29. decembar 2016. godine

Ako ne plati dug poljoprivrednik ostaje bez penzije

Zakon o PIO ne predviđa mogućnost povraćaja uplaćenih

doprinosa onima koji nemaju uslov za penzionisanje

Podatak da tek svaki šesti poljoprivrednik u Srbiji redovno

plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a da

175.440 njih duguje po 8.600 evra za neuplaćene doprinose –

ozbiljno je otvorio pitanje ko će i kako će od zemljoradnika

uspeti da plati ove dugove kako bi ostvarili pravo na penziju.

Posebno je pitanje šta će biti s onima koji mogu da nastave s

plaćanjem, a imaju manje od 15 godina staža osiguranja, što

je minimum uslova za penzionisanje. Da li će im u

međuvremenu uplaćeni novac propasti, da li će moći da ga

vrate, ili će ostati bez penzija.

Prema poslednjim podacima Poreske uprave Srbije, ukupni

akumulirani dug poljoprivrednih penzionera za neuplaćene doprinose iznosi 90,8 milijardi dinara, dok je s

kamatom 186 milijardi.

U PIO fondu kažu da Zakon o PIO ne predviđa mogućnost povraćaja doprinosa zbog neostvarivanja prava iz

penzijskog i invalidskog osiguranja. Obavezu doprinosa za poljoprivrednike utvrđuje rešenjem Poreska uprava na

najnižu mesečnu osnovicu. Zemljoradnici su u obavezi da doprinose plaćaju u roku od 45 dana od dana početka

tromesečja.

Ukoliko to ne urade u predviđenom roku, Poreska uprava zaračunava kamate u skladu sa Zakonom o poreskom

postupku i poreskoj administraciji. Dakle, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su

osnovice, obaveze i rokovi za plaćanje doprinosa i ne postoji mogućnost neredovnog plaćanja bez obračunavanja

kamate.

Ukoliko zemljoradnik nije platio sve dospele doprinose, prava iz PIO ostvaruje i koristi srazmerno periodima

osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi.

Penzijski fond taj dug zemljoradniku naplaćuje tako što mu obustavlja isplatu jedne trećine mesečnog iznosa

penzije, sve dok se na taj ili drugi način ne namire neuplaćeni doprinosi.

Po izmirenju duga, prava iz PIO se ostvaruju na osnovu ukupnog staža počev od dana sticanja prava.

Ukoliko poljoprivrednik napuni 65 godina, a nema minimalno 15 godina staža osiguranja za koji su plaćeni

doprinosi, može da nastavi sa uplatom dok ne ostvari uslov za staž i nakon toga podnese zahtev za starosnu

penziju, objašnjavaju u PIO fondu.

Kolika će biti penzija zemljoradnika zavisi od dužine ulaganja i visine osnovice na koju su plaćeni doprinosi.

Važeći Zakon o PIO koji se tiče poljoprivrednika predviđa da doprinose za penzijsko osiguranje uplaćuje samo

jedan član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Primena ovog zakona uticala je na smanjenje broja

osiguranika, što direktno utiče i na visinu penzije koja se isplaćuje poljoprivrednicima. Male penzije se ocenjuju

kao glavni razlog pada broja poljoprivrednih osiguranika.

Od 1999. godine do danas broj poljoprivrednih penzionera prepolovljene je sa 481.000 na oko 200.000.

Minimalna poljoprivredna penzija iznosi oko 10.483 dinara.

Za penzije "u obradi" nema 5.000!

Nije odobrena jednokratna pomoć penzionerima čiji se zahtevi i dalje nalaze u proceduri. Uslov - pravo na

oktobarski ček - nije dovoljan, jer nisu na spisku za isplatu

JEDNOKRATNU pomoć u iznosu od 5.000 dinara, koju je Vlada

pre mesec dana dodelila svim penzionerima u Srbiji, neće dobiti oni

koji su podneli zahtev za penziju, ali je on još u proceduri. Jedan od

uslova za isplatu, kako je onda navedeno, jeste da penzioner ima

pravo na oktobarsku penziju - međutim, to nije dovoljno za one

kojima penzija za taj mesec pripada, ali im još nije isplaćena zato

što se njihovi podaci obrađuju.

Kako kaže Jelica Timotijević, direktorka sektora za odnose sa

javnošću u Fondu PIO, zaključkom Vlade izričito je definisano da

pravo na jednokratnu isplatu imaju korisnici "koji su zaključno sa 14. novembrom 2016. godine u evidenciji

Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za isplatu penzija."

Ona navodi da je u ove svrhe krajem novembra isplaćeno 8,5 milijardi dinara za oko 1.695.000 penzionera,

korisnika prava na privremenu naknadu po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti i invalidne dece koja imaju

pravo na privremenu naknadu za vreme nezaposlenosti, sa prebivalištem u Srbiji.

- Oko 45.000 korisnika iz republika bivše SFRJ dobilo je svoj novac od 19. decembra, i to je iznosilo oko 225

miliona dinara, dok će se isplata za oko 13.000 penzionera koji žive u inostranstvu realizovati do kraja godine -

kaže Timotijević.

U Fondu PIO još nemaju podatak koliko je penzionera u međuvremenu preminulo ne dočekavši svojih 5.000

dinara. Novac, kako kaže Timotijević, ne vraćaju njihovi naslednici, već banke ili Pošta.

- Naslednici ne mogu ni da ga prime, jer to je lično pravo bez prava nasledstva - kaže Timotijević. - Ako su

korisnici preminuli u međuvremenu, novac se vraća u budžet, ali postupak jednokratne isplate još uvek nije

okončan u celini.

POVEĆANjE

- UVEĆANjE penzija od 1,5 odsto utvrđeno je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Povećanje penzija i novčanih naknada RF PiO počinje od čeka za decembar 2016, čija isplata je u januaru. Za ove

namene obezbeđeno je 8,6 milijardi dinara - kaže Jelica Timotijević.

