VETAKI PREKID TRUDNOE ABORTUS Vestaki prekid trudnoe je svaki prekid trudnoe stare do 10 nedelja sproveden u medicinskim uslovima i od strane medicinskog osoblja.Vestaki prekid trudnoe se izvodi iskljuivo na zahtev trudnice. Za prekid trudnoe do 10 nedelja nije potreban samo pristanak trudnice vec i pristanak ginekologa koji treba da obavi intervenciju. Svaki ginekolog moe da odbije izvodjenje prekida trudnoe do 10 nedelja ak i kada ne postoje medicinske indikacije za odbijanje zahteva trudnice. Ukratko, ginekolog nije obavezan da radi intervenciju prekida trudnoe. Razlozi za ovo mogu biti razliite prirode, od tehnikih pa do etikih i verskih Ukoliko je trudnoa starija od 10 nedelja, obavezno se sastavlja komisija koja ce odluiti da li abortus treba da se izvri ili ne. Komisija se obrazuje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi i cine je 2 lekara i socijalni radnik , a u nekim zemljama i svetenik . Prekid trudnoe koja je starija od 10 nedelja e se dozvoliti ako postoje odredjeni razlozi i/ili indikacije kao sto su:o o

Medicinske- postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i zivot ene Eticke i pravno-kriminogene ? trudnoa uzrokovana silovanjem ili obljubom nad nemocnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom sluzbenog polozaja i incest Eugenicke - bioloko-genetski faktori koji otecuju plod, oboljenje majke u prvom tromeseju trudnoe od rubeole, upotreba tetraciklina ili citostatika Socijalne - loe materijalno stanje, veci broj dece, vanbracna trudnoa

o

o

Vetacki prekid trudnoe je moguce izvesti na vie nacina. Tradicionalni (instrumentalni) pristup dilatacije grlica, aspiracije konceptusa i instrumentalne revizije materice je jos uvek najzastupljeniji. Hemijski ili farmakoloski vetacki prekid trudnoe je danas sve popularniji i sve zastupljeniji. Mogue je kombinovati farmakoloki i instrumentalni prekid trudnoe, kada se pobaaj inicira lekovima i dovrava instrumentalno. Farmakoloki prekid trudnoe ili njegova kombinacija sa instrumentalnim je naroito prikladna metoda za ene koje nisu radjale. Na ovaj nacin se farmakoloskim putem otvara i razmekava grli materice i inicira pobaaj to znaajno olakava i ubrzava eventualno instrumentalno dovravanje pobaaja. Uspenost farmakoloskog prekida trudnoe se krece oko 90% ako se proceduri izvodi do 8. nedelje trudnoe. Prekid trudnoe je mogu u kratkotrajnoj sedoanalgeziji ili lokalnoj anesteziji. O izboru anestezije odluuju pacijentkinja, ginekolog, anesteziolog i nazalost materijalni faktori. Priprema

1

pacijentkinje za prekid trudnoe podrazumeva apstinenciju od jela i pia u trajanju od 5-6 sati, brijanje, pismeni podatak o krvnoj grupi i grupi vaginalnog sekreta.1

