-
Ustanak u gornjoj Hercegovini juna 1941. godine
Mladen Vukomanovic
,.
Jedan od znacajnih dogadaja koji sи se na teritoriji okиpirane
Jugoslavije odigrali и razdoЬljи od 'ka:pitиlacije kraljevske
jugosla-venske vojske do izbljanja иstanka и vecini jиgoslavenskih
pokra:;. jina јиlа 1941. bez sumnje је иstanak srpskih seljackih
masa u gor~ njoj Hercegovini mjeseca јиnа 1941. godine.
Spontani otpor naroda и ciljи samoodbrane od иstaskog terora
poeetkom juna prerastao је krajem mjeseca и opsti narodni иstanak,
mada и njegovom organizovanjи nije иcestvovala ni jedna poli-11icka
partija. Tako otpor naroda protiv иstaskog terora postepeno doblja
karakter organizovane oslobodilacke borbe protiv okиpatora i
njegovih domacih s!иgи. '
Istorijski znacaj иstanka и gornjoj Hercegovini је и tome st6 on
predstavlja prvi pokret otpora и okиpiranoj Evropi i sto se
svo-jlim oslobodilackim kara'kterom иklapa u narodno-oslobodilackи
ЬоrЬи naroda Jиgoslavije vodenu pod vodstvom КРЈ.
О ovom proЬlemи do sada је pisano nekoliko radova. Rad Nevenke
Bajic »Jиnski иstanak и gornjoj Hercegovini
1941. godine« pisan је pretezno na osnovи sjecanja, te na osnovи
do tada objavljene grade i literatиre о tom pitanju. Autor se nije
koristio postojecom neo'Ьjavljenom arhivskom gradom
Vojnoistorij-skog institиta, na osnovи koje se moze doci do
izvjesnih novih cinje-nica. (Vjerovatno је to uslovilo da је и radи
pretez110 obraden pe-riod do иstanka). ·.
Slobodan ~akota и radи »Pripreme i prve иstanicke borbe и
Hercegovini
-
junskom иstanku, mada је ovakvo шisljenje neodriivo, sto se vidi
iz do sada poznate grade.
Pri obгadi ovih dogadaja slиzio sam se kako objavljenim, tako 4
neo·bjavljenim a1·hivskim izvorima koji se сиvаји и
Vojnoistorij-skom ~nstitиtи JNA. То sи иglavnom izvjestaji
domobranskih sta-rjesina u kojima se daju gotovo sve pojedinosti о
dogadajima u Her-cegovini. Izvjestaji su dosta objektivni i и
osnovi se slazu sa sjeca-njima vecine ucesnika. Ustaska stampa,
sjecanje ucesnika NOR-a i literatura pomoglti su mi pri pisanju
orvog rada.
Na osnovи svega toga bllo је moguce priЬliZn.o tacno
rekon-struisati dcvgadaje i doci do odrede:ntih zakljucaka.
* Ustanak је izlhio na teritoriji danasnjih opstina Gacko i
Ne-
vesinje, i zahvatio granicna sela prema Stocu, ВПееi, Goliji i
Pivi. Podrиcje koje је bllo zahvaceno ustankom planinskog је
karaktera1). Ovo zemljiste је bogato dobrim pasnjacima, te је
povoljno za sto-carstvo. Saobracajne veze sи loset-a). Saobracaj је
drumski, sa dosta slablm pиtovima. Glavno zanimanje stanovnistva је
poljoprivreda. Dosta bogati pasnjaai omogиcili sи da ovo postane
poznat stocarski kraj. Ро podacima iz 1938. godine и tadasnjem
gatackom i nevesinj-skom srezи bllo је 141.185 ovaca, 21.587 koza,
32.830 goveda, i 11.284 konja1-ь). Pored stocarstva, zemljoradnja
је Ьila dosta zastиpljena. Najvise se gajio jecam, zob, raz,
psenica, krompir i kириs. Ostale pruvredne grane blle sи slabo
razvijene Ш gotovo nikako. Industrij-skih predиzeca nije bilo, iako
sи postojali uslovi za podizanje vise fabrika i otvaranje nekoliko
rudnika. Ovo је ostao cisto poljopriv-I"edni kraj, te је
stanovruistvo zivjelo pretezno na selи. Ро popisи iz 193+. god. и
gatackom srezи је zivjelo 15.209 stanovnika, а и neve-sinjskom
25.301 stanovnika, ukupno је и оЬа sreza zivjelo 40.510
stanovnika2). Od toga ih је 36.780 zivjelo na selи3). Iste godine и
zanatstvи је Ьilo zaposleno 143, а и trgovini, bankarstvu i
saobra-cajи 306 lica4). Iako је na selu vladala prenaseljenost,
ZJbog slabe mo-gиcnostl zaposlenja i skolovanja, samo jedan dio
viska radne snage odlazio је и grad. Zemlja је Ьila sve. Od nje se
jedino moglo zivjeti.
1 ) Nadmorska vi.sina oitavo.g k.raja је od 900-2.000 metara. U
centra1nom dijeiu prostiru se Gatablro i Nevesinj-slro polje. Od
ро}ја se diZлl Ъlage uzv.iSice, prelazeci u velike plandne ·koje
okru.Zuju citav kraj i odvajaju ga od susjednill ohlasti. Prema
donjoj Heгcegov1ni pгostiгu se planine: Snijeznica, Trusina, ВаЬа i
Bjela§nica. Dal!je od istoka p1·ema sjeveru
-
I najmanje parce zemlje Ьilo је obradivano. Seljaёki posjed је
Ьiо mali i p1·enaseljen, sa niskom proizvodnoscu rada. Gacko i
Nevesinje sџ ЬШ mali gradici sa sitnim zanatima, uglavnom onim koje
је tra-zila seljacka privreda, i sitnim tгgovcima. Zivot је ovdje
Ьiо tezak i pun neizvjesnosti. Seljak, kao sitni stocni proizvodac,
cesto nije uspijevao da obezbljedi najnuznija sredstva za zivot.
Cesta glad i stalna nestasica osnovnih namirncica pratili su ljude
ovih krajeva. Selo је iz dana и dan ekonomski slabllo i sve se vise
zadиzivalo. U periodи izmedи dva svjetska rata ni.Sta ozbiljnije
nije preduzeto da se rijeSi pitanje ovog nerazvijenog kraja. Ovo se
podrucje tretiralo kao pasivno, iako nema pasivnih i bogatih
krajeva, vec razvijenih i nerazvijenih.
U ovakvim uslovima ovdje su zivjeli, medusobno izmijesani, Srbl,
mиslimani i ne5to Hrvata. Prema popisu iz 1921. godine Sгbl sи Ьili
najbrojnijli (69,4%), potom muslimani (27,9%) ра Hrvati (2,
70fo)5).
Kod srpskog stanovnistva slobodarske i bo1·bene tradicije sи
Ьile vrlo zive. U narodu su se duboko t!lcorijenila sjecanja na
Ьиnе i ustanke koji su dizani protiv Turske i Austro-Ugarske, i
uspomene na te dogadaje sи se gajile i prenosile sa koljena na
koljeno. Vreme-nom se kod naroda ukorijenilo misljenje da se samo
zajednickom borbom moze vratiti sloboda i pogazeno pravo. Na
formiranje slobo-darske svljesti uticala је i bliskost Crne Gore. U
njoj su Hercegovci uvijek nalazili zalede i pomoc. Ceste zajednicke
borbe Hercegovaca i Crnogoraca, kako pгotiv Tиraka, tako i protiv
Aиstrije, zЫizile su ih i cvrsto povezale. Tako su, pored
rodblnskih i imovinskih, posto-jale jake istorijsko-'borbene veze
izmedи naroda Hercegovine i Crne Gore. Borba koju је srpsko
stanovnistvo vijekovima vodilo za slo-bodu isprepletana је ЬоГЬоm
za rjesenje feudalnih odnosa. Ovdje se dugo odrzavaju feudalci
musЬimani i svim silama se odupirи re-formi. U toj borbl oslanjali
su se na шuslimanske seljake. Musli-manski seljak је Ьiо slo,bodan,
te и svakom pogledu privilegovan и odnosи na srpskog seljaka. Tako
borba feudalaca i kmetova doblja izvjesno oblljezje ЬогЬе muslimana
·i Srba. Sиkob izazvan ekonom-skim odnosima jos је vise zaostren
vjerskim i nacionalnim sиprotnostima. Vodeci nepravilnu nacionalnu
politliku, Kraljeviпa Jugo-slavija nije uspijevala da izgladi te
odnose, vec ih је vise zaostravala: ·_ Mиslimansko stanovnistvo је
ovdje zivje1o pod speci:fiicnim us-
lovima. Godinama је potiskivano od srpskog stanovnistva koje se
sve vise sa planinskog podrucj а spU.Stalo и plodne kotline i polj
а. Bili su uvijek prvi na иdaru be~brojnim cetama koje su iz Crne
Gore upadale и Hercegovinu. Druga polovina XIX i prve dvije
de-cenije ХХ vijeka pune su sukoba i obracuna izmedu mиslimanskog i
srpskog stanovnistva ovog kraja.
Zaostalost i neprosvijecenost stanovnistva, medusabne razmi-rice
i sukobl iskoriscavale sи razne politicke stranke i grиpe radi
pro-Sirenja svoga uticaja, te pridobljanja toga stanovnistva za
svojи politiku i ciljeve. U periodи izmedtl dva svjetska rata medи
S1·bima
s) N. Bajic n. n.: 227.
201
-
su najuticajnije Ьile ove politicke stranke: Radikalna,
Demokratska, JRZ, а najstabllniji uticaj imala је Zemljoradnicka
stranka. Nepo-sredno pred drugi svjetski rat ogroman uticaj na Srbe
а donekle i na muslimane, imala је organizacija SOKO. U tom vremenu
raste i uticaj fasistickog Ljoticevog zbora. Rad:ikalna i
Dem01kratska stran-ka su imale izvjestan broj pristalica i medu
muslimanima. lpak, na шuslimane је preovladivao uticaj ЈМО, а na
Hrvate HSS.
Od 1935. godine u Gacku se osjeeao uticaj profesora Alije
Suljka. Pripadao је grupi Hakije Hadzica, ustaski orijentisanoj.
Dje-lovao је pod plaStom Hгvatske seljacke stranke propovijedaju6i
spas mиslimana. Kandidovao se na izborima 1935. i 1938. godine и
srezovi-ma: Trebinje, Zvornik i Gacko6). U Gacku se prvo povezao sa
иpravnikom poste Hasanom Custovicem. Kasnije se krиg siri na
bogatije muslimane: Omera Kapetanovica, Dzema Tanovica, Hamida i
Smaja Dilica i dr. Ustaski uticaj i propagandu и Nevesinju su
sirili Sucrija Pekusic i f>orde Preka. Oni su odrzavali redovnu
vezu sa usta.§kim elementima iz Mostara. Ustaska propaganda, iako
provodena u ile-galnosti, imala је izvjesnog иspjeha medu
neprosvijecenim i zao-stalim muslimanskim stan.ovnistvom. Tako su
jos pred rat stvoren.i uslovi za razvoj ustaskog pokreta u Gacku i
Nevesinju.
Ovdje su uslovi za rad Komunisticke partije Jugoslavije ЬШ dosta
teski. Prije svega, tu gotovo i nema radnika te ni radnicke klase u
pravom smislu rijeei. Као ilegalnoj organizaciji, Partiji је
i.>ilo otezano vrsenje jaceg uticaja na selo, pogotovu ovdje.
Uskost organizacije i nepravilna politika prema selu su subjektivne
slabo-sti partijske organizacije и Hercegovini. Pred rat је и
Hercegovini bllo oko 130 komunista. То је relativno veliki ·broj .
Ali pada u oci Ci-njenica da ih је 60 otpadalo na Mostar7). Mada је
radila pod teskiш иsJ.ovima, Partija иspijeva da pred drugi
svjetski rat stvori i ovdje nesto јаса uporista. Prije svega,
formirane su nove celije, prosit·en broj clanova i simpatizera. Iz
Mostara је 1938. godine u Gacko dosao studeat Drago Mastilovic.