"Privatizacijom rešiti problem javnog sektora"

Program privatizacije i liberalizacija tržišta, smanjenje javne potrošnje kroz kontrolu troškova i redukcija broja

zaposlenih rešenje je za javni sektor Srbije koji je, meren javnom potrošnjom, predimenzioniran u poređenju sa

uspešnim tranzicionim zemljama, ocenjuje Libertarijanski klub (Libek).

Za dovođenje javnog sektora u red neophodno je smanjiti javnu

potrošnju na iznos od maksimalno 40 odsto BDP-a, navodi se u

izveštaju Libeka o ekonomskim slobodama u Srbiji 2016,

urađenom u saradnji sa Frejzer Institutom, uz preporuke za

unapređenje položaja zemlje.

Ovaj klub smatra da je potrebno smanjiti poresko opterećenje

na prihode od zarada u Srbiji, i da treba obustaviti smanjenje

broja zaposlenih u javnom sektoru na linearnom principu i preći fa funkcionalni princip.

"Osim toga, država mora da smanji svoju ulogu u privredi putem širokog programa privatizacije državnih i javnih

preduzeća, i da uredi sistem parafiskalnih nameta".

Kada je reč o monetarnoj politici, Libek se zalaže za otvaranje stručne raspravu o izboru monetarnog i deviznog

režima, i za napuštanje politike dinarizacije jer, ocenjuje da ona "ne daje rezultate".

Takođe smatra da treba smanjiti preširoki koridor ciljanja inflacije i ukinuti sva ograničenja na otvaranje i

posedovanje deviznog računa za domaće rezidente u bankama u inostranstvu.

U izveštaju se dodaje da Vlada mora da sprovede Ustavne promene koje bi eliminisale odredbe koje derogiraju

sudstvo u načelu, da promeni izborni sistem uvodenjem nekih oblika direktnog izbornog sistema i da otvori

poresko odeljenje.

Za Srbiju je, kako poručuju iz Libeka, od izuzetnog značaja uključivanje u međunarodne trgovinske tokove, zbog

čega je, po njihovom mišljenju, "neophodno izmeniti zakon o GMO koji će dopustiti promet GMO proizvoda".

Preporučuju, takođe, započinajneje bilateralnih pregovora sa zemljama članicama Svetske trgovinske organizacije

da bi se ubrzala procedura prijema Srbije u ovu međunarodnu organizaciju, kao i smanjenje necarinskih barijera u

trgovini.

Donošenje novog Zakona o radu otklonilo je, smatraju u Libeku, veliki broj problema u radnim i industrijskim

odnosima, povećavajući nivo fleksibilnosti tržišta rada, ali je za dalji napredak na planu regulacije tržišta rada

neophodno povećati dužinu trajanja ugovora na određeno vreme sa trenutnih 24 na 60 meseci.

To bi, kako se dodaje, najviše koristilo mladim radnicima na početku ili iskusnijim radnicima pri kraju karijere.

Libek smatra i da je iz korena potrebno promeniti način određivanja minimalne zarade, i to uvođenjem automatske

formule u odnosu na kretanje cena i medijalne zarade.

Libertarijanski klub se u izveštaju takođe založio za smanjenje broja i udela državnih banaka u bankarskom

sektoru u Srbiji, povećanje transparentnost procesa donošenja odluka u okviru Fonda za razvoj i poboljšanje

propisa o stečaju da bi se unapredila naplata potraživanja.

Plata 3.000 EUR: Dozvolite da zaposlimo Srbe

Austrijski turizam poznat je širom sveta po gostoprimstvu i odličnoj kuhinji, ali ugostitelji sve teže nalaze kuvare i

konobare.

Na to upozorava predstavnica sektora za turizam u Privrednoj komori

Austrije Petra Noker-Švarcenbaher zahtevajući da se ova dva zanimanja

uvrste među kadrovima koji nedostaju Austriji kako bi se dovela radna snaga

iz zemalja izvan EU, kao što su Srbija ili Bosna i Hercegovina.

Ona je, u razgovoru sa novinarima, priznala da je posao kuvara i

konobara vrlo stresan, ali i dodala da cena određuje u današnjici

saradnike.

Plaćanje samo na osnovu kolektivnog ugovora, prema njenim rečima,

zbog nedostatka radne snage, sebi ne može više priuštiti nijedan ugostiteljski objekat.

Šef kuhinje u proseku zarađuje neto između 2.500 do 3.000 evra mesečno, takozvani "su-šef" oko 2.000, a

kuvar 1.600 do 1.800 evra, prenela je Noker-Švarcenbaherova, koja i sama vodi hotel.

Širom Evrope se traži 433.575 kuvara, a na celokupnom nemačkom govornom području oko 208.000, širom

Austrije 14.367, dodala je ona. "Austrija sama sebi puca u koleno ako u ovoj oblasti bude dalje štitila svoje tržište rada", rekao je Aleksander

Rauner, referent u Privrednoj komori.

On je kazao da ova privredna grana želi da dobije mogućnost da zaposli kuvare iz takozvanih trećih država, kao

što su Srbija ili Bosna i Hercegovina.

Inače, prema podacima Privredne komore, trenutno ima oko 49.000 ugostiteljskih objekata i 16.000 hotela. "Jasno je da nedostaje stručna radna snaga i zato želimo da se kuvar uvrsti u listu nedostajućih profila na tržištu

rada", apelovala je Noker-Švarcenbaherova ukazujući da brojni ugostitelji, pre svega na zapadu zemlje, imaju

problema da popune broj zaposlenih na početku sezone.

Proteklih godina su austrijski ugostitelji brojna radna mesta u servisu i kuhinji dobro popunjavali radnicima iz

Nemačke, ali pošto se nemačko tržište rada oporavilo, sve je manje Nemaca koji dolaze da rade u Austriji.

U zapadnim pokrajinama, kako je ukazala, mnogo je teže naći kuvara, nego na istoku Austrije.

Tako u Beču postoji daleko veći broj kuvara koji su na raspolaganju nego u Tirolu.

