USTAVNO SUDSTVO U TEORIJI I PRAKSI - KAS

obradila i uredila: Aleksandra Popović

Fondacija Konrad Adenauer, Beograd 11000 Beograd, Kralja Petra 3, +381 11 3282 209, +381 62 260 558, [email protected]

60 godina Osnovnog zakona Nemačke

Regionalna konferencija ustavnih sudija

USTAVNO SUDSTVO U TEORIJI I PRAKSI

Beograd, 27–28. oktobar 2009.

PRES-KLIPING

BIZNIS NOVINE 26. 10. 2009 NENADIĆ RAZGOVARALA SA PREDSEDNIKOM USTAVNOG SUDA NEMAČKE

Predsednici ustavnih sudova Srbije i Nemačke, Bosa Nenadić i Hans Jirgen Papir, razgovarali su večeras u Beogradu o zaštiti ljudskih prava kroz instituciju ustavne žalbe građana. Na konferenciji za novinare posle sastanka, Nenadić je rekla da je Ustavni sud Srbije rešio sve ustavne žalbe iz 2006. i najveći deo iz 2007. godine, a da su sada "prioritet" ustavne žalbe iz prvog dela 2008. godine. "Iskustva i predlozi Ustavnog suda Nemačke su za nas

dragoceni", rekla je Nenadić i podsetila da institucija ustavne žalbe u Nemačkoj postoji 60 godina. Nenadić je rekla da će se o instituciji ustavne žalbe razgovarati i sutra na konferenciji u Beogradu pod nazivom "Ustavni sud u teoriji i praksi", koja se organizuje povodom 60 godina od donošenja

РЕПУБЛИКА СРБИЈА УСТАВНИ СУД



Ustava Savezne Republike Nemačke. Predsednik Ustavnog suda Nemačke je rekao da je taj sud spreman da pruži pomoć kolegama iz Ustavnog suda Srbije u vezi sa radom suda i pitanjem ustavne žalbe. Jirgen Papir je naveo da se Ustavnom sudu Nemačke godišnje uputi 6.000 ustavnih žalbi građana, kao i da se 70 odsto tih žalbi reši u roku od godinu dana. Predsednik nemačkog Ustavnog suda je naveo da se 20 odsto žalbi reši u roku od dve godine, a preostalih 10 odsto u roku od tri do pet godina. Sutrašnju dvodnevnu konferenciju u Beogradu "Ustavni sud u teoriji i praksi" organizuju Ustavni sud Srbije i fondacija "Konrad Adenauer" povodom 60 godina od donošenja Ustava Nemačke. S-MEDIA 26. 10. 2009. USTAVNI SUDOVI SRBIJE I NEMAČKE RAZGOVOR O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA Predsednici ustavnih sudova Srbije i Nemačke, Bosa Nenadić i Hans Jirgen Papir, razgovarali u Beogradu o zaštiti ljudskih prava kroz instituciju ustavne žalbe gradjana.

Nenadić je rekla da je Ustavni sud Srbije rešio sve ustavne žalbe iz 2006. i najveći deo iz 2007. godine, a da su sada "prioritet" ustavne žalbe iz prvog dela 2008. godine. "Iskustva i predlozi Ustavnog suda Nemačke su za nas dragoceni", rekla je Nenadić i podsetila da institucija ustavne žalbe u Nemačkoj postoji 60 godina. Nenadić je rekla da će se o instituciji ustavne žalbe razgovarati i sutra na konferenciji u Beogradu pod nazivom "Ustavni sud u teoriji i praksi", koja se organizuje povodom

60 godina od donošenja Ustava Savezne Republike Nemačke. Predsednik Ustavnog suda Nemačke je rekao da je taj sud spreman da pruži pomoć kolegama iz Ustavnog suda Srbije u vezi sa radom suda i pitanjem ustavne žalbe. Jirgen Papir je naveo da se Ustavnom sudu Nemačke godišnje uputi 6.000 ustavnih žalbi gradjana, kao i da se 70 odsto tih žalbi reši u roku od godinu dana. Predsednik nemačkog Ustavnog suda je naveo da se 20 odsto žalbi reši u roku od dve godine, a preostalih 10 odsto u roku od tri do pet godina. Sutrašnju dvodnevnu konferenciju u Beogradu "Ustavni sud u teoriji i praksi" organizuju Ustavni sud Srbije i fondacija "Konrad Adenauer" povodom 60 godina od donošenja Ustava Nemačke. PRESS 26. 10. 2009 NENADIĆ RAZGOVARALA SA PREDSEDNIKOM USTAVNOG SUDA NEMAČKE

Predsednici ustavnih sudova Srbije i Nemačke, Bosa Nenadić i Hans Jirgen Papir, razgovarali su večeras u Beogradu o zaštiti ljudskih prava kroz instituciju ustavne žalbe građana Na konferenciji za novinare posle sastanka, Nenadić je rekla da je Ustavni sud Srbije rešio sve ustavne žalbe iz 2006. i najveći deo iz



2007. godine, a da su sada "prioritet" ustavne žalbe iz prvog dela 2008. godine. "Iskustva i predlozi Ustavnog suda Nemačke su za nas dragoceni", rekla je Nenadić i podsetila da institucija ustavne žalbe u Nemačkoj postoji 60 godina. Nenadić je rekla da će se o instituciji ustavne žalbe razgovarati i sutra na konferenciji u Beogradu pod nazivom "Ustavni sud u teoriji i praksi", koja se organizuje povodom 60 godina od donošenja Ustava Savezne Republike Nemačke. Predsednik Ustavnog suda Nemačke je rekao da je taj sud spreman da pruži pomoć kolegama iz Ustavnog suda Srbije u vezi sa radom suda i pitanjem ustavne žalbe. Jirgen Papir je naveo da se Ustavnom sudu Nemačke godišnje uputi 6.000 ustavnih žalbi građana, kao i da se 70 odsto tih žalbi reši u roku od godinu dana. Predsednik nemačkog Ustavnog suda je naveo da se 20 odsto žalbi reši u roku od dve godine, a preostalih 10 odsto u roku od tri do pet godina. Sutrašnju dvodnevnu konferenciju u Beogradu "Ustavni sud u teoriji i praksi" organizuju Ustavni sud Srbije i fondacija "Konrad Adenauer" povodom 60 godina od donošenja Ustava Nemačke. PRESS 26. 10. 2009. PAPIJER I NENADIĆEVA O USTAVNOJ ŽALBI Predsednik nemačkog Saveznog ustavnog suda Hans Jirgen Papijer i predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić razgovarali su danas o iskustvima sudske istance dve zemlje u pogledu zaštite

