Седамдесет пет хиљада мртвих уЕл Салвадору у последњих петнаест

година. Ко их је побио и кога је брига?

ју О’Шонеси (Hugh O’Shaghnessy) је у прошлонедељном Observeru-у објавио извештај

комисије Уједињених нација наименоване даистражи масакр и установи истину. (Остале бри-танске новине су само овлаш споменуле овај извештај, несматрајући да он завређује неку нарочиту пажњу).

Комисија Уједињених нација је званичнообјавила да су у највећем броју случајевакршена људска права починиоци били при-падници салвадорске армије, а не герилци изредова ФМЛН-а. Комисија је окривљенестранке именовала не само армијске офици-ре, већ и министре из владе, саветујући даове особе буду сместа смењене са државнихи војних положаја. Комисија је такође позва-ла Врховни суд да поднесе колективну остав-ку. Одговор председника АлфредаКристијанија на све ово био је да кроз зако-нодавну скупштину издејствује амнестију засве оптужене. Они су ослобођени оптужбе.Против њих неће бити покренут кривичнипоступак. Слободни су као птице.

На списку побијених налазили сусоцијални радници, студенти, свештеници,синдикалисти, доктори, медицинске сестре,новинари, активисти за људска права, учите-љи и, наравно, на хиљаде и хиљаде сељака.Али, припадницима оружаних снага су, акоби добро одрадили посао, понекад биле нуђе-не и те како сочне награде. Касапљење неко-лико хиљада неписмених сељака може се

показати као добра световна разонода, алиако вам пође за руком да упуцате бискупаРомера док служи мису, или да побијете шестнајистакнутијих језуита на свету једнимударцем, то значи да међу својим колегамапостајете звезда преко ноћи. Та крв је гламу-розна крв.

ПСИНА РАТА ВИЛИЈАМ ВОКЕР

Али ко је понудио дил? Ко је водио и саве-товао војнике у њиховим прегнућима? Ко ихје изнедрио?

Хозе Мариа Тохеира, садашњи ректорСредњеамеричког универзитета (где су језуитипобијени) изјавио је да је Вилијам Вокер, који јеу време покоља био амерички амбасадор уСан Салвадору, ,,на известан начин знао штасе дешава, али је спутавао истрагу”. Једанактивиста за људска права је додао: ,,САД сунедостајући протагониста у овом случају”.

Можемо бити сигурни да је тако.

LA 31

USA ,,DE M O KR A T I J A ” I – USA ,,P R A V E V R E DN O S T I ”

HHHH

SJEDIWENE DR@AVE IEL SALVADOR

USA манипулација , ,посвећена универзалном добру”, широм света: Кореа / Kина (1950. -1953.), Гватемала (1954, 1960, 1967-69), Индонезиjа (1958), Kуба (1959-61), Kонго (1964), Перу (1965),Лаос (1964-70), Вијетнам (1961-1973), Kамбоџа (1969-70), Гренада (1983), Либан (1983-84), Либиjа (1986), Ел Салвадор

(1980), Никарагва (1980), Иран (1987), Панама (1989), Ирак (1991-2000), Куваjт (1991), Сомалиjа (1993), Босна и Хецеговина (1994-95), Судан (1998), Авгaнистан (1998), Пакистан (1998),

Jугославиjа (Србија) (1999), Бугарcка (1999), БЈР Македониjа (1999) . . .

БИВШИ амерички дипломата и некадашњи шеф Косовскеверификационе мисије ОЕБС-а Вилијем Вокер. Вокеров извештај о догађајима у Рачку послужио је

као непосредан повод за НАТО бомбардовање Србије.

САД су током 1980-тих година салвадо-рској влади изручиле новчану помоћ у изно-су од ништа мање до 6 милијарди долара.Али САД су учиниле далеко више од пукогфинансирања једне од најбруталнијих војнихдиктатура двадесетог века – оне су активноучествовале у тамошњим догађајима.

