UTVRIVANJE I NAPLATA SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA AKCIZA
Sadraj:
1. UVOD32. POJAM AKCIZA43. PODJELA AKCIZA4Podjela akciza sa
aspekta troenja su:5Podjela akcize prema vrsti stope :53.POZITIVNE
I NEGATIVNE STRANE UVOENJA AKCIZE6Pozitivni razlozi uvoenja akcize
u poreski sistem su :6Negativne strane akciza su :65. PORESKI
OBVEZNIK66. AKCIZE U BOSNI I HERCEGOVINI7Akciznim proizvodima u BiH
smatraju se:7Poreska osnovica odreena je:77.PRIMJER OBRAUNAVANJA
AKCIZA8ZAKLJUAK9LITERATURA :10
1. UVOD
Akcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potronja
uglavnom monopolistikih proizvoda, tj. proizvoda masovne
potronje(sa niskom elastinou tranje). Akcizama se oporezuju
proizvodi koji tete ljudskom zdravlju i ivotnoj okolini i deklariu
se kao luksuz u odnosu na namirnice koje su od kljune vanosti za
ljudsku egzistenciju. Tu spadaju : derivati nafte, bezalkoholna
pia, alkohol i alkoholna pia, pivo i vino, kafa (u svim oblicima),
te duvanske preraevine. Sam naziv akciza (excise tax) potie iz 16.
vijeka kada su u Holandiji posebnim porezom koji se nazivao
excijsen[footnoteRef:1] oporezivani pivo, eer, sol i alkoholna pia,
a pretpostavlja se da rije potie od starofrancuske rijei assise
(sjednica, odluka, ugovor, namirenje rauna ili duga, oporezivanje)
(Merriam-Webster, 2002). Primjer Holandije ubrzo slijede Njemaka i
Engleska (ukljuujui i engleske kolonije) te ostale evropske zemlje.
U 19. vijeku akcize su bile dio sistema opteg poreza na dobra i
usluge koji se od poetka 20.vijeka transformira u opti porez na
potronju, odnosno od 1960-ih u porez na dodanu vrijednost. Danas su
u gotovo svim savremenim poreznim sistemima posebni porezi. Za
razliku od poreza na promet, akciza se u poresko-tehnikom smislu ne
vezuje za in prometa, nego za sam proizvod ija se potronja eli
pogoditi, tanije reeno, za njegovo putanje u promet, kao i za uvoz.
[1: http://hr.wikipedia.org/wiki/Troarine]
Razlozi uvoenja akciza su brojni (fiskalni, socijalni,
zdravstveni, ekoloki). Prednost tih poreza u odnosu prema drugima
jest jednostavnost ubiranja, mali broj poreznih obveznika, a jedan
su od najznaajnijih fiskalnih prihoda
2. POJAM AKCIZA
Akcizni porez ili skraeno akcize,plaa se pri prometu samo na
neke proizvode. To su indirektni porezi (ne ubiru se direktno od
pojedinaca, ve preko proizvoaa, prodavaa i drugih posrednika) na
domaa dobra i usluge. Razlog uvoenja akciza je prije svega
fiskalni, odnosno osigurava veliki prihod dravnog prorauna.
Diferencijalni poreski tretman specifinih proizvoda rezultat je
potrebe odvraanja od potronje odreenih proizvoda (duvana i alkohol)
i pojedinih usluga (kockanje i igranje na sreu ) te eliminisanja
tetnih posljedica na potroae,domainstva i drutvo. Akcize imaju
zadatak da doprinose zatiti domae proizvodnje, ekonomisanju tranje
za energijom(naftnaindustrija) te redukciji plaanja javnih trokova
(zdravstvenih trokovi u vezi sa puenjem i alkoholizmom) i dodatnih
taksi (upotreba puteva za vonju automobila). Radi se o proizvodima
ije su cijene prilino visoke, a nisu neophodni za egzistenciju
ovijeka. Na drugoj strani tetno djeluju na zdravlje ljudi.
Oporezivanjem ovih proizvoda postiu se istovremeno dva cilja.
Smanjuje se njihova potronja, a poveava potronja drugih proizvoda
neophodnih za ivot ovjeka ( brano, so, mast, obua, odjea i sl. )
Utie se na zdravlje ljudi. [footnoteRef:2] [2: Prof. dr Jovan
Sejmenovi,Jovana Gligi, Poreski i carinski sistem i
politika,Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2010.
god.]