Povezao se sa Obrenom Starovicem i orga-nizovao је jos nekoliko
aktivista. Do formirю1ja celije do5lo је и aprilu 1941. godine. Nju
је osnovao Jиsuf Cevro, Clan ОК u Mo-starи. Pored onih koji su tu
zivjeli u organizaciju ulazi i nekoliko aktivista koji su tih dana
dosli и Gacko. Formirane su celije u Gac-ku i Avtovcu. U Gacku је
Ьiо sekretar Ob1·en Starovic, а clanovi Dejan Kosutic, Mirko
Mastilovic i Sveto Kovacevic. U А vtovcu је sekretar Ьila LjuЫca
Mihic, а clanovi Boro А vdalovic, Danilo Zele-пovic, Ivan Starovic
i Ranko Mihic. U tokи maja celija и Avtovcu је organ.izovala dva
izleta sa srpskom i muslimanskom omladinom. Poslije preиzimanja
vlasti od strane ustasa od njihova terora sklanja se vecina Clanova
Partije. Neki su otisli u Crnи Goru, а prugi u Srbljи. Na teren.и
su samo ostali Obren Starovic i Sveto Kovace-vic8) . Interesantno
је da sи svi clanovi Partije и Gackom Ьili StЬi,
0) »Hтvatski naтod
-
i da na mиslimane Partija nije imala jaci uticaj. То се narocito
stetno djelovati u vrijeme ustaskih pokolja, koje Ьi, bar и manjem
opsegu, mogli sprijeciti Clanovi Partije.
U Nevesinju је aprila 1941. godine formirana partijska celija. I
tn.ju је osnovao Jusuf Cevro. Sekretar celije је Ьiо Њdо Basagic а
clanovi Desimir Bosnjak, Sefko Pasic i Alija Kazazic. U selu
Вiogradu, kraj Nevesinja, formiran је u to vrijeme, i prvi aktiv
SKOJ-a od seljacke omladine. Njega su saCinjavali: Drago Campara,
Cetko Deric, Ljublca Remetic, Mladen Perovic i Trifko Spremo9).
Poslije kapitulacije Jugoslavije ovamo se vratio izvjestan broj
ljudi koji su bili na radu u drugim mjestima. Neki od njih Ьili su
Clanovi SKOJ-a, а vecina simpatizeri Partije.
Poslije osnivanja Nezavisne Drzave Hrvatske и uslovima usta-skog
terora rad komunista је Ьiо otezan. Zato је na OЬlasnom
savje-tovanju КРЈ za Hercegovinи, odrzanom pocetkom juna 1941.
godine u Mostaru, posebno naglasena potreba cuvanja partijskih
kadrova od udara okupatora i иstasa10) . Rad Partije na pripremi
ustanka и Hercegovini i raskrinkavanju ustaske politike uznemirio
је ustaske vlasti. Krilni zapovjednik iz Mostara javlja, 24. јиnа
1941. godine, pored ostalog:
»Od prije nekollito dana otpocela је komunisticka akcija na
podrucju krila. Tako sи izmedи 13. i 15. ovog mjeseca ra-stureni
komиnisticki leci pod naslovom »Radni narode Bosne i
Hercegovine
-
njemacke agresije 11а Cehoslovackи narod је ispoljavao simpatije
p~eroa toj zemlji i osиdivao njemackog agreso1·a. Sve popиstljivija
politika prema Njernackoj, а narocito pristиpanje Trojnom paktи,
izazvala је i ovdje javne proteste i demonstracije, dok је slorn te
politike i рис od 27. marta Ьiо docekan sa odиsevljenjero.
Razoca-renje је иbrzo doslo. U kratkotrajnom aprilskoro ratи
izgиЬljene s u sve nade о uspjesnoj borbl tada8nje jugoslovenske
vojske protiv neprijatelja. U njemu su se jasno ispoljile sve
slabosti starog rezirna. Niko vise nije Ьiо razocaran и svoga
kralja i vladи kao srpsko sta-novnistvo Gacka i Nevesinja. Bas
preko njihovog kraja bjezali sи Kralj i vlada iz zernlje,
spasavajиci sebe, ostavljajиci narod na rni-lost okupatoru.
Ро sporazumu izmedu Rima i Berlina Hercegovina је pala pod
italija:nsku okupaci0'11u zonu. Divizija »Litorio« zaposjela је
Herce-govmu. Komandanti italijanskih jedinica preиzeli sи vlast и
Gackи i Nevesinjи. Italijani sи vodili demagoskи politikи. U
sиstini poma-gali sи ustase, а pred Srbirna sи istиpali kao njihovi
prijatelji. Sa-vjetovali sи Srblma da traze pripajanje ovih krajeva
Crnoj Gori. U pocetkи је Ьilo neizvjesno kome се pripasti gornja
Hercegovina. Konacno је to rijeseno иgovorom izmedи Pavelica i
Mиsolinija u Rimи 18. maja 1941. godine. Ро njemи, Hercegovina и
granicama iz 1914. godine pripaja se Ne-zavisnoj Drzavi Hrvatskoj.
SrpSko sta-пovnistvo је dosta mirno prihvatilo оvи odlukи, јег sи
Hrvate sroa-trali za prijatelje, i mislili da се im lblti bolje sa
njima nego pod ita-lijanskom upravom.
Politika kоји sи od samog pocetka vodile иstase, Ьila је
иpel'ena protiv Srba. Ustaski prvaci propagirali su stvaranje
katolicko-muslimanskog Ьloka protiv pravoslavlja. Vec 20. maja
1941. godine Katolicki list је pisao:
» U NDH imat се katolicka i islamska vjeroispovijest za-stitи i
mogиcnost slobodnog razvitka, и skladи sa osnovnim interesima
hrvatske nacije, koja stiteci sebe, slobodno brani interese
katolicizma i islama od njihovog najveceg i najopas-nijeg
neprijatelja, pravoslavlja«13). Stvoren је plan о denacionalizaciji
i unistenjи Srba. Ро njemи,
jedan dio Srba treba prekrstiti, drиgi иnistiti, а treei
iseliti. Vec 5, maja 1941. godine, donijeta је zakonska uredba о
prelaskи sa jedne vjere na drиgu. Ona је imala cilj da zavara
javnost, kako Ьi se i nasilno prekrstavanje prilcrilo formalnim
zakonskim odredbama. Ovakva usta8ka politika naiSla је na svojи
punu primjenи и Her-cegovini.
Ovdje sи иstaski elementi jos prije, а naroeito и toku rata,
bili dosta aktivni. U prvom redи odvracali su hrvatske i
musliman-ske vojne obveznike da ne idи u vo]'sku, organizovali
dezerterstvo i razoruzavanje vojnih jedihica. Tako se и Nevesinjи
viSe oЪveznika nije odazvalo vojnom pozivu, а mnogi su dezertirali
sa fronta, dok su ustase ru Borcu razoruzale vise voj.nika 11).
13) Sima Sirnic, Prekтstavanje St·ba u vrijeme dгнgog
sт,njetskog rata, Tito-gra.d~ 1958. 43.
н) N. Bajic: n. n. 231.
204
-
Ustaski orijentisani elementi sи 9. aprila 1941. godine и
Cap-ljini organizovali иdar i preиzeli vlast, razorиzali sи 85-риk
jиgoslovenske vojske na Domanovicima. РоЬипи sи 11. aprila иgиsili
pitomci Podoficirske skole и Bileci. Cim sи oni napиstili grad, 13.
aprila 1941. godine, иstase ga ponovo zauzimaju15). Slicne akcije
izvele su иstase и Mostarи i drugim mjestima15a). U vremenи izmedи
kapitиlacije i potpisivanja ugovora и Rimu ustase su razvile .Zivu
aktivnost, и cilju pripajanja ovih krajeva Nezavisnoj Drzavi
Hrvat-skoj. Iz Gacka је dsla dele:gacija k·od Hakije Ha·dz·ica u.
Saтajevo. Sacinjavali su је: Omer Kapetanovic, Smajo Kurtovic i
Smajo Dilic. Trazili su da se Gacko pripoji Nezavisnoj Driavi
Hrvatskoj, da se и njega posalje vise vojske zbog opasnosti od
Crnogoraca16).
Uspostavljanje ustaske vlasti
Odmah poslije potpisivanja Rimskog иgovora иstase sи pre-uzele
vlast u Gacku i Nevesinju. U Nevesinjи su vlast preuzeli Dorde
Preka i Suljo Basagic. Vec 24. maja 1941. godine u Gacku sн civilnu
vlast preuzele domace ustase: Hasan Custovic, Smajo Kurto-vic,
Dzemo Tanovic, Smajo Dilic i drugi. Italijani sи 27. maja
napu-stili Gacko, а 18. juna Nevesinje. Tih dana su dosle i иstase
sa strane u ciljи konacne organizacije vlasti i stvaranja иstaskih
tabora i logora. U Nevesinje је iz Zagreba dosao potporucnik Franjo
Sиdar sa 10 иstasa. Uspostavljeni sи prvi tabori и selи Sopiljima i
RaЬili, tabornici sн Јиrе yasilj i Lиka Jarko. U Gacko је 27. maja
1941. godine stigla grиpa od oko 16 ustasa. Predvodio ih је Herman
Tono-gal, advokatski pripravnik iz Travnika. On postaje иstaski
povjere-nik za Gacko. Domace ustase sи im orgaпizovale svecani
docek. ::Гonogal је odmah ро dolaskи odrzao kraci govor okиpljenim
mиslimanima i SгЬima u hotelи и Gacku. Iz toga se mogao nazrijeti
plan иstasa. Nagovijestio је prekrstavanje SгЬа ili iseljenje. Da
Ьi pri-doЬio mиslimane, istakao је da sи oni cvijece hrvatsko.
UЬrzo se иsta.Ski pokret u Gackи i Nevesinjи siri i doЬija sve vise
pristalica. Bogatiji sи ти prilazili da Ы pricuvali svoja imanja i
dalje se boga-tili. Ustaska obecanja sи Ы1а primamljiva i za onaj
dio muslimana koji је Ьijedno zivio, od kojih sи mnogi povremeno
odlazili na rad и druga mjesta, а sada se vratili kиci. Pored njih,
pokretu је prisao jedan dio sitnih trgovaca i slиzbenika, koje је
on privlacio ekonom-skim obecanjem. Ustaska propaganda је
pronalazila najprimamljivi je momente za pridoЬijanje mиslimana.
Ob~cali sи mиslimanima svи srpskи imovinи i posjede. Krivica za
tezak zivot и predratnoj Jugo-slaviji pripisivana је St'Ьima. Ako
se uzmu specificni иslovi pod ko-
1~) A-VII fond NOR, k. 1995, f . 6. 15а) Od pocetka таtа ustasko
orijentisani elementi dz Mostara i okoline
voddli su borbe ·Sa jedinicama ~r.irn.o:mke .armljske oЬ1asti.
Njihove akctje је od 10. aprila pomagala njemacka avijaai.ja:
Veblm.ir Terzic: Jugosla;"Ha 11.1 a.prdl-skom 'l'a!Ju 1941,
Пtogr.ad 1963. 598. ·
1G) Prema prlcanju De-rve DZ.ubura.
205
-
jim sи ovdje zivjeli muslimani, tradicionalni sиkobl mиslimana i
Srba на vjerskoj i imovinskoj osnovi, ekonomske povlastice koje је
obecavao иstaski pokret, tek moze Ьiti jasno zasto је jedan dio
ovda-snjih mиslimana prisao ili podrzavao иstaski pokret. Ј edan
dio mиslimana Ьiо је protiv saradnje sa иstasama. Тај dio је
osиdivao kle-rofasisticki usta.Ski plan protiv SrЬa i svih
naprednih elemenata, bez obzira na vjerи i narodnost. Takav stav
zaиzeli sи mиslimanski prvaci u nizи rezolиcija izdatih povodom
pokolja koje sи ивtаSе vrsile. U rezolиciji mиslimana grada
Mostara, pored ostalog se kaze:
»Nebrojeni zlocini, nepravde, bezakonje i nasilna prevje-ravanja
koja sи иcinjena i koja se cine prema pravoslavnim Srblma i drиgim
sugradanima strana sи potpиno dиsi svakog muslimana .. . Braci svim
cestitim muslimanima preporиcиjemo da zive u slozi ј ljubavi sa
svjm svojim komsijama i sиgradanima, te da sи svjesni da паs u ovim
vanredno teskim prili-kama moze spasiti samo potpuna sloga ј
jedinstvo, te cvrstina nasih redova«17).
Mnogim mиsljmanima iz gornje Hercegovine nije se svjdjela
politika ustasa prema Srblma. Ustaski povjerenici ро dolasku u
Gacko i Nevesinje njsu stupili и vezи sa starijim, iskusnijim i
dale-kovidim mиslimanima. Prikиpili su иglavnom one na koje sи prvo
naisli. То sи bili mahom ljиdi nestabllnog karaktera i veoma
povod-ljivi. Njih su naorиZali i dali im pиnu vlast. U njihovim
rukama Ьiо је zivot svih stanovnika.
»Svi posteni i stariji mиslimani sa kojima sam и dodir dolazio«
- pise и svom izvjestajи krilni zapovjednik iz Bileca, -
»izrazavali sи mi svoju bojaznost od tih naorиzanih lica, jer ni
oni nisu imali и njih povjerenja«18).
