28
POPULAR MAGAZINE • 1 • MARCH - APRIL • 2011 • NEW YORK POPULAR MAGAZINE 1 MARCH - APRIL 2011 NEW YORK

UZBEGIM #1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

UZBEK POPULAR MAGAZINE

Citation preview

POPULAR MAGAZINE • № 1 • MARCH - APRIL • 2011 • NEW YORKPOPULAR MAGAZINE • № 1 • MARCH - APRIL • 2011 • NEW YORK

2 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM2 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Amerika Qo'shma Shtatining New York shahrida o'zbek tilida o'z dasturlar-ini olib boruvchi “Uzbek TV New York” telekanali tashkil qilindi. “Uzbek TV New York” telekanali vazifalari: Amerikada yashayotgan o'zbeklarni birlashtirib ular-ga madaniy, ijtimoiy va yuridik sohadagi xizmatlarni ko’rsatish, shu bilan birga o’zbek millatining madaniy va tarixiy merosini ommaviy axborot vositalari yor-damida keng jamoatchilikka, o’zga xalq va’killariga namoish etishdir.

Ayni vaqtning o’zida uyushma a’zolari Amerikaning ko’p millatli aholisi bilan o’zaro ahillik va do’stona munosabatlar o’rnatishni targ’ib qiladi. Qolaversa, Amerika Qo’shma Shtatla-rida istiqomat qilayotgan boshqa millat va’killari bilan do’stlik munosabatlarini mustahkamlash hamda turli xorijiy ma-daniyat markazlari va uyushmalari bilan hamkorlik qilish mazkur telekanalning asosiy maqsadidir.

Biz Amerika Qo’shma Shtatlari-

da istiqomat qilayotgan o’zbeklar shu mamlakat qonunlarini hurmat qilib, unga rioya etamiz. Shu sababdan, biz, ushbu uyushmani qonun doirasida olimlar, zi-yolilar hamda madaniyat xodimlarining o’z ilm va ma’rifatini namoish etadigan maskan bo’lishini istaymiz.

“Uzbek TV New York” telekanali no davlat, no siyosiy tashkilot bo’lib u uyushma a’zolarining o’zaro tengligi, hamkorligi va xolis ishtiroki asosida tuzilgan.

“Uzbek TV New York" teleka-nalining nizomi 2009 yil 25 dekabirda tasdiqlangan.

«Uzbek TV New York» telekanali nizomi

Jafar MuminovAnnouncer

Nargiza Masharipova, President

Uzbek TV New York

Dilbar Sultonova Editor Uzbegim

Husniya Sanaeva Television Announcer

Ilkhomjon Kenjabayev CEO Chairman

Uzbek TV New York

Samandar Salohiddinov Camera operator

Eldor Ishanov Camera operator

Husayn Odilov Editor-in-Chief

Uzbegim

Lidia Shmatkova Russian Editor Uzbegim

Surhon Buriev Executive Editor

Uzbegim

Behzod MamadiyevEditor Uzbegim

ShahriZoda Rahimova Announcer

Akhmed Berdimuratov Entertainment Manager

Uzbek TV New York

Muborakhon Teshaboeva Uzbek Editor Uzbegim

Monthly Uzbegim Magazine is published by UzTVNY, Inc. © 2011 copyright. All rights reserved. Reproduction in whole or in part without written permission is prohibited. The publisher of this magazine does not assume responsiblity for statements made by advertisers or writers. Circulation 5,000.

Sidiq Sanaev Television Announcer

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

3UZBEGIM2011/№1

Republic of Uzbekistan is the largest country in the re-gion and occupies a specifi c geographical and geopolitical position in Central Asia abundant with natural and human re-sources.

Uzbekistan consists of 12 provinces and Autonomous Republic of Karakalpakstan.

Independence and sovereignty of the Republic of Uz-bekistan was proclaimed on August 31, 1991 in Tashkent.

GEOGRAPHYLocation: Central Asia, north of Afghanistan.Access to sea: Country is encircled by land.Note: border passes through Aral Sea (420 km. of sea-

side of Aral sea).Neighbors: Afghanistan, Kazakhstan, Kirgizstan, Ta-

jikistan, and Turkmenistan.Coordinates: 41 00 N, 64 00 EArea: total – 447,400 sq. km.; land – 425,400 sq. km.;

water – 22,000 sq. km.Land boundaries: total length – 6,221 km., extent of

borders with Afghanistan - 137 km., Kazakhstan – 2,203 km., Kirgizstan – 1,099 km., Tadjikistan – 1,161 km., Turkmeni-stan – 1,621 km.;

Internal waters. Majority of rivers of Uzbekistan are currently drying up, only Amu-Darya and Sir-Darya fall into the Aral Sea. There are several large artifi cial lakes in Uzbeki-stan, such as Chardarya reservoir

THE STATE FLAGThe law about "The State Flag of the Republic of Uz-

bekistan" was adopted on November 18 in 1991 in the 8th session of the Supreme Council of Uzbekistan.

THE STATE EMBLEMThe law about "The State Emblem" was approved by the

10-th session of the Supreme Council of the Republic of Uz-bekistan on July 2, 1992.

PUBLIC HOLIDAYSNew Year - January 1International Women’s Day - March 8Navruz - March 21Memorial Day - May 9Independence Day - September 1Tutor’s and Teacher’s Day - October 1Constitution Day - December 8Iyd Al-Fitr (religious holiday) – date variesIyd Al-Adha (religious holiday) – date varies

The Republic of Uzbekistan

UZBEKISTAN

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

3UZBEGIM2011/№1

The State Emblem

The State Flag

4 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM4 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Dear friends! As underscored in the UN Millennium Declaration, one

of the most serious obstacles in fi ghting poverty, misery, hun-ger, growth of maternal and child mortality, epidemics and other problems facing humanity, are the ongoing wars and confl icts on our planet, continuing interstate, interethnic and inter-religious confrontations.

A complex set of not only environmental, but also socio-economic and demographic problems, that have planetary-scale consequences, has emerged in the Aral Sea region. The UN Secretary General Ban Ki-moon became convinced of this during his travel to the Aral Sea area earlier this year. And we are tremendously grateful to him for that.

The problems of the drying up Aral Sea are the problems of millions of people living in this region, who hope for as-sistance and appeal to such a high-profi le organization as the United Nations.

Mr. Chairman! I would take this opportunity to very briefl y inform the

Summit about the concrete steps made by Uzbekistan on the way to achieve the goals set in the Millennium Declaration.

Only 19 years have passed since the time when the Re-public of Uzbekistan became an independent state and joined the ranks of full-fl edged members of the United Nations.

For over the years of independent development, Uzbeki-stan – with its one-sided hypertrophied, raw-based economy, destructive monopoly of cotton raw production, primitive manufacturing and social infrastructure and low per capita consumption level – has managed to secure achievements that have entirely changed its image and place in the world community.

During these years the gross domestic product grew 3.5 times and in per capita – 2.5 times, the average salary – 14 times. The expenditures of the state for social sphere and social protection have grown more than 5 times. An-nually, over 50 percent of the national budget is earmarked to social sphere.

Our own model of democratization of the country, transi-tion to socially oriented free market economy adopted as early as in the wake of our independence, has served as a foundation of these achievements. This model is built on such principles as stripping economy of an ideological bias and priority of economy over politics, assigning the state the role of a key re-former, ensuring rule of law, robust social policy, and provid-ing consistency and gradualness in implementing reforms.

From the onset we avoided shock therapy methods and deceptive ideas imposed on us about self-regulation of market economy, chose the evolutionary approach in the transition

from administrative-command totalitarian system to a market system of management, in line with the principle “Do not de-stroy your old house unless you build a new one”.

I would like to especially underscore an enormous role and signifi cance that the learning process and growth of people’s consciousness have been due in all these transfor-mations. In Uzbekistan, annual expenditures for education make up 10-12 percent of the GDP, while this indicator does not exceed 3-5 percent in international practice. The unique National Program of Training has been implemented in the country. A mandatory 12-year education system is intro-duced from 2009.

Uzbekistan sees its critical prospects in joining the ranks of developed nations of the world, keeping with and inten-sifying the political and economic reforms, modernizing the country, developing civil society and, on that basis, ensuring worthy living standards for its citizens.

In conclusion, I would like to stress that Uzbekistan supports the Global Action Plan on Accelerating Progress in Achieving the Millennium Development Goals proposed by UN Secretary General Ban Ki-moon, and intends to take the most vigorous part in its implementation.

Thank you for attention.

President of the Republic of Uzbekistan Islam Karimov's speech at UN Session on Millennium Development Goals (shortreview)

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

5UZBEGIM2011/№1

Дорогие читатели!Хотелось бы Вас ознакомить с

историей создания «Uzbek TV New York, Inc.», радио «Uzbegim» и журнала «Uzbegim» в США. Главный инициа-тор их создания Ильхомжон Кенжаба-ев - человек с большим опытом работы в «УзТелеРадио компании». Начал он свою деятельность ещё студентом Таш-кентского театрально-художественного института им. Уйгура. После окончания работал помощником главного режис-сёра Рустама Хамидова. Был одним из авторов музыкального проекта, посвя-щенного первой годовщине Дня Незави-симости Республики Узбекистан в 1991 году. За это награжден Почетной Грамо-той Президента Республики Узбекистан Ислама Каримова. С 2001 Ильхомжон Кенжабаев живет в г. Нью-Йорке и все эти годы он был в постоянном поис-ке своего любимого дела и искал пути реализации своих идей по организации «Uzbek TV и Радио».

Планы стали осуществляться, ког-да он оргaнизовал международный кон-церт «Yuhan and Friends», который про-шел в 2008 году в «Golden Auditorium» в Квинсе, и гала-концерт с участием звёзд узбекской эстрады «Золотой Го-лос Мира-2009» в театре «Millennium» в Бруклине. После этого у И. Кенжа-

баева появилась реальная возможность открыть «Uzbek TV и Радио» в г. Нью-Йорке. И так 5 мая 2010 года он получил сертификат и начал вещание телекана-ла на территории США. Телепередачи транслируются в Квинсе по 56/57 TWC. 184/85-RCN. 36/37-FiOS каналу и в Бру-клине по Time Warner35, Cablevision68, RCN-83, Verizon-43 каналу по вторникам в 13:30. Эти передачи стали радостным событием в жизни наших соотечествен-ников проживающих г. Нью-Йорке. Мы получаем от них многочисленные слова благодарности по электронной почте и телефонам.

Передачи «Uzbek TV» доступ-ны 24 часа в сутки на интернет-сайте www.livestream.com/uzbektv. Готовятся к выпуску передачи: «Тайны Авицен-ны», «Секреты Восточной кухни», «Но-вости искусства и литературы», «Жен-ская красотa», «В Мире кино», «Оталар сузи аклнинг кузи», «Волшебная лам-па». Радио «Uzbegim» пока проводит вещание только на интернет-сайте: www.Uzbek.radio12345.com 24 часа в сутки. Пользователи I-Phone так же могут легко настроиться на волну. Число слушателей постоянно растет, сейчас их насчитывается более 10 000 человек.

И ещё: UZ TV New York, Inc. доби-

лось разрешения на показ узбекских фильмов в США. Узбекское кино вы-ходит на большой экран в Америке.

Так же хочу ознакомить с тем, как вышел в свет журнал «Uzbegim».

Ильхомжон Кенжабаев встретился в Нью-Йорке с удивительно интерес-ными людьми: кандидатом экономиче-ских наук, доцентом, поэтом Хусейном Одиловым, и кандидатом филологиче-ских наук, писателем Сурхоном Бурие-вам. Им очень понравилась идея Иль-хома об издании узбекского журнала, стали совместно работать над выпу-ском журнала. И вот, дорогой читатель, Вы держите в руках первый номер журнала «Uzbegim». Долгожданная мечта Кенжабаева Ильхома, Одилова Хусейна и Буриева Сурхона воплоти-лась в реальность.

Uzbek TV New York является уни-кальным и специальным телеканалом для выходцев из бывшего Советского Союза. Создано чтобы объединить раз-нообразную культуру народов Средней Азии и поддержать развитие и сохране-ние богатого культурного наследия.

Узбек ТВ, радио и журнал “Узбегим” в США

Наргиза Машарипова

Дорогие коллеги!Поздравляем вас с выходом первого номера узбекско-

го журнала в«Узбегим» и праздником весны - Навруз!С каждым годом все больше иммигрантов из Узбеки-

стана и других республик Центральной Азии вливаются в дружную и растущую узбекскую общину. Перед ними стоит ряд непростых экономических и социальных про-блем интеграции в новое государство. Вместе с этим не-обходимо решать и такие не менее серьезные проблемы, как противостояние ассимиляции, забота о воспитании подрастающего поколения в традициях своего народа. Поэтому большую остроту приобретают задачи сохране-ния родного языка, культуры и обычаев предков в новых условиях страны обитания. В этом плане усиливается роль

общинных изданий, интернет-сайтов, радио и телевидения, направленных на сохранение и развитие узбекского куль-турного наследия в США.

Надеемся, что созданный вами журнал «Узбегим» станет добрым спутником в непростой жизни узбек-ских иммигрантов в США.

Приятно отметить, что журнал будет издаваться телекомпанией Uzbek TV New York, возглавляют которую президент Наргиза Машарипова и генеральный дирек-тор Ильхом Кенджабаев, и редакционной коллегией под руководством кандидата экономических наук, поэта и журналиста Хусейна Одилова.

Желаем вам, дорогие друзья, успехов, процветания и творческих дерзаний!

Рафаэль НЕКТАЛОВ, главный редактор газеты The Bukharian Times

Рафаэль Некталов

6 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

For many centuries, genius of great Navoi and brilliant galaxy of philoso-phers, poets, artists, calligraphers and ornamentalists, working beside him and creating remarkable products, has excited imagination of researchers, art-ists and amateurs of art. Their art will remain in history of world culture for-ever. They founded schools and art di-rections. They were followed by many imitators and interpreters.

At the beginning of the 21st cen-tury, a century of information and com-puterization, otherwise, dynamics of sci-tech civilization, we again address to Alisher Navoi's heritage and his ep-och. So, we not only render a worthy tribute to the founder of Uzbek lan-guage and literature, but fi nd answers to eternal questions of human being: what is a human nature, his searches for harmony in the nature and society and his aspiration to spirituality and beauty.Searches for self-identifi cation of Uzbek national art in the period of indepen-dence, new conceptualization of histori-cal and cultural heritage and necessity to base on own "genealogy" of art tra-ditions made researchers to turn again to Alisher Navoi. Opening of National Park named after Alisher Navoi, con-struction of monuments to the great poet in Tashkent (E. Aliev, N. Bandeladze, V. Degtyarev), Chirchik (A. Rahmatullaev, L. Ryabtsev) and Navoi (A. Rahmatul-laev, P. Podosinnikov), reproduction of his image in painting, graphics, theatre, cinema, music and literature show a keen interest not only to individuality of great philosopher, but also to traditions of his poetry bearing high spirituality.

