Vavilonska Misterijska Religija - Woodrow

8/3/2019 Vavilonska Misterijska Religija - Woodrow

1/69

Vavilonska misterijska religijaRalph Woodrow

1. poglavlje

Vavilon, izvor lane religije

Vavilonska misterijska religija je simboliki opisana u poslednjoj biblijskoj knjizi, Otkrivenju, kaoena obuena u purpur i skerlet i nakiena zlatom, dragim kamenjem i biserima. U ruci je imala

zlatnu au punu gadosti i prljavtine svoga bluda, a na elu joj je napisano ime: Tajna, VelikiVavilon, majka bludnica i zemaljskih gadosti.1

Kada Biblija upotrebljava simboliki izraz ena, to esto predstavlja crkvu. Tako se, na primer,prava Crkva usporeuje sa istom devicom, enom bez ljage i neistoe.2 Meutim, u upadljivojsuprotnosti prema pravojCrkvi, o eni iz naeg teksta govori se kao o neistoj i okaljanoj eni bludnici. Ako tu simboliku primenimo na religijski sistem, jasno je da taj opis moe da predstavljasamo okaljanu i palu crkvu. Biblija je naziva TAJNA VELIKI VAVILON.

U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, grad Vavilon je ve odavno bio uniten. Odnjega su ostale samo ruevine, kao to su to starozavetni poroci i prorekli.3 Ipak, iako je gradVavilon bio uniten, religijski pojmovi i obiaji koji su nastali u njemu nastavili su da postoje i

snano se ukorenili meu mnogim narodima. ta je bila religija drevnog Vavilona? Kako jeizgledao njen poetak? Koje znaenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze ima s onim toJovan pie u Otkrivenju?

Ako okrenemo unazad stranice istorije zapisane u Bibliji, u vreme neposredno nakon Potopa,kada su ljudi poeli da se sele s istoka, ...naoe ravnicu u zemlji Senar i naselie se onde4. Batu, u zemlji Senar, bio je sagraen grad Vavilon, pa je ta zemlja postala poznata kao Vavilonija ilikasnije Mesopotamija. Tamo su velike reke Eufrat i Tigar naplavile ogromne koliine plodnezemlje, koja je darovala obilne letine. Meutim, izgleda da je ta plodna dolina vrvela od divljih zverikoje su bile neprekidna pretnja miru i sigurnosti njenim stanovnicima.5 Oigledno je da bi u takvojsituaciji svako sposoban da osigura zatitu od divljih zveri bio veoma cenjen od ljudi.

Tada se na sceni pojavio verovatno snaan i inteligentan ovek po imenu Nimrod (tj. Nevrod), ipostao uspean lovac divljih ivotinja. Biblija o tome govori: Hus rodi Nevroda; a on prvi bi silan naZemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom; zato se kae: Dobar lovac pred Gospodom kaoNevrod6.

Oigledno je Nimrodov uspeh u lovu bio razlog njegovog ugleda meu njegovimsavremenicima. Postao je monik, prvi vladar. Zadobivi uticaj i autoritet, smislio je bolji sistemzatite: Zato gradove ne organizovati u carstvo? Oigledno da je to bilo Nimrodovo razmiljanje, jer nam Biblija govori da je on i organizovao takvo carstvo. Poetak njegovom carstvu beeVavilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru7. Prvo carstvo spomenuto u Bibliji je upravoNimrodovo carstvo.

Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za njegove podanike, ipak stojiinjenica da je on bio bezboni vladar. Ime Nimrod dolazi od rei marad i znai on se pobunio.


2/69

Izraz pred Gospodom moe da ima vrlo negativno znaenje protiv Gospoda (repredmoe daznai i protiv ili nasuprot).8Jevrejska enciklopedija (The Jewish Encyclopedia) kae da je Nimrodbio onaj koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga.9Poznati istoriar Josif Flavije pie: Nimrodje bio taj koji ih je podstakao na vreanje Boga i neposlunost prema Njemu... on je takoepostepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazei drugi nain da odvrati ljude odstrahopotovanja prema Bogu... narod je bio spreman da postupa po Nimrodovom nalogu... isagradili su kulu ne tedei trud, ne pokazavi ni trunku nemara u poslu: i zbog mnotva ruku

zaposlenih na izgradnji kule, ona je izrasla vrlo visoko ... Mesto na kom su gradili kulu sada senaziva Vavilon.10

Zasnivajui svoje zakljuke na podacima koji su doli do nas kroz istoriju, legende i mitologiju,autor Aleksandar Hislop je detaljno opisao kako se vavilonska religija razvila oko tradicijapovezanim s Nimrodom, njegovom enom Semiramidom i njenim sinom Tamuzom.11 Kada jeNimrod umro, prema starim zapisima, njegovo telo je bilo raseeno na komade i razaslato u raznekrajeve zemlje. Slian obiaj se spominje i u Bibliji.12

Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celom Vavilonu, njegova ena Semiramidaproglasila ga je bogom sunca. Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je to deteNimrod koji se ponovo rodio (crte pokazuje kako je Tamuz bio prikazivan u klasinoj umetnosti).

Tamuzova majka je verovatno ula proroanstvo o Mesiji koji treba da se rodi od ene, jer je to veod davnina bilo poznato.13 Tvrdila je da je njezin sin zaet na natprirodan nain i da je upravo on toobeano potomstvo, Spasitelj. U religiji koja je iz toga nastala, dete i njegova majka postali suobjekat oboavanja!

Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem tajanstvenih simbola, pa se zbog toga inaziva misterijska religija. Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. Sobzirom da se verovalo da je Nimrod bog sunca, ili Val (Baal), vatru su smatrali njegovimzemaljskim predstavnikom. Zbog toga su, kao to emo kasnije opisati, u njegovu ast bile paljenesvee i ritualne vatre. Nimrod je bio simboliki prikazivan i na druge naine: likovima sunca,ribama, drveem, stubovima i ivotinjama.

Vekovima kasnije, apostol Pavle daje opis koji savreno prikazuje put kojim su krenuliVavilonci: ...iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im mislipostale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se mudri, postali su ludi, pa su slavubesmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca i gmizavaca.Zato ih je Bog u poudama njihovih srca prepustio neistoti, da meusobno obeauju svojatela. Oni su laju zamenili Boju istinu, pa su slavili i sluili onome to je stvoreno, a neStvoritelju...14.

Taj sistem idolatrije proirio se iz Vavilona na svenarode, jer su upravo iz Vavilona ljudi biliraseljeni po svojoj Zemlji (o tome postoji izvetaj u Bibliji, 1. Mojsijeva 11:9). Kada su otili izVavilona, sa sobom su poneli i ideju oboavanja majke i deteta, i razne misterijske simbole.Svetski putnik, analitiki istoriar Herodot, svedoi o prisutnosti te mistine religije i njenih obreda u

brojnim zemljama tadanjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon bio prvobitni izvor iz kog su poteklisvisistemi idolatrije.

Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takoe potie iz Azije i drevnog carstva u Babelu(Vavilonu). U svom poznatom delu Nineveh and its Remains (Niniva i njeni ostaci), Layard navodida posedujemo zajedniko svedoanstvo religijske i svetovne istorije, da je idolatrija koja je nastalana podruju Vavilonije najstariji od svih religijskih sistema. Ove istoriare je Hislop citirao u svomdelu.15

Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj sistem asimilovao boanstva ireligije iz raznih paganskih zemalja nad kojima je vladao.16 Kako je Vavilon bio izvormnogoboake religije u tim zemljama, jasno nam je da je rana religija paganskog Rima bila

zapravo vavilonska religija koja se, u zemljama koje je zahvatila, razvila u razliite oblike sarazliitim imenima.


3/69

Imajui to na umu, zapazimo da je upravo u vreme kada je Rim vladao svetom bio roen, umroi vaskrsao Isus Hristos po Bibliji istinskiSpasitelj. Vaznevi se na nebo, poslao je Svetog Duha iosnovao novozavetnu Crkvu na zemlji. itajui biblijsku knjigu Dela apostolska moemo da vidimokako je u to vreme Bog obilno blagoslovio svoj narod. Mnotvo ljudi je pristupilo Crkvi pravojCrkvi. Bog je svojoj rei dao potvrdu velikim znacima i udima. Istinsko hrianstvo, voeno SvetimDuhom, proirilo se svetom poput prerijskog poara. Zaposelo je planine i prebrodilo mora, uiniloje da zadrhte carevi i tirani. Za prve hriane je reeno da su preokrenuli svet naglavake tolika

je bila snaga njihove poruke i duha.Meutim, ubrzo su se pojavili pojedinci koji su sebe uzdizali za gospodare nad Bojim

narodom, umesto da to prepuste Svetome Duhu. Umesto da pobeuju duhom i istinom, kao upoetku, ljudi su poeli da unose u Crkvu svoje vlastite ideje imetode. ak i u rano doba Crkve,kada se tek pisao Novi zavet, postojali su pokuji da se paganski obiaji pripoje hrianstvu.Apostol Pavle pominje da je tajna bezakonja u njegovo vreme ve bila na delu, da e doi otpadi da e neki otpasti od vere i pristati uz prevarne duhove i avolske nauke lana mnogoboakauenja17. U isto vreme Juda pie poslanicu u kojoj opominje ljude da se bore za veru koja je jedanput zauvek predana svetima jer su se uvukli neki ljudi koji su pokuavali da unesuelemente koje nisu bile deo prave vere18.

Hrianstvo se nalo licem u lice s vavilonskom mnogoboakom religijom, koja je bila urazliitim oblicima ukorenjena irom Rimskog carstva. Rani hriani su odbijali da imaju bilo tazajedniko s njenim obiajima i verovanjima. To je bio jedan od razloga zbog kog su postalipredmet okrutnih progonstava. Mnogi su, na temelju lanih optubi, bacani lavovima, spaljivani nalomaama, i bili mueni i ubijani na razne druge naine.

Meutim, u 4. veku su zapoele velike promene rimski car je postao pristalica hrianstva.Carstvom je pronesena imperatorova naredba o prekidu progona hriana. Biskupima je ukazanavelika ast, a Crkva je poela da prihvata svetovno priznanje i vlast. Meutim, za sve to je trebaloplatiti visoku cenu. S mnogoboakom religijom je napravljen niz kompromisa. Umesto da Crkvabude odvojena od sveta, ona je postala deo ovog svetskog politikog sistema. Ukazavi jojnaklonost, car je zahtevao vodeu ulogu u Crkvi, budui da je u paganstvu vladalo uverenje da suvladari boanstva. Od tog trenutka, posebno u Rimu, u hrianstvo ulaze razni mnogoboakiobiaji. Verujemo da e stranice koje slede pokazati da je upravo ta meavina proizvela sistem kojije danas poznat kao Rimokatolika crkva.

Ne sumnjamo da postoje mnogi plemeniti, iskreni i poboni katolici, niti je naa namera dapotcenjujemo ili ismevamo bilo koga sa ijim se uverenjima ne slaemo. Umesto toga, nadamo seda e ova knjiga inspirisati ljude, bez obzira kojoj crkvi pripadali, da odbace vavilonske doktrine iobiaje, i da potrae veru koja je jednom zauvek bila predana svetima.

2. poglavlje

Oboavanje majke i deteta

Jedan od najizrazitijih primera koji pokazuje kako vavilonska mnogoboaka religija traje donaeg vremena, moe se videti u nainu na koji je Rimska crkva uvela potovanje Marije i takonadomestila drevno oboavanje boginje Majke.

Pria o majci i detetu je bila veoma poznata u drevnom Vavilonu. Brojni vavilonski spomeniciprikazuju boginju Majku, Semiramidu, s detetom Tamuzom na rukama.19

Kad su se Vavilonci rairili po raznim delovima sveta, sa sobom su poneli i obiaj oboavanjaboanske majke i njenog deteta. To objanjava zato su mnogi narodi praktikovali neki oblikoboavanja majke i deteta, vekovima pre nego to se rodio pravi Spasitelj, Isus Hristos. U razliitim

zemljama gde se to oboavanje proirilo, majka i dete su bili nazivani razliitim imenima jer,setimo se, u Bebelu (Vavilonu) su nastali razliiti jezici. Tako Kinezi imaju boginju majku koju zovu


4/69

ingmu ili Sveta Majka. Prikazivana je s detetom na rukama i zracima slave oko glave. StariGermani su oboavali devicu Hertu, koja je takoe bila prikazivana s detetom na rukama.Skadinavci su je nazivali Disa, Etrurci Nutria, a meu druidima je bila oboavana pod imenomVirgo Patitura ili Majka Boja. U Indiji je bila poznata kao Indrani, i takoe je, poput ranijespomenutih, bila prikazivana s detetom na rukama, kao to to vidimo na priloenoj ilustraciji.

