Ursula LeGvin_Hainski ciklus 05_Svet se kaže šuma

7/30/2019 Ursula LeGvin_Hainski ciklus 05_Svet se kae uma

1/101


2/101


3/101

SVET SE KAE UMA


4/101

NAUNA FANTASTIKA URSULE LEGVINKnjiga V

UredniciTanja Kragujevi-VujiAleksandar Postolovi

RecenzentZoran ivkovi

Likovnografika opremaZoran Brankovi

KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI (CIP)

Obraeno u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd

ISBN 86-331-0205-6


5/101

URSULA LEGVIN

Svet se kae uma

Preveo Zoran ivkovi

NARODNA KNJIGA

PARTIZANSKA KNJIGA


6/101

Naslov originalaURSULA K. LEGUINTHE WORD FOR WORLD IS FOREST1972, by Ace Books, Inc.


7/101

ZA DIN koja je odmakla napred


8/101

PRVA GLAVA


9/101

Dve stvari vezane za jueranji dan izbile su na povrinu svesti kapetanaDejvidsona u trenutku kada se probudio i on je neko vreme zurio u njih u tami.Prva je bila prijatna: stigao je novi tovar ena. Verovali ili ne. Nalazile su se ovde,u Centralvilu, dvadeset sedam svetlosnih godina NAFAL-om od Zemlje i etirisata skakaem od Smitovog logora, druga tura rasplodnih enki za koloniju NoviTahiti, sve redom zdrave i jedre, dve stotine dvanaest grla prvorazredne ljudske

pasmine. Ili bar gotovo prvorazredne. Druga je bila neprijatna: izvetaj saSmetlinog ostrva o slaboj etvi, obimnoj eroziji reju, potpunom krahu.Povorka od dve stotine dvanaest oblih, povaljivih, prsatih, malih prilika ieznu izDejvidsonovog uma kada mu je pred oi stao prizor kie koja lije po razbrazdanoj

prljavtini, pretvarajui je u kaljugu, a zatim proreujui to blatite u crvenkastuvododerinu, koja je niz stene oticala u more ibano kiom. Erozija je zapoela preno to je on otiao sa Smetlinog ostrva da bi preuzeo upravljanje Smitovimlogorom, a budui da se odlikovao izuzetnim vizuelnim pamenjem, takozvanim

ejdetskim tipom, sasvim jasno je mogao da je se priseti. Izgleda da je onajglavonja Kis bio u pravu kada je kazao da tamo gde nameravamo da podignemofarmu moramo ostaviti mnogo drvea. Ali Dejvidsonu i dalje nije ilo u glavuzato je veliki deo povrine, predvien za sejanje soje, morao da se traci na stabla,ako je ve zemlja odista nauno obraena. Tako se nije radilo u Ohaju; ako steeleli kukuruz, onda ste lepo uzgajali kukuruz i niste morali da se bakete sa tamonekakvim drveem i slinim kojetarijama. Dodue, Zemlja je ukroena planeta, a

Novi Tahiti to jo nije. On je stoga i doao ovde: da ga ukroti. Ako su od

Smetlinog ostrva sada ostale samo stene i jaruge, onda treba dii ruke od njega ipoeti bolje i pametnije na nekom novom ostrvu. Taj neuspeh nas ne moezaustaviti mi smo mukarci. Uskoro e shvatiti ta to znai, ti vraja, prokleta

planeto, pomisli Dejvidson, iscerivi se prigueno u tami kolibe, budui da jeoduvek voleo izazove. Pomislivi na mukarce, on se priseti ena i ponovo

povorka malih prilika poe da mu se njie kroz um, osmehujui se izazovno,vrckajui se.

Bene! zabrunda on, a onda se pridie i spusti bose noge na goli pod.

Toplu vodu, smesta, brebre! Vlastito brundanje prijatno ga rasani. On seprotegli, poea se po prsima, obue kratke pantalone i krupnim koracima izie izkolibe na istinu obasjanu suncem: sve je to bilo izvedeno u lakom nizu pokreta.Krupan mukarac, vrstih miica uivao je da upotrebljava svoje dobrouvebano telo. Ben, njegov stvorac, ve je, kao i obino, pripremio vodu koja se

puila na vatri; takode kao i obino, uao je i zurio preda se, glupog izraza lica.Stvorci nikada nisu spavali; samo su sedeli i piljili u prazno. Doruak.Brebre! ree Dejvidson, uzevi brija sa grubog, daanog stola, gde mu ga

je stvorac pripremio, zajedno sa pekirom i uspravljenim ogledalom.

Danas ga je ekalo mnogo posla, budui da je odluio, trenutak pre no toje ustao, da odleti do Centrala i izabere sebi neku od novih ena. Nee onepotrajati dugo, njih dve stotine dvanaest medu vie od dve hiljade mukaraca;


10/101

osim toga, kao i u prvoj turi, veina e ih verovatno biti kolonijske neveste, dok jejedva dvadeset ili trideset predvieno za rekreaciono osoblje, premda e ove bitistvarno dobre, razbludne enke, a on je vrsto resio da ovoga puta bude prvi uredu bar kod jedne od njih. Napravio je grimasu levom stranom lica, tako da muse desni obraz zategnuto isturio kripavom brijau.

Stari stvorac vukao se kao prebijen, tako da je mogao da protekne itav aspre no to donese doruak iz menze. Brebre! viknu za njim Dejvidson iBenovo beskimenjako geganje pretvori se u hod. Benova visina iznosila je okometar, a krzno na leima bilo mu je vie belo nego zeleno; bio je star i priglup,ak i za jednog stvorca, ali Dejvidson je umeo sa njima; svakoga je mogao daukroti, da je to bilo vredno truda. Ali nije. Treba ovde dovesti dovoljno ljudi,napraviti maine i robote, podii farme i gradove i stvorci vie nikome nee

biti potrebni. Uostalom, to je bilo i najbolje. Jer ovaj svet, Novi Tahiti, bio je, badoslovno, sazdan za oveka. Raien i ureen, mrane ume raskrene i

pretvorene u plodne oranice, iskorenjeni iskonska zaostalost, divljatvo i neznanje i ovde e nastati raj, pravi Eden. Bolji svet od istroene Zemlje. A to jenajvanije njegov svet. Jer upravo je to Don Dejvidson bio, duboko u svom

biu: ukrotitelj svetova. Nije spadao u razmetljivce, ali je poznavao svoju meru.Naprosto je tako bio sazdan. Znao je ta hoe i kako da se domogne toga. I uvekje to uspevao. Otkad pamti sebe.

Doruak mu je prijatno zagrejao utrobu. Dobro raspoloenje nije mu sepokvarilo ak ni kada je video Kisa Van Stena kako ide prema njemu, debeo, beo

i zabrinut, sa oima koje su bile iskolaene poput krupnih, plavih loptica za golf. Done ree Kis bez pozdrava drvosee su ponovo lovile crvenejelene u pojasevima. U stranjoj prostoriji kluba nalazi se osamnaest pari rogova.

Niko nikada nije uspeo da sprei lovokradice, Kie.Ti bi to mogao da uradi. Zato i ivimo u uslovima opsadnog stanja, zato

vojska i upravlja kolonijom. Da bi se potovali zakoni.eoni napad debelog glavonje! Bilo je gotovo smeno. U redu ree

Dejvidson razlono mogao bih da ih spreim. Ali, pazi dobro, ja brinem o

ljudima; to mi je posao, kao to i sam kae. Vani su mi, dakle, ljudi, a neivotinje. Ako malo nezakonitog lova moe da pomogne da ljudi lake podnesuovaj vraji ivot, onda u rado zamuriti na jedno oko. Mora im se omoguitineka razonoda.

Ali imaju igre, sportove, hobije, filmove, magnetoskopske snimke svihvelikih sportskih dogaaja iz prolog stolea, pia, marihuanu, halucinogene inovu turu ena u Centralu za one koji su nezadovoljni prilino nematovitimnainom na koji se vojska pobrinula za higijensku pederastiju. Ve su ionakodovoljno pokvareni, te tvoje junainegraniari, tako da ne moraju pride da istrebe

jednu retku lokalnu vrstu iz razonode. Ako ne bude nita preduzeo, morau daprijavim krupan prekraj Ekolokih protokola u izvetaju kapetanu Goseu.

Moe to uiniti, ako nade za shodno, Kie ree Dejvidson, koji nikada


11/101

nije gubio pribranost. Bilo je neeg patetinog u tome kako bi se jedan evrotip,kao to je Kis, sav zajapurio kada vie ne bi mogao da obuzdava svoja oseanja.

To ti je i posao, uostalom. Ja ne elim da te ometam u tome; oni e u Centraluraspraviti stvar i odluiti ko je u pravu. Ti eli da ovo mesto ostane ba ovakvokakvo je, zar ne, Kise? Da bude jedan veliki nacionalni park. Da ga posmatra,izuava. Tako i treba, ti si strunjak. Ali mi smo samo obini ljudi koji obavljaju

poslove. Zemlji je potrebno drvo, i to vraki potrebno. Drveta ima na NovomTahitiju i mi smo drvosee. Razlika izmeu nas je u tome to kod tebe, u stvari,Zemlja nije na prvom mestu. Kod mene, meutim, jeste.

Kis ga pogleda postrance svojim plavim oima, slinim lopticama za golf. Stvarno? Ti hoe, dakle, ovaj svet da sazda prema Zemljinom liku, a?

Da napravi od njega cementnu pustinju?Kada kaem Zemlja, Kise, onda mislim na ljude. Mukarce. Ti brine o

jelenima, drveu i vlaknastom korovu; u redu, to je tvoja stvar. Ali ja volim da

situaciju sagledam u perspektivi, od vrha nadole; a na vrhu su, bar za sada, ljudi.Mi smo sada ovde i ovaj svet morae da nam se potini. Dopalo ti se to ili ne,morae da se pomiri sa tom injenicom; stvari, naprosto, tako stoje. Sluaj,Kise, skoknuu do Centrala da malo oacujem nove kolonistkinje. Hoe da poesa mnom?

Ne, hvala, kapetane Dejvidsone uzvrati strunjak, krenuvi natrag premalaboratorijskoj kolibi. Bio je stvarno lud. Toliko se uzbudio oko tih vrajih jelena.Dobro, u redu, to su odista velike ivotinje. Dejvidson se jo ivo seao prvog

jelena koga je ugledao, ovde na Smitovoj zemlji, veliku crvenu senku, dva metravisoku u plekama, sa krunom uskih i zlatnih rogova, hitra, hrabra ivotinja,idealna divlja za lov. Na Zemlji su koristili robojelene ak i u Stenovitim

planinama i Himalajskim parkovima, poto su oni pravi ve gotovo nestali.Ovdanji su predstavljali san svakog lovca. Zato su i lovljeni. Do vraga, ak su ihi divlji stvorci lovili, onim svojim valjivim, malim lukovima. Jeleni e i ubudue

biti lovljeni, zato to su za to stvoreni. Ali jadni, stari, srceparajui Kis to nikakonije mogao da utuvi. On je, zapravo, bio pametan momak, ali ne i realistian, ne

dovoljno tvrdokoran. Nikako mu nije ilo u glavu da morate biti uz pobednikustranu ili gubite. A pobednik je bio ovek, uvek. Stari Osvaja.Dejvidson je krenuo krupnim koracima kroz naselje; jutarnje sunce stajalo

mu je u oima, a u toplom vazduhu oseao se miris rezane drvene grae, kao islatkasti dim drveta. Stvari su izgledale prilino dobro za jedan logor drvosea.Dve stotine ljudi ovde je ukrotilo ovei komad divljine za samo tri zemaljskameseca. Smitov logor: dve velike geodezijske kupole od valoplasta, etrdesetdrvenih koliba sagraenih radom stvoraca, pilana, sagoreva iz koga se dizala

plavkasta perjanica dima, vukui se iznad mnogo jutara krevine i naslagane

drvene grae; gore se nalazilo uzletite i veliki, montani hangar za helikoptere iteku maineriju. To je bilo sve. Ali kada su doli, ovde nije bilo niega. Samodrvee. Tamni preplet, gusti, neprohod drvea beskrajan, besmislen. Troma


12/101

reka, nad koju su se kronje nadnosile, priguivale je, nekoliko legala stvoraca,skrivenih meu stablima, pokoji crveni jelen, kosmati majmuni, ptice. I drvee.Korenje, debla, granje, granice, lie iznad i ispod, u licu i oima, beskrajnolie na beskrajnom drveu.

Novi Tahiti preteno je bio prekriven vodom, toplim i plitkim morima, izkojih su tu i tamo izranjali sprudovi, ostrvca, arhipelazi i pet velikih kopana, kojasu leala u luku dugakom dve i po hiljade kilometara na severozapadnojetvrtlopti. A sve te mrlje i grumuljice vrstog tla bile su prekrivene drveem.Okean: uma. To je bio izbor koji vas je ekao na Novom Tahitiju. Voda i sunceili tama i lie.