osnovnih ljudskih prava kroz institut ustavne žalbe Papijer je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sastanka, ukazao da građani Saveznom ustavnom sudu Nemačke godišnje podnesu oko 6.000 žalbi, od čega se od dva do pet odsto njih reši pozitivno. Prema njegovim rečima, taj podatak pokazuje da u Nemačkoj nema većih povreda ljudskih prava. Papijer je istakao da ta sudska instanca 70 odsto žalbi reši u roku od godinu dana, precizirajući da se najveći broj njih odnosi na ravnopravnost u pogledu oporezivanja, socijalnog davanja, a u novije vreme i na pretres računara građana, s obzirom na nova zakonska rešenja koja se tiču zaštite od terorizma.

On je dodao da je u Nemačkoj zabrana političkih stranaka u nadležnosti Ustavnog suda, dok o inicijativama za zabranu udruženja građana odlučuju nadležna ministarstva. Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić ponovila je da je ta sudska instanca tokom prošle godine rešila sve ustavne žalbe podnete 2006. godine, kao i najveći broj žalbi iz 2007. godine. Ona je istakla da je prioritet u radu suda odlučivanje po žalbama podnetim u prvoj polovini prošle godine. Ukazavši da institut pravne žalbe u pravosudnom sistemu Srbije postoji godinu dana, Nenadićeva je naglasila da će iskustvo Nemačke u kojoj taj institut postoji 60 godina biti od velike koristi srpskom sudstvu. B92 27. 10. 2009. JANKOVIĆ: BROJNI PROBLEMI U SRBIJI Beograd -- Zaštitnik građana Saša Janković kaže da postoje brojni problemi koje država još nije rešila u ostvarivanju vrednosti koje garantuju dostojanstvo svih građana.



"Siromaštvo je rašireno, zakoni koji se donose su nejednakog kvaliteta, nastaju na prečac, slabo se sprovode, nagomilani sudski postupci svakim danom odmiču pravdu od onih koji je čekaju", rekao je Janković na regionalnoj konferenciji ustavnih sudija "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi". Ombudsman je naveo da je u Srbiji diskriminacija zabranjena zakonom, ali da nije "baš svima" omogućena ravnopravnost. "Deca, posebno romska i deca sa smetnjama u razvoju, često ne uspevaju da razviju sve svoje kapacitete. Osobe sa invaliditetom su nevidljive u društvu Srbije i uskraće su za društvene usluge i servise. Žene ne mogu uvek računati na efikasnu akciju nadležnih u slučajevima nasilja nad njima, a kamoli na punu ravnopravnost", istakao je Janković. Dodao je da su Romi najranjiviji i da bi njihova deca posebno trebalo manje da se "druže sa bagerima", a više sa učiteljima, socijalnim radnicima i lekarima. "Nepravedno oduzetu imovinu država nije vratila svim građanima, čak je ubrzano privatizuje i time država odbacuje restituciju. Porodice 2.000 ljudi nestalih na Kosovu još uvek čekaju odgovore, beznađe vlada i među gotovo 300.000 izbeglica i raseljenih", rekao je Janković. Ombudsman je istakao da se u Srbiji ponekad nekažnjeno širi mržnja prema manjinskim grupama. "Politika se nadvila nad reizborom sudija, a politička prava su pod pretnjom blanko ostavki. Od 170 aktivnih verskih organizacija u Srbiji, u registar je, pored sedam tradicionalnih, upisano samo 13. Zatvori u Srbiji su prepuni i neuslovni, a u borbi protiv korupcije duvači u pištaljku (oni koji ukazuju na nepravilnosti) još uvek nisu zaštićeni", rekao je Janković. Dodao je da pred Sudom za ljudska prava u Strazburu na rešavanje čeka 3.000 predmeta iz Srbije. "Ne može tempo rada tog suda i ne treba da zadovolji glad građana Srbije za pravdom. Samo 17 presuda je doneto u predmetima iz Srbije. Okrenimo se domaćim institucijama, posebno onim koje su u svom osnovnom mandatu opredeljene za zaštitu osnovnih sloboda i prava građana", rekao je Janković. POLITIKA 27. 10. 2009.



ZAŠTITNIK GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE 27. 10. 2009. SRBIJA NAPREDUJE KA VREDNOSTIMA KOJE GARANTUJU DOSTOJANSTVO GRAĐANA, ALI POSTOJE BROJNI PROBLEMI KOJE DRŽAVA I NJENI ORGANI JOŠ NISU REŠILI

Srbija napreduje ka vrednostima koje garantuju dostojanstvo svih građana, ali postoje brojni problemi koje država i njeni organi još nisu rešili, istakao je zaštitnik građana Saša Janković na današnjem otvaranju Regionalne konferencije ustavnih sudova „Ustavno sudstvo u teoriji i praksi“ u Beogradu.

