ВЕСНИК БРОЈ 41 VESNIK No. 41

ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ, МУЗЕОЛОГИЈУ И УМЕТНОСТJOURNAL FOR HISTORY, MUSEOLOGY AND ART

ВОЈНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД 2014MILITARY MUSEUM BELGRADE 2014

Издавач:

Војни музејКалемегдан бб, 11000 Београд, Србијател. 33-44-408, 33-43-441 Факс 33-44-915www.muzej.mod.gov.rse-mail: vojnimuzej@mod.gov.rs

За издавача:

потпуковникдр Иван Мијатовић

Уредник:

музејски саветник др Мирко Пековић

Суиздавач:

Медија центар „Одбрана“

За cyиздавача:

потпуковникСлавољуб М. Марковић

Језички редактор:

Добрила МилетићСлађана Мирчевски

Ликовно-технички уредник:

мр Небојша Кујунџић

Тираж:

300 примерака

Штампа:

Војна штампаријаРесавска 40 б,11000 Београд

ВЕСНИК БРОЈ 41 VESNIK No. 41

Publisher:

Military MuseumKalemegdan bb, 11000 Belgrade, SerbiaPhone 33-44-408, 33-43-441 Fax 33-44-915www.muzej.mod.gov.rse-mail: vojnimuzej@mod.gov.rs

For Publisher:

Lieutenant-colonelPh.D Ivan Mijatović

Editor:

Museum CounsellorPh.D Mirko Peković

Co-Publisher

Medija centar „Odbrana“

For Co-Publisher:

Lieutenant-colonelSlavoljub M. Marković

Proofreading:

Dobrila MiletićSladjana Mirčevski

Typesetting by:

М. А. Nebojša Kujundžić

Printed in:

300 copies

Printed by:

Military printing-officeResavska 40 bb, 11000 Belgrade

93/94*067*7

Весник / Војни музеј : часопис заисторију, музеологију и уметност ; уредникМирко Пековић. – 1954, књ. 1 – 1989, бр. 33 ;2014, бр. 41-.-Београд (Калемегдан бб) : Војни музеј, 1954 - 1989 ; 2007 - (Београд : Војна штампарија).- 24 cmГодишње.- Прекид у излажењу од 1990 - 2006. године. ISСN 0067-5660 = Весник - Војни музејБеоградCOBISS.SR-ID 41168903

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

На корицама: Принц Александар и француски пилот гроф Шарл

де Ламбер у лиценцном аероплану Рајт Флајер бр. 1, Вилакубле, Париз, април 1910 (МВ)

Front coverSerbian Prince Alexander Kаrađorđević and French pilot

Count Charles de Lambert in license-built Wright Flyer No 1, Villacoublay, Paris, April 1910 (MV)

VESNIK41/2014

Уредник др Мирко Пековић, Војни музеј – Београд

Уређивачки одбордр Синиша Мишић, Филозофски факултет – Београд,

др Миле Бјелајац, Институт за новију историју Србије – Београд,др Предраг Драгојевић, Филозофски факултет – Београд,др Мирослав Вујовић, Филозофски факултет – Београд,др Драган Булатовић, Филозофски факултет – Београд,

др Радован Радовановић, Криминалистичко-полицијска академија – Београд,др Младен Вуруна, бригадни генерал, Војна академија – Београд,

Слађан Ристић, пуковник, Министарство одбране – Београд,др Милан Јовановић, Алфа универзитет – Београд,

дипл. инж. Бранко Богдановић – Београд,мр Небојша Ђокић, Центар за војно-политичке студије – Београд,

др Андреј Шемјакин, Балканолошки институт РАНУ – Москва,др Чарлс Х. Каритон – Форт Монро,

др Роберт Елгуд, Британски музеј – Лондон,др Зоја Бојић, Универзитет Новог јужног Велса – Сиднеј,др Александар Николов Државни универзитет – Софија,

др Димитрис Вогиацис, Грчки ваздухопловни музеј – Атина

Војни музеј

Београд 2014

VESNIK41/2014

EditorPh.D Mirko Peković, Military Museum – Belgrade

Editorial BoardPh.D Siniša Mišić, Faculty of Philosophy – Belgrade,

Ph.D Mile Bjelajac, Institute for recent history of Serbia – Belgrade,Ph.D Predrag Dragojević, Faculty of Philosophy – Belgrade,

Ph.D Miroslav Vujović, Faculty of Philosophy – Belgrade,Ph.D Dragan Bulatović, Faculty of Philosophy – Belgrade,

Ph.D Radovan Radovanović, Academy of Criminalistic and Police Studies – Belgrade, Ph.D Mladen Vuruna, Brigadier, Military Academy – Belgrade,

Slađan Ristić, Colonel, Ministry of defence – Belgrade,Ph.D Milan Jovanović, Alfa University – Belgrade,

ing. Branko Bogdanović – Belgrade,М.А. Nebojša Đokić, Center for military-politics Studies – Belgrade,Ph.D Andrej Šemjakin, Institute for Balkan Studies RАSА – Moskva,

Ph.D Čarls H. Kariton – Fort Monro,Ph.D Robert Elgud, British Museum – London,

Ph.D Zoja Bojić, The University of New South Wales – Sydney,Ph.D Aleksandar Nikolov, State university – Sofija,

Ph.D Dimitris Vogiatzis, Hellenic Aircraft Museum – Atina

Military Museum

Belgrade 2014

САДРЖАЈ CONTENTS

Наташа Миладиновић-Радмиловић / Nataša Miladinović-RadmilovićДрагица Бизјак / Dragica Bizjak

Драгана Вуловић / Dragana Vulović

РАНОСРЕДЊОВЕКОВНА НЕКРОПОЛА НА ЛОКАЛИТЕТУ TIMACUM MINUS - КУЛИНЕ

Early Medieval necropolis on the site Timacum Minus – Kuline

Оливера Думић / Olivera Dumić

ОСМАНСКА ОРДИЈА КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА

Osmanli Military Forces in the Period of the First Serbian Uprising

Владимир Киреев / Владимир Кирев

СЕКРЕТНЫЙ ПЕРСИДСКИЙ ФРОНТ ВЕЛИКОЙ ВОЙНЫ: РУССКИЙ ЭКСПЕДИЦИОННЫЙ КОРПУС В ИРАНЕ

Тајни персијски фронт у Великом рату: Руске експедиционе трупе у Ирану

Иван Мијатовић, Небојша Ђокић / Ivan Mijatović, Nebojša Đokić

ПРВА НАБАВКА ШНАЈДЕРОВИХ БРЗОМЕТНИХ ТОПОВА У СРБИЈИ

Serbia’s First Rapid Fire Schneider Cannon Acquisition

Огњан Петровић / Ognjan Petrović

ВАЗДУХОПЛОВНA КОМАНДА И СРПСКИ АВИОНИ 1912–1913.

Air Force Command and Serbian Aircraft 1912–1913

Небојша Ђокић / Nebojša Đokić

ШКОЛСКИ АВИОН АЕРО-2

Аеrо-2 basic trainer aircraft

Александар Коло, Предраг Миладиновић / Aleхandеr Kolo, Predrag Miladinović

ВАЗДУХОПЛОВНЕ ОЗНАКЕ СФРЈ, СРЈ И СРБИЈЕ 1956–2013

Aviation markings of SFRY, FRY and Serbia 1956–2013

Ђорђе Јојић / Đordje Jojić

РАЗАРАЧИ ТИПА БЕОГРАД – БРОДОВИ СЛАВНИХ ПОГИБИЈА

Royal Yugoslav destroyers of Beograd class – the ships of famous downfalls

Студије и чланци Ессays and Features

9

33

57

69

101

149

175

201

Branko Bogdanović / Бранко Богдановић

YUGOSLAV PISTOL SYSTEM YOVANOVITCH

Југословенски пиштољ система Јовановић

Горан Гаврић / Goran Gavrić

РАТНО ИСКУСТВО ЈОЗЕФА БОЈСА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

War experience of Joseph Beuys in the Second World War

Љубомир Стевовић / Ljubomir Stevović

МЕДАЉА ОБНОВИОЦИМА СРПСКЕ КРАЉЕВИНЕ 1882.

Medal to Restituors of Serbian Kingdom 1882

Бојана Илић / Bojana Ilić

ПРОЛЕГОМЕНА ЗА МУЗЕАЛИЗАЦИЈУ СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ ВОЈНОГ МУЗЕЈА

Musealisation thesis permanent exhibitions of the Military Museum

Љубомир Стевовић / Ljubomir Stevović

ПРЕСТОНЕ МЕДАЉЕ КРАЉА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА

King Alexander Obrenović throne medals

Душанка Маричић / Dušanka Maričić

ФРАНЦУСКА ОДЛИКОВАЊА ОРДЕН ЛЕГИЈЕ ЧАСТИ И РАТНИ КРСТ ДОДЕЉЕНИ СРПСКОЈ ВОЈСЦИ У ВЕЛИКОМ РАТУ

French decorations given to Serbian army in the Great War

Коста Кнежевић / Kosta Knežević

БРАЋА

Brothers

Горан Вујиновић / Goran Vujinović

КОНЗЕРВАЦИЈА ПРЕДМЕТА ИЗ ЗБИРКЕ ФАБРИЧКОГ ОРУЖЈА ДО 1918. ПУШКА ФРИВИРТ М. 1872

227

243

Прилози Articles

265

281

295

309

317

Конзервацијa и рестаурација

Conservation and Restauration

329

Миле Алексић / Mile Aleksić

КОНЗЕРВАЦИЈА БРОДСКОГ СИДРА

Мирко Пековић / Mirko Peković

Изложба поводом Дана Војног музеја –Посете познатих личности Војном музеју

Мирослав Стефановић / Miroslav Stefanović

Изложба Војног музеја у галерији Народног музеја у Аранђеловцу – Занатско оружје Балкана 17 –19. век

Вук Обрадовић / Vuk Obradović

Изложба у галерији Војног музеја – Историја чешко-српске војне сарадње

Наташа Томић / Nataša Tomić

Изложба у Војном музеју поводом Дана Војске Србије и манифестације Ноћ музеја – Пиштољи из Збирке западноевропског оружја до 19. века

Милош Јевтић / Miloš Jevtić

Мирко Пековић, Инкрустована керамика бронзаног доба у српском ПодунављуБеоград 2013, стр. 305

Сања Цвркота / Sanja Cvrkota

Ирина Нешић, Мирко Пековић, Библиографија часописа Весник Војног музеја (1954–2013), Београд 2013, стр. 169

339

Прикази изложби Reviews exhibitionѕ

341

345

347

349

Прикази публикација Reviews edition

351

355

Мирко Пековић ПАВЛЕ ЉУМОВИЋ (1936–2014)

IN MEMORIAM

357

9

На­та­ша­П.­Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић, Ар­хе­о­ло­шки­ин­сти­тут,­Бе­о­градДра­ги­ца­В.­Би­зјак, са­рад­ницa­Ар­хе­о­ло­шког­ин­сти­ту­та,­Бе­о­градДрагaна­Д.­Ву­ло­вић, са­рад­ницa­Ар­хе­о­ло­шког­ин­сти­ту­та,­Бе­о­град

­ ­ ­Са­же­так:­ У тек сту је при ка зан ре зул тат ан­

тро по ло шке ана ли зе ске лет них оста та ка са ра но­сред њо ве ков не не кро по ле на ло ка ли те ту Timacum Minus – Ку ли не. Ана ли за је об у хва та ла ар хе о ло шке и ан тро по ло шке па ра ме тре. С об зи ром на то да у гро бо ви ма ни је би ло ар хе о ло шких на ла за, већ је ре­ла тив на хро но ло ги ја не кро по ле утвр ђе на на осно ву стра ти гра фи је кул тур них сло је ва, ан тро по ло шка ана ли за да ла је бит не по дат ке за ин тер пре та ци­ју. На јед ној ло ба њи, по ред по вре де на не те оштрим се чи вом, нај ве ро ват ни је ма чем, на шу па жњу при ву­кло је при су ство ве ли ког бро ја ано ма ли ја у раз во ју ске ле та (са кра ли за ци ја L5, са кра ли за ци ја os coccygis, spina bifida occulta, spondylolisis, foramen sternale), ано ма ли ја зуб ног ни за и ви ли ца (хи по дон ци ја, фу­зи ја и ро та ци ја зу ба), као и не ко ли ко епи ге нет ских ка рак те ри сти ка ко је се не ви ђа ју че сто на ске ле ти­ма са на ших ло ка ли те та (aperturae ossis tympanici, sutura squamomastoidea, torus mandibularis, torus palatinus). То нас је на ве ло на за кљу чак да се ра ди о изо ло ва ној, ро дов ски по ве за ној рат нич кој по пу ла­ци ји, нај ве ро ват ни је из вре ме на Се о бе на ро да.

Кључ­не­ ре­чи:­ рат нич ка по пу ла ци ја, Се о ба на­ро да, по вре да оштрим се чи вом, са кра ли за ци ја L5 и os coccygis, spina bifida occulta, spondylolisis, foramen sternale.

Nataša­P.­Miladinović-Radmilović, Archeological­Institute,­Belgrade­Dragica­V.­Bizjak, Contributor­of­Archeological­Institute,­Belgrade­Dragana­D.­Vulović, Contributor­of­Archeological­Institute,­Belgrade

­ ­ ­ ­ ­Abstract:­ In this paper are presented the results of

the anthropological analysis of skeletal remains from Early Medieval necropolis from the site Timacum Minus – Kuline. The analysis encompassed both archaeological and anthropological parameters. As there were no archaeological finds in the graves, but the relative chronology of the necropolis was established after the stratigraphy of cultural layers, the anthropological analysis gave important data for the interpretation. Apart from one injury inflicted by a sharp blade, most likely with a sword, on one skull, our attention also attracted a large number of anomalies in the skeletal development (sacralisation of L5, sacralisation of os coccygis, spina bifida occulta, spondylolisis, foramen sternale), anomalies of tooth rows and jaws (hypodontiа, fusion and rotation of the teeth), as well as several epigenetic traits that are not encountered often on skeletal remains from our sites (aperturae ossis tympanici, sutura squamomastoidea, torus mandibularis, torus palatinus). This led us to conclusion that this was an isolated, blood­related warrior population, most likely from the period of the Great migration.

Key­ words:­ warrior population, Great migration period, sharp blade injuries, sacralisation of L5 and os coccygis, spina bifida occulta, spondylolisis, foramen sternale.

РАНОСРЕДЊОВЕКОВНА­НЕКРОПОЛА­НА­ЛОКАЛИТЕТУ­

TIMACUM MINUS­–­КУЛИНЕ

EARLY­MEDIEVAL­­NECROPOLIS­ON­THE­SITE­­

TIMACUM MINUS­–­KULINE

Из­вор­ни­рад Наташа­Миладиновић-Радмиловић,­­Археолошки­институт,­БеоградДрагица­Бизјак­ и­Драгaна­Вуловић,сараднице­Археолошког­института,­Београд

УДК:

При­мље­но: 3.­марта­2014.­године

Кнез­Михаилова­3511000­Београд

При­хва­ће­но: 19.­марта­2014.­године­

miladinovic.radmilovic@gmail.comdragica.bizjak@gmail.comdragana.vulovic@gmail.com

Original­article Nataša­Miladinović-Radmilović,­Archeological­Institute,­Belgrade,­Dragica­Bizjak,­Dragana­Vulović,Contributors­ of­Archeological­Institute,­Belgrade

UDC:

Received:­March­3,­2014

Knez­Mihailova­3511000­Belgrade

Accepted:March­19,­2014­

miladinovic.radmilovic@gmail.comdragica.bizjak@gmail.comdragana.vulovic@gmail.com

SUMMARY

30

The­site­Timacum Minus­is­placed­on­the­left­bank­of­the­Beli­Timok­river,­in­the­village­of­

Ravna,­ 8­ km­ north­ from­ Knjaževac­ (plan­ 1.).­ The­Archaeological­Institute­in­Belgrade,­in­cooperation­of­ the­ with­ the­ Regional­ museum­ in­ Knjaževac,­started­ in­ year­ 1975­ systematic­ archaeological­research­of­the­Roman­fortress­and­its­surrounding.­These­ researches,­ with­ minor­ interruptions,­ are­still­on-going.­Archaeological­excavations­in­Ravna­have­ established­ the­ existence­ of­ four­ medieval­necropolises­ on­ the­ following­ locations:­ Kuline,­i.­e.,­ in­the­ interior­of­the­Roman­fortress,­on­the­eastern­slope­of­the­Slog­hill,­on­the­southern­slope­of­the­Podina­hill­and­on­the­ location­of­Ravanski­(Zubanov)­ stream­ or­ Turkish­ graveyard.­ Early­medieval­necropolis,­on­ the­ site­of­Kuline­ (plan­2­and­3,­fig.­1),­was­partially­ researched­during­ the­campaign­carried­out­in­September­of­year­1978.­

The­ detailed­ anthropological­ analysis,­ whose­results­ are­ presented­ here,­ was­ executed­ in­ the­year­2011.­The­analysis­encompassed­the­context­of­ the­ finds,­ determination­ of­ the­ degree­ of­ the­preservation­ of­ the­ bones,­ morphological­ and­metrical­ elements­ (tables­ 1–4),­ the­ establishing­the­sex­and­individual­age,­palaeopathological­and­dental­ analyses,­ noting­ the­ epigenetic­ traits­ and­occupational­ stress­markers,­ taking­ DNA­ samples­and­determination­of­ the­minimal­number­of­ the­buried­individuals­(grave­8).