3. PODJELA AKCIZA
Akcize se plaaju samo na neke prizvode, tzv. akcizne
proizvode,pa je podjela akciza po vrstama proizvoda sledea :
derivati nafte; duvan i duvanske preraevine; alkohol i alkoholna
pia; bezalkoholna pia; pivo i vino; kafa (sirova, prena, mljevena,
ekstrakti kafe).[footnoteRef:3] [3: Prof. dr Jovan Sejmenovi,Javni
prihodi: utvrivanje i naplata ,Univerzitet za poslovne studije,
Banja Luka, 2006. god.]
Podjela akciza sa aspekta troenja su:
1. Akcize na potronju
2. Akcize na upotrebu odreenog proizvoda
Podjela akcize prema vrsti stope :
1. Akcize ad volarem
2. Specifine akcize
1. poreska stopa se utvruje u procentu od prodajne cene - AD
VALOREM akciza
2. poreska stopa se utvruje u apsolutnom novanom iznosu u odnosu
na neku jedinicu mjere SPECIFINA akciza
Akcize ad volarem su akcize po vrijednosti, koje se obraunavaju
u % maloprodajne cijene proizvoda.Uloga specifinih akciza mnogo je
izraenija. Prioritet specifinih akciza moe se objasniti na osnovu
sljedeih injenica: -kod alkoholnih pia gdje je udio specifine
akcize u maloprodajnoj cijeni oko 50%,prelazak na ad volarem stopu
stvorio bi problem poreske evazije. -kod duvanskih preraevina
argument o diskriminaciji proizvoda boljeg kvaliteta govore protiv
ad volarem akcize. U praksi se primjenjuje kombinacija specifinih
akciza i ad volarem akciza.
Poreska obaveza po osnovu akcize nastaje stavljanjem proizvoda u
promet od strane proizvoaa ili njihovim uvozom.
3. POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE UVOENJA AKCIZE
Pozitivni razlozi uvoenja akcize u poreski sistem su :
-fiskalni ( akcize su izvor znaajnih poreskih prihoda ) ;
-jednostavnost ubiranja ;
-mali broj poreskih obveznika ;
-progresivnije oporezuju potroae luksuznih proizvoda
-ekoloki ciljevi ( nia cijena bezolovnog benzina u odnosu na
obini benzin, povoljniji poreski tretman sa ugraenim
katalizatorom... )
Negativne strane akciza su :
-regresivna su jer oporezuju masovnu potronju u kojoj uestvuju
lica sa malim zaradama
-kre princip ekonominosti,jer je sistem ubiranja i kontrole od
akciza dosta skup
-veoma neomiljene kod poreskih obveznika i destinatara
-mogu da narue prodaju domaih akciznih proizvoda ( npr. duvanska
industrija )
5. PORESKI OBVEZNIK
Obveznik akcize je proizvoa koji izvri promet proizvoda ili lice
koje uveze te proizvode. Obveznik akcize je i pravno lice,
preduzetnik koji od fizikog lica-proizvoaa otkupi proizvode na koje
se plaa akciza. Pravno lice ili preduzetnik je obavezan da
obezbijedi dokaz o tome da je akciza plaena.Obveznik je duan da
proizvod obiljei akciznom markicom.
6. AKCIZE U BOSNI I HERCEGOVINI
Akciznim proizvodima u BiH smatraju se: -derivati nafte;
-duvanske preraevine;
-bezalkoholna pia; -alkohol i alkoholna pia; -pivo i vino i
-kafa (sirova, prena, mljevena i ekstrakti kave).
Poreska osnovica odreena je:
1. koliinom, za akcizne proizvode za koje se akciza placa
pojedinici mjere;
2. maloprodajnom cijenom i koliinom po mjernoj jedinici za
duvanske prera|evine.