Grcima je boginja Majka bila poznata pod imenom Afrodita ili Ceres, Sumercima Nana, asvojim oboavateljima u starom Rimu kao Venera ili Fortuna, a njeno dete kao Jupiter. 20 Donja

ilustracija prikazuje majku Devaki i dete Krinu.Vekovima su Isi, Velika boginja i njeno dete Isvara bili oboavani u Indiji gde su im podizani

hramovi.21 U Aziji je majka bila poznata kao Kibela, a dete kao Deious. Ali bez obzira na njeno imeili mesto, govori jedan pisac, ona je bila Vaalova ena, devianska kraljica neba, koja je rodilaplod, iako nikada nije zaela.22

Kada su se Izraelci odmetnuli od Boga, takoe su se okaljali oboavanjem boginje Majke. Otome itamo u Knjizi o sudijama 2:13: Ostavie Gospoda i sluie Valu i Astaroti. Astarota iliAtoret je ime pod kojim je boginja Majka bila poznata izraelskom narodu.

alosno je i pomisliti da su oni koji su poznavali pravoga Boga otili od njega i oboavalineznaboaku majku. Ipak, upravo to je ono to su uvek iznova inili 23. Jedan od naziva pod

kojim je ova boginja bila poznata meu njima bio je carica neba24

. Prorok Jeremija ih je ukoriozbog toga to je oboavaju, ali su se oni pobunili protiv njegovog upozorenja.U gradu Efesu je velika majka bila poznata kao Dijana. Njen hram u tom gradu je bio jedno od

sedam velikih uda antikog sveta. Meutim, ona nije bila oboavana samo u Efesu, ve i u celojAziji i tadanjem poznatom svetu25.

U Egiptu su je nazivali Izida, a njeno dete Horus. Egipatski religijski spomenici esto jeprikazuju s detetom Horusom koje sedi u njenom krilu.

To lano bogosluenje koje se proirilo iz Vavilona meu ostale narode pod razliitim imenima ioblicima, konano se uvrstilo u Rimu i irom Rimskog carstva. Jedan poznati pisac ovako govori otom razdoblju: Oboavanje Velike Majke... bilo je vrlo popularno u Rimskom carstvu. Natpisipokazuju da su njih dvoje (majka i dete) primali boanske poasti... ne samo u Italiji (posebno uRimu) ve takoe i u provincijama, naroito u Africi, paniji, Portugaliji, Francuskoj, Nemakoj iBugarskoj.26

Isus Hristos je utemeljiopravunovozavetnu Crkvu ba u to doba kad je oboavanje boanskemajke bilo posebno izraeno. Naalost, u treem i etvrtom veku poelo je udaljavanje odprvobitne vere. Crkva je poela da tone u apostaziju, na koju su apostoli pravovremenoupozoravali. U tom periodu je mnogo paganskih elemenata bilo pridodato hrianstvu.

U tu takozvanu crkvu bili su primani neobraeni pagani i u brojnim sluajevima im je bilodoputeno da nastave s praktikovanjem mnogih svojih mnogoboakih obreda i obiaja, uglavnoms malo izmena i ogranienja, da bi njihova uverenja izgledala to slinija hrianskoj nauci.

Jedan od najboljih primera takvog preuzimanja elemenata iz paganske religije je dozvoljavanje

slubene crkve da se nastavi oboavanje boginje Majke s nekim manjim izmenama i uz novoime. Kao to smo rekli, mnogi pagani su bili privueni hrianstvu, ali je njihovo oboavanje boginjeMajke bilo toliko ukorenjeno da nipoto nisu hteli da ga napuste. Crkvene voe su uvidele da biako u hrianstvu pronau slinosti sa oboavanjem boginje Majke uveliko mogli da uveaju brojvernika. A ko bi mogao da nadomesti veliku majku iz paganske religije? Naravno, najloginijiizbor je predstavljala Marija, Isusova majka. Zato ne dopustiti ljudima da nastave s klanjanjem imolitvama boginji Majci, ako je nazivaju Marijom umesto imena pod kojima je do tada bila poznata.Oigledno je da su tako razmiljali, jer je upravo to ono to se dogodilo. Postepeno, bogosluenjekoje je bilo povezano s paganskom majkom bilo je preneseno na Mariju.

Meutim, oboavanje Marije nije bilo deo izvorne hrianske vere. Oigledno je da je Isusova

majka Marija bila posveena i pobona ena, posebno izabrana da ponese telo Spasitelja, ali ipak,ni jedan od apostola, a ni sam Isus, nisu ni nagovestili ideju da Mariju treba na poseban nain


5/69

potovati ili oboavati. Kako to The Encyclopedia Britannica navodi, na Mariju nije stavljan nikakavnaglasak tokom prvih vekova postojanja Crkve.27

Ta injenica je priznata i od strane Katolike enciklopedije (The Catholic Encyclopedia):Pobonost Naoj Blaenoj Gospi... treba se posmatrati kao praktina primena doktrineZajednitva Svetih. Oigledno je da ta doktrina, barem eksplicitno, nije sadrana u ranijim formamaApostolskog Verovanja (Kreda), pa nas ne treba iznenaditi to u prvim vekovima hrianstva nesusreemo nikakve jasne tragove kulta Blaene Device potovanje Marije deo je kasnijeg

razvoja.28

Tek u Konstantinovo doba, u prvom delu etvrtog veka, Mariju su poeli da smatrajunekom vrstom boanstva.

ak i crkva je u tom razdoblju sa negodovanjem gledala na takav oblik oboavanja, to jeevidentno prema Epifaniju (403. god.), koji je optuio neke osobe iz Trakije, Arabije i mnogih drugihmesta da oboavaju Mariju kao boanstvo i prinose joj kolae u njenom hramu. Njoj treba iskazatiast, rekao je Epifanije, ali neka se niko ne klanja Mariji.29 Meutim, ne samo da se u crkvi kojaje danas poznata kao Rimokatolika crkva tolerie to oboavanje, ve je postalo deo slubenenauke na koncilu u Efesu 431. godine.

U Efesu?! Upravo u tom gradu je od pamtiveka Dijana oboavana kao boginja devianstva imajinstva!30 Ona je predstavljala prirodne sile plodnosti, pa je zbog toga bila prikazivana s

mnotvom grudi. Glava joj je bila ukraena krunom u obliku kule, simbolom Vavilonske kule.Kad ljudi vekovima praktikuju neku veru, onda im je teko da je se odreknu. Tako surazmiljale i crkvene voe u Efesu u vreme kada je crkva poela da zalazi u krivoverje. Mislili su dabi mogli pridobiti vie obraenika ako im dozvole da zadre svoja verovanja u vezi s boginjomMajkom, ako se nae mogunost da se ona stope s hrianstvom i ako se koristi Marijino ime.

Meutim, to nije bio Boji nain. U vreme kad je Pavle boravio u Efesu, s mnogoboakomreligijom nisu bili pravljeni nikakvi kompromisi. Ljudi su se obraali Bogu i nakon toga unitavalikipove boginje koji su bili u njihovom vlasnitvu31. Tragino je da je efeska crkva u kasnijimvekovima napravila kompromis i prihvatila jedan oblik oboavanja boginje Majke, koji je na kraju ikoncil u Efesu uinio delom slubene nauke crkve! Koliko je samo u toj odluci oigledan paganskiuticaj.

Sledei pokazatelj da se potovanje Marije razvilo iz nekadanjeg oboavanja boginje Majke,nalazimo u nazivima koji su joj dati. Marija se esto naziva Madona. Prema autoru Hislopu, tajizraz je prevod jednog od imena pod kojim je bila poznata vavilonska boginja. Kada je proglaenboanstvom, Nimrod je postao poznat kao Val (Baal); tada je ime njegove ene, enskogboanstva, ekvivalent od Baalti, enskog oblika imena Baal. Taj naziv ne znai nita drugo negoMoja Gospa! U latinskom jeziku ima oblik Mea Domina, to je u italijanskom izoblieno u poznatinaziv Madonna!32 Meu Fenianima je boginja Majka bila poznata kao Morska Gospa33 pa se ak ito ime daje Mariji, iako ona nema nikakve veze s morem.

Sveto pismo jasno govori da postoji samo jedan posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek IsusHristos34. Ipak, rimokatolicizam ui da je Marija takoe posrednik. Molitve Mariji igraju vrlo vanu

ulogu u katolikom bogosluenju. U Svetom pismu svakako ne postoji osnova za tu praksu, a vrlodobro je poznato da taj koncept nije stran verovanjima povezanim s boginjom Majkom. Jedno odnjenih imena je bilo i Mylitta, to znai posrednica. Marija se esto naziva i Kraljicom neba, iakoIsusova majka Marija nije kraljica neba. Nebeska carica je bilo ime boginje Majke koja jeoboavana vekovima pre Marijinog roenja. U vreme proroka Jeremije ljudi su oboavali nebeskucaricu i praktikovali rituale koji su bili njoj posveeni. U knjizi proroka Jeremije 7:18-20, piesledee: Sinovi kupe drva, a oevi loe oganj, i ene mese testo da peku kolae caricinebeskoj....

Jedno od imena pod kojim je bila poznata Izida bilo je Majka Boja. Kasnije su aleksandrijskiteolozi to ime dali Mariji. Ona je, svakako, bila Isusova Majka, ali samo u smislu njegove ljudske

prirode. Originalno znaenje imena Majka Boja je neto vie od toga. To ime implicira uzvien,


6/69

glorifikovan poloaj Majke u odnosu na Isusa, a rimokatolici su poduavani da Mariju smatrajuupravo takvom.

Lik boginje Majke s detetom na rukama bio je toliko snano urezan u pagansku misao da je uvreme otpada od biblijske vere, prema navodu jednog autora, drevni portret boginje Izide i detetaHorusa napokon bio prihvaen, ne samo u shvatanju naroda, ve i putem formalnog biskupskogodobrenja - kao portret Device i njenog deteta.35Izida i njeno dete esto su bili prikazivani u okviruod cvea, a to je, takoe, i praksa vezana uz Mariju, to je dobro znano onima koji su prouavali

srednjovekovnu umetnost.Atarta, fenianska boginja plodnosti, povezivana je s polumesecom, kao to to vidimo na ovoj

staroj medalji. Izida, egipatska boginja plodnosti, prikazivana je kako stoji na polumesecu sazvezdama koje joj okruuju glavu.36U rimokatolikim crkvama irom Evrope postoje Marijine slikena kojima je prikazana na potpuno identian nain. Priloena ilustracija na sledeoj strani, (kakavase nalazi u katolikim katehizmima) prikazuje Mariju sa dvanaest zvezda koje joj okruuju glavu, isa polumesecom pod nogama!

Na brojne naine voe pale crkve su pokuavale da Mariju uine nalik na pagansku boginju iuzdignu je na nivo boanstva. Kao to su pagani imali kipove boginje, tako se poelo saizraivanjem Marijinih kipova. Ne samo to, u nekim sluajevima su ba ti isti kipovi koji su bili

oboavani kao Izida s detetom, jednostavno bili preimenovani u Mariju i dete Hrista. Kada jehrianstvo trijumfovalo, govori jedan autor, te slike i kipovi su postali prikazi Madone i deteta,bez ikakvog prekida u kontinuitetu: u stvari, nema arheologa koji bi nam danas mogao rei da lineki od tih objekata oboavanja predstavlja jedno ili drugo.37

(Pobedom hrianstva, Izidin kult je bio pri kraju ...a ipak su njegovi duboki tragovi preiveli uhrianskim obiajima. Izidine kipove trebalo je tek neto izmeniti u imenu da bi postali kipovidevice Marije. Stewart Perowne, Roman Mithology, izdato i kod nas kao Rimska mitologija uizdanju Otokar Kerovani 1986. godine, prim. prev.)