– Siromaštvo je rašireno, zakoni koji se donose su nejednakog kvaliteta, slabo se sprovode, nagomilani sudski postupci svakim danom odmiču pravdu od onih koji je čekaju. Diskriminacija je zabranjena zakonom, ali ravnopravnost nije svima omogućena. Deca, posebno romska i deca sa smetnjama u razvoju često ne uspevaju da razviju sve svoje potencijale. Osobe sa invaliditetom su nevidljive u društvu, a žene ne mogu uvek računati na efikasnu akciju nadležnih organa u slučajevima nasilja nad njima, a kamoli na punu ravnopravnost – rekao je Saša Janković.

Republički ombudsman je istakao i sledeće: u Srbiji se povremeno nekažnjeno širi mržnja prema manjinskim grupama, Romi su najranjiviji i romska deca treba ređe da se druže sa bagerima, a češće sa učiteljima, socijalnim radnicima i lekarima; nepravedno oduzetu imovinu država nije vratila građanima već je ubrzano privatizuje i otežava restituciju; porodice 2.000 ljudi nestalih na Kosovu i dalje traže odgovore; beznađe vlada među skoro 300.000 izbeglica i raseljenih; politička prava su pod pretnjom blanko ostavki, politika se nadvija i nad reizborom sudija; od 170 aktivnih verskih organizacija u registar je, pored sedam tradicionalnih, upisano samo 13; zatvori su prepuni i neuslovni, u borbi protiv korupcije „duvači u pištaljku” su nezaštićeni.

Zaštitnik građana konstatovao je da pred Sudom za ljudska prava u Strazburu na rešavanje čeka 3000 predmeta iz Srbije, i da potrebu naših građana za pravdom taj sud ne može zadovoljiti, već da je potrebno da se puna pažnja posveti prevashodno efikasnostni i sprovođenju odluka domaćih institucija za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Domaćin skupa, predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić rekla je da Ustavom Srbije, usvojenim 2006. godine, Ustavni sud je ustanovljen kao samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost zakona, kao i ljudska i manjinska prava i slobode.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Đukić-Dejanović navela je da je u zemlji veći broj propisa usklađen sa evropskim standardima i da je preostalo da se manji broj akata uskladi sa standardima EU.

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović istakla je da Ustavni sud može da utvrdi da li je sudskom odlukom povređeno ljudsko i manjinsko pravo i sloboda, ali ne i da poništi sudsku odluku.



Ministarka pravde Snežana Malović podsetila je da je Ustavom Srbije iz 2006. godine uvedena mogućnost podnošenja ustavnih žalbi o kojima odlučuje Ustavni sud, i ocenila da se to u praksi pokazalo kao efikasno pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Dvodnevnu regionalnu konferenciju je organizovali su Ustavni sud Srbije i Fondacija Konrad Adenauer, povodom 60 godina od usvajanja Osnovnog zakona (Ustava) Nemačke, i na njoj će predstavnici ustavnih sudova zemalja regiona raspravljati o iskustvima u zaštiti ustavnosti i međusobnoj saradnji. B92 27. 10. 2009 IZBOR SUDIJA USS-A NAREDNE GODINE Beograd -- Preostalih pet sudija Ustavnog suda Srbije (USS) biće izabrano početkom sledeće godine, najavila je ministarka pravde Snežana Malović.

Govoreći na regionalnoj konferenciji ustavnih sudija "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi", ministarka pravde je izjavila da bi preostalih pet sudija Ustavnog suda, od ukupno 15, koliko je predviđeno Ustavom, trebalo da bude izabrano na sednici Vrhovnog kasacionog suda koji će početi rad od 1. januara 2010. godine, kada će biti uspostavljena nova mreža sudova u Srbiji. “Istakla bih još jednu veoma važnu nadležnost Ustavnog suda koja se pokazala aktuelnom ovih dana, a to je nadležnost Ustanvog suda da odlučuje o zabrani rada udruženja građana“, rekla je ministarka Malović.

“Značajna je zato što je pravo na udruživanje jedno od osnovnih prava u svakoj demokratskoj državi, pa odlučivanje o zabrani rada udruženja zbog delovanja suprotnih Ustavu i treba da bude u nadležnosti Ustavnog suda kao državnog organa koji jedino može meritorno da odluči da li je neko u udruženje u skladu sa pravima i slobodama ili nasuprot tome, ugrožava ta prava i slobode“, objasnila je ona. Deutsche Welle 27. 10. 2009. USTAVNI SUD NEMAČKE POMAŽE KOLEGAMA U SRBIJI

U Beogradu počinje dvodnevna konferencija „Ustavni sud u teoriji i praksi“ koju organizuju Ustavni sud Srbije i fondacija „Konrad Adenauer“ povodom 60 godina od donošenja Ustava Nemačke. Uoči konferencije, predsednici ustavnih sudova Srbije i Nemačke, Bosa Nenadić i Hans Jirgen Papir, razgovarali su sinoć (26.10.) u Beogradu o zaštiti ljudskih prava kroz instituciju ustavne žalbe građana.

Hans-Jirgen Papir, predsednik Ustavnog suda Nemačke Na konferenciji za novinare posle sastanka, Nenadićeva je rekla da je Ustavni sud Srbije rešio sve ustavne žalbe iz 2006. i najveći deo iz 2007. godine, a da su sada „prioritet“ ustavne žalbe iz prvog dela 2008. godine. „Institucija ustavne žalbe u Nemačkoj postoji 60 godina, a o tome će se razgovarati i na konferenciji. Iskustva i predlozi Ustavnog suda Nemačke su za nas dragoceni.“ Nemačka spremna da pomogne

Snežana Malović (FoNet, arhiv)