Сада се поуздано зна да се пола сата пренего што ће језуити бити побијени председ-ник Кристијани појавио на састанку салвадо-рске армије, коме су присутвовала и два-триамеричка официра. То баш и није неко изне-нађење. Читав овај подухват својим прису-ством је удостојио велики број америчкихвојних лица. Они су били познати као ,,савет-ници”, експерти у свом пољу.

То ,,поље” се простирало од стратешкогконцепта који је обухватао читаву СредњуАмерику па све до далеко специфичнијих ипрецизнијих препорука. Те препоруке суукључивале најефикасније методе драњакоже са живих људи, кастрације и парањеутробе. Ове технике, како нам се сугерише,примењене су са циљем да се хришћанство идемократија одбране од ђавола.

Захваљујући амнестији председникаКристијанија, на слободу ће изаћи не самоименовани армисјки официри и министри извладе, већ и два војника који се тренутноналазе у затвору због убиства језуита и пето-рица ухапшених због силовања и убиствачетири америчке англиканке 1980. године.Међутим, поврх тога, на слободи ће остати изначајан број људи који никада чак нису билини оптужени. Међу њима се налазе амерички,,војни саветници”, ЦИА, Елиот Абрамс,бивши председавајући Америчког латиноа-меричког деска, Џин Киркпатрик (JeanneKirkpatrick) бивши амерички амбасадор уУједињеним нацијама, бивши државнисекретар Ал Хејг и бивши председнициРеган и Буш.

Амерички конгресмени и дописници аме-ричке штампе су очигледно запрепашћенисазнањима о америчком учешћу у бесрамнимоперацијама салвадорске владе. Ова открићасу их, изгледа, поприлично изненадила. Ониочигледно, све до објављивања извештајакомисије Уједињених нација, нису ималипојна о свему томе. Наравно, познато је да једо информација те врсте изузетно тешкодоћи.

Међутим, све и да се покрене истрага уамеричком конгресу, до чега би то моглодовести? Одговор гласи: нидочега. За то

постоји добар разлог. САД су још одавно насебе преузеле улогу светског моралног сре-дишта, светског ,,тате”. Ова представа је такодубоко укорењена у амареичком јавноммњењу да би њено рушење представљалохируршки захват без анестезије. Америчкиконгрес и медији би, по мом мишљењу,закључили да су овакве тврдње неосноване.

У сваком случају, у овом ,,посткомуни-стичком” свету, у коме преовладавају ,,правевредности” и тако раздрагано делују силеслободног тржишта, савршено је разумно дагрешке наше прошлости отпремимо у про-шлост и тамо их закопамо.

Зашто су сви ови људи у Ел Салвадоруморали да умру? Они су умрли зато што сусе, на овај или онај начин или у овој или онојмери, усудили да у питање доведу вечити sta-tus quo, бескрајни плато сиромаштва, боле-сти, деградације и опресије, који је њиховорођењем стечено право. У име мртвих, мора-мо размотрити запрепашћујуће несугласјеизмеђу онога што америчка влада говори ионог што чини, са апсолутним презиром којетакво понашање заслужује.

САД су одрадиле заиста добар посао одзавршетка Другог светског рата. Оне су спро-веле истрајну, систематску, немилосрдну ипосве клиничку манипулацију моћи широмсвета, наступајући при том као ,,сила посве-ћена универзалном добру”. То је бриљантан,па чак и веома интелигентан, и засигурнокрајње делотворан марифетлук. Али, сада јевећ крајње време да се ствари истерају начистац и да се исприча права прича. Мождаће нови председник САД то и учинити.

Харолд ПИНТЕР(Observer, 28. март 1993.)

LV 32

Харолд Пинтер,Британски лауреат Нобелове награде,

написао је:

„Акције НАТО-а против Србијенису имале апсолутно никакве

везе са судбином косовскихАлбанаца; то је још једном била

само флагрантна изведба бруталности снаге Сједињених

Држава Америке.“

USA ,,DE M O KR A T I J A ” I – USA ,,P R A V E V R E DN O S T I ”