U gatackom srezи је organizovano vise tabora: Avtovac, Gacko, N
ada·njliбi, Вог ас, sa tabo.rtn1cima Ha•saJ110iiil Custovicem,
Feh!imO!Ш Pa-sicem, Omerom Kapetanovicem i drи·gim. Narocito se
b1·zo siri usta-ska organizacija и Воrси. Ustaski povjerenici koji
su doSli sa spe-cificnim ovlascenjem и Gacko i Nevesinje, kao i
sиsjedna mjesta, bili su iz drugih krajeva, veCinom iz Banovinske
Hrvatske. Ne po-znavajиci teren niti mentalitet stanovnika ovih
krajeva, citavu akcijи postavili sи na pogresne osnove, mjesto
pozitivnih postigli negativne rezultate. Prilikom formiranja
иstaskih tabora i logora и njih је usao uglavnom mиslimanski olos,
а иstaski povjerenici nisи slиsali nikoga19).
Krajem maja и Gacko i Nevesinje sи stjgli orиznici iz sastava IV
oruznicke pиkovnije. Njihov raspored је Ьiо sljedeci: 1) vod Gaoko
rasporeden u postaje (zandarmerijske stanice): Gadko, Silpo-
17) A-VII U. d. ddk:. k. 143-а, 7/50. Rezoluci}u su !pOtpisali
Haf.iz Omer DZaЬic, hercegovacki muftija Mehmed Grebo, Mustafa
Pasic :i dr.
18) A-VII U. d. dak. k 220, 52/3-8. 10) »Svakoga ko Ьi ·i jednu
1'1idec rekao u pogledu nj•ihovog rada, smaЬrali
su saЬoter.om i zastitnJilkom SтЬа. Desavalo se da su dciavnim
organi.ma kojl ou lim dobrona.mjemo skretali pamju na njihove
greske prinosi1d pistolj pod g.rlo, tako da se svak toli.ko
l\1stru~avao jer se Ьојао za svoj zivot«; A-VII U. d. dok. k. 220,
52/3-8.
206
-
vica, Jooenik, Stepen, Kazanci, Fojnica i ljetna ,postaja na
Zelen-gori. 2) Vod Nevesinje rasporeden u postajarna: Nevesinje,
Rilje, LUikavac, Krusevljani, Ulog, KHnja, Bisi!Ila, i
Trиsi!Ila20). ОЬа voda sи pripadala orиznickom krilu Bilece. Ustase
i oruznici su zapo-sjeli sve stare zandarmerijske stanice и cilju
sto иspjesnije kontrole citavog terena.
Ро dolasku ustase organizиju svoju vlast. Za predsjedпika
ga-tackog sreza postavljen је Josip Rom. Predsjednik opstine н
Gackom postaje Omer Kurtovic, u Avtovcu Dzеџю Tanovic, и Fojnici
Sиljo Jugo. U Nevesinju predsjednik sreza postaje Nikola
Mladenovic, а opstine Sulejman Basagic. U Кifinu Selu Numan Sikalo,
u Ulogu Salko Popovac21).
Posto 'SU preuzele vla!st, ·ustase preduzimaj'U sve ostri je
mjere protiv SгЬа. Trgovacke radnje su oduzete SrЬima i predate
povjere-nicima muslimanima. Napravili su plan za masovno
istreЪljenje Srba u ovom dijelu Hercegovine. Ustaski povjerenici iz
Nevesiнja i Gacka odlucili su da pokupe oruzje od naroda, hapse
najuglednije Srbe i time unesu zabunu medu narod. Potom da ociste
granicni sektor prema Crnoj Gori.
Pokolj Srba
Plan о unistenju Srba росео se ostvarivati od 1. juna 1941.
godine. Da Ы toj akciji dale nekakvo opravdanje pred javnoscu,
ustase su u Gacku inscenirale formalni povod. Mada ih nije niko
napao, sami su se pripucavali 1. juna 1941. godine kod sela Korita,
navodeci da su Ьili napadnuti od naщuzanih lica sa crnogorske
gra-nice22). Potom su presli na direktnи akciju. U Gacku је 1. juna
uhva-ёen Filip Starovic, predsjednik dobrovoljacke organizacije u
gatac-kom srezu. Istoga dana upala је ustaska patrola u selo
Korita. Uhap-sila је i sprovela и Gacko Vukotu Jaksica, Milorada,
Milovana i An·driju Svorcana. Ustase su cesto vrsile pretrese
trazeCi О!Гиzје koje stanovnistvo nije htjelo predati. Ustaski
povjerenik za Gacko Her-man Tonogal је prvi pokazao kako treba
ubljati Srne. On је na zvjerski nacin ublo Blagoja Sarovica iz
Stepena. О tom prvom ubl-stvu u Gacku napisao је u izvjestajи IV
orнznicke pukovnije sljedece:
»Nocu od 1. na drиgi lipanj, u selu Stepenu, kotar Gacko,
ustaski povjerenici streljali sи seljaka Sarovic BJagoja, jer је
kod njega и kuci pronadena izvjesna kolicina puscane
muni-cije«23).
I u drиgim krajevima Hercegovine, krajem maja i pocetkom juna
poceli su pokolji srpskog stanovnistva od strane ustasa. Narocito
sи vrsena masovna ubljanja srpskog zivlja u ljubl-nskom
srezu23a).
2о) A-VII, U. d . dok. k. 143. 1/41. Z1) Ziv.orad MihaojlO'V'ic
n. n. »Ndn«, Beograd, 8. IX 1963. z:) A-VII U. d. dok. k. 84,
2/1-2. 23) А-VII U. d. dok. k. 171-а, 1/34. 2За) В. Hra.ba!k, Jedan
dokJumenat о uticaju Crne Gare na dizanje narod-
no~ ustanka u Herceg·ovin.i jula 1941. godine. Istoгijski za
-
Pokolj srpskog stanovnistva и Hercegovini росiпје tek dola-skom
иstaskih predstavnika iz Zagreba. Iz toga se moze zakljиciti da је
иstas.lci teror .u Hercegovini dio opS.te politike kоји је vodio
ustaski Glavni stan prema Srbima, te da ga nisи иslovili raniji
od-nosi izmedи Srba, Hrvata i mиslimana и Hercegovini.
Pokolj stanovnika sela Korita izvrsen је nоси izmedи 4. i 5.
juna 1941. godine. Za оvи akcijи vrsile sи se sire pripreme. Pored
иsta.sa mobllisan је jedan dio mиslimana iz Gacka, Gracanice,
Avtov-ca, Киlе Fazlagica i drиgih sela. Svim ljиdima iz tih sela
koji sи imali orиzje иpucen је poziv i naznaceno је da se moraju
javiti. 'Таkо sи oni mobilisani. Veci dio ffi()Ьilisanih mиslimana
iz Avtovca i Миlја odblo је da ide na Korita. Pored toga иstase su
inscenirale pucnjavu na Koblljoj Glavi, govoreci da to рuсаји
Crnogorci. Pri-likom sprovodenja plana ustase su se koristile
prevarom. Pod izgo-vorom da zele sazvati zbor radi rjeSavanja nekih
pitanja, sakиpili sи Koricane и sokolski dom. Potom su ih odveli,
poblli i ЬасШ и Ko-cicku jamu, dиЬоkи oko 30 metara. Tom prllikom u
јаmи је baceno oko 140 ljиdi. Iz jame је kasnije izvadeno 5 zivih
lica. Selo је pot-puno opljackano i spaljeno. Pored ostalog, iz
sela је otjerano oko 5.940 grla sitne stoke2·1). U vrijeme od 5. do
9. juna iz Gacka, Avtovca i Stepena uЬijeno је 27 Srba i baceno и
Koricku jamu, tako da је и јаmи bllo baceno oko 167 ljudi. Primjer
kako treba klati Srbe dala је grupa rustasa sa stтane. Domace
U·stase ubrzo su nadm.a-sile svoje ucitelje, sto se narocito
pokazalo na Koriбkoj jami.
I nevesinjske ustase pociпju akciju 1. juna 1941. godine. Prvo
su pohapsili najuglednije S~be и samom Nevesinju. Potom је akcija
prenijeta na okolna sela. Oko 80 ustasa, koje је predvodio
natporucnik Franjo Sudar, ираlо је 2. juna и srpsko selo Udrezanj.
Selo је opljac-kano i spaljeno i ubljeno је 27 mjestana, medu
kojima veci broj djece, zепа i staraca. Druga grupa нstasa napada
na selo Luke, plja-cka, pali i ublja 36 lica25). Mirni narod Ьiо је
izlozen najsurovijim mjerama. »Pocela su strasna nocna gonjenja
mirп.i.h gradana, pro-valjivali su ustaski zlocinci и kuce,
pljackali i premlacivali gdje sи koga stigli«26). Navedenim
akcijama pocelo је ostvarenje ustaskog plana о иnistenjи Srba.
Dalje njegovo sprovodenje sprijeceno ј е otporom naroda.
Prve ustanicke ЬотЬе
Od kapitиlacije narod је Ьiо и stalnoj neizvjesnosti.
Pripaja-njem ovih krajeva Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj polozaj Srba
se po-goгSava iz dana и dan. Ustaski se pokret brzo siri i
иcvrscuje. Cim su osjetili da sи jaki, ustase postupaju sve
otvorenije. Njihove akcije postajи opasnije. Pocetkom јиnа pocelo
је sprovodenje plana о istre-
208
~•) А-VII U. d. d ok. k. 43-а, 9/36-2. 2;;) А-VII, Sjecanja
ucesnika NOR, k. 1995. 2>) А-VII. U. d. dok. k. 118, 32/6-3.
-
Ьljenju Srba. Prve akcije su u tom pogledu potpuno uspjele, јег
је narod Ыо nespreman i neorganizovan. Ustase nisu blle u
mogucnosti da istovremeno napadaju sva srpska sela, vec napadaju i
uшstavaju selo ро selo. Medutim, poslije prvih uspjeha dolazi otpor
naroda. Poslije prvih iznenadenja i trenиtne o·bezglavljenosti
narod pocinje da dolazi k sebl. Izbora nije bllo, ili se boriti Ш
se pиstiti na milost иstasama. Masovna hapsenja, zlocini koje
иstase vrse и selu Udre-znju i Lиkama, brzo sи se procиli ро
nevesinjskom srezи. Stanov-nistvo је postalo oprezno. Pronijela se
vijest da се иstase ici i na drиga sela. Stanovnici sela Dreznja
saznali sи da се иstase izvrsiti napad i na njihovo selo27). Na
inicijativи otresitijih ljиdi odlиceno је da im se prиzi otpor.
Treceg juna и Drezanj је dosla patrola za-stitnih lovaca, koju sи
mje.5tatn:i napali. Tako је dosl•o do prve •borbe. Sve sto је bllo
nesposobno za borbu, kao i pokretna imovina, evaku-isano је и
planine Babu i Ostrovicu. Tek kad је neprijatelju stiglo pojacanje,
.usianici se 'Povlace i napи•staju se1o. U Drezanj је stigla i
grupa ustasa sa svojim povjerenikom Franjom Sиdarom. Selo је
opljackano а potom spaljeno. Ubljene sи dvije zene i jedno
dijete211) . О ovom dogadaju zapovjednik oruznickog voda и
Nevesinjи и izvje-stajи pise sljedece:
»Treceg lipnja 1941. godine и 7 sati, posla је patrola od 20
zastitnih lovaca sa jednim oru:Znikom postaje Nevesinje kоји је
predvodi-o ppoгuбn•.ik МЉоvН Zilmsek, sa zadatJkom da и selu Donjem
Dreznjи, kotara nevesinjskog, pokиpi vatreno oruzje i ostali ratni
materijal. Patrola koja је stigla do sela Dreznja oko 11 sati blla
је napadnuta sa dvije strane, od strane naoruzanih mjestana Dreznja
i okolice. Borba је trajala oko 1 sat, ispaljeno је i sa jedne i sa
dru·ge strane veci Ь1·ој metaka, nije bllo zrtava i povrijedenih. U
ovoj ЬогЬl zardЬljen је Ranko Stajic, tezak iz Grabovice, а
napadace predvodio је Vlatko Ivkovic iz Gra-bovice, а kao razlog za
stиpanje и ovu borbu, navodi Stajic, posto sи ustase 1/2. lipnja
1941. ·godine ·и selu Dreznju poиbljali stanovnistvo i popalili
domove, sto ustvari odgovara istini jer sи ustase ublli veci broj
lica ... Usljed ovoga zavladala је pa-nika i strah kod naroda koji
bjezi и sume«29).
Prve oslobodilacke puske blle su podstrekac stanovnicima drиgih
sela i srezova da se i oni ustasama odиpru orиzjem. Ovo је blo
pocetak borbe kоји је srpsko stanovnistvo povelo protiv ustasa. Do
novih akcija nije trebalo dиgo cekati. One dolaze и istocnom dijelи
gatackog sreza. Vijest о pogiblji Koricana i drиgim zlocinima
иstasa Ьгzо se pronijela ро svim selima oko Gacka. Narocito је
иmemirenost zavladala и granicnim selima prema Crnoj Gori.