KOMPLIKACIJE ABORTUSA Na vrstu i ucestalost komplikacija vetackog prekida trudnoe utiu mnogi faktori kao to su zdravstveno stanje i starost ene, starost trudnoe, tehnika zahvata, anestezija, dodatne operacije, strunost ginekologa, higijenski uslovi i sl. . I pored korienja sterilnih instrumenata i obavezne antibiotske terapijenakon izvrsenog zahvata , infekcije predstavljaju najcescu komplikaciju prekida trudnoe . Najesi izvor infektivnih agenasa predstavlja vaginalna i cervikalna flora. I pored sterilnosti instrumenata vagina i grli kao nesterilne sredine predstavljaju jedini "put" kojim instrumenti prolaze. Komplikacije vezane za infekcije posle prekida trudnoe su kolpitis, cervicitis, endometritis, adneksitis, tuboovarijalni absces, parametritis, endomiometritis, peritonitis i sepsa.Znaci infekcije su visoka temperatura, bolovi u stomaku i pojava vaginalnog sekreta neprijatnog mirisa. Infekcije se javljaju najese zbog preegzistirajue infekcije grlia, zaostajanja delova konceptusa u materici (rezidua) i redje zbog nesterilnosti instrumenata ili nepridravanja obavezne antibiotske terapije posle intervencije. Zaostal i delovi konceptusa su relativno esta komplikacija prekida trudnoe. Znai zaostalog tkiva su jae ili slabijekrvavljenje koje moze da traje vise od 2 nedelje, izbacivanje delova konceptusa i/ili zgrusane krvi, grevi ili ak znaci trudnoe. Velika je verovatnoa da e se ostaci tkiva u materici inficirati.Ova komplikacija se redje reava konzervativno upotrebom lekov a koji izazivaju kontrakcije i izbacivanje preostalog tkiva . Druga , efikasnija i najesca mogunost je uklanjanje tkiva ponovnom aspiracijom ili kiretaom. Perforacija (Sl.1) predstavlja probijanje zida materice instrumentima kojim se vri abortus. Materica je veoma jak misic i ukoliko je ostecenje povrsno rana zaraste sama uz tzv. konzervativni tretman (antibiotici, hospitalizacija). Ako je povredjen vei krvni sud ili neki organ neophodan jehirurski tretman . Posle perforacije eni ne preti opasnost samo od krvarenja ve i od zapaljenja trbune maramice. Sl.1 Perforacija materice2 Postabortalni sindrom (krv u materici) - Do ove komplikacije dolazi kada se materica ne kontrahuje normalno zbog ega se krv zadrava u materici ili kad a zgruana krv "blokira" kanal1 2

http://www.medicacentar.info/Prekid_trudnoce-Abortus.htm http://medicinabih.info/medicina/ginekologija/perforatio-uteri/

2

grlica materice i onemogui normalnu drenau i isticanje krvi. Nakupljena krv pojaava bol, greve i izaziva muninu. Ponekad je mogue istisnuti zgrusanu krv jakim pritiskom direktno iznad materice, a ako ovo ne uspe vrsi se aspiracija ili aplikacija spirale. Embolija predstavlja zapuenje krvnog suda nekim telom ( embolusom ), najee vazduhom ili krvnim ugrukom. Posle abortusa najese dolazi do plune embolije pri emu embolus zatvara grane plune arterije sto dovodi do infarkta plua i poputanja desnog srca. Ahermanov sindrom je formiranje priraslica unutar materice zbog "agresivne" kiretaze i skidanja bazalnog sloja endometrijuma odnosno "ogoljavanja" miometrijuma. Pre uvodjenja histeroskopije kao rutinske procedure smatralo se da je ovo veoma retka komplikacija, medjutim na histeroskopskim pregledima se esto mogu uoiti priraslice unutar materice. Komplikacije usled dejstva anestetika su uglavnom prolaznog karaktera. Lokalna anestezija moze prouzrokovati kratkotrajnu zvonjavu u uima, peckanje ili golicanje u rukama i stopalima, oseaj praznine u glavi. Ozbiljne alergijske reakcije su retke. Posle budjenja, nakon opte anestezije, esto se javlja osecaj malaksalosti, munine i dezorijentacije. Mogue je oseaj greva u stomaku slian onima pred i/ili za vreme menstruacije. Veoma retko je moguca reakcija na anestetike koja moze otetiti jetru ili druge organe Veoma retko , deava se da posle izvrenog abortusa ena i dalje bude trudna (abortus falsa) . Zbog toga se nakon svakog abortusa proverava da li je kompletno tkivo izvadjeno. Delimino obavljen prekid trudnoe se deava u situacijama kada je plod kompletno promaen kada je u pitanju viestruka trudnoa pa samo jedan plod bude uklonjen, i kada postoji tzv. dupla trudnoa u drugom rogu materice. Rh senzibilizacija posle prekida trudnoe je izuzetno retka pojava. Postoje istraivanja u kojima nije dokazano da prekid trudnoe do 10 nedelja moe prouzrokovati senzibilizaciju Rh negaitvne trudnice pre svega zbog veoma malog broja eritrocita ploda koji tokom intervencije prodiru u cirkulaciju trudnice. I pored toga Rh negativnim trudnicama se redovno daju imunoglobulini kao zastita od senzibilizacije. Menstruacija posle prekida trudnoe ne mora da prati ustaljeni ritam. Naime, mogue je skraenje ili produavanje ciklusa koje je obino prolaznog i kratkotrajnog karaktera. Jo uvek nema dokaza da nekomplikovani prekid trudnoe moze dovesti do vanmaterinih trudnoa, anomalija ploda, spontanih pobacaja ili radjanja mrtvog deteta u nekoj od narednih trudnoa.

