Kraljevina Belgija Ureenje: ustavna monarhija; federacija Povr ina: 30.507 km. Broj stanovnika: 10.309.725 Glavni grad: Brisel Najvece reke: Shelda i Mas/Meza (Schelde, Maas) Zastava: vertikalna crno- uto-crvena trobojka /slika/ Himna: Brabansona (O Dierbaar Belgi/Brabanonne) Geslo: U jedinstvu je snaga (Eendracht maakt macht) Dr avni praznik: 21. jul Specijaliteti: pivo, cokolada, pomfrit, witlof Zvanicni jezici: nizozemski, francuski i nemacki Belgija na zapadu ima prirodnu granicu (66 km severnomorske obale), na severu se granici sa Kraljevinom Holandijom (450 km), na istoku sa Nemackom (167 km) i Luksemburgom (148 km), a na jugu sa Francuskom (620 km). Kraljevina Belgija obuhvata tri pokrajine: -Flandriju (Vlaanderen/Vlaams Gewest) -Valoniju (Walloni/Waals Gewest)i -prestonicku pokrajinu Brisel (Brussels Hoofdstedelijk Gewest). Osim ove upravne podele postoji i podela na jezicke zajednice: -flamansku tj. zajednicu govornika nizozemskog jezika (Vlaamse Taalgemeenschap oko 6.000.000 govornika) -valonsku tj. frankofonu (Waalse Taalgemeenschap -oko 4.000.000 govornika) -nemacku (Duitse Taalgemeenschap -oko 65.000 govornika). U okviru pokrajine Flandrije se nalaze sledece provincije: Zapadna Flandrija (We stVlaanderen), Istocna Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde)u dvojezicnoj provinciji Brabant (Brabant) koja je 1995. podeljena na flamanski i valonski deo (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija, koja ujedno predstavlja i nizozemsko govorno podrucje, odvojena je od Valonije tzv. Jezickom granicom (Taalgrens) koja je zakonom utvrena 1963. godine. Valonija, s druge strane, obuhvata dve jezicke zajednice: frankofonsku i nemacku (u tzv. Istocnim kantonima tj. Oostkantons). U sastavu Valonije se nalaze provincij e Eno(Hainaut/Henegouwen), Namir (Namur/Namen), Lije (Lige/Luik), Luksemburg (Luxembourg/Luxemburg) kao i ju ni deo biv e dvojezicne provincije Brabant. U prestonickoj pokrajini Brisel oko 80% stanovni tva govori francuski a 20% nizoze mski. Da bi se za titila prava manjinskog stanovni tva u nekim jezickim enklavama osnovane su tzv. Faciliteitengemeenten. Veci deo tih op tina nalazi se u Prestonickoj pokra jini Briselu i u Flamanskom Brabantu. Pokrajina FlandrijaFLANDRIJA (Vlaanderen) Povr ina: 11.500 km2 Broj stanovnika: 5,8 miliona Glavni grad: Brisel Zastava: crni lav na utoj pozadini sa crvenim jezikom i kand ama Grb: /foto/ Himna: Flamanski Lav (De Vlaamse Leeuw) Nacionalni praznik: 11. jul -godi njica bitke Zlatnih mamuza (Guldensporenslag) Najveca reka: Shelda (Schelde) U okviru belgijske pokrajine Flandrije se nalaze sledece provincije: Zapadna Fla ndrija (West-Vlaanderen), Istocna Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvo orde) u dvojezicnoj provinciji Brabant (Brabant), podeljenoj 1995. na Flamanski i Valo nski Brabant (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija u dana njem obliku obuhvata gotovo celokupno jezgro nekada nje grofovije Flandrije (dana nje provincije Istocna i Zapadna Flandrija) i celokupni ju ni deo vojvodstva Brabanta (provincije Flamanski Brabant, Antverpen i Limburg). Zvanicni jezik u ovoj belgijskoj pokrajini je standardni nizozemski (Algemeen Nederlands), ali su neformalno u opticaju i mnogobrojni ju nonizozemski tj. flaman ski dijalekti. Zakonom o jeziku iz 1963. ustanovljena je Jezicka granica (Taalgrens) koja razdvaja nizozemsko od frankofonog govornog podrucja. Naziv Flandrija se po prvi put pojavljuje u IX veku. Tada se odnosio na podrucje oko grada Bri a (Brugge). U narednim vekovima Flandrija se razvila u va nu grofoviju i centar suknarske i tekstilne industrije. Postojale su intenzivne trgovinske veze sa Engleskom, Nemackom, Francuskom i Italijom. Grofovija se prostirala na podrucju dana njih provincija Zapadne i Istocne Flandrije, kao i Francuske Flandrije (Frans Vlaanderen) u Francuskoj i Zelandske Flandrije (Zeeuws-Vlaanderen) u