Predsednik Ustavnog suda Nemačke Jirgen Papir rekao je da je taj sud spreman da pruži pomoć kolegama iz Ustavnog suda Srbije u vezi sa radom suda i pitanjem ustavne žalbe. Jirgen Papir je naveo da se Ustavnom sudu Nemačke godišnje uputi 6.000 ustavnih žalbi građana, kao i da se 70 odsto tih žalbi reši u roku od godinu dana. Predsednik nemačkog Ustavnog suda naveo je da se 20 odsto žalbi reši u roku od dve godine, a preostalih 10 odsto u roku od tri do pet godina. EKONOMIST 27. 10. 2009. JANKOVIĆ: BROJNI PROBLEMI U OSTVARIVANJU PRAVA I SLOBODA Zaštitnik građana Saša Janković izjavio da Srbija napreduje ka vrednostima koje garantuju dostojanstvo svih građana, ali je istakao da postoje brojni problemi koje država još nije rešila u ostvarivanju te ustavne obaveze. "Siromaštvo je rašireno, zakoni koji se donose su nejednakog kvaliteta, nastaju na prečac, slabo se sprovode, nagomilani sudski postupci svakim danom odmiču pravdu od onih koji je čekaju", rekao je Janković na regionalnoj konferenciji ustavnih sudija Ustavno sudstvo u teoriji i praksi. Ombudsman je naveo da je u Srbiji diskriminacija zabranjena zakonom, ali da nije svima omogućena ravnopravnost. "Deca, posebno romska i deca sa smetnjama u razvoju, često ne uspevaju da razviju sve svoje kapacitete. Osobe sa invaliditetom su nevidljive u društvu Srbije i uskraćene za društvene usluge i servise. Žene ne mogu uvek računati na efikasnu akciju nadležnih u slučajevima nasilja nad njima, a kamoli na punu ravnopravnost", istakao je Janković. "Nepravedno oduzetu imovinu država nije vratila svim građanima, čak je ubrzano privatizuje i time odbacuje restituciju. Porodice 2.000 ljudi nestalih na Kosovu još čekaju odgovore, beznađe vlada i među gotovo 300.000 izbeglica i raseljenih", rekao je Janković. Ombudsman je istakao da se u Srbiji ponekad nekažnjeno širi mržnja prema manjinskim grupama. "Politika se nadvila nad reizborom sudija, a politička prava su pod pretnjom blanko-ostavki. Od 170 aktivnih verskih organizacija u Srbiji, u registar je, pored sedam tradicionalnih, upisano samo 13. Zatvori u Srbiji su prepuni i neuslovni, a u borbi protiv korupcije duvači u pištaljku još nisu zaštićeni", rekao je Janković. EKONOMIST 27. 10. 2009. REGIONALNA KONFERENCIJA SUDIJA USTAVNIH SUDOVA Regionalna konferencija sudija ustavnih sudova "Ustavno sudstvo u teoriji i praski" počela je danas u Beogradu, povodom 60 godina od usvajanja Osnovnog zakona (Ustava) Nemačke uz prisustvo predsednika Ustavnog suda Nemačke Hansa Jirgena Papira. Dvodnevnu konferenciju su organizovali Ustavni sud Srbije i fondacija Konrad Adenauer i na njoj će predstavnici ustavnih sudova zemalja regiona raspravljati o ustavnim pitanjima. Biće predstavljena i publikacija "Odabrane odluke Saveznog ustavnog suda Nemačke" u kojoj je na jezike naroda regiona prevedeno 170 najznačajnijih odluka Ustavnog suda Nemačke. Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić rekla je da je za Srbiju velika čast što je jubilarna godišnjica donošenja Osnovnog zakona Nemačke obeležena u Beogradu i istakla da je Ustavni sud Nemačke jedan od utemeljivača ustavnog sudovanja u Evropi i svetu i uzor u ostvarivanju prakse drugih ustavnih sudova, posebno mlađih. Bosa Nenadić je navela da je Ustavni sud Srbije, osnovan 1963. godine, prošao put od suda članice složene države do suda samostalne države i da se neretko događalo da se ustavni sporovi nastali pod jednim Ustavom rešavaju kada je na snazi drugi Ustav. "Ustavom Srbije usvojenim 2006. godine, Ustavni sud je ustanovljen kao samostalan i nezavisan



državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode i sud čije su odluke konačne, izvršne i opšteobavezujuće", rekla je Bosa Nenadić. Istakla je da Ustavni sud, međutim, nije samo ustavna norma, nego da njega čine ljudi, sudije koje su spremne da stručno i hrabro kažu šta jeste ustavno a šta nije, bez obzira ko krši Ustav i ljudska prava. Bosa Nenadić se zauzela za saradnju ustavnih sudova zemalja regiona jer je to preko potrebno u ostvarivanju funkcije ustavnog sudstva. Ministarka pravde Snežana Malović podsetila je da je Ustavom Srbije iz 2006. godine uvedena mogućnost podnošenja ustavnih žalbi o kojima odlučuje Ustavni sud i istakla da je njoj poznata praksa tog suda pokazala da je ustavna žalba efikasno pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a naročito prava na pravično suđenja i prava na suđenje u razumnom toku. Predsednica Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović rekla je da je novim Ustavom unapređena oblast prava i sloboda i da je ustavna žalba efikasno pravno sredstvo. "Postoje različita mišljenja o postupanju Ustavnog suda da poništava odluke redovnih sudova u postupku po ustavnoj žalbi. Vrhovni sud je na opštoj sednici izneo mišljenje da Ustavni sud može da svojom odlukom utvrdi da li je sudskom odlukom povređeno ljudsko i manjinsko pravo i sloboda, ali ne i da poništi sudsku odluku", rekla je Nata Mesarović. Podsetila je da je u toku opšti izbor sudija u Srbiji i da je Ustavni sud odlučio da je to u skladu sa Ustavom Srbije. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je da je u Srbiji veći broj propisa usklađen sa evropskim standardima i da je ostalo da se manji broj akata uskladi sa standardima EU. FOX TV 27. 10. 2009. USTAVNI SUD USKORO U KOMPLETNOM SASTAVU Zaštitnik građana Saša Janković na konferenciji ustavnih sudija pštro kritikovao slabo sprovođenje

