Uspesno Citanje i Pisanje

EdicijaKreativna {kola

Uspe{no ~itanje i pisanje– tehnike za razvoj pismenosti –Prvo izdanje

AutoriDejvid But (David Booth) i Lari Svorc (Larry Swartz)

Naslov originalaLiteracy Techniques©Pembroke PublishersEnglish edition published by Pembroke Publishers Limited 2004.

Za izdanje na srpskom jeziku©Kreativni centar 2009

S engleskog prevelaBrana Levkov-Bulat

UrednikNatalija Pani}

LektorAna Panteli}

Grafi~ki dizajnNeda Doki}

Priprema za {tampuLjiljana Pavkov

Izdava~Kreativni centar, BeogradGradi{tanska 8Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: infoªkreativnicentar.rswww.kreativnicentar.rs

Za izdava~aMr Ljiljana Marinkovi}, direktor

[tampaBRANMIL, Beograd

Tira`2.000

ISBN 978-86-7781-684-1

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009 09:32 Page 2

Dejvid But i Lari Svorc

Uspe{no ~itanjei pisanje

– tehnike za razvoj pismenosti –


Sadràj

Predgovor: Novi oblici pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

I. Podr{ka na po~etku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71. Uslovi za razvoj pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82. Podr{ka roditelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj

pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju

na nematernjem jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

II. Razumevanje smisla teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135. Tehnike koje olak{avaju razumevanje . . . . 146. Podsticanje razumevanja pre ~itanja . . . . . 147. Tehnike predvi|anja smisla . . . . . . . . . . . . . . . . . 158. Kako koristimo knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1610. Obeleàvanje i podvla~enje teksta . . . . . . . 1811. Povezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1812. Postavljanje pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1913. Izvla~enje zaklju~aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2014. Vizualizacija teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2015. Rezimiranje teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2116. Kriti~ko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

III. Reagovanje na pro~itani tekst . . . . . . . . . . . . . . . . 2317. Aktivnosti koje podsti~u reagovanje

na pro~itani tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2418. Razgovor o pro~itanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2519. Postavljanje pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2620. Usmeno i pismeno prepri~avanje . . . . . . . . 2721. îtanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2922. Audio-knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3023. îtanje u paru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3124. Horsko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3225. Uloga drame u razvoju pismenosti . . . . . . 3426. îtala~ko pozori{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3627. Dnevnik ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3728. Popunjavanje praznina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3929. Upotreba grafi~kih prikaza . . . . . . . . . . . . . . . 4030. Povezivanje sa likovnom

umetno{}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4231. Paralelno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

IV. îtala~ka radionica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4532. Jezi~ki bogati materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4633. îtanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4634. Pripovedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4735. Zajedni~ko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4836. Vo|eno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4937. îtala~ke sekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5138. Samostalno ~itanje u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

39. Podu~avanje u~enika s te{ko}ama u ~itanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

40. Razmi{ljanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

V. Radionica za ve`banje pisanja . . . . . . . . . . . . . . 5741. Razlozi zbog kojih pi{emo . . . . . . . . . . . . . . . 5842. Primena ra~unara u nastavi pisanja . . . 5843. Proces pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5944. Pisanje li~nih pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5945. Osnovni oblici pisanja

(obrasci i ànrovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6046. Podaci i istraìvanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6347. Pisanje zasnovano na ~itanju . . . . . . . . . . . . 6548. Zajedni~ko pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6649. Interaktivno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6650. Vo|eno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6751. Ideje za zajedni~ko pisanje . . . . . . . . . . . . . . 6852. Bele`nice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6953. Pisanje u ulozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7054. Preoblikovanje tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7155. Prerada teksta i priprema zavr{ne

verzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7256. Kruòk pisaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7557. Predstavljanje napisanog teksta

drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7558. Pra}enje i ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

VI. Jezi~ke konvencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7759. Struktura i funkcionisanje jezika . . . . . . . 7860. Gramatika i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7861. Struktura i funkcionisanje re~enice . . . . 7962. Pisanje i rukopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

