjosti koji su naselili najranije gradove sa

sobom su doneli ruralni izgled gradjevina I materijale na koje su

navikli I s kojima su mogli s lakocom da rukuju. rad je fakticki

izgledao kao ogromno selo ali su s vremenom urbane gradjevine

pocele sve vise da se razlikuju od onoga sto je na selu bilo

normalno. rad je nametnuo svoja ogranicenj od kojih je najbitniji

bio proctor ili nedostatak istog. Sve vise kuca je bilo zidano u svaki

hektar grada! proctor izmenju njih je postajao sve manji da

dvorista iza kuca su gradjena sve dok nije nestajalo mesta za dalju

gradnju. "judi su onda poceli da grade u vis! sprat! dva pa I tri! ali

kako prvi sprat nije bio gradjen da izdrzi jos nekoliko spratova te

gradjevine nisu bile dugog veka.

Building MaterialsSve vece zagusenja grada zahtevalo je promenu materijala za

izgradnju. #imski gradovi u vecini delova imperije su koristili

kamen! ciglu I drvo ali su cigla I kamen najvise korisceni. Pompeii!

$erculaneum I %stria u Italiji & primeri zidanja. Provincijski gradovi

takodje pokazuju znake zidanja ne samo u javnim zgradama vec I

u kucama za stanovanje I urbanim vilama. Kamen je cesto bio

dopunjivan ciglom koja je bila delo lokalne geologije jer je morala

da bude oblikovana iz gline. Utisak koji odaju #imski ostatci moze

biti veoma obmanjujuci jer samo kamen I cigla mogu preziveti

priblizno '((( godina. )rvo je nesumnjivo korisceno! ne samo da

podrzi krovove I za zidove ali drvo je istrulelo I nestalo iz severne I

zapadne evrope. lineni crepovi su korisceni za krovove a u

njihovom nedostatku I drvo I slama. Prateci primer sela u gradu se


2/7

najvise koristilo drvo na kamenoj osnovi. )rvo je uglavnom bilo

zeleno I mokro sto je dovodilo do iskrivljenih zidova I podova.

Srednjevekovne kuce su cesto obnavljane posle kolapsa! unistenja

vatrom ili jednostavno zbog zelje stanara za ambicioznijim

mestom za stanovanje. Konstrukcije od drveta su prakticne! brze Ijednostavne I u smislu novca jeftine ali su imale I svoje mane! brzo

su trulele I lako se palile. *ajveci neprijatelj grada bila je vatra.

+alo sta je moglo da se uradi protiv vatre osim da se drzi par kanti

vode pri ruci. ,ec u -'om veku "ondon je doneo zakon da zgrade

moraju biti od cigle. Pozar iz - unistio veci deo "ondona &

propisi se nisu postovali. Porast stanovnistva dovelo je do potrebe

da se gradi vise! spratovi su dodavani a materijale I konstrukcije

su graditelji naprezali do limita. Kako nisu imali vestine damatematicki izracunaju konstrukcije one su se u vecini slucaja

rusile. /ez obzira sto su konstrukcije bile nestabilne zgrade su

rasle dok su graditelji pokusavali da smeste I radnju I kucu I

skladiste ispod jednog krova. Podrumi ispod kombinovani sa jos 0

ili 1 sprata iznad bili su recept za katastrofu. 2igla nije bila

pristupacna svima I morala se transportovati s daleka!

najpristupacnija je bila u severnoj 3vropi u gradovima $anza lige u

glinenim podrucjima koje su prekrivala veci deo okoline grada.

The citizens home

Ulice su uglavnom dolazile pre kuca I prve kuce su bile poredjane

duz puteva. /ile su kao one u selu! imale su mesto za sedenje

preko dana I mesto za spavanje. U urbanom drustvu postojao je

jaz izmedju bogatih I siromasnih ali su kuce I jednih I drugih imale

ova dva elementa.*a jednom kraju se nalazila kuhinja na drugom

the solar! parlor I odaja za spavanje. Krila su mogla da se dogradesastrane kako bi sluzila za dodatnu spavacu sobu! stalu ili u sucaju

trgovca za skladiste. +oglo se dodati I dvoriste ili vrt! zavisno od

velicine parcele. /ez obzira na velicinu parcele cinilo se sve kako

bi kuca licila na aristrokratsku vilu sa sela. Kuce ovog tipa su

najcesce bile u Severnoj 3vropi. %vaj plan je takodje koriscen za


3/7

I") dvorane I dvorane u kojima je zasedao savet gilde.