Ako bi se kuvari uneli u listu nedostajućih profila radnici iz takozvanih trećih država mogli bi da dobiju

"crveno-belo-crvenu kartu", kojom bi mogli da se dosele i zaposle kod određenog poslodavca.

Završeno redovno jesenje zasedanje parlamenta

Skupština Srbije je, usvajanjem više zakonskih predloga, završila redovno jesenje zasedanje, uz državnu himnu

"Bože poravde" i gardu postrojenu na ulazu u zgradu parlamenta.

Skupština je usvojila izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, kao i o izmene zakona o javnim

medijskim servisima i o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Usvojene su i izmene zakona o tržištu kapitala, o preuzimanju akcionarskih društava, o javnoj svojini, o akcizama,

o porezu na dodatu vrednost, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmenama Carinskog zakona, kao i

Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti.

Skupština je usvojila i Zakona o preuzimanju obaveza akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih

proizvoda, sirovina i hemikalija "HIP - Petrohemija", Pančevo, prema privrednom društvu "Naftna industrija

Srbije" a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.

Usvojene su i izmene Zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana i Zakon o

regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka

čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Poslanici su izglasali i izmene Zakona o uređenju sudova, koje je predložio poslanik SNS Aleksandar Martinović.

POČETKOM 2017. GODINE POSKUPLJUJU

PUTARINE

Vlada Srbije bi početkom 2017. trebalo da razmatra zahtev Puteva Srbije da se poveća putarina za

10 odsto, izjavila je potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zorana Mihajlović. Ona je, odgovarajući na pitanja novinara, podsetila da je ranije najavljeno da će

putarina poskupeti od 1. januara 2017. godine.

Mihajlović je rekla da putarina treba da poskupi, s

obzirom da nije povećana još od 2008. godine.

Putevi Srbije su više puta tražili da putarina poskupi za 10

odsto ističući da cena nije menjana od 2008, a da su

uprkos tome rasle cene materijala, energenata i opreme

koji se koriste za održavanje autoputeva i ostalih puteva.

Povećanje cene putarine tom javnom preduzeću bi donelo

1,6 milijardi dinara više za održavanje puteva.

Tolika je bila procena povećanja prihoda od naplate

putarina koji za 2015. godinu iznosi 16,6 milijardi dinara.

Procena je da će priliv od putarine u 2016. iznositi 19,1 milijardi dinara uključujući i prihode sa novoizgrađenih

naplatnih stanica Preševo i deonice autoputa od Siriga do Subotice.

U novom cenovniku koji su Putevi Srbije predlagali vladi, na deonici Beograd-Niš bi se umesto sadašnjih 730

dinara naplaćivalo 800 dinara, umesto dosadašnjih 340 dinara za Beograd-Šid vozači bi morali da izdvoje 370

dinara, dok će na primer za deonicu Beograd-Subotica putarina sa sadašnjih 290 dinara koštati 320.

U Putevima Srbije su ranije naveli da Srbija za putnička vozila ima najnižu cenu putarine po pređenom kilometru

u odnosu na ostale evropske zemlje koje koriste isti sistem naplate putarine.

Dok je putarina za deonicu Beograd-Niš dugu 240 kilometara oko 6,5 evra, a nešto duža kilometraža od graničnog

prelaza Batrovci do Zagreba od oko 300 kilometara vozače košta 16,5 evra, saopštili su ranije Putevi Srbije.

Oni koji samo prolaze kroz Sloveniju moraju kupiti nedeljnu vinjetu od 15 evra za bilo koju kilometražu, dok bi ih

prolazak kroz Austriju putničkim vozilom koštao 8,7 evra, kažu u Putevima Srbije dodajući da dnevna vinjeta za

prolazak bugarskim putevima košta 10 evra.

Tako je Srbija sa 0,03 evra po kilometru putarina duplo jeftinija u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i

Portugal gde iznosi 0,06 evra.

Takođe, prema podacima sa početka 2016. godine, u Turskoj to iznosi 0,039 evra, Grčkoj 0,045 evra, Italiji 0,05

evra, Španiji 0,085 evra, Francuskoj 0,095 evra.

Putevi objašnjavaju da su kao mogući model naplate Srbiji ranije pominjane vinjete, ali da se toga odustalo, jer se

taj sistem pokazao kao nepravedan prema vozačima koji povremeno koriste kraće delove autoputa i one koji su u

tranzitu.

Najava smanjenja poreza na visoke plate suprotna ekonomskoj logici uspešnih zemalja

Subvencije za one koji već imaju mnogo

* Premijer najavio smanjenje nameta na visoke plate, iako Srbija ima jedan od najmanje progresivnih

poreskih sistema u Evropi, a minimalci su oporezovani iznad proseka

"Smatram da ne bi trebalo smanjivati porez na minimalnu zaradu.

Hoćemo da stimulišemo one koji daju veće plate od minimalne, one

od 70.000 dinara, a ne one koji daju minimalnu platu od 23.000

dinara i pritom na ruke isplaćuju još 20.000 ili 30.000", izjavio je

premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je ovo rekao na zatvaranju konferencije o sivoj ekonomiji u prošli petak.

Samo nekoliko sati pre toga, na istoj konferenciji, državni sekretar u ministarstvu finansija Nenad Mijailović

istakao je da priču o smanjenju poreza i doprinosa na zarade treba ostaviti za 2018. godinu i da ono dolazi u obzir

samo ako se finansira iz ušteda, a ne iz povećanja nekog drugog poreza. On je takođe na toj konferenciji rekao da

je u Srbiji u odnosu na druge zemlje opterećenje veće za niže plate, "pa se postavlja pitanje da li je progresivnost

poreza na rad adekvatna".

Ovo je nešto sa čim se većina ekonomista slaže, a što pokazuju i brojna istraživanja. Srbija je zaista na nivou

proseka opterećenja prosečne zarade u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope sa 64 odsto poreza i

doprinosa na neto platu. Prosečna plata u Srbiji, kao i plata dvostruko veća od prosečne su nešto ispod prosečnog

opterećenja u CIE, dok je minimalna plata opterećena nešto više. Na primer, studija Svetske banke o reformi

poreskog opterećenja za niže iznose zarada pokazuje da Srbija ima najnižu progresivnost u Evropi kod niskih

zarada.