3

ODLUKA O PREKIDU TRUDNOE Zelje, namere i uticaj supruga ili partnera, blie ili dalje rodbine ne mogu i ne smeju uticati na medicinsko osoblje u pogledu donoenja odluke o vetackom prekidu trudnoe. Odluku o daljoj sudbini trudnoe donosi samo trudnica, mada je za prekid trudnoe kod trudnica mladjih od 16 godina potrebna saglasnost roditelja. Preporuke etickih komisija, kao ni zakonska regulativa nisu doreene u pogledu sluajeva kada su elje trudnice mladje od 16 godina suprotne eljama njenih roditelja.

ABORTUS U SRBIJI Naalost, jedna od "najpopularnijih" metoda kontrole radjanja u Srbiji je vetaki prekid trudnoe. Postoji vie razloga koji su odgovorni za ovu pojavu. Jedan od najvaznijih je niska prosveenost populacije u pogledu korienja kontraceptivnih sredstava i moda jo znaajniji faktor - niska cena prekida trudnoe. Cena prekida tridnoce u drzavnim ustanovama se kree oko 35 Eura, dok u privatnim ordinacijama varira (u zavisnosti od grada) od 50-120 Eura. U zapadnoevropskim zemljama vetaki prekid trudnoe do 10 nedelja spada u relativno retke intervencije pre svega zbog ekstremno visokih cena ovog zahvata koje se kreu od 500 (Grka), 800 (Italija), 1000 (Austrija, Nemacka) do 2000 Eura (vajcarska). U naoj zemlji je ve vise godina broj vetaki prekinutih trudnoa u stalnom porastu . Postoji misljenje da mnoge privatne ordinacije ne prijavljuju sve obavljene intervencije i da ova mogunost znacajno umanjuje ukupan broj registrovanih prekinutih trudnoa ometajui precizan uvid dravnih organa u problem prekida trudnoe i konano - u nacionalni problem "bele kuge" . Ova pretpostavka ne bi trebalo da je u potpunosti tana zbog toga to ne postoji ni jedan valjani razlog (materijalne ili nematerijalne prirode) koji bi privatnoj ordinaciji doneo beneficiju umanjivanjem broja uradjenih prekida trudnoa. Nasuprot, motivacija privatnika za preciznim vodjenjem medicinske dokumentacije i prijavljivanje broja prekida trudnoa je velika pre svega zbog mogucih sudsko-medicinskih sporova kao i zbog veoma visokih prekrsajnih kazni za ovakve prestupe. Inspekcijski organi veoma revnosno kontroliu dokumentaciju privatnih ordinacija i kanjavaju svaki prestup.

ETIKI ASPEKTI ABORTUSA4

Etiki aspekti abortusa vrte se oko serije psiholokih pitanja o statusu embriona, zigota i prava ena. Ta pitanja generalno ukljuuju:1. Da li su embrioni, zigoti (Sl.2) i fetusi osobe sa pravnom zatitom?

2. Da li potencijal da se postane osoba daje embrionu, zigotu i fetusu pravo na ivot? 3. Da li fetus dobija prava kako se pribliava rodjenju? 4. Da li ena ima apsolutno pravo da oduuje ta se deava u njenom telu i njenom telu uopte? 5. Da li je abortus prihvatljiv u sluaju silovanja, incesta i neuspeha kontracepcije? 6. Da li je abortus prihvatljiv u sluaju kada je fetus deformisan? 7. Da li je abortus prihvatljiv ako bi dalja trudnoa predstavljala pretnju po ivot majke?

