Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija

Univerzitet u Beogradu

Internet servisi

Objektivnost podataka

publikovanih na internetu

Miloš Dimitrijević NET 17/13

Petar Petrović NET

Sadržaj

1. Uvod

2. Informacija i objektivnost

3. Informacije na internet

4. Zaključak

5. Literatura

1. UVOD

Živimo u vremenu koje može da se nazove i informatičko doba, u kojem su

ponuđene informacije dostupne na različitim medijima mnogom većem broju korisnika nego

ikada. U savremenom svetu informacije su pokretači aktivnosti i od njihovog korišćenja zavisi

dalji razvoj svih oblasti ljudskog delovanja.

Na internetu se mogu pronaći na desetine milijardi Web stranica. Najčešće je

potrebno potrošiti dosta vremena za računarom, kako bi se pronašlo ono što je potrebno.

Pretraživanje interneta zahteva određenu veštinu, znanje, dosta sreće, kao i ogromno strpljenje

pri traženju određenih informacija.

Iako je internet nezamenjiv izvor informacija potrebno napraviti selekciju u

moru informacija i razviti kritičko mišljenje prema ovoj vrsti informisanja. Zbog toga

dokumentima sa veba treba pristupati sa oprezom.

2. INFORMACIJA I OBJEKTIVNOST

Sama reč informacija (lat. glagol informare) je prvobitno bila povezana novinama i

obaveštenjima. Navodimo jednu od savremenih definicija informacija: „Informacija je resurs

današnjice i budućnosti, ali ona nije poput materije ili energije. Upotrebom se ne troši,

raspodelom se ne smanjuje. Ako nešto znam mogu naučiti druge, a da sam ništa pri tome ne

gubim. Primenjujući to što sam saznao, ne samo da ne gubim korišćeno znanje, već ga

oplemenjujem praksom.“ - P.Drucker.

Najznačajnije osobine informacija su:

- verodostojnost (tačnost),

- pravovremenost,

- aktuelnost,

- pouzdanost,

- relevantnost,

- potpunost,

- neprekidnost.

- jasnoća,

- sažetost,

- objektivnost i

- tajnost.

Verodostojnost ili tačnost informacija je osobina bez koje informacija i nije prava

informacija, a može da se pretvori i u dezinformaciju. Tačnost informacije mogli bismo

definisati kao adekvatan izraz stvarnosti koja je predmet informisanja. Međutim, tačnost nije

apsolutni, nego relativni izraz stvarnosti, tako da se može govoriti o većem ili manjem stepenu

tačnosti, odnosno manjem ili većem stepenu verovatnoće i aproksimativnosti – približne tačnosti.

U mnogim informacijama ne doznajemo samo stvarno stanje, nego stanje kakvo bi pošiljalac

želeo da bude (ili bar određenu deformaciju u tom pravcu), ili stanje za koje pošiljalac

pretpostavlja da će biti po volji primaoca. U vezi sa ovim atributom proverava se izvor

informacija. Objektivnost je u direktnoj vezi sa tačnošću.

Objektivna informacija bi bila ona informacija u kojoj bi bili izneti svi dokazi i svi

argumenti, a na nama bi bilo da sve ovo "izvagamo" i donesemo zaključak. Ali, ovakvih

informacija u stvarnom svetu zapravo nema. Bitan je odnos autora prema stavovima koji su

drugačiji od onih koje on/ona zastupa. Dakle, moramo naučiti kako da razlikujemo autora koji je

pri pisanju svog rada uzeo u obzir informacije koje podržavaju njegovu tezu, ali i one koje imaju

drugačije mišljenje od onog koje on zastupa, i autora koji pokušava da nas "ubedi" u nešto

navođenjem samo onih dokaza koji idu u korist njegovom mišljenju.

Jedan od najsigurnih načina na koji možemo da saznamo da li je neka informacija

objektivna ili ne, jeste da pogledamo reference (korišćene izvore informacija). Pomoću referenci

možemo da vidimo da li je autor koristio samo one informacione izvore i informacije koje

podržavaju njegove/njene stavove, ili je naveo i neke informacije sa drugačijim pogledom na

problematiku svog naučnog rada.

Još jedna od bitnih informacija koja može da ukaže na objektivnost nekog rada je

organizacija koja objavljuje ili koja na bilo koji način podržava objavljivanje tog rada.

Izdavači koji dugo godina objavljuju knjige i poznati su i priznati u naučnim krugovima

obratiće pažnju na autore knjige i njihovu stručnost, kao i na temu koja se obrađuje i

način na koji je obrađena.

Ako je informacija objavljena od strane neke organizacije bilo bi poželjno da saznamo

čime se ta organizacija bavi i koje stavove zastupa. Ako je ova informacija objavljena na

Internetu o stavovima te organizacije možemo saznati iz odeljka "O nama" ili "About us."

Ponekad je sam autor i izdavač svog rada. U ovom slučaju trebalo bi da pogledamo da li

je autor objavljivao naučne radove, koji su to radovi i kakvo je mišljenje stručne javnosti

o njemu ili njoj, da li je rad podržan naučnim činjenicama (reference), da li je pristrasan,

itd.