Within­ the­ interior­ of­ the­ fortress,­ on­ the­ site­Timacum Minus­ –­ Kuline,­ ten­ individuals­ were­discovered­(graves­1,­2,­3,­4,­5,­6,­7,­8а,­8b­and­9)­

(plans­1–3,­fig.­1).­Male­individuals­of­age­categories­Adultus­(I­and­II)­and­Maturus­(I)­dominate­(table­1).­

Apart­from­the­injury­inflicted­by­a­sharp­blade,­most­likely­sword,­at­one­skull,­also­injuries­in­the­shape­ of­ smaller­ cuts­ on­mentum­ and­ coalesced­fissured­on­the­ribs­can­be­noted.­Out­of­anomalies­in­ the­ skeletal­ development­ one­ must­ mention­sacralisation­ of­ L5,­ sacralisation­ of­ os coccygis, spina bifida occulta, spondylolisis, foramen sternale.­ From­ diseases­ of­ the­ joints­ were­ noted­osteoarthritis,­dislocations­of­ joints­and­problems­in­ their­ joining­and­Schmorl’s­node.­Among­other­palaeopathological­ changes,­ also­ have­ occurred­changes­ in­ bones­ caused­ by­ blood­ disorder,­changes­ in­ bones­ caused­ by­ circulation­ disorder,­osteomas,­ infections,­ infective­ osteomyelitis­and­ possible­ sinusitis­ infection.­ None­ of­ these­palaeopathological­ changes­ (Т.­ I,­ 5–6;­ T.­ II,­ 3–6;­T.­ III,­3–4;­T.­ IV,­1–5),­except­ in­ the­case­of­heavy­tangential­injury­made­by­sword­on­the­individual­buried­in­the­grave­1­(T.­I,­1–2),­could­not­have­been­the­cause­of­death­of­these­individuals.­

Dental­analysis­demonstrated­a­large­number­of­anomalies­of­the­dental­rows­and­jars:­hypodontiа,­fusion­ and­ rotation­ of­ the­ teeth.­ Furthermore,­the­decolourisation­of­enamel,­hypoplasia,­dental­tartar,­paradontopathy,­ante­mortem­loss­of­teeth­as­a­result­of­paradontopathy,­ante­mortem­loss­of­teeth­due­ to­caries,­periapical­ cysts­ (T.­ I,­3),­ cysts­­and­caries­were­observed.

From­ epigenetic­ traits­ on­ the­ cranial­ skeleton­were­noted­sulci frontales, ossa suturae lambdoideae,

Early­Medieval­necropolis­on­the­site­Timacum Minus­–­Kuline

Nataša­Miladinović-Radmilović,­Dragica­Bizjak,­Dragana­Vulović

EARLY­MEDIEVAL­NECROPOLIS­ON­THE­SITE­TIMACUM­MINUS­–­KULINE

31

aperturae ossis tympanici­(T.­III,­1),­canalis condylaris, foramen zygomaticofaciale, sutura squamomastoidea, torus palatinus and­ torus mandibularis.­ On­ the­postcranial­ skeleton­ from­ epigenetic­ traits­ were­present­ facies articularis superior atlantis bipartita, foramen processus transversi bipartium, perforatio fossae olecrani­(T.­II,­2)­and­trochanter tertius.

The­markers­of­occupational­stress­in­the­shape­of­hypertrophy­ (cortical­defect)­ are­visible­on­ the­muscular­ attachments­ of­ the­ mandible,­ on­ ribs­(Т.­ I,­ 4),­ both­ clavicles­ (Т.­ II,­ 1),­ right­ scapula,­ left­scapula,­ right­ humerus,­ left­ humerus,­ (T.­ III,­ 5),­right­ulna,­ left­ulna,­right­radius,­ left­radius,­(T.­ III,­6),­both­tibias,­right­femur­(T.­III,­7)­and­left­femur.­The­ occupational­ stress­ markers­ in­ the­ shape­ of­hypertrophy­ (cortical­ defect)­ are­ also­ visible­ on­the­attachments­of­ligaments­on­the­right­clavicle,­left­clavicle,­both­pelvic­bones­and­on­both­femuri.­Oleocrania­ of­ ulnas­ are­ slightly­ separated.­ From­other­ occupational­ stress­ markers­ also­ may­ be­noted­ the­ deformations­ of­ the­ upper­ part­ of­ the­humerus­ body­ as­ a­ result­ of­ very­ emphasized­muscular­ attachments,­ and­ the­ creation­ of­ an­additional­facet­on­the­top­of­the­right­acromion­(Т.­III,­2)­and­the­so-called­„kneeling“­facet.

The­necropolis­from­the­interior­of­the­fortress­on­ the­ site­ of­ Timacum Minus­ –­ Kuline­ can­ be­approximately­dated­into­the­period­from­mid-5th­to­the­end­of­the­9th­century­AD­after­the­stratigraphy­of­the­cultural­layers.­Namely,­the­life­in­the­Roman­fortress­of­Timacum Minus­was­cut­by­the­invasion­of­Huns­ into­Dacia­Ripensis­ in­ 441/3­AD,­when­ it­

was­devastated­and­burnt.­On­the­other­hand,­Early­medieval­ necropolis­ researched­ on­ the­ hill­ Slog­appeared­at­the­end­of­9th­century,­and­the­traces­of­ the­ accompanying­ settlement­were­ discovered­on­the­site­of­Kuline.­Therefore,­in­the­times­when­the­interior­of­the­fortress­was­not­inhabited,­here-by­ presented­ necropolis­ could­ have­ emerged.­Dating­is­even­more­difficult­due­to­the­fact­that­the­necropolis­ is­ only­ partially­ researched­ and­ in­ the­discovered­ graves­ there­ were­ no­ offerings.­ After­the­ comparative­ analyses­we­ conducted,­we­may­conclude­ that­ these­ individuals­ differ­ very­ much­after­ morphological­ and­ metrical­ elements,­ after­their­body­height­and­palaeopathological­changes­from­ the­ members­ of­ Antique­ and­ medieval­populations­ buried­ on­ the­ near-by­ necropolis­Slog.­Unlike­them,­deceased­buried­on­the­Podina­necropolis­are­anthropologically­very­close.­Also,­we­may­note,­after­the­extreme­robusticity­of­the­body,­specific­anomalies­in­the­skeletal­development­and­epigenetic­ traits­ that­ on­ the­ Kuline­ were­ buried­the­ members­ of­ the­ same­ tribal-blood­ related­community,­ which­ is­ a­ characteristic­ for­ the­necropolises­ of­ the­Great­Migration­ period.­ After­some­warrior­injuries­and­markers­of­occupational­stress­ it­ may­ be­ assumed­ that­ they­ often­ took­part­ in­ battles­ and­ that­ they­ were­ light-armed­horsemen.­However,­more­precise­dates­and­more­data­ on­ the­ population­ itself­ can­ be­ provided­ by­further­investigations­of­this­necropolis.­

Translated by Selena Vitezović

33

Оли­ве­ра­М.­Ду­мић, са­рад­ник­Вој­ног­му­зе­ја,­Бе­о­град

Са­же­так: У ра ду је при ка за но ста ње осман­ске ор ди је у вре ме Пр вог срп ског устан ка. По­себ но је на гла ше на раз ли ка из ме ђу ре гу лар них и не ре гу лар них је ди ни ца, као и ла нац ко ман до­ва ња у ор ди ји. Де таљ ни је су опи са не и кр џа ли­је ко је су чи ни ле око сни цу ору жа них фор ма ци ја под ко ман дом да хи ја а и ка сни је су има ле вр ло зна чај ну уло гу у ра зним осман ским вој ним фор­ма ци ја ма. Мно го кр џа ли ја бо ри ло се и у са ста­ву срп ских уста нич ких сна га.

Кључ­не­ре­чи: Осман ско цар ство, Пр ви срп­ски уста нак, осман ска ор ди ја, спа хи је, ја ни ча­ри, кр џа ли је, ле вен де, кум ба ра џи је, тоб џи је, оџак, сан џак, сан џак бег, ер ли је.

Olivera­M.­Dumić, Contributor of Military Museum, Belgrade

Abstract:­ The paper presents the condition of the Ottoman Army in the period of the First Serbian Uprising with special attention to difference between regular and irregular troops and the Army command chain. Detailed study was made about Krdzalije (brigands), who were the framework of the armed forces led by Dahias and who later had very important role in various Ottoman military formations. Many of Krdzalije fought together with Serbian rebels.

Key­words: Ottoman Empire, First Serbian Uprising, Ottoman Army, Spahias, Yanissaries, Krdzalije, gunners, Sanjak, Sanjak­bey, levende, kumbaracije, erlije.

ОСМАНСКА­ОРДИЈА­­КРАЈЕМ­XVIII­­

И­ПОЧЕТКОМ­XIX­ВЕКА

OSMANLI­MILITARY­FORCES­­IN­THE­PERIOD­OF­THE­FIRST­­

SERBIAN­UPRISING

Изворни­рад Оливера­Думић

УДК: сарадник­Војног­музеја­у­Београду

При­мље­но: 12.­марта­2014.­године­­­­­­­­­­­

Јурија­Гагарина­188 11070­Београд

При­хва­ће­но: 25.­марта­2014.­године

zaytouna82@gmail.com

Original­article Olivera­Dumić

UDC: Contributor of Military Museum Belgrade

Received:­ March­12,­2014

Jurijа­Gagarin­188 11070­Belgrade

Accepted:­ March­25,­2014­

zaytouna82@gmail.com

SUMMARY

55

At­ the­ close­of­ the­18th­ century,­ the­Osmanli­(Ottoman)­ Empire­ still­ had­ huge­ military­

potentials­–­a­complex­structure­of­military­provinces,­autonomous­ regions­ and­ virtually­ independent­„regencies”;­ the­ regions­ on­ the­ frontiers­ were­ of­greatest­military­ significance.­ Several­ regions­were­lost­ since­ the­ „golden­ age”­ but,­ nevertheless,­ the­massive­loss­of­territories­had­barely­begun.­

The­main­problem­of­the­Osmanli­government­was­ the­ lack­ of­ respect­ of­ many­ provincial­authorities­toward­the­Sultan­which­resulted­with­a­ lot­of­small­scale­rebellions,­the­corrupted­state­administration­ and,­ finally,­ the­ economic­ decline­which­ undermined­ the­ Empire’s­ strength­ and­ the­governments­ability­to­finance­military­campaigns.­But­ the­empoverishment­of­ the­Empire­also­gave­birth­to­the­unsatisfaction,­even­desperation­among­the­established­military­groups­as­well­as­among­all­the­classes­of­the­osmanli­subjects.­

At­ the­ very­ beginning­ of­ the­ 19th­ century,­ the­osmanly­armies­still­consisted­of­kapıkulu ocakları, salaried­regular­ troops­–­most­of­whom­were­the­yeniçeriler­ (janissaries),­ and­ a­ huge­ variety­ of­topraklı or eyalet kuvvetleri,­ unpaid­ irregulars.­But,­being­mostly­out­of­the­governments­control,­military­men­(and­mostly­the­janissary­corps)­were­unwilling­ to­ accept­ any­ modernisation­ of­ their­structure,­tactics­or­weaponry.­So,­the­Osmanli­army­became­the­shadow­of­its­own­shadow,­the­Empire­was­ capable­ only­ to­ raise­ about­ 30.000­ troops­for­ a­ major­ campaign­ –­ and,­ consequently,­ lost­the­military­ initiative.­Despite­ all­ these­problems,­Osmanli­forces­continued­to­fight­hard­–­and­often­well.­This­was­the­enemy­the­serbian­rebels­had­to­fight­against­during­the­First­serbian­uprising.

Translated by Olivera Dumić

Osmanli­Military­Forces­in­the­Period­of­the­First­Serbian­Uprising

Olivera­Dumić

57

Владимир С. Киреев, канд. ист. наук, востоковед, Москва, Россия

Краткое изложение: Одной из малоизвестных страниц Первой мировой (Великой) войны является Персидский фронт, который можно было назвать секретным, поскольку боевые действия велись в нем негласно, так как в течение войны Персия сохраняла нейтралитет. На этом фронте непосредственно столкнулись интересы всех активных участников Великой войны – Германии и Турции, с одной стороны, и России и Англии, с другой. Решающую роль на нем сыграли русские войска.

Ключевые слова: Русский экспедиционный корпус, император Николай II, генерал Юденич, генерал Баратов, граф Каниц, Хамадан, Керманшах, Кольмар фон дер Гольц, генерал Таунсенд, Кут-эль-Амар, Ханекен

Владимир С. Кирев (Историја, Оријенталне студије), Москва, Русија

Абстракт: Персијски фронт представља једну од непознаница Првог светског рата. Он би се могао назвати и тајним јер су се војне операције тамо обављале под велом тајне, с обзиром да је Персија била неутрална током рата. На овом фронту је дошло до директног сучељавања интереса свих зараћених страна, тј. Немачке и Турске на једној страни и Русије и Велике Британије на другој. Руске снаге су тамо одиграле одлучујућу улогу.

Кључне речи: Руске експедиционе трупе, Цар Николај II, Генерал Јуденич, Генерал Братов, Гроф Кауниц, Хамадан, Керманшах, Колмар фон дер Голц, Генерал Таунсхенд, Кут Ал Амара, Кханакин.

СЕКРЕТНЫЙ ПЕРСИДСКИЙ ФРОНТ ВЕЛИКОЙ ВОЙНЫ:

РУССКИЙ ЭКСПЕДИЦИОННЫЙ КОРПУС В ИРАНЕ

ТАЈНИ ПЕРСИЈСКИ ФРОНТ У ВЕЛИКОМ РАТУ:

РУСКЕ ЕКСПЕДИЦИОНЕ ТРУПЕ У ИРАНУ

Научный доклад Владимир Киреев

УДК: Москва Россия

Принято: 3. марта 2014. года

Одобрено: 19. марта 2014. года

vskireev2009@yandex.ru

Из вор ни рад Владимир Кирев

УДК: Москва Русија

При мље но: 3. марта 2014. године

При хва ће но: 19. марта 2014. године

vskireev2009@yandex.ru

РЕЗИМЕ

68

Због свог ге о граф ског по ло жа ја, Пер си ја је то ком пр вих го ди на XX ве ка би ла пред мет

су ко ба ин те ре са Ру си је и Ве ли ке Бри та ни је. То је до ве ло до Ан гло-ру ског са ве за 1907. го ди не ко-јим су по де ље не сфе ре ин те ре са две ве ли ке си-ле. Осла бље на пер сиј ска вла дар ска ди на сти ја Ка џар је у ино стран ству тра жи ла пот по ру сво јој вла сти. Та кву пот по ру им је пру жа ла ру ска вла да.

По из би ја њу Пр вог свет ског ра та, Пер си ја је за др жа ла не у тра лан став. Не мач ка је, ипак, та мо ак тив но спро во ди ла сво ју про па ган ду. Шта ви-ше, ин спи ри сан не мач ком про па ган дом, па ни-слам ски по крет је до био под сти ца ја из Тур ске. Ове окол но сти су ути ца ле да пер сиј ски шах ста-не на не мач ку стра ну.

Сре ди ном 1915. го ди не Не мач ка је, као на ста-вак сво је про па ган де, фор ми ра ла вој не је ди ни ца у Пер си ји за бор бу про тив Ру си је и Ве ли ке Бри та-ни је. Не мач ки агент тај не слу жбе гроф Ка у ниц је при крио на сил ну про ме ну сна га у Пер си ји.

У та квој си ту а ци ји, на кон број них раз ма тра ња, Ру си ја је од лу чи ла да раз ви је и от поч не спе ци јал-ну вој ну опе ра ци ју у Пер си ји. У ту свр ху су у Пер-си ју по сла те екс пе ди ци о не тру пе под ко ман дом ге не ра ла Ба ра то ва. Кра јем ок то бра 1915. го ди-не тру пе ге не ра ла Ба ра то ва су ушле у Пер си ју и кре ну ле ка Ха ма да ну и Кер ман ша ху. Од де цем-бра 1915. до фе бру а ра 1916. го ди не ру ске тру пе

су ис пу ни ле све за дат ке, по ра зив ши про не мач ке вој не тру пе.

У ме ђу вре ме ну, гар ни зон са ве знич ког ге не-ра ла Та ун схен да је пао под оп са ду у Кут ал Ама-ри (Ирак). По раз бри тан ских тру па би омо гу ћи ле пре ба ци ва ње тур ских сна га у Пер си ју, чи ме би се угро зи ла стра те гиј ска си ту а ци јау ре ги о ну. У та-квим окол но сти ма, ру ско ру ко вод ство је од лу чи-ло да пру жи по моћ бри тан ским са ве зни ци ма. Ба-ра тов је до био на ре ђе ње да кре не ка Кха на ки ну, ко ји је за ро бљен у апри лу 1916. го ди не. Гар ни зон ге не ра ла Та ун схен да се у ме ђу вре ме ну пре дао, а да ни је са че као ру ску по моћ. Без об зи ра, ве штим ма не вром ге не рал Ба ра тов је спре чио пре ба ци-ва ње тур ских сна га.

Ва жно је за бе ле жи ти да исто ри ја не пам ти слич ну ак ци ју Бри та на ца за рад спа са ва ња сво јих са ве зни ка.

Па ипак, ру ска ко ман да је успе шно спре чи ла ства ра ње ан ти ру ског фрон та у Пер си ји. Ис пу ња-ва ју ћи са ве знич ку ду жност, ру ска ко ман да је де-ло ва ла ис кљу чи во у ру ском ин те ре су и ус пе ла да по стиг не ци ље ве уз ми ни мал не гу бит ке у бор би са сна жним про тив ни ком по пут тру па под ко ман-дом Кол ма ра фон дер Гол ца. Мно го го ди на сла ва ру ске по бе де је олак ша ва ла успе хе ру ске ди пло-ма ти је у Ира ну.

Пре вод – Де јан Ми ли во је вић

Тај ни пер сиј ски фронт у Ве ли ком ра ту: Ру ске екс пе ди ци о не тру пе у Ира ну

Вла­ди­мир Ки р ев

69

Иван Б. Ми ја то вић, Вој­ни­му­зеј,­Бе­о­градНе бој ша Д. Ђо кић, Цен­тар­за­вој­но-по­ли­тич­ке­сту­ди­је,­Бе­о­град

Са же так: Срп­ска­вла­да­је­у­је­сен­1903.­го­ди­не­од­лу­чи­ла­да­за­по­тре­бе­вој­ске­на­ба­ви­са­вре­ме­не­бр­зо­мет­не­то­по­ве.­То­ је­би­ло­мо­гу­ће­са­мо­по­мо­ћу­ино­стра­них­кре­ди­та.­Од­лу­ка­у­ко­јој­ће­се­ зе­мљи­узе­ти­кре­ди­ти­исто­вре­ме­но­ је­ зна­чи­ла­и­у­ко­јој­ће­се­зе­мљи­на­ба­ви­ти­то­по­ви,­а­ко­нач­но­ то­ је­ од­ре­ђи­ва­ло­ и­ спољ­но­по­ли­тич­ку­ори­јен­та­ци­ју­ зе­мље.­Упра­во­ због­то­га,­на­бавкa­ то­по­ва­ по­сталa­ је­ пр­во­ра­зред­но­ уну­тра­шње­по­ли­тич­ко­пи­та­ње­ко­је­је­пре­ра­сло­и­у­ зна­чај­но­ ме­ђу­на­род­но­ пи­та­ње.­ За­хва­љу­ју­ћи­вр­ло­ из­у­кр­шта­ним­ и­ ме­ђу­соб­но­ су­прот­ста­вље­ним­ спољ­ним­ и­ уну­тра­шњим­ ути­ца­ји­ма­пр­ви­ по­ку­шај­ Ср­би­је­ да­то­ком­ 1903–1905.­ го­ди­не­на­ба­ви­47­ба­те­ри­ја­пољ­ских­и­де­вет­ба­те­ри­ја­брд­ских­то­по­ва­за­вр­ши­ће­се­не­у­спе­хом.­Ипак,­ кра­јем­ сле­де­ће­ 1906.­ го­ди­не­ спо­ме­ну­та­ар­ти­ље­риј­ска­ору­ђа­би­ће­на­ру­че­на.