Utvrdjivanje vremena kada zigot, embrion ili fetus postaju osoba je otvoreno pitanje za debatu jo od kada definisanja pojma linosti nije univerzalno odredjeno. Peter Singer se slae da neko moe biti osoba samo ako je samosvesno i ima trajnu svesnost. Shodno tome abortus je moralno prihvatljiv, zato to fetus nema ove odlike linosti. Pravno gledano linost ima nekoliko slabig definicija pogotovo zbog razloga to deca i mentalno zaostale osobe spadaju u sivu zonu. Deca se pravno ne smatraju osobama do godina punoletstva kada ulaze u pravne okvire.3 Sl.2 Zigot, trudnoe4 trea nedelja

Debate o abortusu se obino fokusiraju na politiku i zakone : da li bi abortus trebalo biti zabranjen i tretiran kao ubistvo oveka ili to pitanje ostaviti kao pravni i koji je na raspolaganju svim enama? Neki smatraju da zakon ne bi trebalo da donosi pravne osnove morala iako su svi dobri zakoni zasnovani na moralu. 53 4

http://en.wikipedia.org/wiki/Ethical_aspects_of_abortion http://similac.com/pregnancy/3-weeks-pregnant-baby-growth-development http://www.medicacentar.info/Prekid_trudnoce-Abortus.htm

5

5

DEBATE O ETIKIM PITANJIMA ABORTUSA Da li je fetus lice sa pravima? Mnoge debate raspravljaju pravni status fetusa. Ako je fetus osoba, aktivisti koji su protiv abortusa, tvrde da je abortus ubistvo i da bi on trebao biti ilegalan. ak i ako je fetus osoba, abortus moe biti opravdan kao nephodan radi zdravlja ene ali to i dalje ne znai da je on automatski etiki. Moda drava kao takva ne moe da natera enu da nosi trudnou do termina, aktivisti ele da se drava sloi da je to najetikiji mogui izbor. Da li ena ima etikih obaveza prema fetusu? Ako ena pristane na seks i (ili) pri emu nije koriena pravilna kontracepcija, onda je ona svesna da je trudnoa mogua u takvom sluaju. Biti u drugom stanju znai imati novi ivot koji raste u vama. Bez obzira da li je fetus osoba ili ne, i bez obzira na stav drave po pitanju abortusa, sve strane (za i protiv abortusa) se slau da ena ima odredjenu vrstu etike obaveze prema fetusu. Moda ova obaveza nije dovoljno jaka da eliminie abortus kao izbor uopet, ali bi trebalo da bude dovoljna jaka da bi ograniila do kada bi on etiki postojao kao izbor. Da li abortus tretira fetus na etiki neosetljiv nain? Kao i mnoge debate i ova se fokusira na pitanje da li je fetus osoba ili ne. ak i da fetus nije osoba, to ne znai da abortus ima ikakve moralne standarde. Mnogi ljudi objekat abortusa vide kasnije u trudnoi , jer intuitivno oseaju da postoji neto vie ljudsko u polodu kako vreme odmie, tj fetus sve vie poinje da lii na bebu. Aktivisti protiv abortusa se oslanjaju na ovo i ta njihova tvrdnja ima smisla. Moda sposobnost da se ubije neto to izgleda kao beba uopte ne bi trebalo da postoji kao opcija. Etika line telesne autonomije? injenica je da je abortus pravo da se kontrolie svoje telo i da je smrt abortusa neizbena posledica izbora da se ne nastavi trudnoa. Ljudi imaju etike tvrdnje vezane za osobu da se na telesnu autonomiju mora gledati sa poimanja etikog, demokratskog i slobodnog drutva. S obzirom da autonomija postoji kao etiki nuna, postavlja se pitanje koje su granice te autonomije. Da li je etiki prisiliti enu da nosi trudnou do kraja termina? Ako je legalizacija abortusa eliminisana kao mogunost, onda e se zakon koristiti da na silu natera enu da nosi trudnou do kraja termina koristei njeno telo kao mesto na kome fetus moe da se razvije u bebu. Da li je ovo etiki? Ne dozvoliti enama da odluujuo trudnoi i vrenju reprodukcije nije kompatabilno sa pravima slobode jedne demokrtatske drave. ak i ako je fetus osoba i ako je abortus nemoralan, to se ne bi trebalo spreavati nemoralnim sredstvima.6