4lternativni plan kuce koji se razvijao u srednjem veku bio je

takozvani pravougli tip. Prilagodjen je uskom prostoru I veoma

brzo je postao najzastupljeniji. Svaka kuca se oslanjala na

komsijsku a pozadi se prostirala sto je vise bilo moguce. Postojidosta prostora za prozore na prednjoj strain kuce ali malo svetla

prodire u unutrasnje prostorije jer prozora na ostalim zidovima

nema. Ukoliko bi zatrebalo vise prostora & a obicno je trebalo & ovu

kuca bi mogla da se produzi sobu po sobu! u dvoriste iza kuce. 4li

ovo bi samo povecavalo stepen zatamljenosti unutar iste. 5edina

alternativa! ukoliko bi zatrebalo vise prostora! bila bi izgraditi

spratove jedan na drugi! dok se ne bi doslo do cetvorospratnih!

petospratnih! pa i visepratnih kuca! koje bi bile izgradjene natemeljima najcesce odredjenim za dvospratnice i trospratnice.

6akve kuce su imale opasne strukturalni problem. Pregradni zidovi

su uglavnom bili od cigle s obzirom da je trebao da se smanji rizik

od pozara. 4li svo pokucstvo I unutrasnjost jos uvek je bilo od

drveta.

Kuce su bile uske a krovovi strmi! voda se slivala na ulice I

prolaznike. 6rgovci su cesto bili ograniceni na uske kuce bez

prostora za svoju robu pa se cesto pribegavalo podrumima cak Ikopanju podruma posto je kuca vec izgradjena. Podrumi su morali

biti od cigle. +alim stepenicam su bili povezani sa putem ispred

kuce.

Praksa razvijena! mozda u -7 veku! dozvoljavala je da visi spratovi

budu istureni u odnosu na one nize ili u zargonu 53668 stil gradnje.

U ovom stilu gradnje ekstravagantno se upotrebljavalo drvo I

gornji spratovi su zamracivali prozore na donjima ali je takav stil

gradnje doprinosio povecanju prostora.

#aspored prostorija u pravougaonim kucama varira u odnosu na

ekonomske potrebe I licne zelje. Prostor u prizemlju obicno se

koristio za radnje u prednjem delu a u zadnjem je moguce da se

nalazila radionica ili cak I deo u kome je porodica zivela. Potrebe

posla su moguce naterale porodicu da svoj zivotni proctor prebaci


4/7

na sprat iznad radnje. ,isi spratovi su pak mogli biti korisceni kao

prostorije za spavanje koje su koristile kalfe I segrti .

,eliki deo urbanih kuca je verovatno prigrlio radnje s obzorom da

je kupovina I prodaja bila dominantna osobina gradova. #adnja je

bila lucni otvor zatvoren poklopcem koji se mogao spustiti da sluzikao izlozbeni proctor ili da se podigne da bi sluzio kao zastita od

vremena. *ocu je bila zatvorena I zakljucana dok je vlasnik spavao

iznad u delimicnoj sigurnosti. 4ko je bilo potrebno jos prostora

dodavan je jos jedan stand koji je dodatno ometao saobracaj.

Svaka kuca u srednjem veku morala je imati dve obavezne

prostorije! kuhinju ili mesto gde se kuvalo I toilet. U ruralnoj kuci !

hrana je bila pripremana na sredini poda u holu ili u nisi na

bocnom zidu. U nekim delovima 3vrope je bila praksa da se gradia dome-shaped ovenod kamena! cigli I gline koja je moralabiti zagrejana. )rvo je bilo spaljivano a onda kada bi se rerna

zagrejala pepeo bi se izvukao a hrana ubacivala na pecenje. 4ko

je u kuci bilo centralno ognjiste na krovu se nalazio fenjer koji je

dozvoljavao da dim cirkulise. %gnjiste izgradjeno u bocnom zidu

zahtevalo je dimnjak kao bi dim cirkulisao. %vakvo ognjiste se

nalazilo u pravougaonoj gradskoj kuci. U -'om veku praksa je bila

da se kuhinja izgradi sa zadnje strane kuce ili cak kao samostalnajedinica u dvoristu. )rugi plan je bio uvek favorit jer je smanivao

rizik od pozara ali je prostor za to bio veliki luksuz.

,azna potreba je bio javni toilet koji se slivao u septicke jame ili je

cak bio izgradjen iznad reke. Svaka kuca morala je imati svoj

privatni toilet. 9a izgradnju toaleta u "ondonu -0(1 zahtevano je

da se izgradi septicka jama pre izgradnje kuce koja je morala biti

- sa -( metara. *ije bilo pokusaja pre modernih vremena da se

izgradi drveni kanalizacioni sistem. *isu sve kuce imale gde dasmestre septicku jamu od cigle pa su uglanom koriscene samo

kante bez dna koje su dozvoljavale da sadrzaj upija zemlja.


5/7

Public Structures

Pored domacih I komercijalnih postojali su jos dve kategorije

gradjevina u srednjem veku! crkvene I sekularne I administrativne.

Sekularne gradjevine bile su zidine! kapije! +U#4" kule gradjene

koliko da impresioniraju toliko I za zastitu. radske zidine u juznoj I

zapadnoj 3vropi zidane su po ugledu na #imske. U centralnoj I

istocnoj 3vropi stvorili su ih srednjevekovni ljudi I ovde imaju

veliku vojnu ulogu. %psade su odlike mnogih ratova u srednjem

veku. U 3ngleskoj mada ne I na ostatku /ritanskih %strva zidine su

izgradjene za pokazivanje vise nego za vojne svrhe. S obzirom da

nije bilo mnogo znacajnijih osada posle -' veka a ne postoje

dokazi ni za jednu pre tog datuma zidovu su zapusteni I propali

davno pre kraja Srednjeg veka. %d grada do grada moze se pratiti

linija nestalih zidina zato sto su putevi isli van njih ali vema blizu.