Pronijela se vijest kako иstase pripremaju napad na ta sela. Neki
mиslimani iz Avtovca, Mulja i Gacka porucШ su svojim prijateljima
Srblma iz
21) A-VII, Sјесапја ucesnika NOR. ik. 1995, f. 5. ts) Isto. tt)
А-VII U. d. dok. k. 143-а, 1/10.
14 - Prilozi inst. zв ist. rad. pokr. 209
-
ovih sela da se cuvaju i da se sprema napad na njih. Tako је
Mustafa Pa.Sic iz Avtovca pismom obavijestio Kazancane о namjeri
ustэ.Sa3o). Sestog juna Janko Tadic saznaje od Velije Pasica da se
sprema na-pad na sela Lipnik, Jasenik i Samobor. Istoga dana on је
о tome obavijestio stanovnike Lipnika koji su sliene vijesti
primili i od drugih31). Poslije prvih vijesti zavladala је
uznemirenost i nape-tos t kod stanovnistva. Ljudi su se dogovarali
sta treba raditi i sta treba poduzeti.
Tih dana stiglo је naredenje ustaskih vlasti da se predaje
oru-zje koje је tajno drzao jedan broj ljudi. Malo se ko odazvao
nare-denju, iako su ustase predvidjele teske kazne za one kod kojih
se oruzje nade. PU.Ska је tada Ьila ·najvece Ьlago, tesko ju је
Ьilo naba-viti. Poslije medusobnih dogovora stanovnici ovih sela
zavode seoske straze, ikje su trebalo da obavje5tavaju .mje5tane о
eventualnom do-lasku wstasa. UЬrzo је doolo do prvih akcija32).
Petog juna napadnuta је grupa ustasa koja је pljackala ро
Koritima. Na KoЬiljoj Glavi је 6. juna napadnut automobll kojim se
vozio zapovjednik oruznickog voda iz Gacka, natporucnik Josip
Markus. Borba sirih razmjera pocela је 7. juna. Toga dana su
usta-nici iz Kazanaca, Dulica, Przina, Stepena i jedna grupa
Crnogoraca napali postaju u Kazancima i Stepenu. Prvo је u zoru 7.
juna napad-nuta oruznicka postaja u Kazancima. Pred velikim brojem
ustanika, kojih је Ьilo oko 150 do 200, oruznici se povlace. U toku
povlacenja zaroЬljen је oruznicki kaplar Franjo Frankovic. Posto је
оЬесао da se neee boriti protiv njih, ustanici ga pustaju na
slobodu. Napad ustanika se nastavlja.
Oko sest sati 7. juna napadnuta је postaja u Stepenu. Postaja је
brzo likvidirana, jer su se u njoj nalazila samo tri oruznika.
Za-l'dЬljen је zapovjednik postaje Mujo Obad. Ni njemu ustanici
nisu niSta ucinili, posto se niko od mjestana nije zalio na njegove
postup-ke. Ustanici su demolirali zandarmerijsku stanicu na
Stepenu, pre-kinuli telefonske i telegrafske veze i razrusili most
na putu Bileca-Gacko. Uplaseni ovim napadom, нstase su trazile
pomoc iz Bilece. Otuda је poslije podne dosla jedna satnija
domobrana 7. pohodnog bataljona. Napali su ustanike sa boka i
natjerali ih na povlacenje. U ovim borbama uЬijen је jedan oruZnik,
tri su ranjena, а dva za-roЬljena. Od ustanika роgiщю је Dusan
Mandic i Dusan Boljanovic.
Istoga dапа је izvгsen napad na oruznicku postaju Jasenik. Toga
dana је jedna kolona пstasa posla izmedu sela Jasenika i Lip-nika
prema crnogorskoj granici. Mjestani su pomislili da ustase zele
Ьlokirati Lipnik i izvrsiti pokolj u njemu. Ustase su tom prilikom
uhvatile Maksima Milenkovica i svezali ga. Ocigledno је Ьilo da su
ustaSe spremile napad па Lipnik. Zato stanovnici Lipnika i
susjednih
зо) Ргеmа pri(:anju Mustafe Pa§i6a. 31) Р.геmа pricanju Janka
Tadica. 3!) А-VII U. d. dok. k. 143, 1/6. О namjeгavanom napadu
obavije§teni su
OГUZn~Ci u Kazancima. »Istoga dana (6. juna - м. V.) Dko 24 casa
bi1i su orтu7mici postaje Kazanac upozoгeni od jednog mjestan·ina
da se spгema napac na tu postaju i cio gata~ki kotar«. '
210
-
sela prvi napadaju njih. Vijest о borbl u Lipnikи pronijela se
brzo cijelom Pivskom zupom i okolnim selima. Ustanici sи brzo razbШ
ustaSe а potom napale postajи Jasenik, kоји sи, poslije krace
borbe, zauzeli. Ти su naiШ spremljene sjekire, lance, maljeve, kao
i spisak seljaka koje prve treba poblti. U ovim ЬогЬаmа wЬijen је
jedan иstasa. Borba koja se 7. јиnа vodila na Iiniji od KoЬilje
Glave do Jasenika daje podstreka stanovnicirna sela Izgori, Cemerna
i Vг'Ье te napadajи иstase и VгЬi33). -
Iz navedenog se vidi da је ovo Ьila akcija sirih razmjera.
Po-cela је u Kazancima, potom se prooirila na sva granicna sela
gata.C-kog kraja prema Crm.oj Gori. Akcije и Kazancima i Jaseniku
poeele su odvojeno. Tek posl'ije zaиzirnanja postaje и Jasenikи
иstanici iz. оЬа kraja sи se poveza1i. Odlиcili sи da napadnu
Avtovac. Zaиzet је polozaj prema njemи. Ustanici iz gatackog sreza
dobljajи pomoe od grиpe boraca iz Pive. Sve је ЬНо spremno za napad
na Avtovac. Ustase sи, iznenadene mиnjevitim razvojem dogadaja,
ozblljno ~hvatile sitиa
-
t?-J?-h · nema mira dok иstase .ne protjerajи. Nikakve
represalije nisu mogle zaиstaviti ni sprijeciti pobunjeni -narod.
Ustase sи nastavile sa ubljanjem. Iz zatvora и Gackи 11. juna је
odvedeno 11 zatvore-nika i strijeljano и Avtovcи. Iz istog zatvora
је odvedeno 10 ljudi i strijeljano na Morinama. Ovim иstase zele da
zastrase pobunjeno sta-n·o.vr:t.i.Stvo kako Ьi predalo oruzje.
Medиtim, ovo ne djeluje umiru-jиce na ustanrke. Naprotiv,
opominjalo ih је da Ьиdи oprezniji i da borbu treba nastaviti.
Protjerivanjem иstasa iz Kazanaca, Stepena, Jasen.ika i Vrbe za
krace vrijeme su prestale orиzane akcije. Do tih prvih borbl doslo
је vise stihijski. Vecih priprema za njih nije Ьilo. Opasnost koja
је zaprijetila srpskom stanovnistvu prisШla ga је da se lati
oruzja. Poslije pogЉije Koricana svakom је bllo jasno ko su иstase.
Svak је zelio da zivi sto dalje od njih. Prve akcije vode se и
ciljи unistenja иstaskih postaja ро selima. Narod је zelio da Љ
protjera sto dalje od sebe. U prvim borbama ustanici dornekle и
tome иspijevaju. Ohrab-reni prvim uspjesima nadahnuti ogorcenjem
prema иstasama, иstanici donose odluku da idu dalje. Samo bojazan
da иstase ne poblju zatvorene taoce sprijecila је иstanike da
napadnи Avtovac, potom i Gacko. Nevjerovatno borbeno raspolozenje
zavladalo је u ovim seli-ma. Svako је Ьiо spreman da se bori. Ро
selima su organizovane stra.Ze, cinjeni sи veliki napori и ciljи
nabavljanja oruzja. Pojedinci su radi toga iSli и Crnu Gorи. Takva
је Ьila sitиacija и gatackom srezu polovinom juna.
Otpor naroda i njegova rijesenost da se bori zabrinиla је
usta-ske vlasti. Zato и saglasnosti sa velikim zupanom и Dubrovniku
ko-tarski predstojnik, povjerenik иstasa iz Gacka, i krilni
zapovjednik iz Bilece otisli sи и pobиnjena sela Jasenik i Lipnik.
Na sastancima sa ·stanovnicima tih sela pozvali su ih da se vrate
kucama i pristuve ·redovnom radu. Seljaci su tra·zili da :im se
obezbljedi slobodarr zivot i da иstase ne dolaze и njihova sela.
Iako sи ustanici o·becali da се prestati sa svim akcijama i vratiti
se kucama, ustaski predstavnici nisu blli uvjereni da се Ьiti tako.
»Tpak im se ne moze vjerovati da се Ыti poslusni i odani podanici
nase dr.Zave, jer је utisak koji se dablje u ovim selima, da
seljaci ne poklanjaju povjerenje nasim vlastima, narocito ne prema
ustasama«, ka.Ze se и izvjestajи kri1nog zapovjed-nika iz
Bileceз7).
Italijani su poslali jednog kapetana obavjestajne sluzbe da se
Ьlize informise о ustanku. U Gacko је stigao 13. juna. Pri povratku
iz Gacka 14. juna naisao је na jednu grupu od 30 ustanika kod sela
Berusice. Kada ih је pitao zasto se bune, odgovorili su: »Moramo da
se borimo jer nas Тurci i Hrvati ubljaju i bacaju и јаmе«зв).
Iz ovo.g vremena interesantno је pismo koje је neko od иstanika
poslao zapovjednik.u 2. satnije 7. pohodno·g bataljona. Pismo
glasi:
37) A-VII U. d. dok . .k. 143.-а, 9/36. 38
) А-VII U. d . dDk. k 84, 3/10-2. Pod 'I'urcima se
podrazu.rnйjevaju musJ:i-mani. '
212
-
»Мi svi koj.i smo se sklonili van svojih domova, neko ч pe-cine
neko и sumu, sklonili smo se od naoruzanih olosa, zvje-rova, koje
prave i postene ljude тисе па zvjerskl nacin, иЬiјаји i onda
polиmrtve Ьасаји и јаmи. Sklonili smo se zato da nam ne odиzmи
momentalnи slobodи, dok dode vlast i zakqn nad nama, nadamo se da
cete vi stati na риt pomenut.om ~~~. .
Mi smo zivjeli pod nekoliko driavnih :uprava i uvijek 'blli
lojalni i po5teni gradani. G. generale, molimo vas da nam
ga-rantиjete sloЬodи zivota i kreta!l'lja, da pustite mirne ljude·
iz zatvora, а ako је koji krivac neka zakonom odgovara. Da
razo-rиzate olos i pljackaskи bandи da ne kalja cast postenih
Нrvata, а mi od kako smo posteno zivjesmo sa Hrvatima i do danas ne
znadosmo za zvj erove. . .
G. generale, mi svi koji smo se sklonili, garantujemo . da cemo
se povratiti, svi predati drzavno sve sto imamo, samo vas molimo i
preklinjemo da dozvolite jedan rok, jer је narod po-plasen i
zastrasen ра treba da se priЬere.
Da pиstite prave i postene ljиde iz zatvora. Da razoruz~te olos
i pljackase, inace smo mi primorani postati gorski .ivje-rovi, dok
nas negdje sиdbina nade da izgubimo zivot. Nadamo se и vasu milost
da cete irnati srce i dиsи te spasiti narod od propasti. Bratski
p()zdi-av«З9).
Iz naveden(}g pisrna se vidi za5to је doslo do bjezanja пaroda и
planine. Takode su iznijeti иslovj pod kojima се se narod vratiti
svojim kucama. Da је doista obezbljeden red i zagarantovan'a
slo-boda, da su pusteni nevino zatvoreni ljudi i razoruzane ustaske
pljac-ka5ke grиpe koje sи vrsile zlocin i teror, narod Ьi se, bar
privremeno, vгatio svojim kиcama. Medиtim, poslije kraceg zatisja
novi ttstaski zloeini i vijest da је Njemacka napala Sovjetski
Savez, dovode do veceg i organizovanijeg ustanka krajem juna40). .
.
