Vi­šnja­Ba­ća­no­vićAna­Paj­van­čić

Ka­pa­ci­te­ti­po­li­tič­kih­stra­na­ka­ u­Voj­vo­di­ni­za­ostva­ri­va­nje­

rod­ne­rav­no­prav­no­sti

No­vi­Sad,­2010

Sredstva za objavljivanje knjige obezbeđena su u budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine

Sa­dr­žaj

Predgovor ..................................................................................5

Procesi realizacije političkih prava žena – predgovor ................7

Uvod ........................................................................................17

Žene i politika ..........................................................................19

Politička participacija i ženski pokret u jugoistočnoj Evropi ....25

Političke stranke i rodna ravnopravnost: ideološki, globalni i regionalni kontekst ..................................39

Opis i ciljevi istraživanja Kapaciteti političkih stranaka u Vojvodini za ostvarivanje rodne ravnopravnosti .....................53

Učešće žena u vlasti u Srbiji i Vojvodini ...................................54

Formalna participacija žena i institucionalizacija rodne ravnopravnosti u strankama u Vojvodini .................................57

Unutarpartijski dokumenti i rodna ravnopravnost ..................60

Organizovanje i osnaživanje žena unutar stranaka..................65

Članice političkih stranaka u Vojvodini – rezultati anketnog istraživanja ...............................................................71

Socio-demografska obeležja ispitanica ...................................72

Vrednosne orijentacije ispitanica ............................................ 74

Oblast političkog angažmana i politički prioriteti ....................76

Stav prema okruženju i moć uticaja u stranci ..........................87

Odnos prema pitanju rodne ravnopravnosti ...........................93

Kandidovanje ...........................................................................97

Odnos prema kvotama kao afirmativnoj akciji ........................99

Forumi žena ...........................................................................102

Rezultati intervjua .................................................................106

Odnos lidera stranaka u Vojvodini prema pitanju rodne ravnopravnosti ............................................................107

Uspešne političarke u Vojvodini i rodna ravnopravnost ........115

Zaključci i preporuke .............................................................139

Objedinjena bibliografija .......................................................143

Recenzija rukopisa Ane Pajvančić i Višnje Baćanović ............147

Recenzija rukopisa „Kapaciteti političkih stranaka u Vojvodini za ostvarivanje rodne ravnopravnosti“ ..............157

Biografije autorki ..................................................................159

5

Pred­go­vor

Is tra ži va nje pod na zi vom „Ka pa ci te ti po li tič kih stra na ka u Voj vo di ni za ostva ri va nje rod ne rav no prav no sti“ je kon ci pi ra no kao in sti tu ci o nal ni po ku šaj ana li ze ključ nih pre pre ka rav no prav-no sti u po li tič kim stran ka ma i tra že nja od go vo ra i pre po ru ka za nji ho vo pre va zi la že nje.

Ovim is tra ži va njem tra ži li smo od go vo re u ko joj me ri su že ne kom pe tent ne i za in te re so va ne da uče stvu ju u pro ce si ma od lu či-va nja. Ko li ko su lič no i pro fe si o nal no po sve će ne po li tič kim pro ce-si ma i po li tič ki an ga žo va ne. Ka ko se iz ja šnja va ju o sprem no sti da od lu ču ju. Da li po sto je objek tiv no vi dlji ve pre pre ke za ve će uče šće že na u po li ti ci ili ih pro iz volj no pro jek tu je mo tra že ći oprav da nje.

Is tra ži vač ki rad po sve ćen utvr đi va nju ka pa ci te ta po li tič kih stra na ka za una pre đe nje kon cep ta rod ne rav no prav no sti je lo gi-čan sled pret hod nih is tra ži vač kih ra do va Za vo da. Po seb no mi slim na is tra ži va nje o me dij skom tret ma nu že na kan di dat ki nja to kom pred iz bor nih kam pa nja za lo kal ne i po kra jin ske iz bo re 2008. Re-zul ta ti su po ka za li da me di ji ni su is ko ri sti li op ti mal nu pri li ku da afir mi šu že ne, ali ja sno je i to da od go vor nost de le sa po li tič kim stran ka ma ka da je u pi ta nju iz bor kan di da ta i kan di dat ki nja ko ji/e će bi ti pro mo vi sa ne to kom kam pa nje. Oče ku je mo da ovo is tra ži-va nje zna čaj no una pre di pro ces pri ku plja nja ak tu el nih i pre ci znih po da ta ka o že na ma na me sti ma od lu či va nja i mo guć no sti ma nji-ho vog in ten ziv ni jeg uklju či va nja u pro ce se od lu či va nja.

Na ša ide ja je da re zul ta ti is tra ži va nja bu du u funk ci ji po di za-nja ni voa sve sti o po što va nju kon cep ta rod ne rav no prav no sti s jed na stra ne, a sa dru ge – oče ku je mo da re zul ti ra ju pre po ru ka-ma za pod sti ca nje jed na kih mo guć no sti za uče šće že na i mu ška-ra ca u pro ce si ma od lu či va nja na svim ni vo i ma.

6

Is tra ži va nje si tu i ra od go vo re o struk tu ri i sa dr ža ju po li tič-kih do ku me na ta u od no su na rod nu rav no prav nost, o pro ce si ma od lu či va nja u po li tič kim stran ka ma i na či nu po zi ci o ni ra nja funk-ci o ne ra/ki. Is tra ži va nje da lje si ste ma ti zu je po dat ke o to me da li po sto je me ha ni zmi ko ji pra te i pod sti ču spe ci fič ne in te re se i po-tre be čla ni ca i čla no va stra na ka. Pod se ća nas na po seb ne me re ko je su od i gra le prak tič nu ulo gu te je ve ća za stu plje nost že na u pro ce si ma od lu či va nja oči gled na, ali ni je do stig nut ni vo kri tič ne kvo te – 30%. U na red nih 160 stra ni ca su ana li tič ki pri ka za ne ba-ri je re i manj ka vo sti ko je su osta vi le pro stor za iz be ga va nje do-slov ne pri me ne Za ko na. Ali su ta ko đe pro jek to va ne i pre po ru ke za in ten ziv ni je uvo đe nje rod ne rav no prav no sti u jav ne po li ti ke, a to zna či no ve pro gra me i ak tiv no sti.

U ime Za vo da za hva lju jem se svim uče sni ca ma i uče sni ci-ma u Is tra ži va nju, re cen zent ki nja ma i po seb no autor ka ma ko je pred sta vlja ju naj mla đu ge ne ra ci ju fe mi nist ki nja sa ve li kim obra-zov nim i ak ti vi stič kim po ten ci ja lom.