Na nivou trećine prosečne plate porezi i doprinosi u Srbiji iznose oko 37 odsto i veći su od većine evropskih

zemalja osim Mađarske, Rumunije i Švedske. Ali zato po progresivnosti, samo se Bugarska (sa nulom) nalazi iza

Srbije. Zanimljivo je da najveću progresiju u oporezivanju zarada imaju najbogatije zemlje Belgija, Francuska,

Švajcarska, Nemačka...

I dok struka kaže da bi u Srbiji eventualno imalo smisla povećavati progresivnost poreskog opterećenja zarada,

ako ništa bar povećanjem neoporezivog cenzusa koji sada iznosi 11.604 dinara, premijer najavljuje obračun sa

minimalcima i stimulisanje visokih plata.

Ekonomista Milan Kovačević podseća i da su sada najmanji nameti na one koji imaju zarade iznad petostruke

prosečne plate.

"Da se našalim, malo je i sebično tako nešto predlagati pošto i sami predlagači upadaju u tu grupu plata. U zbilji

trend u svetu je obratan, da se uvodi veća progresija. Inače u Srbiji su najmanje oporezovani najbogatiji, s obzirom

da u godišnji porez na dohodak, koji uvodi neku progresiju, ne ulaze prihodi od kapitala, a to su glavni prihodi

bogatih", napominje Kovačević dodajući da bi možda imalo smisla smanjiti porez na zarade, a povećati poreze na

potrošnju samo je pitanje u kojoj meri. On ističe i da ćemo se teg svačega naslušati pred izbore.

Danijel Cvjetićanin, profesor na Singidunumu ističe da mu se čini da je ideja da se poslodavci stimulišu da daju

veće plate.

"Ako je ideja da oni koji su isplaćivali deo plate na crno dobiju podsticaj da na celu platu plaćaju porez onda bi to

možda i moglo da da pozitivan efekat. Ipak porez na zarade u Srbiji je mali, 10 odsto i to ne bi moglo da ima puno

efekta. Ako je premijer mislio na doprinose, pre svega penzijske, onda je to potpuno druga priča. Mada u Srbiji i

visina penzije zavisi od političke odluke", ocenjuje Cvjetićanin.

Saša Đogović, saradnik IZIT, pozdravlja izjave o smanjenje nameta na rad, ali ističe da u budžetu za sledeću

godinu nije ostavljen prostor za bilo kakvo smanjenje.

"Zalažem se za smanjenje nameta na rad, a s druge strane da se u toj meri smanje i subvencije za privlačenje

investicija koje ne daju rezultata. U reformi javnog sektora parafiskalni nameti i nameti na rad još nisu ni

dotaknuti", kaže Đogović dodajući da bi glavna pomoć države domaćim malim i srednjim preduzećima bila

smanjenje nameta na rad.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK otkrila novi detalj u vezi premijera

Vučić uhvaćen kako juri 180 na sat

Prekršaj bio januara 2011, a policija i sud obustavili postupak januara 2012. godine

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK već šest dana dopunjuje bazu podataka o imovini i primanjima

ministara novim imenima. Na red je došao i predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Što se imovine premijera Vučića tiče, podaci su gotovo identični onima koje je KRIK ranije objavio. Podsećamo,

oni su obelodanili da je premijer Aleksandar Vučić vlasnik jedne, a članovi njegove porodice šest nekretnina u

srpskoj prestonici, koje vrede više od 1,1 milion evra.

- Donedavno porodica je imala još jedan stan koji je prodala. Dva stana su otkupljena od države devedesetih

godina po povlašćenim uslovima - objavio je KRIK.

Međutim, novi i do sada nepoznati detalj vezan za premijera Vučića tiče se saobraćajnog prekršaja. Naime, KRIK

je došao do podatka da je policijski radar snimio premijera Vučića u januaru 2011. godine, u pola tri popodne.

- Tom prilikom policija je uhvatila Aleksandra Vučića kako u bratovljevoj "škodi" juri putem Beograd - Pančevo

brzinom od čak 179 kilometara na sat. To je bilo više nego duplo od dozvoljene brzine na tom putu, gde je

ograničenje 80 kilometara na sat - navodi KRIK. Oni tvrde da je saobraćajna policija u decembru te godine

podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Mesec dana kasnije, u januaru 2012, policija je, bez

objašnjenja, odustala od prekršajnog gonjenja. Nakon toga je i sud obustavio prekršajni postupak.

Istraživanje Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Yurom centra

Romi su vlasnici uglavnom mikro firmi

Romi u Srbiji se suočavaju sa mnogostrukim problemima, od zdravstvene nege, stanovanja, obrazovanja, do

otežane zapošljivosti i pristupu tržištu rada, a prema podacima popisa iz 2011, svega 28 odsto romskog

stanovništva spada u grupu ekonomski aktivnog, od čega je njih 59 odsto nezaposleno.

Od ukupnog broja aktivnih Roma njih svega 16 odsto ima

svoj biznis, pokazalo je istraživanje koje su zajednički

uradili Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i

Yurom centar, u okviru podrške Instituta za otvoreno

društvo iz Budimpešte.

Istraživanjem je obuhvaćeno 45 romskih privrednika, od

kojih je 41 i dalje aktivno u poslu, najviše njih radi na

teritoriji Vojvodine, a poslovi kojima se najčešće bave su

pružanje usluga, prerađivačka industrija, reciklaže otpada ili

poljoprivreda.

- Romi su najčešće vlasnici mikro firmi, odnosno porodičnih firmi jer dve trećine ispitanika ima od jednog do

devet zaposlenih. Svaki drugi preduzetnik kojeg smo anketirali je rekao da njegova firma, a to su podaci za 2014,

ima godišnji prihod manji od milion dinara – rekla je Jasna Žarković iz InTER-a predstavljajući rezultate

istraživanja „Romsko preduzetništvo:Izazovi i perspektive“.