VII. Dodatne aktivnosti za podsticanje ~itanja i pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8363. Zna~aj biblioteka za razvoj ~itanja

i pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8464. Istraìvanje posve}eno piscu

ili ilustratoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8565. Izu~avanje ànra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8666. Grupni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8667. Individualni rad sa u~enicima . . . . . . . . . . . 8768. Demonstracije u nastavi . . . . . . . . . . . . . . . . . 8969. Mini-predavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9170. Uvo|enje portfolio programa . . . . . . . . . . . 9171. Pra}enje rada u~enika i ocenjivanje . . . 9372. Izbor materijala za rad u saradnji

sa {kolskom bibliotekom . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

VIII. Prilozi za kopiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111


U savremenom svetu pismenost predstavljane{to vi{e od pukog razumevanja re~i napisanih nalistu papira. Razumevanje onoga {to se saop{tavapreko razli~itih medija – kompjutera, televizije, fil-mova ili ~asopisa – tako|e je deo procesa opisme -njavanja pojedinca. Zato je u~enicima svih uzrastapotrebno omogu}iti sticanje medijske pismenosti,a prilikom oblikovanja nastavnih planova i progra-ma trebalo bi imati u vidu uticaj medija na razvojmi{ljenja i na ovladavanje ~itanjem i pisanjem.

Danas se opismenjavanje u~enika ne odvija naisti na~in kao nekada. Knjige iz kojih deca u~eispu njene su slikama i dopunjene video animaci -jom. U njihovom svetu, pisana re~ pro{irena je ivizuelno i taktilno. Razvojem savremene komuni -ka cije u poslednje dve decenije vizuelno okruènjeu kome deca rastu i u~e znatno se izmenilo. Tehno -logije budu}nosti donosi}e sve ve}i priliv vizuelnihinformacija i bi}e potrebno da u~enici nau~e da ihrazumeju, analiziraju i primene u novim situacija-ma. Zato je potrebno da se zapitamo: „Kakvoj vrstipod sticaja treba da izloìmo u~enike na samompo ~etku {kolovanja?“

Novi oblici opismenjavanja objedinjuju razmi -{ljanje, istraìvanje i povezivanje, kao i komuni ka -ciju s drugima. U~enicima su na raspolaganju svemogu}nosti globalne mreè: nepregledne baze podataka, arhive, bogate umetni~ke zbirke i inter-akcija s milionima korisnika. Zadatak nastavnikaje ste da osposobe mlade za navigaciju po tom slo -è nom i raznolikom prostoru.

Nastava koja je istraìva~ki orijentisana podsti~erazvoj mnogih oblika pismenosti jer se tokom njeu~enici susre}u s neo~ekivanim i nepoznatim, kao isa predvidljivim i poznatim. Pri tom je va`no dau~enici na kreativan na~in dolaze do svojih

odgovora umesto da odgovore mehani~ki repro-dukuju. U sredini u kojoj postoje brojne prilike za~itanje, pisanje i diskusiju, u~enici sami stvarajusop stvenu bogatu mreù pitanja koja im pomaùda organizuju i oblikuju svoje istraìvanje i da pro-dube svoje razumevanje.

Ali, tehnologija sama po sebi ne dovodi uvek dobo ljeg opismenjavanja. Ona zahteva i bri`ljivouobli ~avanje nastavnih programa koji }e biti us-mereni na stvaranje raznolikih mogu}nosti za tu -ma ~enje pojmova, za njihovu upotrebu, kao i za istvaranje novih pojmova.

Potrebno je da pomognemo u~enicima da posta -nu sposobni da sagledaju ogromnu koli~inu infor-macija, da ih kriti~ki ispitaju i da odaberu i orga-nizuju ono {to bi moglo da bude korisno i va`no.Nastavnici koji rade s decom koja imaju te{ko}e s~itanjem i pisanjem znaju da takvi u~enici ~estoimaju problem i sa upotrebom podataka s Inter -neta. Kriterijumi u pogledu toga da li je neko pi -smen ili ne isti su bez obzira na vrstu medija.