Why does Alisher Navoi seem so much attractive to the contemporary?

First, as N. Conrad noted, surpris-ing is universalism of Alisher Navoi's minding that reached a global level (2, p. 275). This is not simple universal-

ism of Navoi who combined talents of poet, artist, and musician, theorist of literature, historian and calligrapher. This is universalism concerning the conceptual basis of artistic culture in general which covers achievements of different peoples, different historical epochs, different religions and artistic traditions. Let's look again at heroes from «Hamsa»: Farhad is the Chinese. Kais - the Arab, Shirin - the Armenian, Shapur - the Persian and Iskander - the Greek. That means that principles of global consciousnesses, synthesis of the national and panhuman and dia-logue of cultures, turned so vital in the 20th century, were absolutely normal

for artistic culture of Navoi's epoch and foundations of its ideology.

Second, a dominating principle of the poet is humanism. Love, sympathy and mercy to a person sound in all of his works. These feelings become the most desired by people having survived historical, political, ideological, social, and ecological and other cataclysms of the 20th century. Unfortunately, so-ciological interviews in cities of some countries showed that schoolchildren perfectly know terminology of western pop culture, but have no ideas about «mercy». Personages of Navoi fi ght for personal freedom, love and happiness; therefore they are close, clear and loved by readers of all times and all peoples.

Thirdly, Alisher Navoi is unprec-edented example of patronage upon culture. Historians Mirhond and Hon-demir, musicians Hussain Udi and Kulmuhamed Nai, artists Bihzad and Shah Muzaffar, calligraphers Sultan Ali and Mir Ali, as well as many other artists entered the world of culture thanks to protection of Alisher Navoi. The epoch formed Navoi, and Navoi created the epoch.

Zahiriddina Babur wrote that in Herat «everybody tried to reach per-fection in his business,» (3, p. 12). It was a major criterion of creative activ-ity, fi rst of all, of Navoi himself. That is, fourthly, Navoi and his epoch show professionalism of high level, full de-votion to art, searches and knowledge. At last this is Alisher Navoi's bound-less love for native land, people, cul-ture and language. Let's remember the work by Navoi «Ideas on two lan-guages» where the great poet proved advantages of native language, its rich lexis, variety and felicity of po-etic forms. Some scholars wrote that «he convinced contemporary poets to write in the native language how he did and preached up a status of native language as literary language».

Kamola Akilova

Alisher Navoi and his epoch in the context of Uzbekistan art culture development

Alisher Navoi. A. Abdullayev. 1991. Canvas, oil.

To the 570th-anniversary

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

7UZBEGIM2011/№1

Navro'z qadimiy, urf-odatlarga boy milliy bayram-dir. Navro'z so’zi fors tilidan olingan bo’lib, "yangi kun" degan ma’noni anglatadi. Navro'z bayrami musulmon olamida yangi yilning boshlanish kuni hisoblanib, har yili 21-mart kuni katta shodiyona sifatida nishonlanadi. Ushbu kunning eng xosiyatli tomoni shundaki, bu kunda kecha bilan kunduz tenglashadi.

Navro’z! Bu kunga kelib nafaqat butun borliq uyg’onadi balki insonlar ham o’zaro ruhan birlashib, bir-biriga mehr-muruvvat ulashad. Shu boisdan ham, Navro’z mehr-oqibat, insonparvarlik bayrami hisobla-nadi. Bu kun marhumlarning qabrlari ziyorat qilinadi, keksa, nogiron, yolg’iz qariyalar, ota-onalar yo’qlanadi, bayram dasturxoni yozilib, mehmon kutiladi, kishilar bir-birlariga sovg’a-salomlar ulashib shirinliklar hadya etishadi. Uch ming yildan ziyod tarixga ega bo‘lgan Navro‘z – sharqona yangi yildir. Ushbu ayyom o‘zining yangilanish, bahor nafasini boshlab kelishi, xalqimiz-ning tabiati, ongu tafakkuri, qalbi-shuuriga chuqur sin-gib ketgani, har qaysi oila, har qaysi xonadonga shod-u xur-ramlik olib kirishi bilan biz uchun eng qadrli, aziz va suyukli milliy bayramga aylangan. Bu faslda diyorimizda yashayot-gan har bir inson yon-atrofi mizdagi tabiatning naqadar rang-barang va go‘zal, betakror va jozibali ekanini beixtiyor his etadi. Oftob yerni qizdirib, kurtaklar ochilib, borliq uyg‘onishi bilan odamning bahri dili ochilib, uning vujudiga, yangi kuch-quvvat, g‘ayrat va azm-u shijoat kirishi tabiiydir. Bu shukuhli ayyomda yosh-u qari, har qaysi inson o‘zini mo‘jizakor tabi-atning uzviy bir qismi ekanini chuqur anglaydi, tabiiy muhitni asrab-avaylab, u bilan hamohang bo‘lib, bu osuda hayotning har bir kunini qadriga yetib yashash kerakligini yana bir bor idrok etadi. Bu qutlug‘ yasharish pallasida yer-u ko‘k bag‘rida ro‘y berayotgan o‘zgarishlarni qalbidan o‘tkazayotgan odam-larimizning dillarida quvonch, tillarida shukronalik hissi pay-

do bo‘ladi. Shu munavvar kunlarda har qaysi inson vujudida yaqin lariga mehr-oqibat ko‘rsatish, tabarruk qariyalarimizning duosini olish, yetim-yesirlarning boshini silash, bemor va muh-toj odamlarga beminnat yordam va ko‘mak berishday sahobli, ishlar amalga oshirilib, barchamizning yurak-yuragimizga sin-gib ketgan tuyg‘ular yorqin namoyon bo‘ladi.

Navro‘z – tinchlik bayramidir. Barcha zamonlarda Navro‘z orqali xalqning ma’naviy dunyosi namoyish etilgan, turmush tarzi, orzu-o’ylari, go’zallikka, nafosatga bo’lgan munosabat-lari ifodalangan. Ushbu hosiyatli bayramni nishonlashning o’ziga xos tomonlari mavjud bo’lib, ular davrlar o‘tishi bilan mazmunan boyib, takomillashib boraveradi. Qadim qadimdan Navro‘z bayrami munosabati bilan mamlakatlararo kelish-movchiliklar to’xtatilgan, bir-biri bilan arazlashgan kimsalar ushbu xosiyatli kunda yarashganlar. Barcha gina-qudratlar un-utilgan. Yangi kiyimlar kiyilgan, turli-tuman Navro‘z taomlari

tayyorlangan, uy, hovli, ko’chalar supurib-sidirilgan, katta-katta maydonlarda sayillar, o’yin-kulgi, askiyabo-zlik, qo’chqor, xo’roz urushtirish, kurash, ko’pkari kabi bir qancha qadimiy anan’alar davom ettirilgan.

Mamlakatimiz mustaqillikka erishgandan so‘ng o‘zbek xalqining qadimiy urf-odatlari va anan’alari qaytadan tiklandi, jumladan, Navro‘z bayramini ham keng nishonlash o'ziga xos tusga ega bo‘ldi. Bu bayram barcha elatlarning do'stlik va birlik ramziga, umumx-alq bayramiga aylanib ketdi. Yurtimizda har yili ushbu bayram Alisher Navoiy maydonida keng nishonlanib kelinmoqda.

Barchamizning tilagimiz – Yaratganning o‘zi el-yurtimizga, har bir oila, har bir xonadonga fayz-u baraka ulashsin, har birimizga baxt-u saodat bersin, dasturx-onimizni to‘kin, rizqimizni butun qilsin. Navro‘zingiz muborak bo’lsin!

Navro’z xosiyati

8 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

А т о қ л и шоир Ҳамид Олим жон 1909 йил 12-декабрда Самарқанддан 100 км. узоқ-ликдаги Жиззах шаҳрида дунёга келди. 5 ёшида отасидан етим қолган Ҳамидни

Аяси Комила она ва бобоси Мулла Азим тарбияладилар. Ҳамид 1918 йилдан даставвал хусусий мактабда, сўнгра Наримонов номли ўрта мак-табда таълим олди. Мактабни 1923 йилда тамомлади ва ўша йилниг кузи-да Самарқанддаги педагогика билим юртига ўқишга киради. Уни 1926 йили битиради ва шу йилиёқ Самарқанддаги педакадемиянинг социал-иқтисодиёт факультетига ўқишга кириб, уни 1931 йилда муваффақият билан тамом-лайди. Олий таълим олиш йўлидаги Самарқанддаги 8 йиллик қизғин ижо-дий меҳнат уни комил инсон ва со-циалистик эътиқод эгаси бўлишига ҳамда “Кўклам” (1929), “Олов сочлар” (1931) шеърий тўпламлари орқали та-лантли ва улуғ шоир бўлиб танилиши-га барча асосларни берди.

1931 йилдан бошлаб Ҳамид Олимжон Тошкентга келади. “Ёш Ленинчи” газетасида иш бошлайди. “Қурилиш” журналини бошқаради. Кейинчалик Ўзбекистон Маданий қурилиш институтида тадқиқот ишла-рини олиб боради, ўзбек адабиётининг тараққиёт йўллари ва йўналишлари ҳақида янги кашфиётлар яратади. “Ўқиш ва ўрганиш қийинчиликлари”, “Ёзувчининг савиясини кўтарайлик”, “Адабиёт ва халқ”, “Ўзбек халқининг улуғ шоир Навоий”, “Наовий ва за-мноамиз”, “Мардлик, муҳаббат ва дўстлик достони”, “Фарҳод ва Ши-рин” ҳақида”, “Ўзбек халқининг ўлмас шоири”, “Толстой ва ўзбек халқи”, “Салом, Пушкин”, “Буюк санъаткор”, “Жамбул ва халқ”, “Тарас Шевчен-ко” каби ўнлаб илмий тадқиқотлари

шулар жумласидандир. “Ўлим ёвга”, “Пойга” (1932), “Дарё кечаси” (1936), “Чирчиқ бўйларида” (1937), “Ўлка” (1939), “Бахт” (1940) тўпламлари юзага келди. “Ойгул билан Бахти-ёр”, “Семурғ ёки Паризод ва Бунёд” (1937), “Зайнаб ва Омон” (1938) до-стонлари ёзилди.

Уруш йиллари унинг “Она ва ўғил” (1942), “Қўлингга қурол ол!” (1942), “Ишонч” (1943) тўпламлари нашр этилди, “Муқанна” (1943) дра-маси саҳнада ўйналди. 1943 йилда у Ўзбекистон Фанлар академиясига мухбир аъзо бўлиб сайланди.

12 ёшида қалам тебратган, 20 ёшида элга танилган, 25 ёшида Аме-рика, Франция газеталарида номи тилга олина бошланган, 30 ёшида ХХ аср ўзбек адабиётининг байроқдори бўлган, ўзбек ёзувчиларининг ирода-ли раҳбари даражасига кўтарилган шоир 1944 йил 3 июлда автомобиль ҳалокати туфайли 35 ёшга тўлмай бу дунёни тарк этган...

У ҳақида ўнлаб китоблар, юз-лаб дарсликлар, минглаб мақолалар ёзилган. Айниқса, С. Азимовнинг “Ҳамид Олимжон абадияти”, С. Ма-мажоновнинг “Шоир дунёси”, Н. Ка-римовнинг “Ҳамид Олимжоннинг поэтик маҳорати”, “Ҳамид Олим-жон” монографиялари, америкалик олим – Бригхемян университети профессори Давид Монтгомерининг “Ҳамид Олимжон” тадқиқоти алоҳида аҳамият касб этади. Биз эса шоирнинг “Ўзбекистон” шеърини таҳлил қилиш асносида uning бетакрорлигини очиш-га киришамиз.

Ҳамид Олимжон шеърларининг баъзиларида (“Ўзбекистон”, “Ўрик гуллаганда”, “Энг гуллаган ёшлик чоғимда” каби) битта композицион топилдиқ учрайди. Бунда шоир уста-лик билан китобхон диққатини ўзига қаратади, яъни шеърнинг дастлабки икки мисрасида айтмоқчи фикрини китобхонга ҳавола қилади:

Водийларни яёв кезганда,Бир ажиб ҳис бор эди манда...

Хўш, бу ажиб ҳис нима? Нега яёв кезганда бу ҳис туғён уради? Уни биз қандай тасаввур қиламиз?.. Шоир-нинг бу саволларни ўйғотиш орқали Сизни ўзига “боғлаб” олгандан сўнг, қалб зарларини тўкишга ўтади:

Чаппар уриб гуллаган боғин,Ўпар эдим Ватан тупроғин.Одамлардан тинглаб ҳикоя,Ўсар эди шоирда ғоя.Бу зарблар Сизни ўзига маҳлиё ай-

ласа ҳам, ҳали ҳеч бир нарсани ошкора қилмайди. Бизнинг ҳайронлигимизни оширади, холос. Шундай тарзда бизни сўз тинглашга пинҳона тайёрлаган-дан сўнггина, қалбидан нур каби оқиб чиқувчи ва айни пайтда, қалбида пи-шиб етилган “Ўзбекистон номли бир жаннат”нинг тимсолини, “Элни қучган мангу бир баҳор”нинг анвойи ранглари ифорини ҳис этадиган ва ҳидидан маст бўладигандай қилиб сўзлайди; “ажиб диёр”нинг - “Чиройида зарра доғи йўқ” ўлканинг моҳиятини кашф этади:

Ўхшаши йўқ бу гўзал бўстон,Достонларда битган гулистон. Ўзбекистон дея аталур,Уни севиб эл тилга олур.

Ҳаёти ва ижодига бир назар

Ҳотам УМУРОВ, Самарқанд Давлат университети профессори,

филология фанлари доктори

ҲАМИД ОЛИМЖОН(1909 - 1944)

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

9UZBEGIM2011/№1“Бундайин ажиб диёр” унда

меҳнат қилаётганлар, “ижод ва тур-муш” машаққатларини енгаётган одамларсиз яхлит бўлолмайди. Худ-ди шунингдек шеър ҳам, шеърдаги бениҳоя аниқ, қабариқли, рост, ёрқин, гўзал ўлка табиати ҳам элсиз яхлит поэтик образга айланмайди. Чунки шоир айтганидек,

“Гўзал этмиш дунёни одам,Одам билан гўзалдир ул ҳам”.Шу боис, фақат улар бирлаш-

ганларида, бир-бирларининг қалб ва моҳиятларига меҳр ва муҳаббат ила кирганларида, бир жону танга айлан-ганларида Ўзбекистондек диёр – “янги бир жаҳон” бўлиб яхлитлашади., жон-ланади:

Далаларда бошланади иш,Бошланади ижод ва турмуш.Кундан-кунга ўсади пахта,Барг чиқади ҳар бир дарахтда.“Бу ажиб диёр”нинг шунчалик

хислатлари кетма-кет, босқичма-босқич очилаверади. Ҳайратингизни тошираверади. Албатта, бундай ҳолга тушишнинг, Ватан улуғлиги ва гўзаллигини ҳис этишнинг са-баблари бор, бу сабабларнинг арзу тасвирида катта ишонч ва ҳаётийлик беқиёс.