Holandiji. Od 1000. godine Flandrija je pod vla cu Zapadne Franacke, tako da je kao grofovija bila leno francuskih kraljeva. elja centralne vlasti za vecom kontrolom nad bogat om Flandrijom je uzrokovala da u relativno multikulturnoj Flandriji provru nacional isticka osecanja. Niz pobuna doveo je pocetkom XIV veka do pravog rata. U okolini Kortre jka (Kortrijk) 11. jula 1302. flamanske trupe su izvojevale iznenaujucu pobedu nad francuskom riterskom vojskom. Secanje na tu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag), koja je dobila ime po mnogobrojnim zlatnim mamuzama palih francuskih vitezova, se jo uvek svake godine obele ava kao flamanski nacionalni praznik.Flandrija je ipak tokom XIV veka postepeno morala da se odrekne nekih od privile gija grofovije da bi konacno potpala pod vlast burgundskih vojvoda. Ovaj period istovremeno predstavlja vrhunac moci i rasko a. U esnaestom veku (nakon pada Antverpena 1585. godine) Flandrija se na la u okviru panskog Nizozemlja pod okrilje m panskog ogranka Habsburga, da bi 1713. u la u okvir austrijskog Nizozemlja. Od 1795. godine Flandrija je cinila deo Francuske i bila je podeljena na vi e departmana da bi se sa Napoleonovim porazom sjedinila 1815. sa severnim Nizozemljem u okviru Ujedinjenog Kraljevstva Nizozemlja (Verenigd Koninkrijk der Nederlanden). Ovo je odluceno Beckim kongresom, a namera velikih sila, pre svega Engleske, bila je da se tako ogranici moc Francuske.Zajednica sa severnim provincijama Nizozemlja nije se odr ala zbog osecaja zapostavljenosti i obespravljenosti koji je imala pre svega frankofona elita. Takozvanom Operetskom revolucijom koja je izbila u Briselu 1830. nakon izvoenja opere Nema iz Porticija do lo je do otcepljenja ju nih provincija. Od tada se Flandrija nalazi u okviru Kraljevine Belgije, najpre unitarne a od 1993. federal ne dr ave. U novoosnovanoj Kraljevini Belgiji francuski jezik je bio jedini zvanicni jezik t o je dovelo do protesta i nastanka Flamanskog pokreta (Vlaamse Beweging). Zahvaljuci ovom romanticarskom nacionalnom pokretu koji su najpre pokrenuli pisci i pesnici iz Genta, Antverpena i Levena (Jan Frans Willems, Hendrik Conscience), Flamanci su se za ne to vi e od stoleca izborili za ravnopravnost svog jezika i kulture u okviru belgijske dr avne zajednice. U jeku romantizma objavljivana je stara knji evnost na flamanskom i izvoene su predstave koje su imale za cilj o ivljavanje slavne pro losti . Tokom Velikog rata ili Prvog svetskog rata u Vesthuku (Westhoek), podrucju koje senalazi iza reke Ejzer (de Ijzer), u grozotama rata stradalo je na stotine hiljada vojnika, razlicitih (vi e od 20) nacionalnosti. Tokom Prvog svetskog rata nastao je Frontbeweging pod vostvom grupe obrazovanih Flamanaca koji su za cilj imali jezicku nezavisnost flamanske zajednice u okviru Belgije. Konkretan zahtev je bi o da flamanski vojnici dobijaju nareenja od nadreenih na svom maternjem jeziku. Zahtevano je i da Flandrija postane jednojezicna, dok se tragalo za sopstvenim nacionalnim identitetom. Godine 1921. nizozemski je postao zvanican jezik u Flan driji, a na Univerzitetu u Gentu je 1930. godine nizozemski postao jezik nastave, dok s e u Levenu to dogodilo tek 1968. godine. Nakon Prvog svetskog rata zahvaljujuci kolaboraciji jednog svog dela Flamanski p okret je postao kompromitovan. Vladala je agresivna pro-belgijska i anti-flamanska kli ma. Sa druge strane sam Flamanski pokret se radikalizovao. Deo pokreta se tokom tridese tih godina razvio u otvoreno fa isticku partiju (VNV iliVlaams Nationaal Verbond) koja je na vrhuncu popularnosti imala glasove 8% birackog tela. Nemacka vojska je 10. maja 1940. napala Belgiju, postavila vojnu vlast i kao i u Prvom svetskom ratu poku ala da igra na kartu flamanskog pitanja. Dobrovoljci, meu kojima i oni iz VNV-a ali i iz nekoliko valonskih pokreta su odlazili na Istocni front, ali i ucestvovali u okrutnim