Ali sada su ljudi doli ovde da okonaju tu tminu i da od prepleta drveanaprave lepo istesterisane daske, koje su na Zemlji vredele vie od zlata. Sasvimdoslovno, zato to se zlato moglo dobijati iz morske vode ili vaditi ispodantarktikog leda, ali ne i drvo; do drveta se moglo doi jedino iz drvea, a ono je

na Zemlji postalo ist luksuz. I tako se po drvo krenulo u ume tuih svetova. Dvestotine ljudi sa robotesterama i tegljaima ve je iseklo osam pojaseva irokih po

jednu milju na Smitovoj zemlji, za tri meseca. Panjevi na pojasu najbliem logoruve su postali beli i natruli; trebalo ih je jo hemijski obraditi, da bi se pretvorili u

plodni pepeo u vreme kada ovamo budu doli stalni kolonisti, ratari, da preuzmuSmitovu zemlju. Njima e jedino preostati da zasade semenje i saekaju da nikne.

To je ve jednom uinjeno. Bila je to udna rabota, ali i dokaz da je NoviTahiti odista bio predvien za oveka. Sve je ovde dolo sa Zemlje, pre otprilike

milion godina, a evolucija je ila gotovo istovetnim putem, tako da su se stvaribez muke mogle prepoznati: bor, hrast, orah, kesten, omorika, zelenika, jabuka,jasen; jelen, ptica, mi, veverica, majmun. Humanoidi sa Hain-Davenanta tvrdilisu, razume se, da su oni bili ti koji su to uinili u isto vreme kada su kolonizovaliZemlju, ali ako sluate te vanzemaljce, na kraju ete biti ubeeni da su oni sredilisvaku planetu u Galaksiji i da su izumeli sve, od seksa do pribadae. Teorije oAtlantidi bile su znatno verodostojnije; ovo je odista mogla biti izgubljenaatlantidska kolonija. Ali ljudi su izumrli. A najpriblinija zamena za njih, koja se

razvila iz soja majmuna, bili su stvorci bia visoka oko metar i prekrivenazelenim krznom. Kao vanzemaljci bili su priblino standardnih mera, ali kao ljudinikako nisu mogli da prou. Moda bi stvari bile drugaije da su imali jo miliongodina, ali Osvajai su stigli ranije. Evolucija se sada vie nije kretala sporimtokom nasuminih mutacija jednom u hiljadu godina, ve brzinom zvezdanih

brodova zemaljske flote. Hej, kapetane!Dejvidson se okrenu; reakcija mu je zakasnila samo jednu mikrosekundu,

ali i to je bilo dovoljno da ga ozlojedi. Postojalo je neto u ovoj vrajoj planeti,

zlatna svetlost njenog sunca i nebo optoeno koprenom izmaglice, blagi vetrovipuni mirisa lisne crnice i polena neto to je oveka nagonilo da sanja na javi.Samo bi bazao unaokolo i razmiljao o osvajaima, sudbini i slinim stvarima,


13/101

sve dok ne bi postao zdepast i trom kao stvorci 'Broj'tro, Ok! uzvrati onivahno nadzorniku drvosea.

Crn i ilav poput icanog ueta, Oknanavi Nabo predstavljao je, u fizikompogledu, sutu suprotnost Kiu, ali mu je na licu stajao isti zabrinut izgled. Ima pola minuta?

Svakako. ta te mui, Ok?Ona mala kopilad.

Naslonili su se leima na ogradu od drvenih letvi. Dejvidson je zapaliosvoju prvu cigaretu od marihuane tog dana. Iskoena svetlost sunca, plavkasta oddima, grejala je jutarnji vazduh. uma iza logora, jo neposeen pojas irok etvrtmilje, bila je puna priguenog, neprekidnog pucketanja, kvocanja, komeanja,zujanja, zvonkih umova kojima carstvo drvea obiluje svakog jutra. Ova istinamogla je biti Ajdaho iz 1950. Ili Kentaki iz 1830. Ili Galija iz 50. godine pre noveere. Tivit procvrkuta jedna udaljena ptica.

Voleo bih da ih se otarasimo, kapetane.Stvoraca? Kako, Ok?Da ih pustimo. Na njihovo izdravanje ide vie nego to dobijamo njihovim

radom u pilani. Osim toga, nisu vredni ni glavobolje koju zbog njih imam. Onijednostavno ne rade.

Radili bi, kada bi umeo da ih nagna. Podigli su logor, zar ne?Oknanavino opsidijantno lice poprimi strog izraz. Ti moda ume sa

njima, ali ja ne umem. On zastade za trenutak. Na kursu primenjene istorije,

koji sam pohaao prilikom obuke za Duboki svemir, tvrdilo se da se ropstvonikada nije isplatilo. Bilo je neekonomino. Tano, ali ovo nije ropstvo, dragi moj Ok. Robovi su ljudi. Kada uzgaja

krave, da li to naziva ropstvom? Ne. A stvar funkcionie.Nadzornik bezvoljno klimnu, ali ree: Odve su mali. Pokuao sam da

glau opametim najdurljivije. Ali oni su samo sedeli i gladovali. Mali su, tako je, ali neka te to ne zavara, Ok. ilavi su oni i uasno

izdrljivi; osim toga, ne oseaju bol kao ljudi. Na to si zaboravio, Ok. Misli da

je, kada udari nekog od njih, to isto kao da si udario dete. Veruf mi, njima je toisto kao to bi bilo nekom robotu. Povalio si nekoliko njihovih enki i dobro znada ne oseaju ba nita: ni zadovoljstvo, ni bol; samo lee kao klade, ma ta imradio. Svi su redom takvi. Moda su im ivci primitivniji od ljudskih. Kao kodriba. Ispriau ti neto strano to mi se dogodilo sa njima. Dok sam bio uCentralu, pre no to sam doao ovde, jedan od ukroenih mujaka nasrnuo je namene. Znam da su ti kazali da oni nisu agresivni, ali ovaj je iznuo, naisto je

poaaveo; sva srea to nije bio naoruan, inae bih stradao. Morao sam gotovoda ga ubijem, pre no to me je pustio. Kidisao je kao lud. Dobio je neverovatne

batine, ali ba nita nije osetio. Kao neka buba koju mora svu da spljeskanogom, kako bi uopte shvatila da je zgaena. Vidi ovo. On pognu kratkooianu glavu i pokaza vornovatu izboinu iza uveta. Umalo nisam dobio


14/101

potres mozga. A to mi je uradio poto sam mu slomio ruku i pretvorio lice u pravupapazjaniju. Samo je nasrtao i nasrtao. injenica je, Ok, da su stvorci lenji, glupi,prevrtljivi i da ne oseaju bol. Mora biti vrst s njima. Stalno.

Nisu vredni neprilika, kapetane. Vraji, mrzovoljni, mali, zeleni kopilani!Nee da se bore, nee da rade, nee nita. Samo me zezaju u zdrav mozak. Postojao je izvestan prizvuk dobroudnosti u Oknanavinom gunanju, koji je

predstavljao odraz tvrdoglavosti. On nee tui stvorce zato to su tako mali; to muje odavno postalo jasno, a sada i Dejvidsonu, koji je odmah prihvatio stvari takvekakve jesu. On je umeo sa svojim ljudima. Sluaj, Ok. Pokuaj ovo. Sakupikolovoe i kai im da e im ubrizgati halucinogene. Mesk, vake, bilo ta: oni ihne razlikuju, ali ih se vraki boje. Nemoj da pretera sa dozom i upalie. Jamimti.

Zato se boje halucinogena ? upita nadzornik znatieljno.Otkud znam. Zato se ene plae mieva ? Ne trai smisao u postupcima

ena i stvoraca, Ok! Da, kad smo ve kod ena, skoknuu malo do Centrala zbognjih. Hoe li da stavim apu na jednu maku za tebe?

Radije potedi neku tvojih apa dok ne dobijem odsustvo isceri se Ok.Pored njih proe grupa stvoraca, nosei dugaku gredu, preseka dvanaest putadvanaest, za salu za razonodu koja se gradila pokraj reke. Spore, gegave, male

prilike teglile su veliku gredu kao to bi kolona mrava nosila mrtvu gusenicu,mrzovoljno i neveto. Oknanavi ih osmotri i ree: injenica je, kapetane, dame od njih podilaze marci.

Bilo je udno da tako neto kae jedan vrst, staloen momak, kao to jeOk. U stvari, slaem se sa tobom, Ok, da oni nisu vredni neprilika ili rizika.

Da nema onog prdonje Ljubova i da se pukovnik tako kruto ne dri koda, moglibismo bez po muke da oistimo podruje na kome radimo, a ne da se petljamo satim dobrovoljcima. I tako e biti istrebljeni, ranije ili kasnije, a ne vidim zatoto ne bi bilo ranije. Stvari naprosto tako stoje. Primitivne rase uvek moraju daustupe pred civilizovanim. Ili da budu asimilovane. Ali, do vraga, mi ne moemo

asimilovati gomilu zelenih majmuna. A kako sam kae, oni su bistri taman tolikoda nikada neemo moi imati poverenja u njih. Isti je sluaj bio i sa onim velikimmajmunima koji su nekad iveli u Africi. Kako se ono zvahu?

Gorile? Tako je. Bie nam bolje bez stvoraca ovde, ba kao to nam je bilo bolje

bez gorila u Africi. Stoje nam na putu... Ali tatica Ding-Dong kae da koristimorad stvoraca i mi ga koristimo. Bar za sada. Je 1' tako? Vidimo se veeras, Ok.

Vai, kapetane.Dejvidson se uputi do taba Smitovog logora da prijavi korienje skakaa.

tab je predstavljao kocku osnove etiri metra, sazdanu od borovih dasaka, ukojoj su se nalazila dva stola i hladnjak za vodu. Unutra je narednik Birnoopravljao vokitoki. uvaj logor da ne izgori, Birno.


15/101

Dovedi mi jednu maku, kapetane. Plavuu, po mogustvu. Vidi da imarazmere 34 2236.

Ima li jo neku posebnu elju? Volim ih kada su jedre, a ne mlohave. Birno izraajno opisa rukom u

vazduhu svoj tip. Iscerivi se, Dejvidson poe u hangar. Kada je uzleteo, bacio jepogled iz helikoptera prema logoru: deije kockice, mrea linijastaza, prostraneistine proarane paljevinama sve se to smanjivalo kako se letelica podizala i

pogled mu konano obuhvati zelenilo jo neposeenih uma velikog ostrva, a izatog tamnog zelenila unedogled se prualo bledo zelenilo mora. Smitov logor sada

je liio na utu pegu, mrlju na ogromnoj zelenoj tapiseriji.Preleteo je preko Smitovog moreuza i umovitih, ustalasanih venaca

severnog dela Centralnog ostrva i oko podne stigao u Centralvil. Posle trimeseca provedena u umi odista mu je izgledao kao grad; bilo je tu pravih ulica,

pravih zgrada postojale su ve etiri godine, od kada je kolonija osnovana. Tek

kada biste bacili pogled pola milje odatle i tamo spazili kako se, blistajui sepovrh krevine, na betonskoj rampi uzdie jedan zlatni toranj, vii od svih zdanjaCentralvila, postalo bi vam jasno da je tu posredi, ipak, samo oronula, graniarskavaroica. Brod, u stvari, nije bio mnogo veliki, ali je ovde tako izgledao.Predstavljao je, zapravo, samo transporter, amac glavnog broda; NAFALletelica, eklton, kruila je na orbiti, udaljena pola miliona kilometara.Transporter je bio tek nagovetaj, siuan odraz ogromnosti, moi, zlatne tanostii veliajnosti zemaljske tehnologije, kadre da vaspostavlja mostove meu

zvezdama.Dejvidsonove oi za trenutak se ispunie suzama pred prizorom brodamatinog sveta. Nije ih se stideo. Bio je pravi rodoljub; naprosto je tako biosazdan.

Ali ubrzo, kada je krenuo ulicama graniarske varoice, na ijim sukrajevima pucali iroki vidici nieg naroitog, on poe da se osmehuje. Bilo je tozbog ena; najzad su stigle: nove i svee. Veina ih je nosila dugake, uske suknjei velike cipele sline kaljaama, crvene, purpurne ili zlatne, kao i zlatne i srebrne

koulje, prekomerno ukraene. Vie nije bilo otvora za bradavice. Moda sepromenila; teta. Sve su imale visoko podignute punde, poprskane onim lepljivimlakom koji su rado koristile. Izgledale su vraki runo, ali takve stvari su samoene mogle da urade sa svojom kosom, tako da su ipak delovale izazovno.Dejvidson se isceri jednoj maloj, prsatoj Evroafrikanki, koja je imala vie kosenego glave; ona mu nije uzvratila smeak, ali je zato njihanje odlazeih bokova

predstavljalo jasan poziv: hodi, hodi, hodi! Nije, meutim, poao. Bar ne za sada.Uputio se u glavni tab: standardno zdanje od brzokamena i plastiploa, saetrdeset kancelarija, deset hladnjaka za vodu i arsenalom u podrumu; tu se

prijavio u komandu centralne kolonijske uprave Novog Tahitija. Zatim se sreo sadva lana posade transportera, pa uloio zahtev u Odseku za umarstvo da im sedodeli novi, polurobotski gulja kore i, konano, dogovorio se sa starim drugarom


16/101

Jujuom Serengom da se vide u baru Luau u dva sata.Stigao je u bar sat ranije da neto prezalogaji pre no to pone pijanka.