Ватан ва халқнинг руҳиятини биргина шеърга сиғдириш ва уни тўласинча ифодалаш имкони ҳеч бир санъаткорга берилмаган. “Ҳар куни бир буюк мазмун”га эга Ватан ва халқнинг тимсолини ҳамма ижод-корлар яратиши, у ҳар бир қалбда ўзгача кечинмалар уйғотиши мум-кинлигини Ҳамид Олимжон тўлиқ англайди. Ва у шу тушунчадан келиб чиқиб, мардоналик ва санъаткорлик билан яратган “Ўзбекистон”ни яна ўзи ҳам, ўзгалар ҳам куйлашига им-коният борлигига шама (кўп нуқта қўйиб) қилиб, тугатади. Бу бир бора гул ифоридай сочилган “ажиб ҳис”ларнинг ҳали тугамаслигига башоратдир. Айни пайтда, шеър қандай очилган бўлса, композицион яхлитликни бунёд этиш учун айнан шундай мисралар билан ёпилади:

Водийларни яёв кезганда,Бир ажиб ҳис бор эди манда...

A m e r i k a n i n g Chikago shahrida bu-gungi kunda uch yuz-ga yaqin O’zbekiston fuqarolari istiqomat qilishadi. Bu erga ke-luvchi o’zbeklar soni yil sayin ortib boray-otgan bo’lishiga qara-

may, ularning har birida o’zbekona kay-fi yat ustivor ekanligini payqash mumkin. Shu boisdan ham bu insonlarni Chikago shahrida 2009 yilning yanvar oyida tash-kil qilingan O’zbek-Amerika Assosatsiyasi (UAAC) ruhan va qalban bir-biriga yaqin-lashtiirib turadi. “Hayot davom etyapti, bu shaharda ham ulug’ o’zbekning yangi av-lodlari dunyoga kelishmoqda. Vatandoshla-rimiz soni yil sayin ortib bormoqda. Inson o’z yurtidan qancha olisda bo’lsa vatanga bo’lgan muhabbat shu qadar ortib boradi, yurtdoshlar bilan yakdil bo’lish zarurati paydo bo’ladi. Shu tufayli ham ushbu ja-miyat tashkil etildi. Barchaga ma’lumki, o’zbeklar qaerda yashamasin oilasi va va-tanini barcha narsadan ustun ko’radi. O’z qadriyatlariga tayangan holda yashaydi. Biz mazkur jamiyatni tashkil qilishda o’z oldi-mizga tilimiz, urf-odatlarimiz, qadriyatla-rimiz, tariximiz va ma’naviyatimizdan uz-ilib qolmasdan, muntazam ravishda undan oziqlanib turishni, shu erda yashayotgan va bu erga kelayotgan vatandoshlarimizga qo’limizdan kelgancha yordam berishni, o’z madaniyatimizni dunyo ahliga namoish

qilishdek sharafl i burchni maqsad qilib bel-gilab olganmiz, – deydi UAAC ning prezi-denti Sirojiddin Nasafi .

Darhaqiqat shuni aytish lozimki, o’tgan vaqt mobaynida mazkur jamiyat to-monidan bir qancha ishlar amalga oshirildi. Turkey xalqlar bilan birgalikda o’tkazilib kelinayotgan madaniyat kunlari festivallari, har yili nishonlanib kelinayotgani Navro’z umumxalq bayramining katta tayyorgarlik bilan o’tkazilishi, O’zbekistonning musta-qillik kuniga va hayit kunlariga bag’ishlab alohida tadbirlarning qilinayotganligi ham-da bu bayramlarga Chikagoda yasha yotgan o’zbeklarning asosiy qismining jalb etilishi UCCA jamiyati faoliyatining aniq namu-nasidir.

Shuningdek, ushbu jamiyatning faol a’zolaridan biri tarjimon va murab-biy Umida Hikmatullaevaning internet tarmog’idagi Wix.com Uzbek Online School deb nomlanuvchi web sahifasi orqali barcha qiziquvchilar uchun o’zbek tilini o’rganish kursini tashkil qilganligi ham quvonarli holdir.

O’zbek-Amerika Assosatsiyasi a’zolari kelgusida yosh bolalar uchun ham hafta-ning har shanba kunlari o’zbek tili darsla-rini tashkil qilishni, bolalar uchun o’zbek san’atkorlarni, ta’niqli yozuvchi-shoirlarini, ma’naviyat va madaniyat xodimlarini taklif etib, qiziqarli uchrashuvlar tashkil qilishni o’z oldiga maqsad qilib qo’yishgan.

UAAC jamiyatining internetdagi man-zili: www.uzbekchicago.org.

Chikagodagi O’zbeklar Jamiyati

Olim Sharipov

10 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Ўзбекистон Республикасида ту-ризм хизматини жаҳон андозалари даражасида ривожлантириш, маз-кур тизимда фаолият олиб боришда халқаро тажрибаларни ўрганиш ва уни амалиётга қўллаш масаласи бу-гунги куннинг долзарб вазифасига айланиб бормоқда.

Ҳар қандай мамлакат иқти-соди ётининг муҳим тармоқларидан

бири туризм соҳаси саналади. Меҳмон хона хизмати бу соҳанинг ажралмас бир қисми сифатида алоҳида ўринни эгаллайди. Дунёга машҳур кўплаб тарихий масканлари билан бирга улкан сайёҳлик имкониятига эга мамлака-тимизда ҳозирда юзлаб сайёҳлик ташкилоти фаолият кўрсатиб келмоқда. Республикамизда меҳмонхона хиз-матини кўрсатиш бўйича лицензияга эга 163 та фирма фаолият кўрсатаётган бўлиб, уларнинг 90 фоизини кичик ва хусусий бизнес субъектлари ташкил этмоқда. Респу-бликада фаолият кўрсатиб келаётган ва рўйхатга олинган меҳмонхоналардан 7 таси 4 ва 5 юлдузли, 50дан ортиғи 2 юлдузлидир. Юртимизда сайёҳлик инфратузилмасини ривожлантириш борасида кенг қамровли ишлар амалга оширилмоқда, фақатгина ўтган йилда Тошкент шаҳрида жаҳон талабларига мослаштириш мақсадида шаҳардаги бир неча меҳмонхона жами 49,6 млн. АҚШ доллари ҳажмидаги маблағ сарфланган ҳолда қайта таъмирлан-ди. Фақат Туркия компаниялари билан ҳамкорликда 4 та қўшма корхона тузилди. Уларнинг иштирокида Тош-кент шаҳрида жойлашган “Тошкент”, “Дўстлик”, “Рос-сия” меҳмонхоналари тўлиқ таъмирланишдан чиқарилиб бир вақтнинг ўзида янгича номга эга бўлди, шунингдек, “Radisson SAS Tashkent Hotel” номли янги меҳмонхона қурилди. Бундай ҳамкорликда амалга ошириладиган ишлар рўйхатини кенгайтириб бориш учун республика-мизда барча имкониятлар мавжуд. Шуни алоҳида таъкид-лаб ўтиш жоизки, замонавий меҳмонхоналарнинг бош мақсади республикамизга келаётган туристларга сифат-ли хизмат ва сервисини кўрсатиш билан боғлиқ бўлиб қолмоқда. Ўтган давр маълумотларидан келиб чиқиб ай-тадиган бўлсак, унда туристларнинг жойлаштириш билан боғлиқ хизматлар 40,0 % атрофида, овқатланиш хизмат-лари 14-15 %, транспорт хизматлари 9-10 % ва ҳоказони умумий хизматлар ичида ташкил этиб келаётган бўлса ҳам, инновацион хизматлар дунё тажрибаларидан фой-даланиш орқали жорий этиб келинмоқда. Инновацион хизматларни тикланиш босқичида бўлганлиги боис, уни кенгайтириш масалалари кўмагида янада кенгроқ ривож топиши мумкин, яъни кўнгилочар хизматларини, турли қизиқарли кечаларни ташкил этиш, албатта, четдан кел-тирилиши мумкин бўлган жиҳозлар билан боғлиқдир.

“Шу билан бирга, ишончимиз комилки, - деб таъкид-лади Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А. Кари-мов, хорижий шерикларимиз билан ўзаро ҳамкорликни чуқурлаштириш, мамлакатимизда янада қулай инвести-ция муҳитини шакллантириш учун ҳали ишга солинма-ган имкониятларимиз етарли. Содда қилиб айтганда, бу борада ишончли кафолатларни яратиш, хорижий инве-стицияларнинг ишончини қозониш ва мустаҳкамлаш даркор”. Бунинг учун ташқи инвестиция оқимларини кенгайтириш ва бунда чет эл инвесторларини фаоллиги-ни ошириш муҳим омил бўлиб қолиши зарур. Бу борада Ҳукуматимиз томонидан амалга оширилиб келинаётган ишлар диққатга моликдир.

Ҳозирда хорижий инвестицияларни кўпроқ жалб қилиш мақсадида ҳамкорликда ташкил этил-ган меҳмонхоналарнинг давлат улушларини сотиш чора-тадбирлари кўрилди. Биргина Ўзбекистон Респу-бликаси Президентининг 2007 йил 20 июлдаги “2007-2010 йилларда хусусийлаштириш жараёнларини янада чуқурлаштириш ва хорижий инвестицияларни фаол жалб қилиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-672-сонли қарорига мувофиқ, Давлат мулкини хорижий инвестор-ларга сотиш бўйича тендер савдоларини ўтказувчи дав-лат комиссияси қарори асосида “Grand Mir” масъулияти чекланган жамият Ўзбекистон-Туркия қўшма корхона-си меҳмонхонасининг 35 фоизлик давлат улушини со-тиш бўйича очиқ тендер савдоси ўтказилиши алоҳида аҳамиятга эга бўлди. Шу кунларда Ўзбекистон Респу-бликаси давлат мулки қўмитасининг Якка хусусийлаш-тириш лойиҳаларини амалга ошириш бюроси томонидан ушбу савдога хорижий инвесторларни жалб қилиш ишла-ри олиб борилмоқда. Бу ишлар асосан сотувга қўйилган объект ҳақидаги маълумотларни Давлат мулки қўмитаси (ДМҚ)нинг расмий сайтига жойлаштиришган, шунинг-дек, чет давлатларнинг Ўзбекистондаги элчихоналари би-лан ҳамкорлик тарзида йўлга қўйилган ахборотлар база-сидан фойдаланган ҳолда мамлакатимизга ўз инвестиция капиталини киритувчи ҳар бир хорижий инвестор ҳозирги молиявий-иқтисодий инқирозининг айрим сегментлари-ни амал қилиб келаётган бир вақтда ўзини ҳимоялаш им-кониятига эга бўла олади.

Бу борада чет эл тадбирларини инвестицион фаоллик-ни ошириш талаб этилади, холос. Турли ёрлиқлар ости-да мамлакатимиз меҳмонхона бизнеси бозорида фаолият кўрсатаётган қўшма корхоналар томонидан олиб борилган улкан қайта тайёрлаш ва жиҳозлаш ишлари натижасида мамлакатмиздаги меҳмонхоналар биноси бутунлай ўзгача кўринишга эга бўлиб келмоқда. Қўшма корхонанинг оқилона фаолият йўналиши орқали нафақат мамлакатимиз доирасида, балки чет элларда машҳур бўлишга эришувчи меҳмонхоналар сони ошиб бормоқда.

Меҳмонхона хизматида хорижий инвесторлар фаоллигини ошириш имкониятлари

Ж. Зайналов, Самарқанд

иқтисодиёт ва сервис институти

профессори

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

11UZBEGIM2011/№1

A Q S h d a nafaqat musta-qillikdan keyin o’qish va ish bi-lan kelgan yangi avlod o’zbeklari, balki XX asr boshida, Sovetlar Turkistonni egal-

lashi oqibatida vatanni tark etishga maj-bur bo’lgan va turli davrlarda Ameri-kaga kelib qolgan eski avlod o’zbeklari ham istiqomat qiladi. Turkistondan kel-gan o’zbeklar soni bugun 20 mingdan ziyod.

Ular, asosan, Vashington, Nyu-York, Chikago, Virjiniya, Nyu-Jersi, Denver, San-Diyego, Merilend, Pen-silvaniya, Florida, Kaliforniya, Indi-ana kabi ko’plab shtat va shaharlarda yashashadi. Ularni birlashtirib, turli madaniy-ma’rifi y tadbirlarda vatan-doshlarni bir joyga jam qiluvchi o’zbek uyushma va tashkilotlari hozir an-cha ko’paygan. Ularning boshida esa 1958-yilda tashkil etilgan “Turkiston-Amerika” Assotsiatsiyasi turadi.

“Turkiston-Amerika” Assotsiatsi-yasi sobiq Sovet Ittifoqining dastlabki yillarida Turkistondan chiqib ketgan va turli davrlarda Amerikaga kelib qolgan markaziy osiyoliklarni o’zida jam qil-gan. Ular orasida o’zbeklar ko’pchilikni tashkil etadi. Jamiyat notijorat-nodav-lat tashkilot bo’lib, asosan, turkistonlik o’zbeklar uchun turli madaniy-ma’rifi y tadbirlar uyushtirish, yordamga muhtoj vatandoshlarimizga ko’maklashish va milliy urf-odatlarimizni, ona tilimizni asrash va avaylash maqsadida qator ijtimoiy-ma’rifi y va madaniy dastur-lar tashkil etish kabi xayrli ishlar bilan shug’ullanadi.

Tashkilot AQShdagi o’zbeklar ja-miyatining faxriy yetakchilari tashab-busi bilan 1958-yilda Nyu Yorkda tash-kil etilgan. Idorasi Nyu Jersi shtatining Dover shahrida joylashgan. Hozirda

tashkilotga asli marg’ilonlik bo’lgan Abdulla Xo’ja rahbarlik qiladi.

- AQShga o’zbeklar o’tgan asr-ning 50-60-yillari, asosan, Germaniya, Turkiya kabi o’lkalardan, keyinroq esa Afg’onistondan kelishgan, – deydi Ab-dulla Xo’ja biz bilan suhbatda. – Ular Sovetlar davrida Turkistonni tark etish-ga majbur bo’lgan vatandoshlarimiz-dir. Tashkilotimiz ana shu amerikalik o’zbek vatandoshlarimizni birlashtirish maqsadida tashkil etilgan.