Najveći izazov sa kojim se Romi, kako je istakla, suočavaju u poslu jeste kako pronaći sredstva za finansiranje, a

zbog toga što često ne uspevaju da ispune sve uslove romski preduzetnici, više od polovina njih koji su ispitivani,

nisu se nikada kreditno zaduživali.

Osim toga, preduzetnici iz romske populacije su prilikom anketiranja rekli da bi im od velike koristi pri

poslovanju bilo i eventualno smanjenje poreza i doprinosa na rad, ali i različite druge stimulativne i regulativne

mere.

- Romski preduzetnici najčešće ne pripadaju nekim udruženjima, a najviše kontakta imaju sa nevladinim i

međunarodnim organizacijama. Preporuke su obezbediti veću finansijsku podršku, kao i povoiljnije izvore

finansiranja, poboljšati saradnju i podsticati prelezak iz neformalnog u formalni sektor – istakla je Žarković.

Direktor InTER-a Dragiša Mijačić podsetio je da su Romi najbrojnija i najugroženija etnička grupa u Srbiji,

istakavši pritom da je bitno razgovarati o romskom preduzetništvu.

- Moramo da skrenemo pažnju na romsko preduzetništvo kao fenomen i ekonomski i socijalni, problemi Roma su

ogromni, i zato je bitno pitati da li država njima treba da se bavi kroz socijalne programe ili da se usmeri na

njihovo osnaživanje – rekao je Mijačić. On je podsetio da je ova godina bila godina socijalnog preduzetništva, i da

je država izdvojila 200 miliona dinara za 50 programa, a da nijedan romski preduzetnik nije bio deo nekog od tih

programa.

Osman Balić iz Yurom centra istakao je kako preduzetništvo i ekonomsko jačanje Roma mora da se učini

dominantnom temom. On je rekao da u Srbiji ima više od 41.000 Roma koji rade, ali da ih je 99 odsto u sivoj

ekonomiji.

- Problem u ovoj državi što su uspešni samo oni koji su bliski vlasti. Juče sam bio u jednom romskom naselju koje

ima 30 kuća. Svi su mladi i bolesni i svi kradu struju jer niko ne radi. Problem je što imamo početno stanje nulto,

što su nam potrebne strategije, jer se kod nas sve radi ak hoc, a o ozbiljnim temama priča se samo kada su

uključene kamere – rekao je Balić i najavio da će zajedno sa Ligom, Yurom centar uskoro osnovati udruženje

romskih preduzetnika.

Administrativni odbor Skupštine Srbije

Poslaničke kazne u narodne kuhinje i lečenje

Članovi Administrativnog odbora doneli su juče odluku da novac iz skupštinskog Fonda solidarnosti, prikupljen

od novčanog kažnjavanja poslanika, bude upućen kao pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji i za

lečenje oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.

Od 146.840 dinara koliko je prikupljeno od kazni,

oko 73.400 dinara iz Fonda solidarnosti namenjeno je

narodnim kuhinjama u pokrajini, a isto toliko

sredstava biće upućeno kao pomoć Fondu za lečenje

retkih bolesti.

Inače Saša Radulović, poslanik Pokreta Dosta je bilo

rekorder je po broju opomena u ovom sazivu. Od

početka ovog saziva on je dobio ukupno 13 opomena

i za to je kažnjen umanjenjem zarade za ukupno

95.633 dinara. Na drugom mestu po broju opomena

je još jedna poslanica pokreta DJB, Tatjana Macura,

koja je morala da se odrekne nešto više od 47.000 dinara, a treći je, opet, poslanik DJB Branislav Mihajlović, koji

je kažnjen sa 34.145 dinara. Tu poziciju deli sa radikalom Nemanjom Šarovićem i demokratom Balšom

Božovićem.

Dobro se kotira i Marko Đurišić iz SDS, koji je za četiri opomene koje je zaradio na tri sednice morao da plati

kaznu od 27.317 dinara. Vladajućoj većini izrečene su samo dve opomene, a dobili su je šef poslanika SNS

Aleksandar Martinović i naprednjak i potpredsedik Skupštine Veroljub Arsić, koji su kažnjeni sa po 6.829 dinara.

Pokret Dosta je bilo drži rekord i kao poslanička grupa jer su njihovi članovi kažnjeni sa ukupno 190.160 dinara,

dok su poslanici DS zaradili kazne u ukupnom iznosu nešto manjem od 61.000 dinara. Poslanik SDS Nenad

Konstantinović smatra da se kazne koriste kako bi se protivnici vlasti sprečili da govore.

Opozicija kažnjena sa 340.000 dinara

Poslanici opozicije u ovom sazivu kažnjeni su sa ukupno 341.480 dinara, a jedinstveni su u oceni da se

predsedavajući ne odnose jednako prema poslanicima skupštinske većine i manjine.

Vučić: Nema više opomene, odsad samo oštre kazne

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je zapošljavanje 100 novih inspektora terenske kontrole i pooštravanje

kazni za neplaćanje poreza u narednoj godini.

"Nema više opomene. Uvešće se oštre novčane kazne. Predloženo je da prvo zatvaranje bude tri meseca, a posle

toga na 12 meseci. Ko misli da se igra sa državom, nek izvoli. Prevara i krađa se neće isplatiti", rekao je on

prilikom obilaska Poreske uprave.

"I dalje imamo značajnu poresku utaju i značajan udeo sive ekonomije u ukupnoj ekonomije. Potrebna je veća

odgovornost svakog od nas i još veći rad na prikupljanju poreza", rekao je on.

Vučić je naveo da je došao da podrži ljude iz Poreske uprave koji naporno rade, istakavši da se radi o 567

terenskih inspektora i 104 terenska policajca.