zakona u Srbiji Bosa Nenadić, Nata Mesarović i Slavica Đukić Dejanović u pauzi jučerašnje konferencije (Foto Beta) Ustavni sud nije samo ustavna norma, još manje je to sudska zgrada, već Ustavni sud čine pre svega njegove sudije i njihova spremnost da stručno, nepristrasno i hrabro kažu šta jeste, a šta nije zakonito i da li se i na koji način krše temeljna ljudska prava bez obzira na to ko povređuje Ustav i zakone – istakla je dr Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije, na regionalnoj

konferenciji ustavnih sudija koja je juče počela u Beogradu. Otvarajući skup kojim se obeležava 60 godina od donošenja ustava Nemačke, predsednica USS podsetila je da je u savremenoj Evropi vreme samodovoljnosti ustavnih sudova prošlo i da ga zamenjuje vreme ustavnosudske komplementarnosti. – Istakla bih jednu veoma važnu nadležnost Ustavnog suda koja se pokazala aktuelnom ovih dana, a to je da on odlučuje o zabrani rada udruženja građana. Ova nadležnost Ustavnog suda je značajna jer je pravo na udruživanje jedno od osnovnih prava u svakoj demokratskoj državi, pa



odlučivanje o zabrani rada udruženja zbog delovanja suprotnih Ustavu i treba da bude u nadležnosti US kao državnog organa koji jedini može meritorno da odluči da li je određeno delovanje udruženja u skladu sa Ustavom proklamovanim pravima i slobodama ili, nasuprot tome, ugrožava ta prava i slobode – naglasila je ministarka pravde Snežana Malović. Značaj dosadašnjeg rada USS je tim veći što je umesto sa 15 taj sud do sada delovao u nepotpunom sastavu od 10 sudija. Ministarka je najavila i da se nada da će u veoma kratkom vremenu biti izabrano i preostalih pet sudija koje bira Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda. Ustavno sudstvo ni u Nemačkoj nije uvek bilo pošteđeno napetosti između prava i politike, naglasio je Volfram Mas, ambasador SR Nemačke u Srbiji, a to se vidi i kroz tamošnje ustavnosudske odluke. Sa takvim problemima suočavaju se i ustavni sudovi u istočnoj Evropi. Kao primere u kojima se sučeljavaju pravo i politika Mas je naveo osporavanje ustavnosti zakona o reizboru sudija i tužilaca u Srbiji, kao i zahteve za zabranu nekoliko ekstremističkih organizacija koji se nalaze pred Ustavnim sudom Srbije. – Politika se nadvila nad reizborom sudija, a politička prava su pod pretnjom blanko ostavki. Od 170 aktivnih verskih organizacija u Srbiji, u registar je, pored sedam tradicionalnih, upisano samo 13. Zatvori u Srbiji su prepuni i neuslovni, a u borbi protiv korupcije „duvači u pištaljku” još su nezaštićeni – rekao je, pored ostalog, Saša Janković, zaštitnik građana. Iako Srbija napreduje ka vrednostima kao što je dostojanstvo svih građana, postoje brojni problemi koje država nije rešila. – Siromaštvo je rašireno, zakoni koji se donose nejednakog su kvaliteta, nastaju na prečac, slabo se sprovode, a nagomilani sudski postupci svakog dana odmiču pravdu od onih koji je čekaju – naveo je ombudsman. Zakon zabranjuje diskriminaciju, ali posebno romska i deca ometena u razvoju često nemaju prilike da razviju svoje mogućnosti. Osobe sa invaliditetom su „nevidljive u društvu” a žene ne mogu uvek da računaju na efikasnu zaštitu nadležnih od nasilja, „a kamoli na punu ravnopravnost”. Zaštitnik podseća da „nepravedno oduzetu imovinu država nije vratila građanima, čak je ubrzano privatizuje i time odbacuje restituciju”, kao i da „porodice dve hiljade ljudi nestalih na Kosovu još čekaju odgovore, beznađe vlada i među gotovo 300.000 izbeglica i raseljenih”. FUTOG INFO 27. 10. 2009. MALOVIĆ: 2010. IZBOR PET SUDIJA USTAVNOG SUDA Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je u utorak da će preostalih pet sudija Ustavnog suda Srbije, od ukupno 15, biti izabrano početkom sledeće godine što će omogućiti da taj sud radi bolje i u punom sastavu. “Ustavni sud se susreće sa teškoćama, a posebno bih ukazala na činjenicu da taj sud radi u nepotpunom sastavu jer je izabrano ili imenovano samo 10 sudija od ukupno 15, koliko je predviđeno Ustavom Srbije”, rekla je Snežana Malović na regionalnoj konferenciji ustavnih sudija “Ustavno sudstvo u teoriji i praksi”. Ministarka pravde je navela da bi preostalih pet sudija Ustavnog suda trebalo da bude izabrano na sednici Vrhovnog kasacionog suda koji će početi rad od 1. januara 2010. godine, kada će biti uspostavljena nova mreža sudova u Srbiji. MINISTARSTVO PRAVDE REPUBLIKE SRBIJE 27.10.2009. Konferencija “Ustavno sudstvo u teoriji i praksi” - 27. oktobar 2009. godine Ministarka pravde Snežana Malović je na otvaranju regionalne konferencije „Ustavno sudstvo u teoriji i praksi“ ukazala da Ustavni sud trenutno radi u nepotpunom sastavu, jer nedostaje pet sudija koje treba da imenuje Vrhovni kasacioni sud. Ministarka je izrazila uverenje da će taj problem u kratkom roku biti prevaziđen, jer će Vrhovni kasacini sud početi sa radom 1. januara 2010. godine, u skladu sa rokovim određenim za početak rada nove mreže sudova u Srbiji. Ministraka je podsetila da je u nadležnosti Ustavnog suda i odluka o zabrani rada političkih stranka