Tamo je zatekao Ljubova, koji je sedeo sa dva momka u uniformama flote; bili suto nekakvi strunjaci, koji su se spustili transporterom ekltona. Dejvidson nijeimao visoko miljenje o svemirskoj mornarici: gomila uobraenih zvezdoskakaa,koji su uvek ostavljali kopnenoj vojsci onaj prljavi, blatnjavi, opasni posao na

planetarna; no, takva je subordinacija i ta se tu moe. Pa ipak, bilo je udno da esLjubov ponaa snishodljivo prema nekom u uniformi. On naprosto nije zatvaraousta, maui rukama na svoj poznati nain. Dejvidson ga je u prolazu potapao poramenu i dobacio mu: Zdravo, Reje, stari lafe, kako si mi? Produio jedalje, ne saekavi popreki pogled, premda je uvek uivao u njemu. Ba je bilosmeno kako ga je Ljubov mrzeo. Sva je prilika da je tip bio feminiziran, kao i sviintelektualci, pa je oseao odbojnost prema Dejvidsonovoj muevnosti. No,Dejvidson, sa svoje strane, nije traio vreme na mrnju prema Ljubovu; ovaj

naprosto nije bio vredan toga.U Luauu su sluili prvorazredni jelenji odrezak. ta bi kazali na Zemlji

kada bi videli da jedan ovek za ruak pojede kilogram mesa? Jadne, vrajesojadije! Ubrzo je stigao Juju sa kako je Dejvidson u potaji oekivao kremom novih maaka: dve rasne lepotice, ne neveste, ve rekreaciono osoblje.Oh, stara kolonijska uprava ba je ponekad umela da sredi stvari! Bilo je to dugo,toplo popodne.

Letei natrag u logor, preao je preko Smitovog moreuza, dok je sunce

poivalo na vrhu velike, zlatne koprene izmaglice iznad mora. Pevao je, udobnozavaljen u pilotskom seditu. Smitova zemlja pojavila se najpre maglovito navidiku, a onda je Dejvidson ugledao dim nad logorom, veliki crni oblak, kao da jeneko sipao naftu u sagoreva otpadaka. Nije mogao da razabere nikakvugraevinu kroz njega. Tek kada se spustio na uzletite, video je ugljenisanimlanjak, havarisane skakae, izgoreli hangar.

On ponovo uzlete skakaem iznad logora; ovoga puta bio je na tako malojvisini da je gotovo mogao da udari u visok dimnjak sagorevaa jedine stvari

koja je jo stajala uspravno. Sve ostalo bilo je uniteno: pilana, kotlarnica, drvara,tab, kolibe, barake, koral stvoraca sve. Crna zgarita i olupine i dalje su sedimili. Ali posredi nije bio umski poar. uma je i dalje stajala zelena i nedirnutauz paljevinu. Dejvidson se vrati natrag do uzletita, spusti se i poe da traimotocikl; i od njega je, meutim, ostala samo olupina u zgaritu hangara imainerija, koje je jo tinjalo i zaudaralo. On krenu stazom prema logoru. Kada senaao pored onoga to je nekada bila radiokoliba, najednom mu sinu. Neoklevajui ni korak, on promeni pravac kretanja, skrenu sa staze i zae zaspaljenu daaru. Tu se zaustavio i stao da oslukuje.

Nije bilo nikoga. Svuda je vladala mukla tiina. Vatre su se odavnopogasile; jedino je jo tinjala velika naslaga drvene grae; kroz pepeo i ugarkenaziralo se zaareno jezgro. Ta izduena gomila pepela doskora je vredela vie od


17/101

zlata. Dim se vie nije dizao sa crnih kostura baraka i koliba; a medu pepelomvidele su se kosti.

Dejvidsonov mozak postao je superbistar i iv im se obreo izaradiodaare. Postojale su dve mogunosti. Prva: napad iz drugog logora. Nekioficir sa Kralja ili Nove Jave potpuno je iznuo i pokuao da izvede coupdeplanete. Druga: napad iz svemira. Pred oi mu stade zlatni toranj kosmodromau Centralu. Ali ako je eklton postao gusarski brod, zato bi najpre zbrisao jedanmali logor, umesto da zaposedne Centralvil? Ne, mora da je posredi invazija ito nekih tuina. Neka nepoznata rasa ili, moda, Cetijanci ili Hainci koji suodluili da zaposednu Zemljine kolonije. Nikada nije imao poverenja u te vraje,

pametne humanoide. Ovde mora da je upotrebljena toplotna bomba. Osvajakasila sa mlanjacima, aerogliserima, atomskim orujem lako se mogla sakriti nanekom ostrvu ili sprudu, bilo gde na jugozapadnoj etvrtiopti. Mora da se vrati doskakaa i podigne uzbunu, a zatim da poe i podrobnije osmotri stvari, izvidi

stanje, kako bi glavnom tabu mogao da dostavi procenu trenutne situacije.Upravo se pridizao, kada zau glasove.

Ali ne ljudske. Visoko, meko torokanje. Tuinci.Spustivi se ponovo na ruke i kolena iza plastinog krova daare koji je

leao na tlu, izoblien pod dejstvom toplote u krilo imia, on se utia i stade daoslukuje.

etiri stvorca ila su stazom nekoliko jardi od njega. Bili su to divljistvorci, koji na sebi nisu imali nieg drugog do labav koni pojas, o koji su drali

no i kesu. Nijedan nije nosio kratke pantalone i konu ogrlicu, koje su dobijaliukroeni stvorci. Dobrovoljci u koralu mora da su izgoreli zajedno sa ljudima.Oni se zaustavie nedaleko od njegovog skrovita, i dalje razgovarajui

svojim sporim, torokavim jezikom, a Dejvidson zadra dah. Nije eleo da gaprimete. Kog avola stvorci ovde rade? Jedino su mogli da poslue kao uhode iizviai osvajaa.

Jedan od etvorice pokaza neto na jug i u asu kada se okrenuo, Dejvidsonmu vide lice. Odmah ga je prepoznao. Svi su stvorci meusobno bili slini, ali

ovaj se razlikovao. Dejvidsonov potpis jasno mu je stajao ispisan na licu. Bio je toonaj koji je, pre neto manje od godinu dana, sasvim iznuo i nasrnuo na njega uCentralu, onaj ubilaki nastrojen, Ljubovljev tienik. Tako mu plavog pakla, tae on ovde?

Dejvidsonov um poe munjevito da radi, dejstvuje; hitro kao i uvek, on seuspravi, iznenada, visok, lako, sa revolverom u ruci. Hej, stvorci! Stojte! Nimakac! Da se niko nije mrdn'o!

Glas mu odjeknu kao pucanj bia. etiri mala, zelena stvorenja ostaenepomina. Onaj sa zbrkanim licem pogleda ga preko zgarita svojim velikim,

praznim oima u kojima nije bilo svetlosti. Odgovarajte! Ko je zapalio vatru? utanje.Odgovarajte: brebre! Ako ne odgovorite, spaliu prvo jednog, pa jo


18/101

jednog, pa jo jednog. Jasno? Ko je zapalio vatru?Mi smo zapalili logor, kapetane Dejvidsone ree onaj iz Centrala

neobino mekim glasom, koji je Dejvidsona nejasno podsetio na nekog oveka. Svi ljudi su mrtvi.

Kako to: vi ste ga zapalili?Zbog neega nikako nije mogao da se priseti Oiljkovog imena.

Ovde je bilo dve stotine ljudi i devedeset robova, pripadnika mognaroda. Iz ume ih je dolo jo devet stotina. Najpre smo poubijali ljude koji susekli drvee u umi, a zatim smo svrili sa onima koji su se nalazili ovde, dok sukue gorele. Mislio sam da ste i vi stradali, ali milo mi je to vas sad vidim,kapetane Dejvidsone.

Sve je to bilo ludo i, razume se, neistinito. Nisu ih mogli sve poubijati, Oka,Birnoa, Van Stena i ostale, njih dve stotine; neki bi sigurno uspeli da umaknu.Stvorci su bili naoruani samo lukom i strelama. Uostalom, oni ne bi bili kadri da

uine tako neto. Stvorci se nisu borili, nisu ubijali, nisu ratovali. Bili suneagresivni prema drugim vrstama prave ovice. Nikada se nisusuprotstavljali. Ma nema govora ne bi oni mogli da poubijaju dve stotine ljudi

jednim zamahom. Ba je ludo. Tiina, jenjavi miris paljevine u dugoj, toploj,veernjoj svetlosti, bledozelena lica sa nepokretnim oima sve to nikako nijeilo, bilo je samo lud, ruan san, nona mora.

Ko je to uradio za vas?Devet stotina pripadnika mog naroda ree Oiljko onim svojim vrajim,

lanoljudskim glasom.Ne, ne to. Ko je tu jo? Za koga ste to uinili? Ko vam je kazao ta dauradite?

Moja ena.Dejvidson u magnovenju primeti da se stvorac sprema na napad, ali bilo je

kasno; skok je izveden gipko i postrance, tako da je ispaljeni hitac pogodiostvorenje u ruku ili rame, a ne meu oi, kako je bilo naumljeno. Narednogtrenutka, stvorac je ve bio na njemu; iako je imao upola manju visinu i teinu,

uspeo je da ga izbaci iz ravnotee, zato to se Dejvidson odve pouzdao urevolver, uopte ne oekujui ovakav nasrtaj. Tokom kratkotrajnog guanja osetioje da su stvoreve ruke tanke, ilave i obrasle u grubo krzno, a onda, najednom,stvorac poe da peva.

Dejvidson je bio oboren na lea, prikovan za tie, razoruan. etiri zelenenjuke gledale su ga odozgo. Oiljko je i dalje pevao, to je liilo na zadihanotorokanje, ali nije sasvim bilo lieno melodije. Ostala trojica su sluala, dok su imse beli zubi kezili. Nikada jo nije video nekog stvorca da se osmehuje. Nikada

jo nije odozdo pogledao nekom stvorcu u lice. Uvek je to bilo odozgo. Sa vrha.

Prestao je da prua otpor, poto je to sada predstavljalo samo traenje snage. Iakosu bili sitni, bilo ih je vie, a i Oiljko se domogao njegovog revolvera. Mora dasaeka. Ali najednom ga je obuzela slabost, munina, od koje je telo stalo da mu


19/101

se nekontrolisano trza i gri. Male ruke drale su ga bez napora, dok su se sitna,zelena lica nadnosila nad njegovo, kezei se.

Oiljko okona pesmu. Zatim klee na Dejvidsonova prsa, drei no ujednoj ruci, a oduzeti revolver u drugoj.

Ti ne moe da peva, je li, kapetane Dejvidsone? Ali zato e lepopotrati prema skakau, odleteti i rei pukovniku u Centralu da je ovo mestospaljeno, a svi ljudi redom pobijeni.

Krv, podjednako rumena kao i ljudska, natopila je krzno stvoreve desneruke i no poe da drhti u zelenoj api. Otro, izbrazdano lice netremice pogledaDejvidsona sa male udaljenosti i on spazi tog asa kako duboko u ugljenocrnimoima blista neobina svetlost.

Pustie ga.On se oprezno pridie; u glavi mu se jo vrtelo od pada prouzrokovanog

Oiljkovim nasrtajem. Stvorci su se dobrano odmakli, znajui da je njegov dohvat

dvostruko dui od njihovog; ali sada mu je, osim Oiljkovog, jo jedan revolverbio uperen u utrobu. Drao ga je Ben njegov vlastiti stvorac, Ben, koji jeizgledao podjednako glup kao i uvek, ali je ipak drao revolver u ruci.

Teko je okrenuti leda kada su u vas uperena dva revolvera, ali Dejvidsonje to ipak uinio i poao prema uzletitu.

Jedan glas iza njega doviknu neku re na jeziku stvoraca, piskutavo iglasno. Zatim se oglasi jedan drugi: Brebre! na ta se razlee neobianzvuk, slian cvrkutu ptica, koji je sigurno predstavljao smeh stvoraca. Onda

odjeknu pucanj i tane pogodi stazu tik iza njega. Do vraga, to nije poteno, oniimaju revolvere, a on je nenaoruan. Poe da tri. Bio je bri od svakog stvorca.Oni nisu umeli da pucaju iz pitolja.