Etika i posledica seksualnih aktivnosti. Trudnoa se skoro uvek javlja kao posledica seksualnih aktivnosti, dakle, pitanje o etici abortusa mora da sadri i pitanje o samoj seksualnoj aktivnosti. Moe se pretpostaviti da seksualna aktivnost nosi mnoge posledice od kojih je jedna i trudnoa. Stoga je nemoralno pokuavati da se te posledice spree bilo abortusom ili kontracepcijom. Moderne seksualne slobode su medjutim esto usmerene na oslobodjenje od tih tradicionalnih posledica. Da li ena ima etikih obaveza prema ocu? Trudnoa se moe desiti samo uz uee oveka koji je jednako odgovoran za postojanje fetusa kao i ena. U okviru ove diskusije postavlja se pitanje da li ena treba rei ocu odluku da li e se trudnoa odrati do kraja? Ako mukarac ima etiku obavezu da izdrava dete nakon rodjenja, da li ima pravo etikog odluivanja da li e se dete roditi? U idealnom sluaju, otac bi trebalo biti konsultovan, alni nije svaki odnos ideala i mukarac ne snosi iste fizike posledice i rizike kao trudnica. Da li je etiki roditi neeljeno dete? Pitanje se postavlja da li je na primer, etiki da ene imaju abortus kako bi sauvale svoju poslovnu karijeru s obzirom da je to daleko ei sluaj nego da imaju abortus iz razloga to smatraju da nisu u stanju da se pravilno brinu o detetu. ak i ako bi bilo etiki naterati enu da iznese trudnou do kraja, ne bi bilo etiki prisiliti radjanje dece koja su neeljena i koja ne mogu biti zbrinuta. ene koje se odlue na prekid trudnoe kada oseaju da ne mogu biti dobre majke ine najbolji etiki izbor koji im je ponudjen. Politike nasuprot verskim raspravama o etici abortusa. Postoje politike kao i verske dimenzije etike debate o abortusu. Moda je najznaajnija greka koju ljudi ine zabuna i meanje ova dva. Dokle god mi prihvatamo postojanje svetovne sfere, gde verski lideri nemaju ovlaenja religijska dokrtina ne moe biti osnov za zakon, ali takodje moramo i prihvatiti da gradjansko pravo moe biti u suprotnosti sa verskim ubedjenjima.6

ZAKLJUAK I na kraju pored svih postavljenih pitanja i vodjenih diskusija i dalje ostaje otvoreno pitanje o etici abortusa. Jedino to sa sigrunou moemo zakljuiti da e uvek biti razloga za i protiv ove procedure. Odluka o prekidu abortusa treba biti iskljuivo lina, bez meanja zakona ili crkve. Koliko god se nekome inilo da je nasilni abortus nemoralan takodje je nemoralno silom terati enu da iznese6http://atheism.about.com/od/abortioncontraception/p/AbortionEthics.htm

7

trudnou do kraja. Kao to smo videli razlozi su raznovrsni od neeljene trudnoe, nasilnog zaea, incesta pa ak i loe finansijske situacije roditelja. Uvek e se postavljati pitanje opravdanosti nasilnog prekida trudnoe kao nemoralnog ina. Abortus kao takav je bolana procedura za enu kako fiziki tako i emotivno, ali takodje se moe postaviti i pitanje koliko je moralno doneti na svet dete koje nee biti voljeno, koje e biti smeteno u sirotite ili pak mentalno zaostalo dete. Moje je lino miljenje da abortus (bio on moralan ili ne) treba biti legalizovan u svakom trenutku naroito iz rzloga to bi takva legalizacija uklonila rizike od sprovodjenja ove procedure od strane nestrunih lica u ilegalnim ordinacijama to bi svakako povealo rizik po zdravlje ene koja se odlui na ovakvu proceduru. Miljenja sam da je abortus stvar linog izbora kako ene (pacijenta) tako i samog lekara koji ga sprovodi.

LITERATURA http://www.medicacentar.info/Prekid_trudnoce-Abortus.html http://medicinabih.info/medicina/ginekologija/perforatio-uteri/ http://en.wikipedia.org/wiki/Ethical_aspects_of_abortion 25.12.2010.god 19:20 25.12.2010.god 20:00 22.12.2010.god 18:39 22.12.2010.god

http://similac.com/pregnancy/3-weeks-pregnant-baby-growth-development 19:12 http://www.medicacentar.info/Prekid_trudnoce-Abortus.html

22.12.2010.god 21:2422.12.2010.god 21:55

http://atheism.about.com/od/abortioncontraception/p/AbortionEthics.html

8

9