UREDBA

UREDBA

O GRANINIM VREDNOSTIMA EMISIJA ZAGAUJUIH MATERIJA U VAZDUH

("Sl. glasnik RS", br. 71/2010 i 6/2011 - ispr.)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureivanja

lan 1

Ovom uredbom propisuju se:

1) granine vrednosti emisije zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora;

2) nain, postupak, uestalost i metodologija merenja emisije zagaujuih materija;

3) kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije;

4) postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklaenost sa propisanim normativima;

5) sadraj izvetaja o izvrenim merenjima emisije i bilansu emisije;

6) nain dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka;

7) dozvoljena prekoraenja graninih vrednosti emisija zagaujuih materija za odreeni period;

8) postupanje u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz utvrenih nacionalnih emisija.

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na emisije nastale iz procesa termikog tretmana otpada.

lan 2

Emisija zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnog izvora utvruje se merenjem ili izraunavanjem emisionih parametara na osnovu rezultata merenja.

Merenje emisije zagaujuih materija vri se mernim ureajima, na mernim mestima, primenom propisanih metoda merenja.

Rezultati merenja emisije porede se sa graninim vrednostima emisije jedino onda kad su merenja izvrena i rezultati iskazani u skladu sa ovom uredbom.

O izvrenom merenju emisije izrauje se izvetaj.

Granine vrednosti zagaujuih materija po pojedinanom ispustu, koje se primenjuju na pojedinane stacionarne izvore date su u: Prilogu I Granine vrednosti emisija za velika postrojenja za sagorevanje, Prilogu II Granine vrednosti emisija za mala postrojenja za sagorevanje, Prilogu III Granine vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje i Prilogu V Granine vrednosti emisija za odreene vrste postrojenja, koji su odtampani uz ovu uredbu i ine njen sastavni deo.

Ukoliko za pojedinani stacionarni izvor ovom uredbom nisu propisane posebne granine vrednosti emisija, na predmetnom ispustu mere se zagaujue materije koje se oekuju u emisiji (na osnovu tehnolokog procesa) i primenjuju se granine vrednosti date u Prilogu IV Opte granine vrednosti emisija, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Granine vrednosti emisija zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagaivanja u smislu ove uredbe su:

1) ukupnih prakastih materija;

2) prakastih neorganskih materija;

3) neorganskih gasovitih materija;

4) organskih materija;

5) kancerogenih materija.

Znaenje izraza

lan 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje:

1) otpadni gasovi su gasovi isputeni u vazduh koji sadre zagaujue materije u vrstom, tenom ili gasovitom stanju. Zapreminski protok otpadnog gasa izraava se u m3/h pri temperaturi (273,15 K) i na pritisku (101,3 kPa) u suvom gasu (nakon korekcije za sadraj vodene pare na 0%) u daljem tekstu (normalni m3/h);

2) granina vrednost emisije (GVE) je najvea dozvoljena koliina materije sadrana u otpadnim gasovima koja moe biti emitovana u vazduh iz postrojenja u odreenom periodu. Izraava se kao masa zagaujue materije (masena koncentracija) koja se nalazi u 1 m3 otpadnih gasova, izraena u mg/normalni m3, pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;

3) takasti izvor (emiter) je izvor zagaivanja kod koga se zagaujue materije isputaju u vazduh kroz za to posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajedniki ispust. Emisija u vazduh iz takastog izvora iskazuje se emisionim parametrima: masenim protokom i/ili masenom koncentracijom i emisionim faktorom;

4) difuzni izvor (emiter) je izvor zagaivanja kod koga se zagaujue materije isputaju u vazduh iz nedefinisanih ispusta, tj. bez odreenog ispusta/dimnjaka (ureaji, povrine i druga mesta);

5) ispust (izvor) je mesto isputanja zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnog izvora;

6) parametri stanja otpadnih gasova su temperatura, pritisak, sastav otpadnih gasova kao i druge fizike veliine relevantne za emisiju u vazduh;

7) uslovi rada stacionarnog izvora od znaaja za emisiju u vazduh su vrsta, nain i reim rada, optereenje, snaga odnosno kapacitet postrojenja ili ureaja, vrsta, koliina i kvalitet ulaznih materijala (sirovine, goriva i drugi dodaci) kao i nain rada ureaja za preiavanje otpadnih gasova;

8) uzorak otpadnih gasova je deo toka otpadnih gasova koji se analizira na odreenom mernom mestu, u odreenom vremenskom intervalu, na odreen nain i za njega vai da je relevantan za otpadne gasove stacionarnog izvora;

9) uobiajeni rad stacionarnog izvora su svi periodi rada ili obavljanja aktivnosti osim ukljuivanja i iskljuivanja i odravanja opreme;

10) ukljuivanje i iskljuivanje je postupak kojim se neka aktivnost, oprema ili ureaj pokree ili zaustavlja, odnosno dovodi u stanje rada ili mirovanja. Promenljivi uslovi rada u pojedinim fazama rada postrojenja ne smatraju se ukljuivanjem ili iskljuivanjem;

11) ekstraktivna analiza otpadnih gasova je uzimanje uzorka otpadnih gasova iz ispusta i analiza gasova izvan ispusta;

12) neekstraktivna analiza otpadnih gasova je analiza gasova koja se izvodi direktno u ispustu;

13) stepen odsumporavanja je odnos koliine sumpora koja se ne emituje u vazduh iz postrojenja za sagorevanje u odreenom periodu i koliine sumpora sadranog u gorivu, koja je uneta u postrojenje za sagorevanje, u istom posmatranom periodu;

14) biomasa su proizvodi koji se u celini ili delimino sastoje od biljne materije iz poljoprivrede ili umarstva, koji se mogu koristiti kao gorivo u cilju dobijanja energije i sledee vrste otpada koje se koriste kao gorivo:

- biljni otpad iz poljoprivrede i umarstva;

- biljni otpad iz prehrambene industrije, ako se koristi dobijena toplota;

- vlaknasti biljni otpad iz proizvodnje celuloze i papira iz celuloze, ako se vri ko-insineracija na mestu proizvodnje i ako se koristi dobijena toplota;

- otpad od plute;

- drvni otpad, osim drvnog otpada koji moe da sadri halogenovana organska jedinjenja ili teke metale koji nastaju upotrebom proizvoda za zatitu drveta ili premaza, i koji naroito ukljuuje drvni otpad koji potie od graevinskog otpada ili otpada nastalog ruenjem;

15) postrojenje na vie vrsta goriva je postrojenje za sagorevanje koje moe istovremeno ili naizmenino da koristi dve ili vie vrsta goriva;

16) postrojenje je postrojenje koje je puteno u rad posle dana stupanja na snagu ove uredbe;

17) postojee postrojenje je postrojenje koje je puteno u rad do dana stupanja na snagu ove uredbe;

18) gasna turbina je rotaciona maina koja pretvara toplotnu energiju u mehaniki rad, sastavljena uglavnom od kompresora, toplotnog ureaja u kojem se gorivo oksiduje u cilju grejanja radnog fluida i turbine;

19) gorivo je vrsti, teni ili gasoviti materijal koji se koristi za sagorevanje, iskljuujui otpad;

20) postrojenje za sagorevanje je tehniki sistem u kome se gorivo oksiduje u cilju korienja na taj nain proizvedene toplote. Pod postrojenjem za sagorevanje u smislu ove uredbe podrazumevaju se samo postrojenja za proizvodnju energije sa izuzetkom onih koja direktno koriste produkte sagorevanja u proizvodnim procesima. Pod postrojenjem za sagorevanje u smislu ove uredbe ne podrazumevaju se sledea postrojenja:

- postrojenja u kojima se produkti sagorevanja koriste za direktno grejanje, suenje ili neki drugi tretman predmeta ili materijala (na primer za pei za ponovno zagrevanje ili pei za termiku obradu);

- postrojenja za naknadno sagorevanje, odnosno bilo koji tehniki ureaj namenjen za preiavanje otpadnih gasova sagorevanjem, koji ne radi kao posebno postrojenje za sagorevanje;

- postrojenja za regeneraciju katalizatora iz procesa katalitikog krekinga (ili krekovanja);

- postrojenja za konverziju vodonik sulfida u sumpor;

- reaktori koji se koriste u hemijskoj industriji;

- baterije koksnih pei;

- kauperi;

- bilo koji tehniki ureaj koji slui za pogon vozila, broda ili aviona;

- gasne turbine;

- postrojenja koja pokreu dizel, benzinski ili gasni motori;

- postrojenja za peenje ili sinterovanje gvozdene rude (aglomeracije).

Ako su dva ili vie postrojenja za sagorevanje, uzimajui u obzir tehnike i ekonomske faktore, konstruisana tako da se njihovi otpadni gasovi isputaju kroz zajedniki dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje;

21) toplotna snaga postrojenja za sagorevanje (MWth) je maksimalna toplota sagorelog goriva u jedinici vremena odreena prema donjoj toplotnoj moi goriva, na temperaturi 0C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa;

22) toplotni gubitak otpadnog gasa je %-tni udeo toplotne snage postrojenja za sagorevanje koji se kao toplota gubi isputanjem otpadnih gasova u vazduh, a izraunava se prema jednoj od sledeih jednaina:

u odnosu na %-tni zapreminski udeo O2 u suvom otpadnom gasu:

Qdp = (tdp - tz)(A2+ B),

21 - O2

- ili u odnosu na %-tni zapreminski udeo CO2 u suvom otpadnom gasu:

Qdp = (tdp - tz)(A2+ B)

21 - CO2

gde je:

Qdp - toplotni gubici u otpadnim gasovima u %;

tdp - temperatura otpadnog gasa u C;

tz - temperatura vazduha u okolini postrojenja u C;

O2 - izmereni zapreminski udeo O2 u suvom otpadnom gasu u %;

CO2 - izmereni zapreminski udeo CO2 u suvom otpadnom gasu u %.

Vrednosti konstanti A1, A2 i V date su u tabeli 1.

Tabela 1.