Abdulla Xo’janing aytishicha, “Turkiston-Amerika” Assotsiatsyasi Amerikada nufuzli tashkilot hisobla-nadi va AQSh hukumati bu tashkilot-ga doim iliq va yaqin munosabatda bo’lgan.

Amerikada istiqomat qiluvchi o’zbeklar vatandan olis bo’lishlariga qaramasdan doimo vatan bilan bog’liqdir. Ular, avvalo, milliy urf-odatlarni, ona tilini unutmaslikka diqqat qilishadi. Amerikadagi o’zbek xonadonlarida tug’ilayotgan farzand-larning ham o’zbek tilini unutmayot-ganlari tahsinga sazovordir. Bunda, albatta, “Turkiston - Amerika” Assotsi-atsiyasining hissasi bor.

O’zbekiston mustaqillikka erish-gach, Amerikadagi o’zbeklar uchun ilk bor vatanga borish uchun imkoniyat esh iklari ochildi, - deydi Abdulla aka.

Mustaqillikkacha bo’lgan davr-da, vatanimni yana bir bor ko’ra olar-mikinman, deya Amerikada armon bi-lan o’tib ketgan o’zbeklar bor. Shukrki, mustaqillik Abdulla Xo’ja kabi minglab amerikalik o’zbeklarga vatan diydorini qayta ko’rish imkonini berdi.

Amerikada o’zbeklar jamiyatning turli sohalarda faoliyat yuritishadi. Ular orasida ilm-fan yo’lini tutib ulkan muvaffaqiyatga erishgan olim va pro-fessorlar hamda savdo-tijorat sohasida ulkan biznes kompaniyalariga ega bo’lgan katta tadbirkorlar bor.

Abdulla Xo’ja besh farzandning

otasi. Umr yo’ldoshlari Sabohat xonim asli andijonik bo’lgan o’zbeklardan. Ular Nyu Jersi shtatining Dover shah-rida istiqomat qilishadi. Abdulla Xo’ja katta tadbirkor, o’z ishi bilan mashg’ul inson bo’lishiga qaramay, vatandoshlar uchun jon kuydirib “Turkiston-Ameri-ka” uyushmasi faoliyatida faol ishtirok etadi va turli madaniy tadbirlar uyush-tirish kabi ma’rifi y ishlar uchun ham vaqt topadi.

- Vatanga bog’liqlik, milliy urf-odatlarimizni asrab-avaylash va ularni farzandlarimizga o’rgatish biz uchun juda muhim, - deydi Abdulla Xo’ja. – Shuning uchun tashkilotimiz faoliyati-ga doimo zarurat bor.

Tashkilot o’z an’anasiga muvofi q, har yili o’zbek milliy va diniy bayram-larini nishonlab keladi. Hozir uyushma vakillari “Navro’z” bayramini nishon-lash uchun tayyorgarlik ko’rishmoqda. Bayramni ko’tarinki ravishda o’tkazish va unda vatandoshlarimizning keng ishtirokini ta’minlash tashkilot oldida turgan asosiy vazifalardandiridir.

“Turkiston-Amerika” Assotsiatsiyasi – Amerika o’zbeklarining ilk jamiyati

Abdulla Xo’ja,“Turkiston-Amerika” Assotsiatsiyasining Prezidenti

Behzod Mamadiyev, Chapel Hill Shimoliy Karolina Universiteti Jurnalistika fakulteti

talabasi

12 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

В Квинсе в зале торжеств Центра бухарских евреев 16 января 2011 года община бухарских евреев Америки органи-зовала "Маллаевские чтения 2011", посвящённые 75-летию Ильяса Маллаева. Коллектив "Uzbek TV New York, Inc" во главе с Президентом Наргизой Машироповой, директором "Uzbek TV New York, Inc" Ильхомом Кенжабаевым, главным редактором "Uzbegim" Хусейном Одиловым и нашей соотече-ственницей учителем Мунира Юсуповой приняли участия в торжествах посвяшенных 75 летию со дня рождения выдаю-шегося певца, виртуоза-музыканта, композитора, философа, мыслителя, писателя, драматурга и поэта Ильяса Маллаева. От имени Посольства Республики Узбекистан и от имен всех соотечественников проживаюших в Нью Йорке и в Узбеки-стане выступил Генеральный консул Республики Узбекистан в Нью-Йорке Дурбек Аманов.

Он отметил, что Ильяса Маллаева с полным правом могут назвать своим и узбеки. В Узбекистане он вырос, по-лучил образование, работал не жалея сил и времени. Он вы-рос до Заслуженнго артиста Узбекистана, а его великолеп-ная супруга и его муза Мухаббат Шамаева стала Народной артисткой Узбекистана сказал Дурбек Аманов и прочитал стихотворения Ильяс Маллаев. Творчество Ильяса Маллаева нельзя отделить от творчества его верной супруги Мухаббат Шамаевой. Вот уже три года нет с нами Ильяса Маллаева но его творчество продолжает жить и развиваться в творчестве Мухаббат Шамаевой, Наргизы и Виолы Маллаевых, а также Ража Маллаева и его ученика Рошель Рубинова.

От имени коллектива "Uzbek TV New York, Inc." вы-ступил главный редактор журнала "Uzbegim" кандитат эко-номических наук, доцент, народный академик Центрально-Азиатской народной академии наук, культуры и искуства Одилов Хусейн. Он в своем выступлении отметил, что Ильяс

Маллаев является его учителем, что на нагробиях его матери и отца в Самарканде высечены стихи Ильяса Маллаева. Одилов Хусейн также обратился к присуствующему на торжествах Генеральному консулу Республики Узбекистан в Нью Йорке Дурбек Аманову с просьбой ходатайсвовать перед правитель-ством Республики Узбекистан о том, чтобы одну из централь-ных улиц города Ташкента назвать именем Ильяс Маллаева и тем самым увековечить светую память этого выдаюшегося деятеля культуры народов Средней Азии.

Также от имени "Uzbek TV New York, Inc." Одилов Хусейн вручил Мухаббат Шамаевой Почетную грамоты за вклад кото-рый она внесла в развитии культуры и исскуства Узбекистана, народному певцу и другу Ильяса Маллаева Эзро Малакову, а также организатору "День поэзии Ильяс Маллаева", главно-му редактору газеты "Bukharin Times" Рафаэлю Некталову. В целях сохранения на долгие годы торжества посвященные 75-летию Ильяс Маллаева директор "Uzbek TV New York, Inc" Ильхом Кенжабаев организовал видеосъёмки. Эти съёмки бу-дет показаны в Квинсе по 56/57 TWC. 184/85-RCN. 36/37-FiOS каналу и в Бруклине по Time Warner35, Cablevision68, RCN-83, Verizon-43 каналу по вторникам в 13:30. В конце торжества Одилов Хусейн и Ильхом Кенжабаев взяли интервью у Мухаб-бат Шамаевой, Наргизы, Виолы, Ража Маллаевых, а также у Тамары Катаевой и Рафаэль Некталова. Выступающих были очень много. Присутствовали и выступали ученые, поэты, ком-позиторы, артисты, певцы и руководство центра и конгресса бухарских евреев. Но особо хочется отметить выступление ученика Ильяса Маллаева Рошель Рубинова. Он прочитал два своих великолепных стихотворения посвященных своему учи-телю Ильяса Маллаеву и спел несколько песен.

После его выступления мы, представители диаспоры узбеков, поняли, что творчество Ильяса Маллаева продол-жает жить и творить не только среди членов его семьи, но и продолжает жить в творчестве и поэзии его ученика Рошеля Рубинова:

А9оиб марди доно файласуфи ин замон Илёс,Ширингуфтору хушрафтору шоҳи шоирон Илёс.Ба дил бахшад ҳаловат ҳар калому байту ашъораш,Ғазалрону сухандону мақомдони калон Илёс.

***** Наргиз МаллаеваСказать о нем и книги мало.Ну чтоже делать, так совпало.В субботний день его не стало,Перо его из рук упало.

Эти торжества, посвященные поэзии и 75-летию Ильяса Маллаева останутся в архиве “Uzbek TV New York, Inc” на долгие годы в качестве золотого фонда под названием "Золотой Ильяс".

Коллектив Uzbek TV New York, Inc

День поэзии Ильяса Маллаева

ИЛЬЯС МАЛЛАЕВ(12. 1.1936 - 3.5.2008)

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

13UZBEGIM2011/№1

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

13UZBEGIM2011/№1

Barak Obama, raqibi Jon Makkeyn-ni mag’lub etgan holda AQSh prezidenti bo’lib saylandi. U AQShning 44–prezidenti bo’lish bilan bir qatorda Amerika tarixidagi birinchi qora tanli prezident bo’lib ham hi-soblandi. O’zini juda hazilkash deb ta’rif etgan kamtar Barak Obamaning ismi, ilk bora 2004 – yilda o’tkazilgan Milliy Partiya Kongressida eshitildi. Chunki u kongressda

juda otashin bir nutq so’zlagan edi. Bu nutqdan so’ng u juda ham mashhur bo’ldi va o’lkasiga va dunyoda tanildi.

Saylovdan oldin uning aytgan gaplari quyidagicha edi: “Oldi-mizdagi yo’l juda uzun. Tirmashishimiz juda qiyin bo’ladi. Ammo maqsadimizga yetish uchun juda umidim katta”. Bu xuddi Martin Luther Kingning so’zlari edi.

“Keniyalik qora tanli otaning va Kensaslik oq tanli onaning o’g’li” AQShning yangi prezidenti Barak Obama. Obama 1961-yil-ning 4-avgust kunida AQShning Havai shtatining Honolulu shah-rida tug’ildi. Obamining otasi, AQShga o’qigani kelganida onasi bilan Havaiida tanishdi va turmush quradi.

Harvard Universitetida stipendiya bilan o’qigan Obama ning otasi, 1965-yilda Keniyaga qaytib bir hukumat ishida ishlaydi. Boshlang’ich maktabni bitirgandan so’ng Honolulu shahriga qaytib kelgan Obama, 1979-yilda litseyni bitirgunga qadar onasining onasi va otasi bilan birga yashadi. Litseyni bitirgach Los Anjelesdagi Occi-dental Kolejda universitetning dastlabki ikki yilini o’qiydi. Ke yinroq esa Nyu Yorkdagi Kolumbiya Universitetiga o’tib, 1983-yilda Si-yosatshunoslik fakultetini bitiradi. 1988-yilda Harvard Universiteti Huquq fakultetiga kiradi. Bu universitetda talabalar tomonidan chop etiladigan jurnalning nashr mudiri bo’lib ishlaydi. 1991-yilda Barak Obama advokatlik diplomini qo’lga kiritadi.

Barak Obama, 1989-yilda Mishel Robinson ismli qiz bilan tanishadi va bu ikkala yosh 1992-yilning 3-oktyabr kunida turmush quradilar. 1964-yilda tug’ilgan ayoli Mishel Obama, kuyovi Barak Obama kabi Harvard Universitetining Huquq fakultetini bitirgan ad-vokat edi. Turmushlaridan 1998-yilda Shasha ismli qiz, 2001-yilda esa Malia ismli bir qiz dunyoga keladi.

“Har doim rostgo’y bo’laman” Senator bo’lib ishlayotganda o’z ovozlarini liberal shaklda qo’llangan Barak Obama, faqatgina SPİD ta’limi va oldini olish mavzusida Jumhuriyat partiyasi bilan hamkorlikda ishlaydi. 1996-2004 yilida esa AQSh senatiga sayla-nadi. U senator bo’lib saylanganidan so’ng har doim insonlarning va ommaviy axborot vositalarning diqqat markazida bo’lib, bu orada ikki kitob yozadi.

Barak Obama 2007 yilning boshida prezidentlikga nomzod bo’lganligini e’lon etishi bilan birga, yana bir nomzod Hillari Klin-ton bilan kurashadi va natijada zafarni qo’lga kiritadi.

Barak Obama Demokrat Partiyaning prezidentlik uchun nom-zodi etib tayinlanishi 2008-yilning iyun oyida aniq bo’ldi. Saylov faoliyatlarida “Yangilanish” devizini qo’llagan Obama, prezidentlik kurashida eng ko’p ovoz olgan lider qatorida rekord ham qo’ydi. U saylov kechasi AQShni qanday boshqarishini quyidagicha ifoda et-gandi: “ Fikrlarimni har doim ham yoqtirmasligingiz mumkin. Hu-kumatlar har bir muammoni yecha olmasligini ham bilamiz. Faqat

sizlarga so’z beramanki, oldimizdagi har bir muammo mavzusida sizlarning oldingizda hozir bo’laman”.

“AQSh hukumatida yangi davr boshlandi...” Barak Obama-ning ushbu fi kri, AQShlik qora tanlilar uchun tenglik huquqini olib kelishini ham eslatadi.

Barak Obama, saylov propagandasini yurita boshlagan kundan beri barcha bilan keng muzokara qilishga, fuqarolarni tinglashga, erkin fi krlashga va ochiq so’zlashushga moyil bir siyosat yuritib kelmoqda.

Amerika prezidenti Barack Obama

Ilkhomjon Kenjabayev

Biz o’z hayotimizni mazmunli va qiziqarli tarzda o’tishini, yodda qoladigan yaxshi damlarimiz ko’p bo’lishini juda xohlaymiz.

Siz-chi??? Quvonchli kuningizni o’z yaqinlaringiz bilan baham

ko’rishni istaysizmi? U holda fursatni boy bermay biz bilan bog’laning. “O’zbegim” jurnali bu borada sizga yaqindan yordam beradi. Mazkur jurnal sahifalarida qadriyatlar, an’analar, ilm-fan, iqtisodiy va madaniy sohalardagi barcha yangiliklar, ilmiy - adabiy yo’nalishdagi maqolalar, she’rlar va badiiy hikoyalar muntazam chop etiladi. Shuningdek, ota-onalarimizning tavvallud ayyomlariga bag’ishlangan qutlovlar, do’st-u yaqinlarimizning quvonchli onlari uchun yo’llanadigan dil izhorlari, turli mavzulardagi e’lonlar va rek lamalar ham keng yoritilib boriladi.

Shoshiling!Bizning telefonimiz: 1-718-600-6518Internetdagi manzilimiz: [email protected]

14 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

15UZBEGIM2011/№1

Zamira Usmonova Salim qizi 1972 yilda O’zbekiston Respub-likasi Namangan shah-rida tavallud topgan. Bu iste’dodli raqqosa aso-san o’zbek mumtoz mu-siqa va kuylariga raqis

tushib, elimiz e’tiborini qozonib kelayotgan yoshlardan.