progonima belgijskog pokreta otpora. Nakon 18 dana belgijska vojska je kapitulirala, a kralj Leopold III se predao Ne mcima uratno zarobljeni tvo. Meutim, belgijska vlada je odbijala da kapitulira i nastavila je da radi iz Engleske kao vlada u izgnanstvu. Kraljeva odluka da se preda je nakon rata bila povod estokim raspravama. Kada se kralj 22. jula 1950. vratio u Belgiju, do lo je do estokih nemira u kojima je troje ljudi izgubilo ivot. S obzirom na napetu situa ciju Leopold III je 1. avgusta abdicirao i preneo svoju vlast na tada jo uvek maloletn og sina Baudevejna (Boudewijn). Ovo pitanje je dobro ilustrovalo duboku podeljenost belgijskog dru tva. Tokom pedesetih godina se pre svega vodila estoka bitka za definisanje jezicke granice (Taalgrens). Ona je konacno ustanovljena 8. novembra 1962, da bi u praks i pocela da se primenjuje vec od 1963. godine. Meutim, do dana njeg dana postoje nesuglasice o jednom broju uredbi koje se ticu ove granice. Uzrok za ove razmiri ce cine pre svega tzv. faciliteitengemeenten koje zvanicno pripadaju jednojezicnim teritorijama, ali graani ovih op tina koji su pripadnici manjinske jezicke zajednic e(koja cini najmanje 20% ukupnog stanovni tva op tine) imaju pravo da u dr avnim institucijama budu uslu eni na svom jeziku. Decembra 1970. godine odobrena je prva u nizu izmena ustava, zapocet je proces federalizacije koji se zavr io 1993. godine podelom Belgije na tri pokrajine: Flan driju, Valoniju i Brisel. Privredni razvoj je poslednjih decenija prete no agrarnu Flandriju pretvorio u vis oko industrijalizovano podrucje. Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen) Povr ina: 3144 km2 Broj stanovnika: 1.130.040 Glavni grad: Bri /Bruhe (Brugge) Najveca reka: Ejzer i Leje (IJzer, Leie) Specijalitet: sve a morska riba i rakcici Provincija Zapadna Flandrija prote e se du Severnog mora i ima ukupno 67 km pe cane obale s pla ama i dinama. Meu 14 primorskih op tina nalaze se poznata mondenska letovali ta kao to su Knoke (Knokke), De Han (De Haan), Ostende (Oostende) kao i luke Niuport (Nieuwpoort), Blankenberhe (Blankenberge) i Zebri /Zebruhe (Zeebrugge), gde su uprkos eksplozivnoj gradnji sacuvani jo mnogi letnjikovci s kraja devetnaestog i pocetka dvadesetog veka (Belle Epoque). Flamanska obala oduvek je privlacila slikare zbog magicne svetlosti mora i neba. Jedan od najpoznatijih belgijskih slikara, D ejms Ensor (James Ensor), roen je u Ostendeu gde se sada nalazi i njegov muzej. Iako je najveci deo belgijske obale urbanizovan, postoji prirodni rezervat Het Z vin (Het Zwin) nastao zape cavanjem morskog rukavca koji je svojevremeno povezivao Bri sa morem. Osim za specificnu floru, ovaj rezervat je i stani te za mnogobrojne vrste ptica selica. Pored turizma, u primorju je razvijeno ribarstvo, pre svega ulov rakcica (garnal en), i uzgoj dagnji (mosselen). Za nacionalnu istoriju od znacaja je jedan od najopevanijih predela Flandrije Vesthuk (Westhoek). U pitanju je granicno podrucje Belgije i Francuske, gde se t okom Prvog svetskog rata vodio rovovski rat izmeu Nemaca i saveznika. Vojna groblja za stotine hiljada poginulih svedoce o te kim stradanjima koje je ovekovecio britansk i pesnik D on Mekrej (John McCrae) u svojoj pesme In Flanders Fields. Tu se nalazi i spomenik IJzertorengde se svake godine odr ava hodoca ce u slavu palim flamanskim rodoljubima (IJzerbedevaart). Bri /Bruhe Broj stanovnika: 116.100 Bri kao jedan od najlep e ocuvanih gradova Evrope s pravom nosi epitet severne Venecije. Karakteristicni za ovaj nekada nji srednjovekovni centar tekstilne indus trijei trgovine su kanali (reien) kao i mnogobrojni arhitektonski biseri podignuti iz meu 12. i 15. veka (Stadhuis, Lakenhal, Belfort, Gruuthusepaleis, Begijnhof, SintSalvatorkathedraal, Onze-Lieve-Vrouwekerk, Heilig-Bloedkapel). Umetnost ranih flamanskih majstora (Vlaamse Primitieven) cuva se u muzejima Memlink i Hruninge (Memlinc-, Groeningemuseum). Na