Drvolo uljePrirodni gaskoksni gasteni naftni gas, smea gasa i vazduha

A10,50,50,370,290,42

A20,650,680,660,600,63

V0,0080,0070,0090,0110,008

23) dimni broj je stepen zatamnjenja povrine filter papira koji izazivaju otpadni gasovi. Dimni broj se izraava pomou skale od 10 polja (od 0 do 9) razliitog intenziteta zatamnjenja (Baharahova skala) pri emu se odreuje kom stepenu sa skale je zatamnjenje najblie. Pomou dimnog broja ocenjuje se zatamnjenje otpadnih gasova iz postrojenja koja koriste tena i gasovita goriva;

24) AOT 40 (izraena u g/m3 x sati) je suma razlike izmeu jednoasovnih koncentracija prizemnog ozona veih od 80 g/m3 (= 40 ppb - delova u milijardi) i 80 g/m3 u toku odreenog vremenskog perioda izraunata na osnovu jednoasovnih vrednosti merenih izmeu 8.00 i 20.00 asova po centralnoevropskom vremenu svakog dana;

25) AOT 60 je suma razlike izmeu jednoasovnih koncentracija prizemnog ozona veih od 120 g/m3 (= 60 ppb - delova u milijardi) i 120 g/m3, raunata u toku godine;

26) kritini nivo je koncentracija zagaujuih materija u vazduhu iznad koje se, prema postojeim saznanjima, mogu javiti direktni tetni uticaji na receptore kao to su ljudi, biljke, ekosistemi ili materijali;

27) kritino optereenje je kvantitativna procena izloenosti jednoj ili vie zagaujuih materija ispod koje se, prema postojeim saznanjima, ne javljaju znaajni tetni uticaji na odreene osetljive elemente ivotne sredine;

28) prostorna mrea (grid cell) je mrea kvadrata 150 km x 150 km koja se koristi pri mapiranju kritinih optereenja na evropskom nivou i pri praenju emisija i taloenja zagaujuih materija iz vazduha u skladu sa Programom saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velike udaljenosti u Evropi (Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the long-range Transmission of Air Pollutants in Europe - EMEP);

29) isparljiva organska jedinjenja za koja se odreuju maksimalne nacionalne emisije (Non-Methane Volatile Organic Compounds-NMVOC) su sva organska jedinjenja koja potiu od ljudskih aktivnosti, osim metana, koja mogu da proizvode fotohemijske oksidante, reagujui sa oksidima azota u prisustvu suneve svetlosti;

30) klasa tetnosti je klasa tetnosti odreena na osnovu fiziko-hemijskih i toksikolokih karakteristika zagaujuih materija;

31) metoda merenja je skup postupaka opisanih prema vrsti koji se upotrebljavaju za izvravanje pojedinih merenja u skladu sa odreenom metodom;

32) merno mesto je mesto na ispustu namenjeno za bezbedno merenje emisije, uzimanje uzoraka i smetaj merne opreme;

33) merni ureaj je ureaj namenjen za merenje sam ili u sklopu sa drugim ureajima;

34) automatska metoda merenja emisije je merenje uz neprekidnu ekstraktivnu ili neekstraktivnu analizu uzorka, oitavanja izmerenih vrednosti u kratkim vremenskim intervalima (nekoliko sekundi) i uvanje izmerenih vrednosti. Tako izmerene vrednosti predstavljaju trenutne vrednosti emisije;

35) manualna (runa) metoda merenja emisije je uzimanje uzoraka otpadnih gasova u odreenoj zapremini i odreenom vremenu uz naknadnu ekstraktivnu analizu otpadnih gasova. Tako dobijene vrednosti su jednake srednjim vrednostima emisije u vremenu uzimanja uzorka;

36) rezultat merenja je rezultat ekstraktivne ili neekstraktivne analize pojedinanog uzorka otpadnog gasa putem propisanih automatskih ili manualnih metoda merenja;

37) ukupni oksidi azota izraeni kao NO2 su ukupni oksidi azota a izvode se raunski na osnovu izmerenih koncentracija NO i NO2 prema sledeoj jednaini:

NO2 ukupni = NO2 +(NO (MNO2))

MNO

gde je:

NO2 - ukupni oksidi azota izraeni kao NO2MNO2 - molarna masa NO2MNO - molarna masa NO

38) emisioni parametri su masena koncentracija, maseni protok, emisioni faktor i stepen emitovanja:

- masena koncentracija (mg/normalni m3) je masa emitovanih zagaujuih materija u odnosu na jedinicu zapremine u suvom otpadnom gasu na temperaturi 0C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;

- maseni protok (kg/h) je masa emitovanih zagaujuih materija u jedinici vremena;

- emisioni faktor (kg/t) je masa emitovanih zagaujuih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta, tj. masa emitovane zagaujue materije po jedinici delatnosti (iskazane koliinom proizvoda, koliinom potroenog energenta ili sirovine ili veliinom obavljenog posla);

- stepen emitovanja (%) je odnos emitovane koliine i koliine iste zagaujue materije koja ulazi u proces.

39) nadleni organ je Ministarstvo ili nadleni organ za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom.

Merenje emisije

lan 4

Merenje emisije zagaujuih materija vri se kao:

1) pojedinano merenje je jednokratno merenje emisije koje podrazumeva sukcesivnu analizu dovoljnog broja uzoraka otpadnog gasa pri odreenim uslovima rada stacionarnog izvora;

2) kontinualno merenje je neprekidno merenje emisije tokom perioda rada stacionarnog izvora.

Pojedinano merenje emisije obavlja se kao:

1) garancijsko merenje je merenje nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi dobijanja dozvole za rad;

2) povremeno (periodino) merenje je merenje radi povremenih kontrola vrednosti emisija ili kontrola mernih ureaja za kontinualno merenje;

3) kontrolno merenje je merenje koje se obavlja ukoliko rezultati merenja garancijskog, povremenog ili posebnog merenja prelaze granine vrednosti emisija, a obavlja se nakon preduzimanja tehniko - tehnolokih mera u cilju smanjenja emisije u vazduh;

4) posebno merenje je merenje radi provere podataka o vrednostima emisija koje se obavlja u skladu sa lanom 5. ove uredbe.

Operater koji samostalno vri kontinualno merenje emisije duan je da vri i povremeno merenje emisije u cilju kontrole mernih ureaja za kontinualno merenje jednom godinje.

Operater koji ne vri samostalno kontinualno merenje emisije duan je da vri povremeno merenje emisije dva puta godinje.

Pojedinana merenja emisije vre ovlaena pravna lica za merenje emisije putem propisanih manualnih ili automatskih metoda a kontinualno merenje vri se iskljuivo putem automatskih metoda.

Pojedinano merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se oekuje preteno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena, podrazumeva sukcesivnu analizu tri uzorka otpadnog gasa pri uobiajenom radu predmetnog stacionarnog izvora.

Preteno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena oekuje se kod stacionarnog izvora sa preteno nepromenljivim uslovima rada.

Pod stacionarnim izvorom emisije sa preteno nepromenljivim uslovima rada, podrazumeva se stacionarni izvor koji radi sa preteno istim kapacitetom, koji koristi preteno istu vrstu i koliinu sirovine, goriva i slino, tokom perioda rada.

Pojedinano merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se oekuje preteno promenljiva vrednost emisije u vazduh u toku vremena podrazumeva sukcesivnu analizu est uzoraka otpadnog gasa pri radnim uslovima koji mogu izazvati maksimalnu emisiju u vazduh.

Preteno promenljiva vrednost emisije u vazduh u toku vremena oekuje se kod stacionarnog izvora sa preteno promenljivim uslovima rada.

Pod stacionarnim izvorom emisije sa preteno promenljivim uslovima rada, podrazumeva se stacionarni izvor koji radi sa preteno promenljivim kapacitetom, koji koristi preteno razliitu vrstu i koliinu sirovine, goriva i slino, tokom perioda rada.

Merenje za odreivanje emisije sprovodi se na takav nain da rezultati emisija iz postrojenja budu reprezentativni i uporedivi sa slinim postrojenjima i uslovima rada.

U posebnim sluajevima (npr. u sluaju arnih operacija ili male masene koncentracije sadrane u otpadnom gasu) periodi merenja odreuju se u zavisnosti od datih uslova.

Kod materija koje se javljaju u razliitim agregatnim stanjima moraju se preduzeti posebne mere u procesu merenja da bi se prikupili svi srazmerni odnosi.

Pojedinana i kontinualna merenja emisije obezbeuje i finansira pravno i fiziko lice, vlasnik ili operater stacionarnog izvora.

Posebno merenje

lan 5

U sluaju kada postoji osnovana sumnja da je dolo do prekomernog isputanja zagaujuih materija u vazduh iz pojedinog postrojenja, odnosno sumnja u ispravnost mernih ureaja, uslova pod kojima su merenja izvrena i tanost dobijenih rezultata, obavljaju se posebna merenja emisija, kontrola mernih ureaja i provera tanosti dobijenih podataka.

Osnovana sumnja iz stava 1. ovog lana postoji kada:

1) je registrovana visoka koncentracija zagaujuih materija u vazduhu;

2) postoje uoljive nepravilnosti u radu postrojenja;

3) operater ne vodi evidenciju o radu, odravanju, ispravnosti i kontroli mernih ureaja;

4) izvetaj o izvrenom merenju emisije nije usklaen sa ovom uredbom;

5) su dobijeni rezultati merenja ekstremno niski.

Posebna merenja iz stava 1. ovog lana nalae inspektor zatite ivotne sredine.

Trokove posebnih merenja emisija zagaujuih materija, kontrole ispravnosti mernih ureaja i tanosti dobijenih podataka, snosi operater.

lan 6

Operater, u rokovima za izvetavanje u skladu sa Zakonom o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) (u daljem tekstu: Zakon), informie nadleni organ o:

1) kontinualnim merenjima emisija, izmeu ostalog i putem on-line komunikacije;

2) proveri mernih ureaja, u skladu sa Prilogom VI Postupak ocenjivanja rezultata merenja emisije, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo;

3) povremenim merenjima;

4) drugim merenjima u cilju primene ove uredbe.

Plan merenja emisije

lan 7

Plan merenja emisije izrauje operater ili ovlaeno pravno lice za merenje emisije u saradnji sa operaterom.

Plan merenja emisije sadri identifikaciju:

1) svih stacionarnih izvora emisije u vazduh koje poseduje operater;

2) svih ispusta (emitera) po stacionarnim izvorima;

3) svih zagaujuih materija i parametara stanja otpadnog gasa koji se meri po svakom pojedinanom ispustu sa obrazloenjem izbora u odnosu na tehnoloki proces;

4) procesnih parametara i uslova rada stacionarnog izvora relevantnih za emisiju u vazduh;

5) broj sukcesivnih analiza uzoraka otpadnog gasa po svakom predmetnom ispustu, za svaku od zagaujuih materija u zavisnosti od uslova rada stacionarnog izvora;

6) kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, ukoliko merna mesta ne postoje ili postojea nisu reprezentativna;

7) metoda merenja emisije;

8) graninih vrednosti emisija;

9) uestalosti merenja emisije na godinjem nivou na svakom pojedinanom ispustu prema odredbama ove uredbe;

10) obaveza operatera i ovlaenog pravnog lica za merenje emisije kao i orijentacionih rokova za zavretak pripremnih radnji, izvrenje merenja kao i izradu i dostavljanje izvetaja.

U postupku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor nadlean za poslove zatite ivotne sredine utvruje da li je plan merenja emisije pripremljen u skladu sa odredbama iz stava 2. ovog lana.

Svoenje rezultata merenja emisije

lan 8

U cilju poreenja sa graninim vrednostima emisija, rezultati merenja izraeni kao masena koncentracija zagaujuih materija u otpadnom gasu, preraunavaju se na jedinicu zapremine suvih ili vlanih otpadnih gasova, normalne uslove (273,15 K i 101,3 kPa) i referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu, osim ukoliko odredbama ove uredbe nije drugaije propisano.