Ve­sna­Ši­jač­kidi rek tor ka Za vo da

7

Pro­ce­si­re­a­li­za­ci­je­ po­li­tič­kih­pra­va­že­na­–­pred­go­vor

„U­ime­že­na­ove­dr­ža­ve,­mi­tra­ži­mo­za­se­be­sve­ono­što­ste­i­vi­u­to­ku­svog­raz­vo­ja­tra­ži­li­za­se­be.“

Eli za bet Sten ton,­Go­vor­o­pra­vi­ma­že­na1

Ana li zi ra ju ći struk tu re pro me na u obla sti jav nog ži vo ta Ha ber mas je uka zi vao na to da okvi ri tra di ci o nal ne gra đan ske de mo kra ti je ne ma ju do volj no efi ka sne me ha ni zme in te gra ci je dr ža ve i dru štva. Na i me, tra di ci o nal na de mo kra ti ja da je ja kim i broj nim dru štve nim gru pa ci ja ma i struk tu ra ma pred nost ili čak eks klu ziv nu mo guć nost da uče stvu ju u do no še nju po li tič kih od-lu ka. Za funk ci o ni sa nje pra ve de mo kra ti je neo p hod ni su me ha-ni zmi ko ji omo gu ća va ju i ne pri vi le go va ni ma da uče stvu ju u do-no še nju od lu ka2. Zah te vi de mo kra ti je su, da kle, da po li tič ko te lo mo ra da ob u hva ti sve dru štve ne slo je ve, a na ro či to one ko ji su si ste mat ski mar gi na li zo va ni. Naj broj ni ja gru pa, si ste mat ski mar-gi na li zo va na iz po li tič kih pro ce sa od lu či va nja su že ne.

Ka ko iz gle da uklju či va nje že na u do no še nje po li tič kih od lu ka, tj. re a li za ci ja po li tič kih pra va že na, te ma su u ko ju je po treb no ulo ži ti još do sta is tra ži vač kih na po ra i ener gi je. Je dan od tih na po ra re zul-ti rao je i ovom pu bli ka ci jom ko ja pred sta vlja pri kaz is tra ži va nja ka-

1 Znamenite besede sveta, Zvonik, Beograd, 2005, Elizabet Stenton, Govor o pravima žena, str. 120 – 122

2 Habermas Juergen, The Structural Transformation of the Public Sphere, An Inquiry into a Category of Burgeois Society, Polity Press. Citirano po, Jednake mogućnosti, OSCE, Beograd, 2003, str. 13.

8

pa ci te ta po li tič kih stra na ka za ostva ri va nje rod ne rav no prav no sti u po li ti ci. Pod tim se ov de pod ra zu me va ju u pr vom re du pro gram ska i uže po li tič ka opre de lje nja stra na ka, for mal na pra vi la ko ja po sto je, po li tič ka vo lja unu tar stra na ka, zna čaj ko je čla ni ce stra na ka pri da ju ovom kon cep tu, ali ne i naj ma nje va žno, ma da naj te že za ope ra ci o-na li za ci ju: na čin od lu či va nja u stran ka ma, nji ho va de mo kra tič nost i mo guć no sti za „re vi zi ju“ obra za ca po li tič kog de lo va nja.

Ka ko je ovo ve o ma ši ro ka i slo že na oblast is tra ži va nja ne ki od fak to ra su ov de sa mo do tak nu ti, iako sva ka ko za slu žu ju da-lja is tra ži va nja, po seb no u lo kal nom, na ci o nal nom i re gi o nal nom okvi ru. To je na pri mer od nos po li tič kih ide o lo gi ja i rod nih pi ta-nja, po zi ci o ni ra nje ovih pi ta nja u jav nu sfe ru u pu nom smi slu, ulo ga po li ti ča r ki u tom pro ce su, iz me ne ko je mo gu da do ne su že ne u po li ti ci, u po gle du re vi ta li za ci je de mo kra ti je, iz me ne jav-nog dis kur sa, što je ve o ma zah tev no is tra ži va ti, po seb no s ob zi-rom na to da ni je pro šlo do volj no vre me na od zna čaj no po ve ća-ne za stu plje no sti že na u mla dim vi še par tij skim si ste mi ma.

U ovom is tra ži va nju fo kus je na po li tič kim stran ka ma ko-je de lu ju u Voj vo di ni, od no sno stran ke ko je za u zi ma ju me sta u po kra jin skom par la men tu. Is tra ži va nje se fo ku si ra lo na tri seg-men ta: for mal na pra vi la i opre de lje nja stra na ka, uklju ču ju ći i ak tiv no sti ko je se pred u zi ma ju sa ci ljem po ve ća nja par ti ci pa ci je že na; sta vo vi i od nos čla ni ca po li tič kih stra na ka pre ma kon cep tu rod ne rav no prav no sti, ali i dru gim za ovu te mu re le vant nim pi-ta nji ma – ova dva seg men ta pred sta vlja ju po ku šaj da se ra sve tli od nos stra na ka u ce li ni i for mal nih struk tu ra pre ma že na ma u po li ti ci i unu tra šnji do ži vljaj sop stve ne po zi ci je po li ti čar ki u ovom kon tek stu. Tre ći seg ment pred sta vlja kva li ta tiv no pro du blji va nje pr va dva seg men ta kroz du bin ske in ter vjue sa mu škar ci ma, li-de ri ma stra na ka na re gi o nal nom ni vou i že na ma ko je za u zi ma ju zna čaj ne funk ci je u stran ka ma i/ili in sti tu ci ja ma vla sti.

9

Is tra ži va nje je, iako u ne kom smi slu par ci jal no, po sta vlje no u ši ri te o rij ski kon tekst, ali i u kon tekst dru štve nih i pro me na po li-tič kog si ste ma. Upra vo zbog to ga ova pu bli ka ci ja na sa mom po-čet ku sa dr ži dva član ka ko ji ima ju za cilj raz ja šnja va nje zna ča ja kon cep ta rod ne rav no prav no sti u po li ti ci i iz li sta va nje is tra ži vač-kih na la za i re le vant nih uoče nih pra vil no sti ka da su u pi ta nju rod-ni aspek ti po li tič kog de lo va nja u ši rem smi slu. Te ma pr vog tek sta je rod na rav no prav nost kao te ma u jav noj sfe ri u ju go i stoč noj Evro pi, od no sno spe ci fič no sti re gi o na ko je uti ču na po zi ci je že na u po li ti ci, rod nu rav no prav nost i žen ski po kret. U dru gom tek-stu raz ja šnja va se od nos fe mi ni zma i ide o lo gi ja, od no sno is ti če se uže po li tič ka di men zi ja fe mi ni zma kao ide o lo gi je. Na osno vu ova dva tek sta mo gu će je sa gle da ti po la zne pret po stav ke oko ko jih se gra di raz u me va nje em pi rij skih po da ta ka o par tri ci pa ci ji že na u po li ti ci u Voj vo di ni. Ja sno je da se pod par ti ci pa ci jom že na ne pod ra zu me va sa mo nji ho va za stu plje nost na me sti ma od lu či va-nja već za pra vo po ve ća nje vi dlji vo sti rod nih pi ta nja i žen skih in te-re sa u po li tič koj are ni i re al ne po li tič ke mo ći že na u po li ti ci.

Cen tral ni deo pu bli ka ci je su re zul ta ti is tra ži va nja či ji se naj-ve ći deo od no si na po zi ci je že na u po li tič kim stran ka ma i nji ho ve sta vo ve o po li ti ci, ak ti vi zmu, vred no sti ma, rod noj rav no prav no-sti. Po tom sle de re zul ta ti kva li ta tiv nog de la is tra ži va nja – in ter-vjui sa pred stav ni ci ma i pred stav ni ca po li tič kih stra na ka.

Na osno vu re zul ta ta is tra ži va nja for mu li sa ni su za ključ ci ko ji se od no se na po zi ci je že na u stran ka ma, od nos po li ti čar ki pre ma rod noj rav no prav no sti, glav nim pre pre ka ma za pu nu par ti ci pa-ci ju že na u po li ti ci kao i dru štve nim i ši re po li tič kim okol no sti ma ko je (mo gu da) uti ču na po li tič ku par ti ci pa ci ju že na.