vreme uspona tekstilne industrije (lakennijverheid) podseca cipkarski zanat (kantklossen) koji i dalje ima svoje sledbenike. Jedna od ustanova svetske trgov ine, berza, takoe vuce korene iz srednjovekovnog Bri a: naziv potice od porodice Van de Borse po kojoj je 1531. nazvana berza u Antverpenu. Od drugih znamenitih graana srednjovekovnog Bri a treba spomenuti predvodnike flamanskih ustanika u Bici zlatnih mamuza, Jana Brejdela i Pitera de Koninka. Cu veni Bri anin bio je i matematicar Simon Stevin (1548-1620). Osim turizmu, dana nji Bri zahvaljuje svoj ekonomski polo aj industriji i trgovini preko luke Zebri (Zeebrugge) sa kojom je spojen zahvaljujuci Baudevejn-kanalu. U devetnaestom veku Bri je zahvaljujuci svom cuvenom graaninu, sve teniku Hidu Hezeleu (Guido Gezelle), bio jedan od centara Flamanskog pokreta za jezicku i duhovnu emancipaciju. Dame (Damme) Broj stanovnika: 11.000 U blizini Bri a nalazi se srednjovekovni gradic Dame, poznat kao mesto iz kojeg po tice i u kojem je sahranjen Jaboba van Marlatna (Jacob van Maerlant), najznacajniji nizozemski srednjovekovni pisac. arl de Koster je u svom romanu za mesto roenja popularnog lika iz nemackog i nizozemskog folklora, Tila Ajlenspihel (Tijl Uilenspiegel), izabrao Dame, tako da se u ovom gradicu mo e videti jo jedna Tilova skulptura. Kortrejk (Kortrijk) Broj stanovnika: 80.000 Reka: Leje (Leie) Ovaj gradic na reci Leje vezuje se pre svega za srednjovekovnu Bitku zlatnih mam uza (Guldensporenslag) koja se odigrala 11. jula 1302. na polju Hruninge (Groeninge)izmeu francuskih plemica (Leliaerts) i flamanskog graanstva (Clauwaerts). Tada nja pobeda Flamanaca pod Piterom de Koninkom (Pieter de Coninck) i Janom Brejdelom (Jan Breydel), opisana u cuvenom romanu Hendrika Konsjansa Flandrijski lav (De Leeuw van Vlaanderen), slavi se i danas kao flamanski nacionalni praznik. Spomenik u cast toj pobedi (Groeningemonument) podignut je 1906. Tok reke Leje se u okolini Kortrejka pre svega vezuje za uzgoj i obradu lana. Iper (Ieper) Broj stanovnika: 35.000 Nekada nji treci po znacaju tekstilni i trgovacki centar srednjovekovne Flandrije postao je pre svega sinonim za ratna pusto enja od kojih je najstra nije bilo u Prvo m svetskom ratu. U okolini Ipera sahranjeno je preko pola miliona vojnika na 170 v ojnih grobalja. Dobar deo tih vojnika stradao je od otrovnog gasa kori cenog u rovoskom ratu i nazvanom iperit po ovom gradu. Dana nji Iper je dobrim delom restauriran i odaje neito od svog starog sjaja. U nj emu se nalazi i muzej posvecen Prvom svetskom ratu a nazvan po cuvenoj pesmi EnglezaD ona Mekreja In Flanders Fields. Diksmajde (Diksmuide) Ovaj gradic, takoe nastradao u Prvom svetskom ratu, poznat je po impresivnom spomeniku izginulim flamanskim rodoljubima: IJzertoren. Ratni veterani, mirovnja ci ali i desnicarske i nacionalisticke grupacije godi nje odlaze na hodoca ce ovom spomeniku: IJzerbedevaart. Istocna Flandrija (Oost-Vlaanderen) Povr ina: 2982 km2 Broj stanovnika: 1.359.700 Glavni grad: Gent/Hent (Gent) Najvece reke: Shelda i Leje (Schelde, Leie) Specijalitet: Gentse waterzooi Istocna Flandrija odlikuje se romanticnim krajolicima, pre svega onim du reke Lej e koja je ostavila znacajnog traga u flamanskom slikarstvu (Latemska kola) i knji evnosti (u pesmama Karela van de Vustejnea -Karel van de Woestijne -iu cuvenoj pesmi Kristine D An -Christine D Haen: Uw lichaam ligt gerust gelijk de Leie ). Po prirodnoj lepoti poznati su i bre uljkasti predeli nazvani Flamanski Ardeni (Vl aamse Ardennen) kao i rusticni pejza i Metjeslanda (Meetjesland). Istocna Flandrija se u srednjem veku poput Zapadne Flandrije uzdigla zahvaljujuc i tekstilnoj industriji i trgovini. U dana nje vreme je to pre svega te ka metalurgija kao i preraivacka (rafinerije, drvo) i automobilska (monta a) industrija. Kao tr i te ovih proizvoda, lako je dostupno zahvaljujuci kanalu Gent-Ternezen. Od