Кључ­не­ре­чи:­Кра­ље­ви­на­Ср­би­ја,­Срп­ска­вој­ска,­ ар­ти­ље­ри­ја,­то­пов­ско­ пи­та­ње,­Шнај­дер,­Круп,­ Ер­хард,­ Сен­ Ша­мон,­ Шко­да,­ Фран­цу­ска,­Не­мач­ка,­Ау­стро­у­гар­ска,,­Ни­ко­ла­Па­шић,­краљ­Пе­тар­I­Ка­ра­ђор­ђе­вић.

Ivan B. Mijatović, Military Museum, BelgradeNebojša D. Đokić, Center­for­military-politics­Studies,­Belgrade

Abstract: The­ Serbian­ government­ ‘s­ fall­ in­1903.­ decided­ that­ for­ military­ procurement­ of­modern­quick-fire­guns.­ This­was­possible­only­by­foreign­ loans.­ The­decision­ in­which­ the­ country’s­borrowings­at­ the­ same­time­ it­meant­and­where­the­country­will­get­guns­and­finally­it­is­determined­and­ the­ foreign­ policy­ orientation­ of­ the­ country.­This­is­why­the­issue­of­procurement­of­guns­became­a­first-class­domestic­political­issue­that­has­grown­significantly­and­in­international­affairs.­Thanks­very­crisscrossed­ and­ conflicting­ external­ and­ internal­influences­first­attempt­to­Serbia­during­1903-1905.­acquire­ the­ 47­ batteries­ of­ field­ and­ 9­ batteries­mountain­guns­will­end­in­failure­.­However,­at­the­end­ of­ the­ following­ in­ 1906.­ the­ artillery­will­ be­ordered.

Key words:­ Kingdom­of­Serbia,­Army­of­ Serbia,­artillery,­cannon­question,­Schneider,­Krupp,­Ehrhard,­Saint-Chamond,­ Skoda,­ France,­ Germany,­ Austria-Hungary,­Nikola­Pašić,­King­Petar­I­Karađorđević.

Из­вор­ни­рад Иван­Ми­ја­то­вић, Не­бој­ша­Ђо­кић­

УДК:

При­мље­но: 12.­мар­та­2014.­го­ди­не

Вој­ни­му­зеј,­Бе­о­град­ Цен­тар­за­вој­но-по­ли-тич­ке­сту­ди­је,­Бе­о­град­

При­хва­ће­но: 28.­мар­та­2014.­го­ди­не

Ка­ле­мег­дан­бб­ Ју­ри­ја­Га­га­ри­на­188, 11000­Београд

mijatar@vektor.net ndjokic05@gmail.com

ПРВА НАБАВКА ШНАЈДЕРОВИХ

БРЗОМЕТНИХ ТОПОВА

FIRST PURCHASESCHNEIDER QUICK FIRING

FIELD GUNS

Original­article Ivan­Mijatović, Nebojša­Đokić

UDC:

Received: March­12,­2014

Military Museum Center­for­military-politics­Studies,­Belgrade

Accepted:­ March­28,­2014

Kalemegdan­bb­ Jurija­Gagarin­188 11000 Belgrade

mijatar@vektor.net ndjokic05@gmail.com

SUMMARY

100

To­ purchase­ quick­ firing­ field­ guns­ for­ the­Serbian­army­in­early­May­1905.­obtained­a­

loan­with­a­group­of­banks­ led­by­the­French,­ the­Ottoman­Bank­in­the­amount­of­110­million­with­a­maturity­of­50­years.­At­ the­end­of­May­ fell­ Pašić­government­ and­ on­ the­ 29th­ of­May­ 1905.­ a­ new­government­have­put­together­self-employed­who­will­ immediately­ cancel­ the­ loan­ and­ start­ again­with­ procurement­ guns­ with­ parallel­ probe.­ In­mid-October­ 1905.­ Samostalska­ the­ government­acceded­ to­ the­ definitive­ negotiations­ and­ on­October­ 27,­ entered­ into­ a­ loan­ agreement­ with­a­ group­of­Union­Bank­ (Stern­Brothers­ of­ London­and­ Hope­ of­ Amsterdam).­ One­ of­ the­ main­requirements­for­obtaining­a­loan­was­the­purchase­of­ guns­ from­ Skoda’s­ what­ the­ self-employed­agreed.­ However,­ relations­ with­ the­ Austro­ -­Hungarian­ abruptly­ intensified­ after­ the­ vote­Serbian­-­Bulgarian­agreement­on­customs­union­in­Bulgarian­ Assembly.­ There­was­ no­ earthly­ chance­that­ the­ Serbian­ Assembly­ to­ accept­ a­ loan­ with­Union­Bank.­When­ the­old­ creditor­ group­offered­

a­higher­rate­and­some­other­favorable­conditions,­the­government­on­30­January­1906.­withdrew­its­project­ loan,­ before­ he­ came­ to­ the­ discussion­ in­the­Assembly.­Government­ soon­ fell­ and­ the­new­government­ formed­by­Nikola­Pašić­ is­determined­to­acquire­guns­in­France.­Therefore,­she­was­forced­to­get­a­loan­and­do­in­France.­However,­the­political­struggle­will­be­prolonged­until­the­7th­of­November­1906.­when­he­signed­a­preliminary­agreement­with­Schneider­and­on­12th­November­with­the­union­of­the­Ottoman­Bank.­ It­was­planned­purchase­of­45­batteries­ of­ field­ guns­ and­ 9­ batteries­ mountain­guns­with­500­to­750­bullets­in­each­gun.­Later,­the­order­ is­ extended­with­ another­ 2­ horse­ batteries.­Thus­on­the­basis­of­the­order­delivered­45­field­and­2­cavalry­batteries­of­QF­guns­75­mm­Schneider­M­907­(Schneider­PD6­)­and­nine­mountain­battery­70­mm­M­907­(Schneider­MD2­).­So­a­total­of­180­field­guns­and­8­horse­guns­75­mm­Schneider­M­907­and­36­mountain­guns­70­mm­M­907.

Translated­by­Nebojša Đokić

First purchase Schneider quick firing field guns

Ivan Mijatović, Nebojša Đokić

101

Ог­њан­М.­Пе­тро­вић, Му­зеј­ва­зду­хо­плов­ства­Сур­чин,­Бе­о­град

Са­же­так: Срп ско вој но ва зду хо плов ство, под слу жбе ним на зи вом Ва зду хо плов на ко ман да, осно ва но je 24. де цем бра (11. по ста ром ка лен­да ру) 1912. го ди не. Ко ман дант је био ма јор Ко­ста Ми ле тић. Ае ро план ска еска дра, пр ва срп­ска ва зду хо плов на је ди ни ца, ко ри сти ла је два ба ло на и 11 ае ро пла на то ком бал кан ских ра­то ва 1912–1913. го ди не. Уку пан број ва зду хо­пло ва на слу жби у ВК то ком ње ног по сто ја ња, од де цем бра 1912. до ја ну а ра 1916. из но сио је 4 ба ло на и 21 ае ро план.

Сви срп ски ае ро пла ни би ли су нај мо дер ни ји фран цу ски ти по ви (осим Дук са и Фар ма на VII), та да у про це су уво ђе ња у Фран цу ско вој но ва­зду хо плов ство. На жа лост, Срп ска вој ска из гу­би ла је мно го вре ме на и ни је ку пи ла ае ро пла не пре из би ја ња Пр вог бал кан ског ра та. Упо тре­бље не ва зду хо плов не сна ге и сред ства код свих уче сни ка у бал кан ским ра то ви ма, као и по стиг­ну ти ре зул та ти, би ли су ре ла тив но скром ни. Од по себ не ва жно сти је чи ње ни ца да се пр во пра во ва зду шно ра то ва ње де си ло у бал кан­ским ра то ви ма, око две и по го ди не пре Ве ли­ког ра та.

Кључ­не­ ре­чи:­ Пр ви бал кан ски рат, Дру ги бал кан ски рат, Срп ска вој ска, Ва зду хо плов на ко ман да (ВК), Ае ро план ска еска дра (АЕ), ма јор Ко ста Ми ле тић, змај­ба лон Ри дин гер, сло бод­ни ба лон СР БИ ЈА, Мер ћеп Ко мит ски, РЕП Тип Ф, Дукс­би план, Фар ман VII, Фар ман 20, Бле рио XI, XI­2, XI­2bis, Де пер ди сен тип Т.

Ognjan­M.­Petrović, Aviation­museum­Surčin,­Belgrade

Abstract: Military Aviation of the Kingdom of Serbia, officially known as Air Force Command (Vazduhoplovna komanda) established on December 24th, 1912. Commanding officer was maj Kosta Miletić. Two balloons and 11 aeroplanes were used operationally during 1912–1913 Balkan wars by the first Serbian air unit Aeroplane Squadron (Aeroplanska eskadra). The total of 4 balloons and 21 aircraft passed through AF Command until January 1916 when this service ceased to exist.

All Serbian aircraft were the most modern French types (except Dux and Farman VII) then in the process of entering in service with French Aéronautique Militaire. Unfortunately, Serbian Army (Srpska vojska) lost much time and missed purchasing aircraft before The First Balkan War broke.

Air power and aviation material of all participants in Balkan wars were relatively modest as well as gained successes. It was interesting that the first real aerial warfare between two opposing sides occurred in Balkan wars, some two and half years before the Great War.

Key­ words:­ The­ First­ Balkan­ War,­ The­ Second­Balkan­ War,­ Serbian­ Army­ (Srpska­ vojska),­ Air­Force­ Command­ (Vazduhoplovna­ komanda­ -­ VK),­Aeroplane­ Squadron­ (Aeroplanska­ eskadra­ -­ AE),­major­Kosta­Miletić,­ kite-balloon­August­Riedinger,­free­balloon­SERBIA­(SRBIJA),­Merćep­Komitski,­REP­Type­F­1912,­Dux-biplane,­Farman­VII,­Farman­HF­20,­Bleriot­Type­XI,­XI-2,­XI-2bis,­Deperdussin­Type­T.­

ВАЗДУХОПЛОВНA­КОМАНДА­­И­СРПСКИ­АВИОНИ­­

1912–1913.

AIR­FORCE­COMMAND­­AND­SERBIAN­AIRCRAFT­­

1912–1913

Изворни­рад Огњан­Петровић

УДК: Ваздухопловни­ музеј

При­мље­но: 24.­фебруар­2014.­године­­­­­­­­­­­

Сурчин 11000­Београд

При­хва­ће­но: 15.­марта­2014.­године

ognjanks@sbb.rs

Original­article Ognjan­Petrović

UDC:­ Aviation­ museum

Received:­ February­24,­2014

Surčin 11000­Belgrade

Accepted:­ Mart­15,­2014­

ognjanks@sbb.rs

SUMMARY

145

On­ December­ 24th,­ 1912,­ the­ Kingdom­ of­Serbia­established­its­own­Military­Aviation­

officially­ known­ as­ Vazduhoplovna komanda­ (VK or­ Air­ Force­ Command),­ as­ part­ of­ Enginery,­ at­new­ Niš­ aerodrome.­ Initial­ inventory­ consisted­of­ two­ balloons­ and­ 10­ aircraft.­ Commanding­officer­was­maj­ Kosta­Miletić.­ Serbia­ thus­ ranked­among­the­top­of­15­countries­in­the­world­which­introduced­airplanes­in­their­military­arms.­Eleven­aeroplanes­were­used­operationally­during­1912–1913­ Balkan­Wars­ by­ the­ first­ Serbian­ flying­ unit­Aeroplanska eskadra­ (Aeroplane­ Squadron)­ while­total­of­4­balloons­and­21­aircraft­passed­through­AF­Command­until­January­1916­when­this­service­ceased­to­exist.

„Lighter­than­air“­(Balloons)On­July­13th,­1909,­War­Ministry­of­Serbia­brought­

„Regulation­for­entire­war­equipment­of­enginery”­which­ called­ for­ flying­ company­with­ three­ flying­detachments,­ single­ for­ each­ of­ three­ existed­Serbian­ Armies.­ Planned­ detachment­ formation­would­ be­ consisted­ of­ balloon,­ mechanical­ and­chemical­ part,­ balloon­ part­with­ one­ captive­ and­one­ spherical­ balloon.­ Unfortunately,­ only­ one­detachment­was­realized­until­The­Balkan­Wars.

On­ December­ 24th,­ 1908,­ Serbia­ ordered­from­ old­ German­ August­ Riedinger­ concern­ two­balloons,­ one­ spherical­ free-type­ Kugelballon­№­ III­ M.1898­ and­ one­ captive­ observation­ kite-balloon­Drache-Fesselballon­M.1898.­Balloons­and­equipment­officialy­accepted­during­April­ 1909­ in­Augsburg­ by­ two-members­ Serbian­ commission.­Major­ Miletić­ performed­ probe­ flight­ in­ both­ of­balloons.­ On­ April­ 19th,­ 1909,­ spherical­ balloon,­named­ SRBIJA­ (SERBIA)­ flew­ for­ 3­ hours­ and­ 45­minutes­over­Augsburg­and­Munich­area.­ Factory­engineer­ Scherm,­maj­Miletić­ and­Mrs­ Riedinger,­wife­of­factory­owner,­were­in­balloon­basket.­That­was­the­first­registered­flight­of­aircraft­with­Serbian­national­ insignia.­Ballon­arrived­ to­Serbia­on­May­19th,­1909­and­it­was­stored­firstly­at­Belgrade,­later­at­Niš.

During­1909­and­1910­all­necessary­equipment­including­Russian­field-type­winch­of­Garut­system­with­ 1000­ m­ long­ steel­ cable,­ Oerlikon-built­hydrogen­ station,­ 8­ Dillman-built­ specialized­ gas­carriages­and­128­steel­bottles­of­German­types­for­hydrogen.­All­equpment­laid­unused­until­outbreak­of­ The­ Second­ Balkan­ War,­ when­ new­ Balloon­

Detachment­was­formed­with­captive­kite-balloon­(spherical­ balloon­ not­ accepted­ for­ war-time­service).

The­ unit,­ under­ the­ command­ of­ cap­ Jugović,­moved­ to­ Pirot­ area­ on­ June­ 29th­ and­ took­ up­positions­on­ location­called­ Jamin­rid,­SE­of­Pirot.­Probe­ flight­ was­ performed­ on­ July­ 2nd,­ unit­moved­ to­ new­ position­ Crnodrma­ on­ July­ 5th, from­ which­ cap­ Jugović­ raised­ the­ height­ of­ 400­m­ and­ accomplished­ observation­ of­ Caribrod­(now­ Dimitrovgrad)­ area.­ The­ next­ observations­of­Bulgarian­ lines­were­ carried­on­ July­6th­ and­7th (the­ second­ task­ from­ new­ position­ near­ village­Smrdane).­ During­ July­ 8th,­ balloon­ removed­ to­village­ Dršin,­ but­ observation­ failed­ because­lack­ of­ hydrogen.­ Severe­ Bulgarian­ pressure­ and­unsatisfactory­ results­ of­ Detachment­ finally­ led­to­cease­unit­work.­Detachment­ immediately­was­withdrawn­ to­ background,­ in­ the­ Red­ River­ area,­by­order­of­Commander­of­Pirot­fortified­camp.­On­August­7th,­unit­arrived­to­Niš­and­this­was­the­end­of­Detachment’s­war­activities­in­1913.

During­ the­ six­ years­ of­ service­ in­ Serbia,­ until­the­mid­of­1915,­the­first­Serbian­kite-balloon­was­raised­49­times­(10­tests­and­39­battle­tasks).­After­July­1915,­when­two­new­Russian-built­Treugolnik­kite-balloons­ arrived­ to­ Serbia,­ old­ Drache­ was­written­off­from­use.­Spherical­balloon­was­not­used­by­VK.­Both­of­them­were­lost­during­withdrawal­of­Serbian­Army­late­in­1915.

„Heavier­than­air”­(Aeroplanes)In­ October­ 1912,­ Srpska vojska­ (Serbian­

Army)­ was­ well-equipped,­ excellent-trained­ and­disciplined­ military­ force­ with­ modern­ infantry­and­artillery­weapons.­In­aviation­field,­all­Serbian­aircraft­ (except­ Dux­ and­ Farman­ HF.VII)­ were­most­ modern­ French­ types,­ then­ in­ the­ process­of­ entering­ in­ service­ with­ French­ Aéronatique Militaire.­ Number­ of­ aircrafts­ corresponded­to­ strength­ of­ two­ escadrilles­ (2­ x­ 6­ planes).­Unfortunately,­ Serbian­ Army­ lost­ much­ time­ and­missed­purchasing­aircraft­before­outbreak­of­The­First­Balkan­War.

Air­power­and­aviation­material­of­all­participants­in­The­Balkan­Wars­were­relatively­modest­as­well­as­gained­successes.­It­was­interesting­that­the­first­real­ aerial­ warfare­ between­ two­ opposing­ sides­occurred­ in­ The­ Balkan­Wars,­ some­ two­ and­ half­years­before­The­Great­War.