Trkom ree tihi glas daleko pozadi. Bio je to Oiljko. Selver, tako je!Tako se zvao. Zvali su ga Sem, sve dok Ljubov nije spreio Dejvidsona da mu dato je zasluio, a onda ga jo i uzeo za svog tienika; posle toga su ga prozvaliSelver. Blagi Boe, ta je sve ovo? Prava nona mora! On nastavi da tri. Krv mu

je dobovala u uima. Trao je kroz zlatno, dimno vee. Uz stazu je leao jedan

le; uopte ga nije primetio prilikom dolaska. Nije bio spaljen, ve je liio na belibalon iz koga je isputen vazduh. Imao je plave oi, koje su nekud zurile. Nisu seusudili da ubiju i njega, Dejvidsona. Nisu ponovo pucali. Bilo je to nemogue.

Nisu ga mogli ubiti. Pred njim je stajao skaka, bezbedan i blistav; uskoio je unjega i vinuo se u vazduh pre no to su stvorci mogli da ga osujete u tome. Rukesu mu se tresle, ali ne mnogo naprosto, tresle. Nisu mogli da ga ubiju.

Napravio je krug oko brda, a zatim se vratio, brzo i nisko, traei pogledom etiristvorca. Ali nita se nije micalo po prugastim razvalinama logora.

Jutros je ovde stajao logor. Dve stotine ljudi. A maloas su tu bila i etiri

stvorca. Nije sve to samo sanjao. Nisu tek tako mogli da nestanu. I dalje su bili tunegde, skriveni. On zgrabi obara mitraljeza na prednjem delu skakaa i stade dasipa rafale po nagorelom tlu, da puca u rupe zelenih kroanja ume, da ara po


20/101

ugljenisanim kostima i hladnim telima svojih ljudi, po olupinama mainerije, ponatrulim, belim panjevima; vraao se i vraao, sve dok nije utroio svu municiju,to je najzad okonalo tektanje.

Dejvidsonove ruke vie nisu drhtale, telo mu se primirilo i najzad je shvatioda sve ovo nije bio samo san. Krenuo je natrag preko moreuza, da odnese vesti uCentralvil. Dok je leteo, oseao

je kako mu lice ponovo stie oputene i spokojne linije. Nisu ga mogliokriviti zbog ove nesree, poto se uopte nije nalazio tamo. Moda e uvideti da

je vano to to su stvorci napali dok je on bio odsutan, budui da su znali da ne biuspeli da je on organizovao odbranu. Osim toga, bar e neto dobro iz svegaovoga proistei. Uinie ono to je trebalo odavno da urade: raistie planetusamo za ljude. Sada ih vie ni Ljubov nee moi spreiti u tome da ne istrebestvorce im budu uli da je njegov tienik predvodio pokolj! Preduzeenajzad potpuno satiranje pacova; a moda, ko zna, moda e njemu dodeliti taj

mali zadatak. Na tu pomisao mogao je da se osmehne, ali lice mu je ipak ostalobezizraajno.

More pod njim sivelo je u sumraku, a ispred su se pruali bregoviostrva,prekriveni ustalasanim, lisnatim umama, kroz koje su u suton tekli mnogi potoci.


21/101

DRUGA GLAVA


22/101

Sve nijanse re i sunevog zatona, smee--crvene i bledozelene,neprekidno su se prelivale po dugakom liu, koje je podrhtavalo na vetru.Korenje bakarnih vrba, gusto i grbinasto, bilo je zeleno poput mahovine uz vodenitok, koji je, slino vetru, promicao lagano, obilujui mnotvom blagih vrtloja i

prividnih vodomira, zapreavan stenjem, korenjem, viseim i opalim liem. Nijebilo istog puta, niti neprekidne svetlosti u umi. U vetar, vodu, sjaj sunca i sjajzvezda uvek su se uplitali lie, granje, stabla, korenovi, senoviti, prepleteni.Stazice su vodile ispod grana, oko debala, preko korenja; nisu ile pravo, ve suustupale pred svakom preprekom, okoliale poput ivaca. Tie nije bilo suvo ivrsto nego vlano i prilino gipko, nastalo kao ishod saradnje ivih stvorenja idugotrajnog, postojanog umiranja lia i drvea; iz tog bogatog groblja rasla sustabla visoka devedeset stopa, kao i siune peurke, koje su nicale u kolonijama

promera pola ina. Miris vazduha bio je blag, raznovrstan i slatkast. Vidik senikada nije daleko pruao, osim kada biste kroz guste kronje spazili zvezde.

Nita nije bilo isto, suvo, sparueno, jednostavno. Nedostajalo je otkrovenje.Nije se moglo sve odjednom sagledati: nije bilo pouzdanosti. Nijanse re isunevog zatona stalno su se prelivale po viseem liu bakarnih vrba, tako da akni za njega niste mogli jamano rei da li je smeecrveno, crvenkastozeleno, ilizeleno.

Selver je iao stazom pokraj vode, koraajui polako i esto se spotiui okorenje vrba. Najednom, pred sobom ugleda nekog starca kako sanja i zastade.Starac ga pogleda kroz dugako lie vrbe i vide ga u svojim snovima.

Mogu li poi u tvoj dom, moj gospodaru Sanjare? Prevalio sam dug put.Starac je ostao da nepomino sedi. Selver unu tik uz stazu, pokraj potoka.Glava mu klonu, poto je bio iznuren i veoma pospan. Peaio je ve pet dana.

Jesi li ti iz snavremena ili iz svetavremena? upita ga najzad starac. Iz svetavremena.Hodi onda sa mnom. Starac ilo ustade i povede Selvera stazom koja je

ila od vrbovog gaja prema suvljim, tamnijim podrujima hrastovog i glogovogdrveta. Pomislio sam da si bog ree on, idui korak ispred. Takoe mi se

uinilo da sam te video ranije, moda u snu.To nije bilo u osvetu-vremena. Dolazim sa Sornola i nikada ranije nisambio ovde.

Ovaj grad je Kadast. Ja sam Koro Mena, sa Belog Gloga. Zovem se Selver. Ja sam sa Jasena. Jasena ima i meu nama; i mukaraca i ena. Ima ih i sa vaih branih

klanova, Breze i Zelenike; nemamo ena sa Jabuke. Ali ti nisi doao po enu, zarne?

Moja ena je mrtva ree Selver. Stigli su do mukog doma, koji se

nalazio na uzvisini, meu mladicama hrasta. Pognuli su se i puzei proli kroztunelulaz. Unutra, pri svetlosti vatre, starac se uspravi, ali Selver ostade narukama i kolenima, nesposoban da se pridigne. Sada, kada su pomo i okrepa bili


23/101

pri ruci, njegovo telo, koje je gonio preko mere, nije moglo dalje. On ostade dalei, a oi mu se same sklopie; i tako Selver utonu, uz olakanje i zahvalnost, uduboku tamu.

Mukarci iz doma Kadasta postarali su se da ga valjano smeste, a njihovvidar latio se da mu vida ranu na desnoj ruci. Kad je palo vee, Koro Mena i vidarTorber sedeli su sami pokraj vatre. Veina drugih mukaraca bila je sa svojimenama te noi; u domu su ostala jo jedino dva mlada uenikasanjara, ali oni suodavno zaspali na klupama. Nemam pojma kako se mogu stei takvi oiljcikoje ima na licu ree vidar a jo manje takva rana koju ima na ruci. Vrloudna rana.

udna je i naprava koju je imao za pojasom ree Koro Mena.Video sam je i nisam je video.Stavio sam mu je pod klupu. Lii na uglaano elezo, ali nije slina

rukotvorinama mukaraca.

Kazao ti je da dolazi sa Sornola.Neko vreme obojica su utala. Koro Mena oseti kako ga pritiska neki

nerazloan strah i utonu u san da bi dokuio njegov uzrok; bio je iskusan i vest utome. U snu su hodili divovi, teki i zloslutni. Njihovi suvi, krljuni udovi bili suobavijeni odeom; oi su im bile sitne i svetle, poput kalajnih kuglica. Iza njih sugamizale neke velike, pokretne stvari, nainjene od uglaanog eleza. Drvee je

padalo pred njima.Iz tog drvea koje se ruilo istrao je jedan ovek, viui na sav glas, sa

krvlju na usnama. Staza kojom je iao vodila je do doma Kadasta.Nema sumnje u to ree Koro Mena, skliznuvi iz sna. Ilije doaopreko mora, pravo sa Sornola, ili je stigao naom zemljom, sa obale Kelme Deve.Putnici priaju da se divovi nalaze na oba mesta.

Da li e krenuti za njim! ? ree Torber; nijedan nije odgovorio, buduida to i nije bilo pitanje, ve samo izreena mogunost.

Ti si jednom video divove, Koro?Jednom uzvrati starac.

On opet usnu; s vremena na vreme, poto je bio veoma star i ne vie jak kaonekada, nakratko bi zaspao. Svanuo je dan, prolo je podne. Napolju je jednadruina pola u lov, maliani su cvrkutali, ene su priale glasovima slinim vodikoja tee. Jedan suvlji glas pozva Kora Menu sa vrata. On ispuza na popodnevnosunce. Napolju mu je stajala sestra, radosno udiui mirisni vetar, ali ipak strogogizraza lica. Da li se stranac probudio, Koro?

Jo nije. Torber vodi rauna o njemu.Moramo da ujemo ta ima da nam kae.Sigurno e se brzo probuditi.

Ebor Dendep se namrgodi. Bila je predvodnica Kadasta i brinula se o svomnarodu; ali nije elela da zatrai da se ranjenik uznemirava, niti je htela da uvrediSanjare, pozvavi se na svoje pravo da ue u njihov dom. Moe li da ga


24/101

probudi, Koro? upita ona najzad. ta ako ga... progone?On nije mogao da upravlja sestrinim oseanjima kao to je to inio sa

svojima, ali ih je ipak bio svestan; njena brinost ga je onespokojavala. AkoTorber dopusti, hou ree on.

Pokuaj da brzo dozna vesti koje nosi. teta to nije ena, jer onda bigovorio suvislo...

Stranac se probudio i u groznici leao u polutami doma. Neobuzdani snovibolesti kretali su mu se u oima. On se, meutim, pridie i poe da govoriodmerenim glasom. Dok ga je Koro Mena sluao, inilo mu se da mu se vlastitekosti smanjuju u telu, pokuavajui da se sakriju pred tom uasnom priom, tomnovom stvari.

Bio sam Selver Tele, kada sam iveo u Eretu na Sornolu. Ludi suunitili moj grad, sekui umu u tom podruju. Moja ena, Tele, i ja bili smozarobljeni i postali smo njihove sluge. Nju je jedan silovao, a zatim je umrla. Ja

sam napao luda koji je bio kriv za njenu smrt. On bi i mene ubio, da me jedandrugi lud nije spasao, a onda i oslobodio. Napustio sam Sornol, gde nijedan gradnije bezbedan od ludi, i doao ovamo, na Severno ostrvo; nastanio sam se na obaliKelme Deve, u Crvenim gajevima. A onda su ludi i tu doli i poeli da seku svet.Unitili su grad Penle. Zarobili su stotinu mukaraca i ena, napravili od njihsluge i smestili ih u tor. Mene nisu uhvatili. Pridruio sam se ostalima koji su

pobegli iz Penlea i otili smo da ivimo u movarama severno od Kelme Deve.Ponekad, nou, vraao sam se meu ljude u toru ludi. Tada sam saznao da je tamo

i onaj koga sam pokuao da ubijem. U prvi mah sam pomislio da to ponovoprobam; ili da oslobodim ljude iz tora. Ali stalno mi je pred oima stajao prizordrvea koje pada, sveta koji seku i koji biva ostavljen da istruli. Mukarci sumogli da pobegnu, ali ne i ene, koje su bile bolje uvane, a one su ve poele daumiru. Razgovarao sam sa ljudima koji su se krili u movarama. Svi smo biliveoma zaplaeni i veoma ljuti i nismo imali naina da se oslobodimo tog straha isrdbe. I tako, posle dugih razgovora i dugog sanjanja, skovali smo plan; dolismo po danu i poubijali lude iz Kelme Deve strelama i lovakim kopljima;

zapalili smo im grad i naprave. Nita nismo ostavili. Ali onaj je prethodno otiao,a zatim se sam vratio. Ja sam pevao nad njim, pa sam ga pustio da ponovo ode.Selver zauta.

I? proaputa Koro Mena. Onda je doao letei brod iz Sornola i stao da nas lovi po umi, ali nije

naao nikoga. Zato su zapalili umu; ali padala je kia, tako da se vatra brzougasila. Veina ljudi koje smo oslobodili iz tora, kao i ostali, uputili su se na severi istok, prema brdima Hole; bojali smo se da mnogo ludi moe krenuti u lov nanas. Ja sam poao sam. Ludi me poznaju, razumete, znaju moje lice; to me plai,

kao i one sa kojima sam. Kakva ti je to rana? upita Torber.Onaj me je pogodio; njihovim orujem; ali ja sam pevao nad njim, pa ga


25/101

pustio.Sam si oborio diva? upita Torber uz okrutan smeak, spreman da

poveruje.Nisam bio sam. Sa mnom su bila jo tri lovca, a imao sam i njegovo oruje.

Evo ga.Torber ustuknu pred revolverom.