Premijer je poručio da je posao u Poreskoj upravi veoma težak, navodeći kao primer da na pojedinim vašarima od

13 objekata u 11 se promet ne evidentira preko fiskalne kase, dok na Kopaoniku od 14 kontrolisanih objekata, to

nije radio nijedan od njih.

Istakao je da je važna i dobra akcija koju Poreska uprava sprovodi sa školama i Ministarstvom prosvete.

Dodao je da je planirano 711 milijardi dinara prihoda ove godine, a naplaćeno 768 milijardi dinara.

"Verujemo da će sledeće godine biti bolji rezultati od planiranog, naplata sve bolja, ali to i dalje nije dovoljno",

rekao je on.

Krkobabić: Selo bez zadruge je kao tiganj bez drške

Ministar bez portfelja Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj, najavio je danas da će u narednoj godini

jedan od prioriteta biti razvoj i otvaranje seoskih zadruga i razvoj poljoprivrede u ruralnim sredinama.

Krkobabić je najavio da će država i lokalne samouprave obezbediti sredstva za razvoj, a onim mladim ljudima koji

su ostali da žive na selu preostaje da se udruže i organizuju zadruge.

- Selo bez zadruge je kao tiganj bez drške - rekao je Krkobabić i rekao da sve ono sto se proizvede treba plasirati a

upravo uz zadruge sve je to moguće.

Krkobabić je u okviru akcije "Država Srbija u selima Srbije" danas obišao Boljevac i okolna sela Osnić i Mali

Izvor, čiji žitelji sada umesto odlaska u Boljevac bitne poslove poput poštanskih i administrativnih usluga, ali

lekarskih pregleda, mogu da obave u svom selu.

U pet boljevačkih sela, u kojima živi oko 3.500 ljudi, jednom nedeljno dolaziće opštinski službenici i lekari opšte

prakse a biće im dostupan i mobilni poštanski šalter.

Kako su meštani tih pretežno staračkih sela rekli, takve usluge će im uštedeti vreme i novac.

Govoreći o privrednim potencijalima, Krkobabić je naveo da za unapredjenje života u slabije razvijenim

sredinama nije potebno mnogo novca, već bolja iskorišćenost postojećih kapaciteta.

- Udružićemo resurse javnih preduzeća i lokalnih samouprava - rekao je Krkobabić i dodao da kada je u pitanju

Boljevački kraj, kao glavne potencijale vidi poljoprivredu, drvnu industriju i turizam.

Prema njegovim rečima, očekuje se i dolazak investitora u oblasti drvne industrije.

Predsednik Opštine Boljevac Nebojša Marjanović rekao da su akcije "Država Srbija u selima Srbije" značajne za

bolji kvalitet života meštana kako bi oni imali iste uslove kao žitelji nekih većih sredina.

Marjanović je naveo da u pojedinim boljevačkim selima ne postoje ni prodavnice sa osnovnim namirnicama pa je

ideja da pokretne radnje navraćaju u sela.

Direktorka Pošte Srbije Mira Petrović rekla je da to javno preduzeće posluje kao društveno odgovorna kompanija i

da joj je namera da ohrabri mlade da ostanu na selu i unapredjuju poljoprivrednu proizvodnju.

Akcija "Država Srbija u selima Srbije" obuhvatila je do sada 20 sela, a predviđeno je da u nju bude uključeno još

35 seoskih sredina iz nerazvijenih područja.

Sprovedena je dosad, osim u selima boljevačke opštine i u selima kod Vršca, Svrljiga i Batočine.

Vulin: Oko tri milijarde dinara za socijalna davanja

u 2017. godini

Budžetom Vlade Srbije za socijalna davanja za 2017. godinu predviđeno oko tri milijarde dinara i da nijedno

socijalno davanje neće biti umanjeno

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ponovio je danas da je budžetom

Vlade Srbije za socijalna davanja za 2017. godinu predviđeno oko tri milijarde dinara i da nijedno socijalno

davanje neće biti umanjeno.

Vulin, koji je prisustvovao obeležavanju 25 godina postojanja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu,

istakao je da je nemoguće pronaći zemlju bez socijalne zaštite, jer je čoveku pomoć uvek potrebna."Naš posao je

da ljudima obezbedimo dostojanstvo, da ih sačuvamo i da im damo nadu i priliku da svoj položaj promene", rekao

je Vulin, a saopštila Gradska uprava.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević rekla je da u Beogradu ima 17 opštinskih odeljenja i

gotovo 94.000 korisnika.

"Značajno je unapređen sistem socijalne zaštite, socijalna davanja se isplaćuju na vreme. Centri za socijalni rad su

osnovne jedinice socijalne zaštite, a upravo ova institucija je najveća u Srbiji. Zahvaljujući njima danas imamo

310 dece koja imaju ličnog pratioca, 50 personalnih asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, kao i druge usluge

socijalne zaštite koje su razvijene u proteklom periodu", rekla je Nataša Stanisavljević, koja je u ime Grada

Beograda primila zahvalnicu te ustanove.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu osnovan je 12. decembra 1991. godine odlukom Skupštine Beograda i

integracijom tadašnjih opštinskih centara za socijalni rad u jedinstvenu ustanovu socijalne zaštite.

Osnovni zadatak Gradskog centra je da svim ugroženim građanima pruža pomoć i podršku, koja se ne odnosi

samo na materijalnu ugroženost, već i na starateljsku zaštitu.

RASPISAN JAVNI POZIV: Sledi izbor

profesionalnog menadžmenta RTB Bor

Vlada Srbije raspisala je javni poziv za izbor profesionalnog menadžmenta i savetovanja u upravljanju Rudarsko

topioničarskim basenom (RTB) Bor.

U tenderu koji je objavljen u listu Politika od četvrtka navodi se da zainteresovani ponude mogu slati do 28. aprila

2017. godine u 16 časova i da prednost imaju ljudi sa iskustvom.

Ponuda mora biti detaljna, a zainteresovani moraju platiti i 15.000 evra kao uslov za učešće na javnom pozivu.