Zamira bolaligidanoq san’atga yuksak ha-vas bilan ulg'aygan. U 1991 yilda o’rta maktab-ni tugatgach, o’sha yili Namangan madaniyat kollejining o’zbek xalq raqqosalik san’ati gu-ruhiga o’qishga kirgan. Shu bilan bir qatorda o’z sohasiga qiziqishi tufayli Namangan xalq teatrida ham yakkaxon raqqos sifatida faoliyat boshlagan. 1993 yil kollejni muvaffaqiyatli tu-gatgach, O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan ar tist Kamoliddin Rahimov tashkil etgan “Nargiz” ansambliga qabul qilingan. Bu sohada unga Dildora Rahmatova va balletmester Ekaterina Xolmirzaevalar murabbiylik qilishgan.

1993 yil Toshkent o'tkazilgan, O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan artist Mu-karrama Turgunboyevaning xotirasiga bagish-langan “Elning suyukli raqqosasi” ko’rik tan-lovida ishtirok etib, sovrindor bo’lgan. Shu tufayli u O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan artistlar Vilotyat Oqilova rahbarlik qila-yotgan ansablda va Qodir Muminov tashkil etgan “Shodlik” ansambliga qabul qilingan. Keyinchalik, yosh raqqosaning raqs mahora-tini yaqindan kuzatgan O’zbekistonda xizmat kursatgan artist Zuhra G’ozieva uni o’zining "Lazgi" ansambliga yakkaxon raqqosa sifati-da ishlashga taklif etgan.

1996 yil Prezidentimizning qarori bilan amalga oshirilgan "Buyuk ipak yo’li" bo’ylab o'tkazilgan buyuk sarkarda Amir Temur bobo-mizning 250-yilligiga bag'ishlangan tadbirda "Lazgi " ansambli a’zosi sifatida ishtirok etgan. Shundan so’ng u horijliklar e’tiborini qozon-gan va keyinchalik esa Fransiya,Amerika dav-latlariga ijodiy safarlar uyushtirgan.

Zamiraning kelajakdagi orzusi o’z san’ati orqali o’zbek raqs san’atini butun duyoga targ’ib etishdir.

Hozirda Zamira Usmonova oilali, uch na-far farzandning onasidir.

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

15UZBEGIM2011/№1

Muborakhon Teshaboeva

Профессионалы UZTV NY, Inc. помогут Вам провести свадьбы в лучших восточных традициях, с карнаями и сурнаями. Дни рождения, корпоративные вечера и любые другие торжества оставят

неизгладимый след в Вашей памяти. Мы сделаем их незабываемыми! Прекрасный сервис гарантирован! Каждый бизнес нуждается в рекламной поддержке!Ваши объявления и реклама будут размещены на UzbekTV, радио и

журнале Uzbegim, на сайте www.UzbekNY.TV. На www.Uzbek.radio12345.com Вас услышит Мир

Go'zal raqqosa

16 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM16 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Корифей науки - Махмуд Джу-раевич Зокиров так был назван на юбилейной сессии 75 лет ВНИИЭП (труды от 10-11.08.2005 г. - 7 стр. ). Он основоположник науки «Караку-леводства» и «Смушковедение», лау-

реат премии Абурайхон Беруни (1976).Заслуженный дея-тель науки Республики Таджикистан (1982) и Республики Узбекистан (1986), академик МАНЕБ при ООН (1986), действительный член т/о «Биосфера и человек» ЮНЕ-СКО (1984), доктор с.х.наук (1976), профессор (1983), Султан науки (2000), Президент НАНХ (1987), пожизнен-но почетный Президент ЦАНА (1996).

Родился в семье Национального Героя Джуры Зо-киров. Окончил ТСХИ (1950), аспирантуру при ВНИ-ИЖ (1954). Работал в ТНИИЖ (1954-1956), УзНИИЖ (1956-1959), ВНИИК (1956-1976), ВНИИОК (1976-1992), Председатель «экспертной комиссии» по докторским диссертациям ВАК при СМ СССР (1983-1992). Научный консультант УЗ НИИКЭП (с 1998). Награжден: орденами «Красная Звезда» (1942), «Отечественная Война» 1 сте-пени (1943) и 2 степени (1995) за ратный труд, за заслуги в науке орденом «Звезда Вернадского» 1 степени НооЛ.РОСС.Фед.2002 и «Дусти» (2002) Р. Тадж. «За заслуги в Стандартизации» СССР 1972 г. 15 боевыми медалями. На-учная деятельность посвящена разработке по еще не изу-ченным, не разработанным научным проблемам. Впервые создал учебники: «Смушковедение» 20,7 п/л, 1976-1978, 1987 который в 1976 г. был удостоен лауреата А.Беруни и «Каракулеводство» 32.1 п.л, Т., 1983 г., которые были переведены и изданы, как учебники для ВУЗов Виндхука (ЮАР), Луанда (Анголе), Те-геране (Иране), Бухаресте (Румынии), Кабуле (Аф-ганистане) и др.. Аналогов одноименных учебников или учебных пособий-досих пор в мире нет, еще нe изданы. Один из авторов, созданных в суровых усло-виях пустыни, выносливых, высоко-продуктивных «Кызыл-кумский заводской тип кaракульских овец окраски сур» (приказ МСХ СССР Н116 за 1963г.) и Таджикский заводской тип шерстных коз» приказ МСХ ПТ 2004 г. Махмуд Джураевич Зокиров явля-ется основателем 2-х научных центров: 1) В 1976г. в г.Худжанде основал: «Научный центр по шерстному козоводству» от ВНИИОК МСХ СССР. Способство-вал созданию шерстному козоводства в Аштском районе Согдийской области, в Папском и Чустском районах Наманганской области, в ряде районов Се-мипалатинской области. 2) В 1987 году создал: На-

родную Академию «Нури Худжанд»- по возрождению ма-териальных и духовных культур народов Таджикистана. В 1997 году по ходатайству руководства ряда республик деятелей науки, культуры и искусства создана (ЦАНА) со своими отделениями «Совета Мудрейших» в городах Худ-жанде, Ташкенте, Алма-Ате, Оше. Подготовил: -24 канди-дата и 14 докторов наук, из них 5 стали «Заслуженными деятелями науки национальных центрально-азиатских республик и 7 академиками национальных и междуна-родных академий наук. Они-занимают ключевые посты в учебных и научных учреждениях республик Центральной Азии. М.Д.Зокиров на свои семейные средства создал об-разы в 6 бюстах погибшим борцам за «Туркестанскую ав-тономию» и подарил их Хукумату. Они украшают «Аллею звезд» у Вечного огня, а бюст изобретателя «секораната» Аль Худжанди (Х век) «Планетарию» г. Худжанда.

Память о Махмуд Джураевич Зокирове сохранится на всегда в памяти его учеников и близких родственни-ков: Супруги Зокировой Ойсары, детей и внуков.

В заключение хотелось бы закончить словами Фир-давси:

...Труд славный окончен родной стране,Отныне не померкнет слава обо мне,Я буду жить, пусть бегут времена.Не даром я рассыпал слов семена,В ком разум и сердце светлы,Помянет мой труд словами хваля.

Корифею науки каракулеводства Махмуд-Джура Зокирову посвящается... (13.03.1923 - 18.05.2008)

Хусейн Одилов

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

17UZBEGIM2011/№1

"ЖЕНЩИНА ГОДА - 2010"13 февраля 2011 года в Лонг Ай-

ленде в ресторане Leonard's состоялось торжественное награждение победи-телей 5-го Международного конкур-са «Женщина года - 2010». Организа-торами стали "Эстер-ха-Малка" при Конгрессе бухарских евреев США и Канады и журнал «Женский мир», воз-главляемый доктором Зоей Максумо-

вой, а также Американский Форумом русскоязычного еврейства – RAJI и община горских евреев Нью-Йорка. Коллектив Uzbek TV New York,Inc. и журнал "Узбегим" от чистого сердца поздравляем всех номинантов «Женщи-на года - 2010». Желаем всем счастья и творческих успехов в работе. Особо хотим подчеркнуть и поздравить своих соотечественников победителей кон-курса активистку бухарско-еврейской

общины Нину Норматову, учительницу Нину Гулькарову, доктора Дору Пин-хасову, певицу и актрису Тамару Ка-таеву, изобретателя-фармацевта Мар-гариту Исахарову, а также номинанта «Джентльмен - 2010 года» бизнесмена Льва Некталова. Мы очень рады что наши соотечественники из Республики Узбекистан стали номинантами данно-го конкурса.

Коллектив Узбек ТВ

Общество АНА (Azerbaijan Association of New York) Азербайджанское общество в Нью Йорке было создано в 2005-ом году. Президентом нашего общества является уважаемый Али Насибов. Он главный спе-циалист Министерства по науке России с 1989 г., док-тор технических наук, профессор, член-корреспондент РАЕН (1995), академик РАЕН (1996). Общество АНА поддерживает интересы родного Азербаджана в далё-ком США. Деятельность нашего общества не ограничи-вается пределами Нью-Йорка. Мы всегда интересуемся нашими согражданами, живущими и в других штатах. Члены нашего общества часто участвуют на встречах с сенаторами и конгресcменами. Мы держим тесные свя-зи с диаспорами других стран. У нас одна цель: cлужить своей Родине - Азербайджану и быть в дружественных отношениях со всеми народами.

Я, пользуясь случаем, поздравляю наших близ-ких друзей узбеков с выпуском первого номера жур-нала «Узбегим». От имени всех членов общества АНА желаем вам больших успехов и процветания. Я наде-юсь, что дружба между нашими двумя народами будет вечной и прочной.

Адрес Azerbaijan Association of New York:6914 19th Ave. Brooklyn, NY 11204, Тел: 1646-824-4204

18 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Tun-u kun hayot bir zayilda qaynab turadigan New York shahri hamisha odam-lar bilan gavjum. Biroq har bir odamning o’z ishi, o’z tashvishi bor. Kimdir erta-yu kech bir-biriga o’xshash ko’chalarni kez-ib, har bir eshikka bosh suqib, ish qidiradi. Kimdir baland-baland binolarni tomosha qilish ilinjida sayrga chiqadi. Yana kim-

dir zamon bilan bir zayilda yashash va tijoratini rivojlantirish maqsadida tinim bilmaydi. Ushbu g’ala-g`ovur ulkan shaharda tun-u kun hayot qaynoq.

-Xudoga shukur, bu shaharga kelib, yaxshiyamki, Xoliq aka-day ajoyib bir insonni uchratdim. U bo’lmaganda, kim bilsin, hozir ahvolimiz nima kechardi? – mehmon kutish uchun oshxonada sa-hardan buyon g’imir-g’imir qilayotgan Oyshaga qarashib, sabzi tog’rayotgan Maqsud ich-ichidan mamnun bo’lib gapirardi, - Na bu amerikanlarning tilini bilaman, na urf-odatini. Birorta talabiga mos kelmadim. Qara, Oysha, menday bir no’noq odamni shundoq ishga joylab qo’ydi-a, shovvoz.

- Endi u kishi, o’zingiz aytganday, ancha vaqtdan buyon bu yerlarda yashasa... Kirmagan teshigi qolmagandirov. Qolaversa, kimga nimani gapirish kerakligini yaxshi bilsa kerak-da, – dedi Oysha erining gapini davom ettirib.

- Ha, o’zining aytishicha u avval men ishlaydigan shu chuch-vara sexda ham, to o’ziga munosib ish topguniga qadar bir mud-dat ishlab ketgan ekan. Hozir bo’lsa, qaysidir mehmonxonada “menejer”man deydi. Bu hazil gap emas...

Maqsud ushbu shaharga kelib, ishsizlikdan sarson bo’lib yurgan kezlarida uchratgan tanishi, o’z ta’biri bilan aytganda, “jondan aziz bo’lib qolgan akaxondasi” Xoliq haqida so’zlarkan, uning o’ziga qilgan yaxshiligi to’g’risida gapirishdan sira char-chamasdi. Xoliqning qachon bu yerlarga kelganligini, qanday joylarda ishlaganligini, boshqa shtatlarda qay ahvolda yashagan-ligini-yu, qanday qiyinchiliklarni boshdan gechirganligini, ayniq-sa, ingliz tilida amerikaliklarday gapirishni o’rganib olganidan so’ng nechta joydaga ishga taklif qilishganliklarini to’lqinlanib, zo’r ishtiyoq bilan so’zlardi. U xotiniga gapirarkan, bir zum-gina “shunday vaqti tig’iz, uddaburron, hatto Amerikada o’z obro’yini topgan inson mana nihoyat menikiga mehmonga kel-ishga ham vaqt ajratdi-ya... ” degan xayolni shuuridan o’tkazib qo’yishga ham ulgurdi. U yana “Kim bilsin, taqdir o’yini tufayli bu yerlarga kelib qolmaganimda, ehtimol, shunday samimiy, yaxshi inson bilan aka-uka bo’larmidim, yo’qmi xudo biladi” deya o’ylaganida yanada faxrlanib ketdi...

- Ha, mayli yana siz aytgancha bo’laqolsin.- Oysha eri-ning so’zlarini ma`qulladi va yana nimanidir esladi, shekilli, darhol eriga gina qilib qoshini chimirdi-da,- Ishqilib o’tgan sa-fargilardek holat yana takrorlanmasa bo’lgani. Sizni bilmadim-u, men ishonmayapman. Osha kishining biznikiga kelmoqchi bo’lganligi sharofati bilan to’rt marotaba o’zimni o’zim meh-mon qilganimni haligacha yaxshigina eslayman. Mendan xafa bo’lsangiz ham oldindan aytib qo’yaqolay, bordi-yu o’sha akax-ondangiz bu safar ham o’z va’dasini unutib mehmonga kel-

masa, men u uchun boshqa tayyorgarlik ko’rmayman... – dedi u norozi bir tovushda.

- Iya, bu qanaqasi bo’ldi? – Maqsud xotinidan e’tirozli ohangda so’radi. Ammo Oysha eriga ortiqcha bu xususida bir so’z demadi. – Yaxshilikni bilmagan lodon. Agar bilsang, unday odam-larning uyimizga kelishi uchun besh emas, o’n marotaba tayyor-garlik ko’rsang ham arziydi. Shunday deyishga uyalmaysanmi? O’zing bilasan, bu yerda har bir soniyang hisobli, har bir daqi-qang pul. Hammamiz ham pul uchun yashayapmiz. Qolaversa, biz ham o’sha pulning ortidan yugurib shu yerlarga kelmadikmi? O’zimizdan kelib chiqib Xoliq akanini ham to’g’ri tushunishimiz kerak, Oyshaxon. Ehtimol, oldingi safarlar uning chindan ham zarur ishlari chiqib qolganligi rostdir. Axir o’zimizda ham shunday holat deyarli har kuni bo’lib turgan bo’lsa...

- Yaxshi. Hammasini tushundim, - Oysha erining qizisha-yotganligini sezdi, shekilli, ozgina muloyimlashib jilmaydi, - ammo baribir ham...