Nekoliko trenutaka niko nita nije progovorio, a onda Koro Mena ree: Ono to si nam ispriao veoma je crno, a put vodi nizbrdo. Da li si ti Sanjar utvom domu?

Bio sam. Ali vie nema doma Ereta.Svejedno; obojica govorimo Stari jezik. Kada si mi se obratio meu vrbama

Aste, kazao si: Gospodaru Sanjare. To i jesam. Sanja li ti, Selvere?Retko sada uzvrati Selver, pokoran katehizmu, drei pognuto lice puno

oiljaka, sa znacima groznice.

Budan?Budan.Sanja li valjano?

Ne.Dri li san u rukama?Da.

Da li tka i oblikuje, upravlja i sledi, zapoinje i prestaje po volji?

Ponekad; ne uvek.Ko moe uvek? Nije ba najravije sa tobom, Selvere.Ne, najravije je uzvrati Selver. Nita dobro nije preostalo. On

poe da drhti.Torber mu dade gutljaj soka vrbe i pomoe mu da ponovo legne. Koro

Mena jo nije postavio predvodniino pitanje; on klee pored bolesnika i nevoljnoto uini. Da li e divovi... ili ludi, kako ih ti zove... krenuti tvojim tragom,Selvere?

Nisam ostavio nikakve tragove. Niko me nije video celim putem odKelme Deve do ovog mesta; est dana. Nije opasnost u tome. On se s naporomponovo pridie. Sluajte me dobro. Uopte vam nije jasno u emu je pravaopasnost. Ali kako bi vam i moglo biti jasno? Vi niste uradili ono to sam jauinio, nikada niste sanjali o tome da ubijete dve stotine stvorenja. Nee onikrenuti za mnom, ali e moda poi za svima nama. Gonie nas, kao to lovcigone kunie. U tome je opasnost. Moda e pokuati da nas poubijaju. Da nas sve

poubijaju, sve ljude. Lezi...

Ne, ne buncam, ovo je istina i san. U Kelme Devi bilo je dve stotine ludi isvi su oni sada mrtvi. Pobili smo ih. Poubijali smo ih kao da nisu ljudi. Zar onisad nee pokuati isto? Dosad su nas ubijali pojedinano, a sada e nas ubijati kao


26/101

to ubijaju drvee, na stotine i stotine i stotine.Smiri se ree mu Torber. Takve stvari se dogaaju u groznicisnu,

Selvere. One se ne zbivaju na svetu.Svet je uvek nov ree Koro Mena iako su mu koreni veoma stari.

Kakva su, zapravo, ta stvorenja, Selvere? Izgledaju kao ljudi, govore kao ljudi, pazar nisu ljudi?

Ne znam. Da li ljudi ubijaju ljude, izuzev kad siu s uma? Ubija li ma kojaivotinja pripadnike svoje vrste? To ine jedino insekti. Ali ludi nas ubijaju

podjednako lako kao to mi ubijamo zmije. Onaj koji me je uio, kazao mi je dase oni i meusobno ubijaju, u svaama, a takoe grupno, poput mrava koji se

bore. Ja to nisam video, ali znam da nee potedeti nekoga ko moli za ivot.Udarie po pognutoj glavi: video sam to svojim oima! U njima postoji elja zaubijanjem i to me je nagnalo da ih osudim na smrt.

A snovi svih ljudi ree Koro Mena, sedei prekrtenih nogu u senci

bie promenjeni. Vie nikad nee biti isti. Vie nikada neu hoditi stazomkojom sam jue iao sa tobom, puteljkom od vrbovog gaja kojim sam koraaocelog ivota. I on se promenio. Ti si proao njime i puteljak se sasvim izmenio.Pre ovoga dana, stvari koje smo radili bile su prave stvari; put kojim smo ili bio

je pravi put i vodio nas je kui. Ali gde nam je sada kua? Uinio si ono to simorao, ali to nije bilo dobro. Ubijao si ljude. Ja sam ih video, u dolini Lemgan,kada su doli pre pedeset godina u leteem brodu; sakrio sam se i posmatraodivove, estoro njih, i video kako govore i gledaju prema stenama i rastinju i

kuvaju hranu. Oni su ljudi. Ali poto si ti, Selvere, iveo meu njima, reci mi:sanjaju li oni?Samo kao deca, dok spavaju.

Nisu upueni?

Nisu. Ponekad priaju o svojim snovima, vidari pokuavaju da ih iskoristeza vianje, ali niko meu njima nije upuen, niti je vian sanjanju. Ljubov, kojime je uio, shvatio me je kada sam mu pokazao kako da sanja, ali je ipak svet--

vreme nazivao stvarnim, a sanvreme nestvarnim, kao da meu njima imaneke razlike.Uinio si ono to si morao ponovo ree Koro Mena posle kratkotrajnog

utanja. Njegov pogled ukrsti se sa Selverovim, preko senki. Oajnika napetostpopusti na Selverovom licu; usne pune oiljaka opustie mu se i on ponovo lee,ne rekavi vie nita. Ubrzo potom je zaspao.

On je bog prozbori Koro Mena. Torber klimnu, prihvativi starevsud gotovo sa olakanjem.

Ali razliit od ostalih. Nije kao Gonilac, ni kao Prijatelj, koji nema lica,

niti kao ena Jasikin List, koja hodi umom snova. Nije ni Vratar, niti Zmija. NiSvira Na Liri, ni Rezbar, ni Lovac, iako se kao i oni pojavljuje u svetuvremenu.Mogli smo da sanjamo Selvera poslednjih godina, ali to vie nije mogue; on je


27/101

napustio sanvreme. Doao je u umu, kroz umu, gde lie pada, gde drvee pada,bog koji poznaje smrt, bog koji ubija i koji se sam ponovo ne rada.

Predvodnica je sasluala Koro Menine izvetaje i proroanstva i odmahpoela da dela. Proglasila je stanje pripravnosti u svom gradu, Kadastu, postaralase da svaka porodica bude spremna za pokret, da ima pripravljenu hranu, kao i dase pripreme nosila za stare i bolesne. Poslala je mlade ene u izvidnicu na jug iistok, naloivi im da brzo dostavljaju sve vesti o ludima. Postavila je jednunaoruanu lovaku druinu oko grada, dok su ostale kao i obino odlazile u

pohode svake noi. A kada je Selver ojaao, pozvala gaje da izie iz doma i da jojispria svoju priu; kako su ludi ubijali i porobljavali ljude na Sornolu i sekliume; kako su itelji Kelme Deve poubijali lude. Nagnala je ene i nesanemukarce, koji nisu shvatali te stvari, da ih sluaju i po nekoliko puta, sve doknisu razumeli i dok se nisu uplaili. Jer Ebor Dendep bila je praktina ena. Kada

joj je Veliki Sanjar, njen brat, kazao da je Selver bog, promenitelj, most izmeu

stvarnosti, ona je to poverovala i odmah stala da dela.Na Sanjaru je leala odgovornost da bude oprezan, da bude siguran da mu

je sud valjan. Njena dunost potom je bila da prihvati taj sud i da se ravna premanjemu. On se starao o tome ta mora da se uradi, a ona da se to sprovede u delo.

Svi gradovi ume moraju uti kazao je Koro Mena i predvodnica jesmesta uputila mlade glasnike do predvodnica u drugim gradovima, koje su ihsasluale, pa poslale dalje svoje glasnike. Vesti o ubijanju u Kelme Devi i oSelveru rairile su se Severnim ostrvom, a zatim su prele i preko mora, do drugih

zemalja; prenosile su se od usta do usta ili u vidu pisanih poruka; to nije ilo brzo,budui da umski narod nije imao hitrije kurire od glasnikapeaka; no, ni takonije^ bilo ravo.

Na etrdeset zemalja nije iveo samo jedan narod. Bilo je vie jezika negozemalja, a u svakom gradu govorilo se posebno nareje; postojala je beskrajnaarolikost ophoenja, morala, obiaja, zanata; fiziki tipovi razlikovali su se nasvih pet Velikih zemalja. itelji Sornola bili su visoki, bledi i veliki trgovci; narodRievela odlikovao se niskim rastom, mnogi su imali crno krzno, jeli su majmune

i tako dalje, i tako dalje. Ali klima je bila veoma ujednaena, ba kao i uma,dok je more svuda bilo jednako. Zahvaljujui radoznalosti, uhodanim trgovakimputevima i neophodnosti nalaenja mua ili ene sa odgovarajueg Drveta,odvijalo se ivo kruenje ljudi izmeu gradova i zemalja, tako da je sve krajeve

proimala izvesna slinost, sa izuzetkom najudaljenijih taaka, varvarskih ostrvana krajnjem istoku i jugu, o kojima su se pronosile nepouzdane glasine. Na svihetrdeset zemalja ene su upravljale varoima i gradovima, a gotovo svaki gradimao je muki dom. U domovima su Sanjari govorili nekim od starih jezika, kojisu se malo razlikovali od zemlje do zemlje. Njih su retko uile ene ili mukarci

koji su ostajali lovci, ribari, tkai, neimari, oni to su sanjali samo male snoveizvan doma. Kako je najvei deo zapisa bio na tom jeziku domova, kada su

predvodnice slale glasnice sa porukama, pisma su* ila od doma do doma, gde su


28/101

ih Sanjari tumaili Staricama, ba kao to je bio sluaj i sa drugim dokumentima,glasinama, problemima, mitovima i snovima. Ali uvek su Starice imale slobodanizbor da li da poveruju ili ne.

Selver se nalazio u jednoj maloj sobi Esena. Vrata nisu bila zakljuana, alion je znao da e, ako ih otvori, neto zlo banuti unutra. Sve dok ih dri zatvorena,nita se nee dogoditi. Nevolja je bila u tome to se pred kuom nalazio vonjakmladica; no, to drvee nije raalo voke i ostale sitne plodove, ve je pripadalonekoj drugoj vrsti, ali on nije mogao da se seti kojoj. Zato je iziao napolje da seuveri koje je drvee posredi. Ono je svo lealo izlomljeno i iupano. On podiesrebrnastu granu jednog stabla i sa slomljenog kraja potee malo krvi. Ne, neovde, ne ponovo, Tele, ree on; o Tele, hodi kod mene pre no to umre! Ali onanije dola. Samo je njena smrt bila tu, slomljena breza, otvorena vrata. Selver seokrenu i brzo se vrati unutra, ustanovivi tog asa da je cela kua podignuta povrh

tla, slino kuama ludi, veoma visoka i puna svetlosti. Pred vratima sa suprotnestrane visoke prostorije nalazila se ulica ludskog grada Centrala. Selver je imaorevolver za pojasom. Ako se Dejvidson pojavi, moi e da ga ubije. Zastao je naotvorenim vratima, gledajui preda se, u sjaj sunca. A onda se Dejvidson pojavio,ogroman, trei tako brzo da ga Selver nije mogao drati na nianu revolvera; ludse mahnito klatio irokom ulicom, veoma hitar i sve blii. Revolver je bio teak.Selver opali, ali nikakav plamen nije iziao iz cevi, tako da on u besu i uasuodbaci od sebe i pitolj i san.

Razoaran i potiten, Selver otpljunu i uzdahnu.Ruan san? upita Ebor Dendep.Svi su runi i svi isti uzvrati on, ali mu duboka nelagodnost i jad malo

splasnue kada je odgovorio. Hladna jutarnja svetlost sunca slivala se, proaranamrljama i prugama, po tananom liu i granama brezovog gaja Kadasta.Predvodnica je sedela i plela kotaricu od pocrnele paprati, poto je volela da jojruke uvek budu neim zauzete, dok je Selver leao pokraj nje u polusnu i snu.

Nalazio se ve petnaest dana u Kadastu, a rana mu je gotovo bila zacelila. Jo je

mnogo spavao, ali je prvi put posle vie meseci ponovo poeo da budan sanja,pravilno, ne vie jednom ili dva puta za dan i no, ve u pravom ritmu sanjanja, urasponu od deset do etrnaest navrata dnevno. Iako su mu snovi bili runi, svesam uas i sramota, on im se ipak radovao. Bio se pobojao da je odseen odkorena, da je predaleko zabrazdio u mrtvu zemlju delanja, tako da vie nee moida se vrati do vrela stvarnosti. Sada, iako je voda bila veoma gorka, on je opet pio.

Zakratko, ponovo je oborio Dejvidsona u pepeo izgorelog logora, ali ovogaputa nije pevao nad njim, ve ga je udario kamenom po ustima. Dejvidsonovi zubise rasprsnue i krv potee meu belim krhotinama.

San je bio koristan, znaio je pravo ispunjenje elje, ali on ga je tuzaustavio, budui da ga je sanjao mnogo puta pre no to se suoio saDejvidsonom u pepelu Kelme Deve i posle toga. Taj san je donosio samo


29/101

olakanje. Gutljaj blagotvorne vode. Ali njemu je bila potrebna gorina. Nije bilodovoljno vratiti se samo do Kelme Deve, nego i dalje, do one dugake, strahotneulice u gradu tuinaca koji se zvao Central, gde je napao Smrt i bio poraen.