Na la zi ne od stu pa ju zna čaj no od pret po stav ki ko je se ti ču pr ven stve no to ga da za us po sta vlja nje rod ne rav no prav no sti u po li ti ci ve li ki zna čaj ima ju ne for mal na pra vi la de lo va nja unu tar stra na ka i po dr ška uti caj nih mu ška ra ca u po li ti ci. Re zul ta ti is tra-

10

ži va nja ta ko đe po ka zu ju vi sok ste pen po zna va nja i pri hva ta nja kon cep ta rod ne rav no prav no sti od stra ne čla ni ca stra na ka, ali i nji ho vu ne do volj nu sprem nost da se u svom pro fe si o nal nom po-li tič kom de lo va nju po sve te ovom pi ta nju. Uzrok le ži u po li tič koj kul tu ri njoj svoj stve nim pra vi li ma ko ja rod nu rav no prav nost mar-gi na li zu ju od no sno de fi ni šu kao ne do volj no „po li tič ko“ pi ta nje.

Re zul ta ti po ka zu ju ta ko đe i for mal no pri hva ta nje kon cep-ta rod ne rav no prav no sti, ko je se pr ven stve no ogle da ju u do ku-men ti ma stra na ka, što je po ka za la nor ma tiv na ana li za, ali kao re zul tat pri stu pa „od o zgo ka do le“ bez ak ti vi ra nja ka pa ci te ta sa mih že na čla ni ca i ade kvat ne sa rad nje sa ci vil nim sek to rom, po seb no žen skim po kre tom. Za ova kav re zul tat sva ka ko je zna-ča jan pro ces tran zi ci je po li tič kog si ste ma, gde for mal na pra vi la tre ba da obez be de par ti ci pa ci ju, ali i osla nja nje na po li tič ke eli te u in sti tu ci ja ma to kom ovog pro ce sa.

Po sta vlja nju žen skih in te re sa u jav nu sfe ru i po li tič ku are-nu sva ka ko bi do pri ne lo osna ži va nje že na li der ki, kao i sa rad nja že na iz raz li či tih po li tič kih stra na ka, sa rad nja sa mu škar ci ma li-de ri ma i na rav no sa rad nja sa fe mi ni stič kim po kre tom od no sno žen skim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma.

Su štin ska vred nost ovog i slič nih is tra ži va nja na te mu po li-tič ke par ti ci pa ci je že na je iz me đu osta log i uka zi va nje na po sto-ja nje i ana to mi je de lo va nja struk tu ral nog, da kle naj ne vi dlji vi jeg ti pa i ujed no naj e fi ka sni jeg ti pa dis kri mi na ci je že na ko je je ujed-no naj te že za do ka zi va nje pa sa mim tim i eli mi na ci ju.

Na i me, tra di ci o nal na moć in sti tu ci ja da ne gi ra ju, ig no ri šu i pre vi đa ju dis kri mi na ci ju že na de fi ni še se poj mom moć­ne­gi­ra­nja (Eli za be ta Šnaj der3). Ka da in sti tu ci je ne re a gu ju na dis kri mi na ci ju že na, to od su stvo re ak ci je obič no prav da ju ne po sto ja njem po-

3 Schneider, Elisabeth: The Violence in Privacy. In: Kelly Weisberg 1996: Sex, Violence, Work and Reproduction. Philadelphia, Temple University Press, 388-396.

11

tre be da se re a gu je, ne po sto ja njem pro ble ma, pa i ne gi ra njem sa mog nje go vog po sto ja nja. Mo ći ne gi ra nja do da je se i ne gi ra nje mo ći: ne, to ni je moć in sti tu ci ja ko ja je pre bri sa la i sa mo po sto ja-nje dis kri mi na ci je či ta ve po lo vi ne sta nov ni štva iz in sti tu ci o nal nog pro gra ma de lo va nja, već jed no stav no, tu za i sta i ne ma ni ka kvog pro ble ma – že ne u stva ri ima ju sva pra va i da nas su u Sr bi ji pot-pu no rav no prav ne. Ti me moć in sti tu ci o nal nog ne gi ra nja po sta je kom plet na, efi ka sna, du go traj na i funk ci o nal na. Na nju se na do-ve zu je i ne for mal na sfe ra od lu či va nja, ona ko ja ne ma ni za kon sku pa ni mo ral nu oba ve zu da se po na ša ne di skri mi na tiv no.

Na i me, de mo krat ski struk tu ri ra no dru štvo uvek uz for mal-nu in sti tu ci o nal nu struk tu ru ta ko đe ima i ne for mal nu, pa i vi še pa ra lel nih mre ža ne for mal nih cen ta ra od lu či va nja. Što je dru-štvo ma nje for mal no i in sti tu ci o nal no struk tu ri ra no, ma nja mu je kon tro la nad sop stve nim in sti tu ci ja ma, prav cem u ko me se kre će i po li tič kim ak ci ja ma u ko ji ma se an ga žu je. Ta ne for mal-na struk tu ra pred sta vlja osno vu za stva ra nje pri kri ve ne eli te kao cen ta ra od lu či va nja i kon cen tra ci je mo ći. Te ma le gru pe ko je ima ju ne for mal nu vlast i ne for mal ne na či ne do no še nja od lu ka su uglav nom po tra di ci ji jed no pol nog, mu škog sa sta va. Eli te, me đu-tim, ni su de struk tiv na za ve ra. U stva ri, vr lo je ret ko da se ma nja gru pa oso ba sa sta ne i na mer no re ši da kon tro li še ši re dru štvo sa de struk tiv nim na me ra ma ili ne ga tiv nim ci lje vi ma. Eli ta ni je ni šta vi še ni ti išta ma nje od gru pe pri ja te lja ko ji ma se de si lo da uče-stvu ju u istim po li tič kim, ne vla di nim ili ljud sko-prav nim ak tiv no-sti ma. Te pri ja telj ske gru pe funk ci o ni šu kao mre ža ko mu ni ka ci je iz van sva kog re gu lar nog na či na ko mu ni ci ra nja.

Pro blem je u to me što ne fo r mal ne gru pe ne ma ju oba ve zu da bu du od go vor ne ni jed noj in sti tu ci ji ni ti dru štve noj za jed ni ci. Nji ma moć ni je do de lje na kroz bi lo ka kve pro ce du re pa za to im ne mo že bi ti ni od u ze ta. One ni su iza bra ne pa ne mo gu bi ti ni kri-ti ko va ne ni ti sme nje ne. Nji hov uti caj se ne ba zi ra na ono me šta

12

i ka ko ra de za dru štvo pa ne mo gu ni bi ti di rekt no pod uti ca jem dru štva. To na rav no ne zna či da su one neo d go vor ne, na pro tiv, ve ći na onih ko ji se la te ta kvog do no še nja od lu ka za dru ge, u naj-ma nju ru ku se tru de da de la ju od go vor no. Ono što je pro blem je da ih dru štvo jed no stav no ne mo že na te ra ti na od go vor nost i ta od go vor nost se pri rod no on da vi še ve zu je za sop stve ne in te re se eli te i po je di nih nje nih čla no va a ne ce le gru pe.