Mnogi od tih preimenovanih kipova nosili su krune i bili nakieni draguljima, na potpuno istinain kao i kipovi hinduskih ili egipatskih devica. Meutim, Isusova majka Marija nije bila bogata38.Odakle onda dolaze ti dragulji i krune koje moemo videti na kipovima koji navodno njupredstavljaju?

Putem nekih vrlo oiglednih i nekih drugih manje ili vie prikrivenih kompromisa, oboavanjedrevne majke produilo se pod okriljem pale crkve, pri emu su dotadanja imena samozamenjena Marijinim imenom.

3. poglavlje

Oboavanje Marije

Moda najvei dokaz da se oboavanje Marije razvilo iz nekadanjeg kulta paganske boginjeMajke, nalazimo u injenici da je u paganskoj religiji majka bila oboavana u jednakoj meri kako injen sin, pa i vie od njega.

Ta injenica je glavni klju za reavanje zagonetke tajna Vavilon! Istinsko hrianstvo ui daje Gospod Isus, i samo On - put, istina i ivot; da samo On moe da oprosti grehe; da je samo Oniveo ivotom koji nikad nije bio zamrljan grehom i da je On taj koga trebamo oboavati, a nipotonjegova majka. Meutim, rimokatolicizam na mnoge naine uzvisuje i Majku, pokazujui tako da jepaganstvo izvrilo uticaj na njega.

Moemo putovati irom sveta, i ako navratimo u masivnu katedralu ili seosku kapelicuvideemo da Marijin kip zauzima istaknuti poloaj u njoj. U moljenju krunice, molitva ZdravoMarijo moli se devet puta vie nego molitva Oe na. Katolici su naueni da je razlog za molitvu

Mariji taj da ona moe preneti molbu svome sinu Isusu, pa e On, budui da mu je ona majka,zbog nje usliiti traenje. Zakljuak koji proizilazi iz toga je da Marija poseduje vie razumevanje i


7/69

saaljenje, i da je milostivija od svog sina Isusa. Savreno je jasno da je ta misao upravo suprotnauenju Svetoga pisma, pa ipak se esto ponavlja u katolikim spisima.

Poznati rimokatoliki pisac Alphons Liguori opirno pie o tome da su uspenije molitveupuene Mariji nego Hristu. Usput reeno, Liguori je 1839. godine od strane pape Gregorija XIVkanonizovan, proglaen svecem, a papa Pije IX ga je proglasio doktorom Katolike crkve. Najednom mestu u svojim spisima on opisuje zamiljenu scenu u kojoj grenik vidi dvoje stepenicakako vise sa neba. Isus je na vrhu jednih stepenica, dok je Marija na vrhu drugih. Kada je grenik

pokuao da se popne na prve stepenice ugledao je Hristovo gnevno lice pa je poraen pao sa njih.Kada je nakon toga poeo da se penje na Marijine stepenice, popeo se vrlo lako, a ona ga jesrdano doekala, uvela u nebo i predstavila Hristu! Tada je sve bilo u redu. Svrha ove prie je dapokae kako je mnogo lake i uspenije doi Hristu uz Marijino posredovanje.39

Isti pisac je rekao kako grenik koji se osmeli da doe direktno Hristu moe to da uini samo soseanjem uasa pred njegovim prokletstvom. Ali, ako uputi molitvu Devici, ona samo treba svomesinu da pokae grudi koje je sisao i njega e trenutno napustiti gnev!40Takvo rezonovanje je udirektnoj suprotnosti sa primerom iz Svetog pisma. Blaena je utroba koja te je nosila, rekla jejedna ena Isusu, i dojke koje si sisao!.Ipak su vie blaeni oni koji sluaju Boju re i dre je,odgovorio je Isus!41 Sa druge strane, takve ideje o grudima nisu bile strane oboavateljima

paganske boginje Majke. U arheolokim istraivanjima su iskopani njeni kipovi na kojima su grudiesto ekstremno velike u odnosu na telo, a u sluaju Dijane, da bi se simbolizovala njena plodnostprikazivana je sa ni vie ni manje nego stotinu grudi!

Sledei pokuaj unutar katolicizma da se glorifikuje Marija, moemo videti u doktrinibezgrenog zaea. Tu doktrinu je 1854. godine definisao i uspostavio papa Pije IX, a u njoj setvrdi da je blaena Devica Marija u trenutku svog zaea... ouvana imunom od sve ljageprvobitnog greha.42Izgleda da je to uenje samo jo jedan pokuaj da se Marija predstavi to vienalik paganskoj boginji, jer se u starim mitovima takoe verovalo da je boginja bila natprirodnozaeta! Prie se razlikuju od naroda do naroda, ali sve govore o natprirodnim dogaajima u vezinjenog dolaska na svet, te da je bila superiornija u odnosu na obine smrtnike, da je bilaboanskog porekla. Postepeno, da uenje o Mariji ne bi bilo inferiorno u odnosu na ono o boginjiMajci, bilo je nuno uiti da je Marijin dolazak na svet takoe ukljuivao natprirodni element.

Da li je uenje da je Marija roena bez ljage prvobitnog greha", zasnovano na Bibliji?Odgovoriemo na to pitanje reima Katolike enciklopedije. Direktan ili kategoriki i uverljivi dokazte dogme ne moe se pronai u Svetome pismu. Na istom mestu je istaknuto da su te idejedoivelepostepeni razvojunutar crkve.43

Treba istai da je ovo osnovna i moda najvanija razlika izmeu rimokatolikog i Biblijskogpogleda. Rimokatolika crkva je, kao to i sama priznaje, vekovima rasla i razvijala se na mnotvutradicija i ideja primanih kroz sve te vekove od crkvenih otaca i iz Svetog pisma, pa ak i naverovanjima prihvaenim iz paganstva (ako su mogla biti hristijanizovana). Koncepti iz svih tihrazliitih izvora bili su meani i razvijani na crkvenim koncilima, da bi konano postali dogme. Sa

druge strane, gledite koje je protestantska Reformacija pokuala da obnovi je povratak Svetompismu kao najispravnijoj osnovi za doktrine, sa malo ili ni malo naglaska na ideje koje su se razvileu kasnijim vekovima.

Ako se vratimo Bibliji, moemo da zakljuimo da ne samo da u njoj nedostaje bilo kakav dokazda je Marija zaeta bez greha, ve dokazi tvrde upravo suprotno. Iako je ona bila od Bogaizabrana kao pobona i moralna ena, devica, ona je bila ljudsko bie kao i bilo koji lanAdamovog roda. Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje 44, a jedini izuzetak je bio samo IsusHristos. Mariji je trebao Spasitelj kao i svim ostalim ljudima i to je otvoreno priznala kada je rekla:...obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju.45

Ako je Mariji trebao Spasitelj, onda je jasno da ona sama nije bila Spasitelj. Ako joj je trebao

Spasitelj trebalo joj je i spasenje, oprotenje i otkupljenje, kao i svim ljudima.


8/69

Da bi Hristos bio osoba sa boanskom prirodom, nije bilo nuno da njegova majka bude nekavrsta uzviene boanske osobe. Po Bibliji, Isus Hristos je bio boanskog porekla jer je biojedinorodni Boji Sin - njegova boanska priroda potie od njegovog boanskog Oca.

Tvrdnja da je Marija bila superiornija u odnosu na druga ljudska bia nije bila deo Isusovenauke. Jednom prilikom, kada je neko spomenuo njegovu majku i brau, Isus je upitao: Ko je mojamajka, i ko su moja braa?, i tada je, ispruivi ruku prema svojim uenicima, odgovorio: Evomoje majke i moje brae! Jer ko godini volju Oca moga koji je na nebesima, on je brat moj i

sestra i majka.46

Ove rei potpuno jasno pokazuju da je svako ko ivi u skladu sa Bojom voljomnedvosmisleno na istom nivou s Marijom.

Svakodnevno, po celom svetu, katolici mole Zdravo Marijo, krunicu Anele uvaru, Litanijeblaenoj Devici Mariji i druge molitve. Pomnoivi broj tih molitava sa brojem katolika koji ihsvakodnevno izgovaraju, neko je izraunao da Marija treba da saslua oko 46.000 molitava usekundi! Iako je oigledno da osim Boga to niko drugi ne moe, mnogi ipak veruju da Marija ujesve te molitve, pa je i to jedan od razloga zbog ega je bilo nuno uzdii je na nivo boanstva, biloto biblijski zasnovano ili ne.

U pokuaju da opravdaju miljenje da je Marija toliko uzviena, neki navode rei koje joj jeuputio aneo Gavrilo: Blaena si meu enama. Meutim, to ne moe da bude razlog da se

Marija smatra boanskom osobom. Vekovima pre nego je Marija bila blagoslovljena tim reima,slinim blagoslovom je bila blagoslovljena i Jailja, ena Evera Kenijina. Za nju je bilo reeno:Blagoslovena meu enama Jailja, ena Evera Kenijina.47

Pre Pedesetnice, dana Duhova, Marija se sastajala sa ostalim uenicima oekujui sa njimaobeanog Svetoga Duha. itamo da su se apostoli istrajno i jednoduno molili Bogu zajedno saenama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovom braom.48 Za katoliku misao u vezi Marijekarakteristini su pokuaji da joj se da centralno mesto, kao to to pokazuje i ova ilustracija izOfficial Baltimore Catechism (Slubeni baltimorski katekizam).49

Kao to vrlo dobro znaju svi koji itaju i prouavaju Bibliju, uenici tom prilikom nisu ekaliMariju, oni su oekivali svog uskrslog i vaznesenog Gospoda Isusa Hrista da na njih izlije darSvetoga Duha. Na crteu takoe primeujemo Duha Svetoga (u liku goluba), kako leti iznad Marije.Meutim, po izvetaju Svetog pisma, jedina osoba na koju je ikada sleteo golub bio je Isus, a nenjegova majka. Ali, dobro je poznato da je paganska devianska boginja Junona esto bilaprikazivana sa golubom na glavi, kao to je to bio sluaj i sa Atartom, Kibelom i Izidom!50

Sledee pokuaje da se Marija glorifikuje nalazimo u rimokatolikoj doktrini o trajnomdevianstvu. To je uenje da je Marija ostala devica celog svog ivota, ali kao to to TheEncyclopedia Britannica objanjava, doktrina o trajnom devianstvu device Marije nije postojala uprvih trista godina nakon Hristovog vaznesenja. Sve do koncila u Kalcedonu 451. godine, taizmiljotina nije bila zvanino priznata od strane Rima.51

Prema Svetom pismu Isusovo roenje je bilo rezultat natprirodnog zaea bez ueazemaljskog oca.52 Nakon Isusovog roenja Marija je rodila jo dece koja su bila prirodno potomstvo

iz njenog braka sa Josifom. Isus je bio Marijin sin prvenac53, to ne znai da je bio i njeno jedinodete, ve se namee zakljuak da je kasnije imala i drugoroeno dete, a verovatno i tree itd.Sveto pismo spominje etiri Isusova brata: Jakova, Josiju, Simona i Judu.54Kada su se stanovniciNazareta udili otkuda Isusu tolika premudrost i mo, oni spominju i njegove sestre govorei:Nisu li i njegove sestre sve kod nas?. Re sestre je u mnoini, pa tako znamo da je Isus imaonajmanje dve, a moda i vie sestara, poto ovaj tekst govori o svim njegovim sestrama.Uobiajeno je da, ako govorimo o dve osobe upotrebljavamo re obe, a ne sve. Moe se zakljuitida Sveto pismo govori o najmanje tri sestre. Dakle, ako je Isus imao etiri brata i tri sestre,polubrau i polusestre, tada je Marija rodila osmoro dece.

Pismo kae da je Josif ... ne pozna dokne rodi sina, kome nadenu ime Isus.55 Josif je nije

poznao do Isusovog roenja, no nakon to je Isus bio roen, Marija i Josif su poeli da ive kao


9/69

mu i ena, pa im se rodilo jo dece. Tvrdnja da je Josif sauvao Mariju tako da je ostala devicacelog ivota, u potpunoj je suprotnosti sa Biblijom.