poljoprivrednih proizvoda najznacajiji je uzgoj cveca (azaleje i begonije). Latemska kola (De Latemse School) Mesta ce Sint-Martens-Latem (Sint-Martens-Latem) na Leji tradicionalno je okupljali te likovnih umetnika i boemije. Prvu znacajnu Latemsku slikarsku e kolu cinumetnici impresionizma (1898-1905), meu kojima su bili Albejn van den Abejle (Albijn van den Abeele), or Mine (Georges Minne), Gustaf i Karel van de Vustejne (Gustaaf en Karel van de Woestijne) i Valerijus de Sadeler (Valerius de Saedeleer). Drugoj grupi pripadaju ekspresionisti (1905-1913) sa Fricom van den Berheom (Fri ts van den Berghe), Gustafom i Leonom de Smetom (Gustaaf en Leon de Smet)i Konstantom Permekeom (Constant Permeke). Gent/Hent Broj stanovnika: 224.100 Naziv za stanovnike: Stropdragers Naziv grada potice od keltske reci za u ce (ganda). Izgraen je, naime, na u cu Leje u Sheldu. Dugi niz vekova (1000-1550) Gent je bio najznacajniji centar Nizozemlja za prera du vune, pamuka i lana, i posle Pariza najveci grad zapadne Evrope. U njemu je 1500 . roen Karlo V, najveci vladar svoga doba, za koga se govorilo da vlada carstvom ukojem sunce nikad ne zalazi. U drugoj polovini esnaestog veka znacajnu intelektualnu i politicku snagu predstavljaju kalvinisti. U to vreme je osnovan i prvi (teolo ki) fakultet. Pod pr itiskom katolickih Habsburgovaca kalvinisti su nakon 1584. morali da potra e utoci ta u Holandiji. Sedamnaesti i osamnaesti vek oznacili su novi uspon Genta koji je tada opet preu zeo primat po velicini. Krajem osamnaestog veka poceo je tu i prvi talas savremene industrijalizacije na evropskom kopnu zahvaljujuci pro vercovanoj tekstilnoj ma ini iz Engleske. Gent je najveci visoko kolski centar u Belgiji sa preko 50.000 studenata. Univerzi tet, osnovan 1817. kao frankofona dr avna institucija, tek se 1930. izborio za nastavu na nizozemskom jeziku. Obrise grada karakteri u mnogobrojni tornjevi (Belfort, St.-Baafskathedraal, SintNiklaaskerk) kao i impozantni srednjovekovni zamak Gravenstejn (Gravensteen), sme ten na jednom od kanala (ruien). Najznamenitiji umetnicko delo je triptih Jagnje Bo ije (Lam Gods) u katedrali Svet og Bafa koji su izradili braca Van Ejk (Van Eyck). Od mnogobrojnih muzeja treba istaci Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone Kunsten), Muzej nakita i dizajna (Museum voor Sierkunst en Vormgeving) kao i Muzej savremene umetnosti (SMAK). Gent ima bogatu kulturnu ponudu. U tradicionalne festivale spadaju narodni Gents e Feesten, zatim muzicki Festival van Vlaanderen i meunarodni filmski festival (Internationaal Filmfestival) Meu znamenite graane Genta spadaju cuveni arhitekta secesije Viktor Horta (1861194 7), i Leo Bakeland (1863-1944), pronalazac bakelita. Alst (Aalst) Broj stanovnika: 76.200 Industrijski gradic Alst poznat je pre svega po karnevalu pred Veliki uskr nji pos t. Tradicionalna je povorka mu karaca preobucenih u ene (Voil Janetten).Drugu znamenitost cini najstariji mehanicki zvonik (beiaard) u Belgiji. Od znamenitih graana treba spomenuti slikara Pitera Kukea od Alsta (Piter Coecke van Aelst), tasta Pitera Brehela Starijeg, koji je tokom jednog svog putovanja za Carigrad (1533) napravio niz drvoreza o Bosni, Srbiji i Makedoniji. Drugi zaslu ni graanin Alsta bio je pisac Luj Paul Bon (Louis Paul Boon, 1912-1979), svojevremeno jedan od flamanskih kandidata za Nobelovu nagradu. Sint-Niklas (Sint-Niklaas) Iako sam gradic nema vi e od pedesetak hiljada stanovnika, u njemu se nalazi naprostraniji gradski trg citave Flandrije, veci cak i od briselskog i antverpen skog. Grad je poznat i po tome to poklanja veliku pa nju likovnoj umetnosti, posebno vajartsvu, i poeziji. Ustanovljena Nagrada poezije nosi ime jednog od najznacajn ijih posleratnih liricara, Paula Snuka (Paul Snoek). Audenarde (Oudenaarde)Ovaj istocnoflamanski gradic od nepunih 30.000 stanovnika ima preko 100 za ticenih spomenika kulture, meu kojima se