Air­Force­Command­and­Serbian­Aircraft­1912–1913

Ognjan Petrović

Ognjan Petrović

146

Serbian­ Army­ had­ already­ had­ two­ planes­before­ forming­ of­VK.­ One­was­ REP­ Type­ F­ 1912­monoplane­intended­to­Turkish­Army­but­captured­at­ the­beginning­of­hostilities­during­ transport­by­train­through­Serbia.­Because­lack­of­pilots,­REP­was­not­used­until­the­mid­of­February­1913,­when­two­hired­pilots­and­Serbian­officers­performed­regular­reconnaissance­ and­ noticed­ Austro-Hungarian­troop­concentrations­and­fortifications­behind­the­border­rivers­Sava­and­Danube.­The­second­plane­was­Russian-built­Dux­Biplane,­flown­by­two­Russian­hired­pilots.­Pilots­and­plane­arrived­to­Belgrade­at­the­end­of­November­1912­and­immediately­were­sent­ to­ the­ front­ in­ Macedonia.­ Unfortunately,­Dux­could­not­be­used­ in­war­operations­at­Bitolj­(Monastir,­ now­ Bitola)­ because­ of­ bad­ weather­conditions.­On­December­10th,­1912,­lt­Jugović­and­sgt­Petrović­each­performed­a­single­flight­(the­first­flights­of­Serbian­pilots­on­Serbian­plane­over­the­homeland)­with­Dux­over­Skoplje.

In­ preparations­ for­ the­ war­ against­ Turkey­ all­Balkan­ States­ hurriedly­ trained­ their­ pilots­ and­tried­ to­ purchase­ aircraft.­ In­ the­ spring­ of­ 1912­Serbia­ sent­ the­ first­ six­ cadets­ to­ French­ private­pilot­ schools­ Farman­ and­ Bleriot.­ All­ six­ cadets­(lieutenants­ Jovan­ Jugović,­ Živojin­ Stanković­ and­Miloš­Ilić,­sergeant­Mihajlo­Petrović­and­corporals­Miodrag­ Tomić­ and­ Vojislav­ Novičić)­ completed­their­ training­ during­ August­ and­ September.­ In­September,­ mobilization­ was­ announced­ and­ the­Serbian­ government­ provided­ significant­ funds­for­ purchasing­ of­ 8­ aircraft­ (3­ Bleriot­ XI­ and­ 2­Deperdussin­ Type­ T­ monoplanes­ and­ 3­ Henry­Farman­HF.20­biplanes),­spare­parts­and­necessary­equipment.­At­the­same­time,­several­experienced­foreign­pilots­were­hired­to­assist­Serbian­pilots.

Eight­ airplanes­ arrived­ to­ Niš­ via­ Italy­ and­Greece­not­before­December­27th,­1912,­three­days­after­VK­was­established.­In­the­meantime,­Serbian­Army­overpowered­ the­most­of­ the­Turkish­Army­at­the­Kumanovo­Battle­during­the­end­of­October,­so­the­planes­were­not­used­at­the­most­important­battlefield­during­The­First­Balkan­War.­ In­January­1913­Serbia­also­received­a­Farman­HF.VII­biplane­as­ the­ gift­ of­ editorial­ board­ of­ St.­ Petersburg’s­Novoe Vremya­ (New­ Time)­ papers.­ The­ airplane­was­bought­in­Paris­and­delivered­to­Serbia.

At­the­beginning­of­1913­VK­had­at­the­disposal­11­ aircraft,­ 2­ balloons,­ Oerlikon-built­ Hydrogen­Station,­Carrier­Pigeon­Service,­6­Serbian­and­7­hired­foreign­pilots.­The­first­usage­of­Serbian­aircraft­in­combat­operations­occurred­ in­March­1913­when­new-formed­Primorski aeroplanski odred­ (PAO­ or­Maritime­ Aeroplane­ Detachment)­ equipped­ with­4­machines­ (Bleriot­ XI-2,­ HF.20,­ Deperdussin­ and­Dux)­was­sent­to­help­Serbian­Maritime­Army­Corps­and­Montenegrin­Army­which­besieged­Turks-held­Skadar­(Scuttari).­Five­Serbian­and­two­hired­pilots­joined­to­that­first­Serbian­flying­combat­unit.­The­chef d’escadron­was­VK­commander­maj­Miletić.­All­four­aircraft­carried­new­national­insignia­(Serbian­state­flag­colours)­on­rudders­and­wing­undersides.­These­flags­were­the­first­type­of­Serbian­national­insignia­ introduced­ some­ 8­ months­ after­ France­accepted­national­insignia­in­July­1912,­as­the­first­country­in­the­world.­

Unit­ was­ transported­ to­ Salonika­ by­ train,­then­ to­ San­ Giovanni­ di­ Medua­ (Shëngjin),­ port­at­ NW­Albanian­ coast,­ by­ privately­ owned­Greek­ship­ “Marika”.­ In­ March­ 12th,­ during­ the­ landing­in­ port,­ unit­ survived­ strong­ attack­ by­ Ottoman­cruiser­„Hamidiye”­when­150­Serbian­soldiers­lost­their­ lives.­ During­ March­ 13th­ and­ 14th,­ unit­ was­transported­with­ enormous­ difficulties­ to­ chosen­location­near­Barbullushi­village,­some­10­km­from­enemy­lines.

Probe­ flights­ were­ realized­ on­ March­ 17th. Three­days­ later,­on­March­20th,­1913,­during­ the­flight­from­Barbullushi­landing­airfield,­sgt­Mihajlo­Petrović­fell­out­from­his­HF.20­and­lost­his­life.­He­was­the­first­victim­of­Serbian­military­aviation­and­the­second­pilot­in­the­world­who­died­in­combat­assignments.­On­March­29th,­successful­flight­over­besieged­Skadar­was­performed­by­lt­Stanković­and­sgt­Tomić­(with­Bleriot­biplace)­and­because­of­that­Kingdom­of­Serbia­became­the­fifth­country­in­the­world­which­used­the­airplanes­in­war­operations.­Airplanes­ of­ PAO flew­ until­ April­ 5th,­ when­ bad­weather­disrupted­flights.­On­April­16th,­all­activities­of­ Serbian­ troops­ against­ Turks­ were­ ceased­ by­order­ of­ Supreme­ Command­ of­ Serbian­ Army.­ In­operational­log­of­unit­laconic­stated:­„flying­should­not­ be­ carried­ out­ more”.­ Detachment­ returned­to­ Niš­ and­ disbanded­ on­May­ 12th,­ 1913,­ during­

AIR FORCE COMMAND AND SERBIAN AIRCRAFT 1912–1913

147

strained­ relations­with­ Bulgaria.­ Personnel­ stayed­at­Niš,­pilots­periodically­flew.

In­the­meantime,­Serbian­government­brought­on­February­21st,­1913,­the­first­air­navigation­law­(„Regulation­ on­ Transport­ Devices­ Navigating­ by­Air”)­wishing­to­set­a­ legal­ framework­ in­the­field­of­civil­aviation.­

The­ Second­ Balkan­ War­ broke­ on­ June­ 30,­1913,­ when­ Bulgarian­ Army­ attacked­ Serbian­forces­near­Bregalnica­river­and­Greeks­ in­Salonika­area.­ Predicting­ such­ Bulgarian­ move,­ Serbian­Supreme­ Command­ was­ ordered­ VK­ on­ June­ 6th, to­ send­ balloons­ to­ Serbian­ II­ Army­ (opposed­ to­Bulgarians)­and­three­aeroplanes­to­I­Army­(located­in­ Macedonia).­ Two­ days­ later,­ VK­ formed­ new­Aeroplane­Detachment­with­three­Bleriot­aeroplanes­(XI­monoplace,­and­XI-2­and­XI-2bis­biplaces),­three­pilots,­ three­ mechanics,­ two­ corporals­ and­ 12­soldiers.­ Commanding­ officer­ became­ cap­ M.­ Ilić.­Landing­field­was­prepared­near­village­Vojnik,­east­of­Kumanovo.­From­June­20th­until­the­broke­of­The­Second­Balkan­War­pilots­performed­about­20­flights­in­airfield,­and­Kumanovo­and­Stracin­areas.­Longer­flights­towards­the­border­were­not­realized­because­high­mountains­represent­ insurmountable­barriers.­Pilots­ were­ often­ forced­ to­ back­ because­ strong­thermal­flows.

During­the­second­day­of­war,­July­1st,­all­three­pilots­ were­ tried­ to­ carry­ out­ reconnaissance­of­ Ćustendil­ in­ Bulgaria­ and­ way­ to­ Kočane­ in­Bregalnica­ valley­where­ crucial­ battle­ of­ that­war­was­ in­ progress.­ Commander­ of­ I­ Army­ orders­could­not­be­fulfilled­because­„not­one­plane­could­not­ be­ hold­ in­ the­ air“,­ as­ written­ in­ operational­log.­ Tomorrow,­ pilots­ again­ could­ not­ attained­ to­observe­ Bulgarian­ lines­ in­ Ćustendil-Samokov-Dupnica­nor­reached­Kočane­and­Štip­regions.­

In­ report­ of­ July­ 2nd,­ Detachment­ commander­quoted­ reasons­ for­ failure­ (unsuitable­ planes­ for­such­ flights,­ long­ distances,­ insufficient­ ability­ of­pilots,­bad­weather­and­air­flows)­and­noted­that­recce­tasks­could­be­made­up­to­maximum­30­km­from­landing­field.­Distance­of­65­km­and­mountain­height­ of­ over­ 2000­ m­ were­ really­ unattainable­tasks­ for­ Bleriot­ planes­ and­ inexperienced­ pilots.­More­ experienced­Bulgarian­ pilots­ also­ could­ not­fly­over­these­regions,­except­during­the­first­day­of­

war.­Aeroplane­Detachment­withdrew­on­July­12th­

to­Kumanovo,­and­then­returned­on­August­5th­to­Niš­aerodrome.

Opposite­ to­ the­ common­ opinions,­ aerial­ war­between­opposed­opponents­firstly­happened­over­Balkan­during­The­Balkan­Wars,­not­over­Western­front­during­The­Great­War.­

Already­in­1912,­the­first­aerial­bombing­(mostly­with­ hand­ bombs)­ were­ carried­ by­ Bulgarians­over­ Jedrene­ (Adrianople,­ Edirne)­ and­ by­ Greeks­over­ Ioannina.­ During­ siege­ of­ Jedrene,­ Bulgarian­forces­performed­corrections­of­artillery­fire­ from­balloons­ and­ airplanes.­ During­ the­ next­ years,­Greek­hydroplane­bombed­Turkish­war­ships­with­small­bombs,­and­this­was­the­first­bomb­action­of­Navy­Aviation­in­the­world.­

Air­Forces­and­equipment­used­during­The­Balkan­Wars,­ as­ well­ as­ gained­ results,­ were­ relatively­modest.­Reasons­included­still­imperfect­and­unfitted­airplanes,­ insufficient­ and­ inexperienced­ pilots,­insufficient­aircraft­due­to­late­entering­in­service,­disorientation­ in­ aviation­ use,­ conservatism­ of­military­leaders,­etc.

Large­land­forces­were­used­in­operations,­while­military­equipment­was­mix­of­ancient,­modern­and­entirely­ new­materials.­ Aviation­material­ belonged­to­the­last­category.­There­were­two­type­s­of­flying­machines,­ older­ “heavier­ then­ air”­ (balloons­ and­dirigibles)­ and­ newer,­ still­ unproved,­ “lighter­ then­air”­(airplanes).­Aviation­didn’t­have­important­role­in­ The­ Balkan­ Wars.­ Aeronautical­ material­ was­innovation­and­could­not­have­large­military­use.

Until­ the­ end­ of­ hostilities­ in­ July­ 1913,­ Air­Forces­of­The­Balkan­Wars­opponents­used­total­of­69­aircraft­–­Bulgaria­29,­Greece­11,­Serbia­11­and­Ottoman­Empire­19,­while­Montenegro­was­without­aviation.­ To­ compare,­ in­ the­ time­ just­ before­ The­Great­War­in­1914,­great­nations­were­disposed­of­-­UK­of­29,­Italy­26,­Japan­14­and­USA­6­airplanes.

War­aviation­really­appeared­during­The­Balkan­Wars.­ The­ first­ experience­ in­ aviation­ operations,­although­modest,­was­closely­studied­by­armies­of­all­countries,­especially­by­forces­of­the­great­powers­of­which­ some­were­ in­hurriedly­preparations­ for­inbound­world­conflict.­

Translated by Ognjan Petrović

149

Не­бој­ша­Д.­Ђо­кић, Цен­тар­за­вој­но-по­ли­тич­ке­сту­ди­је,­Бе­о­град­

Са­же­так: У ра ду су при ка за ни раз вој и упо­требa ави о на Ае ро­2, јед не од нај зна чај ни јих ле те ли ца до ма ће кон струк ци је и про из вод ње, у рат ном ва зду хо плов ству, у Ва зду хо плов ном са ве зу Ју го сла ви је и по љо при вред ној ави ја ци ји. Пр ви пут пред ста вљен је и де та љан пре глед свих ва ри јан ти овог ави о на, као и так тич ко­тех нич ки по да ци до би је ни то ком ис пи ти ва ња у ВОЦ­у.

Кључ­не­ре­чи: Ае ро­2, Ва зду хо плов ство вој ске, Ју го сло вен ско рат но ва зду хо плов ство, школ ски ави о ни, ави он 211, Лаз­7, Бо рис Ци јан, Ђор ђе Пет­ко вић, Ика рус, Ва зду хо плов ни са вез Ју го сла ви је, по љо при вред на ави ја ци ја, При вред на ави ја ци ја ЈАТ­а.

Nebojša­D.­Đokić,­­Center­for­military-politics­Studies,­Belgrade­

Abstract: This paper presents a history of the development and use of aircraft Aero – 2, one of most important aircraft of domestic design and production. Presented not only used in the Air Force , but also in the Aeronautical Union of Yugoslavia and agricultural aviation. It was first presented, and a detailed summary of all the models of this aircraft and tactical technical data obtained during testing of Air Force Test Center.

Key­words: Aero­2, Army Air Force, Yugoslav Air Force, primary trainer aircraft, plane 211, Laz­7, Boris Cyan, Djordje Petković, Ikarus, Aeronautical Union of Yugoslavia, agricultural aviation, Aviation Industry, JAT.

ШКОЛСКИ­АВИОН­АЕРО-2 PRIMARY­TRAINER­AERO-2

Изворни­рад Небојша­Ђокић

УДК: Центар­ за­војно-политичке­студије,­Београд

При­мље­но: 3.­марта­2014.­године

Јурија­Гагарина­188 11070­Београд

При­хва­ће­но: 19.­марта­2014.­године

ndjokic05@gmail.com

Original­article Nebojša­Đokić

UDC: Center­for­military-politics­Studies,­Belgrade

Received:­ March­3,­2014

Jurijа­Gagarin­188 11070­Belgrade

Accepted:­ March­19,­2014­

ndjokic05@gmail.com

Nebojša Đokić

172

1948.­ Last­ 3­ appliances­ Aero-2B­withdrawn­ from­the­arms­in­1958.­Was.

Aircraft­ for­ initial­ instruction­ Aero-2C,­ with­ an­open­cockpit,­engine­Walter­Minor-6/III,­power­160­hp.­ The­prototype­aircraft­Aero-2C­was­ completed­on­17­July­in­1947.­Batch­of­80­aircraft­was­put­into­production­on­14­July­947.­Production­ended­on­15­November­1948.­All­80­were­handed­over­to­the­YAF­in­1948.­In­in­1953.­10­Aera-2F­is­converted­in­version­Aero-2C.­Over­the­next­two­years­was­continued­(in­1954.­ restated­ the­9­ and­1955.­ two­more­Aera-2F­).­ During­ in­ 1957.­ converted­ the­ 15­ aircraft­ Aero-2B­ in­Aero-2C.­However,­ in­1957.­the­first­23­were­handed­ over­ to­ the­ VSJ.­ In­ the­ year­ 1959.­ yet­ 42­were­handed­over­to­the­VSJ,­11­were­submitted­as­taught­military­aviation­technical­training­center­and­6­were­placed­in­reserve.­Finally­on­10­January­1960.­past­8­airplanes­Aero-2C­is­placed­in­reserve.

Aircraft­ Aero-2D,­ with­ a­ closed­ cab,­ engine­Walter­Minor-6/III,­ power­ 160­ hp.­ The­ prototype­aircraft­Aero-2D­completed­on­9­September­1948.­Series­ 120­ aircraft­ was­ put­ into­ production­ on­1st­ January­ in­ 1948.­ However,­ the­ production­ of­these­planes­was­quite­late­and­not­all­completed­as­ Aero-2D,­ but­ only­ 67­ of­ them­ (all­ submitted­to­ JRV­ in­ 1949.­ respectively).­ During­ the­ 1950s.­13­ were­ completed­ as­ Aero-2DE,­ during­ 1951–1954,­ 39­ of­ them­ completed­ as­ Aero-2BE­ in­ the­meantime,­ in­ 1953.­ another­ completed­ as­ Aero-2DE.­ It­ is­ interesting­ that­ in­ 1957.­ one­ Aero-2BE­was­ converted­ in­ Aero-2D.­ Meanwhile,­ in­ 1952.­18­Aera-2D­was­converted­in­Aero-2DE.­In­1956.­2­more­have­been­converted­to­Aero-2DE.­During­in­1958.­all­ remaining­aircraft­were­withdrawn­ from­the­ arms­ where­ in­ 20­ of­ them­ handed­ the­ VSJ­and­ 8­were­ submitted­ as­ taught­military­ aviation­technical­training­center.

Two­ seat­ courier­ Aero-2E,­ with­ a­ contained,­with­ Gipsy­ Major­ 10­ engine,­ power­ 145­ hp.­Produced­ is­ only­ a­ prototype.­ The­ prototype­aircraft­ Aero-2E­ was­ completed­ on­ December­ 28­in­ 1948.­ Submitted­ to­ the­ YAF­ in­ 1949.­ Airplane­not­ serially­manufactured­ since­ the­ decision­was­made­to­enter­into­production­courier­modification­Aera-2D­,­which­was­designated­Aero-2DE.­Aеro-2E­remained­in­arms­to­in­1955.­when­converted­into­Aero-2B­.