O?·ganizovani ustanak
Tokom druge poJovine juna ustase nastavljaju da ubljajи srp-sko
stanovniStvo. Nisu vise stedjele llli zene ni dјеси. Sve srpsko sto
im је palo pod ruku pdЬili Stl. Tako, 17. juna 1941. godine, ustase
iz Kule Fazlagica su opkolile selo Zagradac i sve pohvatale
mjestane z~tvorile и kuce i popalile. Citavo selo је opljackano а
potom spa-lJeno41). Oko 200 ustasa iz Gacka i Avtovca, 23. juna
izvrsile sи na-
• 38
) А-VII. U. d. dok. k. 85 3/4-4. P ismo је rpreko zapovjednistva
mjesta Bileca predano 16. VII 1941. zaJPOVjednistvu Jad!ranskog
divizijskog podruёja u Mostaгu. · •
40l Jugoslovens
-
pad na srpska sela и pravcи Stepena. Kod Zborne gomile иstanici
su ih docekali. U dиwj borbl иstase ru potucene i primorane na
povla-cenje. Tom prilikom иstase pale sela Sиkovice, Stepen,
Przine, i Pu-sto Polje. Prilikom povlacenja pohvatale su na ZЬornoj
gomili fami-lije Zlatanica i Popovica (30 osoba) iako nisu
иcestvovale и borbl. Sve su ih poblle u Avtovcu. U ЬогЬl na Stepenи
poginulo је 4 ustase, а 4 ranjeno42).
Ljиti zbog neиspjeha i gubltaka, иstase, prilikom povratka и
Gacko, vrse mnoge zlocine. U selu Vrblci pale familije Vula
Bjelo-grlica i 1\'fitra Govedarice. Njihove kceri Maru i Bobu
povele su sa sobom, silovale i ubile. Nocu 23/ 24. juna u Gackи sи
pohapseni svi Srbl iznad 16 godina. Odmah је njih 26 ubljeno i
baceno и јате, gdje је prije ugalj kopan48). U Nevesinju sи ustase
23. јиnа pocele nova hapsenja i иbljanja. Toga dana pohapseni su
taoci iz grada Nevesinja. Do kraja juna u nevesinjskom srezu је
ubljeno na dese-·tine lica44).
Nova ubljanja, hapsenja, pljackanja i paljenja sela izazvala su
revolt srpskog stan-ovnistva. Ljudi sи se sakиpljali ро selima radi
dogovora. Trazili sи nacin da se spasи ispred иstaskog terora.
Zaklju-ceno је da је jedini izlaz borbom pгotjerati ustase iz ovog
kraja. Na-rod је, kao rijetko kada blo эpreman i rijesen da se
Ьori. Vijest da је Njemacka napala na SSSR dala је jos viSe
podstreka da se uzme orиzje i povede borba za oslobodenje45). Na
medusobnim sastancima ustanici iz Nevesinja su se dogovorili da 24.
јиnа 1941. godine, dignи opsti иstanak. Sva srpska sela
obavijestena su о tome. Prvo ru na-padnute postaje ро selima, а
potom grad Nevesinje.
Rano иjutro, 24. juna naorиZani ustanici iz Zovog Dola i
Lu-kavca, pod komandom Dukice Grahovca, napali sи i zauzeli postaju
Lиkavac. ZaraЬljeno је 15 oruzni:ka. Zaplijenjeno је o:ko 30
pиSaka, ·,,i.Se sanduka municije i drugog ratnog materijala. Naden
је spisak od 120 seljaka iz okolnih sela, koje su ustase
predvidjeie za hapsenje i ubljanje. ZaroЬljenicima је sudio na1·od
i svi su osudeni na smrt411).
Druga grupa ustanika, iz Koleska ·i Zaloma, napala је u zoru 24.
juna postajи и Riljima. Poslije krace borbe postaja је zauzeta.
Za-roЬljeno је 6 oruznika4i). Ovoj grиpi иstanika pгislo је jos
boraca. Formirana је ceta od oko 150 Ьогаса. Sa razvijenim crvenim
barja-kom ceta iz Rilja krenиla је dalje. Oslobodila је muslimansko
selo Pluzine. Svi muslimani sи mirno sacekali ustanike i predali im
orиzje koje su im иstase dale. Dalje sи posli prema postaji na
Mori-nama, koju su ·bez borbe zaиzeli, posto su se oruznici povukli
tl
4!) А-VII U. d . dok. k. 143-а, 9/36. 11) A-VII U. d. dok. k.
143-а, 9/36. н) N. Baj:ic, n. n. 237. 45) Sam napad Nijemaca na
SSSR Ыо је, za ovaj narod, poziv da :se
dize na ustanak. Tih dana pjevana је pjesma koja је pjevana
sirom Hercego-V1ine, .а i danas је sacuvana и narodnoj
tradliclji.
214
S Bjelasnice v.Ua klice, Hercegovce redom vice, · DiZite se
Ьrабо mila, Rusija је zaratila. 46) A-VII U. d. dt.>k. k. 85.
8/15. 47) Isto.
-
Ulog48). Istoga dana ustanici iz sela Brataca, fonnirali su cetu
i sa crvenom zastavom poSli prema Nevesinju. U blizini Kifina Sela
su-koЬili su se sa patrolom od tгi oruznika. Oru2mici su poЬijeni,
dok su na strani ustanika poginuli Drago Sama:rdZic i Filip
Maric49).
Zatim је izvrsen napad na grad Nevesinje. Pored oruznika grad је
branila jedna satnija domobrana, usta.5e i dijelom naoruzano
hrvat-sko i muslimansko stanovnistvo51). Nevesinje је napadnuto sa
tri strane. Ustanici su prodrli do samog grada, ali su se morali
povu6. U prvom napadи poginи1o је 5 иstanika. Novi napad izvrsen је
noeu 24. i 25. juna. Mada su upal!i u sam grad, -ustanici nisu
иsрјеИ da zauzmu vojni logor i иtvrdenje Knez.aoи, odakle se
neprijatelj jakom vatrom branio. Ustanicima nije poslo za rukom da
zauzmи grad, mada su ga cetiri dana drzali u blokadi. О ovim
dogadajima и izvje-.Staju oruZпickog voda iz Neveslinja pise
sljedece:
»24 lipnja ove godine, оl.ю 4 sata SrЬi, stanovnici kotara
Nevesinje, pobиni1i su se protiv hrvatske vlasti. Nekoliko
sto-tilna naoru.Zanih muskaraca napalo је na orulmicku pasi:aju
Lu:kavac, Rilje i grad Nevesilnje i pokusali da zauzmu oЬlast.
Rilje i Lukovac zauzeti sи. Grad i oruZnicku postajи Nevesinje nije
иspjelo pobunjenicima zauzeti i ako је borba traja:la pu.na cetiтi
dana«52).
U pomoc opkoljenom Nevesinjи poslata је vojska iz Mostara i
Sarajeva. Vojska је nastиpi1a cestom Mostar-Nevesinje,
Kalinovnik-Nevesinje i Stolac-Nevesinje. Ustanici su ih docekaИ, te
sи se najteze Ь01·Ье vodile na Morinama, Bisi.ni i Trusi.ni.
Borbe na Morinama
Zapovjednistvo kopnene vojske naredilo је 25. jlШla 1941.
go-dine zapovjednistvu bosanskodivizijskog podrucj.a. da pruzi
pomoe ja-dranskodivizijskom podrucjи, kako и mateгijalu, tako i и
vojsci53) . Is toga dana poslano је 24.000 puscane municije i 200
rucnih bomЬi, а 26. juna 24.000 puscane municije54). Od vojnih
jedinica upucen је 25. juna 17. pohodni bataljon iz posade
Sarajev·o i 21. pohodni bata-ljon namijenjen za posadи u Travniku.
ОЬа bataljona sи upucena preko Mostara, sem jedne satnije 17.
pohodnog bataljona. Ona је automoЬilima ирисеnа preko Kablnovnika i
UJ.oga za Nevesinje. Do-
, r ~ 1 •
48) Zivorad Mihajlovic n. n. NIN, Beog.rad, 22. IX 1963. 40
) A-VII U. d. dok. k. 85, 8/15. ' ~1 ) Isto. ~2) A-VII U. d .
dok. k. 143, 8/34-8. Prema drugim dokwnentima A-VII
U. d. dok. k 85, 8/15, Uistanak је росео 25. juna. Neki
ucesnoici navode da је to bllo u sri•jedu poslije napada na SSSR,
kojd је Ыо napadnut и nedjelju 22. juna. Prema tome, ро njihov·om,
ugtanak је росео 25. j-una. :Ш c Ltdranog do-kumenta vidi se da је
opsada Neves.inja Ьrajala cetitri dana·. P.osto је ona zaw-sena 28.
juna ispada da је p.ocela 25. juna.
53) A-VII u. d. dok. tk. 84, 3/4-2. 54
} Isto.
215
-
blla је zadatak da 26. јиnа krene iz Kalinovnika prema Kifinom
Selи, а odatle da napada sirokhm frontom sa оЬје stra:ne ceste
prema Neve-sinjи, te zade иstanicima sa leda55). Na Morinama је 26.
juna satrrija napadnиta od иstanika. U pomoc sи јој poslata dva
aviona i jedan kaшion mиnicije. Ni pos1ije poja~anja satnija nije
иspjela da se pro-Ьije. Ponovo је iz Sarajeva poslata jedna satnija
11. pohodnog bataljona, sa ikomandanto'm ·bataljona bojniikom
Stjepanom Pavi6i-cem. Pavicic је doblo zadataik da preuzme komandи
nad оЬје satlllije i nastavi prodiranje u pravcи Nevesinj1Cl56).
Tesko је bllo izvгsiti takav zadatak. Domobгani sи sрого
napгedovali, јег su ih cesce napadali ustanici. ОЬје satnije sи 30.
juna poгazene kod sela Pluzina. U ЬогЬi је poginиo i sam. Stjepan
Pavicic57). Iz Saгajeva је poslat jos jedan bataljon domobrana,
koji prodire preko Moгina i izЬija na cestи Ne-vesinje -
Gacko.5B).
Borbe па BiSini
Pгetpostavljajиci da се pomoc opkoljenom Nevesinjи do6i ·iz
Mostaгa ргеkо BiSine, jedan d'io ustanika је otisao da mtvoгi taj
ргаvас. Cim sи stigli na Grebak, prek.i!nиH sи telefonskи vezи i
na-prav.i.li na cesti manjи ргергеkи59). Ргvо sи napali automobll
kojim је f)огао Ргеkа, ustaSki stoze·гn:ik iz Nevesinj,a, posao и
Mostar. On је tom p~Шkom гanjen, ali sи ga sapиtnici иspjeli
spasiti60). Kako је иstamka Ьilo malo, jedan kamion domobгana .i.z
Mostara иspio је da se proЬije. Kaэnije ustanicima sti.Ze
pojacanje. Zaposjeli sи Bi.Sinи i dobro zatvoгiИ ovaj pravac. Na
jednoj okиci prema Nevesionjи na cesti је napгavljena baгikada od
posjeeenih bиkava. Kada sи ujиtru, sljedeeeg dana, Ьuli Ьиkи motora
iz pravca Mostara, иstanici sи se raspoгedili oko baгikade. Tako је
neprijateljska kolona od 6 kamiona, jednog lиksиznog aиtomobila i
jednog motoгa iznenada ираlа и za-sjedи. Pгetpostavljajи6i doa mogu
naici na zasjedи, vojska је prije sisla sa kamiona i nastupila iza
njih. Zato је оtрог same motoгizovane kolone Ьiо veoma slab. Na
иstanike је otvoгila vatru vojska koja је nastиpala iz pozad•ine.
Pred эilovitim naletom иstanika vojska se povukla prema Mostarи,
ostavljajиci vozila61). То је Ьila zna~ajna pobjeda, kojom је
spгije~ena deЬlok,ada Neveэinja. Zaplijenjeni ka-mion.i. Ьili su
pull1:i гatne spreme. U ЬогЬi је poginиЪo v>i se
nepri-jateljskih vojnika, uglavnom onih koji su se nalazШ и
kamionima. Nepгijatelj је poduzeo nove akcije и ciljи иgиsenja
иstanka. Iz Sa-rajeva sи и Mostaг 26. juna stigla dva bataljona
domobrana62). Роја-
'5) Isto. ~) Isto. 51) А-VII U. d. dok. Је. 84, 5/14-2. 118)
ZЬornik dokumenata i poda taka о narodnooslobodila&om ratu
)ugoslo-
venskih naroda (u daljem tekstu: ZЬ. NOR), IV-1, 521. ' бА)
Prema i:z.javi Uglje5e Solda. 10) Is to. 81) Isto. б!) A-VII U. d.
dok. k . 84, 3/4-2.
216
-
Сзn ovim jedinicama, neprijatelj је pokusao novi pгodor preko
Bisine. Sa promjenljivom sreeom borbe su vodene sve do 28. jurna.
Toga dana, pod pritiskom vecih neprijateljskih snaga, ustamci se
povlace od Nevesinja, •U koje su usli domobгam68).