Savremena istraìvanja koja podsti~u upotrebura~unara u {kolama iznena|uju}e su optimisti~na.Kada je u pitanju pisanje, za mnoge u~enike upo -tre ba ra~unara predstavlja ohrabruju}e iskustvo izahvaljuju}i njemu oni razvijaju pozitivniji odnosprema u~enju. Primena ra~unara moè pomo}iu~enicima da bolje razumeju svrhu u~enja; da uo~eveze izme|u u~enja i ìvota; da postanu spremnijiza preradu tekstova i njihovo fina li zovanje; da ra -zmenjuju ideje s drugim u~enicima; da upotre blja -vaju sloènije misaone ve{tine i da razvijaju spo -sob nosti re{avanja komplikovanijih problema.

U~enici se lako navikavaju na rad s ra~unarimazato {to im oni pruàju ve}u samostalnost u u~e nju.Obrada teksta predstavlja prirodan na~in u~enja

5

Predgovor: Novi oblici pismenosti


6

mnogim u~enicima koji su samostalni u radu. Krozsaradnju sa drugima i kori{}enjem svih prednostikoje pruà nova tehnologija u~enici mogu sve vi{eda razvijaju sloène oblike mi{ljenja. Kori{}enjera~unara moè uticati na razvoj pi sme nosti u onimoblastima koje su posebno proble ma ti~ ne de ~a ci -ma, a to su saradnja u u~enju i me ta svest o pro ~i ta -nom tekstu. U~enicima bi trebalo po mo}i da multi-medijalna sredstva koriste kriti~ki, da se ne izgube utom prostoru i da u svom radu ne koriste nepreciznei neta~ne podatke dobijene sa Interneta.

Dobro upotrebljena tehnolo{ka sredstva mogupo voljno uticati na razvoj jezi~kih sposobnostiu~enika:

• Tehnologija moè pomo}i u~enicima da buduproduktivniji i kreativniji tako {to }e im omo -gu }iti da na razli~ite na~ine prikazuju svojeideje (verbalno, grafi~ki).

• Tehnologija moè da pobolj{a saradnju me|uu~enicima u situacijama kada treba da pri ku -pe ili predstave odre|ene informacije i ideje.

• Tehnologija moè da doprinese efikasnijemistra ̀ ivanju tako {to snabdeva u~enike sred-stvima za pronalaènje, procenu i prikuplja njepodataka. Ona tako|e olak{ava obradu po-dataka, izve{tavanje o prikupljenim poda cimai njihovu prezentaciju.

• Tehnologija moè pomo}i u~enicima da sa ra -|uju s drugima – na primer, sa drugovima iz

odeljenja, sa Internet savetnicima ako je upita nju u~enje na daljinu, kao i da re{avajuodre|ene probleme i donose odluke.

Budu}i da smo svesni mogu}ih mana upotrebeInterneta, moramo pomo}i u~enicima da shvate dapodaci na Internetu ~esto mogu biti neprecizni, aponekad i neta~ni.

• Izreka koja kaè: Kupci – ~uvajte se!, u ovomslu~aju moè da glasi îtaoci – ~uvajte se! Sva -ko moè da postavi sajt na Internetu, pri ~emuse ta~nost podataka ~esto i ne proverava. Iztog razloga, podsti~ite u~enike da kori ste saj-tove uglednih institucija i organizacija.

• U~enike bi trebalo nadgledati dok koristeInternet kako bismo bili sigurni da su nastranicama koje su im dozvoljene.

• Pretraìva~i koje u~enici koriste se razlikuju, apostoje i razlike izme|u samih u~enika. Nekiu~enici }e se uspe{no snalaziti, dok }e drugiuzalud tragati za informacijama. Ve{tijiu~enici mogu pomo}i svojim drugovima kojiimaju manje iskustva u pretraìvanju podata-ka na Internetu.