One­ seat­ agricultural­ aircraft­ Aero-2F,­ with­ an­open­ cockpit­ and­ a­ device­ for­ spraying,­ engine­Walter­Minor-6/III,­power­160­hp.­Ordered­a­batch­of­ 25­ aircraft­ and­ the­ production­was­ completed­on­ May­ 14th­ in­ 1949.­ Completed­ 24­ aircraft­(military­registration­number­9761–9771­and­from­9773–9785)­and­one­finished­as­Aero-2E­ (military­registration­ number­ 9772)­ .­ Of­ these­ 21­ aircraft­

were­delivered­1949.­(16­agricultural­aviation­JAT­-­and­5­JRV)­and­3­following­in­1950.­(all­3­JRV).­Since­the­planes­shown­bad­agricultural­aviation­in­1951.­was­11­returned­JRV­and­in­1952.­still­remaining­2­(3­planes­Aero-2F­were­destroyed­while­flying­ for­agricultural­aviation).­All­13­aircraft­Aero-2F,­prior­to­submission­JRV,­converted­in­the­two-seater.­At­the­end­of­the­1952nd,­ie.­December­31­in­JRV­was­21­ pieces.­ Already­ following­ in­ 1953.­ dismantled­them­ is­10,­while­ in­1954.­ yet­9­Aero-2C­and­ the­remaining­two­in­1955.

The­ first­ prototype­ seaplane­ for­ training­ and­liaison­ Aero-2H­ was­ completed­ on­ 14­ August­ in­1949.­ Hydroplane­ Aero-2H­ developed­ a­ version­with­floats­from­initial­trainer­aircraft­Aero-2.­First­prototype­Aero-2H1­had­open­seats­and­the­engine­and­ propeller­ Walter­ Minor-6/III­ unchangeable­steps.­ Aero-2H2­ differed­ from­ the­ first­ prototype­with­ a­ propeller­ to­ manually­ change­ steps­ DH­type­ PD­ 72/2W1/1­ .­ The­ prototype­ Aero-2H3­had­ the­ same­ engine,­ but­ closed­ the­ cabin,­with­the­ propeller­ manually­ change­ steps­ DH­ type­ 2/WIT­ and­ floats­ „Pedj“­ greater­ displacement­ and­a­ different­ bottom.­ The­ prototype­ Aero-2H1­ was­submitted­ to­ JRV­ in­1949,­Aero-2H2­ in­1950.­ The­first­copy­of­Aera-2H3­in­1951.­(converted­in­Icarus­in­1951.­from­Aero­-2D)­and­the­other­copy­Aera-2H3­ in­ 1952.­ Scrapped­ last­ one­ in­ 1959.­Aero-2H­is­ designed­ as­ a­ seaplane­ school­ for­ elementary­flying­ training­ with­ the­ water­ surface.­ Since­ the­engine­was­too­weak­for­normal­version,­taking­off­was­too­ long­and­the­plane­ is­ therefore­not­mass­manufactured.

Airplane­ for­ initial­ instruction­ Aero-2BE­ with­Gipsy­Major­10­engine,­power­145­hp.­The­first­copy­was­produced­in­1949.­The­serial­production­started­in­ 1951.­when­ introduced­ into­ the­ arms­ 5­ aircraft­of­ this­ version.­ In­ 1952.­ introduced­ them­ into­ the­arms­25,­in­1953.­yet­8­and­in­1954.­only­one.­During­1957.­yaer­21­converted­in­the­version­of­the­Aero-2DE­and­one­version­of­the­Aero-2D.­The­remaining­11­were­withdrawn­from­the­arms­in­1958.­

Aero-2DE­is­a­training­plane,­with­a­closed­cabin­and­electric­ lighting­for­night­flying­capability­and­courier­equipped­with­a­engine­Walter­Minor-6/III,­power­160­hp.­Production­the­serial­began­in­1949.­Series­13­devices­submitted­to­the­YAF­in­1950.­and­one­ newly­ submitted­ in­ 1953.­ Aircrafts­ Aero-2DE­were­originally­ordered­as­Aero-2D.­It­is­interesting­that­ the­ planes­ seconded­ VSJ­ only­ in­ 1960.­ (38­devices­)­and­in­1961.­(­only­one­plane).

When­ in­ 1957.­ began­ delivery­ in­ JRV­ trainer­aircrafts­ Aero-3­ (in­ addition­ to­ two­ prototypes­in­1954,­during­1957.­first­55­planes,­ in­1958.­yet­36­and­in­1960.­­past­20­ie­a­total­of­113­with­the­

PRIMARY TRAINER AERO-2

173

prototype­)­it­was­decided­to­most­of­the­remaining­aircraft­ Aero-2­ deliver­ to­ VSJ.­ Already­ in­ 1957.­the­ first­ 23­ Aero-2C­ is­ handed­ VSJ,­ following­ in­1958.­ handed­ a­ 20­ Aero-2D,­ in­ the­ year­ 1959.­yet­ 42­ Aero-2C,­ in­ 1960­ 38­ Aera-2DE­ and­ finally­in­1961.­another­one­Aero-2DE,­ ie­a­ total­of­124.­Before­delivery­aircrafts­Aero-2­to­VSJ­planes­were­replaced­with­wings­­reversing­a­negative­behavior­on­ the­fly­with­ the­angles­and­ increased­problem­streamline­that­previously­existed.­Aero-2­in­use­in­the­VSJ­behaved­completely­normally­ in­the­air­ in­the­whole­range­of­allowed­speed­operation­if­they­comply­with­the­pilots.­Aero-2­ in­the­VSJ­ in­1963.­have­been­registered.­For­the­first­75­of­them­their­civil­registration­were:­YU­–­COJ­to­YU­–­CON,­YU­–­

CPN­to­YU­–­CPR,­YU­–­CRC­to­YU­–­CRS­by­YU­–­CRV­to­YU­–­CRZ,­YU­–­CSM­to­YU­–­CTS­(except­YU­–­CTF­that­was­Kurir)­YU­–­CTW,­YU­–­CTX,­YU­–­CUF­to­YU­–­CUH,­YU­–­CUN­to­YU­–­CUP­of­YU­–­CUV­to­YU­–­CUX,­YU­–­CVB,­YU­–­CVI,­YU­–­CVJ­and­YU­–­CVM.­Immediately­following­in­1964.­registered­another­Aero-2­(YU­–­CVN­)­like­the­last­76.

Aero-2­ are­ rapidly­ withdrawn­ from­ use­ in­ the­VSJ­ so­ that­ on­ 31st­ December­ 1967.­ there­ were­only­ 10­ and­ 31st­ ­ December­ 1970.­ just­ one­ YU­ –­CRC­in­Sarajevo.­He­will­remain­in­the­register­until­December­31­in­1975.­while­in­the­registry­for­the­next­year­will­be­no­more.

Translated by Nebojša Đokić

175

Алек­сан­дар­И.­Ко­ло, са­рад­ник­Вој­ног­му­зе­ја,­Бе­о­град

Пре­драг­В.­Ми­ла­ди­но­вић, са­рад­ник­Му­зе­ја­ва­зду­хо­плов­ства,­Бе­о­град

Са­же­так: Срп­ско­ и­ Ју­го­сло­вен­ско­ ва­зду­хо­плов­ство­про­шле­го­ди­не­за­о­кру­жи­ло­је­пун­век­од­ка­да­др­жав­ни­сим­бо­ли­кра­се­по­вр­ши­не­вој­них­ва­зду­хо­пло­ва.­Сти­цај­исто­риј­ских­окол­но­сти­до­вео­је­до­не­у­о­би­ча­је­но­ве­ли­ког­ва­зду­хо­плов­ног­хе­рал­дич­ког­на­сле­ђа­на­овим­про­сто­ри­ма,­што­ову­др­жа­ву­свр­ста­ва­ме­ђу­нај­бо­га­ти­је­у­ све­ту.­ Су­прот­но­ бо­гат­ству­ на­ци­о­нал­не­ исто­ри­је,­ње­на­исто­ри­о­гра­фи­ја­ни­је­би­ла­увек­на­истом­ни­воу.­У­же­љи­да­осве­тли­мо­и­пра­вил­но­рас­ту­ма­чи­мо­овај­сег­мент­на­ше­ба­шти­не­пре­пет­го­ди­на­по­кре­ну­ли­смо­се­ри­ју­чла­на­ка­на­ову­те­му.

По­след­њи­ на­ста­вак­ ове­ при­че­ о­ озна­ка­ма­ вој­них­ва­зду­хо­пло­ва­об­у­хва­та­пе­ри­од­од­1956.­ го­ди­не,­ ка­да­је­по­узо­ру­на­Сје­ди­ње­не­Аме­рич­ке­Др­жа­ве­уве­ден­аси­ме­три­чан­си­стем­озна­ча­ва­ња­на­кри­ли­ма­ави­о­на.­На­ред­них­де­це­ни­ја­овај­си­стем­при­ме­њи­ван­је­и­мо­ди­фи­ко­ван­у­за­ви­сно­сти­од­по­тре­ба,­трен­до­ва­и­ис­ку­ста­ва.­У­тој­при­ме­ни­пра­ви­ла­че­сто­су­чи­ње­не­ди­гре­си­је­у­од­но­су­на­до­не­се­ни­си­стем.­Од­сту­па­ња­су­не­ка­да­би­ла­оправ­да­на,­али­мно­го­че­шћи­слу­чај­је­би­ло­сло­бод­но­ту­ма­че­ње­и­по­не­кад­не­ги­ра­ње­соп­стве­них­пра­ви­ла.

Ви­ше­де­це­ниј­ско­ иде­о­ло­шко­ јед­но­у­мље­ у­ Ју­го­сла­ви­ји­на­кон­Дру­гог­свет­ског­ра­та­на­про­сто­је­за­не­ма­ри­ло­ по­тре­бу­ про­у­ча­ва­ња­ хе­рал­ди­ке.­ Ова­ скрај­ну­та­на­уч­на­ди­сци­пли­на­оста­ла­је­у­до­ме­ну­ин­те­ре­со­ва­ња­са­мо­ма­ле­ гру­пе­ по­је­ди­на­ца.­ Ка­да­ се­ по­но­во­ ука­за­ла­по­тре­ба­ за­ овим­ спе­ци­фич­ним­ зна­њи­ма,­ вр­ло­ ма­ли­број­љу­ди­и­уста­но­ва­је­на­овом­пла­ну­мо­гао­да­по­ну­ди­сво­је­услу­ге.­Сли­чан­не­до­ста­так­зна­ња­осе­тио­се­и­у­рат­ном­ва­зду­хо­плов­ству.

Кључ­не­ре­чи: Ави­он,­Бал­кан,­бо­је,­Бо­сна­и­Хер­це­го­ви­на,­ва­зду­хо­плов­не­озна­ке,­Ве­ли­ка­Бри­та­ни­ја,­Ва­зду­хо­плов­но­тех­нич­ки­ ин­сти­тут,­ ко­кар­да,­ хе­ли­коп­тер,­хе­рал­ди­ка,­Ма­ке­до­ни­ја,­Му­зеј­ва­зду­хо­плов­ства,­пе­то­кра­ка,­Ре­пу­бли­ка­Срп­ска,­СССР,­САД,­Сло­ве­ни­ја,­Ср­би­ја,­Хр­ват­ска,­Цр­на­Го­ра.­

Alexander­I.­Kolo, Contributor of Military Museum, Belgrade

Predrag­V.­Miladinović, Contributor­of­Aviation­Museum,­Belgrade

Abstract: Last­year­it­was­a­full­century­since­the­state­symbols­ adorn­ the­ surface­ of­ military­ aircraft­ of­ Serbian­and­ Yugoslav­ Air­ Force.­ Historical­ circumstances­ led­ to­an­unusually­ large­aviation­heraldic­heritage­ in­ this­area,­making­the­country­among­the­wealthiest­ in­the­world­ in­this­field.­In­contrast­to­the­richness­of­its­national­history,­the­ historiography­was­ not­ always­ on­ the­ same­ level.­ In­order­to­highlight­and­properly­interpret­this­segment­of­our­heritage,­five­years­ago­we­launched­a­series­of­articles­on­this­topic.

The­latest­part­of­the­story­of­the­markings­of­military­aircraft­covers­the­period­from­1956­on,­when­in­accordance­with­ the­ model­ copied­ from­ the­ United­ States,­ the­asymmetrical­system­of­marking­on­the­wings­of­the­plane­was­introduced.­In­decades­that­followed,­this­system­was­applied­ and­modified­according­ to­ the­ needs,­ trends­ and­experiences.­During­the­application­of­the­rules,­very­often­digressions­from­the­system­were­made.­These­differences­were­sometimes­justified,­but­much­more­often­there­were­free­ interpretations­ and­ at­ times­ even­ the­ denial­ of­ own­regulations.

Decades­of­ideological­single­mindedness­in­Yugoslavia­after­ the­ Second­World­War­ simply­ ignored­ the­ need­ of­studying­ of­ heraldry.­ This­ sidelined­ scientific­ discipline­remained­ in­ the­ domain­ of­ interest­ of­ only­ a­ handful­ of­individuals.­ When­ the­ need­ for­ this­ specific­ knowledge­arose­anew,­a­very­small­number­of­people­and­institutions­was­able­to­offer­their­services­in­this­field.­A­similar­lack­of­knowledge­was­felt­the­Air­Force­as­well.

Key­ words: Aircraft,­ aircraft­ markings,­ Aviation­Institute,­ Aviation­ Museum,­ Balkan,­ Bosnia­Herzegovina,­Cockade,­Color,­Croatia,­Great­Britain,­Helicopter,­Heraldry,­Macedonia,­ Montenegro,­ Red­ Star,­ Republic­ of­ Srpska,­Serbia,­Slovenia,­USA­,­USSR.

ВАЗДУХОПЛОВНЕ­ОЗНАКЕ­­СФРЈ,­СРЈ­И­СРБИЈЕ­1956–2013

AVIATION­MARKINGS­OF­SFRY,­FRY­AND­SERBIA­1956–2013

Из­вор­ни­рад Александар­Коло,­сарадник­Војног­музеја,­БеоградПредраг­Миладиновић,­сарадник­Музеја­ваздухопловства,­Београд

УДК: 11000­Београд

При­мље­но: 24.­марта­2014.­године­

При­хва­ће­но: 3.­априла­2014.­године

aeroart.sr@gmail.comprezam@sbb.rs

Оriginal­article­ Alexander Kolo, Contributor of Military Museum, BelgradePredrag­Miladinović,­Contributor­of­Aviation­Museum, Belgrade

UDC: 11000 Belgrade

Received: March 24, 2014

Accepted: April 3, 2014

aeroart.sr@gmail.comprezam@sbb.rs

SUMMARY

199

In­most­cases,­Yugoslav­aviation­historiography­is­ deprived­ of­ the­ names­ of­ the­ people­ who­

created some of the most recognizable symbols of the­Air­Force.­Let­us­remember­the­pilot­badge­from­1922,­the­Yugoslav­cockade­of­1924,­or­a­range­of­original­flying­badges­from­1927­on.­Many­of­these­have­grown­to­become­the­recognized­symbols­of­aviation,­ and­ so­ far­ no­ one­ has­ figured­ out­ who­came­up­with­their­appearance.­One­of­the­tasks­in­this­study­was­that,­at­least­in­its­last­part,­we­find­the­creators­of­these­markings­and­symbols.

Although the youngest, the last stage of the story­ about­ the­ markings­ on­ the­ territory­ of­Yugoslavia­ and­ Serbia,­ was­ equally­ difficult­ for­research­ and­ treatment­ in­ many­ aspects.­ In­ a­way,­ sources­ proved­ to­ be­ inaccessible.­ Part­ of­the archival material has not been processed yet and isn’t available to researchers, and the other is still­a­part­of­living­archive.­Therefore,­the­contact­with­ prominent­ individuals­ which­ were­ directly­or indirectly involved in the events portrayed has been invaluable for the treatment of this subject.

The example of the Yugoslav Air Force clearly represents­how­significant­influence­on­small­states­in­the­field­of­heraldry­can­be­generated­by­major­powers­and­military­alliances.­ In­the­mid­fifties­of­the­ last­ century,­ under­ the­ influence­of­ the­most­powerful­state­of­the­West,­Soviet­style­positioning­of­ wing­ insignia,­ adopted­ back­ during­ the­World­War­II,­was­abandoned.­Instead­of­it,­the­American­asymmetric­ marking­ system­ was­ introduced,­ and­it­ still­ holds­ for­ almost­ 60­ years,­ despite­ many­ideological­shifts,­social­upheavals­and­wars.

During­the­period­in­question,­specific­problems­that­ usually­ occur­ when­ applying­ insignia­ with­complex­ geometric­ forms,­ have­ been­ identified.­Unlike­traditional­cockades­(with­circles­and­rings)­which­are,­in­addition­to­simple­forms,­recognizable­from­every­angle­of­view,­ the­use­of­ insignia­ that­contain­ geometric­ shapes­with­ two­ or­more­ axes­of­ symmetry­ (triangle,­ rectangle,­ star,­ cross­ etc.)­requires­additional­ attention­ in­ the­orientation­of­the­aviation­markings­with­respect­to­the­axis­and­direction­of­the­flight.­The­appearance­of­the­aircraft­with­swept­wings­caused­some­controversy­in­the­implementation­of­these­orders­in­the­Yugoslav­AF­&­AAD­.­Such­frequent­deviations­from­the­official­rules­survived­as­a­bad­practice­to­this­day.