Svoenje rezultata merenja izraenih kao masena koncentracija moe vriti automatski merni ureaj pri samom merenju (automatska metoda) ili se svoenje vri nakon merenja emisije.

Maseni protok zagaujue materije izraunava se na osnovu rezultata merenja.

Svoenje rezultata merenja i izraunavanje masenog protoka vri se na osnovu sledeih jednaina:

1) Preraunavanje na suv otpadni gas

Preraunavanje masenih koncentracija zagaujuih materija u vlanim otpadnim gasovima na suve vri se prema sledeoj jednaini:

Cs = Cv100

100 - %H2O

gde je:

Cs - masena koncentracija u suvim otpadnim gasovima u mg/normalni m3;

Sv - masena koncentracija u vlanim otpadnim gasovima u mg/normalni m3;

%H2O - sadraj vlage u otpadnim gasovima u %.

2) Preraunavanje na normalne uslove

Preraunavanje masenih koncentracija na normalne uslove vri se prema sledeoj jednaini:

Cn = Cizm101,3T

P273,15

gde je:

Cn - masena koncentracija pri normalnim uslovima u mg/normalni m3;

Cizm - masena koncentracija pri realnim uslovima u emiteru u mg/m3;

P - apsolutni pritisak u emiteru u kPa;

T - apsolutna temperatura u emiteru u K.

3) Preraunavanje na referentni udeo kiseonika

Preraunavanje masenih koncentracija na referentni udeo kiseonika u otpadnim gasovima vri se prema sledeoj jednaini:

Cref =21 O2ref Cizm

21 - O2izm

gde je:

Cm - masena koncentracija svedena na referentni udeo kiseonika u mg/normalni m3;

Cizm - izmerena masena koncentracija u mg/normalni m3;

O2izm - izmereni udeo kiseonika u %;

O2ref- referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu u %.

Kod ureaja za smanjenje emisije svoenje izmerenih koncentracija na referentni udeo kiseonika vri se samo za zagaujue materije za koje je ureaj za smanjenje emisije instaliran i to samo ukoliko izmereni udeo kiseonika u otpadnom gasu prelazi referentni.

Ako referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu na koji se svodi masena koncentracija zagaujuih materija nije propisan, za procese sagorevanja i termike tehnoloke procese referentni udeo kiseonika iznosi 5% kada se dimni gasovi indirektno koriste u proizvodnom procesu i 17% kod postrojenja kod kojih se produkti sagorevanja direktno koriste u proizvodnom procesu, a za druge tehnoloke procese referentni udeo kiseonika predstavlja izmeren udeo kiseonika.

4) Konvertovanje koncentracije iz (ppm) u (mg/m3)

Konvertovanje izmerenih vrednosti iz (ppm) u (mg/normali m3) vri se prema sledeoj jednaini:

Cm = Cv M

V0

gde je:

Cm - masena koncentracija u mg/normalni m3;

Cv - izmeren zapreminski udeo u ppm;

M - molarna masa u g/mol

V0 = 22,4 dm3/mol - molarna zapremina koja predstavlja zapreminu koju zauzima 1 mol idealnog gasa pri normalnim uslovima (na temperaturi od 273,15 K = 0C i pod pritiskom od 101,3 kPa).

5) Izraunavanje masenog protoka

Izraunavanje masenog protoka zagaujue materije u cilju poreenja sa graninom vrednou emisije propisanom u obliku masenog protoka, vri se prema sledeoj jednaini:

Q = C q

gde je:

Q - maseni protok zagaujue materije u kg/h;

C - masena koncentracija zagaujue materije svedena na normalne uslove, suv gas i referentni kiseonik u kg/normalni m3;

q - zapreminski protok otpadnog gasa sveden na normalne uslove, suv gas i referentni kiseonik u normalni m3/h.

Rezultati merenja emisije, svedeni na suv otpadni gas, normalne uslove i referentni udeo kiseonika, porede se sa graninim vrednostima emisija u skladu sa Prilogom VI.

Kod pojedinanog merenja, vreme uzimanja uzorka otpadnog gasa mora odgovarati propisanoj metodi.

Rezultate merenja emisije izraene kao masena koncentracija neophodno je prikazivati u obliku "izmerena vrednost merna nesigurnost" sa navoenjem granice kvantitacije, odnosno detekcije.

Ukoliko tokom pojedinanog merenja emisije doe do gubitka jednog uzorka otpadnog gasa usled nepredvienih situacija (otkazivanje stacionarnog izvora ili mernog ureaja), vie sile (meteoroloki uslovi) i slino, na osnovu saglasnosti nadlenog organa, ocena usklaenosti sa zahtevima propisanim ovom uredbom, moe se izvriti i bez analize predmetnog uzorka otpadnog gasa.

lan 9

Garancijsko merenje zagaujuih materija nakon izgradnje ili znaajne izmene mora se obaviti pri neometanom radu postrojenja, u periodu izmeu treeg i estog meseca od poetka rada.

Nije dozvoljeno bilo kakvo razblaenje u cilju smanjenja koncentracije zagaujuih materija u otpadnom gasu.

lan 10

Emisije iz stacionarnih izvora prate se kontinualnim merenjem ako su maseni protoci iz lana 13. stav 1. ove uredbe prekoraeni i pojedine granine vrednosti utvrene.

Ako se moe oekivati da e postrojenje vie puta prekoraiti masene koncentracije propisane ovom uredbom kontinualno merenje emisije moe se zahtevati za nie masene protoke od masenih protoka iz lana 13. ove uredbe.

Za postrojenja kod kojih ureaj za kontrolu emisije mora vie puta da se iskljui tokom neometanog rada zbog bezbednosnih razloga ili mu je efikasnost znaajno smanjena, koriste se maseni protoci koji proistiu iz preostalih kapaciteta.

Kontinualno merenje emisije ne obavlja se ukoliko izvor emisije radi manje od 500 sati u jednoj godini ili emituje manje od 10% ukupne godinje emisije postrojenja.

Kontinualno merenje moe biti ogranieno na glavnu materiju ako postoji stalna veza izmeu zagaujuih materija u otpadnom gasu.

lan 11

Ukoliko se iz tehnolokog procesa oekuje emisija gasova neprijatnih mirisa, vrednost emisije treba proveriti obavljanjem olfaktometrijskih merenja.

lan 12

Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisija prakastih materija od 1 do 3 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno prate funkcionisanje postrojenja za preiavanje otpadnih gasova i utvrenih granica emisije (kvalitativni merni instrumenti).

Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisija prakastih materija iznad 3 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju masenu koncentraciju prakastih materija.

Kontinualno merenje emisije moe se zahtevati za nie masene protoke od masenih protoka iz stava 1. ovog lana, ako se moe oekivati da e postrojenje vie puta prekoraiti masene koncentracije propisane ovom uredbom.

Kod postrojenja i ureaja sa emisijama prakastih materija, za prakaste neorganske materije, organske materije I i II klase tetnosti ili kancerogene materije iz Priloga IV, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju ukupnih prakastih materija, ako maseni protok prekorauje petostruku graninu vrednost masenog protoka datu u Prilogu IV.

lan 13

Operater moe da u periodu od 60 dana izvri dva dodatna merenja radi potvrivanja postojanja prekoraenja masenih protoka pod istim operativnim uslovima rada i pri korienju istog goriva kod postrojenja i ureaja ije emisije gasovitih jedinjenja prilikom povremenog merenja prekorauju sledee masene protoke:

1) sumpor dioksid 30 kg/h (30000 g/h)

2) oksidi azota izraeni kao NO230 kg/h (30000 g/h)

3) ugljen monoksid, u postupku sagorevanja 5 kg/h (5000 g/h)

4) ugljen monoksid, u svim ostalim sluajevima 100 kg/h (100000 g/h)

5) fluor i gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik-HF 0,3 kg/h (300 g/h)

6) gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao hlorovodonik-HCl 1,5 kg/h (1500 g/h)

7) hlor 0,3 kg/h (300 g/h)

8) vodonik sulfid 0,3 kg/h (300 g/h)

Ukoliko se merenjima emisije iz stava 1. ovog lana potvrdi prekoraenje masenih protoka, operater je u obavezi da merno mesto na izvoru emisije opremi mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju navedenih jedinjenja za koja su utvrena prekoraenja masenog protoka.

Ako su masene koncentracije sumpor dioksida merene kontinualno, masene koncentracije sumpor trioksida odreuju se tokom etaloniranja i ukljuene su u izraunavanje.

Ukoliko pojedinana merenja pokazuju da je udeo azot dioksida u emisijama oksida azota manji od 10%, treba zanemariti kontinualna merenja i njegov udeo treba izraunati.

Kod postrojenja i ureaja ije emisije organskih jedinjenja, izraene kao ukupni ugljenik, imaju vee masene protoke od masenih protoka za:

- organska jedinjenja I klase tetnosti 1000 g/h

- organska jedinjenja I i II klase tetnosti 2500 g/h,

merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere sadraj ukupnog ugljenika.

Postrojenja sa masenim protokom ive i njenih jedinjenja iznad 2,5 g/h, izraene kao Hg, treba da budu opremljena mernim ureajima na relevantnim izvorima na kojima se kontinualno odreuju masene koncentracije ive, osim ukoliko nije pouzdano dokazano da su masene koncentracije manje od 20% masene koncentracije za neorganske prakaste materije I klase tetnosti.

lan 14

Kod postrojenja i ureaja kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisija, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju sve neophodne procesne parametre (npr. temperaturu otpadnog gasa, zapreminski protok otpadnog gasa, vlanost, pritisak, sadraj kiseonika), radi vrednovanja i ocene kontinualnog merenja.

Izbor ureaja za odreivanje emisije

lan 15

Kontinualno merenje vri se pomou ureaja koji su usaglaeni sa zahtevima metoda merenja u skladu sa Prilogom VI.

lan 16

Izmerene vrednosti koriste se za formiranje polusatnih srednjih vrednosti.

Ako je potrebno, polusatne srednje vrednosti konvertuju se u odgovarajue referentne jedinice.

Za svaki kalendarski dan, dnevna srednja vrednost, u vezi sa dnevnim vremenom rada, bie formirana od polusatnih srednjih vrednosti.

lan 17

Za postrojenja koja emituju prakaste neorganske materije, organske materije I klase tetnosti ili kancerogene materije, zahteva se dnevno odreivanje masene koncentracije ovih materija u otpadnom gasu, kao dnevna srednja vrednost u odnosu na dnevno vreme rada ako su maseni protoci dati u Prilogu IV prekoraeni vie od deset puta.