Svi ma oni ma ko ji ma su po sred stvom de mo krat skih pro ce du-ra po ve re na ne ka ovla šće nja isto vre me no je upu ćen zah tev za od-go vor nim po na ša njem. To je na čin ka ko dru štvo ostva ru je kon tro-lu nad oso ba ma ko je se na la ze na po zi ci ja ma da ima ju ovla šće nja. Po je din ci mo gu po se do va ti i vr ši ti vlast, ali je dru štvo to ko je ima po sled nju reč nad tim ka ko se ta vlast vr ši i za šta se ko ri sti. To spre ča va mo gu ći mo no pol mo ći, dis kri mi na ci ju i že na i dru gih tra-di ci o nal no dis kri mi ni sa nih dru štve nih gru pa ci ja, ne pro por ci o nal nu kon ce tra ci ju mo ći u ru ka ma pri pad ni ka jed nog po la i da je mo guć-nost mno gi ma da bu du od go vor ni za raz li či te po slo ve dru štva.

Mno ge že ne su is klju če ne iz uče stvo va nja u od lu či va nju jer uče šće u in sti tu ci ja ma pod ra zu me va pret hod no uče stvo va nje i ini-ci ja ci ju u ma lim gru pa ma, i one ko je ni su do volj no spo sob ne da u njih pro dru, jer ta kve ne for mal ne gru pe i ni su otvo re ne že na ma, na la ze se u ne po volj noj si tu a ci ji da bu du eli mi ni sa ne. Do kle god je struk tu ra dru štva ne do volj no in sti tu ci o nal no for ma li zo va na po de mo krat skom mo de lu, do tle su pra vi la ka ko se do no se od lu ke po zna ta ogra ni če nom kru gu i svest o mo ći pri pa da oni ma ko ji ma su po zna ta pra vi la. Pra vi la o do no še nju od lu ke mo ra ju bi ti po zna ta i pri stu pač na svi ma a to mo že bi ti slu čaj sa mo ako je dru štvo or ga-ni zo van na for ma lan de mo krat ski na čin što pod ra zu me va uklju če-nost oba po la na svim ni vo i ma i u svim fa za ma od lu či va nja.

Naj zdra vi ja si tu a ci ja je ka da svi čla no vi dru štva ima ju mo-guć nost da oce nju ju iz me đu onih ko ji se na iz bo ri ma tak mi če oko vla sti i ka da su u po zi ci ji da po sta vlja ju zah te ve pred one

13

ko ji ma će da ti svoj pri vre me ni pri sta nak da po se du ju od re đe nu dru štve nu moć. Autor ke, me đu tim, tač no uoča va ju da je ta kva ide al na si tu a ci ja u ko me že ne i mu škar ci ima ju mo guć nost da se pu tem for mal nih pro ce du ra na đu na po lo ža ji ma do no še nja od lu ka, kom pro mi to va na raz vi ja njem i funk ci o ni sa njem ne for-mal nih cen ta ra mo ći. Na i me, u sva kom dru štvu, pro fe si ji ili or ga-ni za ci ji, pa ta ko i na po li tič koj sce ni, po sto je ne for mal ni kru go vi, mre že, gru pe isto mi šlje ni ka, „za tvo re ne so be“ ili „brat stva“.

Taj men ta li tet po ve za no sti je ti pa mu škog pri pa da nja ili “old boys clubs” i za sa da efi ka sno spre ča va uglav nom že ne, ali i mno ge mu škar ce da ima ju pri stup iz vo ri ma mo ći i dru štve nog pri zna nja, umno go me efi ka sni je od even tu al no još uvek ne sa vr-še nih prav nih nor mi, pa tri jar hal nog men ta li te ta i si ste ma vred-no sti. Ta kvi ne for mal ni od no si ve ko vi ma su efi ka sno is klju či va li že ne iz uče šća u do no še nju od lu ka u dru štvi ma, pa i on da ka da je us po sta vlje na for mal no po stig nu ta prav na rav no prav nost ili jed na kost pri stu pač no sti svih funk ci ja i po lo ža ja. Do in ten zi vi ra-nja ne for mal nih kru go va mo ći po seb no do la zi on da ka da že ne pro dru na mno ga, sva pa i naj vi ša me sta do no še nja od lu ka pu-tem za kon ski ga ran to va ne rav no prav no sti, kvo ta ili dru gih afir-ma tiv nih me ha ni za ma, ili jed no stav no, sop stve nim kva li te ti ma na osno vu le gi tim ne sna ge za kon skih pro ce du ra.

Neo p hod no je da kle ana li zom od no sa na glav noj sce ni for-mal no struk tu ri ra nih in sti tu ci ja i pro ce du ra, uoči ti po sto ja nje i de lo va nje pro ce sa ma ski ra nja mo ći ili pre se lje nje mo ći iz for mal-no struk tu ri ra nih in sti tu ci ja na si vu, va ni sti tu ci o nal nu zo nu gde pre sta ju da va že i kvo te, ali i usta vom i za ko nom ga ran to va na rav no prav nost po lo va, pa i ele men tar na pra vi la pri stoj no sti.

Pro blem je što se pri vi le gi ja ili od go vor nost, ko ju je jed na oso ba ili krug lju di du go no si li, for mal no ili ne for mal no, po či nju sma tra ti kao lič na svo ji na i kao „pri rod no” svoj stvo jed nog po la ko ji se on da ne da ju la ko ni na pu sti ti, ni ti kon tro li sa ti od dru štva.

14

Te si ve emi nen ci je, od no sno ne for mal ne kru go ve mo ći ko je svo-jim du go traj no po sto je ćim ne fo r mal nim ovla šće nji ma kom pro-mi tu ju de mo krat ske in sti tu ci je i de mo krat sku for mal nu dru štve-nu struk tu ru, Hajn rih Bel4 na zi va ge ne rič nom per so ni fi ka ci jom „Go spo din X“. „Čim su mu ugro že ni in te re si ko ji su is klju či vo ma-te ri jal ne i tak tič ke pri ro de, Go spo din X po sta je grub, neo te sa ni ji ne go što je to čak i me đu lu pe ži ma do zvo lje no.“ Ta da uglav nom za ši ru jav nost ne vi dljiv, Go spo din X po sta je vr lo vi dljiv.5 Kao i me ha ni zmi struk tu ral ne dis kri mi na ci je že na i na či ni nji ho ve eli-mi na ci je sa glav ne po li tič ke sce ne.

Da va nje ovla šće nja po je din ci ma sa mo za to što ih ne for mal-na gru pa vo li, ili za to što ih ne vo li, ne će slu ži ti ni dru štvu ni ti tim oso ba ma. Spo sob no sti, in te re si i od go vor nost tre ba da bu de od glav nog in te re sa u ta kvim se lek ci ja ma. De mo ra li šu će je ako ne ko ima od go vor no sti na ko je ne mo že da od go vo ri. Ta ko đe je ve o ma lo še ne da va nje od go vor no sti oni ma ko ji mo gu do bro da ra de jer to de mo ra li še ne sa mo njih, ne go i sve dru ge ko je bi mo-gle da po že le da bu du kom pe tent ne i struč ne. Že ne su do volj no ja sno bi le one mo gu ća va ne kroz isto ri ju ka da su bi le struč ne da bi se to da nas mo glo la ko ig no ri sa ti ili dru ga či je tu ma či ti.