Ebor Dendep je pevuila dok je radila. Njene tanune ruke, ije je svilastozelenilo dobilo srebrnu patinu sa godinama, preplitale su pocrnele stabljike

paprati, brzo i vesto. Pevala je pesmu o sakupljanju paprati, devojaku pesmu: Berem paprat i sve mislim da 1' e se vratiti... Slabaan, staraki glas bio jeslian cvranju cvrka. Sunce je podrhtavalo po liu breza. Selver spusti glavu naruke.

Brezov gaj nalazio se priblino u sreditu grada Kadasta. Od njega je vodiloosam staza, uskih i krivudavih, koje su se gubile meu drveem. U vazduhu seoseao blag miris dima drveta; kroz proreene grane na junom kraju gaja videose pramen dima koji je nicao iz jednog dimnjaka, slian kakvoj plavoj prei kojase raspredala kroz lisnate kronje. Ukoliko biste paljivije osmotrili kroz

zimzelene hrastove i drugo drvee, primetili biste krovove kua kako se uzdiunekoliko stopa iznad tla; bilo ih je izmeu stotinu i dve stotine, premda su seteko mogli izbrojati. Drvene kuice nalazile su se tri etvrtine pod zemljom,slino jazbinama jazavaca. Krovovi postavljeni na grede bili su prekriveni

prepletom granica, borovih etina, ae, crnice. Predstavljali su dobru izolaciju,nisu proputali vodu i bili su gotovo nevidljivi. uma i zajednica od osam stotinaljudi ile su za svojim poslovima posvuda oko brezovog gaja, gde je sedela EborDendep i pravila kotaricu od paprati. Jedna ptica, skrivena u granju iznad njene

glave, oglasi se umilnim napevom: Tivit. Vreva ljudi bila je neto bunija nego obino, budui da jeposlednjih dana pristiglo pedeset ili ezdeset stranaca, poglavito mladihmukaraca i ena, koje je privuklo Selverovo prisustvo. Neki su doli iz drugihgradova sa severa, a bilo je i onih koji su uestvovali sa njim u ubijanju u KelmeDevi; krenuli su za Selverom, sledei glasine koje su ga pratile. Pa ipak, uzvicikoji su tu i tamo dozivali, avrljanje ena koje su se kupale i dece koja su se igrala

pored potoka nisu nadjaavali jutarnji poj ptica, zujanje insekata i stalnu zvunu

kulisu ive ume, u kojoj je grad bio samo jedan elemenat.Jedna devojka dotra, mladi lovac boje bledog lia breze. Re usta sajune obale, majkom ree ona. Stigla je glasnica u enski dom.

Poaljite je ovamo im bude jela uzvrati predvodnica blago. Samotiho, Tolbar, zar ne vidi da spava?

Devojka se sae, uze jedan veliki list divljeg duvana i meko ga poloi prekoSelverovih oiju, na koje je padala iskoena, sjajna pruga suneve svetlosti. Leao

je sa poluotvorenim akama, dok mu je izbrazdano, unakaeno lice bilo okrenutonagore, izloeno napadu i budalasto, Veliki Sanjar koji je zaspao poput kakvog

deteta. Ali Ebor Dendep je posmatrala devojino lice. Ono je zrailo, u tojnelagodnoj senci, saaljenjem i uasnutou, divljenjem.

Tolbar se udalji. Ubrzo se pojavie dve Starice sa glasnicom, kreui se u


30/101

redu, bez rei, stazom proaranom svetlou sunca. Ebor Dendep podie ruku,uivajui u tiini. Glasnica se odmah opruzi da se odmori; njeno zeleno krzno sasmeim pegama bilo je pranjavo i znojavo, budui da je trala dugo i brzo.Starice su sele na mesta gde se probijalo sunce, i dalje utei. Liile su na dvastara, sivozelena kamena, sa sjajnim, ivim oima.

Borei se sa spavanjemsnom, koji nikako nije mogao da zauzda, Selvernajednom uzviknu, kao da ga je neto silno uplailo, i probudi se.

Zatim ustade i poe da se napije vode na potoku: kada je krenuo natrag,sledilo ga je est ili sedam onih koji su uvek ili za njim. Predvodnica odloi

poluzavren rad i ree: A sad, budi dobro dola, glasnice, i saopti nam porukukoju nosi.

Glasnica ustade, nakloni se prema Ebor Dendep i poe da govori: Dolazim iz Tretata. Moje rei potiu iz Sorbron Deve, pre toga od moreplovaca samoreuza, a jo ranije iz Brotera na Sornolu. Njih treba da uje ceo Kadast, ali

upuene su oveku po imenu Selver, koji je rodom sa Jasena, iz Ereta. Evo tihrei: stigli su novi divovi u svoj veliki grad na Sornolu. Veina ih je enskog roda.uti, plameni brod podie se i sputa u mestu iji je naziv bio Peha. U Sornolu sezna da je Selver iz Ereta spalio grad divova u Kelmi Devi. Veliki SanjariIzgnanstva u Broteru sanjali su da divova ima vie nego drvea na etrdesetzemalja. To su sve rei poruke koju nosim.

Kada je deklamacija, izreena u jednom dahu, bila okonana, neko vremeniko nije progovorio. Oglasila se samo jedna ptica, malo dalje, eksperimentalnim

pojem: Vitvit? Ovo je veoma ravo svetvreme ree jedna od Starica, trljajuireumatino koleno.

Jedna siva ptica polete sa velikog hrasta, koji je oznaavao severnu ivicugrada, i stade da krui u vazduhu; prepustila je lenja krila jutarnjim strujama, kojesu je lako dizale uvis. Uvek je postojalo neko drvo na kome su se okupljali ovisuri zmajevi, nedaleko od grada; oni su obavljali slubu gradske istoe.

Jedan mali, debeljukasti deak potrao je kroz brezov gaj, dok mu je za

petama jurila neto malo vea sestra; oboje su kriali piskutavim glasiima poputpacova. Deak najednom pade i zaplaka, a devojica ga pridie i stade da mubrie suze nekim velikim listom. Ubrzo potom oni odskakutae u umu, drei seza ruke.

Postojao je jedan po imenu Ljubov ree Selver predvodnici. Priaosam o njemu Koro Meni, ali ne i tebi. Kada je onaj drugi hteo da me ubije, on mi

je spasao ivot. Ljubov me je takoe iscelio i oslobodio. eleo je da sazna vie onama; tako sam mu objanjavao ono to me je pitao, a i on je meni tumaio onoto sam ja pitao. Jednom sam mu postavio pitanje, kako njihova rasa moe da

opstane kada ima tako malo ena. Kazao mi je da su tamo odakle su dolipolovina ene; ali mukarci ih nee dovesti na etrdeset zemalja sve dok nepripreme mesto za njih.


31/101

Dok mukarci ne pripreme pogodno mesto za ene? Dobrano e se onenaekati! ree Ebor Dendep. Ba lie na ljude iz Brestovog Sna, koji ti

prilaze okrenutih zadnjica i sa elom na temenu. Oni umu pretvaraju u suvuobalu u njenom jeziku nije bilo rei za pustinju i to nazivaju pripremanjemmesta za ene? Bolje bi bilo da su najpre poslali ene. Moda kod njih eneobavljaju Veliko Sanjanje, ko zna? Oni su nazadni, Selvere. Pomraena su uma.

Ceo narod ne moe biti pomraenog uma. Ali oni sanjaju samo u snu, kae; ako hoe da budni sanjaju, onda

uzimaju otrove, ali im tada snovi izmiu upravljanju, kae! Zar jedan narod moebiti lui od toga. Oni nita bolje ne razlikuju sanvreme od svetavremena negoneka beba. Moda kada ubiju drvo misle da e ono ponovo oiveti!

Selver odmahnu glavom. I dalje se obraao predvodnici, kao da su njihdvoje sami u brezovom gaju, mirnim, oklevajuim glasom, gotovo dremljivo.

Ne, oni savreno dobro shvataju ta je smrt... Razume se, ne vide kao mi, ali ima

stvari o kojima znaju vie i koje razumeju bolje od nas. Ljubov je shvatio velikideo onoga to sam mu kazao. Ali veinu onoga to je on meni ispriao, ja nisamrazumeo. Nije, meutim, jezik bio taj koji me je spreio da shvatim; ja znamnjihov govor, a on je nauio nae; napravili smo skupni zapis o dva jezika. No,

bilo je stvari za koje je on kazao da ih nikada neu moi razumeti. Rekao je daludi potiu izvan ume. To je sasvim jasno. Kazao je da ele umu: drvee da odnjega naprave drvo, zemlju da na njoj zaseju travu. Iako jo mek, Selverov glas

postao je zvonak; ljudi meu srebrnim stablima pretvorie se u uho. I to je

jasno, bar onima meu nama koji su ih videli kako seku svet. Kazao je, dalje, dasu ludi ljudi kao mi, da smo, zapravo, srodnici, bliski moda kao to su Crvenijelen i Sivi srnda. Rekao je da su doli sa jednog drugog mesta koje nije uma;tamo je sve drvee poseeno; to mesto ima sunce, ne nae sunce, koje je zvezda.Sve to, kao to vidite, nije mi bilo jasno. Ja govorim njegove rei, ali ne znam taznae. Ali to i nije mnogo vano. Jasno je da oni ele za sebe nau umu.Dvostruko su vii od nas, imaju oruje koje daleko nadmaa nae, kao i bacae

plamena i letee brodove. Sada su jo doveli mnogo ena i imae dece. Ovde ih je

sada moda dve, a moda i tri hiljade i poglavito se nalaze na Sornolu. Ali akosaekamo jedan ljudski vek ili dva, oni e se namnoiti; broj e im se udvostruitii dvostruko udvostruiti. Oni ubijaju mukarce i ene; ne poteuju one koji moleza ivot. Ne umeju da pevaju u borbi. Ostavili su za sobom svoje korenove,moda, u toj drugoj umi iz koje su doli, u toj umi bez drvea. Zato i uzimajuotrove da bi odreili snove u sebi, ali od toga se samo opijaju ili postaju bolesni.

Niko ne moe pouzdano rei da li su oni ljudi ili nisu ljudi, da li su zdravog ilipomraenog uma, ali to i nije vano. Moramo ih nagnati da napuste umu, zatoto su opasni. Ako ne budu hteli da odu, moramo ih spaliti sa zemalja, kao to se

legla aokavih mrava moraju popaliti u gradskim gajevima. Ukoliko budemoekali, mi emo biti isterani napolje i spaljeni. Mogu nas izgaziti kao to migazimo aokave mrave. Kada su spalili moj grad Eret, video sam jednu enu koja


32/101

je leala na stazi i molila nekog luda za ivot; on joj je, meutim, stao na lea islomio joj kimu, a zatim ju je nogom odgurnuo u stranu, kao da je mrtva zmija.Video sam to svojim oima. Ako su ludi ljudi, onda su nevini ili neupueni dasanjaju i da se ponaaju kao ljudi. Zato i idu okolo, mahnito ubijajui iunitavajui; na to ih nagone bogovi zapreteni u njima, koje oni nee da oslobode,ve pokuavaju da ih iskorene i poreknu. Ako su ljudi, onda su zli ljudi, budui da

poriu vlastite bogove, bojei se da ugledaju sopstvena lica u tami. PredvodniceKadasta, pouj me. Selver ustade, postavi najednom neobino visok meuenama koje su sedele. Vreme je, mislim, da se vratim u svoju zemlju, naSornol, onima koji su u izgnanstvu i koji su porobljeni. Kai svim ljudima kojisanjaju o gradu to gori da pou za mnom u Broter.

On se nakloni Ebor Dendep i krenu iz brezovog gaja, i dalje antavokoraajui i sa uvezanom rukom; no, hod mu se odlikovao hitrinom, a glava mu jestajala uspravno, tako da je izgledao celovitiji od drugih ljudi. Mlaarija pode za

njim u tiini.Ko je to? upita glasnica iz Tretata, pratei ga pogledom.Covek kome je bila upuena tvoja poruka, Selver iz Ereta, bog medu

nama. Jesi li ve ranije videla nekog boga, keri?Kada mi je bilo deset godina, u na grad doao je Svira Na Liri.Stari Ertel, da. Bio je sa mog Drveta i sa Severnih nizija kao ja. Pa, sada si

videla jo jednog boga, i to veeg. Ispriaj o njemu tvojim ljudima u Tretatu. Koji je on bog, majko?

Jedan novi uzvrati Ebor Dendep svojim suvim, starakim glasom. Sin umske vatre, brat ubijenih. On je onaj koji se ponovo ne raa. A sada poitesvi, poite u dom. Vidite ko e krenuti za Selverom, postarajte se za hranu koju e

poneti. Pustite me malo ovde. Ispunjavaju me zle slutnje kao kakvog glupogstarca. Moram da sanjam...