U sluaju dnevnih srednjih vrednosti, utvrenih na osnovu kontinualnih merenja, kod kojih postoje male razlike u periodu od najkrae tri meseca, moe se vriti odreivanje nedeljne, mesene ili godinje srednje vrednosti masene koncentracije materija iz stava 1. ovog lana u otpadnom gasu.

lan 18

Merni ureaji kojima se vri merenje emisije etaloniraju se i ispituju u odnosu na polusatnu srednju vrednost najmanje jednom godinje, a njihovo etaloniranje i ispitivanje vre laboratorije akreditovane za poslove etaloniranja i ispitivanja od strane akreditacionog tela u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025.

Etaloniranje i ispitivanje mernih ureaja kojima se vri merenje emisije ponavlja se posle svake znaajnije izmene (popravka ili prepravka merila).

Ovlaeno pravno lice za merenje emisije duno je da obezbedi redovno odravanje i ispravnost mernih ureaja za merenje emisije i da vodi evidenciju o tome.

Uverenje o etaloniranju i izvetaj o rezultatima etaloniranja i ispitivanja ispravnosti podnosi se nadlenom organu u roku od 60 dana.

Ispravnost ureaja za kontinualno merenje emisija obezbeuje se ispunjavanjem zahteva standarda SRPS EN 14181 i ispitivanjima definisanim ovim standardom.

Ispitivanje ispravnosti ureaja za kontinualno odreivanje emisija ponavlja se posle svake znaajnije izmene (popravka ili prepravka merila, premetanje), inae svake godine.

Operater je duan da obezbedi redovno odravanje i ispravnost kontinualnih mernih ureaja i da vodi evidenciju o tome.

Uverenje o ispravnosti i izvetaj o rezultatima ispitivanja ispravnosti podnosi se nadlenom organu u roku od 60 dana.

II GRANINE VREDNOSTI EMISIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

1. Postrojenja za sagorevanje

lan 19

Velika postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje koja se koriste za proizvodnju energije ija je toplotna snaga jednaka 50 MWth ili vea (u daljem tekstu: velika postrojenja), nezavisno od vrste goriva koja se koriste (vrsta, tena ili gasovita).

Postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 50 MWth, prema vrsti goriva koje koriste i projektovanoj toplotnoj snazi dele sa na mala i srednja postrojenja za sagorevanje.

Mala postrojenja za sagorevanje su ona ija toplotna snaga nije vea od:

1) 1 MWth pri korienju vrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadrajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ;

2) 5 MWth pri korienju tenog goriva: ulje za loenje lako i ekstra lako u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva;

3) 10 MWth pri korienju prirodnog gasa ili tenog naftnog gasa.

Pod malim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja koja se koriste za kogenerisanje toplote i elektrine energije, pri emu se tako dobijena toplota koristi za grejanje domainstava, pod uslovom da njihova toplotna mo ne prelazi vrednosti iz stava 3. ovog lana.

Srednja postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje u kojima se proizvedena toplotna energija koristi za obavljanje tehnolokih procesa, posredno suenje ili druge postupke prerade predmeta ili materijala, proizvodnju elektrine energije ili zagrevanje domainstava ija je toplotna snaga, u zavisnosti od primenjenog goriva nalazi u opsegu:

1) od 1 MWth do 50 MWth, pri korienju vrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadrajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ;

2) od 5 MWth do 50 MWth, pri korienju tenog goriva: ulje za loenje lako i ekstra lako u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva;

3) od 10 MWth do 50 MWth, pri korienju prirodnog gasa ili tenog naftnog gasa.

U srednjim postrojenjima za sagorevanje, osim goriva iz stava 5. ovog lana, koriste se i:

1) vrsta goriva, i to: prirodno drvo (koje nije tretirano nikakvim hemijskim preparatima) u svim svojim oblicima i drvni ostaci iz obrade prirodnog drveta; gorivo iz biomase, ugalj, briketi iz uglja sa maksimalnim sadrajem sumpora od 0,5 g/MJ, i pod uslovom da je postrojenje opremljeno ureajem za preiavanje gasova;

2) tena goriva: metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja;

3) gasovita goriva: koksni gas, gas iz visokih pei, rafinerijski gas, sintetski gas, biogas, deponijski gas i gas iz tretmana otpadnih voda.

Pod srednjim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja toplotne snage vee od 1 MWth, koja koriste tena goriva: prirodni bitumen i teka tena goriva u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva.

lan 20

Dva ili vie srednjih postrojenja za sagorevanje ukupne toplotne snage vee od 50 MWth, svrstavaju se u velika postrojenja za sagorevanje, ako nadleni organ u postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja i izdavanja integrisane dozvole oceni da je tehniki opravdano isputati dimne gasove kroz zajedniki dimnjak i da takva isputanja nee dvostruko poveati cenu isputanja kroz pojedinane dimnjake.

Ako se veliko postrojenje za sagorevanje proiruje za najmanje 50 MWth toplotne snage, granine vrednosti emisija date u Poglavlju I primenjuju se za taj novi deo postrojenja, a odreuju se prema toplotnom kapacitetu celog postrojenja.

Odredba iz stava 2. ovog lana ne primenjuje se na velika postrojenja za sagorevanje iz l. 24. i 25. ove uredbe.

Kod planiranja izgradnje velikog postrojenja za sagorevanje i proirenja postrojenja iz stava 2. ovog lana, mora se razmotriti tehnika i ekonomska izvodljivost postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije.

Ako su dva ili vie postrojenja za sagorevanje, uzimajui u obzir tehnike i ekonomske faktore, konstruisana tako da se njihovi otpadni gasovi isputaju kroz zajedniki dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje.

lan 21

Otpadni gasovi iz postrojenja za sagorevanje isputaju se na kontrolisan nain kroz dimnjak.

Saglasnou na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i integrisanom dozvolom za rad postrojenja za sagorevanje odreuju se uslovi isputanja otpadnih gasova.

Nadleni organ u obavezi je da obezbedi da visina dimnjaka postrojenja za sagorevanje bude izraunata na nain da se zatiti zdravlje ljudi i ivotna sredina.

2. Granina vrednost emisije

lan 22

Na emisije sumpor dioksida, oksida azota, prakastih materija i ugljen monoksida iz postojeih velikih postrojenja za sagorevanje primenjuju se granine vrednosti emisija iz Priloga I pod A) Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za postojea velika postrojenja.

Na emisije zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana iz velikih postrojenja za sagorevanje primenjuju se granine vrednosti emisija iz Priloga I pod B) Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za velika postrojenja.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana nadleni organ moe utvrditi stroije granine vrednosti emisija i rokove za njihovo postizanje u postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i u postupku izdavanja integrisane dozvole.

U postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadleni organ moe utvrditi granine vrednosti emisija i za druge zagaujue materije i rokove za njihovo postizanje, od datih u Prilogu I i utvrditi dodatne zahteve ili izmene na velikom postrojenju u skladu sa tehnikim razvojem.

Granine vrednosti emisija za mala postrojenja za sagorevanje za razliite vrste goriva date su u Prilogu II.

Granine vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje za razliite vrste goriva date su u Prilogu III.

3. Preraunavanje na referentni udeo kiseonika

lan 23

Koncentracije zagaujuih materija u otpadnom gasu izraavaju se kao koncentracije u suvom otpadnom gasu i svode se na referentni udeo kiseonika propisan u prilozima I, II i III.

4. Postrojenja koja koriste dve ili vie vrsta goriva

lan 24

Pri davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja i izdavanju integrisane dozvole za rad velikih postrojenja koja istovremeno koriste dva ili vie razliitih goriva, nadleni organ utvruje granine vrednosti emisija na sledei nain:

1) prvo, uzimajui u obzir granine vrednosti emisija za svaku pojedinanu vrstu goriva i za svaku zagaujuu materiju koja odgovara odreenoj toplotnoj snazi velikog postrojenja za sagorevanje, u skladu sa Prilogom I;

2) drugo, odreivanjem graninih vrednosti emisija za svako gorivo koje se koristi, koje se izraunavaju tako to se pomnoi pojedinana granina vrednost iz take 1) ovog lana sa toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem odreenog goriva, pa se tako dobijen proizvod podeli ukupnom toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem svih korienih goriva;

3) tree, sabiranjem svih vrednosti dobijenih na nain utvren takom 2) ovog lana.

U velikim postrojenjima u kojima se istovremeno koristi vie goriva, od kojih su neka ostaci iz procesa destilacije ili procesa prerade sirove nafte, za sopstvenu potronju, samostalno ili u smei sa drugim gorivim, primenjuju se odredbe propisane za gorivo sa najveim graninim vrednostima emisija (odreujue gorivo), nezavisno od odredbe iz stava 1. ovog lana, u sluaju da u toku rada tog postrojenja, udeo toplotne snage odreujueg goriva, u zbiru toplotnih snaga dobijenih iz svih goriva, iznosi najmanje 50%.

lan 25

Kada je udeo odreujueg goriva manji od 50% granina vrednost emisija se izraunava na osnovu doprinosa toplotnoj snazi svih pojedinanih goriva u odnosu na zbir toplotnih snaga dobijen sagorevanjem svih pojedinanih goriva, na sledei nain:

1) prvo, odreivanjem graninih vrednosti emisija za svaku pojedinanu vrstu goriva i za svaku zagaujuu materiju koja odgovara odreenoj toplotnoj snazi velikog postrojenja za sagorevanje, skladu sa Prilogom I;

2) drugo, raunanjem graninih vrednosti emisija odreujueg goriva (goriva sa najveom graninom vrednou emisija u skladu sa Prilogom I, a u sluaju da dva goriva imaju iste granine vrednosti emisija, onog koje ima veu toplotnu snagu). Ova vrednost se dobija mnoenjem granine vrednosti emisije iz Priloga I za to gorivo sa faktorom 2 i oduzimanjem granine vrednosti emisije goriva sa najmanjom graninom vrednou emisije od dobijenog proizvoda mnoenja;

3) tree, odreivanjem graninih vrednosti emisija za svako gorivo koje se koristi, koja se izraunava tako to se pomnoi granina vrednost emisije za odreujue gorivo, izraunata u skladu sa takom 2) ovog lana, i granine vrednosti emisije za ostala goriva u smei, odreena u skladu sa takom 1) ovog lana, sa toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem odreenog goriva, pa se tako dobijen proizvod podeli ukupnom toplotnom snagom koja se dobija zbirom vrednosti dobijenih sagorevanjem svih korienih goriva;

4) etvrto, sabiranjem svih vrednosti dobijenih u skladu sa takom 3) ovog lana.

lan 26

Umesto postupaka utvrivanja graninih vrednosti emisija iz l. 24. i 25. ove uredbe mogu se koristiti sledee prosene granine vrednosti emisije za sumpor dioksid (nezavisno od kombinacije goriva koja se koristi):

1) za postojea velika postrojenja granina vrednost emisije od 1000 mg/normalni m3 uproseena za sva takva postrojenja u rafineriji;

2) za velika postrojenja granina vrednost emisije od 600 mg/normalni m3, uproseena za sva takva postrojenja u rafineriji, izuzimajui gasne turbine.