i udruženja gradjana i naglasila da je ta sudska instanca jedina merodavna da meritorno odlučuje da li je delovanje organizacija za koje se predlaže zabrana u skladu sa Ustavom proklamovanim pravima i slobodama. Nata Mesarović, v.d. predsednice Vrhovnog suda Srbije, je na otvaranju skupa istakla da će 1. januara 2010. nova mreža sudova početi sa radom i da će do tada biti obavljen izbor svih sudija i podsetila da je Ustavni sud Srbije doneo odluku po kojoj je opšti izbor sudija u Srbiji u skladu s Ustavom. Predsednica Ustvanog suda Srbije Bosa Nenadić navela je da u savremenoj, ujedinjenoj Evropi, vreme

samoizolovanog ustavnog sudstva pripada prošlosti i njega nužno zamenjuje doba ustavno sudske kompelmentarnosti zasnovane na evropskim standardima zaštite Ustava, kao sinonima države i ljudskih prava. Ona je istakla da su nosioci kontrole ustavnosti i zakonitosti u pravnom poretku i čuvari Ustava u njegovom jezgru, zaštite sloboda i prava građana, sudije Ustavnog suda, njihova stručnost, nepristrasnot, hrabrost da kažu šta jeste, a šta nije ustavno. Prema njenim rečima, sudije su spremne i da kažu da postoji povreda osnovnih ljudskih prava, ukoliko je načinjena, bez obzira na to ko ih je povredio. "Položaj Ustavnog suda Srbije prema Ustavu iz 2006. godine je položaj samostalnog, nezavinsog organa koji ne samo da štiti zakonitost i ustavnost, već i ljudska i manjinska prava i slobode, a njegove odluke su pravno obavezujuće", rekla je Nenadićeva. TELEKOM – NA DLANU 27. 10. 2009. POČETKOM 2010. IZBOR PET SUDIJA USTAVNOG SUDA

BEOGRAD, 27. oktobra 2009. (Beta) - Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je u utorak da će preostalih pet sudija Ustavnog suda Srbije, od ukupno 15, biti izabrano početkom sledeće godine što će omogućiti da taj sud radi bolje i u punom sastavu. "Ustavni sud se susreće sa teškoćama, a posebno bih ukazala na činjenicu da taj sud radi u nepotpunom sastavu jer je izabrano ili imenovano samo 10 sudija od ukupno 15, koliko je predviđeno Ustavom Srbije", rekla je Snežana Malović na regionalnoj

konferenciji ustavnih sudija "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi". Ministarka pravde je navela da bi preostalih pet sudija Ustavnog suda trebalo da bude izabrano na sednici Vrhovnog kasacionog suda koji će početi rad od 1. januara 2010. godine, kada će biti uspostavljena nova mreža sudova u Srbiji. NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE 27. 10. 2009. PREDSEDNICA NARODNE SKUPŠTINE POZDRAVILA UČESNIKE REGIONALNE KONFERENCIJE „USTAVNO SUDSTVO U TEORIJI I PRAKSI Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, prof. dr Slavica Đukić –Dejanović obratila se danas učesnicima regionalne konferencije „Ustavno sudstvo u teoriji i praksi”, koja se održava 27. i 28. oktobra 2009. godine u Beogradu. Organizatori ove konferencije su Ustavni sud Republike Srbije i Program pravne države za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer, povodom obeležavanja 60 godina Osnovnog zakona (Ustava) SR Nemačke. Pozdravljajući eminentne predstavnike ustavnog sudstva iz regiona i Srbije i ostale prisutne goste, predsednica Narodne skupštine izrazila je zadovoljstvo što se ova regionalna konferencija održava u Beogradu. Najveći deo svog obraćanja predsednica je posvetila odnosu Narodne skupštine i Ustavnog suda Republike Srbije, pri čemu je istakla da Ustav značajno dimenzionira ovaj odnos time što neposredno određuje nadležnost Narodne skupštine u izboru sudija i donošenju zakona o Ustavnom sudu, dok sa druge strane Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština. Predsednica je takođe govorila o institutu ustavne žalbe, izboru i imenovanju sudija Ustavnog suda, proceduri neposredne saradnje Ustavnog suda sa Narodnom skupštinom kao i zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine.