• U~enicima bi trebalo odrediti vreme kojemogu da provedu na Internetu, kako bi svi utome mogli da budu ravnopravni. Premda jezabavno, zbog lutanja po Internetu ~esto segubi vreme.


7

Podr{ka na po~etku

I1. Uslovi za razvoj pismenosti

2. Podr{ka roditelja

3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj pismenosti

4. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju na nematernjem jeziku


1. Uslovi za razvoj pismenosti

1. îtanje je aktivnost kojom se otkriva zna ~e nje.Da bi ~italac razumeo tekst, potrebno je da po -se duje prethodno znanje.

2. Na uspe{no ~itanje uti~u mnogi faktori: kon-tekst onoga {to se ~ita; forma u kojoj je tekstna pi san; stil pisca; cilj s kojim je tekst napisan,ali i ì vot na iskustva, karakter ~itaoca i sredinau kojoj ìvi.

3. Pisanje je simboli~ki sistem – sredstvo pri ka zi -vanja misli, ideja i ose}anja, na~in da se putemsim bola drugima saop{te ideje i ose}anja.

4. Stav ili sklonost deteta prema ~itanju i pisa njuu velikoj meri odre|uju njegov uspeh u ovimaktivnostima.

5. U~enicima treba ukazivati na pojedina~ne as -pek te pisanja (ispravno pisanje re~i, strukturare~enice, upotreba pravopisnih znakova, formau kojoj se pi{e). Ovi aspekti predstavljaju va`ne~inioce procesa pisanja, koji se mogu nau~iti uzpomo} niza tehnika na osnovu kojih se otkrivasmisao onoga {to je napisano.

6. îtanje naglas moè zna~ajno doprineti savla-davanju procesa ~itanja i pisanja. Kada ~itamopred publikom, to nam stvara zadovoljstvo za -sno vano na ose}aju da pripadamo klubu pi -smenih.

7. Kontekst u kome se ~italac nalazi prilikom ~ita -nja moè odrediti prirodu individualnog ~ita -la~ kog iskustva. îtanje nau~nog teksta predodre |enom publikom ili skandiranje pesme sacelim odeljenjem predstavljaju dva razli~itaiskustva, dok se nastavnik koji pa`ljivo slu{a ra-zlikuje od slu~ajnog posmatra~a.

8. Postoji niz razloga zbog kojih svako dete na je -din stven na~in reaguje na odre|eni tekst: dru -{tve no iskustvo, kulturne veze, li~na tuma~enjare~i i iz ra za, odnosi sa drugima i stav premaporuci ko ju pisac prenosi.

9. îtanje u grupi dovodi do toga da ~itaoci ra -zme njuju svoja mi{ljenja i pitanja koja imaju uvezi s odre|enom temom i na taj na~in uti~ujedni na druge, {to se ogleda u na~inu razmi -{lja nja o pro ~itanom.

10. U~enje ~itanja i pisanja predstavljaju tesno po -ve zane procese. U~enik koji u toku ~itanjabeleì sopstvene misli, u stvari razmi{lja o nji -ma dok ih sastavlja, prera|uje, ponovo formu -li{e i prepravlja zavr{nu verziju.

12. Nastavnici treba svojim u~enicima da ~itajutokom dana, ponekad ponavljaju}i isti tekst.Tako|e, dobro je da odvoje vreme u kome decamogu samostalno da ~itaju. U~enike treba upo -znati sa {to raznovrsnijim tekstovima. Treba imdati prave razloge zbog kojih }e neke tekstoveili delove tekstova èleti ponovo da pro ~itajujer }e na taj na~in unaprediti te~nost svog ~i -tanja.

13. Nastavnici mogu da odaberu knjige koje sadrèneki zajedni~ki element: pisca, formu ili struk-turu, temu, vreme i mesto radnje, odnosnoknji ge koje se bave suprotnim gledi{tima. Ta -kav izbor omogu}ava u~eniku da stekne uvid uraznovrsnost ~itala~kog materijala.

14. Da bi kod u~enika razvili svest o tome kako sesve moè izraziti utisak o tekstu, nastavnik tre -ba da na primerima pokaè razli~ite na~inereagovanja na tekst.