Prosene granine vrednosti iz stava 1. ovog lana mogu se primeniti samo u sluaju da se time ne poveaju emisije iz postojeih postrojenja.

U velikim postrojenjima koja alternativno koriste dve ili vie vrsta goriva, u postupku davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i izdavanja integrisane dozvole, primenjuju se granine vrednosti emisije iz Priloga I za svako pojedinano gorivo koje se koristi.

lan 27

Za mala i srednja postrojenja za sagorevanje u kojima istovremeno sagoreva dve ili vie vrsta goriva, pri proraunavanju graninih vrednosti emisija koristi se postupak propisan u l. 24. i 25. ove uredbe.

U malim i srednjim postrojenjima koja alternativno koriste dve ili vie vrsta goriva primenjuju se granine vrednosti emisija iz Priloga II i III za svako pojedinano gorivo koje se koristi.

Pri prelazu sa vrstog na teno ili gasovito gorivo, granine vrednosti emisija za vrsto gorivo iz Priloga II deo I i Priloga III deo I primenjuju se jo naredna etiri sata, od momenta zamene korienog goriva.

Za mala i srednja postrojenja za sagorevanje na vrsta goriva u fluidizovanom sloju primenjuju se maksimalne propisane granine vrednosti za vrsta goriva iz Priloga II i III u sluaju kada se alternativno ili istovremeno koriste dve ili vie vrsta goriva.

5. Prestanak rada ureaja za smanjenje emisije

lan 28

Saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i integrisana dozvola za velika postrojenja za sagorevanje moraju sadrati zahteve kojima se ureuje postupanje u sluaju kvara ili prekida u radu ureaja za smanjenje emisija.

U sluaju prekida rada ureaja za smanjenje emisija nadleni organ naloie operateru da smanji ili zaustavi rad postrojenja ako se vraanje ureaja u normalan rad ne postigne u toku 24 asa ili da koristi gorivo koje u manjem stepenu zagauje vazduh.

O sluaju iz stava 2. ovog lana operater mora obavestiti nadleni organ najkasnije u roku od 12 asova.

Postrojenje iz stava 1. ovog lana ne sme raditi bez rada ureaja za smanjenje emisija u otpadnom gasu vie od 24 asa neprekidno, odnosno 120 asa sa prekidima u jednoj kalendarskoj godini.

Prekid rada ureaja za smanjenje emisija u otpadnom gasu kod velikih postrojenja za sagorevanje i prekid isporuke goriva sa niskim sadrajem sumpora i gasa mora se odmah po isteku roka iz stava 2. ovog lana prijaviti nadlenom organu.

lan 29

Izuzetno od lana 28. stav 4. ove uredbe nadleni organ moe dozvoliti odstupanje u sluajevima kad:

1) postoji prioritetna potreba za odravanjem snabdevanja energijom;

2) postrojenje sa prekidom u radu ureaja za smanjenje emisija moe biti zamenjeno u odreenom periodu drugim postrojenjem koje moe izazvati ukupno poveanje emisija.

lan 30

U cilju osiguranja snabdevanja energijom i u sluaju ako zamenjeno veliko postrojenje za sagorevanje prouzrokuje vee zagaenje vazduha od velikog postrojenja za sagorevanje kod kojeg je ureaj za smanjenje emisija u kvaru mogu se produiti rokovi iz lana 28. st. 2. i 4. ove uredbe.

Dozvoljeno je prekoraenje graninih vrednosti emisije za sumpor dioksid za veliko postrojenje za sagorevanje koje obino koristi gorivo sa niskim sadrajem sumpora od propisanih graninih vrednosti emisije koje su odreene ovom uredbom, ako doe do prekida snabdevanja tog goriva, najdue na est meseci.

Velikom postrojenju za sagorevanje u kojem se koristi iskljuivo gasovito gorivo dozvoljeno je najdue 10 dana da koristi drugo gorivo zbog iznenadnog prekida u snabdevanju gasom ako postoji potreba za odravanjem snabdevanja energijom.

Odluku o produenju rokova iz lana 28. st. 2. i 4. ove uredbe i stava 3. ovog lana i dozvoljenim graninim vrednostima emisija iz stava 2. ovog lana kod ureaja za proizvodnju energije ili za kombinovanu proizvodnju toplote i energije, donosi ministarstvo nadleno za poslove energetike, uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, a kod ureaja koji proizvode samo toplotnu energiju, odluku o produenju rokova donosi nadleni organ.

lan 31

Mala i srednja postrojenja za sagorevanje koja imaju ugraene ureaje za smanjenje emisija mogu raditi bez rada tih ureaja najvie 240 radnih asova godinje, od ega najvie 72 asa neprekidno.

U sluaju iz stava 1. ovog lana operater je duan da obavesti nadleni organ najkasnije u roku od 24 asa.

6. Monitoring emisije

lan 32

Monitoring emisija i svih ostalih vrednosti iz postrojenja za sagorevanje odreenih saglasnou na studiju o proceni uticaja i integrisanom dozvolom vri se u skladu sa Prilogom VI.

Osim obavezujuih materija iz Priloga VI kontinualno merenje emisije iz velikih postrojenja za sagorevanje obavlja se i u skladu sa lanom 13. ove uredbe.

Kod postrojenja toplotne snage do 100 MWth i za materije koje nisu date u Prilogu VI obavlja se kontinualno merenje emisije u skladu sa lanom 13. ove uredbe.

Trokove monitoringa iz stava 1. ovog lana snosi operater.

lan 33

U sluaju kontinualnih merenja emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje, smatra se da je usklaenost sa graninim vrednostima emisija utvrenih, u skladu sa Prilogom I postignuta ako rezultati merenja za radne asove u toku jedne kalendarske godine pokau da:

1) nijedna srednja mesena vrednost ne prelazi granine vrednosti emisija;

2) 97% od svih 48-asovnih srednjih vrednosti ne prelazi 110% granine vrednosti za sumpor dioksid i prakaste materije;

3) 95% od svih 48-asovnih srednjih vrednosti ne prelazi 110% granine vrednosti za azot dioksid.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana periodi pokretanja i zaustavljanja postrojenja ne uzimaju se u obzir.

lan 34

U sluaju pojedinanih merenja, smatra se da je usklaenost sa graninim vrednostima emisija iz Priloga I postignuta ako dobijeni rezultati sukcesivne analize tri uzorka otpadnog gasa ne prelaze utvrene granine vrednosti.

U sluaju kontinualnih merenja kod postrojenja za sagorevanje, smatra se da je usklaenost sa graninim vrednostima emisija postignuta ako rezultati merenja za radne asove u toku jedne kalendarske godine pokau da:

1) nijedna srednja dnevna vrednost ne prelazi vrednosti utvrene za postrojenja iz Priloga I;

2) 95% svih srednjih satnih vrednosti u toku godine ne prelaze dvostruke vrednosti date u Prilogu I.

Srednje vrednosti iz stava 2. ovog lana utvruju se u skladu sa Prilogom VI.

U sluajevima iz stava 2. ovog lana periodi pokretanja i zaustavljanja postrojenja ne uzimaju se u obzir.

lan 35

Merenja u toku probnog rada i pojedinana merenja emisija zagaujuih materija vre se na malim i srednjim postrojenjima za sagorevanje.

Merenja u toku probnog rada i pojedinana merenja emisija zagaujuih materija ne vre se na malim postrojenjima za sagorevanje toplotne snage manje i jednake 8 kW, koja koriste tena i gasovita goriva, odnosno manje ili jednake 50 kW za postrojenja na vrsta goriva.

Pojedinana merenja se ne vre u sluaju kada su mala ili srednja postrojenja za sagorevanje opremljena ureajem za kontinualno merenje emisije.

Postrojenja na sve vrste vrstih goriva toplotne snage vee od 5 MWth a manja ili jednaka 25 MWth, moraju biti opremljena ureajima kojima se kontinualno prate emisije.

Za srednja postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva i ulazne toplotne moi, obavezna su kontinualna merenja sledeih zagaujuih materija:

1) prakastih materija za postrojenja na vrsto gorivo, toplotne snage vee od 25 MWth;

2) prakastih materija za postrojenja na teno gorivo, toplotne snage vee od 20 MWth, osim za ona koja upotrebljavaju ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, nepreraeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja;

3) dimnog broja za postrojenja na teno gorivo, toplotne snage vee od 20 MWth, koja upotrebljavaju ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, nepreraeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja;

4) ugljen monoksida za postrojenja na vrsto gorivo, i to:

- toplotne snage vee od 2,5 MWth;

- na vrsto gorivo iz otpada, toplotne snage vee od 1 MWth;

5) ugljen monoksida za postrojenja na teno gorivo, i to:

- ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, nepreraeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja, toplotne snage vee od 20 MWth;

- na teno gorivo iz otpada, toplotne snage vee od 1 MWth;

- na druga tena goriva, toplotne snage vee od 10 MWth;

6) oksida sumpora za postrojenja na ugalj, brikete od uglja i koks sa sadrajem ukupnog sumpora veeg od 0,5 g/MJ;

7) oksida sumpora za postrojenja na emulgovani prirodni bitumen i teko teno gorivo (ulje za loenje teko).

Ukupne godinje emisije

lan 36

Ukupne godinje emisije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija iz postrojenja za sagorevanje odreuju se u skladu sa Prilogom VIII Odreivanje ukupnih godinjih emisija zagaujuih materija iz postrojenja za sagorevanje, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Registar emisija sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MWth ili vie, pri emu registar emisija obuhvata podatke o emisijama sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija za 2011. godinu i dalje uspostavlja Agencija za zatitu ivotne sredine.

Sastavni deo registra je i registar izvora emisija sumpor dioksida (SO2), oksida azota (NOx) i prakastih materija za svako postrojenje kapaciteta iznad 300 MWth i ukupno za sva velika postrojenja za sagorevanje i rafinerije, na koja se ova uredba odnosi.

7. Nacionalni plan za smanjenje emisija

lan 37

U cilju donoenja Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje utvruju se nivoi emisija zagaujuih materija, za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx) i prakaste materije, iz postojeih velikih postrojenja za 1990. godinu, kao referentnu, procenat smanjenja i rokovi za postizanje utvrenih procenata smanjenja.

Sprovoenjem Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje pojedinano umanjie se ukupne godinje emisije sumpor dioksida, oksida azota i prakastih materija na nivoe za koje se oekuje da e biti postignuti primenom graninih vrednosti emisija utvrenih u skladu sa ovom uredbom.

Umanjenje iz stava 2. ovog lana odreuje se na osnovu godinjih planova rada postrojenja za sagorevanje, korienog goriva i toplotne snage, uproseene za poslednjih pet godina rada poevi od 1. januara 2007. godine.

Zatvaranje postrojenja ukljuenog u Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje ne sme dovesti do poveanja ukupnih godinjih emisija iz ostalih postrojenja obuhvaenih planom.

Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje pojedina postrojenja ne mogu se izuzeti od primene propisa o zatiti ivotne sredine, a posebno od primene propisa o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine.

III GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA ODREENE VRSTE POSTROJENJA

lan 38

Prilogom V utvrene su granine vrednosti emisija zagaujuih materija iz postrojenja:

1) za preradu uglja;

2) za preradu mineralnih sirovina;

3) crne metalurgije;

4) obojene metalurgije;

5) za povrinsku obradu metala;

6) za proizvodnju titanijum dioksida;

7) za proizvodnju olovnih akumulatora;

8) hemijske industrije;

9) postrojenja za tretman otpada i drugih materijala, izuzev termikog tretmana;

10) postrojenja za preradu otpadnih voda;

11) ostalih aktivnosti.

Otpadni gasovi iz postrojenja isputaju se na kontrolisan nain kroz izvor (ispust).

IV KRITERIJUMI ZA USPOSTAVLJANJE MERNIH MESTA

Merna mesta

lan 39

Kontinualna i pojedinana merenja emisija zagaujuih materija vre se na takastom izvoru stacionarnog izvora zagaivanja, na reprezentativnim mernim mestima.

Odreivanje poloaja i opremljenosti reprezentativnih mernih mesta za merenje emisije vri ovlaeno pravno lice za merenje emisije, na osnovu zahteva propisanih metoda merenja, u zavisnosti od zagaujuih materija koje se mere na predmetnom ispustu.

Merno mesto se uspostavlja tako da bude dovoljno veliko, lako dostupno i opremljeno tako da je merenje mogue vriti na propisan nain i bez opasnosti za izvoaa merenja i da su izvrena merenja reprezentativna za emisije iz datog postrojenja i u odnosu na metroloke uslove.

Kod merenja emisije potrebno je obezbediti da se na mernom mestu ne meaju otpadni gasovi iz predmetnog stacionarnog izvora sa otpadnim gasovima iz drugih stacionarnih izvora, ako ovom uredbom nije drugaije propisano.

V VREDNOVANJE REZULTATA MERENJA EMISIJA, SADRAJ IZVETAJA I BILANSA EMISIJA I IZVETAVANJE O IZVRENIM MERENJIMA

Vrednovanje rezultata merenja emisija

lan 40

Vrednovanje rezultata merenja emisija je postupak poreenja rezultata merenja sa propisanim graninim vrednostima, na nain dat u Prilogu VI.

Sadraj izvetaja o izvrenim merenjima

lan 41

Izvetaj o merenju emisija zagaujuih materija u vazduh sadri sledee elemente:

1) podatke o ovlaenoj strunoj organizaciji koja vri merenja;

2) podatke o operateru i postrojenju u kome se vri merenje;

3) opis makrolokacije i mikrolokacije na kojoj se postrojenje nalazi;

4) opis postrojenja u kojem se vri merenje;

5) podatke o poloaju mernih mesta;

6) plan, mesto i vreme merenja;

7) podatke o primenjenim standardima, mernim postupcima i vrstama mernih ureaja;

8) opis uslova u toku merenja;

9) rezultate merenja;

10) zakljuak;

11) priloge.

Sadraj elemenata iz stava 1. ovog lana dat je u Prilogu VII Sadraj elemenata izvetaja o merenjima emisija zagaujuih materija u vazduh, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Izvetaj o godinjem bilansu emisija dostavlja se Agenciji za zatitu ivotne sredine na obrascu datom u Prilogu VII na sledei nain:

1) jedan elektronski popunjen komplet obrazaca (Excell fajlovi) na e-mejl adresu Agencije za zatitu ivotne sredine ili na kompakt disku, bez potpisa i overe;

2) odtampan elektronski popunjeni komplet obrazaca u papirnoj formi ukorien u jedinstven dokument, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica na potansku adresu Agencije za zatitu ivotne sredine.

VI NACIONALNE EMISIJE

Odreivanje nacionalnih emisija

lan 42

U cilju odreivanja nacionalnih emisija acidifikujuih i eutrofikujuih zagaujuih materija i prekursora prizemnog ozona, i to sumpor dioksida (SO2), oksida azota (NOx), isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i amonijaka (NH3) izraenih u kilotonama, utvruju se:

1) nivoi emisija zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana primenom metodologija, prostorne mree i vremenskog rasporeda, utvrenih od strane EMEP;

2) nivoi emisija zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana u 1990. godini, kao referentnoj, primenom metodologija, prostorne mree i vremenskog rasporeda, utvrenih od strane EMEP;

3) procene buduih emisija.

Po utvrivanju nacionalnih emisija zagaujuih materija iz stava 1. ovog lana donosi se Nacionalni program za postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih emisija zagaujuih materija i, po potrebi utvruju se posebne okolnosti zbog kojih je opravdano odstupanje od utvrenih nacionalnih emisija.

Smanjivanje emisija

lan 43

Nacionalnim programom za postepeno smanjivanje godinjih emisija zagaujuih materija iz lana 42. stav 1. ove uredbe obezbeuju se uslovi i utvruju rokovi za postizanje privremenih ciljeva smanjenja nacionalnih emisija na osnovu kritinih optereenja i kritinih nivoa, i to:

1) U odnosu na smanjenje nivoa acidifikacije:U podrujima gde su kritina optereenja prekoraena, nacionalne maksimalne emisije moraju se smanjiti za najmanje 50% u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mree;

2) U odnosu na izloenost prizemnom ozonu iznad nivoa kritinog po zdravlje ljudi:U podrujima gde su kritina optereenja prizemnim ozonom iznad nivoa kritinog po ljudsko zdravlje (AOT60=0), nacionalne emisije moraju se smanjiti za 2/3 u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mree. Dodatno, optereenje prizemnim ozonom ne sme prei apsolutnu granicu od 2,9 ppmh u svakom kvadrantu prostorne mree;

3) U odnosu na izloenost prizemnom ozonu iznad nivoa kritinog po vegetaciju:U podrujima gde su kritina optereenja prizemnim ozonom iznad nivoa kritinog za useve i viegodinje zasade (AOT40=3 ppmh), nacionalne emisije moraju se smanjiti za 1/3 u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mree. Dodatno, optereenje prizemnim ozonom ne sme prei apsolutnu granicu od 10 ppmh izraenu kao prekoraenje kritinog nivoa od 3 ppmh u svakom kvadrantu prostorne mree.

VII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 44

Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju izvore zagaivanja vazduha obezbedie pojedinano merenje emisije, najkasnije u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, a odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja emisije i ugraivanje ureaja za kontinualna merenja emisije najkasnije do 31. decembra 2011. godine.

lan 45

Postojea postrojenja uskladie svoje emisije sa graninim vrednostima emisija zagaujuih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2011. godine osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano.

Do isteka rokova iz stava 1. ovog lana primenjivae se granine vrednosti emisija zagaujuih materija propisane Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

lan 46

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na postrojenja koja e prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. godine, osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano.

Operater postrojenja iz stava 1. ovog lana u obavezi je da najkasnije do 31. decembra 2010. godine podnese ministarstvu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine odluku o prestanku rada postrojenja.

Do prestanka rada postrojenja iz stava 1. ovog lana primenjivae se granine vrednosti emisija zagaujuih materija iz Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

lan 47

Postojee veliko postrojenje za sagorevanje moe biti izuzeto od primene graninih vrednosti emisija iz lana 22. ove uredbe i obaveza utvrenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje pod sledeim uslovima:

1) da operater najkasnije do 31. decembra 2010. godine nadlenom organu dostavi pisanu izjavu da postrojenje u periodu od 1. januara 2011. godine do 31. decembra 2018. godine nee raditi vie od ukupno 20.000 radnih sati i da e prestati sa radom 1. januara 2019. godine;

2) da operater svake godine, najkasnije do 31. januara, dostavi nadlenom organu izvetaj o utroenom broju radnih sati u prethodnoj godini.

Do prestanka rada postrojenja iz stava 1. ovog lana primenjivae se granine vrednosti emisija zagaujuih materija iz Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

lan 48

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog I

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA VELIKA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

A) GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2), OKSIDE AZOTA (NOx), PRAKASTE MATERIJE I UGLJEN MONOKSID (CO) ZA POSTOJEA VELIKA POSTROJENJA

U skladu sa lanom 22. stav 1. ove uredbe granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za postojea velika postrojenja odreuju se na sledei nain:

Deo I

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2)

1. vrsta goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 6%) primenjuje se na postojea postrojenja,

odnosno za postrojenja toplotne snage od 100 - 500 MWth prema jednaini:

y = - 4x + 2400

gde su:

x - toplotna snaga postrojenja (MWth)

y - granina vrednost emisije SO2 (mg SO2/normalni m3)

Napomena: Ako se napred navedene granine vrednosti emisija ne mogu postii zbog karakteristika goriva, stepen odsumporavanja mora se postii najmanje u visini od 60% u postrojenjima sa toplotnom snagom od 100 MWth ili manjom, 75% za postrojenja sa toplotnom snagom veom 100 MWth i manjom ili jednakom 300 MWth i 90% za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 300 MWth. Za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 500 MWth mora se postii stepen odsumporavanja od najmanje 94%.

2. Tena goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na postojea postrojenja,

odnosno za postrojenja toplotne snage od 300 - 500 MWth prema jednaini:

y = - 6,5x + 3650

gde su:

x - toplotna snaga postrojenja (MWth)

y - granina vrednost emisije SO2 (mg SO2/normalni m3)

3. Gasovita goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na postojea postrojenja:

Vrsta goriva Granina vrednost emisije (mg/normalni m3)

gasovita goriva generalno 35

teni naftni gas 5

gasovi niske toplotne moi iz procesa gasifikacije rafinerijskih ostataka, gas iz koksnih pei, gas iz visokih pei 800

gas iz procesa gasifikacije uglja (1)

____________(1) vrednost e biti naknadno utvrenaDeo II

VREDNOSTI EMISIJA ZA OKSIDE AZOTA (NOx) IZRAENE KAO NO2

Granine vrednosti emisija za okside azota izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 6% za vrsta goriva, 3% za tena i gasovita goriva) primenjuju se na postojea postrojenja:

Vrsta goriva Granina vrednost emisije (mg/normalni m3)

vrsta goriva (1), (2):

50 do 500 MWth 600

> 500 MWth 500

Od 1. januara 2016. godine

50 do 500 MWth 600

> 500 MWth 200

Tena goriva

50 do 500 MWth 450

> 500 MWth 400

Gasovita goriva

50 do 500 MWth 300

> 500 MWth 200

____________(1) Za postrojenja sa toplotnom snagom veom od 500 MWth koja od dana stupanja na snagu ove uredbe ne rade vie od 2000 sati godinje u petogodinjem proseku do 31. decembra 2015. godine granina vrednost emisije je 600 mg/normalni m3 i osnov je za odreivanje njihovog doprinosa Nacionalnom planu za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje.Od 1. januara 2016. godine, za postrojenja koja nee raditi vie od 1500 sati godinje u petogodinjem proseku, granina vrednost emisije je 450 mg/normalni m3.(2) Do 1. januara 2018. godine za postrojenja koja su u 12-mesenom periodu, do 31. decembra 2009. godine radila i nastavljaju da rade na vrsta goriva iji je isparljivi sadraj manji od 10%, granina vrednost emisije je 1200 mg/normalni m3.Deo III