Prijedlog Zakona o akcizama predvia izdvajanje dodatne akcize za
putarine od 0,10 KM po litru goriva za izgradnju putova, tako da e
ukupna akciza za autoputeve i njihovu izgradnju iznositi 0,25 KM po
litru goriva. Za naftne derivate akciza se plaa po litri, i to na:
dizel gorivo i ostala plinska ulja 0,30 KM, petrolej ( kerozin )
0,30 KM, motorni benzin-bezolovni 0,35 KM, motorni benzin 0,40 KM,
lo ulje ekstra lako i specijalno( EL i LS ) 0,30 KM. Predvien je i
novi model oporezivanja cigareta, koji podrazumijeva uvoenje
proporcionalne stope od 42% na maloprodajnu cijenu cigareta, kao i
posebne akcize od 0,15 KM po kutiji cigareta. Znaajno je napomenuti
da je ovaj dio Zakona (posebno) usklaen sa standardima EU. I
posebna akciza od 7,50 KM na 1.000 cigareta. Akcize na uvoz sirove
i prene kafe su, takoer, uveane, i to za 0,50 KM/kg i iznose 1,50
KM/kg sirove, odnosno 3,00 KM/kg prene kafe, ljuspe i opne prene
kafe i ostale proizvode od kafe 3,50 KM. Akcize na alkohol i
alkoholna pia ostaju nepromijenjene jer su u velikoj mjeri
harmonizovane u odnosu na zemlje okruenja i iznose: bezalkoholna
pia 0,10 KM, pivo 0,20 KM, vino 0,25 KM. Za prirodne rakije akciza
se plaa po litri apsolutnog alkohola i to: alkohol 15,00 KM,
alkoholna pia 15,00 KM, vona prirodna rakija 8,00 KM.
Prihodi po osnovu akciza uplauju se na Jedinstveni raun Uprave
za indirektno oporezivanje, a njihova raspodjela vri se u skladu sa
Zakonom o uplatama na jedinstveni raun i raspodjeli
prihoda.[footnoteRef:4] [4: Podaci preuzeti sa sajta
http://www.uino.gov.ba/]
7.PRIMJER OBRAUNAVANJA AKCIZA
Preduzee X izvrilo je uvoz 5000l lo ulja ija je pojedinana
cijena 0.50 KM , 6000l dizel goriva ija je pojedinana cijena 0.70
KM i motornog benzina 10 000l ija je pojedinana cijena 0.90 KM po
litru. Obraunati akcize.
lo ulje : 5000 x 0.30 = 1 500 KM nema putarine
dizel gorivo: 6000 x (0.30 + 0.15 + 0.10 ) = 3 300 KM
motorni benzin:10 000 x (0.40 + 0.15 + 0.10 ) = 6 500 KM
1 500 KM + 3 300 KM + 6 500 KM = 11 300 KM
Akcize za gore navedene proizvode iznose 11 300 KM.
Preduzee N izvrilo je uvoz 2t sirove kafe po cijeni od 3 KM i 1t
prene kafe po cijeni od 3 KM, takoe izvrilo je i uvoz 10 000
paklica cigareta ija je ukupna vrijednost 12 000 KM. Izvriti obraun
akcize.
sirova kafa : 2000 kg x 1.50 KM/kg = 3000 KM
prena kafa: 1000 kg x 3 KM/kg = 3000 KM
cigarete :12000 KM x 42 % = 5040 KM 10000 KM x 0.30KM = 3000 KM
----------------- 8040 KM
Ukupan iznos akciza uvezene robe je 8040 KM + 3000 KM + 3000 KM
= 14040 KM [footnoteRef:5] [5: Zadaci preuzeti sa predavanja Prof.
dr Jovana Sejmenovia]
ZAKLJUAK
Akcize spadaju u posebne poreze na promet. One spadaju u grupu
indirektnih poreza na potronju i jako su bitne za prikupljanje
javnih prihoda jedne drave, a to im je i jedan od osnovnih ciljeva.
Kao vrsta selektivnih poreza na potronju proizvoda uvode se zbog
potrebe veeg oporezivanja odreenih ili specifinih proizvoda.
Akcizama se oporezuju proizvodi sa neelastinom potranjom (
luksuzni proizvodi , proizvodi koji tete ljudskom zdravlju i
okolini , a nisu od posebnog znaaja za ivot ovijeka ) , a poreski
obveznici su proizvoai i uvoznici. Jo jedna karakteristika akciza
je prevaljivost, tj. ovaj porez se uglavnom prevali na krajnjeg
potroaa ( osobu koja je konzument akciznih proizvoda ).
Akcize kao indirektni porez se dosta razlikuju od poreza na
dodatnu vrijednost po obuhvatu, strukturi i tehnici obrauna i
naplate. Obuhvat je daleko manji , jer su u pitanju samo odreenje
grupe proizvoda i to putanje ovih proizvoda u potronju na
proizvoako-uvoznom nivou.
LITERATURA :
1. Sajt uprave za indirektno oporezivanje, www.uino.gov.ba ,
Zakon o akcizama.
2. Prof. dr Jovan Sejmenovi , Javni prihodi : utvrivanje i
naplata, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2006.
god.
3. Prof. dr Jovan Sejmenovi,Jovana Gligi, Poreski i carinski
sistem i politika,Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka,
2010. god.
4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Troarine - internet