Na kraju svog izlaganja, predsednica je izrazila uverenje da će neposredna razmena i analiza iskustava u oblasti ustavnog zakonodavstva biti veoma podsticajna za sve zemlje učesnice u radu i pravni sistem u regionu. Pored predsednice Narodne skupštine, prisutnima su se obratili predsednica Ustavnog suda, Bosa Nenadić, v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, Nata Mesarović, direktorka Programa pravna država-Jugoistočna Evropa fondacije Konrad Adenauer, Stefani Rikarda Ros, ministarka pravde, Snežana Malović, zaštitnik građana, Saša Janković i ambasador Nemačke u Srbiji, NJ.E. Volfram Mas. Počasni gost konferencije je predsednik Saveznog ustavnog suda Nemačke, Hans Jirgen Papier. PRESS 27. 10. 2009. MESAROVIĆ: SVE SUDIJE BIĆE IZABRANE DO 1. JANUARA Predsednik Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović izjavila je danas da će 1. januara naredne godine početi rad nova mreža sudova i da će do tada biti obavljen izbor svih sudija. Mesarovićeva je na otvaranju regionlane konferencije "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi" podsetila da je Ustavni sud Srbije doneo odluku prema kojoj je opšti izbor sudija u Srbiji u skladu sa Ustavom. Ministarka pravde Snežana Malović ukazala je da Ustavni sud sada radi u nepotpunom sastavu, jer nedostaje pet sudija koje treba da imenuje Vrhovni kasacioni sud, koji još nije fromiran. Ona je izrazila uverenje da će taj problem u kratkom vremenu biti prevaziđen, jer će Vrhovni kasacini sud početi rad 1. januara 2010. godine, u skladu sa rokovim određenim za početak rada nove mreže sudova u Srbiji. Podsetivši da je u nadležnosti Ustavnog suda i odluka o zabrani rada političkih stranka i udruženja građana, Malovićeva je naglasila da je ta sudska instanca jedina merodavna da meritorno odlučuje da li je delovanje tih organizacija za koje se predlaže zabrana u skladu sa Ustavom proklamovanim pravima i slobodama. Predsednica Ustvanog suda Srbije Bosa Nenadić navela je da u savremenoj ujedinjenoj Evropi vreme samoizolovanog ustavnog sudstva pripada prošlosti i njega nužno zamenjuje doba ustavno sudske kompelmentarnosti zasnovane na evropskim standardima zaštite Ustava, kao sinonima države i ljudskih prava. Ona je istakla da su nosioci kontrole ustavnosti i zakonitosti u pravnom poretku i čuvari Ustava u njegovom jezgru, zaštite sloboda o prava građana, sudije Ustavnog suda, njihova stručnost, nepristrasnot, hrabrost da kažu šta jeste, a šta nije ustavno. Prema njenim rečima, sudije su spremne i da kažu da postoji povreda osnovnih ljudskih prava, ukoliko je načinjena bez obzira na to ko ih je povredio. "Položaj Ustavnog suda Srbije prema Ustavu iz 2006. godine je položaj samostalnog, nezavinsog organa koji ne samo da štiti zakonitost i ustavnost, već i ljudska i manjinska prava i slobode, a njegove odluke su pravno obavezujuće", rekla je Nenadićeva. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović ukazala je da je najviše zakonodavno telo od donošenja Ustava u novembru 2006. godine usvojilo 297 zakona i 115 drugih akata, od kojih je u aktulenom sazivu parlament usvojio 226 zakona i 78 drugih akata. Ona je navela da je Skupština Srbije Ustvanom suda, postupajući po njegovim zahtevima, dostavila 32 mišljenja o incijativama koje su se odnosile na ocenu zakonitosti i ustavnosti usvojenih zakona. Prema njenim rečima, postupak izbora sudija, novim zakonskim propisima, u velikoj meri je depolitizovan, jer su uslovi za izbor "stručnost i moralnost bez upiltanja politike". Dvodnevnu regionalnu konferenciju organizuju Ustavni sud Srbije i Fondacija "Konrad Adenauer" na temu "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi".



RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE 27. 10. 2009. NOVA MREŽA SUDOVA OD 1. JANUARA BEOGRAD - Vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović rekla je danas da će od 1. januara iduće godine funkcionisati nova mreža sudova.

Ona je podsetila da su u toku opšti reizbor sudija i reforma pravosuđa. Odluka Ustavnog suda Srbije je da je opšti izbor sudija u Srbiji ustavan, rekla je Mesarović na regionalnoj konferenciji Ustavno sudstvo u teoriji i praksi, u organizaciji Ustavnog suda Srbije i Fondacije Konrad Adenauer.

Ustavni sud Srbije radi u nepotpunom sastavu jer je izabrano i imenovano 10 sudija, dok još pet treba da bira Opšta sednica Vrhovnog kasacionog Srbije, rekla je ministarka pravde Srbije Snežana Malović i izrazila očekivanje da će u kratkom roku biti uspostavljena nova mreža sudova. Malović je podsetila da je Ustavni sud Srbije dobio novu ustavnu nadležnost podnošenjem ustavne žalbe, koja se, pokazala kao efikasno pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Predsednik Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić rekla je da u savremenoj, ujedinjenoj Evropi vreme samodovoljnog ustavnog sudovanja pripada prošlosti i da ga zamenjuje vreme ustavnosudske komplementarnosti zasnovane na evropskim standardima zaštite ustava, kao simbola države, i ljudskih prava i sloboda koje se jemče tim Ustavom. Ambasador Nemačke u Beogradu Vofram Mas rekao je da ova regionalna konferencija dobra prilika da se razgovara o ulozi i zadacima ustavnih sudova i razmeni iskustvo, navodeći da se konferencijom obeležava i šest decenija od stupanja na snagu nemačkog osnovnog zakona, odnosno Ustava. Zaštitnik građana Saša Janković je rekao da Srbija napreduje ka punom garantovanju dostojanstva građana. Diskriminacija je zabranjena, ali ravnopravnost nije svima i omogućena, rekao je on, pominjući invalidna lica, žene. Janković je ocenio da se politika nadvila nad reizborom sudija i da su politička prava pod pretnjom blanko ostavke. RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE 27. 10. 2009. JANKOVIĆ: "POLITIKA SE NADVILA NAD REIZBOR SUDIJA" BEOGRAD - Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je danas da se "politika nadvila nad reizborom sudija, iako osnov za opšti izbor nosilaca sudijske funkcije nije neustavan".

Janković je na otvaranju regionalne konferencije "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi" rekao da je Srbija napredovala na putu garantovanja punog dostojanstva svim građanima, ali da i dalje postoje problemi.

On je rekao da pred sudom u Strazburu više od 3.000 predmeta iz Srbije čeka na rešavanje, ocenivši da tempo rada tog suda ne može i ne treba da zadovolji "glad građana Srbije za pravdom" i da se stoga domaće institucije koje se bave zaštitom osnovnih sloboda i građana moraju učiniti efikasnijim. Prema njegovim rečima, politička prava u Srbiji su "pod pretnjom blanko ostavki", a ravnopravnost svih građana, iako je zabranjena, nije baš svima omogućena, posebno deci romske nacionalnosti i sa smetnjama u razvoju, osobama s invaliditetom, ženama.