Ovim је napad usta·nika zavrsen. Otada oni vode defanzivш1
borbu, kak>Q Ы sprijeciH neprijatelja da prodre u plarrinske
oЬlasti, gdje su bili veliki z;bjegovi naroda. U ovim borbama
neprijatelj ј е upotrijeblo i avijaciju. Od 26. juna neprestano su
avio.ni izvidali i boonbardovali ustanicke polozaje04). Za gusenje
ustanka u Nevesinju, pored ustaSa i orиZnika, poslata su cetiri
bataljona domobrana (11, 15, 17, i 21. pohodni bataljo.n)65). Pored
angaz·ovanja vecih snaga, nepгijatelju је treba1o oko 15 dana da
ovlada vaznijim komunika-cijama.
Komandu nad Citavim podrucjem preuzeo је podmarsal Laksa,
posebni opunomocenik poglavnika. Preduzete su mjere da se smiri
pobunjeno stanovnistvo. U tom cilju је 28. juna izdat proglas
lrojim se ustanici pozivaju na predaju. Potom је 30. juna proglasen
pгijeki sud na citavom ustanickom podrucju i stanowlistvo је
po-zvano da preda oruzje najkasnije do 2. jula 1941. godine66) •
.Aingazo-vanje vecih snaga nepvijatelja, slabo naoruzanje i
nedovoljna orga-nizacija ustanika, dovela ih је u tezak polozaj.
ZЬog toga эu stupili u pregovore sa podmarsal>Qm Laksom, koji
salje pismo i proglas usta-nicima67). U odgov>Qil"U na njegovo
pismo ustanici su istakli da се se vratiti k•ucama pod sljedecim
usloV'ima:
»Trazimo da se гazoruza •bez razlike svako, osim prave stal-ne
hrvatske vojske i za.nda·гmerije. Da se sv1m uceSIO>icima и
odbrani njihovih zivota i porodica zagarantuje sloboda prema
proglasu od 28. VI 1941. godine koga ste nam poslali. Da se svim
poV'l'ati imovno stanje i plja&a !i da svaki zaposjedne svoj
dom i imovinu. Da se spгovede pravedn:a istraga о svim ucinje-nim
nedjelima i proceni osteta, te da se nadoknadi !ista а za one koji
su poubljani ni krivi ni duZni, njihovoj sirotinji da
zado-voljstina ро pravdi i zalronu prijekog эuda, kгiv·i za nedjela
kazne. Trazimo da se uspostave seoske straze uz pomoc zandar-merije
za cuvanje reda, а mi cemo im blti pri pomoci u svakom slucaj.u i
potreЬi. Dalje, da ро nooi, bez naroblte potrebe, ne dolazi u selo
oruzana sila«6s).
Na postavljene uslove ustanici su doblli negativan odgowr60).
Kako uslovi ustanika nisu prihvaceni, pregovoгi su propali.
Nepri-jatelj ј е росео novim n apadima.
вз) А-VП U. d. dok k 85, 8/15. 84) A-VII U. d . dok. ik. 84,
3/4-2. 85) А-УП U. d. dok. ik. 143-Ь, 3/58-1.
6~ A-VII U. d . dok. k 143-Ь, 8/16. 81) A-VII U. d. dok. k. 84,
3/52-6. 88) Isto. UstaniCka str.ai..a sa Graca poslala је poseboo p
ismo KQIJlandantu
bataljona u Neveэin•ju, trazeci od njega pregovore, ~aljuCi 3
zaroЫjena drиZnika (.isto. br. З/52-4).
eD) A-VII U. d. dok. k. 84, 3/52-1.
217
-
Borbe na Trusini
Sna2;an otpor ustanika i 111jihovi pocetпi uspjesi, poгazi
domo-bl·ana kod Bisine i Pluzina ozbiljno эu uznemiгili vodstvo
NDH. Као pomoc postojeeim usta.Skim i domobranslcim jedinicama
poslata је grupa ustaskih oficira па сеlи sa Мijom Bablcem,
pog1avnim po-boonikom i иstaskim satnikom7o). Sa njim је dosao i
Апtип Podgo-relac, pocasпi pгipadnik poglavnikove tjelesne
Ьојnе71). Pored njih grupи sи sacinjavale poznate usta.Se: porиcnik
Raiael Boban, natpo-rиcnik Ante Zlicaric, Ante Pejkovic, Kreso
Tonogal i drиgi72). Vidi se da su иsta.Se ozblljno shvatile
situacijи и Hercegovim !i angaZovale svoje najbolje kadrove.
Ustanici sи se od Nevesinja povukli 1\.1 pravcи Trиsine i
Bjela-snice. Ти sи organizovali zbjegove, nastoje6i da spгijece
daljii. pгod.or иstasa. Pocetkom јиlоа najzesce ЬоrЬе sи vodene na
relaciji SnijeZn.ica - Тrusina - Divin i pravcem ceste Berk·oviCi -
Nevesinje. Zbog toga tamo odlazi Мiјо Bablc ISa svojom gгu.рощ
gdjestizи 1. j!Ula 1941. god.ine. Odmah poslije podne 3. jlllla
poceli su napad na usta:nilke73). NaroCito је vodena zestoka borba
pтavcem ceste Berkovici- Neve-sinje. Svjesni da se pozadi njih
nalaze zbjegovi, ustanici sи dali sve od sebe da spгijece prodor
neprijatelja. Pod vodstvom Mije Bablca ustase sи sve zesce
napadale. Cesto је vodena boi!ba prsa и prsa. U zestokim borbama 3.
juna иstanici odЬijaju nepгijatelja i nagone ga na povlacenje. Bilo
је vise mrtvi!h i ranjenih na О'Ьје strane. Pogi-nuli su Мiјо Bablc
i Antиn Podgorelac74). Ovo је jedrш od najveeih pobjeda и junskom
иstankи. U novom napadu usta.Se i domobrani иspijevaju prodrijeti
cestom Berkovici - Nevesinje, dok im pokиsaj da prodru и zbjegove
propada7б).
Poslije bezuspjesnih pregovora sa иstanioima domobrani iz
Ne-vesinja sи nastavШ napad и pravcu komunikacija Nevesinje-
Ber-kovici i Nevesd.nje- Gacko. Od Nevesinja preko Odzaka и pravcн
Berkovica napadao је jedan •bataljon domobrana. On је djejstvovao и
saтadnji sa posadama Stolac, Ljubinje, Treblnje i Bileca76). U
pravcu Gacka nastupao је odred pod komandom potpukovnika
Kopacina71). Domobrani su napredovali dosta sporo, јег sи Љ cesce
docekiva1i иstanici. Kod Pluzillla је ostao 11. ·pohodni bataljon
kao privremena
7°) »Hтvatski naтod« (Zagreb), 5. VII 1941. MijiJ Babll: је Ыо
jedan od najpO'lЗlatij.ih usta.Sa, u njega је sarm poglavn·ik А.
Pavelic imao puno po-vjererenje.
71) »Hтvatski naroda (Zagreb), 7. VII 1941. Anton Podgorelac је
pr.ije rata bio oou~en na smrt zbog usta~ke djelatn·osti. Ka.snije
је pomilovan ·na dozi-votnu rol>iju.
72) Herce~vina и NOB, Beograd, 1961. 47. 73) Isto. 74)
,.нтvatski naтod« (ZagJreb), 5. VII 1941. VozeCi se m.1tomobllom
Мiјо
ВаЫl: i Antun Podgorelac naiSli su na ustanioku zasjedu ·i
ubljeni З. juna 1941. Smrt Мiје Bablca duЬoko је ozalos.tila sve
ustase. Povodom njegove smrti Pavelil: је odrewo .osmodnevnu zalost
za sve pr1padnike svoje tjelesne Ьојnе.
218
75) A-VII. U. d. dok. k . 143-Ь, 8/16. 70) А-VII U. d. dok. k.
84, 3/54-2. 77) Zb. NOR IV-1, 524.
-
posada radi kontrole pиteva i okoliine. Petnaesti pohodni
bataljon зе nastavio prodiranje prema Gackи. Оп se 7. јиlа sиsreo,
и bHzin.i sela Fojnice, sa italijanskiro trupama koje su nastupale
od Gacka prema Nevesinjи78). Bataljon је nastavio риt prema Gackи
gdje је stigao 8. jula7g).
OV!im operacijama sи domobrani, иstase i Ital.ijanl zaposjel!i
sve glavne komunikacije u gornjoj Hercegovmi. Poslije 15 dana borbe
neprijatelj је иspio da иspostavi sve postaje и Neves1njи, sem
postaje Lukavac, ciji sи teren i dalje drza1i иstanici80). Srpsko
stanovnnstvo se povиklo ·и planinske kii'ajeve, gdje је
organizovalo zbjegove. Glavni zadatak ustaniёkih boraoa blo је da
brane i Oиvaju bezbjednost z.Ьjegova. Veei zbjegovi sи blli и
Snij&nici, Ostrovici, ВаЬi i drиgirn pla111inama. Jedan dio
stanov.nlstva је otisao и Crnи Goru.
Borbe и gatacko1n srezu
Sjeveroistocni i istoenl dio ·ovog ·s:гeza jS od 7. juna nije
Ьiо pod ik001trolom ustasa. Ostao је Ъеz uspjeha i pdk:uSaj
s:mirivanja tih sela. U njih bez borbe иstase nisи mogle vise doci.
Hapsenja i иЬiјаnја koja sи иstase izvrSile 23/24. јиnа jos sи vise
izazvali narod koji је i onako Ьiо rijesen da se bori. Borbe
роёinји prvo и zapad-nom dijelи sreza, istovremeno sa borbom и
Nevesinjи. Na vijest о borbama и Neves.im.jи ustanicka ceta -iz
sela Jиgov~ca, Dиbђevi6a l Slivalja pod komandom Vиla Skoka napala
је 25. јиlа postajи Foj-nice. Postaj~a је zauzeta, jedan orиZnik
иЬlјеn, а dvojica zaroЬljena. Ceia је potom isjekla telefonske i
telegrafske veze sa Nevesinjem, ostetila betonski most »Herceglija«
kod sela Fojnice i sruSila kameni most kod sela RiЬara. Istog dana
и Sipacnom sи иbljeni zapovjednik postaje Fojnice i dva
orufu.ikaB1).
Ustanici iz Stepena, Kor.i.ta, Danica, Dиlica -i dr>ugih
susjednih sela stalno sи ·kontrolisali cestи Avtovac - ВНееа. Jedna
grupa ustanika је izvrsila 26. juna napad na vod domobrana kod
Kobllje Glave. Vod је isao iz Bileee kao pojaca:nje satnije и
Avto·vcи. Dva automoblla sи unistena, cetir1 sa:nduka mиnicije
spaljena, zaroЬlje11o 8 domobrana sa zapovjednikom voda. Шijedeeeg
dana, 27. jula, na istom mjestu је napadnuta jedna satnija
Italijana, koja је iz Вileee ћila ирисеnа u Gacko. Poginиla эи tri
ItaИjana, а osam ih је teze гanjeno82).
NajveCi uspjeh иstanika ;iz gatackog sreza је zaиz.imanje
Avtov-ca. U ovoj akciji poginuli sи im borci iz Pive i Golije.
Pripreme za ovaj napad trajale sи vise dana. Ро svim seHma odriani
sи sastanci. Na vise zajednlёkih sastanaka zakljиceno је da glavni
napad poene 28. juna. Iz izvjestaja k:rdlnog zapovjednika iz
Mostara od 24. ј.иnа
18) A-VII U. d . dok. k. 84, 5/14-2.
7') Zb. NOR, IV-1, 524.
10) А-VII U. d. dok. k. 85, 8/16.
11) A-VII U. d. dok. k. 143-а, 214. 11) A-V1I ТТ d dok. k. 84,
4/1-2.
219
-
· 1941. godine vidi se da је on Ьiо oЪavijesten о pripremanjи
napada na V'idovdan (28 juna). Zato su, kako stoji u izvjestaju,
predиzete mjere da ne dode ·do iznenadenja, te su vr5eni pretresi,
provjere i hapsenja istaknublh ljudi83). Ustanici su planira1i
napad na Avtovac, Kиlu Fazlagica i Gaoko. Zeljeli su da и jednom
naletu pгotjeraju ustase iz svih ovih mjesta. Na sastancima је
mnogo raspravljano о odnosu prema domacim muslimaruima, za koje se
znalo d•a nisu иz usta5e. Zakljuceno је da njih ne treba dirati,
vec ili zastititi od sva-kog nasilja. Napravljen је plan napada.
Go•Иjani, Banjani i susjedna sela gatacke povrsi, pod komandom рора
Radojice Perisica, tre-balo је da napadnu Kulu Fazlagica. Sela
orijentisana prema Avtovcи sa jednim dijelom Pivljana, pod komandom
Dusana Bajagica, treba da napadnu Avtovac. Sela oгijentisana sa
sjevera prema Gacku, za-jedno sa drugim dijelom Pivljana, pod
komandom Milorada Popo-vica, treba da napadnи Gacko84). Svako selo
је Ot:ganizovalo сеtи i izabralo koma,ndira. Pr.i.preme su
provedene иspjesno. Vee 27. juna ustanici sи zauzeli polozaj .