3. INFORMACIJE NA INTERNETU

Internet je globalni medij sa velikim uticajem na formiranje javnog mnjenja.

Informacije publikovane na Internetu mogu biti istinite ili lažne, u istoj meri koliko i na drugim

medijima (TV, radio, štampa). Nesitinita informacija najčešće je namerno, a ne greškom

objavljena na Internetu – sa ciljem da postigne efekat. Radi sigurnosti, korisnik sumnjivu

informaciju treba da proveri na drugim Internet lokacijama koje se bave davanjem informacija iz

sličnih oblasti.

Slika 1. Prostor informacija

Opasnost od subjektivnih stavova i zaključaka koji su vođeni interesom neke

strane je veoma realna kada smo na Internetu. Mnoge kompanije i organizacije koriste Internet

kao medij preko koga će plasirati razne neobjektivne izveštaje svojih istraživanja i nalaza kako bi

opravdali proizvode ili stavove koje zastupaju.

Nastavak za veb strane je podatak koji dosta može da nam kaže o tome koja organizacija stoji

iza tih strana. Na primer:

komercijalni sajtovi se često završavaju sa .com i one mogu da pokušaju da promovišu

svoje proizvode. Treba paziti na pokušaje samopromocije i nepotpune ili pristrasne

informacije.

sajtovi univerziteta, instituta i drugih obrazovnih institucija se završavaju sa .edu (ili

.ac.rs u Srbiji). Stranice sa ovim nastavkom pružaju najrelevantnije podatke.

sajtovi vladinih i političkih institucija se završavaju sa .gov (odnosno .gov.rs u Srbiji).

Ove stranice imaju pouzdane podatke, nekad i pouzdanije nego mnoge druge veb

stranice.

interesne organizacije, religiozne grupe i mnoge druge neprofitne organizacije koriste

.org nastavak. Ovi sajtovi su često neobjektivni i pristrasni u zavisnosti od stava

organizacije.

Knjige, časopisi i drugi izvori podataka koji se mogu pronaći u bibliotekama, indeksima ili

bazama podataka prošli su stručnu  procenu od strane profesionalaca. Za razliku od toga,

dokumenti koji se nalaze na vebu najčešće nisu ni na koji način filtrirani. Lakoća stvaranja

dokumenata na vebu i nedostatak standarda kojih bi se autori morali pridržavati doveli su do toga

da se kvalitet dokumenata na vebu kreće u najširem mogućnom rasponu, od izvanrednih do onih

bez ikakvih vrednosti.

Zbog toga dokumentima sa veba treba pristupati sa oprezom. Pre upotrebe dobijenih

podataka treba proveriti da li se u njih može pouzdati. Kriterijumi po kojima se može

procenjivati vrednost dokumenata sa veba mogu biti sledeći:

Ko je napravio stranu? Da li je autor dokumenta uopšte naveden u dokumentu, i ako

jeste, da li je poznat u tom području?

Da li je data e-mail adresa za kontakt?

Da li se zna „izdavač“? Treba proveriti da li je ime institucije navedeno u dokumentu i

dali je u pitanju ugledna institucija.

Da li je dokument recenziran?

Koja je svrha dokumenta i kome je namenjen?

Da li autor ima predrasude u tekstu?

Da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima?

Da li ima datum i da li je datum dovoljno svež?

Pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka?

4. Zaključak

Internetski prostor informacija dakle nije uređen, postoje različiti izvori informacija na

mnoštvo tema tako da uvek postoje nedoumice oko kvaliteta, integriteta i objektivnosti

informacija. Informacije su dostupne u različitim formatima i pristup je moguć uz pomoć

mnoštva alata (programa) koji su u stalnom razvoju. Podaci se publikuju pomoću različitih

internet servisa- Web, FTP arhive, mailing liste, mrežne novine, elektronske pošte, baze

podataka itd. 85% korisnika koristi pretraživačke mehanizme ili tematske kataloge kako bi

pronašli odgovarajuće informacije.

Neki podaci koje korisnik treba da uzme u obzir pri vrednovanju stranica i sadržaja na

internetu su:

1. Šta se može saznati iz URL adrese ili domena?

2. Radi li se o nečijoj ličnoj stranici?

3. Ko je napisao stranicu i ko je odgovoran za podatke?

4. Da li je stranica datirana i da li se redovno održava?

5. Da li je autor stručnjak iz te oblasti?

6. Da li je stranica recenzirana?

7. Ima li bibliografije?

8. Koji se tekstovi citiraju?

9. Kojim stilom je tekst napisan?

10. Koliko je autor objektivan/subjektivan?

5. LITERATURA

1. J.Spasojevic, Kriptozaštita u komunikacionim sistemima, Univerzitet Singidunum, 2013.

2. B.Krstajić, Skripta- Internet tehnologije, Univerzitet Crne Gore, 2012.

3. Biblioteka doma culture “Studentski grad”,

http://www.dksg.rs/biblioteka/evaluacija/evaluacija4.html

4.