Throughout­ the­ history­ the­ aviation­ markings­had­ to­ fulfill­ two­ conflicting­ requirements­ ­­ to­ be­clearly­visible­and­identifiable,­and­not­to­violate­the­camouflage­scheme.­Today’s­warfare,­at­high­speed,­variety­of­modern­forms­of­identification­of­aircraft­in­the­air­and­a­huge­range­of­modern­weapons­has­

made­the­classic­reasons­for­introduction­of­aircraft­insignia completely senseless. For that reason, the­ downward­ trend­ in­ the­ size­ of­ the­ insignia,­minimization­ or­ complete­ removal­ of­ paint­ with­unmasking­„signal”­colors­(such­as­white,­yellow­and­red)­is­noticeable­for­decades.­Lately,­under­similar­influences,­the­Serbian­air­force­is­beginning­to­use­stylized­markings­in­less­contrasting­shades­of­color­represented­in­the­camouflage­of­the­aircraft.­

The­ dissolution­ of­ a­ country­ like­ Yugoslavia,­after­more­than­seventy­years­of­existence,­caught­its peoples largely unprepared for independence. Apart­ from­ declarative­ wish­ for­ preservation­ of­their­ own­ traditions,­most­ of­ the­ new­ states­ had­no­historical­foundation,­or­government­continuity­from­which­ to­ draw­ their­ symbols.­ On­ the­ other­hand,­ because­ of­ the­ need­ for­ international­ legal­continuity,­ Serbia­ and­Montenegro­ rejected­ their­authentic­ symbols,­ which­ they­ possessed­ when­entering­into­the­state­union­of­the­Southern­Slavs.­That’s­why­ they­ continued­ fostering­ the­ Yugoslav­heraldry­ after­ 1992.­ Yugoslav­ flags­ without­ stars­remained­ on­ the­ tails,­ whilst­ cockades­ with­ red­stars­gave­place­to­circular­slice­of­the­Yugoslav­flag,­also­without­the­red­star.­­­

Serbia­was­ in­position­ to­ reject­any­ reason­ for­withhold­of­the­use­of­its­own­traditional­symbols­in­ 2006,­ after­ the­ secession­ of­ Montenegro.­Unfortunately, it can be concluded that the original intention­of­establishing­a­continuity­between­the­modern­ and­ the­ old­ Serbian­ Army­ leaves­ much­to­ be­ declarative.­ Renewed­ state­ institutions­ and­associations­ were­ not­ included­ in­ this­ important­process.­For­example,­in­the­case­of­the­selection­of­aviation­insignia­no­one­consulted­Aviation­Museum­­­Belgrade,­experts­from­the­Serbian­Heraldic­Society­„White­ Eagle”,­ nor­ numerous­ museum­ assistants­and researchers. A bastard symbol, that has no historical­ or­ heraldic­ foundation­ in­ the­ tradition­of­ the­ Serbian­ Air­ Force,­ was­ adopted.­ Instead­of­ knowledge­ and­ professionalism,­ voluntarism­and­ individual­ positions­ based­ on­ connections­to­ political­ decision­making­ prevailed.­ So­ went­the­ opportunity­ to­ return­ to­ Serbian­ aircraft­ the­symbols,­ under­ which­ the­ Serbian­ army­ and­ its­young­ Air­ Force­ came­ to­ fame­ on­ the­ Salonika­front, as discussed at the beginning of this series. By­abandonment­of­the­self­proclaimed­nourishing­of­Serbian­military­traditions­and­invention­of­some­sort­of­revolutionary­solutions,­the­space­has­been­left­for­the­eternal­debate­on­the­issue­of­Serbian­aviation­insignia.

Translated­by­Boris­Ciglić

Aviation­markings­of­SFRY,­FRY­and­Serbia­1956–2013

Alexander­Kolo,­Predrag­Miladinović

201

Ђор­ђе­C.­Јо­јић, са­рад­ник­Вој­ног­му­зе­ја,­Бе­о­град

Са­же­так: Те­ма­овог­члан­ка­је­исто­ри­јат­слу­жбе­и­суд­би­на­ра­за­ра­ча­–­тј.­ве­ли­ких­тор­пи­љар­ки­Кра­љев­ске­ју­го­сло­вен­ске­рат­не­мор­на­ри­це­–­­ти­па­„Бе­о­град”.­Пр­ви­брод­у­се­ри­ји,­на­зван­упра­во­„Бе­о­град”,­­гра­ђен­ је­ у­Фран­цу­ској,­ а­ сле­де­ћа­два­–­ „За­греб”­и­„Љу­бља­на”­у­Ја­дран­ском­бро­до­гра­ди­ли­шту­у­Спли­ту.­Гра­ђе­ни­у­вре­ме­ка­да­ је­но­ви­рат­у­Евро­пи­већ­био­на­ви­ди­ку,­њи­хо­ва­крат­ко­трај­на­упо­тре­ба­до­рас­па­да­ зе­мље­ у­ Април­ском­ ра­ту­ ни­је­ ни­ по­ че­му­би­ла­зна­чај­на­У­исто­ри­ји­рат­не­мор­на­ри­це­ју­го­сло­вен­ских­на­ро­да­ови­бро­до­ви­оста­ли­су­упам­ће­ни­по­два­до­га­ђа­ја­–­пр­ви­је­по­то­ну­ће­ра­за­ра­ча­„Љу­бља­на”­24.­ја­ну­а­ра­1940.­на­ула­зу­у­лу­ку­гра­да­Ши­бе­ни­ка,­услед­гру­бе­на­ви­га­ци­о­не­гре­шке,­а­дру­ги­је­ди­за­ње­у­ва­здух­ра­за­ра­ча­„За­греб”­у­Бо­ки­Kо­тор­ској,­17.­aпри­ла­1941,­ка­ко­би­се­спре­чи­ло­да­га­за­у­зму­Ита­ли­ја­ни.

По­сле­не­ко­ли­ко­ме­се­ци­ве­ли­ка­тор­пи­љар­ка­„Љу­бља­на”­по­диг­ну­та­је­са­дна­и­оте­гље­на­у­Ти­ват­ски­ар­се­нал­на­по­прав­ку,­ко­ја­ни­је­би­ла­за­вр­ше­на­до­из­би­ја­ња­ра­та.­Та­ко­су­„Бе­о­град”­и­„Љу­бља­на”­ре­кви­ри­ра­ни­од­Ита­ли­ја­на­и­ка­сни­је­увр­шће­ни­у­Ита­ли­јан­ску­рат­ну­мор­на­ри­цу,­у­чи­јем­је­са­ста­ву­„Љу­бља­на”­ стра­да­ла­у­про­ле­ће­1943.­ го­ди­не­пред­оба­лом­Ту­ни­са,­ док­ је­ „Бе­о­град”,­та­да­ под­ на­зи­вом­ „Се­бе­ни­ко”,­ до­че­као­ ка­пи­ту­ла­ци­ју­Ита­ли­је.­Нем­ци­ су­ га­под­на­зи­вом­ТА­43­­увр­сти­ли­у­сво­је­по­мор­ске­сна­ге,,­а­у­ма­ју­1945.­је­ми­ни­ран­и­по­то­пљен­у­лу­ци­гра­да­Тр­ста.­Те­шко­оште­ће­ни­труп­бро­да­по­диг­нут­је­из­мо­ра­1946,­али­ни­је­пре­дат­ФНРЈ,­већ­је­на­ли­цу­ме­ста­исе­чен­у­ста­ро­гво­жђе.

Кључ­не­ре­чи: Кра­љев­ска­ ју­го­сло­вен­ска­мор­на­ри­ца,­Дру­ги­свет­ски­рат­на­Сре­до­зем­ном­мо­ру,­ра­за­ра­чи­и­тор­пи­ље­ри­фран­цу­ског­про­јек­та.

Đorđe­Ѕ.­Jojić, Contributor of Military Museum, Belgrade

Abstract:­This­article­covers­the­reasons­of­building,­service­ record­and­ fate­of­ the­destroyers,­ dubbed­ „big­torpedo­boats”,­of­„Beograd”­class,­of­the­Royal­Yugoslav­Navy.­The­lead­ship­of­the­class,­named­„Beograd”­has­been­ built­ in­ France­ and­ the­ subsequent­ two­ (Zagreb­and­ Ljubljana)­ were­ built­ in­ the­ Adriatic­ shipyard­ in­Split.­Their­construction­has­begun­when­the­new­war­in­Europe­was­already­in­sight,­and­their­brief­service­until­the­Yugoslav­catastrophe­in­the­April­war­of­1941­was­by­no­mean­distinctive.­These­ships­became­famous­for­two­significant­events.­The­first­was­sinking­of­the­destroyer­„Ljubljana”­ just­ in­ front­of­ Šibenik­harbour,­ due­ to­ the­severe­ navigational­ mistake,­ and­ the­ second­ was­ the­explosion­and­complete­destruction­by­blowing­up­of­the­destroyer­Zagreb,­in­Bay­of­Cattaro,­near­Tivat,­on­17th­of­­April­1941,­to­prevent­her­falling­in­the­italian­hands.

After­she­sank­on­24th­december­1940,­until­beginning­of­july,­Ljubljana­was­salvaged­and­towed­south­to­the­repair­shipyard­in­Tivat,­but­her­refit­hasn’t­been­completed­until­the­ yugoslav­ capitulation,­ so­ both­ Beograd­ and­ Ljubljana­were­requisitioned­by­the­Italians,­who­completed­the­refit­of­Ljubljana­(renamed­Lubiana)­and­soon­put­both­ships­in­service­of­the­italian­navy.­When­still­in­the­italian­hands,­in­the­end­of­march­­1943,­Ljubljana­ran­aground­and­perished­in­storm­the­day­after­off­the­coast­of­Tunisia­while­„Beograd”,­renamed­„Sebenico”,­in­september­1943­was­in­refit­in­Venice­when­Italy­capitulated,­and,­captured­by­Germans,­she­was­very­soon­put­on­the­service­list­of­Kriegsmarine.­Renamed­TA­43­ (Torpedoboot­ ausland­ –­ foreign­ torpedo­ boat)­ she­took­part­ in­some­actions,­although­severely­hampered­by­fuel­shortage­and­allied­advance.­ In­ the­beginning­of­may­1945.,­ german­ crew­mined­ and­ scuttled­ the­ destroyer­ in­the­Trieste­harbour.­Badly­damaged­hull­has­been­raised­on­surface­in­1946,­but­the­diplomatic­standoff­between­british,­italian­and­new­yugoslav­authorities­prevented­her­ return­to­Yugoslavia.­The­hulk­of­ex.­Yugoslav­destroyer­was­later­scrapped­in­Trieste.

Key­ words:­ Royal­ Yugoslav­ Navy,­ Second­ World­War­in­the­Mediterranean­and­Adriatic,­Destroyers­and­torpedo­boats­of­the­french­projects.

РАЗАРАЧИ­ТИПА­­БЕОГРАД­-­БРОДОВИ­­СЛАВНИХ­ПОГИБИЈА

ROYAL­YUGOSLAV­­DESTROYERS­OF­BEOGRAD­­

CLASS­–­THE­SHIPS­­OF­FAMOUS­DOWNFALLS

Из­вор­ни­рад Ђорђе­Јојић

УДК: сарадник­Војног­музеја

При­мље­но: 23.­фебруар­2014.­го­ди­не

Светозара­Радића­7а11000­Београд­

При­хва­ће­но: 19.­мар­т­2014.­го­ди­не

djordjejojic@yahoo.com

Original­article Đorđe­Jojić

UDC: Contributor of Military Museum

Received: February­23,­2014

Svetozara­Radića­7a11000 Belgrade

Accepted: Mаrch­19,­2014

djordjejojic@yahoo.com

SUMMARY

225

This­ article­ covers­ the­ history­ of­ the­ three­Yugoslav­ destroyers,­ officially­ named­ „big­

torpedo­boats”.­ These­ medium­sized­ destroyers,­apart from eight motor torpedo boats ordered From­ Luerssen­ Bremen­ shipyard,­ where­ the­ first­units­ordered­after­five­year­pause­in­shipbuilding­program,­ owing­ to­ severe­ economic­ crisis­ in­ the­country.­ Owing­ to­ the­ results­ of­ the­ economic­recovery,­the­Yugoslav­navy­pushed­it­plans­to­build­three­medium­sized­destroyers,­fast­and­well­armed­vessels.­ The­ international­ competition­ has­ been­won­by­French­shipbuilders­Ateliers­et­chantiers­de­la­Loire,­from­Nantes,­which­had­to­build­the­first­of­three­vessels­in­France,­while­the­subsequent­two­ships­were­to­be­built­in­Yugoslav­shipyard­in­Split,­in­which­French­A&C­de­la­Loire­had­the­majority­of­stocks.­The­task­dedicated­to­the­yugoslav­shipyard­appeared­tremendous,­but­the­Yugoslav­engineers­and­ workers­ coped­ with­ it­ successfully.­ Beograd­was­launched­­on­23.12.1937­in­Nantes,­Zagreb­on­30.03.1938,­and­Ljubljana­on­28.06.1938.­All­three­units­were­completed­and­handed­over­to­the­Navy­on­time,­until­November­1939.­In­engineering­terms­these­ships­were­of­an­original­project,­not­much­similar­ to­ the­ French­ „1500­ tonners”­ built­ 1926–1930,­with­major­differences­in­hull­properties­and­internal­ arrangements,­ with­ Czech­ main­ artillery,­40mm­ Bofors­ AA­ twins,­ French­ torpedoes­ and­British­ machinery­ of­ the­ finest­ type­ available­ at­the­time.­All­three­steamed­over­39­knots­on­their­trials,­and­were­considered­good­sea­boats­despite­of­their­structural­weakness­(hull­plating­above­the­waterline­was­not­more­than­5mm­thick).

Their­service­under­Yugoslav­flag­was­brief,­and­unmarked­with­any­peculiarity,­except­the­fact­that­on­24.­january­1940,­entering­Šibenik­harbour,­Ljubljana­ran­aground­dangerous­rocks,­ripping­her­right­side­wide­open,­and­ subsequently­ sinking­ few­hundred­meters­from­the­pier.­Until­July­1940­she­has­been­salvaged­ by­ the­ Triestine­ company­ Tripcovich&Co­and­towed­to­the­Tivat­arsenal­for­refit.

During­ the­ brief­ period­ of­ the­ „April­ war”­in­ 1941,­ all­ three­ ships­ were­ inactive­ and­ used­mainly­ for­ AA­ defense­ role,­ in­ which­ they­ were­rather­ successful.­ On­ 17th­ april­ 1941­ it­ became­obvious­ that­ Yugoslav­ capitulation­ is­ imminent.­Only­few­vessels­managed­to­escape­the­chaos­of­defeat­ by­ evacuating­ to­ Alexandria,­ and­ all­ other­ships­ ­ were­ handed­ over­ to­ the­ Italians,­most­ of­them­completely­fit­and­undamaged.­Two­captain­lieutenants­from­„Zagreb”,­Milan­Spasić­and­Sergey­Mashera, a Serb and a Slovenian, decided in the end­to­blow­the­ship­up­in­order­to­prevent­Italians­

capturing her. Although they could have arranged fuses­to­initiate­charges­after­they­leave­the­vessel,­they­ both­ decided­ by­ their­ free­ will­ to­ die­ with­their­ship.­Some­time­before­Noon,­the­enormous­explosion­ tore­ the­ hull­ of­ the­ destroyer­ in­ parts.­Elements­ of­ ship’s­ structure­ and­ gun­ mountings­flew­several­hundred­meters­around.­„Zagreb”­was­completely­destroyed,­explosions­have­been­heard­for­two­days­on,­and­only­after­few­days­the­Italians­braved­ to­ examine­ the­ wreck,­ which­ has­ been­subsequently­scrapped­in­situ­during­the­war.­

„Ljubljana”­ completed­ her­ refit­ while­ already­in Italian hands, and has been pressed into service, escorting­Italian­convoys­in­Ionian­sea­and­on­the­route­to­Tunisia.­In­the­end­of­march­1943,­she­took­part­in­escorting­ convoy­ to­ Bizerta,­ when­ she­ ran­ aground­on­ cape­ Ras­ Ahmet,­ off­ cape­ Bon,­ where­ the­ ship­was­damaged­beyond­repair.­The­hull­was­completely­destroyed­in­storm­some­days­later,­and­the­wreck­has­been­subsequently­scrapped­after­the­war.

„Beograd”,­ renamed­ „Sebenico”,­ completed­brief­refit­to­bring­her­up­to­the­Italian­standards,­and entered service providing convoy escort to North­Africa.­Owing­to­the­limited­radius­of­action,­she­ was­ later­ relegated­ to­ route­ Italy­ –­ Greece,­where­ she­ saw­ rather­ intensive­ sevice­ until­ the­summer­ 1943.­ The­ italian­ capitulation­ found­ her­in­ refit­ and­ modernisation­ in­ Venice.­ She­ was­then­ handed­ over­ to­ Kriegsmarine,­ renamed­ TA­43,­ and­modernised­with­ altered­AA­artillery­ and­communications­ to­ suit­ german­ standards.­ Two­120mm­guns­where­landed,­two­105mm/45­fitted­instead,­and­37mm­and­20mm­FlaKs­added.­One­set­of­TTs­was­also­landed­in­order­to­enhance­light­AA,­while­not­hampering­stability.­In­the­closing­days­of­WWII­she­sailed­ little,­owing­to­ fuel­shortage­and­allied­ offensive.­ Although­planned­ to­ take­part­ in­the­evacuation­of­German­ troops­ from­ Istria,­ she­sailed­back­to­Trieste­owing­to­problems­with­the­steam­pipelines.­In­the­harbour­of­Trieste­she­was­scuttled­ on­ the­ second­ May­ 1945.­ The­ hull­ was­salvaged­in­1946,­but­British­and­Italian­authorities­refused returning the badly damaged hull to Yugoslavia.­The­hull­was­then­lowered­once­again,­and later scrapped.

Such­was­the­end­of­three­Yugoslav­destroyers,­state­of­the­art­vessels­of­their­time,­which,­pitifully,­didn’t­ have­ an­opportunity­ to­ show­ their­ combat­merits­under­Yugoslav­flag,­but­one­of­them­served­adequately­ both­ Italian­ and­ German­ navies­ until­the­bitter­end.­­

Translated­by­Đordje­Jojić

Royal­Yugoslav­destroyers­of­Beograd­class­–­the­ships­of­famous­downfalls

Đorđe­Jojić

227

MscME Branko Ž. Bogdanović, Expert consultant of the Military Museum, Belgrade, Expert consultant of FGUK Historical and Culture Museum Preserve „The Moscow Kremlin”

Abstract: One of the prominent Serbian and Yugoslav gun constructors, and sporting shooters, Lazar Jovanović (Yovanovitch), who represented the Kingdom of Yugoslavia at the Olympic Games in Berlin, are virtually unknown inside professional circles. Lazar Jovanovic was the son of Professor Ljubomir Jovanović and brother in law of Dragiša Jovanović. He has designed and patented more than 20 guns. About Jovanovic solution of the blowback pistol exists today a number of delusions. In fact, he made only three prototype of the pistol. Today it is preserved only one specimen.

Key words: Lazar Jovanović, Carl Widmer, Julius Gottfried Anschütz, King Aleksandar I Karagеorgevich, M1930 blowback pistol; M1931 blowback pistol.