VREDNOSTI EMISIJA ZA PRAKASTE MATERIJE

Granine vrednosti emisija za prakaste materije izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 6% za vrsta goriva, 3% za tena i gasovita goriva) primenjuju se na postojea postrojenja:

Vrsta gorivaToplotna snaga (MWth)Granina vrednost emisije (mg/normalni m3)

vrsto 500< 50050 (2)100

Teno (1)Sva postrojenja50

GasovitoSva postrojenja5 (po pravilu)10 (za gas iz visoke pei)50 (za gas nastao pri proizvodnji elika a koji se moe koristiti na drugom mestu)

______________(1) Granina vrednost emisije od 100 mg/normalni m3 moe se primeniti na postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 500 MWth ako koriste teno gorivo sa udelom pepela veim od 0,06%.(2) Granina vrednost emisije od 100 mg/normalni m3 moe se primeniti na postrojenja za sagorevanje toplotne snage vee ili jednake 500 MWth koja sagorevaju vrsto gorivo toplotne snage manje od 5800 kJ/kg sa masenim udelom vlage veim od 45 masenih %, ukupnim masenim udelom vlage i pepela veim od 60% i udelom kalcijum oksida (CaO) veim od 10%. Deo IV

GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA UGLJEN MONOKSID (CO)

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postojea postrojenja koja koriste vrsta goriva i goriva iz biomase je 250 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postojea postrojenja koja koriste tena goriva je 175 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postojea postrojenja koja koriste gasovita goriva je 100 mg/normalni m3.

B) GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2), OKSIDE AZOTA (NOx), PRAKASTE MATERIJE I UGLJEN MONOKSID (SO) ZA VELIKA POSTROJENJA

U skladu sa lanom 22. stav 2. ove uredbe granine vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), prakaste materije i ugljen monoksid (CO) za velika postrojenja odreuju se na sledei nain:

Deo I

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2)

1. vrsta goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 6%) primenjuju se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

Vrsta goriva50 to 100 MWth100 to 300 MWth> 300 MWth

biomasa200200200

sva druga850200200

Napomena: Ako se napred navedene granine vrednosti emisija ne mogu postii zbog karakteristika goriva, granina vrednost emisije za sumpor dioksid (SO2) iznosi 300 mg/normalni m3, ili stepen odsumporavanja od najmanje 92% mora se postii za postrojenja sa toplotnom snagom manjom ili jednakom 300 MWth, a u sluaju postrojenja sa toplotnom snagom veom od 300 MWth granina vrednost emisije za sumpor dioksid (SO2) iznosi 400 mg/normalni m3 uz stepen odsumporavanja od najmanje 95%.

2. Tena goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na sledea postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

50 to 100 MWth100 to 300 MWth> 300 MWth

850400-200 (linearno smanjenje)200

3. Gasovita goriva

Granine vrednosti emisija za sumpor dioksid izraene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na postrojenja:

Vrsta gorivaGranina vrednost emisije (mg/normalni m3)

gasovita goriva generalno35

teni naftni gas5

gasovi niske toplotne moi iz koksnih pei400

gasovi niske toplotne moi iz visokih pei200

Deo II

VREDNOSTI EMISIJA ZA OKSIDE AZOTA (NOx) IZRAENE KAO NO2Granine vrednosti emisija za okside azota izraene u mg/normalni m3 primenjuju se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

1. vrsta goriva (udeo O2 6%)

Vrsta goriva50 do 100 MWth100 do 300 MWth> 300 MWth

biomasa400300200

sva druga400200200

2. Tena goriva (udeo O2 3%)

50 do 100 MWth100 do 300 MWth> 300 MWth

400200200

3. Gasovita goriva (udeo O2 3%)

50 do 300 MWth> 300 MWth

prirodni gas150100

drugi gasovi200200

4. Gasne turbine (udeo O2 15%)

>50 MWth(toplotna snaga po uslovima utvrenim odgovarajuim srpskim standardom)

prirodni gas (Napomena 1)50 (Napomena 2)

tena goriva (Napomena 3)120

gasovita goriva (osim prirodnog gasa)120

Navedene granine vrednosti ne primenjuju se na gasne turbine za hitne sluajeve, koje rade manje od 500 radnih sati godinje. Operater ovakvog postrojenja duan je da svake godine dostavi nadlenom organu izvetaj o broju radnih sati u toku godine.

Napomena 1: Prirodni gas je smea gasovitih ugljovodonika od kojih je nazastupljeniji metan koji sadri najvie 20 % (zapreminskih) inertnih i drugih sastojaka

Napomena 2: Granina vrednost emisije iznosi 75 mg/normalni m3 u sluajevima kada je efikasnost utvrena u skladu sa uslovima optereenja prema utvrenom odgovarajuem srpskom standardu:

1) kod gasnih turbina koje se koriste u kombinovanim sistemima za grejanje i proizvodnju elektrine energije i ija je ukupna efikasnost vea od 75%;

2) kod gasnih turbina koje se koriste u kombinovanom ciklusu proizvodnje ija je ukupna efikasnost vea od 55%;

3) kod gasnih turbina za mehanike pogone.

Kod gasnih turbina sa jednim ciklusom koje nisu navedene ni u jednoj prethodnoj kategoriji, ali imaju efikasnost veu od 35% - utvrenu u skladu sa uslovima optereenja prema utvrenom odgovarajuem srpskom standardu - granina vrednost emisije rauna se kao , gde je efikasnost gasne turbine izraena u procentima u skladu sa uslovima optereenja prema utvrenom odgovarajuem srpskom standardu.

Napomena 3: Granina vrednost emisije primenjuje se samo za gasne turbine u kojima sagorevaju samo laki i srednji destilati.

Deo III

VREDNOSTI EMISIJA ZA PRAKASTE MATERIJE

Granine vrednosti emisija za prakaste materije izraene u mg/normalni m3 primenjuje se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

1. vrsta goriva (udeo O2 6 %)

50 to 100 MWth> 100 MWth

5030

2. Tena goriva (udeo O2 3 %)

50 to 100 MWth> 100 MWth

5030

3. Gasovita goriva (udeo O2 3 %)

po pravilu5

za gas iz visoke pei10

za gasove nastale pri proizvodnji elika koji se mogu koristiti na drugom mestu30

Deo IV

GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA UGLJEN MONOKSID (CO)

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste vrsta goriva i goriva iz biomase je 250 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste tena goriva je 175 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste gasovita goriva je 100 mg/normalni m3.

Prilog II

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

U skladu sa lanom 22. stav 5. ove uredbe utvruju se granine vrednosti emisija za dimni broj, ugljen monoksid (CO), okside azota (NOx) za mala postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva koja se koristi.

Deo I

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA VRSTA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju vrstog goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj 1;

2) za ugljen monoksid:

- za postrojenja toplotne snage vee od 50 kW i manje od 150 kW 4000 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage vee od 150 kW i manje od 500 kW2000 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage vee od 500 kW i manje od 1 MWth 1000 mg/normalni m3;

3) za okside azota izraene kao NO2 za postrojenja snage vee od 100 kW do 1 MWth 250 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na vrsta goriva, i to na ugalj, brikete od uglja i koks, odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 7%, a za postrojenja na ostala vrsta goriva granina vrednost emisije odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 13%.

Dozvoljeni gubici toplote u dimnim gasova za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) za postrojenja toplotne snage vee od 8 kW i manje od 25 kW19%;

2) za postrojenja toplotne snage vee od 25 kW i manje od 50 kW8%;

3) za postrojenja toplotne snage vee od 50 kW i manje od 1 MWth

Deo II

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA TENA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju tenih goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj:

- za postrojenja toplotne snage manje od 11 kW 2

- za postrojenja toplotne snage vee od 11 kW i manje od 5 MWth 1

2) za ugljen monoksid:

- za postrojenja toplotne snage manje od 400 kW175 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage vee od 400 kW i manje od 2,5M Wth120 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage vee od 2,5 MWth i manje od 5 MWth80 mg/normalni m3;

3) za okside azota izraene kao NO2:

- za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak ne vei od 0,05 MPa100 mg/normalni m3;

- za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu vie od 110C a nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa 200 mg/normalni m3;

- za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C, a nadpritisak vei od 1,8 MPa250 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na tena goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo III

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA GASOVITA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju gasovitih goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) za ugljen monoksid:

- za postrojenja toplotne snage manje od 400 kW100 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage vee od 400 kW i manje od 10 MWth 80 mg/normalni m3;

2) za okside azota izraene kao NO2:

- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak manji od 0,05 MPa100 mg/normalni m3;

- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 110C a nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa 110 mg/normalni m3;

- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C a nadpritisak vei od 1,8 MPa150 mg/normalni m3;

- za postrojenja na teni naftni gas200 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na gasovita goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Za mala postrojenja za sagorevanje za tena i gasovita goriva toplotne snage izmeu 4 i 400 kW toplotni gubici se odreuju na osnovu propisa koji ureuje zahteve kvaliteta i ispitivanja karakteristika novih toplovodnih kotlova na tena i gasovitih goriva.

Deo IV

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA POSTOJEA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE I PRELAZNE ODREDBE

Postojea mala postrojenja za sagorevanje uskladie vrednosti emisija sa odredbama ove uredbe najkasnije 60 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, ako je malo postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 15 godina.

Do trenutka (momenta) usklaivanja vrednosti emisija iz stava 1. ovog lana sa odredbama ove uredbe, koriste se granine vrednosti emisija iz dela I, II i III ovog Priloga, osim u sluajevima za koja vae granine vrednosti emisija, i to:

1) ugljen monoksid

- pri korienju vrstih goriva za sva postrojenja toplotne snage vee od 500 kW za koje je granina vrednost emisije 1000 mg/normalni m3;

- pri korienju tenih goriva za koje je granina vrednost emisije 175 mg/normalni m3;

- pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 100 mg/normalni m3;

2) okside azota

- pri korienju tenih goriva za koje je granina vrednost emisije280 mg/normalni m3;

- pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 200 mg/normalni m3;

- pri korienju tenog naftnog gasa za koje je granina vrednost emisije300 mg/normalni m3.

Prilog III

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

U skladu sa lanom 22. stav 6. ove uredbe utvruju se granine vrednosti emisije za prakaste materije, ugljen monoksid (CO), okside azota (NOx), sumpor dioksid (SO2) i organske materije za srednja postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva koja se koristi.