- Agar bilsang, Amerikada mehmon kutish va mehmonga bo-rish uchun, avvalo, har ikki tomonning vaqti hisobga olinishi kerak. Shunchaki aytib qo’yish bilan hech ish bitmaydi, Oyshaxon. – Maq-sud bir fursat xotiniga tikilib turdi va uning ayni shu daqiqalardagi ma’sum holatiga achinib ketganidan, o’z qalbidagi tuyg’uni oshkor etib qo’ya qoldi,- Qolaversa, bordi-yu bugun Xoliq akani mehmon qila olsak, bitta tashvishdan qutulamiz. Ziyofatdan so’ng, har tugul, u bilan gaplashganimda va ishlarim haqida so’raganida o’zimni u ning oldida muttahamlardek sezmasmidim deyman-da... - Maqsud xotiniga ko’z qisib qo’ydi, Oysha esa yana jilmaydi.

Odatda, dam olish uchun mo’ljallangan bir xonali katalakdek uyning shinamgina xonasi ayni damda mehmon kutish uchun maxsus hozirlangandi. Mehmonning yayrab o’tirishi uchun xo-naning derazaga yaqin qismiga xontaxta qo’yilgan bo’lib, uning chor tarafi ga o’zbekona qilib ko’rpachalar to’shalgandi. Xontaxta ustida esa barcha narsa muhayyo. Garchi hozir qishning so’nggi kunlari bo’lishiga qaramay, yozda pishar uzum, olma, shaftolilar-dan tortib pista-bodom, yong’oqqacha chaqib qo’yilgan edi. Oy-sha eriga “Amerikada yashaganimiz bilan barcha harakatlarimizda o`zbekona kayfi yat sezilib, qolaversa, bahoriy hid ufurib tur-sin” deya bildirgan fi kriga binoan dasturxonga ko’k bichak, ko’k somsa va turli xil pishiriqlar ham qo’yilgandi. Xullas, Maqsud va uning xotini chiroyli qilib tuzalgan dasturxonni yana qaysidir kamchiligini topib to’ldirib qo’yish uchun dam-badam uni ko’zdan kechirishardi. Vaqt peshindan o’tib qolgandi, biroq Xoliq akadan hamon darak bo’lmayotganligi uchun Oysha anchagina asabiyla-shayotgandi. Shu boisdan u tinmay g’udranar, “Ha, sezib turib-man u bugun ham kelmaydi. Hadeb telefon qilavergani odamning ham yuzi qolmadi. Tavba, odam degan ham shunaqa bo’ladimi? Shuncha tayyorgarlik ko’rsang-u, kutgan odaming kelmasa...” der edi tinmay. Maqsudning ham qalbida ayni damda xuddi shun-day kechinmalar o’tayotgan bo’lsa-da, u o’zini xotiniga xotirjam ko’rsatish uchun deraza yoniga borib, osmono’par binolarni tomo-sha qilar, to’g’rirog’i, minginchi marotaba ko’zdan kechirar, go`yo ularning qavatlarini sanayotgan kishiday ko’rsatkich barmog’ini silkilab-silkilab nimalarnidir pichirlardi.

Uzoq kutilgan mehmon

Surxon Bo’riev

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

19UZBEGIM2011/№1Kechga tomon eshik qo’ng’irog’i jiringladi. Maqsud bilan

Oysha yalt etib bir-biriga tikilishdi. Shu topda ularning yuzlarida nimadir porlaganday bo’ldi. Maqsud eshikka tomon yugurdi. Oy-sha esa sekingina oshxonaga o’tib ketdi.

- Eya, bormisiz, Xoliq aka? A-bu, odamni sog’intirib qo’ydingiz-u. - Maqsud kunbo’yi yo’l poylab sillasi qurigan-ligini sezdirmaslik maqsadida o’zini nihoyatda vazmin tutishga harakat qildi.

- Uzr, kech qoldim. Bilasiz-ku, Maqsudjon, bizda hamisha ish mo’l. – Xoliq aka go`yo yo’lda yugurib kelgan odamlarday shoshi-lib gapirdi. Keyin u Maqsud bilan samimiy quchoq ochib ko’rishdi va bu uyga xuddi avval ham bir necha bor kelganday, mezbonning taklifi ni ham kutib o’tirmasdan to’g’ri dasturxon tuzatilgan xonaga kirib ketdi. – Oh-ho! Tayyorgarlik juda katta-yu, uka.

- Ha, endi aka qo’ldan kelganicha-da... - Maqsud Xoliqning ust-boshini bir chetga olib qo’ydi.

- Hammasi ajoyib! - Xoliq dasturxonni va did bilan yig’ishtirib qo’yilgan xonani ko’zdan kechirarkan, go`yo lol qol-gan odamlardek ikkala kaftini bir-biriga ishqab qo’ydi. U o’zi ayt-gan vaqtdan ancha kech kelib, uy sohiblarini xiylagina kuttirib qo’yganligini darhol payqadi. Hamda aybini yuvish maqsadida ularning ko’nglini ko’tarib qo’yish uchun shunday dedi, – Mana buni haqiqiy o`zbekcha ziyofat desa bo’ladi. Amerikada bunday holat kamdan-kam kuzatiladi...

Shu payt Oysha bir qo’lida choynak, bir qo’lida piyolalarni ko’targancha xonaga kirib keldi va ularni eriga uzatdi. Song bir fursat mehmon bilan so’rashgach, “pachoqqina odam bo’lishiga qaramay, xiyla kekkaygan odam ekan” degan xayol bilan yana sekin chiqib ketdi.

- Ha endi aka, Vatanimizdan uzoqda yashayotganimiz bilan baribir o’zbekligimizni qilamiz-da. Qolaversa, o’zimiznikilarni juda sog’inganmiz... - Maqsud bu jumlalarni ichki bir iftixor bilan gapirdi, ammo u gapini tugatmasdanoq Xoliq uning so’zini davom ettirdi.

-Yashang, uka! Hamisha shunday bo’laylik. Bugun biz Amerikada yashayapmiz. Bu yerning hayoti, o’zingizga ma’lum, faqat money, money, money... – Xoliq ham Maqsudga hamohang tarzda, qo’llarini harakatga keltirib hissiyot bilan so’zladi,- Lekin bu asosiysi gap emas, bir narsani har doim yodda tutaylik, bizga vatanimiz eng qimmat narsani - o’zbek degan ulug nomni berib qo’yibdi Maqsudjon.

- Fikringizga qo’shilaman.- dedi Maqsud uning so’zlarini ma’qullab,- qani dasturxonga qarang, aka.

- U holda, kutib o’tirmasdan endi mana bu bo’yni uzundan oching. Shu fi krlarni quvvatlab, bugun bir jodirab ichaylik-a. – Xoliq anchagina so’zamol bo’lganligi bois, o’z odatiga ko’ra tashabbusni yana o’z qo’liga oldi.

Mehmonning xohoshiga ko’ra qadahlar to’ldirildi. Xoliq bilan Maqsudning chehralari yorishib, eng muqaddas narsalar sha’niga yana qaytadan iliq so’zlar aytishdi. So’ng birinchi va ikkinchi qa-dahlarni juft qilib ko’tarishdi. Oradan yigirma daqiqacha vaqt o’tgach, Oysha chinni kosalarda issiqqina sho’rva olib kirdi. Uning taftida ziyofat yanada qizib ketdi. Vaqt o’tgan sari ularning suh-bati avjiga chiqib borardi. Ularning tanishganiga hali olti oy ham bo’lmaganligiga qaramay, suhbat nihoyatda erkin va samimiy tarzda o’tar, Maqsudning xayoliga ko’ra “begonasirashdan asar ham yo’q”

edi. Ularning suhbati dastlab, asosan, Vatan to’g’risida, ota-ona haqida, milliylik, urf-odatlar, qadriyatlar xususida bo’lib, shu topda esa, mavzu bir oz o’zlari haqidagi fi krlarga ko’chgan edi.

-Men o’z fi krida mustahkam turadigan odamlardanman, - dedi Xoliq hozirgina olib kelingan osh ustidagi go’shtdan nigo-hini uzmasdan, bu paytda “bo’yni uzun”ning ikkinchisi yarimlab, chamasi mehmonning kayfi taranglashib qolgandi,- shu boisdan ham bir ko’rgan odamimni qanday inson ekanligini darhol bila-man. Men sizni, Maqsudbek, uka deb adashmaganman. Sizdagi sa-doqat, sizdagi shijoat, sizdagi vatanga bo’lgan mehr meni hamisha hayratda qoldiradi. Qani endi, bu yerga kelib yashayotganlarning hammasi sizga o’xshagan yigitlar bo’lsa. Oh-ho... Afsuski, unday emas, do’stim. Ba’zilar bor: bu yerlarga kelib olib hatto amerika-liklarning o’zlari ham qilmaydigan qiliqlarni qilishadi. Shu bilan nimaga eroishmoqchi bo’lishadi, hayronman. Axir o’zbekmisan, qayerda bo’lsang ham o’zbekday yur-da...

- Ha, hamma odam har xilda, aka...Shu zayilda ularning suhbati nihoyatda cho’zilib ketdi. Bu

daqiqalarda Oysha oshxonada o’tirgancha, ularning suhbatini yashirincha tinglay-tinglay charchagan edi. Endilikda u bunday mavzuni eshitishdan siqilib devordagi soatga tez-tez ko’z qirini tashlab qo’yardi. Soat tungi 10.00, 10.30, 11.00, 11.45 larni birin-ketin bosib o’tar, mehmon esa hamon so’zlardi. “Uff-e, odam de-gan ham shunchalik uzoq o’tiradimi-a? Kelishi bir muammo, keti-shi esa yana bir muammo. Oldingdagilarni yeding-ichding, endi bo’lsa tur-ket, nima qilasan bekorchi gaplarni? Tavba...” degan fi krlar Oyshaning xayollarini butunlay asir qilgandi. Nihoyat, soat millari tungi 01.15 ko’rsatgach mehmon g’uldiragancha ketish tadorigini ko’rdi.

Ertasi kuni Maqsud xotininning shuncha qistab, uyg’otishga harakat qilganligiga qaramay, uyqudan bosh ko’tarolmadi. Ishga borishi kerakligini esa mutlaqo o’ylashni xohlamadi. Qaytanga xotiniga javoban “Bugun boshim otilib ketay deyapti, bir kungi-na dam olsam osmon uzilib erga tushmasa kerak” deya g`uldirab qo’yaqoldi.

New York ko’chalarida hayot qaynoq. Har xil qiyofadagi odamlar bilan to’lgan. Katta-katta binolar eshiklari xuddi asalari uyasiga o’xshaydi, har daqiqada bir dunyo odam chiqib yana bir dunyo odam kiradi. Ulkan-ulkan binolarga har bir soniyada kim-dir mehmon bo’ladi, yana kimdir mezbon.

Oradan ikki kun vaqt o’tgach, Xoliqning telefoniga tanish bir raqamdan qo’ng’iroq bo’ldi. Xoliq istar-istamas uni ko’tardi:

- Hello!- Assalom-u alaykum, Xoliq aka. Bu men Maqsud ukangiz-

man. Charchamasdan yuribsizmi? - Chidasa bo’ladi. Nima gap?- Akajon, bir yordamingiz kerak bo’lib turibdi. Shu desangiz,

o`tgan kuni ozroq mazam bo’lmay ishga borolmagandim...- Menga o’xshab-a?- piching qildi Xoliq.- Iya, siz ham kecha ishga chiqmadingizmi? Ammo menda

boshqacha, ular meni haydashdi...- Meni esa lavozimimdan tushirishdi,- u yana luqma tashlab

qo’ydi.- Obbo, shunaqa deng? Ammo, bilasizmi...Shu topda aloqa uzilib qoldi. Biroq keyingi qilingan barcha

qo’ng’iroqlar javobsizligicha qoldi.

20 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Я - узбечка. Хочу разказать чи-тателям журнала «Узбегим» о жизни моего отца Ортикова Музафара Зоки-ровича. Он родился 30 марта 1920 года в махалле Катар-тол г. Ташкента в се-мье потомственных меховщиков. Де-душка моего отца Мирзокир-первый имел большие цеха по заготовке и первичной переработке шерсти, кара-

куля и местной пушнины. Мой отец родился в очень бога-той и знаменитой семье бизнесмена меховщика. Его отец Мирортик и его старшие братья Миродил и Мирзуфар вместе со своими работники работали с раннего утра до поздней ночи. Прадед мой Мирзокир-первый был очень уважаемым человеком среди бизнесменов и жителей го-рода Ташкента. Свою продукцию прадед Мирзокир и мой дедушка Мирортик продавали в Россию, Украину, на Кав-каз, в Турцию и Иран. Социалистическая революция про-неслась вихрем по людским судьбам... Меховые цеха в 1924 году отобрали, а в 1933 году начались массовые ре-прессии. Коснулись эти репрессии и моих родных. Моего дедушку Мирортика и его брата Нурбека распоряжением И.Сталина отправили в ссылку в г. Казань. Мой отец, его мама Рохилябиби, два брата Миродил и Мирзуфар, а так-же четверо сестёр Муборак, Саломат, Шарофат и Мамла-кат выслали за пределы г. Ташкента. Они в 1933 году ока-зались в Самарканде, где кое-как обосновались в доме у чужих людей. Одна его старшая сестра Махбуба была за-мужем. Она со своей семьей осталась жить в городе Таш-кенте, в махалле Катор-тол. Прошли годы. Отец мой за-кончил среднюю школу и через некоторое время началась Великая Отечественная война 1941-1945 гг. Он является участникам Ленинградской блокады. С войны он вернулся инвалидом, но с полной грудью орденов и медалей.

В 1944 году в Самарканде отец встретил свою спутницу жизни Сираджеву Мупару и они поженились. В семье моего отца было восемь де-тей: сыновья Ак-бар, Акмал, Акрам и Рустам. Доче-ри: моя старшая сестра Халима, вторая Дилбар, я и самая младшая сестра Дилором. Мои родители по-теряли двух детей. Умер в 18 лет мой брат Акмал и в 37 лет умерла моя сестра Дилбар. Сиротами остались четверо её маленьких детей. Это горе мы всей се-мьей перенесли очень тяжело. Особенно было тяжело мое-му отцу и маме. Мы как могли их всячески одерживали.