nalazi kasnogotska vecnica sa tr nicom (Lakenhal). Antverpen (Antwerpen) Povr na: 2867 km2 Broj stanovnika: 1.641.000 Glavni grad: Antverpen (Antwerpen) Grb: /foto/ Najvece reke: Shelda, Rupel, Nete (Schelde, Rupel, Nete) Specijalitet: Antwerpse handjes, Paling in 't groen Privredni ivot ove najsevernije belgijske provincije skoncentrisan je pre svega o ko antverpenske luke, cetvrte po velicini u svetu. U pitanju je petrohemija, metalu rgija, brodogradnja i obrada dijamanata. U okviru Kempena (Kempen), pe canih predela na severoistoku provincije, nalazi se slikoviti Paliterland (Pallieterland), podrucje oko gradica Lira (Lier), nazvan tako po Paliteru, glavnom junaku flamanskog pisca Feliksa Timermansa (Felix Timmermans, 1886-1947). Tok reke Rupel, koja zapravo nastaje spajanjem reka Dejle i Nete, predstavlja ri znicu industrijske arheologije. Na ovoj reci nalazi se mesta ce Rupelmonde, rodno mesto cuvenog kartografa Herarda Merkatora (1512-1594). Antverpen Broj stanovnika: 447.000 Naziv za stanovnike: sinjoren Za ime ovog grada vezana je legenda o rimskom vojskovoi Brabou (Brabo) koji je pobedio zlog d ina Antigona (Antigoon), odsekav i mu u borbi aku. Na mestu na kojem je pala bacena aka (= hand werpen) iznikao je grad. Kao lucki grad, Antverpen je u petnaestom i esnaestom veku bio privredni i kultur ni centar Nizozemlja. U to vreme dovr ena je izgradnje katedrale (Onze-LieveVrouwekathedr aal), najvi eg gotskog zdanja u Nizozemlju, koje predstavlja za titni znak grada. Sa padom grada u ruke panaca (1585) tokom Osamdesetogodi njeg (verskog) rata i zatvaranjem u ca Shelde za brodove od strane nizozemskih uskoka nastao je period stagnacije. Primat u luckoj trgovini preuzeo je najpre Amsterdam a zatim Roterda m. Tokom kontrareformacije, za vladavine Izabele i Albrehta (1598-1661), Antverpen je do iveo ponovni procvat, iznedriv i neke od najznacajnijih umetnika toga doba: Piter aPaula Rubensa (Piter Paul Rubens), Antoni van Dejka (Antonie van Dyck) i Jakoba Jordansa (Jacob Jordaens). U to vreme izgraena je velelepna barokna crkva Karola Boromeja (Carolus Borromaeus), najstarija jezuitska crkva u svetu. Kraj devetnaestog i pocetak dvadesetog veka doneli su gradu novi talas blagostan ja. U to vreme nastali su mnogobrojni bulevari (leien) sa velelepnim rezidencijama kao i glavna trgovinska ulica Meir. Antverpenska eleznicka stanica kao i zoolo ki vrt u njenoj neposrednoj blizini takoe spadaju u znamenitosti grada. Pecat gradu dale su i mnogobrojne etnicke zajednice od kojih su hasidski Jevreji(industrija dijamanata) meu najstarijima. Zanimljivo je da se u blizini Antverpen a nalazi jedina kola za brusioce dijamanata u Evropi. U novije vreme sve su brojniji imigranti iz Maroka i Turske. Na alost, multieticno st je dovela i do znatnog jacanja desnice (Vlaams Blok) u Antverpenu. Kao najveci flamanski grad Antverpen je i univerzitetski centar u kojem se pocet kom 2004. nekada nja dva vodeca univerziteta fuzionisana u Antverpenski univerzitet (Universiteit van Antwerpen). Pored toga postoji jo i Akademija lepih umetnosti sa renomiranim odsekom za modu i nakit, kao i Kraljevski muzicki konzervatorijum. Od muzeja treba posebno istaci Rubensovu kucu (Rubenshuis), Muzej lepih umetnost i (Museum voor Schone Kunsten), Muzej savremene umetnosti (MUHKA) i muzej tamparstva Platin-Moretus. Jedna od znacajnih kulturnih manifestacija u Antverpenu je Dan poezije koji se odr ava sredinom februara. Znamenitih graana Antverpena je veliki broj, navedimo samo neke: kartograf Kristofel Plantejn (Christoffel Plantijn), slikari Piter Paul Rubens (Pieter Paul Rubens), Antoni van Dejk (Anthonie Van Dyck), pisci Vilem Elshot (Willem Elsschot), Hubert Lampo (Hubert Lampo)... Mehelen (Mechelen) Broj stanovnika: 75.400 Mehelen, sa svojim cuvenim nedovr enim tornjem, sedi te je Mehelensko-briselske nadbiskupije, zatim Flamanskog pokrajinskog veca i prvostepenog suda. U