Бран ко Ж. Бог да но вић, струч ни са рад ник Вој ног му зе ја, Бе о град,са рад ник ФГУК Ис то риcко-ку льтур но го му зея за по вед ни ка Мо сков ский Кремь, Мо сква

Са же так: Ла зар Јо ва но вић, је дан од нај по зна­ти јих срп ских и ју го сло вен ских кон струк то ра оруж ја и спорт ски стре лац ко ји је пред ста вљао Кра ље ви ну Ју го сла ви ју на Олим пиј ским игра ма у Бер ли ну, прак тич но је не по знат струч ној јав но­сти. Ла зар Јо ва но вић је био син про фе со ра Љу бо­ми ра Јо ва но ви ћа и зет Дра ги ше Сто ја ди но ви ћа, ко ји је нај ви ше ути цао на ње го во про фе си о нал но опре де ље ње. Кон стру и сао је и па тен ти рао ши­ром све та ви ше од 20 раз ли чи тих вр ста оруж ја. О Јо ва но ви ће вом ре ше њу пи што ља да нас вла да низ за блу да. У су шти ни, он је на пра вио са мо три про то ти па, од ко јих је са чу ван са мо је дан.

Кључ не ре чи: Ла зар Јо ва но вић, Карл Вид мер, Гот фрид Ан шиц, краљ Алек сан дар Ка ра ђор ђе­вић, пи штољ М1930, пи штољ М1931.

YUGOSLAV PISTOL SYSTEM YOVANOVITCH1

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПИШТОЉ СИСТЕМА ЈОВАНОВИЋ

1 Тhis article was published in Small Arms Review, Chipotle Publishing, LLC, Henderson, USA, May 2013 and Ма стер Ружьё №№.188–189, Мо сква, 2012.

Изворни рад Бранко Богдановић

УДК: стручни сарадник Војног музеја сарадник ФГУК Историcко-культурного музея заповедника Московский Кремь, Москва

При мље но: 24. фебруар 2014. године

Tадеуша Кошћушка 89 11000 Београд

При хва ће но: 19. март 2014. године brankob@beotel.rs

Original article Branko Bogdanović

UDC: expert consultant of Military MuseumExpert consultant of FGUK Historical and Culture Museum Preserve „The Moscow Kremlin”

Received: February 24, 2014

Tadeuša Košćuška 8911000 Belgrade

Accepted: Mаrch 19, 2014

brankob@beotel.rs

РЕ ЗИ МЕ

242

Ла зар Јо ва но вић је ро ђен 1898 го ди не у Бе о-гра ду, у по ро ди ци по ли ти ча ра и исто ри ча-

ра Љу бо ми ра Јо ва но ви ћа. Ра стао је под сна жним ути ца јем јед ног од пр вих срп ских спорт ских стре-ла ца – Дра ги ше Сто ја ди но ви ћа. Чи та ву ка ри је ру по све тио је спорт ском стре ља штву и кон стру и са-њу спорт ског и вој ног оруж ја. Ме ђу нај по зна ти ја ре ше ња спа да ју ње го ви пи што љи ка ли бра 9 мм (к) М1930 и М1931. Јо ва но вић је пи штољ М1930

па тен ти рао у Фран цу ској и лич но из ра дио са мо је дан про то тип, са ко јим је уче ство вао на Олим-пи ја ди у Бер ли ну, 1936 го ди не. Мо дел 1931 про-из вео је у два при мер ка: је дан за лич ну упо тре бу, а дру ги као по клон кра љу Алек сан дру I Ка ра ђор-ђе ви ћу. На кон уби ства кра ља Алек сан дра, кнез-на ме сник Па вле Ка ра ђор ђе вић је 1937. го ди не ово оруж је по кло нио Вој ном му зе ју. Но, 1944 го-ди не, пи штољ је не по врат но не стао из му зе ја.

Ју го сло вен ски пи штољ си сте ма Јо ва но вић

Бран­ко­Бог да но вић

243

Го­ран­Т.­Га­врић, са­рад­ник­Вој­ног­му­зе­ја,­Бе­о­град

Са­же­так: Глав­ни­ пред­мет­ ис­тра­жи­ва­ња­ у­овом­ра­ду­ је­нео­би­чан­до­га­ђај­у­Дру­гом­свет­ском­ра­ту­ко­ји­је­од­ре­дио­не­са­мо­суд­би­ну­не­мач­ког­умет­ни­ка­Јо­зе­фа­Бој­са,­већ­је­ути­цао­и­на­фор­ми­ра­ње­ње­го­ве­умет­но­сти.­Иа­ко­је­лет­тог­сне­жног­16.­мар­та­1944.­био­ко­бан­за­ње­го­вог­ко­ле­гу­у­ави­о­ну­Junkers­Ju­87­–­„шту­ка”­и­при­ја­те­ља­Хан­са­Ла­у­рин­ка,­за­Бој­са­је­овај­до­га­ђај­зна­чио­пре­крет­ни­цу­у­жи­во­ту­и­умет­но­сти.­Пре­жи­вља­ва­ње­ру­ше­ња­ави­о­на­и­ка­сни­ји­до­га­ђа­ји­у­ве­зи­са­не­гом­ко­ју­су­му­пру­жи­ли­Та­та­ри,­осве­тли­ли­су­му­пут­у­умет­но­сти­и­де­фи­ни­са­ли­ про­бле­ма­ти­ку­ и­ стил­ ко­ји­ма­ ће­ се­во­ди­ти­у­свом­ства­ра­ла­штву.

Кључ­не­ре­чи: Јо­зеф­Бојс,­Дру­ги­свет­ски­рат,­пад­ рат­ног­ ави­о­на,­ Junkers­ Ju­ 87­ –­ „шту­ка”,­крим­ски­Та­та­ри,­ша­ма­ни­зам,­ша­ма­ни,­лој,­кло­бу­чи­на,­умет­ност.

Goran­T.­Gavrić, Contributor of Military Museum, Belgrade

Abstract: The­ main­ objective­ of­ this­ study­ is­an­unusual­event­ in­ the­Second­World­War­which­determined­ not­ only­ the­ fate­ of­ German­ artist­Joseph­Beuys,­but­also­influenced­the­formation­of­his­art.­Although­the­flight­of­that­snow­16th­March­1944­was­fatal­to­his­colleague­in­the­plane­Junkers­Ju­87­Stuka­and­friend­Hans­Laurinck,­for­Beuys­this­event­meant­a­turning­point­in­his­life­and­art.­His­surviving­the­destruction­of­aircraft­and­subsequent­events­in­the­care­of­felt,­fat,­wax­and­milk­by­the­outpouring­of­Tartars,­have­shed­light­on­his­way­in­art­and­defined­problems­and­style­which­will­lead­in­his­creativity.

Key­words: Joseph Beuys, Second World War, decline of war plane, Junkers Ju 87 Stuka, Crimean Tartars, shamanism, shamans, fat, felt, art.

РАТНО­ИСКУСТВО­ЈОЗЕФА­БОЈСА­У­ДРУГОМ­

СВЕТСКОМ­РАТУ

WAR­EXPERIENCE­­OF­JOSEPH­BEUYS­­

IN­THE­SECOND­WORLD­WAR

Из­вор­ни­рад Горан­Гаврић­ Original­article Goran­Gavrić

УДК: сарадник­Војног­музеја

При­мље­но: 12.­децембра­ 2013.­године

Војводе­Степе­8/4 11000­Београд

При­хва­ће­но: 19.­марта­2014.­године

gavrik@sbb.rs

UDC: Contributor of Military Museum

Received: December 12, 2013

Vojvode­Stepe­8/4 11000 Belgrade

Accepted: March 19, 2014

gavrik@sbb.rs

SUMMARY

263

Joseph Beuys is one of the few well-known artists­who­participated­on­the­first­front­line­

in war, and probably only as a pilot, while he is not only­a­survivor­of­the­almost­hopeless­situation,­but­on­the­unpleasant­experience­of­destruction­of­his­plane Junkers­Ju­87 Stuka he built his art and career as­a­professor.­He­was­the­last­gunner­and­managed­somehow to survive, while his colleague and friend, pilot­ Hans­ Laurinck­ was­ not­ so­ lucky.­ Crimean­Tartars and shamans who saved him, as fat, felt and milk that they used to keep him warm in order to survive, have become key elements in Beuys’

artistic­ expression.­ Thus,­ shamanism­ became­ the­original­ inspiration­ for­ his­ performances,­ actions­and happenings, in which he mainly used as the main­ elements­ fat­ and­ felt.­ He­ also­ often­ used­these­elements­ in­his­ installations­and­sculptures,­as­ well­ as­ in­ drawings­ and­ paintings.­ Beuys­ has­become a kind of shaman thanks to the unpleasant and painful experience of the Second World War, and thus risen art beyond a common framework.

Translated­by­Goran­Gavrić

War­experience­of­Joseph­Beuys­in­­the­Second­World­War­

Goran­Gavrić

265

Љу­бо­мир­С.­Сте­во­вић,­­са­рад­ник­Вој­ног­Му­зе­ја,­Бе­о­град

Са­же­так:­Краљ Алек сан дар Обре но вић имао је две пре сто не ме да ље. Пр ва, „У спо мен Ми­ро по ма за ња Кра ља Алек сан дра Обре но ви ћа 1889”, из да та је по сле сту па ња на пре сто и ми ро по ма за ња 20. ју на 1889. у ма на сти ру Жи­ча, а дру га – „У спо мен 1. апри ла 1893.” на кон „двор ског уда ра” ко јим је краљ Алeксан дар пре­у зео власт.

Кључ­не­ ре­чи:­ краљ Алек сан дар Обре но­вић, пре сто не ме да ље, ми ро по ма за ње 1889, 1. април 1893.

Ljubomir­Ѕ.­Stevović,­­сontributor­of­Military­Museum,­Belgrade

Abstract:­ King Alexander Obrenović had two throne medals. First one, „In Memory of King Alexander Obrenović Christmation 1889” was issused after he camo on throne and Christmation on 20. june 1889, The second medal, „In memory on April 1th 1893” was stuct as memory on „coup d’ court” that brougt King Alexander to rule the country.

Key­ words;­ King Alexander Obrenović, throne medals, Christmation 1889, 1. april 1893.

ПРЕСТОHЕ­МЕДАЉЕ­КРАЉА­АЛЕКСАНДРА­ОБРЕНОВИЋА

KING­ALEXANDER­OBRENOVIĆ­THRONE­MEDALS

Кратко­саопштење Љубомир­Стевовић

УДК: cарадник­Војног­музеја­Београд

При­мље­но:­1.­марта­2014.­године

Кнегиње­Зорке­911000­Београд

При­хва­ће­но:­21.­марта­2014.­године

stevovic@eunet.rs­

Short­report Ljubomir­Stevović

UDC:­ Contributor­­of­Military­Museum

Received:­­Mаrch­1,­2014­

Kneginje­Zorke­911000­Belgrade

Accepted:­­Mаrch­21,­2014­­

stevovic@eunet.rs­

SUMMARY

279

King­ Alexander­ Obrenović­ came­ on­ throne­after­ his­ father­ King­ Milan­ abdication­ on­

22.­ february­ 1889.­ He­ was­ only­ 13,5­ years­ old.­Obrenović­family­hadn’t­dinasty­crown­and­instead­of­corronation­the­main­inauguration­ceremony­was­Christmation­on­20.­ june­1889­ in­monastery­Žiča.­In­ the­memory­ of­ Christmation­ special­medal­ „In­Memory­of­King­Alexander­Obrenović­Christmation­1889”­with­king­Alexander­portret­was­issused­for­present­guets.

According­ to­ Constitution,­ instead­ of­ young­ King­three­Regents­three­Regents­performed­kings­authority­till­his­legal­age­in­the­middle­of­1894.­Suddenly,­one­Regent­died­in­1892.­and­elections­for­new­Regent­had­to­be­announced.­Instead­of­that,­incomplete­Regency­announced­Parlamentary­ellections­­in­order­to­change­Radical­with­Liberal­Cabinet.­

Liberals­got­questionalble­Parlamentar­majority­with­lot­of­incinets,­and­problems­started­to­rise­up.­­

Young­ King­ and­ Ex­king­ Milan­ took­ adventage­of­ the­ situation­ and­ with­ loyal­ officers­ organized­coup d’ court­to­throw­off­incomplete­Regency­and­Liberal­Cabinet­on­April­1,­1893.­New­ellections­were­organized­ and­ Radicals­ again­ got­ large­ Parlament­majority.­On­4th­of­ june,­1893.­King­Alexander­gave­his­Royal­Oath­on­Constitution­in­the­Parlament,­and­became­regular­King.­Month­later,­in­memory­of­this­occasion­ the­medal­„In­memory­of­1th­April­1893.”­was­ stucked­ for­ King­ Alexander,­ Ex­King­ Milan,­ministers­and­Parlement­members.­Alltogather­140­persons­were­deorated.­

Month­later,­on­1.­august­1893,­the­eve­of­King­Alexander­ birthday,­ War­ minister­ general­ Sava­Grujić­ deccorated­with­ the­medal­ „In­Memory­ of­King­ Alexander­ Obrenović­ Christmation­ 1889”­ all­noncommissioned­officiers­and­soldgers.

Translated by Ljubomir Stevović

King­Alexander­Obrenović’­Throne­Medals

Ljubomir­Stevović

281

Бо­ја­на­М.­Илић,­­Вој­ни­му­зеј,­Бе­о­град

Са­же­так:­Пред­мет­ овог­ ра­да­ је­ са­гле­да­ва­ње­ по­тре­бе­ му­зе­а­ли­за­ци­је­ стал­не­ по­став­ке­Вој­ног­му­зе­ја­ ко­ја­ је­ отво­ре­на­ 1961.­ го­ди­не­ и­ко­ја­је,­уз­пре­тр­пље­не­из­ме­не­и­до­пу­не,­ак­ту­ел­на­ стал­на­ по­став­ка­ Вој­ног­ му­зе­ја.­ ­ У­ том­сми­слу­да­ју­се­прет­по­став­ке­стал­не­по­став­ке­као­ све­до­чан­ства­ раз­у­ме­ва­ња­ му­зеј­ске­ ко­му­ни­ка­ци­је,­ др­жав­не­ ре­пре­зен­та­ци­је­ и­ др­жав­не­ иде­о­ло­ги­је.­ Утвр­ђи­ва­њу­ све­до­чан­стве­них­вред­но­сти­ стал­не­ по­став­ке­ при­сту­пи­ли­ смо­из­по­зи­ци­ја­кри­тич­ке­му­зе­о­ло­ги­је,­те­о­ри­ја­ко­лек­тив­ног­ пам­ће­ња,­ сту­ди­ја­ ви­зу­ел­не­ кул­ту­ре.­У­ра­ду­се­ука­зу­је­и­на­нео­п­ход­ност­по­зна­ва­ња­осо­бе­но­сти­стал­не­по­став­ке­као­прет­по­став­ке­ за­при­ме­ну­прин­ци­па­до­бр­ог­до­ку­мен­то­ва­ња,­ ства­ра­ње­ мо­гућ­но­сти­ про­у­ча­ва­ња­стал­не­по­став­ке­са­ста­но­ви­шта­­ра­зли­чи­тих­на­уч­них­ ди­сци­пли­на­ и­ при­сту­па­ и­ оства­ри­ва­ње­ко­му­ни­ка­ци­је­стал­не­по­став­ке­­као­кул­тур­ног­до­бра.­На­тај­на­чин­оства­ру­је­се­за­шти­та­стал­не­по­став­ке­чи­ји­ је­циљ­да­ње­на­му­зе­ал­ност­бу­де­по­сма­тра­на­као­ре­сурс­за­са­зна­ња­о­ од­но­си­ма­ чо­ве­ка­ пре­ма­ ствар­но­сти­ у­ ко­јој­је­стал­на­по­став­ка­на­ста­ла­и­тра­ја­ла.­У­ра­ду­се­по­себ­но­ука­зу­је­на­при­ме­ну­са­зна­ња­и­ис­ку­ства,­ко­ја­по­ти­чу­из­ис­тра­жи­ва­ња­му­зе­ал­но­сти­стал­не­по­став­ке,­у­од­го­во­ру­на­ак­ту­ел­не­по­тре­бе­Вој­ног­му­зе­ја,­тј.­кон­цеп­ци­ји­и­ре­а­ли­за­ци­ји­ но­ве­ стал­не­ по­став­ке­ Вој­ног­ му­зе­ја­ и­мо­гу­ћој­но­вој­ми­си­ји­и­ви­зи­ји­Вој­ног­му­зе­ја.

Кључ­не­ре­чи:­Вој­ни­му­зеј,­стал­на­по­став­ка,­му­зе­а­ли­за­ци­ја,­ му­зеј­ска­ ко­му­ни­ка­ци­ја,­ др­жав­на­ре­пре­зен­та­ци­ја,­др­жав­на­иде­о­ло­ги­ја.