15. Neophodno je da se kod u~enika podsti~e li~nina~in reagovanja na pro~itani tekst. Na poseb-nost izraza i tuma~enja svakog u~enika uti~eusmeravanje, ohrabrenje i podsticaj od stranenastavnika.

16. Postoje razli~iti na~ini na koje je mogu}e razvi-jati metode procenjivanja pismenosti u~enika,{to }e u~enike dodatno motivisati, uve}ati nji-hovo razumevanje i podsta}i raznovrsnostpisanog izraza.

17. Oboga}ivanje i razvoj re~nika sastavni je deoopismenjavanja. Koriste}i igre i {kolske aktiv -nosti nastavnici treba da podsti~u pravilno iz-govaranje glasova i re~i, kao i pro{irivanje fon -da re~i koje u~enici koriste.

2. Podr{ka roditelja

Me|usobna saradnja porodi~ne i {kolske sredi -ne najbolje uti~e na razvoj pismenosti kod dece.Uklju~enost roditelja u obrazovanje dece moè bitijedan od najzna~ajnijih ~inilaca koji doprinosi us-pehu deteta u {koli. Nastavnici mogu na razli~itena~ine da pomognu roditeljima da shvate va`nostopismenjavanja. Kada prepoznaju {kolu kao sre di -nu koja je spremna na saradnju, roditelji se ubrzouklju~uju u razli~ite aktivnosti.

Kada roditelji pruè odgovaraju}e podatke o ra -zvo ju svog deteta, pove}ava se mogu}nost nastavni-

8


ka da odgovori na potrebe u~enika. Roditelji moguda podsti~u svoju decu da kod ku}e ve`baju na os-novu onoga {to su radili u {koli; mogu da u~estvujuu oblikovanju nekih {kolskih aktivnosti i da urazli~itim situacijama budu predstavnici {kole kojupoha|aju njihova deca.

Va`no je da roditelji budu uklju~eni u procesopi smenjavanja svoje dece. Po~etkom {kolske go-dine uobi~ajeno je da nastavnici odrè roditeljskisa stanak na kome upoznaju roditelje sa svojimplanovima i ciljevima za predstoje}u godinu. Ko -mentari i sugestije roditelja u vezi sa {kolskim pro-gramom nastavnicima mogu pruìti povratneinfor macije u pogledu toga {ta oni smatraju da jenaj korisnije za njihovu decu.

Roditelji volonteri

U mnogim zemljama roditelji koji su spremni dapruè podr{ku svojoj deci mogu da volontiraju u{koli, a me|u njima su ~e{}e majke nego o~evi.Va`no je podsta}i i o~eve da {to ~e{}e u~estvuju u{kolskim aktivnostima jer su i oni u procesu opi -sme njavanja uzori svojoj deci. Uloga roditeljavolon tera moè biti da:

• slu{aju svoju decu dok ~itaju• prekucavaju i {tampaju de~ije sastave• pomaù deci u jednostavnim istraìvanjima• ~itaju jednom detetu ili grupama u kojima ima

vi{e dece• ~itaju pri~e i snimaju ih na kasete koje }e ka -

snije mo}i da se slu{aju • pri~aju deci pri~e iz svog ìvota

• rade sa decom na projektima ili na sastavlja -nju odeljenskog biltena

• pomaù deci pri odabiru knjiga u {kolskoj bi -blioteci.

Povezivanje ku}e i {kole

U~enje kod ku}e predstavlja priliku za saradnjuroditelja, nastavnika i dece. Evo nekih ideja o tomekako se moè podsticati razvoj pismenosti kod ku}e:

Pozajmi knjigu: U {kolskoj biblioteci deca po zaj -mljuju knjigu koju }e ~itati zajedno sa svojimroditeljima. Neki delovi mogu se ~itati naglas, mo -è se prepri~ati ono {to je pro~itano ili se moè ra -zgovarati/pisati o osnovnoj temi knjige.