"Siromaštvo je rašireno. Zakoni koje se donose su nejednakog kvaliteta i ponekad nastaju na prečac, slabo se primenjuju, a nagomilani sudski postupci svakodnevno odlažu pravdu onima koji je čekaju", rekao je Janković. Ukazavši da imovina koja je nepravedno oduzeta nije vraćena vlasnicima, Janković je ocenio da se postupak resititucije ubrzanom privatizacijom dodatno otežava. S MEDIA 27. 10. 2009. SVE SUDIJE BIĆE IZABRANE DO 1. JANUARA

Predsednik Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović izjavila je danas da će 1. januara naredne godine početi rad nova mreža sudova i da će do tada biti obavljen izbor svih sudija. Mesarovićeva je na otvaranju regionlane konferencije "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi" podsetila da je Ustavni sud Srbije doneo odluku prema kojoj je opšti izbor sudija u Srbiji u skladu sa Ustavom. Ministarka pravde Snežana Malović ukazala je da Ustavni sud sada radi u nepotpunom sastavu, jer nedostaje pet sudija koje treba da imenuje Vrhovni kasacioni sud, koji još nije fromiran.

Ona je izrazila uverenje da će taj problem u kratkom vremenu biti prevazidjen, jer će Vrhovni kasacini sud početi rad 1. januara 2010. godine, u skladu sa rokovim odredjenim za početak rada nove mreže sudova u Srbiji. Podsetivši da je u nadležnosti Ustavnog suda i odluka o zabrani rada političkih stranka i udruženja gradjana, Malovićeva je naglasila da je ta sudska instanca jedina merodavna da meritorno odlučuje da li je delovanje tih organizacija za koje se predlaže zabrana u skladu sa Ustavom proklamovanim pravima i slobodama. Predsednica Ustvanog suda Srbije Bosa Nenadić navela je da u savremenoj ujedinjenoj Evropi vreme samoizolovanog ustavnog sudstva pripada prošlosti i njega nužno zamenjuje doba ustavno sudske kompelmentarnosti zasnovane na evropskim standardima zaštite Ustava, kao sinonima države i ljudskih prava. Ona je istakla da su nosioci kontrole ustavnosti i zakonitosti u pravnom poretku i čuvari Ustava u njegovom jezgru, zaštite sloboda o prava gradjana, sudije Ustavnog suda, njihova stručnost, nepristrasnot, hrabrost da kažu šta jeste, a šta nije ustavno. Prema njenim rečima, sudije su spremne i da kažu da postoji povreda osnovnih ljudskih prava, ukoliko je načinjena bez obzira na to ko ih je povredio. "Položaj Ustavnog suda Srbije prema Ustavu iz 2006. godine je položaj samostalnog, nezavinsog organa koji ne samo da štiti zakonitost i ustavnost, već i ljudska i manjinska prava i slobode, a njegove odluke su pravno obavezujuće", rekla je Nenadićeva. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić-Dejanović ukazala je da je najviše zakonodavno telo od donošenja Ustava u novembru 2006. godine usvojilo 297 zakona i 115 drugih akata, od kojih je u aktulenom sazivu parlament usvojio 226 zakona i 78 drugih akata. Ona je navela da je Skupština Srbije Ustvanom suda, postupajući po njegovim zahtevima, dostavila 32 mišljenja o incijativama koje su se odnosile na ocenu zakonitosti i ustavnosti usvojenih zakona. Prema njenim rečima, postupak izbora sudija, novim zakonskim propisima, u velikoj meri je depolitizovan, jer su uslovi za izbor "stručnost i moralnost bez upiltanja politike". Dvodnevnu regionalnu konferenciju organizuju Ustavni sud Srbije i Fondacija "Konrad Adenauer" na temu "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi".



THE INTERNATIONAL RADIO OF SERBIA 27. 10. 2009. MESAROVIĆ: SVE SUDIJE BIĆE IZABRANE DO 1. JANUARA Predsednik Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović, izjavila je da će 1. januara naredne godine početi da radi nova mreža sudova i da će do tada biti obavljen izbor svih sudija. Mesarovićeva je, na otvaranju regionalne konferencije "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi", podsetila da je Ustavni sud Srbije doneo odluku prema kojoj je opšti izbor sudija u Srbiji u skladu sa Ustavom. Ministarka pravde Snežana Malović, ukazala je da Ustavni sud sada radi u nepotpunom sastavu, jer nedostaje pet sudija koje treba da imenuje Vrhovni kasacioni sud, koji još nije fromiran. Ona je izrazila uverenje da će taj problem u kratkom vremenu biti prevaziđen, jer će Vrhovni kasacini sud početi rad 1. januara 2010. godine, u skladu sa rokom određenim za početak rada nove mreže sudova u Srbiji. VLADA REPUBLIKE SRBIJE 27. 10. 2009. POČETKOM NAREDNE GODINE IZBOR PREOSTALIH PET SUDIJA USTAVNOG SUDA Beograd, 27. oktobar 2009. godine – Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Snežana Malović izjavila je danas da će preostalih pet od ukupno 15 sudija Ustavnog suda Srbije biti izabrano početkom sledeće godine, što će omogućiti da taj sud radi bolje i u punom sastavu. Malović je na regionalnoj konferenciji ustavnih sudija pod nazivom "Ustavno sudstvo u teoriji i praksi" ocenila da se Ustavni sud susreće sa teškoćama, i posebno ukazala na činjenicu da taj sud radi u nepotpunom sastavu jer je izabrano ili imenovano samo 10 od ukupno 15 sudija, koliko je predviđeno Ustavom Srbije. Ona je navela da bi preostalih pet sudija Ustavnog suda trebalo da bude izabrano na sednici Vrhovnog kasacionog suda koji će početi rad od 1. januara 2010. godine, kada će biti uspostavljena nova mreža sudova u Srbiji. BLIC 28. 10. 2009.

Foto: infobiro.tv



DANAS 28. 10. 2009.

POLITIKA 28. 10. 2009.



PRAVDA 28. 10. 2009.

PRIVREDNI PREGLED 28. 10. 2009.

Documents

USTAVNO SUDSTVO U TEORIJI I PRAKSI - KAS