Kroz vreme otpadanja od istinite vere, a da bi se Marija to vie poistovetila sa paganskomboginjom Majkom, izmiljeno je da se Marijino telo nije raspalo, ve da je u telu uznesena u nebo ida je sada kraljica neba. Sve do 20. veka doktrina o Marijinom vaznesenju nije bila zvaninouspostavljena od strane Rimokatolike crkve. Tek je 1951. godine papa Pije XII proglasio da seMarijino telo nije raspalo, ve da je preneeno u nebo.56 Rei svetog Bernarda ovako sumiraju taj

stav Rimokatolike crkve: Trei dan nakon Marijine smrti, kada je sveto telo bilo uzneseno unebeski raj... grob nije imao mo nad onom koja je bila bezgrena... Ali, nije bilo dovoljno da Marijabude samo prihvaena u nebo. Ona nije mogla biti samo obian stanovnik neba... ona jeposedovala dostojanstvo nedostino ak i najviim arhanelima. Marija je bila krunisana od stranevenog Oca: postavljena je na presto s desne strane svome sinu... Sada, iz dana u dan, iz sata usat, moli za nas, postie milost za nas, uva nas od opasnosti, titi nas od iskuenja, izliva na nasblagoslove.

Sve takve ideje u vezi Marije povezane su sa verovanjem da je ona bila telesno uznesena nanebo. Naravno, Biblija ne govori apsolutno nita u vezi Marijinog uznesenja. Upravo suprotnotome, Jovan pie: Niko se ne pope na nebo, osim onog koji sie s neba, Sin oveiji....57

Samo je Isus Hristos taj koji sedi Bogu s desne strane. On je taj koji izliva blagoslove na ljude,a ne njegova majka.U uskoj vezi sa molitvama Mariji je i predmet nazvan krunica, lani sastavljen od petnaest

sekcija sitnih kuglica od kojih je svaka sekcija oznaena jednom debljom kuglicom. Krajevi laniaspojeni su medaljicom s utisnutim Marijinim likom, za koju je spojen kratak lani na ijem se krajunalazi raspelo. Kuglice na krunici slue za brojanje molitvi, molitvi koje se neprekidno ponavljaju.Iako je taj predmet u irokoj upotrebi u Rimokatolikoj crkvi, poznato je da ne potie iz hrianstva,ve je i ranije bio poznat u mnogim zemljama. Katolika enciklopedija navodi: U skoro svimzemljama susreemo se sa neim to predstavlja brojanice molitava ili krunice. Dalje nastavlja snabrajanjem brojnih primera, ukljuujui tu i kipove iz drevne Ninive: dve krilate ene s krunicamau rukama, koje se mole pred svetim drvetom. Vekovima se meu muslimanima za nabrajanjeAlahovih imena upotrebljava ogrilica sa 33, 66 ili 99 kuglica. Marko Polo je bio vrlo iznenaen kadje u 13. veku video kako malabarski kralj koristi brojanicu od dragog kamenja za brojanje svojihmolitvi. Sveti Franjo Ksaverski i njegovi pratioci takoe su bili zapanjeni kada su videli da sukrunice poznate i bliske japanskim budistima.58

Oko 800 godina pre Hrista meu Fenianima je niz kuglica, koji je predstavljao krunicu,korien u oboavanju Astarote ili Atarte, boginje Majke.59 Krunica se moe videti i na staromfenianskom kovanom novcu. Bramani jo od davnina koriste brojanice sa vie desetina ili stotinakuglica. Potovaoci indijskog boga Vine daju svojoj deci brojanice sa 108 kuglica. Slinu brojanicukoriste i milioni budista u Indiji i Tibetu. ivini oboavatelji koriste brojanicu uz pomo kojeponavljaju, ako je mogue, svih 1008 imena svog boanstva.60

Nizovi kuglica za nabrajanje molitava su bile poznate i u maloazijskoj Grkoj. Po miljenjuautora Hislopa, takva je bila namena ogrlice koja se moe videti na Dijaninom kipu. On takoeistie da su posebne ogrlice koje su u starom Rimu nosile ene, takoe sluile za nabrajanje ipamenje molitava, a nazivale su se monile, to je znailo podsetnik.61

Najvanija i najuestalija molitva krunice je Zdravo Marijo, koja glasi: Zdravo Marijo, milostipuna, Gospodin s tobom, blagoslovena ti meu enama i blagosloven plod utrobe tvoje Isus. SvetaMarijo, majko Boja, moli za nas grenike sada i na as smrti nae, amen. Katolika enciklopedijaistie da postoji slabaan ili nikakav trag molitve Zdravo Marijo kao prihvaene formule pobonostipre 1050. godine.62 Kompletna krunica ukljuuje 53 molitve Zdravo Marijo, 6 molitvi Oe na, 5Otajstava, 5 meditacija o otajstvima, 5 Slava Ocu i Apostolsko verovanje. Moe se zapaziti da

se Zdravo Marijo ponavlja skoro devet puta ee nego Oe na. Moe li molitva koju su


10/69

sastavili ljudi, a upuena je Mariji, da bude devet puta vanija i delotvornija od molitve upueneBogu, koju nas je nauio Isus?

Oboavatelji boginje Dijane stalno su ponavljali religijsku frazu, kao na primer u Efesu kada supovikali svi u glas, i vikahu oko dva sata: velika je Dijana Efeska!.63 Isus je govorio da je takvoponavljanje molitvepaganski obiaj. Kad se molite, rekao je on, ne umnoavajte prazne rei kaopagani, koji misle da e zbog mnotva svojih rei biti usliani. Ne budite kao oni, jer zna Otac vata vama treba i pre vae molitve.64 U tom odeljku Svetog pisma Isus jasno upuuje svoje

sledbenike da ne mole jednu molitvu ponavljajui je u nedogled. Znaajno je da zapazimo da im jeupravo nakon toga upozorenja, rekao: Ovako se dakle molite: Oe na, koji si na nebesima..., paje predao svojim uenicima primer molitve, koju mi nazivamo molitvom Oe na. Isus je ovumolitvu istakao kao suprotnost paganskim molitvama, pa ipak su rimokatolici naueni da mole tumolitvu ponavljajui je. Ali, ako je to molitva koja se ne treba uzastopce ponavljati, koliko to ondatek vai za molitvu Mariji, molitvu koju je izmislio ovek. Uenje molitvi napamet i njihovoponavljanje u nedogled uz pomo krunice, vie lii na proveru pamenja, nego na spontanoobraanje Bogu iz srca.

4. poglavlje

Sveci, praznici i simboli

Kao dodatak molitvama upuenim Mariji, rimokatolici takoe potuju i razne svece, kojima se imole. Prema katolikom shvatanju to su muenici ili drugi znaajniji ljudi iz crkve, koje su papenakon njihove smrti proglasile svecima.

U mnogim umovima re svetac oznaava osobu koja je postigla neki poseban stepenpobonosti, Hristovog sledbenika kome nema premca. Meutim, prema Bibliji, svi istinski hrianisu sveci, ak i oni kojima, na alost, nedostaje duhovna zrelost i saznanja. Tako su Pavlova pisma

hrianima u Efesu, Filibi, Korintu ili Rimu, bila upuena svetima65

. Sveti su, kao to se moevideti, bili ivi ljudi, a ne oni koji su umrli.Ako elimo da se svetac moli za nas, on mora biti iva osoba. Ako pokuavamo da

komuniciramo s ljudima koji su mrtvi, to je to nego jedan oblik spiritizma? Biblija osuuje i izrieprokletstvo nad svim pokuajima komunikacije s mrtvima.66 Ipak mnogi izgovaraju Apostolskoverovanje koje kae: Verujemo... u zajednitvo svetih (zajednitvo sa svetima. Prim. Prev.), sapretpostavkom da to ukljuuje i ideju o molitvama mrtvima i za mrtve. U vezi s tim, Katolikaenciklopedija istie: Katoliko uenje u pogledu molitvi za mrtve, neodvojivo je povezano sdoktrinom... zajednitva svetih, koja je deo Apostolskog verovanja. Zato se posebno preporuujumolitve svim svecima i muenicima ili nekom odreenom izmeu njih.67 Doslovni zakljuakkoncila u Trentu je da sveti koji vladaju s Hristom prinose Bogu svoje molitve za ljude. Dobro je ikorisno prizivati ih, oslanjati se na njihove molitve, potporu i pomo za postizanje blagodati odBoga.68

Koje su zamerke takvim verovanjima? Pustiemo da sama Katolika enciklopedija odgovori nato pitanje: Glavne zamerke protiv prizivanja svetaca i njihovog posredovanja su da su te doktrineprotivne veri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga... i da se one ne mogu dokazati izBiblije.69 S tom tvrdnjom moemo da se sloimo. Nigde u Svetom pismu ne pie da ivi mogu bitiblagoslovljeni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih, ili zbog njihovih molitvi. Umesto toga,katolike doktrine u vezi svetaca vrlo su sline starim paganskim shvatanjima u vezi bogova.

Ako se ponovo vratimo Vavilonu, majci mnogoboake religije, pronai emo da su se tamoljudi molili mnotvu boanstava i sluili im. Vavilonski sistem se razvijao sve dok nije imao oko

5000 bogova i boginja.70 Na isti nain kao to katolici veruju u vezi sa svojim svecima, i Vaviloncisu verovali da su njihovi bogovi nekada bili ivi heroji na Zemljikoji su sada na viem poloaju.71


11/69

Svaki mesec i svaki dan u mesecu bili su pod zatitom odreenog boanstva. Postojao je bog zasvaki problem, bog za svako zanimanje, bog za ovo i bog za ono...

Poput oboavanja velike Majke, ti koncepti u vezi bogova proirili su se iz Vavilona meu svenarode. ak su i kineski budisti potovali razna boanstva, poput boginje mornara, boga rata,bogove dobrosusedstva ili razliitih profesija.72

Sirijci su verovali da je mo boanstava ograniena na odreena podruja. O tom verovanjumoemo da itamo u jednom tekstu zapisanom u Bibliji: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas

nadjaae; nego da se bijemo s njima u polju, zasigurno emo ih nadjaati .73

Kada je Rim osvojio svet, te ideje su bile vrlo rairene, kao to emo videti iz sledeeg prikaza.Brigit je bila boginja kovaa i poezije, a Junona Regina enstvenosti i braka. Minerva je bila boginjamudrosti, zanata i muziara, dok je Venera bila boginja seksualne ljubavi i raanja. Vesta je bilaboginja pekara i svete vatre, a Ops bogastva i obilja. Ceres je bila boginja ita, penice i vegetacije(od njenog imena potie engleska re cereal- itarice). Herkules je bio bog vina i veselja, Merkurje bio bog govornika, a prema starim priama i sam je bio govornik, to nam objanjava zato suljudi u Listri mislili da je apostol Pavle bog Merkur.74 Boanstva Kastor i Poluks su bili zatitniciRima i putnika na moru. Kronos je bio uvar zakletve, a Janus bog vrata i kapija. Postojali subogovi koji su nadzirali svaki trenutak ljudskog ivota, bogovi kue i vrata, hrane i pia, zdravlja i

bolesti.75

Samo je jo korak nedostajao da se te ideje o bogovima i boginjama, povezane s razliitimaspektima svakodnevnog ivota, toliko ukorenjene u paganskom Rimu, konano fuzioniu saRimskom crkvom. Budui da su se obraenici iz neznabotva nerado odvajali od svojih boanstavaosim ako bi pronali zadovoljavajuu zamenu u hrianstvu, svojim bogovima i boginjama sujednostavno izmenili imena i nazvali ih svecima. Stara ideja o bogovima povezanim s odreenimpreokupacijama i danima, nastavila je svoje postojanje u rimokatolikom verovanju u svece injihove dane (blagdane, svece).