toku vladavine Karla V bio je znacajan centar, ali su ga konkurenti Antverpen i Brisel ubrzo nadjacali. Dve znamenitosti ovog grada vezane su za muziku: to je rodno mesto Betovenovog dede i sedi te jedinstvene meunarodne kole za zvonare (Beijaardschool Jef Denijs). Flamanski Brabant (Vlaams-Brabant) Povr ina: 2.106km2 Broj stanovnika: 1.022.821Glavni grad: Leven (Leuven) Najvece reke: Demer, Dejle (Demer, Dijle) Specijalitet: Brabantske pa tete (Brabantse worstenbroodjes) Podelom dvojezicne provincije Brabant nastale su 1. januara 1995. dve najmlae belgijske provincije: Flamanski i Valonski Brabant. Na teritoriji Flamanskog Bra banta nalazi se prestonicka pokrajina Brisel. Neke op tine u Briselu kao i du granice sa Valonijom imaju status tzv. faciliteitgemeenten u kojima su zagarantovana jezicka prava frankofone manjine. Na istoku ove provincije nalazi se poznati vocarski kraj nazvan Haheland (Hagela nd). U blizini gradica Dist (Diest) nalazi se poznato svetili te flamanskih hodocasnika, Sherpenhevel (Scherpenheuvel), posvecen kultu Device Marije, sa najstarijom baroknom crkvom u Flandriji.Leven/Luven (Leuven) Broj stanovnika: 88.200 Ovaj grad, od srednjeg veka sedi te brabantskih vojvoda, danas je pre svega poznat kao najstariji univerzitetski centar Nizozemlja (1426) na kojem je jedno vreme predavao i cuveni Erazmo. Jedan drugi poznati naucnik, lekar Andreas Vesalius (1 5141564), bio je student na ovom univerzitetu. Sedamdesetih godina dvadesetog veka, tokom estokih jezickih sukoba, Levenski univerzitet je podeljen, i frankofoni se odselio u novoizgraeni centar s druge st rane Jezicke granice: Luven-la-Nev (Louvain-la-Neuve). Leven je i sedi te pivarske imperije Interbrew i njihove pivare Stella Artois. Od arhitektonskih znamenitosti treba spomenuti jedan od najvecih i najlep ih srednjovekovnih kompleksa: Begijnhof (13. vek), najvecim delom vlasni tvo Katolickog univerziteta u Levenu (Katholieke Universiteit Leuven). Zatim izuzetnu cipkastu fasadu gradske vecnice (15. vek), renesansnu univerzitetsku biblioteku, kao i cr kvu Sv. Petra (Sint-Pieterskerk, 15. vek) u kojoj se nalazi slika Tajne vecere Dirka Bau tsa (Dirk Bouts). Leven je posebno stradao od nemackog bombardovanja u Prvom svetskom ratu tako da je vecina spomenutih graevina restaurirana. Tokom leta se na glavnom trgu odigrava Levenski rok-festival (Marktrock). Vaterlo (Waterloo) U znak secanja na mesto Napoleonovog poraza 18. juna 1815. podignut je bronzani spomenik lava na 40 metara visokom bregu. Spomenik su izmeu 1823. i 1826. podigli Holaani, obele avajuci njime mesto gde je u pomenutoj bici ranjen njihov princ. Limburg (Limburg) Povr ina: 2422 km2 Broj stanovnika: 798.583 Glavni grad: Haselt (Hasselt) Najvece reke: Mas/Meza, Demer (Maas, Demer) Specijalitet: Hasseltse graanjenever Pastoralni predeli Kempena cine ovu provinciju primamljivom za biciklizam i pe acenje. Zanimljiva su i rasko na zimovali ta nekada njeg esnafa putujucih trgovaca (Teuten) koji su tu cekali dolazak proleca kako bi sa svojom robom kretali dalje na sever. Istocno od reke Mas nalazi se nekoliko piktoresknih seoskih op tina (Voerstreek) k oje su stekle negativnu reputaciju zbog cestih kontroverzi vezanih za frankofonu man jinu.Haselt Broj stanovnika: 67.800 Tokom svoje duge istorije Haselt je mnogo puta menjao gospodare. Svoj privredni vrhunac do iveo je u 15. veku zahvaljujuci tekstilnoj industriji. Sedamnaesti vek doneo mu je sa Tridesetogodi njim ratom velika pusto enja u kojima su pored Nemaca i veana ucestvovali i Hrvati (iz tog doba se zadr ala izreka Een rare Kroaat za cudaka). U osamnaestom i devetnaestom veku procvetala je proizvodnja jenevera (kome jeposvecen i muzej), a dvadeseti je doneo industrijski razvoj, pre svega zahvaljuj uci izgradnji Albert-kanala. Najstariji kulturni spomenik grada je katedrala Svetog Kvintina (SintQuintinuskathedraal ). U baroknoj crkvi Svete Gospe (Onze-Lieve-Vrouwekerk) cuva se cudotvorna slika iz 14. veka koja se jednom u sedam godina iznosi za vreme tradicionalne procesije. U blizini Haselta nalazi se univerzitetski centar Dipenbejk (Diepenbeek) u kojem su se do 2010. godine odr avalil letnji kursevi nizozemskog jezika i kulture u organizac iji Jezicke unije. Od ove godine kurs ce biti odr avan samo u Gentu. Henk (Genk) Broj stanovnika: 62.700 Ovaj industrijski gradic (automobilska, hemijska, metalna) zapoceo je svoj razvo j zahvaljujuci rudarstvu (kameni ugalj) u cijoj eksploataciji su ucestvovali mnogi radnici sa juga Evrope (Italijani, Slovenci i dr.). Ovde se mnogu videti neka od ranih r e enja za socijalne i stambene probleme radnika. U blizini Henka nalazi se cuveni etno-park Bokrejk (Bokrijk). Tongeren Ovaj najstariji gradic Belgije cuva ostatke jo iz rimskog perioda kada se zvao Atuatuca Tungrorum i bio sredi te (civitas) grupe belgijskih plemena ciji je voa Ambiorix ovekovecen spomenikom kao pobednik nad rimskim legijama. Brisel (Brussel) Povr ina: 32,61 km2 Broj stanovnika: 134.200 Reka: Zene (Zenne) Specijalitet: Briselski vafli (Brusselse wafels) Zajedno sa 18 okolnih op tina grad Brisel cini Prestonicku pokrajinu i sada broji 161,38 km2 i skoro milion stanovnika. Ime mu je najverovatnije izvedeno od Broeksele, to oznacava naseobinu kraj mocvare. Iako se nalazi na flamanskoj teritoriji, vecina stanovnika (80%) je frankofona. Brisel je vi estruki centar: nalazi se u geografskom centru zemlje, uz to je centa r velikog broja nacionalnih (vlada, parlament) i meunarodnih (Evropska zajednica, NATO) institucija. Veliki deo njih ima svoje sedi te u Ulici zakona (Wetstraat). Dobar deo zaposlenih u Briselu cine ljudi koji ive drugde (pendelaar/forens), to uzrokuje velike saobracajne gu ve.Ranosrednjovekovni Brisel izgraen je na nekoliko recnih ada reke Zene, na jednoj od raskrsnica znacajne saobracajnice Bri -Keln. U u 13. i 14. veku je poput drugih flamanskih gradova do iveo uspon zahvaljujuci tekstilnoj industriji. U petnaestom veku Brisel je postao rezidencija burgundskih vojvoda i centar teks tilne industrije, nadaleko cuven po svojoj briselskoj cipki. Rasko tog doba ogleda se u bogatstvu procelja na glavnom trgu (Grote markt/Grand Place), ukra enih simbolimaesnafskih udru enja. U esnaestom veku u Briselu je besneo verski rat izmeu protestanata i katolika. Pokret ikonoklasta (Beeldenstorm) bio je nakon Francuske zahvatio i nizozemske krajeve. Pod Karlom V, a kasnije i pod Filipom i njegovim namesnikom, vojvodom o d Alve, izvr en je teror nad protestantima (ubijeni su predvodnici ustanka, grofovi Ehmond i Horn), koji su u velikom broju potra ili utoci te u severnom Nizozemlju koj e se polako osloba alo panske vlasti. Nove ekonomske impulse Brisel je dobio u periodu austrijske vladavine koji je ot poceo 1713. Kraj francuske vlasti i Napoleonov poraz oznacili su za Brisel kratak period hol andske vladavine pod Vilemom I. Meutim, nezadovoljna frankofona elita i kler ustali su p rotiv ove nametnute unije. U Briselu je 1830. izbila tzv. Operetska revolucija i ubrzo je ovaj grad postao prestonica samostalne Kraljevine Belgije. U posleratnom razvoju Brisela od znacaja je bila Svetska izlo ba 1958. (kao za titni znak ostao je d inovski model kristalne re etke gvo a -Atomium) kao i progla enje Brisela za sedi te Evropske Zajednice. Posledice te odluke takoe imaju svoje negativne strane: veliki deo starog Brisela morao je da uzmakne pred modernom arhitekturom betona i stakla. Srecom, sacuvani su neki biseri secesionisticke arhitekture cuvenog Viktora Horte. Od znacajnih institucija i kulturnih spomenika treba spomenuti Briselsku berzu, pozori te Munt (Muntschouwburg), Kraljevsku biblioteku Albertina, Muzej lepih umetnosti, park Kleine Zavel/Petit Sablon, katedralu Sint-Michiels i mnoge druge. Maskotu grada predstavlja bronzana skulptura malog decaka koji pi ki (Manneken Pis)