Ova pu bli ka ci ja je na me nje na čla no vi ma i čla ni ca ma po li tič-kih stra na ka, po je din ci ma i po je din ka ma, kao i or ga ni za ci jama

4 Hanjnrih Bel, Cena pomirenja, Fondacija Heinrich Boell, Beograd 2008. str. 14.

5 Kao što je to u Srbiji u martu 2010. bio slučaj kod izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Oni koji dugo smatraju da su ljudska prava njihov ekskluzivni domen, koji imaju reč kod postavljanja raznih funkcionera, nisu prihvatali ženu kao kandidata, ne što se njoj nešto moglo zameriti već prevashodno radi zaštite svojih neformalno stečenih, ali dugo korišćenih privilegija. Obračun sa kandidatkinjom, kao i svima koji su smatrali drugačije ili bili jednostavno neutralni, pa bili oni institucije, pojedinci, ili grupe, bio je po svojoj grubosti, izabranim sredstvima i nasilnog rečnika, pravi medijski linč.

15

ko je se ba ve po di za njem ka pa ci te ta že na u po li ti ci, struč noj ali i ši roj za in te re so va noj jav no sti. Zna čaj ovog is tra ži va nja i nje go-vog ob ja vlji va nja u ovoj for mi je u to me što se ovoj te mi pri stu-pi lo na je dan si ste ma ti čan na čin, uokvi ren u te o rij ska po la zi šta i kon cep ci je. Iako mo že da ima upo treb nu vred nost u prak si, cilj ove pu bli ka ci je je pr ven stve no raz u me va nje kon cep ta rod ne rav no prav no sti i ro da u po li ti ci u ši rim ak tu el nim dru štve nim i po li tič kim okvi ri ma i pro ce si ma.

Ona ujed no dis kret no nu di jed no sta van od go vor na ve či te pro ble me sa ko ji ma se po mi šlje nju jed nog od kla si ka te o ri je de-mo kra ti je, Fren ka Ka nin ge ma de mo kra ti ja su o ča va u prak si – na-i me, da mo že da do zvo lja va ve ći ni da ti ra ni še ma nji ne, da se de-ša va da je ne e fi ka san i ne po u zdan na čin ko lek tiv nog do no še nja od lu ka, da ne ret ko iza zi va ume sto da spre ča va dru štve ne kon-flik te, da je mo gu zlo u po tre bi ti de ma go zi i da mo že da ma ski ra si ste mat sko ugnje ta va nje. Taj dis kret no jed no sta van od go vor je stvar no uklju če nje že na u de mo krat ske pro ce se od lu či va nja, bez re zer vi, sum nji, spolj nih i unu tra šnjih ogra ni če nja, i na rav no sa mu škim sa ve zni ci ma ali bez mu ških pa tro na, ali i bez glu me, po-seb no, bez da se pod ra zu me va da u za ko ni ma mo že da pi še jed no a u prak si da se de ša va dru go, bez glav nih i spo red nih sce na za do-no še nje od lu ka, ko nač no i bez do sa da ne iz be žnog Go spo di na X!

Pred go vor na pi sa la prof. dr Zo­ri­ca­Mr­še­vić,Pro fe sor ka Fa kul te ta za evrop ske prav ne i po li ti ko lo ške stu di je

17

Uvod„Va­ra­te­se­ako­mi­sli­te­da­ću­ja­ov­de­bi­ti­ike­ba­na“,­po­li­ti­čar­ka

„U­sva­kom­slu­ča­ju,­još­uvek­je­da­le­ko­i­te­že­i­zah­tev­ni­je­bi­ti­že­na­u­po­li­ti­ci­ne­go­mu­ška­rac­u­po­li­ti­ci“,­po­li­ti­čar­ka

Is tra ži va nje „Ka pa ci te ti po li tič kih stra na ka u Voj vo di ni za ostva ri va nje rod ne rav no prav no sti“ na sta lo je iz po tre be da se de talj ni je sa gle da jaz ko ji po sto ji iz me đu usvo je nih in sti tu ci o-nal nih prin ci pa i me ha ni za ma i stvar ne mo ći ko je po li ti ča r ke u Voj vo di ni ima ju. Cilj ovog is tra ži va nja je bio i ak ti vi stič ki – da se skre ne pa žnja na ulo gu stra na ka i nji ho vih čla ni ca, da se pro mo-vi šu po li ti čar ke iz Voj vo di ne ali i da se po li tič kom de lo va nju že na pri stu pi na je dan nov na čin. Že le le smo da iden ti fi ku je mo ključ ne pre pre ke, obra sce unu tar par tij skog de lo va nja, od nos po li ti čar ki pre ma rod noj rav no prav no sti, ka ko bi se i iz te o rij ske i aka dem-ske per spek ti ve sa gle da le spe ci fič no sti ko je po sto je u Voj vo di-ni, a ko je uko li ko se pre po zna ju i po po tre bi tran sfor mi šu mo gu do pri ne ti ula sku rod ne rav no prav no sti u glav ne to ko ve po li ti ke. Či ni lo nam se da po sto ji po tre ba za po ve zi va njem bli skih sfe ra – aka dem skog raz ma tra nja ro da i rod ne rav no prav no sti, ak ti vi zma u or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru štva i po li tič kog de lo va nja že na i za pro ši ri va njem te ma, obla sti i pri stu pa u okvi ru ko jih se sa ra đu je i de lu je. I u okvi ru na uč ne za jed ni ce se ba vlje nje rod nom rav no-prav no šću na ne ki na čin mar gi na li zu je i ne sma tra do volj no „na-uč nim“, a po seb no uko li ko ga je mo gu će pri me ni ti i po ve za ti sa ak ti vi stič kim de lo va njem. Ovo je ste na uč no is tra ži va nje, za sno-va no na te o rij skim pret po stav ka ma, me to do lo ški ute me lje no i da je no ve od go vo re i ob ja šnje nja za sta ra pi ta nja i otva ra no va.

18

Ka ko smo to kom re a li za ci je ovog is tra ži va nja na i la zi le na raz li či te pre pre ke, ni smo us pe le u to me da, po seb no u an ket-nom de lu is tra ži va nja, ob u hva ti mo pred stav ni ce i pred stav ni ke svih par la men tar nih stra na ka u Voj vo di ni. Ni smo svu da na i la zi le na otvo re na vra ta i do ne kih po li ti ča ra i po li ti čar ki nam je bi lo ve o ma te ško da do đe mo i ni smo us pe le do kra ja u to me. Na da-mo se da će mo u ne kom na red nom is tra ži va nju us pe ti da od go-vo ri mo na ove iza zo ve i (oče ki va ne) pre pre ke.

Ova pu bli ka ci ja, osim re zul ta ta em pi rij skog is tra ži va nja sa-dr ži i pre gled po da ta ka o po li tič koj par ti ci pa ci ji že na u Voj vo di ni i dva autor ska ra da ko ji pred sta vlja ju po ku šaj da se ute me lje ne-ki od na la za do bi je nih u ovom is tra ži va nju.

Na kra ju že le le bi smo da se za hva li mo že na ma od ko jih smo uči le, po seb no Ma ri ja ni Paj van čić i Zo ra ni Ši jač ki. Ve li ko hva la čla ni ca ma po li tič kih stra na ka u Voj vo di ni ko je su uče stvo va le u is tra ži va nji ma, po li ti čar ka ma ko je su uče stvo va le u du bin skim in ter vju i ma, po li ti ča ri ma ko ji su raz go va ra li sa na ma o rod noj rav no prav no sti, a po seb no čla ni ca ma po li tič kih stra na ka ko je su nam po ma ga le u ko or di na ci ji an ket nog is tra ži va nja: Ma ji Se dla-re vić (LSV), Je le ni Mi li nić (DSS), Ve sni Mi ljuš (DS).