Snimi pri~u: Deca mogu na kasetofonu snimatipri~e koje im pri~aju roditelji, bake, deke i drugi~la novi porodice. Odeljenje moè da saslu{a sni -mljeni materijal, da pro~ita transkript snimljenogmaterijala ili u~enik moè da prepri~a pri~u koju je~uo u svojoj ku}i.

Uticaj roditelja na opismenjavanje

U {koli se mogu praviti {kolske novine koje go -vore o uspehu sportskih timova, izlo`bama ili dru -gim van{kolskim aktivnostima. Ove vesti mogupisati u~enici, roditelji i nastavnici. Na taj na~in,roditelji deluju kao uzor svojoj deci, a istovremenobivaju obave{teni o doga|ajima u {koli.

Pisma roditeljima mogu biti uspe{no sredstvo dase istakne doprinos koji roditelji daju opisme nja -vanju svoje dece u~estvuju}i u {kolskim aktivno -stima. Evo primera takvog jednog pisma.

9

Dragi roditelji/staratelji,

Vi predstavljate osnovnu podr{ku u procesu opismenjavanja va{e dece. Svesni ove ~injenice, u na{oj {koli organizovali smo program pod nazivom Roditelji kao partneri u u~enju. Ovaj programusmeren je na podsticanje u~enika da u~e i ~itaju kod ku}e. On }e i nastavnicima pruìti priliku dasa vama razgovaraju o u~enju va{eg deteta tokom cele {kolske godine.

Biblioteka u odeljenju

Va{e dete mo}i }e redovno da pozajmljuje knjige iz zbirke koja se nalazi u na{oj u~ionici. Ovo jejednostavan i efikasan sistem kojim se podsti~e ~itanje kod ku}e. Njime se kod dece podsti~e i ose}ajodgovornosti.


3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj pismenosti

Ukoliko postoji kvalitetna podr{ka, vremenomse moè pove}ati nivo razumevanja pro~itanogteksta. Dok ~itamo i razmi{ljamo o onome {to smopro~itali, u na{im mislima neprestano se oblikujurazli~ite predstave. Tako|e, na{e razumevanje za -vi si i od mi{ljenja i stavova drugih ljudi. U odgova -raju}im uslovima znatno mogu da napreduju decakoja jo{ nisu savladala ~itanje, nemotivisani ~ita -oci, kao i oni ~itaoci koji imaju ograni~ene sposob-nosti. Oni koji rade na opismenjavanju odraslihsvedoci su toga da njihovi u~enici vremenom, uzodgo varaju}u podr{ku, razvijaju svoju pismenost.Mla|i, kojima je potrebna dopunska nastava ~ita -nja, mogu napredovati uz odgovaraju}e usmera-vanje i podr{ku. Oni koji oteàno ~itaju, me|u ko-jima ima i odraslih, mogu uz pomo} stru~njakazasluìti ~lanstvo u klubu pismenih.

Kada ovladaju tehnikama za razumevanje ra zli ~i -tih tekstova, tehnikama za pra}enje sopstvenog ~i -tanja i za pismeno izraàvanje, deca su na dobromputu da razviju sposobnost samostalnog ~i ta nja i pi -sa nja. Da bi to postigli, potrebna im je sredi na u ko -joj imaju priliku da iskuse uspeh i u kojoj imaju slo-bodu da eksperimenti{u i prave gre{ke. Na stav ni cilako mogu da prepoznaju dete kome se kod ku}e re-

dovno ~ita. To dete postaje u~enik koji je obrazovnou prednosti u odnosu na druge koji nemaju takvoiskustvo. Ovo potvr|uje verovanje da ~itanje treba,po~ev{i od najranijeg detinjstva, da bude sastavnideo okruènja u kome dete ìvi.