U Rimokatolikoj crkvi postoje sveci za sledee:

Atlete Sv. Sebastijan 20. januarPekari Sv. Elizabeta 19. novembarBankari Sv. Matej 21. septembarProsjaci Sv. Aleksije 17. juliKnjiari Sv. Ivan od Boga 8. martZidari Sv. Stjepan 26. decembarGraevinari Sv. Vinko 5. aprilSveari Sv. Bernard 20. avgustKomedijai Sv. Vid 15. juniKuvari Sv. Marta 29. juliZubari Sv. Apolonija 9. februar

Lekari Sv. Luka 18. oktobarIzdavai Sv. Ivan Bosko 31. januarRibari Sv. Andrija 30. novembarCveari Sv. Doroteja 6. februareirdije Sv. Jakov 11. majDomari Sv. Ana 26. juliLovci Sv. Hubert 3. novembarRadnici Sv. Jakov Veliki 25. juliAdvokati Sv. Ivon 19. majMuziari Sv. Cecilija 22. novembar

Belenici Sv. Marko evanelista 25. aprilBabice Sv. Katarina 30. april


12/69

Soboslikari Sv. Luka 18. oktobarFarmatiari Sv. Gema 11. apriltukaturi Sv. Bartolomej 24. avgustMornari Sv. Ivan Nepomuk 16. majNaunici Sv. Albert 15. novembarPevai Sv. Grgur 12. aprilMetalci Sv. Eligije 1. decembar

Studenti Sv. Toma Akvinski 7. aprilHirurzi Sv. Kuzma i Damjan 27. septembarKrojai Sv. Bonifacije 5. juni

U rimokatolicizmu postoje i sveci za :

Neplodne ene Sv. AntunStare cure Sv. AndrijaPivopije Sv. NikolaSiromahe Sv. Lovro

Decu Sv. DominikTrudnice Sv. erarDomae ivotinje Sv. AntunTeleviziju Sv. KlaraIseljenike Sv. FranjoIskuenje Sv. SiracijePorodine probleme Sv. EustahijeHvatanje lopova Sv. GervazijeVatru Sv. LovroDobijanje dece Sv. FelicijaSticanje mua Sv. JosipSticanje ene Sv. AnaPoplave Sv. KolumbanOluje i gromove Sv. Barbara

Katolici su poduavani da se mole za pomo pojedinim svecima kada se nalaze u sledeimproblemima:

Artritis Sv. JakovEpilepsija, ivci Sv. VidPasji ugriz Sv. Hubert

Groznica Sv. JurajUgriz zmije Sv. HilarijeBolesti stopala Sv. ViktorSlepilo Sv. Rafaeluni kamenac Sv. LiberijeRak Sv. PeregrinaKostobolja Sv. AndrijaGrevi Sv. MorisGlavobolja Sv. DenisGluvoa Sv. Kadok

Srani problemi Sv. Ivan od BogaBolesti prsiju Sv. Agata


13/69

Ludilo Sv. DimpnaOne bolesti Sv. LucijaKone bolesti Sv. RokBolesti grla Sv. Bla (Vlaho)Neplodnost Sv. il

Sveti Hubert je roen oko 656. godine, a na ovoj listi se pojavljuje kao zatitnik lovaca i iscelitelj

hidrofobije. Pre svog obraanja skoro svo vreme je provodio u lovu. Prema legendi, ujutro na Velikipetak, dok je progonio jelena, ovaj se naglo okrenuo i Hubert je ugledao raspelo izmeu jelenovihrogova i uo glas koji mu je rekao da se obrati Bogu...

Postavlja se pitanje zato se moliti svecima kada religiozni ljudi imaju direktan pristup Bogu umolitvi? Katolike uveravaju da kroz molitve svecima mogu da dobiju pomo koju im Bog inae ne bipruio! Reeno im je da mole, prvo svetu Mariju i svete apostole muenike, sve Boje svece... daih uine svojim prijateljima i zatitnicima, i usrdno ih mole za pomo u zlu, s nadom da e Bog datizatitniku ono to bi inae odbio molitelju.76 Prema svemu to smo do sada razmatrali, izgledaoigledno da se rimokatoliki sistem svetaca-zatitnika razvio iz ranijih verovanja u bogoveposveene danima, zanimanjima i raznim potrebama ljudskog ivota.

Mnoge stare legende koje su bile povezane s paganskim bogovima, jednostavno su bileprenesene na svece. Katolika enciklopedija ak otvoreno kae da te legende ponavljajukoncepcije koje se nalaze u predhrianskim religijskim priama... Ta legenda nije hrianska, vesamo hristijanizovana ... Bilo je lako preneti koncepcije koje su ljudi antike imali o svojim herojima,na hrianske muenike. Taj transfer je bio sproveden u brojnim sluajevima gde su ondahrianski sveci postali naslednici lokalnih boanstava, a hriansko bogosluenje potisulo starolokalno bogosluenje. To nam objanjava veliki broj slinostiizmeu bogova i svetaca.77

Kako su vremenom paganizam i hrianstvo bili meani u jednu religiju, ponekad je nekomesvecu davano ime slino imenu paganskog boga koga zamenjuje. Boginji Viktoriji Alpskoj ime jebilo promenjeno u sveta Viktorija; eronu u sveti Ceranije; Artemidi u sveta Artemidija; Dionizu usveti Dionizije itd. Boginja Brigit (smatrana je kerkom boga sunca, i prikazivana s detetom narukama) bila je lako preimenovana u svetu Brigitu. U pagansko doba njen glavni hram na Kildaru jebio nastanjen devicama vestalkama koje su uvale svetu vatru. Kasnije je taj hram postaosamostan, a njene vestalke opatice. One su nastavile da odravaju ritualnu vatru, koja jenazvana vatrom svete Brigite.78

Najouvaniji antiki hram u dananjem Rimu je Panteon, koji je u davnim vremenima bioposveen (prema natpisu nad portalom) Jovu i svim bogovima. Taj isti hram je papa Bonificije IVponovo posvetio Devici Mariji i svim svetima. Takva praksa nije bila neuobiajena. Na mestimagde su se prvobitno nalazile paganske bogomolje i hramovi, esto su bile pronalaene crkve iliruevine crkvi... (Tako je, npr. Crkva sv. Donata u Zadru sagraena na temeljima Posejdonovoghrama. prim. prev.). Takoe je do izvesne mere istina da je ponekad svetac, ija je pomo bila

prizivana u hrianskoj bogomolji, imao neke spoljne slinosti s boanstvom koje se pre slavilo natom mestu. Tako je u Atini hram iscelitelja Asklepija... kad je postao crkva, posveen dvojicisvetaca koje su atinski hriani prizivali kao udotvorne iscelitelje, Kuzmi i Damjanu.79

Peina u Vitlejemu koju pokazuju kao mesto na kom se rodio Isus, prema Jeronimu je zapravobila kamena bogomolja u kojoj je oboavan vavilonski bog Tamuz.

irom rimske imperije paganizam je umro u jednom obliku, da bi ponovo oivio uRimokatolikoj crkvi. Zato ne samo da je nastavila da postoji odanost starim boanstvima (unovom obliku), ve se nastavilo i korienje njihovih kipova. U nekim sluajevima istim kipovimakoji su bili potovani kao paganski bogovi, data su imena hrianskih svetaca. Kroz vekove jepravljeno sve vie kipova, tako da danas u Evropi postoje crkve koje poseduju ak po dve, tri pa i

etiri hiljade kipova.80


14/69

U ogromnim impresivnim katedralama, malim kapelicama, kapelicama uz ulice, pa i navetrobranima automobila, moe se videti obilje katolikih kipova. Korienje takvih kipova uRimokatolikoj crkvi daje nam jo jedan klju za reenje misterije modernog Vavilona. Kao toHerodot navodi, Vavilon je bio izvor iz kog su potekli svisistemi idolatrije i rairili se meu narode.Povezivati re idol s kipovima Marije i svetaca moe nekome da zvui vrlo neugodno, ali moe lito da bude potpuno netano?

U katolikim spisima je priznato da su nebrojeno puta meu razliitim narodima kipovi svetaca

oboavani na praznoverne naine. Ipak, takve zloupotrebe se obino smetaju u prolost.Objanjava se da u ovo prosvetljeno doba ne postoji obrazovana osoba koja bi stvarno oboavalasam predmet, ve ono to taj predmetpredstavlja. U osnovi, to je i istina, ali nije li takoe istina dapaganska plemena koja koriste idole (bez sumnje idoleza oboavanje bogova - demona), u veinisluajeva i ne veruju da je sam idol bog, ve da samo predstavlja boga (tj. demona) kogaoboavaju?

Neki tekstovi u Katolikoj enciklopedijipokuavaju da objasne da je korienje kipova ispravno,jer oni samopredstavljaju Hrista ili svece. Poast koja im se odaje prenosi se na osobe koje onipredstavljaju, tako kroz kipove koje ljubimo i pred kojima kleimo i otkrivamo glave, mi uzvisujemoHrista i potujemo svece ije su oni slike.81

Svejedno, nisu svi hriani uvereni da je ovo objanjenje dovoljno ubedljivo da se moguzanemariti biblijski stihovi poput ovih iz 2. Mojsijeve 20:4,5: Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvuslikuod onog to je gore na nebu, ili dole na Zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati nitiim sluiti.

U Starom zavetu, kada su Izraelci osvojili paganski grad ili zemlju, nije im bilo doputeno daprihvate idole tih ljudi u svoju religiji. Te idole je trebalo da unite, ak i ako su bili prekrivenisrebrom ili zlatom. Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomi na srebro ili zlatoto je na njima i da ga uzme, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim82.Reeno im je daunite sve njihove slike- slike paganskih boanstava.83

Do koje mere je trebalo da ta upustva budu sprovedena u Novom zavetu, vekovima je bilopredmet debate. Katolika enciklopedija nam daje istorijski okvir, pokazujui kako su se ljudi borilipa ak i umirali zbog tog pitanja, posebno u 8. veku. Premda podrava upotrebu kipova i slika, ipakkae: Igleda da je kroz mnoge vekove meu nekim hrianima postojala nesklonost prema svetimslikama, sumnja da je njihova upotreba idolatrija ili bi mogla to da postane, pa se navodi nekolikokatolikih biskupa koji su delili to miljenje.84 Svakako, borbe i ubijanja zbog ovog pitanja, bezobzira na kojoj bili strani, protivno je Hristovom uenju.

Oko glava svojih bogova mnogoboci su crtali krug ili oreol, pa se ta praksa nastavila i uumetnosti Rimske crkve. Na priloenoj ilustraciji vidimo svetog Avgustina s okruglim diskom okoglave, kako ga prikazuju u katolikim knjigama. Svi katoliki sveci se prikazuju na taj nain, ali dabi se uverili da je taj obiaj samo pozajmljen iz paganstva, dovoljno nam je da pogledamo crteBude (na sledeoj strani) koji takoe nosi taj okrugli simbol oko glave! Umetnici i kipari drevnog

Vavilona stavljali su disk ili oreol oko svakog bia koje su hteli da prikau kao boga ili boginju. 85

Pagansku boginju sunca Kirku, Rimljani su prikazivali s krugom oko glave. Od svoje primene upaganskom Rimu, taj isti simbolizam je preao u papski Rim, gde je nastavio da postoji sve dodananjeg dana, to se vidi na hiljadama slika Marije i svetaca. Na slikama koje prikazuju Hrista,on je naslikan sa zlatnim zrakama oko glave, to je potpuno identino nainu na koji su paganivekovima prikazivali boga sunca.

Crkva u prva etiri veka nije koristila Hristove slike. Sveto pismo nam ne daje nikakav Isusovfiziki opis na osnovu kojeg bi mogao da bude napravljen verodostojan portret. Oigledno je da suslike Hrista, a takoe i Marije i svetaca, proizale iz mate umetnika. Trebalo bi napraviti samokratku studiju religijske umetnosti i videlo bi se da se u raznim periodima istorije meu razliitim

nacijama mogu pronai Hristove slike koje se veoma razlikuju jedna od druge. Oigledno je da nemogu sve one da prikazuju njegov fiziki izgled. S obzirom da se On, po Bibliji, vazneo na nebo, mi


15/69

ga vie ne poznajemo po telu.86Zato to je proslavljen (Jovan 7:39), On poseduje proslavljenotelo.87ak ni najbolji svetski umetnik ne moe da naslika Hrista Cara u svoj njegovoj lepoti. Nijedna slika, pa ni najbolja, nee nikada moi da prikae koliko je On u stvarnosti velianstven.

5. poglavlje

Obelisci, hramovi i tornjevi

Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izraivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku,ve i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno znaenje, a bili su deo paganskogbogosluenja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi antikih obeliska.

Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila caricaSemiramida.88 Biblija takoe spominje kip u Vavilonu koji je bio irok oko 2,7 i visok 27 metara:Popadae i poklonie se zlatnom kipu koji podie car Navuhodonosor.89

Ipak, upotreba obeliska je bila najrairenija u Egiptu, najranijem uporitu misterijske religije.Mnogi obelisci se jo uvek nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje. Jedan se nalaziu njujorkom Central parku, drugi u Londonu, dok su neki preneseni u Rim.

Obelisk je izvorno povezan s oboavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, to je bilaNimrodova titula. Kada su odbacili spoznaju istinskog Boga, stari narodi su, uvidevi da daje ivotoveku i biljkama, smatrali sunce bogom, velikim darodavcem ivota. Obelisk je za njih imao iseksualno znaenje. Shvatajui da ivot nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus (muki polniorgan) bio je zajedno sa suncem smatran simbolom ivota. Zato su ta verovanja bila predstavljenaobeliskom.90

Rei kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko razliitih jevrejskih rei. Jedna od njih je rematzebah, to znai stuboviili obelisci.91 Druga re je hammanim,to znai sunani stubovi, kipoviili obelisci posveeni suncu.92

Da bi obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su u uspravan poloaj. Pokazivali su

gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan poloaj je takoe imao oigledno znaenje.Imajui to na umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanja Boje osude tog krivogbogosluenja, reeno da se ti likovi nee vie podizati (doslovno - nee se ostaviti da stojeuspravno), ve e biti srueni.93

Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova oigledno nije bila neobina praksa u todoba. Jedan je, npr. stajao na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, Horusovom(Tamuzovom) prebivalitu.94 Veoma je interesantno da postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetogPetra u Rimu, kao to pokazuje fotografija. To nije kopija egipatskog obeliska, ve upravo jedan odonih koji su stajali u Egiptu u antiko doba!

Kada je misterijska religija stigla u Rim, ne samo da su se tamo po naredbi careva gradiliobelisci, ve su se uz velike trokove transportovali iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon HristaKaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu. Postavio ga je u svomcirkusu na vatikanskom brdu, na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra. 95 Heliopolis je grkinaziv za Beteme (kua sunca, prim. prev.), koji je bio centar egipatskog oboavanja sunca u tovreme.

U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao stubovi u domusunanom (tj. u Heliopolisu)96! Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim hramomkoji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom Majkom crkvom! Izgleda da je toneto vie od puke koincidencije.

Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i teak je 320tona. Na sadanju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premeten je 1586. godine po

naredbi pape Siksta V. Naravno, premetanje ovog obeliska je bio veoma teak zadatak u to doba.


16/69

Mnogi su preduzetnici odbili da prihvate taj izazov, posebno zato to je papa odredio smrtnu kaznuza izvoae posla ako obelisk padna i razbije se!97

Konano se ovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio odgovornosti. Sa 45 vitala zadizanje, 160 konja i ekipom od 800 radnika, zapoeo je premetanje. Bilo je to 10. septembra1586. godine. Mase ljudi su ispunile prostrani trg. Od posmatraa se, pod pretnjom smrtne kazne,zahtevalo da uti dok se obelisk premeta. Konano, nakon to su bili blizu neuspeha, obelisk jebio podignut, uz zvonjavu stotinu zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnotva. Egipatski idol

je bio posveen krstu (na vrhu obeliska se nalazi krst koji navodno sadri komad krsta na kome jebio razapet Hristos), odsluena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje.98

Crte na drugoj strani prikazuje oblik Crkve svetog Petra i kruno dvorite ispred nje. U centrutog dvorita nalazi se obelisk. Dvorite je omeeno sa 248 dorskih stubova koji kotaju oko miliondolara. Ti stubovi su izraeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima.

Poput obeliska, paganski stubovi su esto bili oboavani kao misterijske forme falusa. Upredvorju paganskog hrama boginje Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stubove, akoji glasi: Ja, Dionizije, posveujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.99

Kao to su rimokatolike voe iz paganstva pozajmile neke druge ideje, postao je obiaj da segrade raskoni i skupi hramovi. Te voe svetovnih pogleda mislile su da je potrebno graditi

hramove koji e sjajem zaseniti hramove stare rimske religije.Znamo da je Bog za vreme Solomunove vladavine uputio ljude da mu sagrade hram da bi unjemu nastanio svoje ime. Meutim, u Novom zavetu je jasno da Sveti Duh vie ne boravi uhramovima nainjenim ljudskom rukom.100Bog sada boravi u svojim ljudima, svojoj istinskoj Crkvi,putem Duha. Pavle kae: Vi ste crkva Boja i Duh Boiji ivi u vama.101 Shvatajui ovo prvihriani, ispunjeni Svetim Duhom, nisu nikada eznuli za time da grade velelepne hramove. Radijesu se bavili propovedanjem Jevanelja. Nisu gubili vreme na bavljenje finansijama i sticanje novcada bi mogli da sagrade lepu zgradu nego to je bio hram sa druge strane ulice. Prema HalleysBible Handbookne postoji zapis da je pre 222-235. godine nakon Hrista bila graena bilo kakvacrkvena zgrada!

To ne znai da je loe imati crkvene zgrade. Verovatno je razlog zbog ega crkvene zgradenisu bile graene ranije bio taj to zbog progona hriani nisu imali pravo vlasnitva. Meutim, daim je je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve graevine bile krajnje jednostavne, a ne za spoljanjepokazivanje. Oni ne bi pokuavali da se nadmeu sa skupo ukraenim paganskim hramovima, kaoto su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon.

Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla politike vlasti i bogastva, stvoren je uzor zagradnju raskonih i skupih crkvenih graevina koji postoji do naih dana. Ta ideja se tolikoukorenila u ljudskom shvatanju da re crkva za veinu ljudi oznaava graevinu. Ono to ta reoznaava u Bibliji je grupa ljudi koji su hram Duha Svetoga! Koliko god to moda zvui neobino,crkvena zgrada moe da bude potpuno unitena, a da stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji.

Veina skupih crkvenih graevina koje su vekovima bile graene, obino su imale oblik tornja.

Svaka generacija graditelja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, verovatno i nerazmiljajui o porekluideje. Neki tornjevi su kotali itavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineliduhovnim vrednostima. Isus, naravno, nikada nije gradio takve graevine dok je bio na zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da se one grade nakon njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenojarhitekturi zapoela ta tradicija graenja tornjeva?

Ako nam italac dopusti, uzeli bismo slobodu da predloimo objanjenje koje nas upuujenazad na Vavilon, na poznatu priu o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli hajde da pravimo opeke...hajde da sazidamo grad i kulu, iji e vrh stii do neba....102 Izraz do neba je bez sumnje jezikafigura koja oznaava veliku visinu, kao to je to sluaj kod opisa gradova iji zidovi dopiru doneba.103 Postoji dovoljno indicija da je toranj (obino nazivan zigurat) bio u uskoj vezi s njihovom

religijom oboavanjem sunca.


17/69

U odnosu na druge vavilonske spomenike, zigurat, koji se isticao visinom, svakako je biojedna od najspektakularnijih graevina svog vremena, uzdiui se nadmono iznad ogromnog zidas hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su sagraene sobe za hodoasnike, kao i zasvetenike koji su odravali zigurat. Koldvej tu kolekciju graevina naziva vavilonski Vatikan.104

Navodi se da je jedno od znaenja imena boginje Astarote (Semiramide), ena koja pravitornjeve a pie se kao Asht-tart.105 Boginja Kibela (koja se takoe, poistoveuje saSemiramidom) bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u

gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kae Ovidije) bila je Dijana(crte na strani 17). U simbolizmu katolike crkve toranj je znak device Marije!106

Koliko je poznato, neki antiki tornjevi su bili graeni u vojne svrhe kao osmatranice, ali mnogitornjevi sagraeni u Vavilonskom carstvu imali su iskljuivo religijsku namenu i kao takvi bili supovezani sa hramom. U to doba, kada je stranac ulazio u neki vavilonski grad, nije imao potekoeda pronae hram jer je njegov toranj mogao da se vidi 107 kako se uzdie visoko iznad ravnihkrovova gradskih kua. Katolika enciklopedija navodi: Upadljiva je injenica da je veinavavilonskih gradova posedovala... hram-toranj.108

Da li je mogue da je Vavilon, uz ostalo to smo ve spomenuli, zaetnik gradnje tornjeva sareligijskom namenom? Setimo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule poelo

raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta. Postoji verovatnoa da su prilikom tih migracija poneli i idejuo tornjevima. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to ostalitornjevi, bez obzira na oblik!

Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, pagoda, povezan je sareju boginja.

U hindu religiji se pagode ili tornjevi, ratrkane po velikim hramskim imanjima... uzdiu iznadokolnog zemljita svuda gde ljudi mogu da ih vide, pa se na taj nain uzdie predanostidolatrijskom bogosluenju. Mnoge od tih pagoda su visoke vie desetina metara i ukraeneskulpturama koje prikazuju scene iz ivota bogova tog hrama ili znaajnih svetaca.109

Meu muslimanima, takoe, postoje tornjevi vezani za njihovu religiju, koji su neto drugaijegoblika. Ilustracija prikazuje brojne tornjeve zvane minareti u Meki. Tornjevi ove vrste korieni su iu gradnji poznate Crkve svete Sofije u Konstantinopolju.

Toranj velike katedrale u Kelnu uzdie se 157 metara iznad ulice, dok je toranj ulmskekatedrale visok 161 metar. ak i male kapele esto imaju toranj iste vrste, to je tradicija koja seretko preispituje.

S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen iljati zvonik. Neki pisci povezuju,verovatno opravdano, zvonke i iljate tornjeve s drevnim obeliskom. Postoje dokazi, kae jedanod njih, koji pokazuju da iljati tornjevi naih crkava duguju svoje postojanje uspravljenimstubovima ili obeliscima koji su stajali pored hramova u prolosti.110 Jedan drugi autor kae:Danas jo uvek postoje znaajni primerci originalnih falikih simbola... iljati tornjevi na crkvama...i obelisci... svi pokazuju uticaj naih predaka, potovaoca falusa.111

6. poglavlje

Da li je krst hrianski simbol?

Krst se smatra jednim od najvanijih simbola Rimokatolike crkve. Postavlja se na vrhovekrovova i tornjeva, na oltarima, nametaju i svetenikoj obrednoj odei. Temelji veine katolikihcrkvi izgraeni su u obliku krsta. Zidovi svih katolikih domova, bolnica i kola ukraeni sukrstovima. Svuda se krst potuje na stotine naina.

Kada svetenik kropi, krsti malo dete, pravi znak krsta iznad njegovog ela govorei: Primi

ovaj znak krsta na elo. U toku svete potvrde firme, firmanik se takoe obeleava znakom krsta.Kada katolici ulaze u crkvenu zgradu, umau prste desne ruke u svetu vodu, dotiu elo, grudi,


18/69

levo i desno rame pravei znak krsta. Isti znak se ponavlja i pre jela. U toku mise, svetenik 16puta pravi znak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom.

Protestanske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje znaka krsta prstima, ne krste se, niti seklanjaju pred krstovima, a ne koriste ih ni kao objekte potovanja, smatrajui da je taj obiajnebiblijski i praznoveran. Meutim, kod njih se krst jo uvek zadrao na tornjevima,propovedaonicama i koristi se kao ukras.

Prvi hriani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, ve kao prokleto drvo, sredstvo smrti

i sramote.112

Njihova vera je bila skoncentrisana na ono to se dogodilo na krstu i kroz tu veruspoznavali su potpuno oprotenje greha. To je bio smisao propovedanja apostola o krstu i njegovojslavi.113 Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se moe okaiti na lani, stavitioko vrata i nositi kao zatita ili ukras. Takva upotreba krsta pojavila se kasnije, tek poetkompaganizacije hrianstva (ili kao to neki kau hristijanizacije paganizma), kada se poelo uiti daje raspelo hrianski simbol.

Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisukoristili sve do 586. godine.114 U estom veku raspelo je proglaeno svetim od strane Rimskecrkve,115 ali tek nakon drugog koncila u Efesu zahtevalo se da i privatne kue poseduju krst.116

Iako se krst smatra hrianskim simbolom, nije tano da potie iz hrianstva, jer je u nekom

od oblika bio sakralni simbol davno pre hrianske ere, i to meu mnogim nehrianskimnarodima. Prema An Expository Dictionary of New Testaments Words, krst je nastao meuVaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje. Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede...poreklom je iz drevne Haldeje, a bio je korien kao simbol boga Tamuza (poto je u oblikumistinog sloa Tau, incijala njegovog imena) u toj i u susednim zemljama, ukljuujui i Egipat... Dabi se uveao uticaj crkvenog sistema, pagani su primani u crkve a da nisu bili obnovljeni putemvere, i uveliko im je doputano da zadre svoje paganske oznake i simbole. Od tada je Tau ili T, usvom najeem obliku sa sputenom prekom, bio prihvaen kao simbol Hristovog krsta.117

U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazuje stare spomenike i zidove drevnih hramova, mogue jevideti upotrebu Tau krsta. Priloena ilustracija prikazuje egipatskog boga Amona kako dri Tau krstu ruci, dok donja ilustracija (iz palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu) prikazuje cara u molitvi.Iznad njegove glave nalazi s lik sunca s kog vise misterijski simboli boga sunca. Jedan istoriarovako govori o Egiptu: Nepromenjenog hiljadama godina, meu najsakralnijim hijeroglifimapronalazimo krst u razliitim oblicima... Ali jedan, koji je posebno poznat kao egipatski krst, ili Taukrst, u obliku slova T, esto se prikazuje s krugom ili omom iznad preke. Ipak, taj mistini simbolnije bio tipian samo za tu zemlju ve je bio duboko oboavan... meu Haldejcima, Fenianima,Meksikancima i svakom drevnom narodu na obe hemisfere.118

Kako se simbol krsta proirio meu mnoge narode, tako se i njegova upotreba razvila narazliite naine. Meu Kinezima krst je poznat iz najranijih vremena... naslikan je na zidovimapagoda, na svetiljkama koje su koriene za osvetlavanje najsvetijih odaja njihovih hramova.119

Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korien za oznaavanje vreva sa svetom

vodom uzetom iz reke Gang i kao simbol Jaina svetaca (lieni tela). U centralnoj Indiji supronaena dva nedovrena kamena krsta koji datiraju iz vremena davno pre hrianske ere jedan visok 3 metra, a drugi 2,5. Budisti i brojne druge indijske verske grupe, oznaavali su glavesvojih sledbenika znakom krsta.120

Na afrikom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku Gii. ene plemena Kabili, iakomuslimanke, nose utetoviran znak krsta izmeu oiju. U Wanyamwitzi zidovi su dekorisanikrstovima. Jariksi koji su uvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojim titovima su imalinacrtan znak krsta.121

Kad su se panci prvi put iskrcali u Meksiku nisu mogli da prikriju uenje, kae Preskot,kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat oboavanja na

hramovima u Anahuaku. panci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol oboavanja od drevnihvremena... meu paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrianstva.122


19/69

U meksikom gradu Palenque postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre naeere, poznat kao hram krsta. Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veliine 2 puta 3,5metra. Katolika enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su rei: predhrianski krstiz Palenquea.123

U staro doba Meksikanci su oboavali krst kao tota (na otac). Taj obiaj da se komad drvetanaziva ocem, takoe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci meali idolatriju sa svojom religijom,govorili su drvetu: Ti si otacmoj.124

U dalekoj prolosti Italije, pre nego to su ljudi znali bilo ta o umetnostima civilizacije, verovalisu u krst kao religijski simbol. Bio je smatran zatitnikom i postavljan na grobove. Rimski kovaninovac iz 46. godine pre Hrista, prikazuje Jupitera koji dri dugaku vladalaku palicu na ijem krajuje krst.125Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicama kao to to danasine rimokatolike asne sestre.126

Grci su crtali krstove na traku, koju je njihovo boanstvo, verzija vavilonskog Tamuza, nosilooko glave. Porcelli spominje da je i Izida bila prikazivana s krstom na elu, a da su njeni svetenicinosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram u Aleksandriji. Kad je iskopanhram Sfinge, utvreno je da je graen u obliku krsta. Tokom bitaka protiv Aleksandra Velikog (335.p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U drevno doba krst su kao religijski simbol

koristili i stanovnici June Amerike. Stanovnici Patagonije su tetovirali krstove na ela. U Peruu jepronaena drevna keramika sa znakovima krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosilikrstove na ogrlicama, kao to su to inili i neki od stranaca koji su se borili protiv Egipana. 127

Krstovi su bili naslikani i na odei drevnog naroda iz petnaestog veka pre nae ere.128

Katolika enciklopedija kae da znak krsta, predstavljen u svom najjednostavnijem obliku sdve linije prekrtene pod pravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrianstva na Istok i Zapad. Onsee u najranije razdoblje ljudske civilizacije.129

Ali, kada je Isus umro na krstu, pitaju neki, zar nije to krst uinilo hrianskim simbolom?Istina je da je za veinu ljudi krst postao usko povezan s Hristom. Meutim, oni koji poznaju istorijui praznoverne naine na koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide idrugu stranu medalje. Iako ne zvui ba lepo, neko je upitao: Pretpostavimo da je Isus bio ubijenpukom. Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo puku ili da je stavimo na krov crkve?To pitanje se svodi na sledee: vana stvar nije ta, ve ko. Vano je ko je umro, a ne ta je biloinstrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan vaan zakljuak rekavi: Uzvisimo Hrista, naegaCara, koji je visio na drvetu, a ne drvo.

Razapinjanje, kao nain egzekucije zbog najveih zloina, sprovodilo se u antiko doba uEgiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagi, Grkoj i Rimu... Tradicija pripisuje poetak praktikovanjakazne na krstu jednoj eni, carici Semiramidi!130

Sada su u Rimokatolikoj crkvi u upotrebi mnoge vrste krstova. Nekoliko razliitih tipovaprikazano je na priloenoj ilustraciji. Katolika enciklopedija na svojim stranicama prikazujeetrdeset razliitih. Namee se pitanje: Ako je rimokatolika upotreba krsta zapoela s Hristovim

krstom, a ne pod uplivom paganstva, zbog ega se onda koristi toliko razliitih vrsta krstova?Jedan poznati autor napisao je sledee: Od vie vrsta krstova, koji su jo uvek popularni kao

nacionalni i crkveni simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer krst svetog ora,Andrijin, malteki, grki, atinski, itd, ne postoji nijedan ije se postojanje ne bi moglo datirati unajdavnije antiko doba!131 Krst poznat kao taubio je u irokoj upotrebi u Egiptu. Kasnije su gaegipatski hriani (Kopti), privueni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kaosimbol krsta.132 Na egipatskim spomenicima je pronaen grki krst. Taj oblik krsta je bio korien uFrigiji gde je ukraavao grob kralja Mide. Meu ruevinama Ninive prikazan je car s maltekimkrstom na grudima. Krst koji je danas poznat kao latinskikoristili su jo Etrurci, kao to se vidi nacrteu groba iz antikog doba ukraenog krilatim anelima.

U Junoamerikom plemenu Kuma takozvani krst svetog Andrije bio je potovan kao zatita odzlih duhova.133 Taj krst se pojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine pre


20/69

Hrista, i na novcu baktrijskih kraljeva oko 140 120 godine pre Hrista, davno pre nego to je svetiAndrija uopte roen.

Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali taj crte je s antikog natpisa uTesaliji, koji datira iz razdoblja koje prethodi hrianskoj eri.

Konano, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je oblika bio taj krst? Nekiveruju da je to jednostavno bio mueniki stub bez ikakve preke. Re krst automatski asocira nadva komada drveta koji se ukrtaju u jednoj taki pod odreenim uglom. Grka re u Novom

zavetu stauros,iz koje je prevedena re krst, ne zahteva kategoriki to znaenje. Sama re znai iuspravni stub ili kolac.134 to ako je sredstvo na kojem je Isus umro bilo stub, a ne krst udananjem znaenju te rei? Mi ne insistiramo da je to tako, ali u tom sluaju bi se pokazalapovrnost hristijaniziranja mnogih vrsta krstova. Izjava apostola Tome u vezi sa ranama odklinova (mnoina) na Isusovim rukama135, upuuje na to da je postojala preka na krstu. Da je bio upitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bile probijene samo jednim klinom. Ostavljanjeprostora za natpis iznad njegove glave136, upuuje nas da je to mogao biti tzv. latinski krst. Krstoveoblika T ili X moemo da eliminiemo, jer na njima nije postojalo dovoljno prostora za natpis iznadglave.

Vano je da razumemo da ne treba da budemo previe zabrinuti kakvog je tano oblika bio

Hristov krst. Sve ovo postaje beznaajno u poreenju sa stvarnim znaenjem krsta ne saznaenjem komada drveta, ve sa znaenjem Hristovog dela venog otkupljenja...

7. poglavlje

Konstantin i krst

Znaajan argument u korist potovanja krsta u Rimskoj crkvi bila je i poznata Konstantinovavizija krsta i njegovo kasnije obraenje. Kada se Konstantin sa svojim vojnicima pribliio Rimu,

oekivala ga je bitka, danas u istoriji poznata kao bitka kod Milvijskog mosta. U skladu s obiajimatog vremena, bili su pozvani haruspici da daju savet (vraari koji su pogaali budunostpromatranjem utrobe zaklanih ivotinja). Uzgred, gatanje pre bitaka praktikovali su i vavilonskicarevi: Car vavilonski e stati na raskrsnici, gde poinju dva puta, te e vraati, gledae strele,pitae likove, gledae u jetru.137 U Konstantinovom sluaju, bilo mu je reeno da mu bogovi neepritei u pomo i da e pretrpeti poraz u toj bici. Meutim, kao to je kasnije ispriao, tada mu se uviziji prikazao krst i uo je rei: U ovom znaku pobednik. Sledeeg dana, 28. oktobra 312. godine,napredovao je iza standardnog lika krsta na zastavama i opremi svoje vojske. Pobedio je u bici,porazio rivala i proglasio svoje obraenje u hrianstvo. Svakako, ovaprividna pobeda hrianstvauinila je mnogo za promovisanje krsta u Rimskoj crkvi.

Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija krsta nije istorijski tana. Jediniautoritet meu istoriarima koji prenosi tu priu je Euzebije koji je, prema vlastitom priznanju,naginjao moralnoj pouci i bio optuivan kao falsifikator istorije. Meutim, ako je Konstantin i imaotakvu viziju, moemo li da pretpostavimo da je ona dola od Isusa Hrista? Da li bi Knez mirauputio paganskog imperatora da naini ratnu zastavu sa znakom krsta i da ide da pobeuje i ubijau tom znaku?