Po seb nu za hval nost du gu je mo Ve sni Ši jač ki, di rek tor ki Za-vo da za rav no prav nost po lo va što je pre po zna la zna čaj ova kvog is tra ži va nja, ohra bri la nas i po dr ža la u nje go voj re a li za ci ji i po-mo gla nam to kom tog pro ce sa. Hva la i Ka ta ri ni Kraj no vić, struč-noj sa rad ni ci Za vo da za rav no prav nost po lo va i Ani Jo va no vić, sta žist ki nji u Za vo du za rav no prav nost po lo va ko je su nam po-mo gle da re a li zu je mo ovo is tra ži va nje. Na po mo ći u iz ra di tran-skrip ta in ter vjua za hva lju je mo se Ju ri Ci ze lju.

Za hva lju je mo se i pri ja te lji ca ma, pri ja te lji ma, ko le gi ni ca ma i ko le ga ma zbog to ga što nas po dr ža va ju u ono me što ra di mo.

Autor­keNo vi Sad, 14. mart 2010.

19

Že­ne­i­po­li­ti­kaŽe ne su na glo bal nom ni vou ma nje za stu plje ni pol u po li ti-

ci. Da nas že ne či ne oko 16% par la men ta ra ca ši rom sve ta (http://www.quotaproject.org/aboutQuotas.cfm 27.11.2008.)6 U Evro pi se po da ci raz li ku ju od dr ža ve do dr ža ve, a u Evrop skom par la men-tu se di 30,3% že na. Pro sek na ni vou ze ma lja čla ni ca EU je 23,6% že na u par la men ti ma 2007.go di ne (Wo­men­and­man­in­de­ci­sion­ma­king,­2007). Za stu plje nost že na na me sti ma od lu či va nja po-ka za telj je dru štve ne mo ći i uti ca ja sa jed ne stra ne, ali i kva li te ta re pre zen ta ci je gru pa ko je ima ju raz li či te po tre be i in te re se. Osim to ga, po li tič ka par ti ci pa ci ja spa da u do men ostva ri va nja žen skih ljud skih pra va, ko ja ni su za ga ran to va na i ko ja su ospo ra va na, pa su že ne u Ju go sla vi ji pra vo gla sa ste kle tek 1946.go di ne.

Dis kri mi na ci ja že na, či je se oprav da nje na la zi u bi o lo škom de ter mi ni zmu i pr vo bit noj po de li ra da i oštrom raz dva ja nju jav-nog i pri vat nog, uslo vi lo je da se ni ska par ti ci pa ci ja že na u po li ti-ci uzi ma kao nor mal na, s ob zi rom na to da je sa ma po li ti ka de fi-ni sa na kao jav na, a ti me „mu ška“ de lat nost. „Osno va za tvrd nje o po li tič koj do mi na ci ji mu ška ra ca i ne ras po lo že nja za ozbilj no raz ma tra nje par ti ci pa ci je že na pro iz i la zi iz de fi ni sa nja po li ti ke. Te nd encij a po li ti kologa d a obja šn javaju r azlike u pol itičko j r epre-z en tacij i od ređenih grupa (žena , crnaca , m anjina, onih s a nižim p ri hodima i s tatusom) ka o odraz n jihove dru štven e po zicije i n avodnim u rođenim sk lon ostima, o mo gućava o pr av davanje ovih r azlika i ud aljav a d isc iplinu o d p otrebe da traži drug e načine da pre ispita r as podelu uloga, s tatusa i moći kao i sam u de fi nicij u po litike “ ( Bourque S, Grossholtz J, 1998:23). Rodne pr ed rasud e

6 Ovi podaci se za nekoliko procenata razlikuju u nekim drugim izvorima, ali to se može objasniti vremenskom razlikom i promenama u nekim državama sveta.

20

koj e deluju u po dručj u po litik e n eretko s e odnose n a manj u za-in te re sovanos t žena z a po litiku , manj u am b icioznost , odnosn o pol itička p ar ti ci pacija se pre dstavlja kao stvar lično g izbor a žena. No, p odz astu pljenos t žena je s tru kturni i gl obaln i fenomen i ka o takav n e može s e obja šn javati in di vi dualnim sk lon ostim a poj edinki . Interes z a po litik u nije r avn omerno r as poređen, kao što t o nije n i interes za sport ili džez (Philiphs, 1998), al i kad a p ostoj i ko re lacij a između p odz astu pl jenosti i roda, s tarosti , rase , e tničke pr ip adnosti , onda je t o pol itičk i rele vantno i u ovom s lučaju rodn o odnosno dru štven o d et er mi nisano.

Ulo ga i po lo žaj že na u sa vre me nim po li tič kim in sti tu ci ja ma se naj če šće ob ja šnja va ta ko zva nim tro u glom fak to ra, ko ji uklju-ču je: so ci o kul tur ne fak to re; in sti tu ci o nal ne f aktore ko ji n e po-drazu mevaj u sam o pol iti čk e institucije u užem smislu, kao što su i zbo rni sistemi, ve ć i nefo rm alne mod el e napredov an ja u pol iti ci, n ač in e kandido vanja u nu tar par tij a, par tij ske siste me; i fa kto r poli ti čke k ulture k oji pro žima ostala dva i k oji se mo že sma tr ati najvažni jim. O br asc i poli ti čke ku lt ur e po drazume va ju vredn osti, n or m e, stereoti pe i predra su de o politi ci i u pol iti ci . Istraž iv anj a politi čkog uč ešć a i r ep rezen tacije ž ena najčešć e su usmer ena na neke od o vih fa ktora. T ak o je rec imo pos ebna o bl as ti i ntereso-vanja u tic aj partijsk og ili iz bor nog sist em a na pove ćanje učešća žena ili kao što je već re če no obrazova nja i imovi ns kog statusa.

Zah te vi za po ve ća njem uče šća že na u po li ti ci, pro i zi šli iz fe mi-ni stič kih pri stu pa i ak ti vi zma obra zla žu se naj če šće u ne ko li ko ka-te go ri ja. En Fi lips (An Phi liphs) na vo di pet naj če šćih ar gu me na ta:

Prav da – ni je pra ved no i ni je „fer“ da mu škar ci mo no po li zi ju • po li tič ku moć, re pre zen ta ci ju i uti caj, ne sa mo za to što že ne či ne po lo vi nu (i ne što vi še) sta nov ni štva. Čak i ako se pod za-stu plje nost u vla sti po sma tra kao po sle di ca ma njeg uče šća i ak tiv no sti že na u po li tič kim par ti ja ma, ovo i da lje uka zu je na ne de mo kra tič nost po li tič kog si ste ma. Jed na kost re pre zen ta ci-