Bojana­M.­Ilić,­­Military­Museum,­Belgrade

Abstract:­ The­ subject­ of­ the­ paper­ deals­ with­possible­ways­of­considering­the­need­for­musealizing­the­Military­museum­permanent­display­first­showed­in­1961.­­and­which,­with­subsequent­alterations­and­additions,­ actually­ presents­ the­ current­ permanent­display.­ ­ In­ light­of­ this,­ the­work­offers­suggestions­and­ ideas­ as­ to­ how­ the­ current­ display­ can­ testify­to­ understanding­ museum­ communication,­ state­representation­ and­ relevant­ ideologies.­ The­assessment­of­the­evidential­values­of­the­permanent­exhibition­has­been­addressed­ from­different­points­of­view­such­as­critical­museology,­collective­memory­theories­and­studies­of­visual­culture.­The­paper­also­emphasizes­ the­ importance­ of­ being­ familiar­ with­the­specifics­of­the­display­as­the­major­prerequisite­for­ applying­ the­ general­ principles­ of­ museum­documentation­thus­creating­possibilities­ for­ further­research­ into­ the­ exhibition­ from­ different­ scientific­and­other­aspects,­as­well­as­its­communication­as­a­cultural­heritage.­Therefore,­the­way­the­permanent­display­ is­ safeguarded­ is­ aimed­ at­ viewing­ the­exhibition­ as­ a­ recourse­which­ helps­ understanding­relations­of­man­towards­the­real­time­within­which­the­ display­ started­ and­ endured.­ Finally,­ the­ paper­particularly­ stresses­ the­ possibilities­ of­ applying­experiences­and­knowledge­resulting­from­the­studies­made­into­the­display­museality­in­order­to­meet­the­requests­made­by­the­Military­museum­in­view­of­its­new­permanent­exhibition­concept­and­future­mission­and­vision.­­­

Key­words:­Military­museum,­permanent­display,­musealisation,­ ­ musuem­ communication,­ state­representation,­state­ideology

ПРОЛЕГОМЕНА­ЗА­МУЗЕАЛИЗАЦИЈУСТАЛНЕ­ПОСТАВКЕ­­ВОЈНОГ­МУЗЕЈА

MUSEALISATION­­THESIS­PERMANENT­­EXHIBITIONS­OF­THE­­MILITARY­MUSEUM

Прегледни­рад Бојана­Илић

УДК: Војни­музеј

При­мље­но:­28.­фебруара­2014.­године

Калемегдан­бб­11000­Београд

При­хва­ће­но:­19.­марта­2014.­године

jokicbojana@yahoo.com­

Rewiev­article Bojana­Ilić

UDC:­ Military­Мuseum

Received:­­February­21,­2014

Kalemegdan­bb­­11000­Belgrade

Accepted:­­Mаrch­27,­2014­­

jokicbojana@yahoo.com­

SUMMARY

293

The­ study­ of­ the­ political­ and­ social­ context­that­determined­the­permanent­exhibitions­

in­the­museums­in­the­former­Yugoslavia,­and­the­re­examination­ of­ their­ functional­ identity­ in­ the­changed­ context­ of­ the­1990s­ and­2000s­pointed­out­the­need­for­the­permanent­exhibitions­of­the­museums­ in­ Serbia­ from­ the­ time­ of­ the­ former­Yugoslavia­to­be­dismissed­in­order­to­replace­them­with­a­museum­practice­ in­ line­with­the­changing­needs­of­society­and­new­presentation­techniques.51­It­ is­ in­this­sense­the­permanent­exhibition­of­the­Military­Museum­in­Belgrade­is­also­viewed.­If­it­is­true­that­„museality­dies­with­objects”,52­ then­the­vulnerability­of­the­current­permanent­exhibition­of­the­Military­Museum­initiates­the­need­to­consider­the­material­structure­of­the­permanent­exhibition­as­ the­ carrier­ of­ testimonial­ values­ and­ hence­ its­preservation.

We­ have­ selected­ the­ permanent­ exhibition­ of­the­Military­Museum­as­the­resource­of­information­about­the­values­of­man’s­relationship­with­the­reality­in­which­the­objects­were­created­and­in­which­they­lasted.­Recognizing­the­testimonial­values­(museality)­is­a­gradual­process­with­assumptions­that­are­based­on­our­knowledge­located­in­its­initial­phases.53­The­assumptions­ about­museology­ presented­ here­ are­recognized­as­possible­routes­for­the­„reconstruction­of­biographies”54­of­the­permanent­exhibition­which­can­be­the­source­of­various­types­of­knowledge­that­are­of­ interest­to­different­scientific­disciplines­and­approaches.­

We­ believe­ it­ is­ important­ to­ note­ that­ the­musealisation­of­ the­ permanent­ exhibition­ implies­that­documenting,­as­one­of­the­ways­to­protect­the­

51 Krivošejev 2009, 86–87; Га ври ло вић 2009; Сте пан чић 2008, 9–16.

52 Maroević 1993, 97.53 Stransky 1970, 51.54 Maroević 1993, 133.

meaning,­is­applied­based­on­the­same­principles,­and­in­ accordance­ with­ the­ documenting­ standards­ of­the­museum­fund,­and­that­it­cannot­be­approached­simply­ as­ one­ would­ approach­ documenting­ the­museum­activities­as­a­cultural­institution.­

In­ order­ to­ apply­ the­ principles­ of­ good­documenting55­ of­ the­ permanent­ exhibition,­ it­ is­necessary­to­examine­its­integrity,­i.e.,­to­view­it­as­a­system.­

In­ addition­ to­ documenting,­ the­ protection­ of­the­meaning­of­ the­permanent­exhibition­ includes­„strengthening­the­respect­for­items­of­high­cultural­heritage­ importance”.56­ The­ first­ step­ is­ that­ the­already­organized­guided­tours­through­the­current­permanent­exhibition­of­the­Military­Museum­do­not­just­entail­the­communication­of­the­main­message­of­ the­ Military­ Museum,­ but­ also­ the­ testimonial­values­of­the­permanent­exhibition­that­result­from­knowing­all­of­its­identities.

The­permanent­exhibition­of­the­Military­Museum­in­its­meta­narrative­relies­on­the­previous­experience­of­ the­ Military­ Museum:­ „Since­ its­ formation,­ our­Military­ Museum’s­ nature­ has­ been­ the­ historical­representation­ of­ war.­ This­ inherited­ orientation­should­ definitely­ continue”.57­ The­ knowledge­ of­the­ terms­ and­ conditions­ under­ which­ a­ fight­ in­ a­museum­message­became­the­foundation­of­identity­integration,­which­gave­us­access­to­the­permanent­exhibition­of­the­Military­Museum­as­a­document­of­reality­may­be­of­ interest­ to­reflections­on­the­new­orientation­of­the­Military­Museum.

Translated­by­Alkemist­translation­agency

55 On good documenting principles, in: Maroević, 1993, 193–194.

56 Ibid, 177.57 Чеј ван 1961, 505.

Musealisation­thesis­permanent­exhibitions­of­the­Military­Museum

Bojana­Ilić

295

Љубомир С. Стевовић, сарадник Војног Музеја, Београд

Са же так: На­род­на­ скуп­шти­на­ је­ 22.­фе­бру­а­ра­1882.­про­гла­си­ла­Кне­же­ви­ну­Ср­би­ју­за­Кра­ље­ви­ну,­а­Ми­ла­на­Обре­но­ви­ћа­Че­твр­тог­кне­за­срп­ског­за­Ми­ла­на­Пр­вог­кра­ља­Ср­би­је.­За­успо­ме­ну­ је­ из­да­та­ спе­ци­јал­на­ме­да­ља­ „Об­но­ви­о­ци­ма­Срп­ске­Кра­ље­ви­не”,­ ко­јом­ су­ од­ли­ко­ва­ни­са­мо­краљ­Ми­лан,­ми­ни­стри­и­на­род­ни­по­сла­ни­ци­од­22.­фе­бру­а­ра­1882.

Кључ не ре чи: Краљ­Ми­лан­Обре­но­вић,­об­но­ви­тељ­Кра­ље­ви­не­Ср­би­је,­ме­да­ља­1882.

Ljubomir Ѕ. Stevović, сontributor of Military Museum, Belgrade

Abstract: On­ 22.­ february­ 1882­ Parlament­proclaimed­ Princedom­ Serbia­ to­ Kingdom,­ and­Milan­Obrenović­IV.­Serbian­Prince­to­Milan­the­First­King­ of­ Serbia.­ In­memory,­ the­ special­medal­ „To­Restitutors­ of­ Serbian­ Kingdom“­was­ issused­ only­for­King­Milan,­Ministers­and­Parlament­members­of­22.­february­1882.

Key words; King­ Milan­ Obrenović,­ restitutor,­Kingdom­Serbia,­medal­1882.

МЕДАЉА ОБНОВИОЦИМА СРПСКЕ КРАЉЕВИНЕ 1882.

MEDAL TO RESTITUORS OF SERBIAN KINGDOM 1882

Кратко саопштење Љубомир Стевовић

УДК: cарадник Војног музеја Београд

При мље но: 1. марта 2014. године

Кнегиње Зорке 911000 Београд

При хва ће но: 19. марта 2014. године

stevovic@eunet.rs

Short report Ljubomir Stevović

UDC: Contributor of Military Museum

Received: Mаrch 1, 2014

Kneginje Zorke 911000 Belgrade

Accepted: Mаrch 19, 2014

stevovic@eunet.rs

SUMMARY

308

Princedom Serbia was Turkish vassal till Wars for Liberation and Indenpendence 1876–7–8.

International Peace Conference, in Berlin 1878, confirmed Serbian Indenpendence and enlarged borders. Indenpendence was proclaimed od 9. Аugust 1878, on Prince Milan Obrenović birthday. The same day War Museum in Belgrade was established.

The next step in Serbian state developement was to become Kingdom. Russia was not against Kingdom proclamation, but considered that there is no need for hurry. Austria accepted Kingdom proclamation, under one condition; the King Milan title must relate only on Serbian state teritory, not on whole Serbian nation like his Prince title „Milan Obrenović IV Serbian Prince”. Gouverment accepted Austrian condition as notorious formality that will never interfiere on National task to liberate enslaved brothers, and Prince Milan took

title „Milan The First King of Serbia”.Kingdom Proclamation was announced in

Parlament on 22. February 1882. Cosequently, state symbols had to be reformed. Old Princedome coat of arms was substitued with Royal coat of arms, as well as Obrenović family coat of arms, on 20. june 1878. The new „Law of Orders and medals” was proclaimed in january 1883. As memory of Kingdom Proclamation, new Law introduced „Order of White Eagle” - illustration of Royl coat of arms - and special medal „To Restitutor of Serbian Kingdom“ - with white eagle between medal and royl crown. Medal „To Restitutors of Serbian Kingdom” was issused only for King Milan, Ministers and Parlament members of 22. february 1882. Alltogather 183 persons were deorated.

Translated­by­Ljubomir­Stevović

Medal to Restitutors of Serbian Kingdom 1882

Ljubomir Stevović

309

Ду­шан­ка­И.­Ма­ри­чић,­­Вој­ни­му­зеј,­Бе­о­град

Са­же­так:­ Вр­хов­ног­ ко­ман­дан­та,­ вој­ско­во­ђе,­ ис­так­ну­те­ офи­ци­ре­ и­ при­пад­ни­ке­ Вој­ске­Кра­ље­ви­не­Ср­би­је­у­Ве­ли­ком­ра­ту­од­ли­ко­ва­ли­су­са­ве­зни­ци­за­сво­је­за­слу­ге,­до­при­нос­и­успе­шност­ у­ бор­бе­ним­ деј­стви­ма­ на­ Со­лун­ском­фрон­ту.­ Нај­ви­ша­ фран­цу­ска­ од­ли­ко­ва­ња­ за­рат­не­ за­слу­ге,­ Ор­ден­ ле­ги­је­ ча­сти­ и­ Рат­ни­крст,­ за­си­ја­ла­ су­ на­ гру­ди­ма­ срп­ских­ рат­ни­ка.­ На­ пу­ков­ским­ за­ста­ва­ма­ Вој­ске­ Кра­ље­ви­не­ Ср­би­је­ по­себ­но­ ме­сто­ при­па­ло­ је­ Рат­ном­кр­сту,­од­ли­ко­ва­њу­ко­је­је­осим­за­по­је­ди­нач­ни­из­у­зе­тан­до­при­нос­до­де­ље­но­и­за­ко­лек­тив­ни­до­при­нос­у­са­ве­знич­ким­вој­ним­деј­стви­ма.­Ви­со­ка­фран­цу­ска­рат­на­од­ли­ко­ва­ња­ко­ја­ су­до­де­ље­на­ ис­так­ну­тим­ по­је­дин­ци­ма­ и­ не­ким­ од­пу­ко­ва­Вој­ске­Кра­ље­ви­не­Ср­би­је­из­ло­же­на­су­у­стал­ној­по­став­ци­Вој­ног­му­зе­ја­у­Бе­о­гра­ду.­

Кључ­не­ре­чи:­Ве­ли­ки­ рат,­ јав­но­ при­зна­ње,­фран­цу­ска­ рат­на­ од­ли­ко­ва­ња,­ Ор­ден­ ле­ги­је­ча­сти,­ Рат­ни­ крст,­ ко­ман­дан­ти,­ вој­ско­во­ђе,­офи­ци­ри,­од­ли­ко­ва­не­рат­не­за­ста­ве.

Dušanka­I.­Maričić,­­Military­Museum,­Belgrade

Abstract:­ Supreme­ commander,­ military­leaders,­ prominent­ officers­ and­ members­ of­ the­Army­of­Kingdom­of­Serbia­were­decorated­in­the­Great­ War­ by­ Allies­ for­ merits,­ contribution­ and­success­in­battles­at­Salonika­front.­French­highest­decorations:­ Legion­ d’honneur­ (Legion­ of­ Honor)­and­Croix­de­guerre­(War­Cross)­were­also­shining­on­chests­of­Serbian­soldiers.­French­War­Cross­has­a­special­place­on­Serbian­regimental­flags­because­it­ was­ given­ not­ only­ for­ individual­ contribution,­but­also­for­joint­effort­in­allied­operations.­French­high­decorations­given­to­distinctive­individuals­as­well­as­to­certain­Serbian­regiments­are­displayed­in­Military­Museum­in­Belgrade.

Key­words:­the­Great­War,­public­acknowledgment,­French­ war­ decorations,­ Order­ Legion­ d’honneur,­French­ War­ Cross,­ commanders,­ military­ leaders,­officers,­decorated­war­flags.

ФРАНЦУСКА­ОДЛИКОВАЊА­ОРДЕН­ЛЕГИЈЕ­ЧАСТИ­И­РАТНИ­КРСТ­ДОДЕЉЕНИ­СРПСКОЈ­ВОЈСЦИ­У­ВЕЛИКОМ­РАТУ

FRENCH­DECORATIONS­­GIVEN­TO­SERBIAN­ARMY­­

IN­THE­GREAT­WAR

Кратко­саопштење Душанка­Маричић

УДК: Војни­музеј,­Београд

При­мље­но:­28.­фебруара­­2014.­године

Калемегдан­бб11000­Београд

При­хва­ће­но:­27.­марта­2014.­године

vojnimuzej@mod.gov.rs

Short­report Dušanka­­Maričić

UDC:­ Military­Museum,­Belgrade

Received:­­February­28,­2014

Kalemegdan­b.b11000­Belgrade

Accepted:­­March­27,­2014­­

vojnimuzej@mod.gov.rs

SUMMARY

315

Supreme­commander,­military­leaders,­prominent­officers­and­members­of­the­Army­of­Kingdom­

of­Serbia­were­decorated­in­the­Great­War­by­Allies­for­merits,­contribution­and­success­in­battles­at­Salonika­front.­ French­ highest­ decorations:­ Legion­ d’honneur­(Legion­of­Honor)­and­Croix­de­guerre­(War­Cross)­were­also­shining­on­chests­of­Serbian­soldiers.­French­War­

Cross­has­a­special­place­on­Serbian­regimental­flags­because­it­was­given­not­only­for­individual­contribution,­but­also­for­joint­effort­in­allied­operations.­French­high­decorations­given­ to­distinctive­ individuals­as­well­as­to­certain­Serbian­regiments­are­displayed­in­Military­Museum­in­Belgrade.

Translated­by­Dejan­Milivojević

French­decorations­given­to­Serbian­army­in­the­Great­War

Dušanka Maričić

317

Коста Ђ. Кнежевић, сарадник Војног музеја, Београд

Са же так: Ка­пе­тан­Бо­жа­Ђа­ја­оже­нио­се­Дел­фи­ном­Де­поа­Ан­же.­Њи­хов­син­био­је­ака­де­мик­Иван­ Ђа­ја.­ То­ком­ при­прем­не­ ма­ту­ре­ у­ Ру­а­ну,­упо­зна­је­бра­та­од­уја­ка­Пје­ра.­Пјер,­као­фран­цу­ски­вој­ни­об­ве­зник,­ги­не­1918.­го­ди­не­у­Мла­де­нов­цу.­По­чи­ва­у­Фран­цу­ском­вој­ном­гро­бљу­у­Бе­о­гра­ду.

Кључ не ре чи: Ве­ли­ки­ рат,­ Бо­жа­Ђа­ја,­Дел­фи­на­Де­поа­Ан­же,­Иван­Ђа­ја,­Ру­ан,­Бад­ње­ве­че,­Пјер,­Мла­де­но­вац,­Бе­о­град.

Kosta Đ. Knežević, Contributor of Military Museum, Belgrade

Abstract: Captain­Boža­Djaja­married­Delphin­Depoa­Ange.­Their­son­was­Ivan­Djaja­academician.­During­ the­ preparation­ examinations­ in­ Rouen,­he­met­his­cousin­(uncle’s­son)­Pierre.­As­a­French­recruit,­Pierre­was­killed­in­1918­in­Mladenovac.­He­rests­at­French­Military­Cemetery­in­Belgrade.

Кey words:­The­Great­War,­Boža­Djaja,­Делфина­Депоа­Анже,­ Ivan­ Djaja,­ Rouen,­ Christmas­ Eve,­Pierre,­Mladenovac,­Belgrade.

БРАЋА BROTHERS

Прегледни рад Коста Кнежевић

УДК: cарадник Војног музеја Београд

При мље но: 21. фебруара 2014. године

Војислава Илића 14/III 11000 Београд

При хва ће но: 27. марта 2014. године

joda_kralj@yahoo.com

Rewiev article Kosta Knežević

UDC: Contributor of Military Museum

Received: February 21, 2014

Vojislava Ilića 14/III 11000 Belgrade

Accepted: Mаrch 27, 2014

joda_kralj@yahoo.com

SUMMARY

327

Academician of the Serbian and French Academy of Science, Ivan Djaja had a cousin

Pierre, who lived with his family in village Saint Pierre de Manneville in the vicinity of Rouen. Ivan Djaja met him on Christmas during his preparation examinations in 1902/1903 for further studies at Sorbonne. Pierre was very glad that, as French recruit, he was participating in liberation of his cousin’s fatherland in 1918 and that he will meet Ivan again. He was killed by German stray bullet in a church yard in Mladenovac. He was buried on site

by his friend Langloa. In 1931, Pierre’s body was moved to French Military Cemetery in Belgrade, because his widow Alphonsa didn’t want to move him back to France, knowing that Ivan will be visiting his grave. And it was as she said. Ivan was visiting his grave until his sudden death on Christmas 1957, the same day when they first met. Unfortunately, Pierre’s last name is still unknown.

Translated­by­Dejan­Milivojević

Brothers

Kosta Knežević