Da bi u{li u svet ~itanja, potrebno je da se u~e -ni ci upoznaju sa sadràjem razli~itih knjiga, dau~e stvuju u aktivnostima ~itanja i da razgovaraju oknjigama koje su pro~itali. Va`no je da od samogpo ~etka u~enici posmatraju sebe kao uspe{ne ~i ta -oce i pisce. Da bi kod njih razvili samopouzda nje,nastavnici treba da ih upoznaju sa svim raspolo ̀ i -vim tehnikama za uspe{no ~itanje i pisanje. Ka dadeca uvide va`nost ~itanja i pisanja, javi}e im seve}a èlja za opismenjavanjem. Situacije koje susli~ ne onima u stvarnom ìvotu, gde se ~itanjem ipi sanjem mogu zadovoljiti specifi~ne potrebe i po -sti }i odre|eni ciljevi ima}e za rezultat ne samo opi -sme njavanje, ve} i prijatnost, zadovoljstvo i razu -me vanje su{tine procesa ~itanja i pisanja.

Pisani tekst u {kolskom okruènju

Ve}ina dece upoznaje se s pisanom re~ju i prepo laska u {kolu slu{anjem omiljenih pri~a i pesamakoje im ~itaju odrasli.

Neke od prvih re~i koje deca nau~e da prepo zna -ju jesu one re~i kojima su okruèna (na amba laì

10

Torbe za knjige

Svakog petka va{e dete dobi}e torbu u kojoj }e se nalaziti ~etiri do pet kvalitetnih de~ijih knjigakoje obra|uju sli~nu temu. U torbi }e se nalaziti spisak knjiga koje ona sadrì; pismo upu}eno vama;upustva, ideje i materijali koji }e deci biti potrebni da bi mogli da izraze svoje utiske o onome {to supro~itali. Svake nedelje dobija}ete razli~ita uputstva.

Mese~na torba za roditelje

Svakog meseca va{e dete mo}i }e da izabere deset knjiga koje }e ~itati zajedno sa vama. Knjige semogu odnositi na razli~ite teme i mogu biti razli~itih formi (romani, antologije tekstova, poezija ilidokumentarni tekstovi).

Mese~na pisma za roditelje, dijalog-dnevnici, roditeljski sastanci

Ovo su prilike kada }emo razgovarati o napretku va{eg deteta. Pisma }e sadràti informacije odoga|anjima u {koli, odeljenju, kao i vesti op{teg karaktera. Dijalog-dnevnici bi}e li~nije prirode isadrà}e obave{tenja o onome {to se va{em detetu de{ava u {koli. Roditeljski sastanci bi}e odràvaniperiodi~no tokom {kolske godine, {to }e biti prilika za razgovor o napretku va{eg deteta.

Izuzetno cenimo va{e u~e{}e u ovom programu. Slobodno nam se obratite u bilo koje vreme radirazgovora o napredovanju va{eg deteta.

Pozdrav.


nekih proizvoda, na zgradama ili na saobra }aj nim idrugim znacima, na televiziji). Nije potrebno da ihposebno u~imo tim re~ima i simbolima jer im decaautomatski pripisuju zna~enje i va`nost. U u~ionici ukojoj je primarni cilj razvoj pismenosti dominira}erazne vrste pisanog materijala: natpisi, knjige, ~a so -pi si, pri~e i postoja}e mogu}nost upotrebe ra~u na ra.

Raznovrsnost materijala

[kolska sredina treba da sadrì raznovrsne ma-terijale koji u~enicima omogu}avaju da zadovoljesvoja interesovanja i otkriju nove informacije u ve -zi s ~itanjem i pisanjem. U~ionice, biblioteke i ku} -na sredina mogu ponuditi obilje privla~nog materi -jala i opreme, kao {to su knjige, ~asopisi, novine,ra~unari. Pribor za pisanje kao {to su olovke, flo-masteri, hemijske olovke i papir omogu}avaju decida se pismeno izraàvaju. Tehnolo{ka pomagalakao {to su ra~unari pomaù deci da savladaju ve {ti -ne koje }e im kasnije biti potrebne, a ujedno uti~ui na dalji razvoj pismenosti.

