Most je podigao Mehmed beg Kasapi, na reci etinji, davne
1627.-1628. godine dok je Uice bilo pod Turskom vlau. Za vreme
turske vlasti Uice je bilo vaan privredni centar, sa razvijenim
zanatstvom i trgovinom, spadao je u najvee varoi (E-HERE) u Srbiji
posle Beograda.
Most je bio postavljen na pet blago prelomljenih svodova,
oslonjenih na etiri temeljnih kamenih stubova i dve podzide na
obalama. Zidan je od precizno izraenih kamenih kvadara, koji su u
donjem delu, bili od belog krenjaka, dok su gornji delovi bili od
lepo klesane sedre. Na stubu je bila bela mermerna ploa sa urezanim
stihovima pesnika Dari elebija.
Most je sruen prilikom povlaenja Nemakih vojnika kroz Uice 16.
decembra 1944.godine.
ProjektomProjektom Trga partizana 1958. godine, arhitekte Stanka
Mandia, planirano je da se obnovi Kasapia most, ali taj deo
projekta nije realizovan.
. 1664. :
, .d d ( ) : -
1037. Od mosta je ostao i peti najmanji luk koji je zavrio ispod
ulice kada je graena Kejska ulica, dananja Omladinska.
Ovaj most bio je vie od tri veka simbol Uica. O njegovom znaaju
i ruenju govori uiki akademik , knjievnik Ljubomir Simovi, u svom
delu Uice sa vranama:
"Kasap"Kasapia most koji je podignut da bi 'ljudima celog sveta'
bio divno prelazite' i koji je kao takav verovatno primljen i
blagosloven na Boijem prestolu, sa svim onim stubo-vima od sige, sa
lukovima pod kojima je bletalo sunce, ili se talasala i svetlucala
meseina, i sa belom mermernom ploom na kojoj je turski kamenorezac
ikiriz, pre trista godina urezao stihove pesnika Darija, sve su to
sa ribama i vodom, nemake mine odjednom slono grunuvi, bacile
visoko, visoko u vazduh, da se sve to odozgo srui u uasnutu reku,
kao nitavna gomila blata, pene i kamenja. Odjednom se otvori-la
bezdana praznina u nebu, u kome vie nema mosta, i praznina u vodi,
u kome vie nema ni njegovog odraza. injenica je da je za nekoliko
smenih sekundi nepovratno nestalo neto to se radilo godinama, to je
stajalo vekovima i vekovima moglo stajati, otvorilo je prazninu i
ljudima koji e dugo potom, ne verujui i nerazumevajui, gledati
prazninu izmeu dve obale." Ljubomir Simovi, akademik, knjievnik
roen u Uicu 2. decembra 1935. Uzice sa vranama