Prema А vtovcu polozaj је zauzet od pravca Samobora, Lipnika,
Jasenika i Miholjaca. Ustase sи se иtvrdile u Avtovcu i istuгile
straze prema Lipnikи, Mиljima i Samoboru. О pripremanom napadu
izvijesteno је Sarrajevo. Otuda је 27. јиnа 1941. g. и pomoc
poslano 5 aviona, koji sи bombardovali иstanicke polozaje i
ust8.'I1'icka sela. Ustanicima је uspjelo da pogode metkom
rezervoar i obore jedan avion. Avion је izgorrio, dok su se piloti
spasli padobranom. Istoga dana avioni su и dva maha napali
ustanike. Avoion је dovezao cetiri sandиka munricije i jedan
aV'ionski mi.traljez i spustЮ neprijateljи и Avtovac85). Posto sи
culi da se nesto sprema, Italijan'i su poslali jednu cetu iz
В.ilece и Gacko da izvidi teren. Ceta је napadnиta kod KoЬilje
Glave i primorana na povlace)1.je.
Napad na Avtovac је росео 28. juna и 4 sata. Napadali su
istovremeno sa svih strana. U odbrani Avtovca, pored 200 vojn·ika i
nesto ustasa, ucestv~ovali su ,;. mjestani muslimam. ВШ. sи
prinudeni da to cine jer su se bojali da se gnjev srpskog naroda ne
iskali na njima. Svjesni su bili kakva nedjela cine иstase. Bojali
su se da se ime иstasa ne izjednaCi sa •imenom musliman, te da
osveta i gnjev ustanika ne zahvati i nevino muslimansko
stanovnistvo. Tako su, silom prilika, mnogi posteni muslimani bili
pгinud:eni da bjeZe ispred ustanika, jer msи blli sigurll'i da se
nad njima nece vrsiti osveta. Borbe oko Avtovca traja:le su citav
dan 28. juna. Dobro naoruzani i utvrdeni u vojnom 1ogoru, vojnici i
иstase 11isu dozvoljavali иstanicima da pгodru u Avtovac. OdЬrana
је Ьila u povoljnom polozajи, jer је teren Ыо dosta ravan i cist.
Те veceгi pod okrlljem mraka, ustanici uspije.vajи da zauzmu
Avtovac. Domobrani, ustase i go:tovo citavo muslimansko
sta-novnistvo pobjegli su u Gacko iИ и Kulи Fa-zlagica. Pomoe
Avtovcu nije mogla doci ni iz Gacka ni iz Kule Fazla-gl.Ca, jer эu
ustanicke cete za'uzele opolozaj i prema ovim mjestima. U borbama
oko Avtovca poginulo је 8 neprijateljskih vojnika, dok ih
220
зз) A-VII U. d. dok. k. 85, 3/4-2. 84) А-VII k. 1995, 1.
Sjecanja Lj•uЬice Mdhic. &s) Zb. NOR, IV-1, 524.
-
је 12 ranjeno86). Меdи IUStan•ioima bilo је vise ranjenih i 6 ih
је pogi-nulo87). Poslije рада Avtovca IlJJlO!§l ustanici koj1 sи
blli raspore1eni prema Ku1i Fazlagica i Gackи napиstili su polozaj
i doSН tamo. Istoga dana Italijani su i'!ltervenisali. Ustanici su
27. i 28. juna napali italijanske kol001e kod Kobllje Glave i
sprijecili ih da iz Bilece produ и Gacko. Tom prilikom иbljena sи
3, а ranjeno 16 italijansk•Љ voj-nika. Zato sи Italijami posla1i
јасе snage kao kaznenu ekspedicijи. Poslije родnе 29. juna, pred
Avtovac је stigla njihova motorizovana kolona sastavljena od 55-tog
puka ojaca-nog tenkovima i 49-og bata-ljona. Ustamici i njih
досеkuји. Italija:ni otvaraju minobacackи vatru u pravcu Avtovca i
okolnih sela. Ustanici su ЬШ prinиdeni na povla-cenje. Sutradan su
ItaИjaпi napustili Gacko da Ьi se и njega povratili 1. јиlа i
preиzeH vlast. U ovim borbama poginulo је 6 !italijanskЉ vojпika,
dok Љ је 18 ranjeno88). ·
Avtovac је Ьiо potpиno opljackan. Pored dиcana i radпji Ciji su
vlasпici Ь.Ш musИmani, opljackali su i one Cij!i su vlasnici Ьili
SгЬi. U borbama је poginиlo oko 32 mиslimana iz Avtovca i Миlја89).
Jedan dio Љ је роgi'пио od strane domobraпa kада sи se iz Миlја
povlacili и Avtovac. Nekii su poginи1i и borbama kod Avtovca, dok
su једап d·io poblli иstcmici svojevoljno, vrseci nepravednи
osvetи. Razboritiji i pametnijd ljudi !i ma1obrojni clanovi Partije
pokиsali sи da spгijece pljackи i ubljanje. Veemi zaгoЬljenih nije
nista иoinjeno. Ipak su citavo selo Mulje i sve mиslimanske kuce и
Avtovcи spa-ljeпi89a).
Poslije рада Avtovca 'llstanici ne napadajи Gacko i Fazlagic
Kulu. То nisu иЬniИ zbog toga sto sи Ьili za.uzeti pljackom Avtovca
i zbog i'llteгvencije Italijana. Kako је ustanak Ьiо masovan, to је
za njegovo gиsenje treЪalo angazovati vece snage. Zato se ustase
оЬгасаји italijanskim okиpacionim snagama. ltalijani izlaze и
susret svo-jim saveznicima. Komandant П italijanske armije naredio
је 30. juna
вв) А-VII U. d. dok. k. 143-а, 2/4. 87) Na stran:i ustanika и
borbl oko Avtovca poginuli sи: Milan Reblc,
Jakov Adiic, Lиka Cicmil, Rako Starovic, Vojin i Gavri1o Doden.
88) A-VII U. d. dok. k. 143-а, 2/4. Во) A-VII U. d. dok. k. 171-а,
47/1. 80а) Prema .mus1imanima su zaиzimali mnogo ostriji stav
ustan.iai iz иda
ljenijih plan,inslcih sela, dak su mje.Stani nastojali da
sprijeёe иbl1anje, z.najиci da се w izazvati osvetи, lroj.a се
naj!prije nјЉ z.ahvatiti. Iako ne mozemo u potpunosti vjerovati
izvje.§taju natporucnLka Dragиtina Simuncica od 1. јиlа 1941.
go
-
1941. komandantи IV armijskog korpusa da »ope1·aciju protiv
srpskih buntovnika povede sa najveeom energijom i и kratkom
vremenskom регiоdи . .. «90) Dolask()m Italijana zavгSava se napad
ustanika и ga-tackom srezи. Ustanici se povlace tЬliZe planinama i
crn~arskoj gra-nici. Italijani sи iz Gacka 4. јиnа preиzeli akciju
и pravcи Fojnice i Nevesinja. U Fojrrici su naJi.sli IIla grupи
ustanika sa kojom se nisи эukobili, mada IIla IIl}ihov zahtjev
.nisu predali oгuzje!/1). Potom је italijanska kolona IIlastavila
риt prema Nevesinjи.
Borbe и Ljubomiru
I ро ostalim kra:jevima Hercegovine tokom juna ustase sи
vr&ile teror i иbljanja. Narod se dspred njih sklO!Ilio и
planille i organizovao zbjegove. Novi pokoljii krajem juna jos su
vise ogor6ili IIlarod tJih krajeva. Podstaknиti oslobodilackom
borbom koja se vodila u goтnjoj Hercegovini i ovdje se ljиdi
hvataju oruzja. Do prvЉ akcija do.Slo је иskoro. Navece 27. јиnа
seljaci ~z okomih sela napal:i su postaJи Zшijanac. Oruzanici su se
sиtтadan preda:li92). Iz Tel·e-blinja је 28. juna pOO'lanю jedno
odjeljenje oГU.Z,nika kao pomoc. Odjeljenje је napadnиto и
Ljиbomirи i prisiljeno da se povuce и ljиbomirsku skolи93). Kako
ova mtervencija лrije uspjela, kotarski pred-stojnik iz Trebinja
obratio se zapovjedn.ikи 10. pohodnog bataljona i zatrazio pomoc
domobrana. Iz Тrebinja је 27. јиnа pos1ano 50 do-mobrana. Ustanici
sи napt-avili zasjedu na komиni.kacij~ LjиbomirMosko. Kada su
domobrani na.isli, otvorili sи vatrи IIla njih. U stгahи da ne budи
opkoljeni, domobrani se povlace, ostavljajиci dva aиtoro()bila.
Mada pojacani jos jedrui.m vodom, domobrani noV'im. napadom nisи
'ttspjeli p1·odrije1Ji и LјиЬоmiт. Zato komandи preuzima sam
komand•ant 10. pohodn-og bataljona Ju:Ш.jan Res. Tek pos1ije duze
borbe 29. јиnа лаvесе, stigao је и Ljиbomir94). Pred napadom j;aceg
nepтijatelja иstanici su bili pl'1inиdeni da se povlace, ali jednom
uzeto orиzje vise nisи predavali.
I и drugim krajevima doslo је do borbe. Ustanici iz zbjega
Si-tnica 26. јиnа -na>pa1i ви i za·uzeli postaju Кrstace. Istog
dana .ustanki sa ruba Dabarskog polja napali su postaju na Div-inu,
koju usljed in-tervencije domdbrana iz Bileca nisu mogli
zauzeti95).
Tako se plamen иstanka prenio na gotovo citavu istocnи
Her-cegov:i.nu.
' 90) Zivorad Mihajlovlc n. n. NiN, Beograd, 22, IX 1963.
91) А-VII. u. d. ldvk. k. 84, 4/1-2. Ustanika је Ьilo oko 200.
Nj.ima је kmnandova
-
Pitanje organizacije ustanka
Kako је do ustanka doslo 'hez veeih priprema li kako se on ruje
odvijao pod rukovodstvorn nikakve organizovane partije i grupe, to
је pitanje orgamzacije, od samog pocetka, postalo veoma vaZ.no.
Тrebalo је spгovesti izvjesnu vojnu organizaciju, donositi odlu.ke
о za-jedniclcim akcijama, sprovesti organizaciju i zbjegove ii.
rjesavati mnoga aktueln~ pitanja. Da Ы se sve to rijesilo, svjestan
da bez orga·nizovanog djelovanja nema veeeg uspjeha, narod se роеео
sam oгganizovati.
Orgall'izacija је provodena na terJtorijalnom principu. -
Usta-nici su bili orgam.izovani па taj naC1n sto је svako selo
formiralo svoju cetu. Nju su saOinjavaH svi musiOa.rci sposobni za
borbu. U borbu se iSlo dobrovoljno. I pored toga, gotovo '11.!ije
bilo sl:ucaja da neki nije htio uci и cetu svoga sela li ici da se
Ьori. Komandiri cete su birani ·na zajednickom sastank:u
pripadlrika ceta. U svemu su Ьili гavnopravni sa osta1im borc.ima,
nisu imali neka posebna prava. Јеd:Шю su komandovali za vrijeme
borbe. Za komandira su mahom birani otresitiji i hrabriji lјш:Ы. za
koje se znalo da imaju starjesinske sposobnosti. U pocetku је uloga
koma·ndiгa Ьila privremena. K-ako је organizacija ceta postajala
sve cvrsca, njena uloga veca, to se i uloga izabranih starje5ina
povecavala. Njihove duznosti i prava se prosiruju. Tako se
postepeno stvarao komandni kadar.
Teze se sp1·ovodilo objedinjavanje akcija sv.Љ sela. Pr,ije
izvo-denja veeih akcija, obleno је odrzavano vise tJakvih
sastanaka. Nn njima su donosene konacne odluke i planov'i za dalju
borbu. Tu su Ьirani ljudi koj-i се rukovoditi citavim napadom i опi
koj1 се koman-dovati gгupom sela koja napadaju iz jednog pravca.
Uloga i ovih vecih starjesina bila је pr.ivremena. Pored
rukovodooja napadom, nekih posebnih prava nisu imali.
Tokom juna ustanJioi nisu uspjeli stvoгiti jedinstvenu
l?rganiza-ciju na citavom usta:nickom podrucju. Nije formiгano
nikakvo ruko-vodece tijelo koje Ьi kom·andovalo svim ustamcima.