Rimsko carstvo, na ijem je elu u to vreme bio Konstantin, opisano je u Svetom pismu kaozver. Prorok Danilo je video etiri velike zveri koje su predstavljale etiri svetska carstva Vavilon(lav), Medo-Persiju (medved), Grku (ris) i Rim. etvrta zver, Rimsko carstvo, bila je tako stranada je za nju dat simbol zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj.138 Dakle, sasvim je nelogino da jeHristos rekao Konstantinu da pobeuje sa znakom krsta i tako jaa zverski sistem Rima! Ali, ako

vizija nije bila od Boga, kako onda moemo da objasnimo Konstantinovo obraenje? U stvari,njegovo obraenje bi trebalo ozbiljno preispitati. Iako je on mnogo uinio za afirmaciju odreenih


21/69

doktrina i obiaja unutar crkve, injenice jasno pokazuju da on nije bio istinski obraen, ubiblijskom smislute rei. Istoriari se slau da je njegovo obraenje bilo nominalno, ak i premasavremenim standardima.139

Verovatno najoigledniji pokazatelj da on nije bio istinski obraen je injenica da je posle svogobraenja poinio nekoliko ubistava, ukljujui tu i ubistvo vlastite ene i sina! Prema Biblijinijedan ubica nema u sebi trajnog, venog ivota.140 Konstantin se prvo oenio sa Minervom idobio sina Krispa. Druga ena, Fausta, rodila mu je tri keri i tri sina. Krisp je postao istaknuti

vojnik, pa je pomagao svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon to je vodio koncil u Nikeji,Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin. Naime, Fausta je optuila Krispa da ju jesilovao, ali je to najverovatnije bio samo njen nain da ga skloni s puta kako bi se jedan od njenihsinova mogao popeti na presto! Ipak, Konstantinova majka je uspela da ga uveri da se Faustasama podala njegovom sinu. Zato je Konstantin naredio da Faustu udave u kadi s vrelom vodom.Otprilike u isto vreme naredio je da se na smrt izbiuje sin njegove sestre, a da se njen muzadavi, iako mu je ranije obeao da e mu potedeti ivot.141

Ovi dogaaji su u Katolikoj enciklopedijisumirani sledeim reima: ak i nakon obraenjaprouzrokovao je egzekuciju svog uraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa, vlastitog sina izprvog braka i druge ene Fauste... Nakon itanja o tim okrutnostima, teko je verovati da je taj isti

imperator u jednom dobu svoga ivota imao blage i nene porive; ali ljudska priroda je punasuprotnosti.142

Konstantin je donosio odluke u korist hriana: ukinuo je smrtnu kaznu razapinjanjem, aprestala su i progonstva koja su u Rimu postala krajnje okrutna. Meutim, da li je on doneo teodluke iz hrianskih uverenja ili je to uinio izpolitikih motiva? Katolika enciklopedija kae da suneki biskupi, zaslepljeni sjajem dvora, otili tako daleko da su slavili cara kao Bojeg anela, kaosveto bie, i proricali da e on, poput Sina Bojeg, vladati na nebu. U skladu sa tim, utvreno je daje Konstantin bio naklonjen hrianstvu uglavnom zbog politikih motiva i da je bio potovan kaoprosveeni despot koji je koristio religiju da bi ojaao svoju vladavinu.143

Ovo je bio zakljuak poznatog istoriara Duranta u vezi sa Konstantinovim obraenjem: Da li je njegovo obraenje bilo iskreno, da li je to bio in religiozne vere ili savreni potez politikemudrosti? Verovatnije ovo drugo... On se retko pokoravao ceremonijalnim zahtevima hrianskogbogosluenja. Njegova pisma hrianskim biskupima jasno pokazuju da je on malo mario zateoloka razmimoilaenja koja su potresala hrianstvo, iako je bio voljan da sprei neslaganja uinteresu jedinstva imperije. Tokom svoje vladavine biskupe je tretirao kao politike pomonike;sazivao ih je, predsedavao na njihovim koncilima i slagao sa da sprovodi bilo koje miljenje veine.Pravi vernik bi prvo trebalo da bude hrianin, pa tek onda dravnik; s Konstantinom je bilo obrnuto-hrianstvo je za njega bilo sredstvo, a ne cilj.144

Progonstva nisu unitila hriansku veru, a Konstantin je to dobro znao. Umesto da carstvoneprekidno bude podeljeno zbog sukoba pagana i hriana, zato ne preduzeti takve korake,razmiljao je, da izgleda kao da je nuno pomeatipaganstvo i hrianstvo i tako carstvu dati

ujedinjenusnagu. Postojale su slinosti izmeu dva religijska sistema, pa ak ni simbol krsta nijebio faktor koji bi razdvajao. U to vreme krst je ve bio upotrebljavan meu hrianima, aoboavaocima Mitre u Konstantinovoj vojsci krst nije bio uvredljiv jer su se ve dugo borili podzastavom s mitraistikim krstom svetla.145

Konstantinovo hrianstvo je bilo puno kompromisa. Iako je uklonio svoj kip iz paganskihhramova i odrekao se rtava koje su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatrajuboanstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad neznaboakim bogosluenjem i zatitinjegovih prava. U posveivanju Konstantinopolja 330. godine, korien je ceremonijal koji je biomeavina hrianstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena koija boga sunca, a iznad njeHristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naloio da se izradi, prikazivao je krst, ali i likove

Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrianinom, nastavio je da veruje u paganske maginerituale za zatitu etve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u Katolikoj


22/69

enciklopediji.146 Ipak, koncept po kojem je Rimokatolika crkva rasla i razvijala se, konceptmeanja paganstva i hrianstva kao ujedinjene sile, oigledno je povezan s Konstantinom igodinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uveala svoja dobra.

Pria koja je u Rimokatolikoj crkvi najvie uticala na potovanje krsta, ak vie nego ona oKonstantinovoj viziji, odnosi se na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala ve skoroosamdeset godina, ila je na hodoae u Jerusalim. Legenda kae da je tamo pronala trizakopana krsta Hristov krst i krstove na kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov krst je

bio prepoznat po tome to je, na podsticaj jerusalimskog biskupa Makariosa, udesno isceljivao,dok druga dva nisu.

lanak u Katolikoj enciklopediji kae: Deo pravog krsta ostao je u Jerusalimu stavljen usrebreni relikvijar; ostatak sa klinovima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan od klinova jebio privren za carev lem, a drugi na uzde njegovog konja, da bi se desilo, prema navodumnogih crkvenih otaca, ono to je pisao prorok Zaharija: U taj dan e na konjskim zvoncima bitinapisano: Gospodu posveeno (Zaharija 14:20).147

Ovaj tekst, iako pokuava da ustraje na osnovnim uenjima crkve u vezi s krstom, doputa dase prie o otkriu krsta razlikuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije) moeuveliko da bude zasnovana na legendi.

ini se da je istorijski tano to da je Helena posetila Jerusalim 326. godine, ali pria o njenomotkriu krsta nije postojala do 44. godine, to je 114 godina kasnije!148Ideja da je orginalni krst jouvek bio u Jerusalimu, skoro 300 godina nakon raspea, vrlo je neuverljiva. Jevrejski zakoni suzahtevali da se krstovi spale nakon to su bili upotrebljeni za razapinjanje.149

ta ako bi neko i pronaao praviHristov krst? To bi, svakako, izazvalo veliko interesovanje, aliima li ikakve vrednosti u tom komadu drveta? Ne, jer je krst ve posluio svojoj nameni, kao iMojsijeva bronzana zmija. Zapisano je da je Mojsije napravio zmiju od bronze i metnuo je namotku, i koga je god ujela zmija, on je pogledao u zmiju od bronze i ozdravio.150 Podizanje zmije upustinji bila je slika naina na koji e Isus biti usmren. 151 Meutim, i nakon to je figura zmijeodsluila odreenoj nameni, Izraelci su je zadrali i od nje napravili idola! Tek vekovima kasnije carJezekija je uinio to jepravo pred Gospodom... on obori visine i izlomi likove i isee lugove i razbizmiju od bronze koju bee nainio Mojsije, jer joj do tada kaahu sinovi Izrailjevi.152

Jezekija je uinio ono to je pravo ne samo unitavanjem paganskih idola, ve ak i onogto je Bognaredio da se naini (jer je odsluilo onome za ta je bilo namenjeno i na kraju biloupotrebljavano na praznoveran nain). Na toj istoj osnovi, ako bi orginalni krst jo uvek postojao,ne bi bilo razloga da se koristi kao objekat oboavanja. Takoe, ako znamo da ne postoji nikakvasila u orginalnom krstu, onda sa sigurnou moemo da zakljuimo da je nema ni u obinomkomadu drveta u obliku krsta.

Isto kao to su stari Egipani postavljali obeliske (ne samo kao simbolnjihovog boanstva, vesu u nekim sluajevima verovali da i sam likposeduje natprirodnu silu), isto tako su neki uinili skrstom. Nije li pomogao Konstantinu u bici kod Milvijskog mosta? Nije li krst koji je Helena nala

inio uda? Postao je potovan kao lik koji moe oterati zle duhove. Noen je kao amajlija,postavljan je na vrhove crkvenih zvonika da rasteruje munje, a ipak ih je upravo zbog svog visokogpoloaja privlaio... Prisustvo krsta u privatnim domovima navodno titi od problema i bolesti.esto su u istoriji komadi drveta, navodno delovi orginalnog krsta, bili menjani i prodavani kaozatitnici, amajlije i ukrasi.

8. poglavlje

Relikvije Rimske Crkve

Upotreba relikvija, moda najvee praznoverje, otkriva nam svu obmanu i nedoslednost kojima

je rimokatoliki narod bio podvrgnut vekovima. Delovi istinskog krsta spadali su meunajoboavanije relikvije. Po Evropi u i drugim delovima sveta bilo ih je rasejano toliko da je Kalvin


23/69

jednom rekao da bi, kad bi se svi komadi sakupili, formirali jedan dobarbrodski tovar. Ipak, Hristovkrst je bio tolikih dimenzija da je mogla da ga nosi samo jedna osoba. Da li treba da verujemo dasu se ti komadi drveta udesno umnoavali, kao kad je Isus blagoslovio hlebove i ribe? Oiglednoda je to bilo uverenje svetog Paulina koji je govorio o reintegraciji krsta, drugim reima, da se krstnikada nije smanjivao, bez obzira koliko je komada bilo odlomljeno od njega!153

Spomenuti reformator an Kalvin (1509-1564) pisao je o neloginostima u vezi sa relikvijama iznjegovog doba. Neke crkve su tvrdile da poseduju trnovu krunu, druge da imaju posude koje je

Isus koristio u Kani prilikom pretvaranja vode u vino. Neto od tog vina nalazilo se u Orleansu. Zakomad peene ribe koju je Petar ponudio Isusu, Kalvin kae: Mora da je bio zauujue dobroosoljen, kad se odrao tokom tako dugog vremenskog razdoblja. Uoi svakog Boia, u Crkvisvete Marije Velike u Rimu, u svrhu bogosluenja, bile su izloene jasle u koje je Hrist bio poloenpri roenju. Nekoliko crkava je tvrdilo da poseduje Isusovu deiju odeu. U Crkvi svetog Jakova uRimu pokazivali su oltar na koji je bio stavljen Isus prilikom prikazivanja u hramu. Monasi izCharouxa su ak pokazivali i koicu od Isusovog obrezivanja i kao dokaz originalnosti tvrdili daisputa kapi krvi.154 Nekoliko crkava je tvrdilo da poseduje svetu posteljicu, ukljuujui tu crkvu izColombsa u Francuskoj, Crkvu svetog Jovana u Rimu i crkvu iz Puja u Velaju! 155

Relikvije su takoe bile: Josipov tesarski alat, kosti magarca na kojem Isus ujahao u Jerusalim,

aa koriena na poslednjoj veeri, prazan Judin novanik, Pilatov lavor, purpurni ogrta kojim jeIsus bio ogrnut kad su mu se vojnici rugali, suner kojim su mu ponudili sire, klinovi kojima je biopribijen na krst, uzorke kose device Marije (neke smee, druge plave, crvene i crne boje), njenesuknje, venani prsten, papue i ogrta, pa ak i flaicu za mleko iz koje je Isus sisao.156

Prema katolikoj veri, Marijino telo je bilo odneseno na nebo, ali nekoliko razliitih crkava uEvropi tvrdilo je da ima telo njene majke, iako ne znamo nita u vezi s njom, pa ak ni ime svetaAna koje joj je dato pre nekoliko vekova. Jo je problematinija pria u vezi sa Marijinom kuom.Katolici veruju da se kua u Nazaretu u kojoj je Marija ivela sada nalazi u gradiu Loreto u Italiji,jer su je tamo preneli aneli!

Katolika enciklopedija kae: Ve od 15. veka, a moda ak i ranije, Sveta Kua iz Loreta jebila ubrajana meu najpoznatija hodoastilita u Italiji... Unutranjost joj meri samo deset putaetiri metra. Na jednom kraju nalazi se oltar, a na njemu kip device Marije i njenog boanskogdeteta, potamneo od starosti... kua je potovana irom sveta na raun boanskih tajni kojesadri... tu je bila roena najsvetija Marija, Majka Boja, ovde ju je pozdravio aneo i tu je venaRe postala telo. Aneli su preneli tu kuu iz Palestine u grad Tersato (Trsat kod Rijeke. prim.prev.) u Iliriji, godine spasenja 1291, pod pontifikatom Nikole IV. Tr

Documents

Vavilonska Misterijska Religija - Woodrow