21

je je kri te ri jum po ko jem se pro ce nju je de mo kra tič nost i par ti-ci pa ci ja je ne pra ved na ako su od re đe ne gru pe li še ne uti ca ja.Žen ski in te re si – Ovaj ar gu ment je ve o ma kom plek san jer sa-• dr ži i pi ta nja o dis kur si ma u jav noj sfe ri, po li tič kom i jav nom (u ši rem smi slu) „dnev nom re du“, o žen skom ko lek tiv nom iden ti te tu7. Kao što po tre ba za uvo đe njem gen­der­ ma­in­stre­a­min­ga po la zi od pret po stav ke da u rod no po de lje nom sve tu ni su mo gu će rod no ne u tral ne po li ti ke i ov de se po la zi od rod no uslo vlje nih raz li ka u is ku stvu, po tre ba ma, in te re-si ma, sva ko dnev nom ži vo tu. Mo že se pret po sta vi ti da že ne zbog rod nog iden ti te ta ima ju raz li či ta is ku stva i po tre be od mu ška ra ca i da, s ob zi rom na to da su rod no ob li ko va ni, mu-škar ci ove in te re se ne mo gu ade kvat no da za stu pa ju, ni ti je po li ti ka po se bi do volj no otvo re na za ove in te re se, tra-di ci o nal no sme šte ne u do men pri vat no sti. Ovaj ar gu ment i oče ki va nje da će vi še že na u po li ti ci do pri ne ti uva ža va nju žen skih in te re sa i po bolj ša nju uslo va ži vo ta pro ble ma ti zu je se on da ka da že ne u po li ti ci ne za stu pa ju ono što se sma tra žen skim in te re si ma, od no sno ka da su že ne kao gru pa re pre-zen to va ne de skrip tiv no, ali ne i sups tan ci jal no. Sup stan ci jal-

7 Pitanje o ženskom kolektivnom identitetu je veoma kompleksno, a posebno sa stanovišta njegove političke relevantnosti. I u okviru feminističkog teorijskog diskursa razvija se feminizam „razlike“, koji ukazuje na nejednake pozicije i položaje žena na Zapadu, žena u Islamu, belkinja srednje klase i afroamerikanki i sl. Žene sa druge strane «retko govore za sebe mi, jer rodnom pretpostavljaju niz drugih identiteta» (Mršević, Z.2007) Rodni identitet je važan uspravo zbog utvrđivanja rodno uslovljenih društvenih iskustava i potreba, koje jesu politički relevantne. „Mene ne mora da predstavlja crvenokosa žena, jer biti crvenokos nije politički relevantno, ali biti žena jeste.“ Ovo pitanje zadire upravo u pitanje mogućnosti ostvarivanja supstencijalne zastupljenosti žena odnosno istinskog zalaganja za kolektivne ženske interese, a ne partikularne koji su uslovljeni drugim kategorijama, za razliku od rodnih.

22

na za stu plje nost zna či da će kvan ti ta tiv nom za stu plje no šću že na – po ve ća njem nji ho vog bro ja na me sti ma od lu či va nja, do ći do istin ske re pre zen ta ci je žen skih in te re sa.Re vi ta li za ci ja de mo kra ti je – Ovaj ar gu ment bli zak je Ki mli-• ki nom shva ta nju grup no di fe ren ci ra nih pra va kao na do me-šta nju ne a de kvat nih na če la li be ral ne de mo kra ti je. S dru ge stra ne, ba zi ra se na pra vi li ma po li tič kog de lo va nja ko ja su ta ko đe rod no ob li ko va na i kao ta kva ne a de kvat na za rav-no prav nu re pre zen ta ci ju ne sa mo že na, već i dru gih gru pa, u po gle du uva ža va nja ši reg spek tra in te re sa gde bi fo kus bio za pra vo na za stu pa nju in te re sa bi ra ča a ne di stri bu ci je mo ći po li tič kih par ti ja, či je par la men tar no de lo va nje če sto ne od go va ra pro gram skim i iz bor nim plat or ma ma. Žen ske po li tič ke mre že je dan su od mo de la do bre prak se za uklju či-va nje vi še že na u po li ti ku i nji ho vo osna ži va nje, po seb no na lo kal nom ni vou. Re pre zen ta ci ja že na bi za pra vo tre ba lo da se m an if est uje kao z al ag anje ž ena za o dr eđ ene pr obl eme i p ol iti ke, p ov ez iv anje ž ena u pa rl ame nti ma oko tih p it anja, a ne oko i nt er esa ili n al oga pa rti ja, č ime bi se u sp ost avio š iri okvir d on oš enja o dl uka. F ili ps ova n av odi i str až iv anja k oja su spr ov ed ena u No rv eškoj i k oja su z ab el ež ila v el iki broj ov akvih že nskih in ic ij ati va, iako up rkos t ome ž ene u pa rla-me nti ma i d alje gl as aju u skl adu sa o dl uk ama sv ojih pa rti ja. R ev it al iz ac ija d em okr ati je o dg ov ara i a rg ume ntu ema nc-ipa c ije k oji n av odi Z or ica M rš ević (2007:29), a k oji se b az ira na r eš av anju pr epr eka pr oi z išlih iz pos to jećih pat rij arh alnih struk tura, „p ri sustvo žena po diže k va litet de mokr atskog od-lu či vanja, pop ravlja r av no težu iz među u čest vo vanja i pr ed-s tavl janja i us pos tavlja bolju vezu sa gr­ass­roots8 ni voom“.

8 Grassroot nivo podrazumeva inicijative, organizacije i aktivnosti potekle sa lokalnog nivoa, od samih građana i građanki iz svakodnevnog iskustva.

23

U skla du sa ostva ri va njem po li tič ke par ti ci pa ci je kao žen-skog ljud skog pra va ova oblast je deo me đu na rod ne re gu la ti-ve i za ko no dav sta va na ci o nal nih dr ža va. Dis kri mi na ci ja že na u po li ti ci (kao i u dru gim obla sti ma) za bra njuje se a p ara lelno se pr ep or učuju i uvode mere za p ov ećanje učešća žena u p ol itici. Naj zn ač aniji m eđ una rodni d oku menti koji se o dnose na p ove-ćanje učešća žena na me stima o dl uč ivanja su za pravo oni koji se o dnose na za branu dis kr im in acije i pob ol jšanje p ol ožaja žena – CEDAW i Pe kinška p lat orma za a kciju, Kon ve ncija o ženskim p oli tičkim pr avima (1952) 9. U o kviru Ev ropske Unije t akođe po-stoje n apori da se p oveća p oli tička pa rti c ip acija žena i gender­­m­ains­t­reaming je u svojen kao s tr at egija od s trane Ev ropske Unije10, kao takvu je d efi nisao i Savet E vrope11.

Osim me ra ko je su usta no vlje ne za prav nu jed na kost že na i mu ška ra ca u po li ti ci, us po sta vlja ju se i me re pre fe ren ci jal nog tret ma na za že ne, kao što su na pri mer si ste mi kvo ta (naj zna-čaj ni ji su si ste mi iz bor nih kvo ta, ali one mo gu bi ti i unu tar par-tij ske, i mo gu ima ti raz li či te mo de le i vr ste pri me ne)12. Iako da ju zna čaj ne re zul ta te u po gle du kvan ti ta tiv ne za stu plje no sti že na

9 Više o regulativi i međunarodnim dokumentima pogledati u Pajvančić M. 2006.

10 O odnosu EU prema političkoj participaciji i položaju žena, posebno u odnosu na zemlje kandidate biće reči dalje u tekstu.

11 U definiciji urodnjavanja koju je dao Savet Evrope stoji da je to (re)organizacija, poboljšanje, razvoj i procenjivanje politika kako bi se perspektiva rodne ravnopravnosti ugradila u sve politike na svim nivoima i u svim fazama, od strane svih aktera uključenih u kreiranje politika.

12 Više o sistemu kvota pogledati u Baćanović V., Kvote­ za­manje­zastupljeni­pol­u­politici­u­Srbiji­i­Evropskoj­Uniji, 2009. Detaljan pregled primene sistema kvota na globalnom nivou daje i Z. Mršević u Ka­demokratskom­društvu­–­sistem­izbornih­kvota, Beograd 2007.