Но это не забывается никогда. Прошли годы, рана тяжкого горя сменилась заботами

о детях. Мой отец не смотря на свой возраст, поступил за-очно на исторический факультет Самаркандского Государ-ственного Университета им. А.Навои. После успешного его завершения он работал в различных отраслях народного хозяйства. Он долгие годы был начальником облсабеза. В 70-ые годы он работал проректором по административно-хозяйственной части Самаркандского Государственного Университета им.А.Навои. После, с 1980 года мой отец работал директором учебно-производственного комбина-

та. В комбинате обучали молодежь професси-ям фотограф, швея и мастер по ремонту часов. Молодежь которая обучалась в учебном ком-бинате относилась к моему отцу с большим уважением и любовью. Мой папа говорил, где бы вы не работали будьте внимательны к своим подчинённым и уважайте своих сотруд-ников. Надо любить работу и любить людей. Только тогда вас будут уважать. Моя мама жи-вёт в Самарканде ей 86 лет. У неё 22 внука, более 27 правнуков и два прав-прав внуков, говоря по узбекски чевара.

1 февраля 1989 года перестало биться сердце моего отца. Это была очень большая утрата для нашей семьи и родственников.

Свой рассказ хочу закончить словами моего отца: «Дети мои любите людей и при-носите добро людям».

Завет моего отца - любить и делать добро людям

Лобар Ортикова

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

21UZBEGIM2011/№1

Давным - дав-но, когда многих из Вас, дорогие чита-тели, ещё и на све-те не было, в очень древнем городе Самарканде в се-мье Жалолходжае-ва Шарофутдина и Хидоятхон появи-

лась на свет девочка. Внешне она ничем особенным не выделялась, но скажу Вам по секрету - это в мир пришла волшебница. Душа её была как бы соткана из солнечных лучей, из пламя и света. И свет этот был та-ким ярким, что мог обогреть всех её близ-ких, друзей, людей всей планеты. Как будто звезда спустилось на землю, чтобы помочь людям, подарить им свою любовь. А про-изошло это в далёком 1920 году, Её можно было бы назвать Фалак (Звезда), но ей дали не менее прекрасное имя - Мусаллам - тво-рящая чудеса. И чудеса начались.....

Сначала она помогала матери рас-тить пятерых малышей: отец рано ушёл из жизни. Все заботы о семье старалась взять на себя. Как только немного под-росла, стала работать нянечкой в детских яслях. Но в её « пытливом сердце сто ты-сяч солнц светилось «, она искала пути словам разумных, делала всё возможное, чтобы обрести знания.

Пророк Мухаммед говорил: «Анге-лы простирают крылья над теми, кто идёт в поисках знаний». Поэтому, Мусаллам стремясь к получению знании поступила и успешно закончила акушерка - фель-дшерскую школу. После чего сразу же начала лечить раненых в госпитале. Был суровый 1942 год. Весь свой божествен-ный свет, тепло души и любовь она отда-вала раненым, залечивала, как могла их физические и душевные раны. Пела им песни, рассказывала стихи, читала книги.

А они отвечали ей признательно-стью и любовью, с нетерпением ждали её прихода.

А вот и другая беда: в Ургуте произо-шло землетрясение. И Творящая Чудеса немедленно отправляется на помощь: орга-низует фельдшерский пункт, верхом на ло-шади скачет в дальние кишлаки, где ждут её с надеждой. И только после этого она воз-вращается на работу в родной госпиталь. Отсюда в 1946 году Мусаллам направляют на учёбу в Самаркандский мединститут. Дела соответствуют намерению,и каждый приходит лишь к тому, к чему он внутрен-не стремился. Мусаллам решила стать

врачом. Но не так легко реализовать свою мечту: у неё семья, трое детей. Огромную помощь, поддержку и понимание встрети-ла она от верного друга жизни - Раджаба Хасанова известного журналиста. Крепко держась за руки, продвигались они к вер-шине. И вот- в 1952 году Мусаллам врач первой детской поликлиники. Что может быть дороже детей? Это плоть от нашей плоти, кровь от нашей крови. В них, в де-тях, наше бессмертие. Здешний мир - это преходящее благо, а лучшее благо этого мира - праведная женщина.

Мусаллам была такой женщиной. Весь огонь своей души, всю свою любовь отдаёт она детям: работает по 10-12 часов, ходит по домам, лечит, спасает. Жизнь по-степенно налаживается, её семья начина-ет вставать на ноги.

Идёт 1960 год.Но ворвался злой вихрь, разметал

лучезарное счастье: при исполнении слу-жебных обязанностей погибает верный друг, отец её детей - Раджаб Хасанов. В неравную борьбу вступил он с сильными мира сего - и погиб. Счастье и радость сменила тоска, печаль; друга нет, непри-метно вокруг.....

Стон души не унять,но надо жить, поднимать пятерых детей. Всю свою жизнь без остатка она посвящает им. Её тринадцатилетняя дочь Зулайхо, как ког-да - то она сама, помогает воспитывать братишку и сестрёнок. Их усилия были щедро вознаграждены: дети получили высшее образование, занимают престиж-ные должности: главный врач, частный предприниматель. А Мусаллам стала счастливой бабушкой и прабабушкой. На-род постоянно выражал Мусаллам свою искреннюю любовь и признательность.

В 1972 году она награждается Ор-деном Октябрьской революции за вклад в развитие Народного Здравоохранения. В течение тридцати лет она следила за здоровьем тысячи детей, добилась строи-тельства новой поликлиники. О ней много писали не только в нашей стране, но и за рубежом. В книге « Гордость земли Узбек-ской « ей посвящена статья. Но самым памятным и счастливым днём в её жизни было 23 октября 1978 года - Президиум Верховного Совета СССР присвоил ей звание Героя Социалистического труда.

Узбекский народ сохранит память о ней о её трудовых подвигах на века. Она прожила долгую жизнь, освещая путь лю-дям к достижению высоких целей.

Это героическая женщина,и вся её

жизнь была подвигом во имя своей Роди-ны, своего народа, который она безмер-но любила. Но « ежеминутно из жизни уходит по одному дыханию, и , когда мы оглядываемся, то их остаётся совсем не-много « 8 января 2005 года ушло послед-нее дыхание Мусаллам Шарофутдиновой - Творящей Чудеса.

Но она продолжает жить в своих до-брых делах, в народной памяти в своих детях внуках, правнуках.....

Хочу от своего имени и от имени членов редакционной коллегии нашего журнала поблагодарит дочь Мусаллам Шарафутдинова Хасанову Шарофатхон за те материалы которые она преподнесла нашему журналу. Кстати Хасанова Шаро-фат сейчас находится в Нью Йорке у сво-ей дочери Умеды.

В тоже время она является пред-ставителем Uzbek TV New York, Inc. на территории Республики Узбекистан. Быть может, однажды она снова придёт, чтобы сотворить чудо. А пока она ярко светит нам с высоты:

Туда, где ярко светишь ты,Стремятся все наши желанья,Там наши сбудутся мечты,Звезда, прости и до свидания!

Неугасимая звезда

Лидия Шматкова

МУСАЛЛАМ ШАРАФУТДИНОВА(8.3.1920 - 8.1.2005)

Твори добро без пользы для себя,В нём благодарность за него любя...

(Абу-ль-Ала-аль Маари.)

22 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Ҳаётнинг асл маъноси ҳам орзу ва армонлар билан мақсад сари ин-тилиш десак хато қилмаган бўламиз, лекин улғайиб оила қурганимизда эса орзуларимизни бошқа умидлар-га қўшилиб фарзандларимизнинг мақсадлари билан яшай бошлаймиз. Аммо, қалбимизнинг бир бурчагида

эришмаган умидлар чироғи бари бир милтиллаб тураве-ради. Кимда ким орзусига етишса уни “баxтли, омадли инсон” дейишади. Фикримизга намуна сифатида Сана-евлар ҳонодони аъзоларини мисол қилиб келтиришимиз мумкин. Мен бу оилани йигирма йилдан буён танийман. “Санъаткорни дунёга унинг санъати танитади” деганла-ридек Сидиқ-ака ва Ҳусния-опа саҳна ва экран орқали минглаб оддий халқ қалбидан жой олган элга таниқли санъаткорлар билaн бир сафда Ўзбекистон тариxига кир-ган инсонлардир. Бир қатор саҳна ва экрандаги камъёб асарларда етакчи қаҳрамонлар ролини ижро этишган.

Ўз касбининг моҳир усталари Сидиқ ака ва Ҳусния опа Санаевалар Ўзбекистонда ҳамиша севиб тамоша қилинадиган бир қатор спектакллар: “Отелло”да Дездемо-на ва Кассио, «Майсаранинг иши”, “Паранжи сирлари”, “Бухоройи шариф”, “Искандар”, каби ва “Қабирдаги хази-на”, “Тузоқ”, “Арвоҳ каҳри”, “Қора рохиб”, “Қарз”, кино-фильмларда; “Аёл зоти”, “Севги фазоси”, “Амир Темур”, “Шайтанат”, “Талваса” каби кўплаб фильмларда ўйнаган роллари орқали элга танилган санъаткорлардандир.

Бугунги кунда Санаевлар оиласи Америка мамлака-тида истиқомат қилишмоқда. Улар Нью-Йоркдаги янги

йўлга қўйилган Ўзбек ТВ каналида бошловчи ва кўмакдош сифатида фаолият кўрсатиб келишмоқда.

-Ўзбекистонда Аброр Ҳидоятов театрида ишлаб юр-ганимда деб эслайди Ҳусния-опа, америкалик режисёр Девид Капланнинг “Қирол Лир”спектаклида мен Корде-ля ролини Сидиқ-ака Альбани ролини ижро этгандик. Ўшанда Американи бир бор кўришни орзу қилгандим. Аммо бир кун келиб Америкада яшашни ҳаёлимга ҳам келтирмагандим.

Ҳозирги кунда улар Америкалик режиссёр Брайин Алессандронинг “Афғон ови” фильмида етакчи роллар-дан бирини ижро этдилар. Айниқса, уларнинг фарзанд-лари Сардорбекнинг ҳам шу фильмда етакчи роллардан бирини ижро этганлиги ҳавас қиларли ҳолатдир.

Дунё мисоли бир чархпалакдир. Санаевлар хонадо-нининг яна бир аъзоси, Сардорбек илк бор Голливуд кино санъати оламига биринчилардан бўлиб қадам қўя бошлади. У ўз орзулари сари интилиб Америкада анчагина фильм-ларда иштирок этиб келмоқда. Сардорбек бўш вақтларида оиланинг яна бир аъзоси Искандарбек сингари шахмат ўйнашни ёқтиради. Улар ҳозирда ёш бўлишига қарамай қўлга киритган муваффаққиятлари ва ғолибликлари ота-онасининг фахрига айланган. Сардорбек Небраска штати-да ўтказилган шахмат мусобақаларида қатнашиб бир неча бор ғолибликларни қўлга киритган эди, бу ҳақида 1995 йил апрель ойида чиқган Небраска газеталарида ёзишган.

Искандар эса Нью-Йоркдаги шахмат мусобақаларида қатнашиб бир неча бор ғолибликни қўлга киритади, айниқса ёдда қоларлик ғолибликлардан бири 2007 йилда Искандар Гарри Каспаровнинг турнирида қатнашиб ўз тенгдошлари орасида мутлоқ чемпионликни қўлга киритади ва шу би-лан бирга Каспаровнинг 15000 (ўн беш минг) АҚШ дол-ларлик ютуғ совриндори бўлади. Шарҳловчилардан бири адашиб “Искандар Санаев Россиялик ўйинчи” деб таниш-тираётганда Искандар унинг xатосини тузатиб, фахир билан - мен ўзбекман, ўзбекистонлик бўламан деганди. Ҳозирда улар икки марта жаҳон чемпиони Ўзбекистонлик тренер Акмал Зокиров қўл остида спортнинг кикбоксинг тури билан шуғилланишаяпти. Бу спорт тури бўйича ҳам улар бир қатор ютуқларни қўлга киритдилар. “Bukharian Times” газетасининг 2005 йил 18 августида чоп этилган “Черно-белая Америка” деган мақолада Сардорбек эриш-ган ютуқлар ва келажакдаги режалари хақида батафсил маълумот берилганлиги арзигулик ҳолатдир.

От ўрнини той босар. Биз ҳам бу фарзандларни келажакда яна кўплаб ютуқларини қўлга киритишга ҳамда Ватанимиз Ўзбекистони шарафини янада юксак-ларга кўтаришига ва “Uzbek TV New York, Inc” режа-ларини амалга оширишга Сидик-ака ва Ҳусния-опа ўз ҳиссаларини қўшишларига ишонамиз.

Интилганга толе ёр

Дилбар Султонова

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

23UZBEGIM2011/№1

Ҳурматл и дўстлар! Нью-Йорк шаҳ рида Гулчеҳра Али-мова бошчили-гида Ўрта Осиё “Ватан” номли жамият бор. Бу жамият 2010

йил декабрь ойида ўзининг 10 йил-лигини нишонлади.

Наргиза Машарипова: Ҳурматли Гулчеҳра Алимо-

ва, қандай қилиб АҚШ га келиб қолганингиз ҳақида гапириб берсан-гиз.

Гулчехра Алимова:1999 йил 21июлда “Green Card”

ютиб Нью-Йорк шаҳрига келганмиз.Наргиза Машарипова: Гулчеҳра опа Жамиятингизни

очилиши тарихи ҳақида гапирсангиз.Гулчеҳра Алимова:Бизнинг иш фаолиятимизни

Америкаликлар тан олиб, Нью-Йорк штатининг пойтахти Олбаний шах-рида 2000 йил Ўрта Осиё “Ватан”

ташкилоти сифатида тасдиқлашди. Жамиятимиз ғайри сиёсий байнал минал, маданий-марифийдир. Кўп ишларимиз ҳомийлик эвазига бажа-рилади.

Наргиза Машарипова:Оилангиз тўғрисида қисқача

маълумот берсангиз?Гулчеҳра Алимова: Оллоҳга беҳад шукроналарким,

турмуш ўртоғим Бахтиёр Ҳамроқулов билан уч фарзанднинг ота-онаси, уч жажжи набираларнинг бобо-бувисимиз. Катта қизим Василабону - филолог, турмуш ўртоғи Лутфулло Нажмиддинов тадбиркор. Иккин-чи қизимиз Жавоҳирабону, турмуш ўртоғи Бекзоджон Бегиев ва кенжа ўғлимиз Ҳислатжон учовлари ҳам Нью-Йорк шаҳридаги “LaGuardia Community” колежининг талабалари.

Умр йўлдошим Бахтиёр Ҳамроқулов Ўрта Осиё “Ватан” жа-миятимизнинг аъзоси ва ташкилий тадбирлар ташкилотчиси.

Наргиза Машарипова: Опа, “Uzbek TV” ва “Uzbegim”

журналимиз ҳақида қандай фикрда-сиз?

Гулчеҳра Алимова:Дарҳақиқат, сизлар бундан икки

йил олдин “Uzbek TV” кўрсатувларини ташкил қилиб, ўзбеклигимизни бутун жаҳонга намойиш қилганингизда бар-ча ватандошларимиз бениҳоят хур-санд бўлишган эди. Энди “Ўзбегим” номли журналнинг чиқиши қувонч устига қувонч бўлди.