U ponudi će, kako je ranije prenela Radio-televizija Srbije, biti

najmanje 10 direktora i plan je da upravljački tim u RTB Bor

udje do leta.

Zadatak profesionalnog menadžmenta biće da poveća

profitabilnost, obezbedi nova tržišta i novu organizaciju rada i

plan poslovanja sa Unapred pripremljenim planom

reorganizacije.

U ponudi mora predložiti strategiju razvoja RTB-a Bor, plan

razvoja rudarstva i metalurgije, plan proizvodnje, plan

smanjenja troškova poslovanja, strategiju prodaje proizvoda sa projektovanim cenama za ključne proizvode RTB-

a, strategiju nabavke, da projektuje nivo zaposlenih, primeni mere UPPR-a u saradnji sa rukovodiocima RTB-a i

nadležnim ministarstvima.

Profesionalni direktori biće u svim delovima borskog giganta uključujući i rudnike bakra i zlata u Boru i

Majdanpeku i topionici.

Generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski je juče rekao da je raspisivanje tendera poslednja obaveza koju

je RTB Bora imao po Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR).

"RTB je u stanju da izmiruje sve obaveze preuzete iz UPPR koji je prošlog meseca potvrdjen u Privrednom

apelacionom sudu u Beogradu", rekao je on.

Spaskovski ;je rekao i da su plaćene sve obaveze za javne prihode - rudna renta, ekološka taksa, prihodi lokalnim

samoupravama Bora i Majdanpeka, kao i da se redovno, pored zarada i tekućih obaveza dobavljačima, izmiruje i

rata kredita kanadske EDC banke za izgradnju nove topionice.

Ministar privrede Srbije Goran Knežević nedavno je izjavio da država očekuje strateškog partnera za RTB Bor i

da se o tome razgovara sa dosta potencijalnih investitora.

On je ranije kazao i da nekoliko firmi radi analizu poslovanja RTB-a kako bi se znalo čime se raspolaže i kako bi

se "njihova zainteresovanost pretočila u ugovor o strateškoj saradnji i privatizaciji RTB-a".

Po osnovu UPPR-a država je otpisala dug RTB-a od 900 miliona evra.

TANJUG/VESTI ONLINE

Šta nam od 1. januara donose novi zakoni: Šta se

ukida, šta ostaje, a šta poskupljuje?

Skupština Srbije usvojila je u sredu više važnih zakona, među kojima su i oni kojim se ukida se

povraćaj PDV na bebi opremu, dolazi do povećanja akciza što će dovesti do poskupljenja cigareta,

pretplatu za RTS i RTV plaćaćemo još dve godine, država će platiti dug Petrohemije... Usvajanjem

seta zakona završeno je i redovno jesenje zasedanje.

Šta sve donose izmene zakona

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o poreza na

dodatu vrednost (PDV) kojim se ukida pravo na povraćaj

PDV zа kupоvinu hrаnе i оprеmе zа bеbе, ali tek nakon

usvajanja Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom

kojim će biti predviđena јеdnоkrаtnа isplаtа naknade za

kupоvinе оprеmе zа bеbе.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana

Brnabić, izjavila je ranije da će biti procenjena vrednost

povraćaja PDV-a koji su roditelji zahtevali, i da će se na osnovu tog iznosa definisati nova nadoknada koju će

porodice dobijati, a koja će biti dostupna svima.

Ona je navela i da zahtev za povraćaj PDV-a nisu podnosili svi roditelji, ali da će novim zakonom ipak svi dobiti

tu novčanu naknadu. Novac se neće čekati kao što je to bila procedura do sada, već će roditelji novac dobiti odmah

prilikom uplate roditeljskog dodatka.

U 2017. godini poskupljuju cigarete

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o akcizama kojima je predviđeno da se u 2017. godini

poveća akciza na cigarete u iznosi od 2,28 dinara. Akciza po pakli cigreta iznosiće 64 dinara, a kalendarom

akcizne politike je predviđeno da se do 2020. godine svakih šest meseci akciza povećava za 1,5 dinar.

Kafa neće poskupeti

Izmene zakona o akcizama se odnose na preradu, prženje i pakovanje kafe, odnosno akcize će se sad odnositi na

sve učesnike u proizvodnji, ali iznos akciza neće biti menjan i kafa neće poskupeti.

Od 1. јаnuаrа 2017. nе prеdviđа se pоvеćаnjе iznоsа аkcizе nа alkoholna pića, vеć ćе sе krајеm јаnuаrа, sаglаsnо

ovom zakonu, izvršiti rеdоvnо, gоdišnjе usklаđivаnjе iznоsа аkcizе nа аlkоhоlnа pićа sа indеksоm pоtrоšаčkih

cеnа u 2016. gоdini.

Od 1. januara 2017. ne predviđa se povećanje akciza na pojedine derivate nafte, već će se krajem januara, saglasno

Zakonu o akcizama vršiti redovno godišnje usklađivanje iznosa akcize na bezolovni benzin, gasna ulja i tečni

naftni gas sa indeksom potrošačkih cena u 2017. godini.

Ostaje TV pretplata

Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine finansiraće se u naredne dve godine i iz državnog budžeta i od

takse od 150 dinara, utvrđeno je izmenama zakona koje je usvojila Skupština Srbije. Ta rešenja precizirana su

usvojenim izmenama zakona o javnim medijskim servisima i o privremenom uređivanju načina naplate takse za

javni medijski servis.

GRIP NAS POKOSIO, a nadležni tvrde: Nema

razloga za PROGLAŠENJE EPIDEMIJE, evo i zašto

Epidemija gripa neće biti proglašena u Srbiji, jer se radi o poznatom virusu (A H3N2), koji se javlja još od 1968.

godine.

Kako objašnjavaju nadležni, da bi se proglasila epidemija, glavni uslov je da je veliki broj ljudi oboleo od nekog

novog virusa ili bolesti, a ne samo masovnost zaraženih.

Sada se samo prati intenzitet aktivnosti gripa, a lokalno se mogu prijavljivati epidemije, kojim se obaveštava

javnost da je veći broj ljudi oboleo.