Deo I

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA VRSTA GORIVA

Granine vrednosti emisije za vrsta goriva (ugalj, briketiran ugalj i koks, tresetni briket i drvo), za srednja postrojenja za sagorevanje su:

1) za prakaste materije:

- za postrojenja toplotne snage 5 MWth ili vie20 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage manje od 5 MWth50 mg/normalni m3;

- za postrojenja toplotne snage manje od 2,5 MWth koja iskljuivo koriste netretirano drvo100 mg/normalni m3

2) za ugljen monoksid150 mg/normalni m3;

3) za okside azota izraene kao NO2:

- pri upotrebi drva250 mg/normalni m3;

- pri upotrebi drugih goriva

- sa fluidizovanim slojem300 mg/normalni m3;

- za ostale pei u postrojenjima toplotne snage 10 MWth ili vie 400 mg/normalni m3;

- manje od 10 MWth500 mg/normalni m3.

Za pei sa fluidizovanim slojem koje koriste ugalj granina vrednost emisije za azot suboksid, N2O u otpadnom gasu iznosi 150 mg/normalni m3.

4) za okside sumpora izraene kao SO2:

- sa fluidizovanim slojem 350 mg/normalni m3;

- za ostale pei pri korienju kamenog uglja1300 mg/normalni m3;

- pri korienju drugih goriva1000 mg/normalni m3;

5) za organske materije izraene kao ukupni ugljenik 10 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za postrojenja na ugalj, briket i koks odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 7% a za postrojenja na tresetni briket i drvo granina vrednost emisije odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 11%.

Deo II

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA TENA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju tenih goriva, za srednja postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj 1 (postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja);

2) za prakaste materije 50 mg/normalni m3 (osim za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako, metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja kod kojih se ne odreuje emisija prakastih materija);

3) za ugljen monoksid80 mg/normalni m3;

4) za okside azota izraene kao NO2:

- za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak ne vei od 0,05 MPa180 mg/normalni m3;

- za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu via od C i nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa200 mg/normalni m3;

- za postrojenja koja koriste ulje za loenje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C a nadpritisak vei od 1,8 Mpa 250 mg/normalni m3;

- za postrojenja koja koriste druga tena goriva350 mg/normalni m3;

5) za okside sumpora izraene kao SO2:

- za postrojenja koja koriste teka ulja1300 mg/normalni m3;

- za postrojenja koja koriste druga tena goriva 850 mg/normalni m3.

Granina vrednost emisije za postrojenja koja koriste tena goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo III

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA GASOVITA GORIVA

Granine vrednosti emisije pri korienju gasovitih goriva, za srednja postrojenja za sagorevanje su:

1) za prakaste materije:

- pri upotrebi prirodnog gasa, tenog naftnog gasa, rafinerijskog gasa, deponijskog gasa, biogasa 5 mg/normalni m3;

- pri upotrebi drugih gasovitih goriva

2) za ugljen monoksid 80 mg/normalni m3;

3) za okside azota izraene kao NO2:

- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu nia od 110C a nadpritisak manji od 0,05 MPa100 mg/normalni m3;

- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu vie od 110C a nia od 210C a nadpritisak vei od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa 110 mg/normalni m3;

- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu via od 210C a nadpritisak vei od 1,8 MPa150 mg/normalni m3;

- za postrojenja za ostala gasovita goriva200 mg/normalni m3;

4) za okside sumpora izraene kao SO2:

- za teni naftni gas 5 mg/normalni m3;

- za prirodni gas10 mg/normalni m3;

- za rafinerijski ili gas iz visokih pei 50 mg/normalni m3;

- za druga gasovita goriva350 mg/normalni m3;

Granina vrednost emisije za postrojenja koja koriste gasovita goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo IV

GRANINE VREDNOSTI EMISIJA ZA POSTOJEA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE I PRELAZNE ODREDBE

Postojea srednja postrojenja za sagorevanje uskladie vrednosti emisija sa odredbama ove uredbe najkasnije 90 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, ako je srednje postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 20 godina.

Do trenutka (momenta) usklaivanja vrednosti emisija iz stava 1. ovog lana sa odredbama ove uredbe, koriste se granine vrednosti emisija iz dela I, II i III ovog Priloga, osim u sluajevima za koja vae granine vrednosti emisija, i to:

1) ugljen monoksid

- pri korienju vrstih goriva za koje je granina vrednost emisije 250 mg/normalni m3;

- pri korienju tenih goriva za koje je granina vrednost emisije 170 mg/normalni m3;

- pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 100 mg/normalni m3;

2) okside azota

- pri korienju vrstih goriva za koje je granina vrednost emisije 650 mg/normalni m3;

- pri korienju ulja za loenje lako i ekstra lako za koje je granina vrednost emisije 250 mg/normalni m3;

- pri korienju tekih tenih goriva za koje je granina vrednost emisije 350 mg/normalni m3;

- pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 200 mg/normalni m3,

3) sumpor dioksid

- pri korienju vrstih goriva za koje je granina vrednost emisije 1700 mg/normalni m3;

- pri korienju ulja za loenje lako i ekstra lako za koje je granina vrednost emisije 1700 mg/normalni m3;

- pri korienju gasovitih goriva za koje je granina vrednost emisije 35 mg/normalni m3.

Bez obzira na stavove 1. i 2. ovog dela Priloga III uredbe, postojea srednja postrojenja za sagorevanje uskladie vrednosti emisija sa graninim vrednostima emisija iz dela I, II i III ovog Priloga najkasnije za 36 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe ako se kao gorivo upotrebljava koksni gas, visokopeni gas, rafinerijski gas, deponijski gas, biogas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.

Prilog IV

OPTE GRANINE VREDNOSTI EMISIJA

Opte granine vrednosti emisija iz ovog Priloga primenjuju se ako u Prilogu V ove uredbe za pojedinani stacionarni izvor, odnosno pojedinanu zagaujuu materiju u otpadnom gasu iz stacionarnog izvora, nije propisana drugaija granina vrednost emisije.

Granine vrednosti emisije za ukupne prakaste materije

Granine vrednosti emisije za ukupne prakaste materije u otpadnom gasu iznose:

- 20 mg/normalni m3 za maseni protok vei ili jednak 200 g/h

- 150 mg/normalni m3 za maseni protok manji od 200 g/h

Granine vrednosti emisije za prakaste neorganske materije

Granine vrednosti emisije za prakaste neorganske materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase tetnosti od I do III, iznose:

1) za I klasu tetnosti:

- iva i njena jedinjenja izraena kao Hg

- talijum i njegova jedinjenja izraena kao Tl

0,05 mg/normalni m3 za maseni protok od 0,25 g/h i vei.

2) za II klasu tetnosti:

- olovo i njegova jedinjenja izraeni kao Pb

- kobalt i njegova jedinjenja izraena kao Co

- nikl i njegova jedinjenja izraena kao Ni

- selen i njegova jedinjenja izraena kao Se

- telur i njegova jedinjenja izraena kao Te

0,5 mg/normalni m3 za maseni protok od 2,5 g/h i vei.

3) za III klasu tetnosti:

- antimon i njegova jedinjenja izraeni kao Sb

- hrom i njegova jedinjenja izraeni kao Cr

- cijanidi lako rastvorljivi (npr. NaCn) izraeni kao CN

- fluoridi lako rastvorljivi (npr. NaF) izraeni kao F

- bakar i njegova jedinjenja izraeni kao Cu

- mangan i njegova jedinjenja izraeni kao Mn

- vanadijum i njegova jedinjenja izraeni kao V

- kalaj i njegova jedinjenja izraeni kao Sn

1 mg/normalni m3 za maseni protok od 5 g/h i vei.

Ako se u otpadnom gasu nalazi vie prakastih neorganskih materija iz razliitih klasa tetnosti, za svaku materiju primenjuje se granina vrednost emisije propisana ovim Prilogom, a ukupna granina vrednost emisije iznosi:

- 0,5 mg/normalni m3 za materije klase I i II i za maseni protok 2,5 g/h i vei;

- 1 mg/normalni m3 za materije klase I i III i za maseni protok 5 g/h i vei,

- 1 mg/normalni m3 za materije klase II i III i za maseni protok 5 g/h i vei,

Ako se otpadni gas nalazi pod fizikim uslovima (pritisak, temperatura) pod kojim materije mogu biti u tenom ili gasovitom stanju, granine vrednosti emisije ili maseni protoci iz stava 1. ovog lana posmatrae se u odnosu na ukupni iznos vrstih, tenih i gasovitih emisija.

Prakaste neorganske materije koje nisu navedene pod imenima za koje postoji dobar razlog da se veruje da imaju potencijala da budu kancerogene, mutagene ili toksine za reprodukciju bie dodate u III klasu tetnosti.

Granine vrednosti emisije za neorganske gasovite materije

Granine vrednosti emisije za neorganske gasovite materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase tetnosti od I do IV, iznose:

1) za I klasu tetnosti:

- arsin (arsen hidrid-AsH3)

- hlorcijanid-CNCl

- fozgen-COCl2- fosfin (fosfor hidrid-PH3)

0,5 mg/normalni m3 za maseni protok od 2,5 g/h i vei.

2) za II klasu tetnosti:

- brom i njegova jedinjenja izraeni kao bromovodonik-HBr

- hlor-Cl2- cijanovodonina kiselina-HCN

- fluor i njegova jedinjenja izraeni kao fluorovodonik-HF

- vodonik sulfid-H2S

3 mg/normalni m3 za maseni protok od 15 g/h i vei.

3) za III klasu tetnosti:

- amonijak-NH3- jedinjenja hlora, ukoliko nisu u klasi I ili II izraeni kao hlorovodonik-HCl

30 mg/normalni m3 za maseni protok od 150 g/h i vei.

4) za IV klasu tetnosti:

- oksidi sumpora (sumpor dioksid i sumpor trioksid) izraeni kao sumpor dioksid-SO2- oksidi azota (azot monoksid i azot dioksid) izraeni kao azot dioksid-NO2350 mg/normalni m3 za maseni protok od 1800 g/h i vei.

U otpadnim gasovima koji su nastali iz postrojenja za toplotno ili katalitiko naknadno sagorevanje, granine vrednosti emisije za azot monoksid i azot dioksid, izraeni kao azot dioksid, iznose 200 mg/normalni m3. Granina vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 100 mg/normalni m3.

Ukoliko gasovi u sistemu za naknadno sagorevanje sadre visoke koncentracije oksida azota ili drugih jedinjenja azota, granine vrednosti emisija za azot monoksid i azot dioksid, izraeni kao azot dioksid, iznose 350 mg/normalni m3 pri masenom protoku od 1800 g/h.

Granine vrednosti emisije za organske materije

Granina vrednost emisije za organske materije u otpadnom gasu, izuzev prakastih organskih materija, izraene kao ukupni ugljenik, iznosi 50 mg/normalni m3 za maseni protok od 500 g/h i vei.

Kod postojeih postrojenja za sagorevanje sa godinjim masenim protokom organskih materija manjim od 1,5 t/g