Kako se grad sirio taj prosto je ostavljan I prezivljavao je u vidu

bulevara ili sa drvecem koje je raslo iz ostatka masivnih zidina.

Izvan linija zida gde je bilo vise prostora moze se videti da su ulice


6/7

znatno sire I nema one srednjevekovne zagusenosti koja se mogla

naci unutar zidina. /ez obzira zidovi su skoro kompletni preziveli u

2hester:u I 8ork:u! a manje ocuvani I u "ondonu! *orwich! 3;eter:

u< U kontinentalnoj 3vropi potoji mnogo primera manje I vise

kompletnih krugova zidina = U francuskoj 4igues +ortes I 4vignon ISpaniji 4vila I u *emackoj *uremberg I mnogo manjih gradova u

Swabii. Utvrdjene kapije su prezivele duze zato sto su sluzile za

kontrolu prijema u grad I naplatu putarine na trzistu.

Ulice nisu bile gradjevine ali su bile veoma bitne na urbanistickoj

sceni. Ulice bivsih rimskih gradova su bile poplocane sa S6%*3

S36S! S"4/S 4*) 2%//"3S! I tamo gde su u skorije vreme

iskopani moze se videti da imaju tragove od tockova vagona I

kola. Ulice srednjevekovnih gradova nisu uvek bile poplocane!vecina njih je bila samo s vremena na vreme posipana peskom ili

pepelom. %bicno su imali ulegnuce po sredini da se voda ne bi

slivala do gradjevina koje su se redjale uz samu ivicu puta. *Ije

postojao trotoar! prolaznici su morali ici po putu. Uslovi su

pogorsani I time sto se otpad iz domacinstva bacao na put gde su

ga s vremena na vreme sakupljali #4K3#Si I bazali u reku.

,rlo malo gradova je sgradjeno daleko od reka! skoro da ne postoji

grad koji nije imao most koji je bio sagradjen I odrzavan od stranevlasti.

%stale sekularne gradjevine u gradu uglavnom su bile usmerene

ka trgovini I drugim ekonomskim aktivnostima. ilda je na primer

posedovala neku vrstu kluba gde su se clanovi gilde okupljali radi

razlicitih aktivnosti. Klub gilde je obicno bio u obliku velike gradske

kuce sa holom I kuhinjom I nekoliko manjih prostorija. U "ondonu

jos uvek postoje takve gradjevine mada vise ne sluze svojoj

prvobitnoj svrsi.

+nogo direktnije povezana sa ekonomskim poslovima gilde bila su

skladista u kojima su trgovci skladistili svoja dobra.

S obzirom da je vecina gradova bila sagradjena do reka sto je

omogucavalo najlaksi I najjeftiniji prevoz veoma je verovatno da

su imali dok>luku na kome su brodovi mogli da pristaju I utovaraju


7/7

I istovaraju teret. +nogi su bili opremljeni primitivnim kranom od

drveta kojim je upravljao ?ljudski motor@ za podizanje tezih

predmeta. 6akvi primitivni kranovi mogu se naci u manjim

gradovima duz #ajne.

5os jedan bitan uredjaj koji je koristila gilda bio je mlin zato sto jesvako zrno moralo za se samelje pre nego sto se posalje na

pecenje. *a selu je ovo nekada cinjeno pomocu dve ogromne

kamene ploce kojima nije bio potreban drugi pogon osim jakih

ruku mlinara. ,remenom su nastale vodenice I vetrenjace.

Samleveno brasno bilo je tesko za transport I skladistenje pa je

mleveno malo pre nego sto se od njega pravio hleb. ,etrenjace su

obicno gradjene na zidinama ali se grad vise oslanjao na vodenice

koje su ili gradjene na obali reke ili na brodu.Pijaca je bila otvoreno mesto! ponekad pravougaonog ali cesce

nepravilnog oblika! gde je roba iznosena na pijacni dan. Iznad je

obicno stajao trzisni krst koji je imao versku konotaciju I navodno

je sirio blagostanje oko sebe. 6akodje je moda bilo I neke vrste

kancelarije u kojoj su se nalazili zvanicnici koji su prikupljali porez I

gde su se izmirivali dugovi. +nogi gradovi su imali dozvolu da

prave godisnji sajam! kada bi se klupe postavile na ulice I okolna

polja. /ili su povezani sa putujucim trgovcima koji su sada sve viseI vise svoj posao obavljali iz gradskih kuca umesto putovanjem.

*astavili su da se odrzavaju ali su sve vise poceli da gube na

svom prvobitnom znacenju.

Documents

Urbanisticki Plan Grada