Zato citava organizacija, pгovedena tokom ovog ustanka, nije bila
dovoljno cvrsta. То је jedan od raz1oga zbog cega snaga ustan.i:ka
mje Ьila dovoljno iskoriscena. Iz svega se da .zaklj:uciti da је, i
pored izvjesn.Љ nedostataka u vezi s ovim pitanjem, uCinjeno dosta,
i da su se usta-n'ici uspjeli organizovati. ТrеЬа isroci da su
korlscena iskustva iz гanljili ustanaka ri buna, sacuvana u
narodnoj tradiciji. Poslije prvih iэkustava 1 pitanje organizacije
је rje8av.ano bolje i pravHnije.
Pojavom zbjegova postavilo se i pitanje njihovog
organri.zovanja. Bje2eci ispred neprijl(ltelj·a, narod је nosio sa
sobom najnuznije. Tako se, pored pitanja odbrane zbjegova,
nametnulo pitaJ?.je smjestaja i ishrane stanov.nistva. I ovo јР.
dosta dоЬго rljeseno. Svako selo је rjesavalo ta pitanja za sebe.
P.itanja od opsteg znacaja rjesaval1 su predstavnici sela. U nekim
zbjegovlma su formirani neka vrsta seo-skih odbora. Sve odluke su
donosene na zborovima, te је u njihovom donosenju narod aktlivno
ucestvovao. Tokom ovog ustanka ne ismcu
223
-
se pojedinci koji Ьi svojim auteritetom mogli uticati na odluke
na-roda Ш ih mijenjati. Tako је ЫЈ.о tesko ra-diti ma sta mimo
volje ve-Cine ustanika.
Karakter ustanka
Ustana-k је voden protiv иstasa 1 domobrana koj·i sи Ьili и
sluzЬi O'kиpatora. Svaka bol."lba protiv njih Ьila је istovremeno i
borba pro-tiv okupatora. Zato је ovaj иstanak imao oslobodilacki
karakter. То је Ь.На pravedna osloЬodilacka borba. Do nje је doslo
us~ed speoificnih uslova и kojima se naslo srpsko sta:novn.iiitvo
gornje Hercegovime. Glavni uzrok иstanka је pokolj koji sи ustase
vrslle nad srpskrim staлюvnistvom. Imajи6i korijena jos od prije
rata, ustase sи brzo formirale i sirile svoju orgaШzacJju ро Gacku
i Nevesinjи. Uz pomoc malog Ьгоја ustasa sa strane domace ustase su
tokom juna иblle па stotine Srba и ovom krajи. Srpskom
stJanovnistvu је zaista prl jetilo istreЬlj enj е. Malo gdj е se
prakticno spгovodila иstaska politika prema SrЬima kao ovdje.
KakVIi sи Ьili postupoi иstasa, vidi se iz izvjestaja podmarSa.la
Lakse:
~Nemiorll. и HercegovJni, ·nezadovoljstvo i utucenost pиcanstva
ЬiИ ml, prema izjavi svih slojeva pucanstva, najvecim dije-lom
izazva:n1 divljack1m i necovjeenim postиpc.ima »takozvanih
иstasa«96).
Imajuci osl•om.ca kod stanovnlka susjednih crnogorskih krajeva,
noseno tradicionalnom borben•oscu, srpsko stanovnistvo је diglo
иstanak. Ustanici su Ьili svjesni da се to Ьiti teska i naporna
borba. Je-dino su gajili nadu и SSSR .i njegovu Crvenи Armijи.
Nesto zbo'g tradioionalne ljubavi prema Rusij•i, nesto zbog
propagande komu-nista, ovdje је vl,adalo иlbjedenje da је Sovjetski
Savez nepobjediv i da се se lako obracиnati sa Njemaёkom. Poneseni
time, odmah ро napadи Njemaёke na SSSR, ustan1oi izvode akciju
sirih razmjera. Pri napadи na Nevesiпje nosene su crvene zastJave.
То је Ьiо izraz soli-daгrюsti sa borbom Sovjetskog Saveza. U ovom
pogledu vrlo је ·interesantno i pismo nadeno lюd jednog zaroЬljenog
ustanika za vrijeme borbe na Trusmi, koje glasi:
r,Izvjestaj Ьгој 1. Narodnom pokretu za oslobodenje Nevesinja.
Smjesta orgaпizиjte cete, vodove i desetine sa odgavara-
jиcom spremom i iskнsпdm staresinama, izviestite jacinu vaslh
narodnih snaga. Uvedite strogi red i discipHnu pod zakletvom.
Bнdite spremni za opsti napad ро doblvenom nasem naredenjи
(Moskve). Moskva је po·zvala sinoc sve Srbe na ustanak i V'Ode-nj е
~erilskog; rata.
Cas slobode је na pragu. Rusite sve pиteve i mostove. U sJ11caiu
jacih snal!a sa kojim rasoola.Zete, odmah saliite l.oon-2.000 ljudi
u Vuciju Baru u Bjelasnici radi izvтsenja pozadin-
-----08) А-VII U. d. dok. k. 84, 3/55-1.
224
-
skog napada. Ovdje se vrsi hitno priprema. Udar -na Gacko Ьiсе
oznacen sa svjetlecim signalom. Crna Gora је na nogama, ispi-tиje
se jacill1a i pokret ita1i}arnskih snaga i иbrzo cemo i njih
na-padati. Za sada Italijane propиstajte. Nista ne pred\Шmajte Ье1.
nas, jer cemo svi zajedno vr5iti ·napade. Bratski pozdгav.
2. јиlа 1941. Crkvice Mir. О AvdaloV'ic Znak raspoznavanja
»Pokret«97).
Iz navedenog dokиmenta vidi se da је ozЬiljno sh1М.cen poziv
Moskve na ЬоrЬи protiv оkираtога i da sи vrsene siroke pripreme za
tи ЬоrЬи. Prema neprijateljskim dokumentima vidi se da sи i oni
pravilno procijeпili иzroke иstanka. »Nemiri oko Nevesinja dijelom
sи revolt zbog akoije ustasa, ·аИ dijelom :i zbog stupanja Rиsije и
rat, jer је opazeno nekollko· ceta poЬunjenika эа crvenim
zastavama«98).
Do prvih ustaarickih akcija doslo је spontano. On~ ·nisи gotovo
ni pripremane. Naтod se podigao da se spase od ustaskog teroca.
Ustani
-
bili prepиsteni samri seЬi i tek и drugoj po1oVIi:ni avgиsta
stigla је prva gropa aktivista iz Mostara. Kako oni od pocetka nisu
Ь.Ш na terenи, te ih narod ID'ije poznavao, :i prema njima је bio
prilicno nepovjerljiv. Pored dЬjektivrrih razloga, ovog риtа је
negativno dje-lovala i osnovna slabost Partije и BiH, nepovezanost
sa selom101). То је, и mnogome, otezalo rad Parti.je и
Hercegovin!i. U Okrиznom kom'itetu је stvorena pogre.sna slika о
dogadaj.ima и Gackи i Neve-sinjи. Kako sи gledali na te dogadaje
vidi se iz izvjestaja koji је OkrиZni kom-itet иputi'O Svetюza.rи
Vиkmaпovicи. О napad·и na Avto-vac tи se kaze:
» U gataclrom srezи ristovremeno је ·izvгSen napad na Gacko,
Ustanici, nestю domacih seljaka i иglav.нom crnogorske pljacka-ske
bande, zauzeli sи Avtovac, oplja&aH ga i povиkli se и
brda«102). • О иzrokи ustanka daje se pogresna ocjena:
»Podsticaj za иstanak dali эи anglofilski reakci'Onarni
ele-menti, koji sи poslije koeili i sabotirali sve akcije. Меdи
njima najva:Z.niji је Petar SamardZic, Ьivsi zemljoradnicki prvak
iz Brataca«103).
Тасnо је da и ovom иstankи иzimajи исеsса ·i 1jLtdi koji sи ga
kaэnije svjesno kocili i ometaH. Ustanak, medutim, ne pocil!lje na
njihovи inicijativu. Inioijativa dolazi od siгokih narodmh masa
ugro-zenih иstaskim terorom i zah'Гinutih za sV'Oju sudb:inu. Ovi
ljudi pгilaze ustanku d a ne Ьi izguЬi1l иticaj и navodu, koji se
vfX:. pгihvatio or:uzja.
Tokom junskog иstanka nije dosla do rizrazaja politicka
podvo-jenost. Opasnost od fizickog iвtreЬljenja sjedinila је, bar
za kratko, srpsko stanovnistvo, koje је tada istиpilo
jedinstveno.
Iz izlozenog se voidi da је ustanak voden prije poziva СК КРЈ na
иstanak protiv okиpatюra. On n•ije di~иt na poziv Partije niti је
Partija njime rиkovodila. SpecificD'i uslovi natjerali su narod da
se sam digne na иsta·nak, bez icijeg poziva. Mada nije Partija
nj.ime rukovodila, ustanak potvтdиje pravilnost njen!>g stava u
pitanju vodenja borbe pгotiv okupa1юra. Оп ocito govori koblko је
ск pгavilno procijenio sitиacijи и zemlji i koHko је Ыо pгavila:n
njegov stav i odluka о dizanjи иstanka.
Borbe koje su kasnti.je vodene и ovom krajи nastavak su
j:un-skog иstanka. Istina, dolaskom komиnista unosi se nova
takti•ka i strategija borbe. Ali jedinstvo ustanickih masa, koje је
Ьilo karakte-t•isticno tokom јиnа, na>Гusen'O је sljede6Љ
mjeseci: »Prema sazm.·anju i medи pobuлjenicima ne vlada potpиna
sloga« - pise u izvjestaju pl'edsjednik iz Bilece. 10. avgusta
1941. - »jer sи nekri. od nјЉ, veci-пom sta.riji i stalozenoi.j:i
ljшbl, pristalice bivse drzave Jиgoslavlije, а ma11ji dio, tj. oni
k'Oji sи pali pod uticaj komиnista iz Crne Gore ј nase dгZave jesu
komunisticki ID.Эstгojeni . Ovl odmetnki, koji St1 pod
101) Cetrdeset godina, 2Љomik sесаљја aktiVIista jugQs.lOvenskog
revoJuci-onamog radnickog_ poklreta, knj. V (1941-19-15), Beograd,
1961. 143.
to!) ~Ь. NOR. IV-1, 424. 183) Ist.o.
226
-
uhicajem komunista, u zadnje Vl'ijeme su potpuno pr.omljeruili
taktiku 1 svoj rad. Dok su se pobunjeпici prjje ·izgovarali da su u
pJanine po-bjegli samo iz straha od naюruzanih ustaSэ., odnosno
muslimana -Hrvata, sada t.o ne govore, .nego kazu da iro је glavпi
cilj da otjeгaju upravu Nezavisne Drzave Нrvatske, а u tu 5\Thu
poZiivaju u pomoc i muslimane da -iш se pridrure«104).
Sv.ojim os1obodilack.im k•arakterom, masovnim ucescem najsirih
slojeva пaroda, ovaj ustanak је sastevrri. d-io oslobodilacke
Ьо1·Ье koju su naгod-i JugoslaV1ije vodili u pel"iodu od 1941-1945.
godme protiv okupatora i njegovih domacih slugu.
»ВОСТАНИЕ В ВЕРХНЕА ГЕРЦЕГОВИНЕ В ИЮЮ: 1941 ГОДА•
РЕЗЮМЕ
После каrтитуляции юrослаЗСК'Ой кopoлeвCirolt арМЈ1!И в арпеле
1941 rода по ооглашению между МуООЈIИН'И и Гитлером о раэделении
Юrосл.авпи Герцеrовина была при.ооединена и'l\альянской зоне
окупации. Сраз;.•
после ЭТОI'О wrальянские окупационные воlkка ООЯЛ!И в свем руки
военн:ую
11 !1рЗЖДIЗНскую власть в Герцеrовине.
На. основании оогл·ашения Анте !1авелича, вождя усташкоrо
движе
.ния, и Муоолиии в Rиме ] 8 июня 1941 rода Герцеговина
гrрисоединена к так иазываемому Неэа.ВИОИМ'Ому ГосудаЈХ"ТВУ
Хорва'!'И'и. Затем IЈ!Ришли
к власти и nвели свою орrанизацию уст;щm в ве.рхней
Ге,рцеrовине. По
.rrитика зтой -срrзниэации с самоrо начала бы:'lа наnравлена
п•Ј)О'I'ИВ серб
хийнос сопротивл.енис с целью обороны от усташюоrо террора в
н.ачали.mи все жандё!!РМские узЛI~
в сел
-
6о.льшие nотери, после боев, 1rотоrрые ТII>С>должалж:ь
nя•rнадцать дней, вновь
завладеть ктоммуни~тциями, деблокировать Невесинье и
n:редуnредить на
падение повстанцев на Гацко. Пов