Koro Mena je poao sa Selverom te noi do mesta gde su se prvi put sreli,pod bakarnim vrbama uz potok. Mnogo ljudi krenulo je za Selverom na jug,

ezdesetak ukupno; bila je to najmnogoljudnija eta koju je veina ljudi ikadavidela da skupa ide. Oni e izazvati veliku panju i nagnati jo mnoge da im seprikljue na putu prema moru, gde e se ukrcati za Sornol. Selver je zatraio svojusanjarsku povlasticu da ostane sam te noi. Bez pratnje je krenuo na put. Pratiocie mu se pridruiti ujutro; posle toga, okruen gomilom i silnim poslom koji gaeka, imae malo vremena za spor i dubok protok velikih snova.

Ovde smo se sreli ree starac, zaustavivi se meu povijenimgranama, koprenama viseeg lia i ovde emo se rastati. Ovo mesto bienazvano Selverov gaj i kao takvo ostae jamano zapameno meu onima koji e

posle nas hoditi ovim stazama.Selver je utao neko vreme, stojei nepomino poput drveta; neumorno

lie oko njega polako je gubilo srebrnu boju, tamnei kako su se oblaci


33/101

zgunjavali preko zvezda. Ima vie pouzdanja u mene nego i ja sam reeon konano, glas u tmini.

Da, imam, Selvere... Valjano sam obuen u snevanju, a i star sam. Sadave veoma malo sanjam za sebe. A i zato bih? Malo mi je ta novo. A ono tosam hteo od ivota, to sam i imao, pa i vie. Imao sam ceo ivot. Dana poput liau umi. Sada sam staro, uplje deblo, iji su jedino jo korenovi ivi. Zato isanjam samo ono to svi ljudi sanjaju. Nemam vie vizija ni elja. Vidim ono to

jeste. Vidim plod kako zri na grani. etiri godine je sazrevao, taj plod dubokoposaenog drveta. etiri godine smo se svi bojali, ak i mi koji ivimo daleko odludskih gradova i koji smo ih samo naas osmotrili iz skrovita ili videli njihove

brodove kako lete nebom, posmatrali mrtva mesta gde su prosekli svet, slualiprie o tim stvarima. Svi se plaimo. Deca se bude iz sna, viui o divovima; enese ne usuuju da krenu na daleka trgovaka putovanja; mukarci u domovima nemogu da pevaju. Plod straha sazreva. A sad vidim tebe kako ga ubira. Ti si

etelac. Sve ega smo se bojali da vidimo ti si upoznao: izgnanstvo, sramotu, bol,pad krova i zidova sveta, majinu smrt u bedi, neupuenu, neodgajenu decu... Ovoje novo vreme za svet: ravo vreme. A ti si sve to propatio. Najdalje si otiao. Atamo gde je najdalje, na kraju crne staze, raste Drvo: tu zri plod; ti si sada posegao

prema njemu, Selvere, sada si ga ubrao. A svet se potpuno menja kada ovek driu ruci plod tog drveta, iji su korenovi dublji od ume. Ljudi e to znati.Prepoznae te, kao to smo te mi prepoznali. Nije potrebno biti starac ili VelikiSanjar da bi se prepoznao bog! Tamo gde ti hodi, bukti vatra: samo je slepac ne

moe videti. Ali, uj, Selvere, ima neto to moda samo ja vidim, a ne i drugi,neto zbog ega sam te oduvek voleo: sanjao sam te pre no to smo se sreli ovde.Iao si stazom, a iza tebe mladice su rasle, hrast i breza, vrba i zelenika, jela i bor,

jova, brest, belo procvetali jasen, svekoliki krov i zidovi sveta, veno su seobnavljali. A sad zbogom, dragi boe i sine, neka te srea prati.

No je postajala sve gua kako se Selver udaljavao; konano, ni njegoveoi, kadre da vide u mraku, nisu mogle da razaberu nita drugo do masa i gomilatmine. Poela je da pada kia. Prevalio je svega nekoliko milja od Kadasta, kada

je morao ili da upali baklju ili da se zaustavi. Izabrao je ovo drugo i pipajuinaao zgodno mesto meu korenjem jednog velikog kestena. Seo je tu, oslonivise leima na iroko, povijeno deblo, koje kao da je jo zadralo malo dnevnetoplote. Sitna kia, ije je padanje bilo nevidljivo u tami, dobovala je po liu nadnjim, po njegovim rukama, vratu i glavi, zatienoj debelim svilastim pokrovomkose, po zemlji, paprati i oblinjem niskom rastinju, po svekolikom liu ume,

blizu i daleko. Selver je sedeo nepomino, poput buljine na grani iznad njega; nijespavao, ve su mu oi irom bile otvorene prema kinoj tmini.


34/101

TREA GLAVA


35/101

Kapetana Raja Ljubova bolela je glava. Bol je, zapravo, blago poeo umiiima desnog ramena, da bi se potom, sve snaniji, peo uz vrat, dostigavivrhunac u vidu razornog bubnjanja iznad desnog uha. Centri za govor nalaze se ulevom delu modane kore, pomisli on, ali nije mogao to da kae; nije mogao dagovori, da ita, spava ili misli. Modana kora, modana bora. Jaka migrena, lakasirena, joj, joj, joj. Razume se, bio je leen od migrene, najpre u koledu, a potomi u vojsci, za vreme obaveznih, preventivnih, psihoterapijskih seansi, ali je ipak

poneo sa sobom neto malo ergotaminskih pilula, kada je poao sa Zemlje, zasvaki sluaj. Uzeo ih je dve, kao i jedan superhiperultra analgetik, jednu tabletu zaumirenje, plus jednu za varenje, da bi neutralisao kafein, koji je neutralisaoergotamin, ali ilo ga je i dalje dubilo iznutra, tik iznad desnog uha, dejstvujui

poput dobovanja kakvog velikog basbubnja. Silo, dubilo, glavu mu probilo,tablete popilo, oh Boe. Gospode, izbavi nas. Jetrena pateta. Kako li samoAteanci izla/e nakraj sa migrenom? Ali oni je sigurno uopte nemaju: oni bi

naprosto odsanjali boljku nedelju dana pre no to bi ih stvarno snala. Pokuaj i ti,pokuaj da je odsanja. Poni kako te je Selver uio. Iako nije imao pojma oelektricitetu, tako da nije mogao da shvati naela EEG-a, im je uo oalfatalasima i o tome kada se pojavljuju, odmah je kazao: Ah, da, na ovomisli. Istog asa, na grafikonu je poela da vijuga nepogreiva ara alfatalasa,

beleei ono to se zbivalo u maloj, zelenoj glavi; zatim je, za ciglih pola asa,Ljubov bio upuen u to kako da ukljuuje i iskljuuje alfaritmove. To stvarnouopte nije bilo teko. Ali ne sada, svet nas odve titi, joj, joj, joj, iznad desnog

uha, stalno ujem kako krilate koije Vremena hitaju u blizini, jer Ateanci suspalili prekjue Smitov logor i pobili dve stotine ljudi. Dve stotine sedam, tanijegovorei. Sve izuzev kapetana. Nije ni udo to mu pilule nisu mogle prodreti dosredita migrene, budui da se to sredite nalazilo na jednom ostrvu udaljenomdve stotine kilometara i dva dana u prolost. Preko bregova i jo dalje. Jasenovi,

jasenovi, svi su popadali. A sa jasenovima i sve njegovo znanje o Visokorazvijenim oblicima ivota na Svetu 41. Praina, otpaci, dubrite lanih podataka i

pogrenih hipoteza. Skoro pet zemaljskih godina, koliko je proveo ovde, bio je

uveren da su Ateanci nesposobni da ubijaju ljude, pripadnike vlastite vrste ilineke druge. Pisao je obimne studije u kojima se upinjao da objasni kako i zatooni ne mogu da ubijaju ljude. Ali sada je sve to ispalo pogreno. Potpuno

pogreno.ta li mu je to samo promaklo?Dolo je vreme da pode na sastanak u glavni tab. Ljubov oprezno ustade,

pomerajui se celim telom, kako mu desna strana glave ne bi otpala; priao jestolu koracima oveka koji se kree pod vodom, nalio au votke iz optegsledovanja i ispio je. Pie ga je izokrenulo; ispoljilo ga je; uinilo normalnim.

Bilo mu je bolje. Iziao je napolje i zaputio se peice dugakom, pranjavom,glavnom ulicom Centralvila prema glavnom tabu, budui da nije mogao da

podnese truckanje na motociklu. Proavi pored Luaua, poudno je pomislio na


36/101

jo jednu votku; ali u tom asu na vratima bara pojavio se kapetan Dejvidson iLjubov je produio.

Ljudi sa ekltona ve su bili u sali za konferencije. Zapovednik Jung, kogaje ranije upoznao, doveo je ovoga puta neka nova lica sa orbite. Novajlije nisubile u uniformama svemirske mornarice; trenutak kasnije, uz blagi ok, Ljubovshvati da to uopte nisu ljudi, ve vanzemaljski humanoidi. Odmah je uslediloupoznavanje: prvi, gospodin Or, bio je kosmati Cetijanac, tamnosiv, zdepast ihladnog dranja; drugi, gospodin Lepenon, bio je visok, beo i skladnog stasa:Hainac. Pokazali su zanimanje za Ljubova kada su se pozdravljali; Lepenon ree:

Upravo sam proitao va izvetaj o svesnoj kontroli paradoksalnog spavanjameu Ateancima, doktore Ljubov. Bilo je prijatno to uti, ba kao to je bilo

prijatno biti oslovljen poteno zavreenom titulom. Po govoru im se videlo da suproveli nekoliko godina na Zemlji, kao i da bi mogli biti hilferi ili neto slino;ali, prilikom predstavljanja, zapovednik nije pomenuo njihov status ili poloaj.

Prostorija se polako punila. Gose, kolonijski ekolog, uao je prvi, a za njimsve visoke stareine; zatim je doao red na kapetana Susuna, upravnika Odeljenjaza razvoj planete umarske operacije iji je in, ba kao i Ljubovljev,

predstavljao neophodan izum za umirenje vojnih savesti. Poslednji je uaokapetan Dejvidson, uspravnog dranja i lep, suvog i koatog lica koje jeizgledalo mirno, pa ak i ozbiljno. Na svim vratima stajala je straa. Vratovivojnika bili su kruti poput uskija. Konferencija je oigledno predstavljala istragu.ija je bila krivica? Moja, pomisli Ljubov u oajanju; ali iz oaja on pogleda

preko stola prema kapetanu Donu Dejvidsonu sa gnuanjem i prezirom.Zapovednik Jung imao je veoma tih glas: Kao to vam je poznato,gospodo, moj brod se zaustavio ovde, kod Sveta 41, da iskrca novi tovarkolonista, i nita vie; ekltonovo odredite je Svet 88, Prestno, koji pripadahainskoj grupi. No, budui da se napad na va istureni logor dogodio za vremenaeg boravka, ne moemo olako prei preko toga; naroito u svetlosti izvesnihokolnosti, o kojima ete biti obaveteni kasnije, tokom sednice. injenica je da je

poloaj Sveta 41 kao zemaljske kolonije sada podloan preinaenju, a pokolj u

vaem logoru moe da ubrza odluku Uprave u tom smislu. Razume se, naeodluke moraju biti donete brzo, budui da ne mogu dugo da zadravam brodovde. Pre svega, potrebno je da utvrdimo da li su svi prisutni upoznati sa bitniminjenicama o ovom sluaju. Izvetaj kapetana Dejvidsona o dogaajima uSmitovom logoru snimljen je na traku i mi sa broda svi smo ga uli; da li ste i viovde imali prilike da se upoznate sa njime? Dobro. Ako sada neko od vas elineto da upita kapetana Dejvidsona, on vam stoji na raspolaganju. Evo, ja u prvi

postaviti jedno pitanje. Dan posle incidenta vratili ste se do mesta gde se nalaziologor, kapetane Dejvidsone, u velikom skakau sa osam vojnika; da li ste imali

dozvolu nekog pretpostavljenog ovde iz Centrala za taj let? Dejvidson ustade. Jesam, ser.

Da li ste bili ovlaeni da se spustite i otvorite vatru u umi blizu logora?


37/101

Nisam, ser.Ali ste, ipak, otvorili vatru?

Jesam, ser. Pokuao sam da isteram na istinu stvorce koji su poubijalimoje ljude.

Vrlo dobro. Gospodine Lepenon? Visoki Hainac proisti grlo. Kapetane

Dejvidson ree on smatrate li da su ljudi pod vaim zapovednitvomu Smitovom logoru bili uglavnom zadovoljni.

Smatram.Dejvidsonovo istupanje bilo je otresito i samouvereno; izgledalo je da

mnogo ne mari za to stoje u nevolji. Razume se, oficiri svemirske mornarice istranci nisu bili njegovi pretpostavljeni; jedino je vlastitom pukovniku bioodgovoran za to to je izgubio dve stotine ljudi i neovlaeno preduzeo odmazde.A njegov pukovnik je sedeo tu i sluao.

Imali su valjanu hranu i smetaj i nisu bili preoptereeni radom, barkoliko je to mogue u uslovima jednog graniarskog logora?

Tako je.Da li je disciplina bila veoma stroga?