Va`no je da u~enici imaju pristup velikoj ko li ~i -ni materijala za ~itanje. Smatra se da uzrast izme -|u osme i trinaeste godine predstavlja period„kvantiteta“, u kome se deca razvijaju u ~itaoce~ita ju}i biografije, nau~ne knjige i romane. Decaovog uzrasta vole da pro~itaju nekoliko knjigaistog pisca ili seriju knjiga sa istom grupom likova.Me|utim, ~itala~ki ukus se menja, a bogat izborknjiga potreban je i da bi se zadovoljio raspon ~ita -la~kih afiniteta u odeljenju. Potrebno je obezbedi-ti odgovaraju}e knjige za po~etnike, ali i za oneu~enike koji ve} samostalno ~itaju. Tako|e, potreb-no je suo~iti ih sa zahtevnijim materijalom kojisadrì sloènije probleme i situacije, nijansiranukarakterizaciju likova, kao i kontekst koji }e za njihpredstavljati izazov.

Okruìte decu {tampanim materijalom

îni se da je opismenjavanje prirodan proceskoji zahteva neprirodno okruènje. U~ionica u ko -joj se ovaj cilj efikasno postiè jeste ona u kojoj sudeca okruèna {tampanim materijalom koji impokazuje mo} pisanja i oblikuje prirodnu èlju zaizraàvanjem. U~enicima je potrebno izgraditi putu svet re~i. Treba im pruìti priliku da razgovaraju;da ~uju, ~itaju i ponovo i{~itavaju; da pi{u, istra ̀ u -ju i eksperimenti{u s pisanim materijalom kako bi

na taj na~in usvojili i razvili tehnike opismenjava -nja. Dobri nastavnici stvaraju sredinu u kojoj }eu~enici stalno biti u interakciji s pisanim materi-jalom najrazli~itijih vrsta.

4. Kako pomo}i u~enicima koji se{koluju na nematernjem jeziku

1. Tokom svakog ~asa na|ite dovoljno vremena zali~ni kontakt sa u~enikom.

2. Nemojte insistirati na ta~nosti jer tako moètestvoriti zastoj u komunikaciji. Prihvatite gre{kekao sastavni deo procesa u~enja novog jezika ipodstaknite u~enike da nastave da govore.Uklju~ite ove u~enike u zanimljive grupne ak-tivnosti koje su usmerene na re{avanje problemai koje podsti~u me|usobnu interakciju.

3. Ispoljite pozitivan stav prema ovim u~e ni cima.Deca koja se obrazuju na nematernjem jezikuupravo usvajanjem novog jezika bivaju naodre|eni na~in oboga}ena.

4. Planirajte aktivnosti u kojima se odre|eni je zi~kiobrasci ponavljaju (npr. pesme, igre, sli kov nice,pesmice pogodne za grupno recitovanje).

5. Nastavu jezika organizujte tako da u~enici moguna primerima da uo~e odre|eno pravilo iliobrazac.

6. Posmatrajte napredak ovih u~enika dugo ro~ no.Deci koja u~e jezik potrebno je da mnogo puta~uju, pro~itaju i upotrebe odre|ene gramati~kejedinice i da imaju povratnu informaciju, posle~ega }e lak{e usvojiti nematernji jezik.

7. Umesto da ih predstavite kao u~enike koji neznaju jezik, predstavite ih kao decu koja tekpo~inju da ga u~e.

8. Na slede}i na~in poku{ajte da olak{ate do la zaknovog u~enika koji ne zna dobro jezik na komese nastava odvija: • Nau~ite pravilno da izgovorite njegovo ime.• Stavite ga da sedi sa u~enikom kome je ovo

maternji jezik.• Upoznajte ga sa u~enikom koji ima isti ma ter -

nji jezik kao on, ukoliko je to mogu}e.• Izloìte fotografije svih u~enika u odeljenju.

Podstaknite u~enike da napi{u svoje mini- -biografije koje }e pratiti fotografije – nekiu~enici mogu da napi{u verziju na oba jezika,drugi mogu da koriste svoj maternji jezik.

11


Documents

Uspesno Citanje i Pisanje