- U pandemiji gripa 2009. godine proglašena je

epidemija poslednji put u našoj zemlji. To je urađeno

zato što se radilo o novom virusu gripa A H1N1, za

koji je postojala opšta osetljivost stanovništva. Inače,

epidemija se proglašava onda kada je ugrožen veći

broj ljudi, odnosno kada se masovno pojavljuje težak

oblik nove bolesti - objašnjava dr Leposava Garotić

Ilić, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Beograd.

Međutim, lokalno se mogu prijavljivati epidemije kao

znak da je povećan broj obolelih, ali i intnzitet

aktivnosti gripa.

- U Beogradu smo prijavili sedam epidemija u kolektivu, i predložili mere za prevenciju i suzbijanje gripa. Između

ostalog prpeoručeno je ograničena poseta bolnicama i broj onih koji posećuju bolesnike. Bolesna deca ne treba da

se dovode u škole i vrtiće - ističe dr Garotić Ilić.

Epidemiju gripa proglašava Ministarvo zdravlja na preporuku Instituta za javno zadrvlje "Batut", a za "Blic" u

ovom ministarstvu kažu da su svakodnevno u kontaktu sa stručnjacima.

Obavezne maske

- Na osnovu preporuka beogradskog zavoda za javno zdravlje bolnicama je naloženo je da se zabrane posete u

svim intenzivnim negama, a da na ostalim odeljenjima svim pacijentima u posetu može da dođe samo jedna osoba

uz obaveznu masku za jednokratnu upotrebu - kažu Ministarstvu zdravlja.

Sve zdravstvene ustanove u Beogradu dobile su uputstvo od Ministarstva zdravlja kako da postupaju u narednom

periodu, sve dok je aktivnost gripa povećanog intenziteta.

Pa tako, sve bolnice i domovi zdravlja moraju da odvoje u čekaonici bolesnika koji ima povišenu temperaturu i

respiratorne simptome, najmanje jedan metar od drugih bolesnika. Potrebno je postaviti vidljiva upozorenja na

ulazu u zdravstvenu ustanovu o respiratornoj higijeni, tačnije da u slučaju respiratornih simptoma, građani pokriju

nos i usta papirnom maramicom ili maskom kada kašlju ili kijaju i vrše higijenu ruku.

U slučaju pojave simptoma i znakova akutne respiratorne infekcije ili gripa treba primeniti mere prostorne i

personalne izolacije, češće pranje i dezinfekcija radnih površina i opreme, predmeta i površina u sobi za izolaciju,

provetravanje prostorija. Isto tako potrebno je udaljiti sa posla zaposlene sa simptomima akutnih respiratornih

infekcija i gripa do ozdravljenja.

Obustava nastave i zatvaranje vrtića

Samo kada se prošlašava epidemija gripa ima smisla zatvarati škole i vrtići, kao i uvesti zabranu javnog

okupljanja, objašnjava dr Garotić Ilić.

U ovoj situaciji, kada je aktivnost gripa srednjeg intenziteta ne postoji nijedan značajan epidemiološki razlog da se

škole zatvore, jer oboleli i ne dolaze u školu.

Škole se eventualno zatvaraju iz neepidemioloških razloga zbog odsustva nastavnika ili prevelikog broja odsutne

dece zbog kojih je potrebno organizovati dopunsku nastavu.

Moći ćete kod lekara sa starom knjižicom od 1.

januara samo pod ovim uslovim i s ovim papirom

Kako biste mogli da se pregledate ili uzmete lek na recept stara zdravstvena knjižica će vam važiti samo

pod ovim uslovima.

Oni kojima nisu istekle zdravstvene knjižice, a još nisu dobili nove, moći će da idu kod lekara i uzimaju lekove na

recept i sa starim, papirnim knjižicama koje nisu overene, sve dok im ne stignu nove zdravstvene isprave.

Potrebno je da sa sobom imaju potvrdu da su predali dokumenta za novu elektronsku knjižicu.

Ove potvrde se ne izdaju deci, trudnicama i porodiljama, s obzirom na to da u skladu sa Zakonom o ostvarivanju

prava na zdravstvenu zaštitu ove kategorije osiguranika od 1. januara 2017. godine, pa sve do uručenja

zdravstvene kartice, mogu koristiti staru zdravstvenu knjižicu, bez obzira što ona nije overena, kažu u

Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO).

“Potvrda se ne izdaje ni penzionerima koji imaju trajno overenu staru zdravstvenu knjižicu, koju mogu koristiti

sve do uručenja zdravstvene kartice“, objašnjavaju u RFZO za “Blic”.

Od 1. januara 2017. godine RFZO više neće izdavati i overavati “stare” papirnate zdravstvene knjižice.

“Građanima kojima su pre 1.januara 2017. godine overene stare zdravstvene knjižice, a podneli su zahtev za novu

zdravstvenu karticu, mogu da se leče na osnovu tih knjižica i to do isteka overe, odnosno do uručenja zdravstvene

kartice. Onima kojima je istekla overa stare knjižice, a podneli su zahtev za nove, lečenje ostavruju sa potvrdom

koju su dobili prilikom predaje dokumenata”, objašnjavaju u RFZO.

Oni koji su osigurani, a izgube overenu staru zdravstvenu knjižicu, takođe mogu da dobiju potvrdu od filijale,

odnosno ispostave, na osnovu podnetog zahteva za izdavanje zdravstvene kartice.

Zahtev za zamenu knjižica do sada je predalo 4.961.875 od ukupno 6.846.998 zdravstveno osiguranih građana

Srbije. Mnogi od njih neće dobiti novu zdravstvenu knjižicu do kraja godine.

U RFZO kašnjenje pravdaju time da je veliki broj građana čekao poslednji momenat za zamenu zbog čega su

stvorene gužve, kao i da Zavod za izradu novčanica mesečno može da izradi samo 350.000 zdravstvenih kartica.

Rok za podnošenje zahteva ističe 31. decembra.