Ne, nije. ta je onda, prema vaem miljenju, izazvalo pobunu? Ne razumem. Ako niko nije bio nezadovoljan, zato bi onda jedan deo ljudstva

poubijao ostale i unitio logor?Zavladala je nelagodna tiina. Smem li ja neto da primetim? ree Ljubov. Napad na Zemljane

izvrili su domorodaki hilfovi, itelji ume, kojima su se pridruili njihovisunarodnici zaposleni u logoru. U svom izvetaju, kapetan Dejvidson koristio jeza Ateance re stvorci.

Lepenon se nade u neprilici i na licu mu se pojavi izraz nelagodnosti. Hvala vam, doktore Ljubov. Sasvim sam pogreno razumeo stvar.

Mislio sam, naime, da se re stvorci koristi za zemaljsku kastu koja raditeake poslove u logorima drvosea. Uveren, kao i svi ostali, da Ateanci neispoljavaju agresivnost prema drugim rasama, ni na kraj pameti mi nije palo da se,zapravo, na njih mislilo. U stvari, uopte nisam znao da ste ih drali kao saradnikeu logorima. No, sada jo manje nego pre mogu da shvatim ta je prouzrokovalonapad i pobunu.

Ni meni nije jasno, ser.Kada je kapetan kazao da su ljudi pod njegovim zapovednitvom

zadovoljni, da li je on tu mislio i na domoroce? upita Cetijanac Or suvim i

mrmljavim glasom. Hainac se odmah uhvati toga i postavi novo pitanjeDejvidsonu svojim brinim, utivim tonom: Da li su Ateanci, koji su iveli ulogoru, bili zadovoljni, prema vaem miljenju?


38/101

Koliko je meni poznato, jesu.Nije bilo nieg neobinog u vezi sa njihovim poloajem ili poslom koji su

morali da rade?Ljubov oseti kako napetost raste za jedan okret zavrtnja kod

pukovnika Donga i njegovih ljudi, kao i kod zapovednika zvezdanog broda.Dejvidson je ostao miran i neuzbuen. Ne, nieg neobinog.

Ljubov shvati tog trenutka da su na eklton slate jedino njegove naunestudije; protivljenja, meutim, pa ak i godinji izvetaji o domorodakomnavikavanju na prisustvo kolonista, koje je zahtevala Uprava, zadravani su uladici nekog stola glavnog taba. Dvojica humanoidnih vanzemaljaca nita nisuznala o iskoriavanju Ateanaca. Zapovednik Jung je svakako to znao; on se iranije sputao na planetu i verovatno je video torove stvoraca. U svakom sluaju

jedan zapovednik svemirske mornarice koji obilazi razne kolonije nije baneupuen u prirodu odnosa Zemljana i hilfova. Bez obzira na to da li se slagao ili

ne sa tim kako kolonijska uprava vodi poslove, teko da bi ga neto moglozaprepastiti. Ali kako bi jedan Cetijanac ili jedan Hainac saznali neto vie ozemaljskim kolonijama, ako im puki sluaj ne omogui da svrate na neku od njih,dok se nalaze na putu prema nekom drugom odreditu? Lepenon i Or uopte nisuimali nameru da se ovde spuste. Ili moda u prvo vreme nisu imali nameru, ali su

promenili miljenje kada su uli da su iskrsle potekoe. Zato ih je zapovednikpoveo sa sobom? Da li je to bila njegova ili njihova elja? Ma ko da su oni bili,zraili su autoritetom, odlikovali su se onim suvim, opojnim mirisom moi.

Ljubova vie nije bolela glava; oseao se ilo i uzbueno, dok mu je lice biloprilino zajapureno. Kapetane Dejvidsone ree on imao bih nekolikopitanja u vezi s vaim prekjueranjim sukobom sa etiri domoroca. Sigurni ste daje jedan od njih bio Sem, odnosno Selver Tele?

Siguran sam. Poznato vam je da je on veoma kivan na vas. Nije mi poznato. Nije? Budui da mu je ena umrla u vaem stanu, neposredno posle

seksualnog odnosa sa vama, on smatra da ste vi odgovorni za njenu smrt; niste toznali? Ve vas je jednom napao, ovde u Centralvilu; zaboravili ste to? Stvar je,naime, u tome da Selverova lina mrnja prema kapetanu Dejvidsonu moe

posluiti kao delimino objanjenje pobuda za preduzimanje ovog napada koji jebez presedana. Ateanci nisu nesposobni za lino nasilje, tako neto nikada nisamtvrdio u svojim studijama o ovim stvorenjima. Njihovi mladi pripadnici, koji jonisu ovladali sanjanjem ili takmakim pevanjem, esto se rvu ili pesnice, i to neuvek iz razonode. Ali Selver je odrastao i dobro upuen pojedinac; jo njegov

prvi, lini napad na kapetana Dejvidsona, iji sam oevidac delimino bio, sasvim

izvesno je predstavljao pokuaj ubistva. Uzgred budi reeno, iste je vrste bilo ikapetanovo uzvraanje. U to vreme taj napad sam smatrao zasebnim psihotikimincidentom, uzrokovanim tugom i stresom, za koji je bilo neverovatno da e se


39/101

ponoviti. Ali pogreio sam. Kapetane, kada su etiri Ateanca skoila na vas izbusije, kako ste to opisali u izvetaju, da li ste bili oboreni na tie ?

Jesam.U kom ste se poloaju nali? Dejvidsonovo mirno lice se nape i ukruti, a

Ljubova proze griza savesti. Hteo je da pritera Dejvidsona uza zid njegovimlaima, da ga nagna da bar jednom progovori istinu, ali ne i da ga ponizi preddrugima. Optube za silovanje i ubistvo ile su u prilog Dejvidsonovoj predstavi osebi kao o izuzetno muevnom mukarcu, ali sada je ta predstava bila ugroena:Ljubov ga je prikazao njega, vojnika, borca, hladnog i ilavog oveka kaoslabia koga su savladali neprijatelji stasa estogodinjih deaka... Koliko li jesamo, onda, stajalo Dejvidsona da se priseti trenutka kada se naao leima oborenna tie, posmatrajui male zelene ljude odozdo, a ne vie odozgo?

Leao sam na leima. Da li vam je glava bila zabaena unazad ili okrenuta u stranu?

Ne znam. Pokuavam da ustanovim jednu okolnost, kapetane, koja bi mogla da

doprinese objanjenju zato vas Selver nije ubio, kada je ve bio veoma kivan navas i kada je uzeo udela u pomoru dve stotine ljudi nekoliko asova ranije. Pitaosam se, naime, da li ste se moda nali u poloaju koji, prema nazorimaAteanaca, spreava protivnika od svake dalje fizike agresivnosti.

Ne znam.Ljubov prede pogledom oko konferencijskog stola; na svim licima videla se

radoznalost i izvesna napetost. Ti gestovi i poloaj koji sputavaju agresivnostmoda su u osnovi uroeni, moda predstavljaju neki preiveli mehanizamnagonskog reagovanja, ali u svakom sluaju postali su drutveno razvijeni i

proireni, odnosno potpadaju pod steena svojstva. Najsnaniji i najpotpunijimeu njima jeste leei poloaj, na leima, zatvorenih oiju i zabaene glave,tako da je grlo potpuno izloeno. Mislim da nijedan Ateanac iz lokalnih kulturanije kadar da povredi neprijatelja koji se nalazi u tom poloaju. On bi morao da

preduzme neto drugo da se oslobodi srdbe ili agresivnog poriva. Kada su vas

oborili na tie, kapetane, da li je Selver kojim sluajem pevao?Molim?Da li je pevao?

Ne znam.Blokada. Nema prolaza. Ljubov se taman spremao da slegne ramenima i da

digne ruke od svega, kada Cetijanac ree: Zato pitate, doktore Ljubov? Najplemenitija osobina prilino nezgodnog cetijanskog karaktera bila jeradoznalost, esto neprikladna i nepresuna znatielja; Cetijanci umiru izradoznalosti, samo da bi saznali ta dolazi posle toga.

Vidite ree Ljubov Ateanci koriste svojevrsno ritualizovanopevanje kao zamenu za fiziku borbu. I ovo predstavlja optu drutvenu pojavu,koja moda ima fizioloke temelje, premda je veoma teko ustanoviti neto u tom


40/101

smislu uroeno u ljudskim biima. Meutim, kod svih ovdanjih viih primatazastupljeno je glasovno nadmetanje izmeu dva mujaka, uglavnom urlikanje izvidanje; mujak koji odnese prevagu moe na kraju poraenoga da udari, alistvar se obino okona tako to se grlatiji protivnik zadovolji time to je nadvikaoslabijeg. Sami Ateanci vide u tome slinost sa svojim takmienjima unatpevavanju, u kojima takoe uestvuju jedino mukarci; ali za njih to nisu samokanali za oslobaanje agresivnosti, ve i oblik umetnosti. Pobeuje bolji umetnik.Upitao sam se da li je Selver pevao nad kapetanom Dejvidsonom, a ako jeste, dali je to uinio stoga to nije mogao da ga ubije ili zato to je vie voleo pobedu

bez krvi. Ova pitanja najednom su postala veoma vana.Doktore Ljubov ree Lepenon koliko su delotvorni ti mehanizmi za

kanalisanje agresivnosti? Da li su uopte rasprostranjeni?Meu odraslima jesu. To tvrde moji obavestitelji, a i sva osmatranja koja

sam sam vrio ila su tome u prilog, sve do prekjue. Silovanja, nasilni napadi i

ubistva doslovce nisu postojali meu njima. Ima nesrenih sluajeva, razume se,kao i psihotinih pojedinaca, premda su ovi retki.

ta rade sa opasnim psihotiarima? Izdvajaju ih. Sasvim doslovno. Na mala ostrva.Ateanci su mesojedi, oni love ivotinje?Tako je. Meso im je glavna hrana.

Divno ree Lepenon. Bela koa postala mu je od uzbuenja jo blea.

Humanoidno drutvo sa delotvornom blokadom protiv rata! Koja je cena za to,doktore Ljubov?Nisam siguran, gospodine Lepenon. Moda promena. Oni imaju statino,

stabilno, jednoliko drutvo. Nemaju istoriju. Savreno su uklopljeni i uopte nenapreduju. Moe se, zapravo, rei da su kao uma u kojoj ive: dostigli suvrhunsko stanje. Ovim, meutim, ne elim da kaem da su nesposobni za

prilagoavanje.Gospodo, ovo je neosporno veoma zanimljivo, ali na izvestan nain i odve

struno; osim toga, pomalo izlazi iz okvira problema koji mi ovde pokuavamo darazjasnimo...Ne, oprostite, pukovnie Dong, sad smo ba na pravom tragu. Izvolite,

doktore Ljubov?Pa, pitam se, ne dokazuju li oni moda upravo sada svoju sposobnost

prilagoavanja. Prilagoujui, naime, svoje ponaanje nama. Zemaljskoj koloniji.etiri godine su se ponaali prema nama kao to se meusobno ponaaju. Uprkosfizikim razliitostima, prihvatili su nas kao lanove svoje vrste, kao ljude. Mi,meutim, nismo reagovali kako bi to trebalo da ine pripadnici njihove vrste.

Prenebregavali smo takve reakcije, prava i obaveze nenasilja. Ubijali smo,silovali, razgonili i porobljavali domorodake humanoide, unitavali smo imzajednice i sekli ume. Ne bi bilo iznenaujue ako su doli do zakljuka da mi


41/101

uopte nismo ljudi.Te da stoga moete biti ubijani poput ivotinja, da, da ree Cetijanac,

uivajui u logici; ali Lepenonovo lice sada je bilo ukoeno poput belog kamena. Porobljavali, kazali ste? ree on.

Kapetan Ljubov izraava lina miljenja i pretpostavke umea sepukovnik Dong za koje moram kazati da ih smatram donekle pogrenim; on ija smo ve imali prilike da razgovaramo o tim stvarima, premda trenutni predmetnije najpogodniji za rasprave ove vrste. Kod nas nema robova, ser. Neki domorociimaju korisnu ulogu u naoj zajednici. Dobrovoljni samostalni radni korpusi

predstavljaju ovde sastavni deo svih logora, osim privremenih. Na raspolaganjunam stoji veoma malobrojno osoblje za izvrenje postavljenih zadataka, tako danam je potrebna radna snaga i mi koristimo sve ega moemo da se domognemo,ali nipoto na robovskoj osnovi.

Lepenon zausti da neto kae, ali prepusti re Cetijancu, koji samo upita:

Koliko ima vas, a koliko njih?Sada je ovde dve hiljade est stotina etrdeset jedan Zemljanin uzvrati

Gose. Ljubov i ja smo procenili da populacija domaih hilfova ima negde okotri miliona pripadnika.

Trebalo je dobro da se zamislite nad tim statistikim podatkom, gospodo,pre no to ste se upustili u menjanje domorodakih tradicija! ree Or, uzosoran, premda savreno prirodan sme

Documents

Ursula LeGvin_Hainski ciklus 05_Svet se kaže šuma