Бу хайрли ишларингиз баҳор айё мига тўғри келганлиги учун, сиз-ларни кириб келаётган Наврўз байра-ми билан чин қалбимдан табриклай-ман. Истардимки, янги чиқаётган Ўзбегим журналининг ҳаёти “Uzbek TV New York” ташкилотингиз билан бирга узоқ йиллар бардавом бўлсин.

Наргиза Машарипова:Гулчехра опа “Uzbek TV New

York” ва “Ўзбегим” журналининг аъзолари номидан сизни ва Ўрта Осиё “Ватан” жамиятини ҳам 10 йиллик таваллуди билан табриклай-миз. Мазмунли суҳбатингиз учун та-шаккур.

Ўрта Осиё “Ватан” ташкилоти

Наргиза Машарипова

24 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Маълумки, ўзбек халқининг ўзига хос, бетакрор удумлари-ю урф-одатлари бор. Шундай удумлардан кўпчилиги доира асбоби билан бевосита боғлиқдир. Ҳар қандай яхши ният ила ўтказиладиган тадбирларнинг очилиш маросимлари-да: ҳоҳ у дунё миқёсида бўлсин, ҳоҳ ва-тан, ҳоҳ жамият, ҳоҳ оила даражасида ўтказиладиган тадбир бўлсин, албатта,

халқимиз карнай-сурнай ва доирa жўрлигида ижро этиладиган наволар билан бошланади. Менинг суҳбатдошим Ўзбекистонда хизмат кўрсатган артист Аббос Қосимовдир. У киши бугун-ги кунда ўз санъати билан ўзбекона миллий урф-одатларини, халқимиз удумларини дунёдаги бошқа халқларга намоиш этиб-гина қолмай, ҳозирги кунда миллий мусиқа асбоби доирада чалиш санъатидан Америкадаги ёшларига собоқ бериб, уларга устозлик қилаётган инсондир.

- Аббос ушбу санъат оламига қачондан бошлаб кириб келгансиз ва сизга доирада мусиқа чалиш сирларидан сабоқ берган узтозларингиз ҳақида гапириб берсангиз.

- Мен, 1970 йили Тошкент шаҳрида истиқомат қилувчи санъаткорлар оиласида таваллуд топганман. Отам Рахматхўжа Қосимов миллий мусиқа асбобларидан бири бўлмиш чангда куй чалиш сирларини мукаммал эгаллаган етук санъаткордир. Акам Умар Қосимов эса ўзбек миллий мусиқий асбоблардан бири бўлмиш найда куй чалиш сирларини мукаммал эгалла-ган. Мен ўн ёшга кирганимда, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган артист Туйчи Иноғомов раҳбарлик қилаётган Маданият уйи қошида очилган миллий мусиқа чалиш тўгарагига акам Умар-жон Қосимов етаклаб олиб борган эдилар. Доирада мусиқа ча-лишга оид биринчи сабоқни шу тўгаракка қатнаб ўрганган эдим. Узтозим Туйчи Иноғомовнинг узтозлари Уста Олим Комилов биринчи бўлиб миллий мусиқа асбоби доирада чалиш санъат мактабини очган. Уйга келиб мусиқа чалишни машқ қилиб ўтирганимни кўрган отам Раҳматхўжа Қосимов мени Тошкент шаҳар 28- сонли миллий мусиқа асбоблари мактабига олиб борганлар. Мактабда ўқиётган вақтимда ҳам Туйчи Инағомов тўгарагига қатнаб таҳсил олишни давом этирганман.

1985 йил мусиқа мактабини тугатиб, Тошкент шаҳар Маданий–Оқарту техникумига ўқишга кирдим. 1988 йил ушбу техникумда ўқишни муваффақиятли битирдим.

- Мен отамни, акамни, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган артист Тўйчи Инағомовни ва мусиқа асбобларида мусиқа ча-лиш буйича сабоқ берган барча ўқитувчиларимни устозларим деб биламан. Мен яна Ўзвекистонда хизмат кўрсатган артист-лар ака-ука Исмоиловларни ва Маъмуржон Ваҳобовни, Одил Комолхўжаевни ҳам ўзимнинг устозим деб биламан. 1989 йили ўқишни давом эттириш мақсадида Абдулла Қодирий номли Тошкент Маданият Университетига ўқишга кирдим.

Университетда таҳсил олиб юрган давримда Ўзбекистонда хизмат кўрсатган артист Юлдуз Усмонова билан ҳамкорликда ишлаганман. 1994 йили университетни муваффақиятли битир-дим. Университет ёш мутахисларни тақсимот қилиш комис-сиясининг қарори билан шу университетнинг ўзида ўқитувчи

булиб қолдим. Ва шу йилнинг ўзида Шарқ маданияти саройи қошида ўзим раҳбарлигимда Ўзбекистон миллий чалғу асбоб-лари “Аббос” номли доирачилар тўгарагини ташкил этдим. Доира чалишга ишқивоз бўлган ёшларга мусиқа чалиш санъа-ти бўйича дарс бера бошладим. 1998 йил Ўзбекистон миллий чолғу ансанбль “Аббос” гуруҳини ташкил қилдим.

1999 йил Ватанимда Наврўзга бағишланган катта бай-рамда ўз гуруҳим билан “Байрам таронаси” номли куйни ижро этишда қатнашдим.

- Қандай мусиқий танловларда иштирок этгансиз ҳамда қандай натижаларни қўлга киритгансиз?

- Ҳа! Албатта, Ўзбекистонда ва бошқа давлатлар-да ўтказилган кўпгина кўрик танлов ва мусиқа санъатига бағишланган тадбирларда фаол иштирок этганман. Жумладан, 1991 йил Ўрта Осиё ва Қозоғистон доирачиларининг “Зарб 91” кўрик танловида иштирок этиб шу кўрик танлов совриндори бўлганман. Ушбу кўрик танлов Ўзбекистонда хизмат кўрсатган санъаткор Усто Алим Комилов хотирасига бағишланган эди. Вaқти келганда шуни эслаб ўтиш жоизки, Ўзбекистонда эл-нинг назарига тушган доирачиларнинг 90% устоз Уста Олим Комиловдан ва Туйчи Иноғомовдан сабоқ олганлар. 2001 йилда эрса, Ўзбекистонимиз Мустақиллигини 10 йиллигига бағишлаб ўтказилган байрам намоишини очилишида ижро этилган ўзбек куй ва наволарини чалиш туркумида иштирок этдим.

Шу йили байрам тадбирида фаол иштирок этган санъат-корлар қатори мен ҳам Ўзбекистон Призеденти Ислом Каримов қарори билан “Ўзбекистонда хизмат кўрсатган артист” унвони-ни олишга сазовор бўлдим.

Қолаверса, 2000 йилдан 2005 йилгача бўлган даврда Ўзбекиcтонга қўшни бўлган давлатлар ва Eвропа Давлатлари-да ўтказилган тадбирларда ҳам фаол қатнашганман. Жумладан, Қозоғистон, Қирғизистон, Туркманистон, Росиянинг Москва шаҳрида, Жанубий Кoрея, Тайланд, Сингапур, Германия, Белгия, Лексенбург, Франция, Англиянинг Лондон шаҳрида бўлганман.

- Аббосхон Америка давлатига қилган ташрифингиз хусусида тўхталиб ўтсангиз.

- Америка давлатига уч мaротибa келганман. Бунга Анди-жонлик ватандошим, Жаҳон Олимпиядасида биринчи ўринни олган бокс бўйича чемпион Муҳаммад Қодир билан яқиндан танишиб қолганим сабаб бўлган. Биринчи бор, 1991 йил Нью-Йоркда, иккинчи бор 2001 йил Муҳаммад Қодирни Лас-Вегасга боксда қанашишга таклиф қилиган вақтларида кел-ганман. Муҳаммад Қодир ўзбек удимига кўра ўйин бошлаши олдидан Карнай-сурнай ва дўмбирада чалинган куй – наволари-ни чалиш билан бошлаб, сўнг рингга чиқишни режалаштириб, бизни ушбу тадбирда қатнашишга таклиф этганди. Биз “Аббос” гуруҳи билан шу тадбирда иштирок этдик.

Учинчи бор эса 2003 йил Техас штатининг Остин шаҳрида бўлиб ўтган дунё бўйича мусиқачиларнинг фестивалида ишти-рок этдим. Булардан ташқари 2003 йил Тайланда ўтказилган “ DRUM FESTIVAL” яъни ўрма-чолғу мусиқа асбоблари бўйича ўтказилган фестивалда ҳам иштирок этганман. Ушбу фестивал-да Американинг Лос-Анжелс штатидан келган Hands On'semble билан яқиндан танишдим. Улар санъатимга ишқибоз бўлиб

Доира садоси

Muborakhon Teshaboeva

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

25UZBEGIM2011/№1

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

25UZBEGIM2011/№1қолди ва менга ҳамкорликда ишлашни таклиф қилишди. 2005 йил улар билан ҳамкорликда ишлаш учун Америкага оилам билан келганман. Ўзбекистондаги машҳур “Аббос” гуруҳи фаолиятини эса шогирдим Равшанжон Юнусов ва акам Рамиз Қосимовлар давом этришмоқда.

Яна дунёда машҳур ашулачи Stevie Wonder куйлаган ашу-лалари бўйича чиқарган “A Time To Love” СД-сида доирам би-лан қатнашганман. Шунингдек, дунёда машҳур мусиқачилар Stevie Wonder, Zakir Hussain, Shawpan Chaudhuri, Terry Bozzio, Giovanni Hidalgo, Steve Smith, John Bergamo, Umar Sosa, Kronos Quartet, Niladri Kumar, Adam Rudolph, Randy Gloss and Hands On’semlbe, Houman Pourmehdi, S.A.R.A лар билан ҳам ҳамкорликда ишлаяпман. 2009 йил Тайван университетида до-ирада чалиш бўйича китоб чоп этдик. 2010 йил доирада чалиш санъати бўйича мактаб ДВД чиқардим.

- Аббос оилангиз ҳақида ва режаларингиз хусусида ҳам сўзлаб берсангиз.

- 1992 йил Умида Қосимова билан танишиб турмуш қурганмиз. Ҳозирда 4-ўғил ва бир қизимиз бор. Улар, Аброр, Аъзам, Аҳрор, Акбар ва қизимиз Инобaтхон. Қизим 2008 йил Америкада таваллуд топди. Унга исм беришда рафиқам билан маслаҳатлашиб, онам хотираси учун у кишининг исмини қўйганмиз.

Келгусида режаларимиз хусусида гапирадиган бўлсам, 2011 йил янги СД-ни чиқариш ҳаракатидаман. Мен билан ҳамкорликда ишлаётган касбдошлар билан доира санъат сир-ларини Америкалик ёшларга ўргатишга ҳаракат қилмоқдаман. Келажакда Америка давлатида ўзимнинг “Аббос” доира санъат мактабини ташкил қилишни режалаштирганман.

26 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM26 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM

Aziz asrimizning aziz onlari,Aziz odamlardan so’raydi qadrin.

Fursat g’animatdir shoh satirlar-la,Bezamoq chog’idir umr daftarin.

Uzbek TV New York telekanali tasvirchisi Eldor Ishanovning tavallud 50 yoshga to’lishi munosabati bilan uning barcha

kasbdoshlari nomidan chin qalbdan qutlaymiz. Eldorga uzoq umr, baxt-

soaodat, kelgusi ishlarining baroridan kelishini tilab, oilasi va farzandlari

baxtiga hamisha sog’-salomat yurishini yaratgandan so’rab qolamiz.

Uzbek TV jamoasi

Vatan – ona kabi muqadas. Uning bir kaft tuprog’ini dunyo javharlariga alishib bo’lmas. U biz tug’ilib o’sgan go’sha, otamiz nafas olgan yurt, onamiz orom topgan muqaddas zamindir. Necha-necha asrlar osha ajdodlarimiz Vatan nomini ulug’lash, yuksaklarga ko’tarish yo’lida jon fi do etganlar. O’zbekiston – bobola-rimiz uning sha’nini ko’z-qorachig’iday asrab, to’kis holicha bizga meros qoldir-gan. Bugun har bir farzand uining nomi-ni faxr bilan tilga oladi. Qalbida tuygan g’ururdan dunyolarga sig’may ketadi. Biroq hali oldimizda qilajak ishlarimiz, ulkan maqsadlarimiz ko’p

Bundan ikki yil avval AQSH da o’zbek xalqi nomini jahon sahnalarida barralla aytish maqsadi yo’lida “Uzbek TV New York” telekanali, keyinchalik esa “Uzbegim” radiosi tashkil etilgandi.

Biroq bugunga kelib, ushbu yo’lda yana bir xayirli ish amalga oshirildi. Ya’ni Amerika diyorida ilk o’zbek oynomasi, “O’zbegim” jurnali chop etila boshladi.

Ota-bobilarimizning ushalmay qol-gan orzularini ro’yobga chiqarish, ular tamal toshini qo’ygan xayirli ishlarni davom ettirish hamisha avlodlar oldida turgan ulkan vazifadir. Bunday sharaf-li yo’lda, mehnat qilish har bir o’zbek farzandi ruhiga quvvat, vujudiga huzur bag’ishlaydi. Shu boisdan O’zbekiston nomini doimo iftixor bilan tilga olamiz. Biz millat uchun yashaymiz. Har biri-miz buyuk O’zbek xalqining bir va’kili ekan ligimizdan faxrlanamiz. Biz avlodlar xalqimizning ming yillarga teng tarix-iy madaniyati va ma’naviyatini butun dun yoga keng yoyish uchun bor kuch-g’ayratimiz bilan tinmay xizmat qilamiz.

Jonajon O’zbegim O’zbegim Erekin Vohidov***Faxr etarman, ona xalqim, Ko'kragimni tog' qilib, Ko'kragida tog' ko'targan Tanti dehqon, o'zbegim.

O'zbegim deb keng jahonga Ne uchun madh etmayin! O'zligim bilmoqqa davrim Berdi imkon, o'zbegim.

Men buyuk yurt o'g'lidurman, Men bashar farzandiman, Lekin avval senga bo'lsamSodiq o'g'lon, o'zbegim.

Menga Pushkin bir jahonu Menga Bayron bir jahon, Lek Navoiydek bobom bor, Ko'ksim osmon, o'zbegim.

Qayga bormay, boshda do'ppim, Shuhratim, qadrim buyuk, Olam uzra nomi ketgan O'zbekiston, o'zbegim.***

Tel.: 718 600 6518 March-April [email protected] WWW.UZBEKNY.TV

27UZBEGIM2011/№1

28 №1/2011

WWW.UZBEKNY.TV [email protected] March-April Tel.: 718 600 6518

UZBEGIM