24

od no sno nji ho ve de skrip tiv ne13 za stu plje nost na me sti ma od lu-či va nja, kvo te i da lje ni su do volj ne da bi se ostva ri la su štin ska za stu plje nost žen skih in te re sa i per spek ti ve, ni ti po sti gle iz me ne dru gih, va nin sti tu ci o na lih fak to ra ko ji bi do ve li do pu ne rod ne rav no prav no sti u po li ti ci.

Pi ta nje je ko ga i ka ko re pre zen tu ju že ne ko je uđu u pred-stav nič ka te la i ka kva im se po dr ška u jav no sti pru ža, ka ko nji ma ta ko i afir ma tiv noj ak ci ji i rod noj rav no prav no sti uop šte.

Ta ko su na pri mer unu tar par tij ske kvo te i dru ge vr ste ak ci ja ko je se spro vo de u stran ka ma, kao i nji ho va struk tur na, in sti tu-ci o nal na i or ga ni za ci o na re še nja, va žni ele men ti po li tič kog de-lo va nja že na. Na čini na ko ji se u stran ka ma od lu ču je, vred no sti ko je se pro mo vi šu i sl. mo gu bi ti ma nje ili vi še rod no sen zi tiv-ni. Uko li ko u sa mim par ti ja ma ne ma po li tič ke vo lje i ne kog vi da oba ve zno sti i pro mo ci je že na u po li ti ci, kvo te na ni vou iz bo ra ne će ima ti do volj no efek ta14.

13 Deskriptivna zastupljenost, za razliku od supstencijalne predstavlja kvantitativnu zastupljenost žena koja ostaje na nivou njihovog prisustva na mestima odlučivanja bez stvarne moći i bez posledice u reprezentaciji ženskih interesa niti izmene u političkoj praksi.

14 Ovo posebno dolazi do izražaja na primeru Srbije gde stranke u procesu selekcije kandidata ali i izabranih pri raspodeli mandata imaju odlučujuću ulogu (i pored toga što su liste deklarativno zatvorene i što se ženama na njima garantuje svako četvrto mesto).

25

Vi­šnja­Ba­ća­no­vić

Po­li­tič­ka­par­ti­ci­pa­ci­ja­i­žen­ski­po­kret u­ju­go­i­stoč­noj­Evro­pi

Te ma ovog ra da je na čin na ko ji so ci ja li stič ko na sle đe uti če na po li tič ku par ti ci pa ci ju že na u ju go i stoč noj Evro pi, a ka ko to s dru ge stra ne či ne in sti tu ci o nal na pra vi la uve de na to kom tran zi-ci je u sklo pu us po sta vlja nja li be ral ne de mo kra ti je. Sre di šnja tač-ka je za pra vo po sta vlja nje žen skih pi ta nja i in te re sa u dru štve nu i po li tič ku agen du i uti caj ko ji na to ima fe mi ni stič ki po kret i raz-li či tost unu tar fe mi ni stič kog dis kur sa. Na po čet ku je uka za no na ne ke od glav nih ar gu me na ta i te o rij skih pret po stav ki za po ve ća-nje uče šća že na u po li ti ci, a za tim na uslo ve ko ji či ne po li tič ko de-lo va nje že na ne do volj no rod no ute me lje nim, čak uz pri hva ta nje post e mi ni stič kih vred no sti15.

Glo bal ne stra te gi je, ka kva je urod nja va nje (gen der ma in stre a-ming) do la ze kao po sle di ca de lo va nja fe mi nist ki nja „dru gog ta la sa“ ko ji se raz vi jao u okvi ru li be ral nih za pad nih de mo kra ti ja od no sno u okvi ru «za pad nih» dru šta va kao kri ti ka li be ra li zma ili pre i spi ti va nja prin ci pa na ko ji ma po či va. U tran zi ci o nim dru štvi ma po lo žaj že na je spe ci fi čan i ka da je u pi ta nju po li tič ka par ti ci pa ci ja. Na ovom me stu je va žno uka za ti na raz li ke ko je po sto je iz me đu „za pad nog“ i „is toč nog“ fe mi ni zma ka ko bi se sa gle dao pro stor u ko me one uti ču na po li tič ku par ti ci pa ci ju že na u ju go i stoč noj Evro pi.

Pod „is toč nim fe mi ni zmom“ se ov de ne pod ra zu me va onaj na stao u okvi ru le vi čar skih po li tič kih ide o lo gi ja ili u okvi ru mark-

15 O posteminizmu će biti reči i dalje u ovom tekstu i u narednom odeljku. Ipak, na ovom mestu je važno pomenuti neke od ključih posteminističkih vrednosti koje se baziraju na tome da je feminizam kao pokret opteretio žene dvostrukim ulogama

26

si stič kog te o rij skog i ide o lo škog pri stu pa, već onaj ko ji se raz vi-jao i kao ta kav po zi ci o ni rao sa is toč ne stra ne gvo zde ne za ve se u dru štvi ma sa so ci ja li stič kim ure đe njem. Za par ti ci pa ci ju že na u po li ti ci, kao ov de, ni je zna ča jan fe mi ni stič ki po kret i an ga žo va nje ko je je po sto ja lo kao sub- ili kao mar gi nal na sfe ra, već ona kav ka kav je bio po zi ci o ni ran u dru štve nom i po li tič kom dis kur su i sva ka ko do mi nant noj po li tič koj te o ri ji.

Sa vre me na fe mi ni stič ka po li ti ko lo ška te o ri ja, kao i fe mi ni-zam u ce li ni ima ve li ke unu tra šnje raz li ke. „Ipak, ove raz li či to sti su unu tar fe mi ni zma ve će jer po sto je i sve dru ge po li tič ke te o ri je re pre zen to va ne unu tar fe mi ni zma. Ta ko ima mo li be ral ni fe mi ni-zam, so ci ja li stič ki fe mi ni zam . . .“ (Ki mli ka, W, 1991: 238). Iako je u okvi ru sa vre me nih po li tič kih te o ri ja i da lje na sna zi „ega li tar na plat or ma“ ko ja pod ra zu me va jed na kost, rod na dis kri mi na ci ja je pri zna ta i pre po zna ta. I sa vre me ni te o re ti ča ri na rav no ne gi ra ju mo guć nost da su sa mo mu škar ci slo bod ni da de lu ju u jav noj sfe-ri, ali je rav no prav nost iako afir mi sa na i da lje pret po sta vlje na, kao u kla sič noj li be ral noj te o ri ji, is klju či vo u do me nu jav ne sfe re, dok se po ro di ca i da lje ne gi ra kao su štin ski pri rod ni pro stor. „Za-ne ma ri va nje po ro di ce je čak bi lo pri sut no i u okvi ru li be ral nog fe mi ni zma kroz pri hva ta nje raz li ko va nja jav ne i pri vat ne sfe re i iz bo ra da se rav no prav nost tra ži pr ven stve no u jav nom pro sto-ru“ (Evans, 1979:19). Zbog ovo ga se sve vi še pa žnje pri da je to-me da uzro ke dis kri mi na ci je že na ne tre ba tra ži ti to li ko u okvi ru bi o lo gi stič kih pri stu pa, po de le ra da i pri rod nih sklo no sti, ko li ko upra vo u oštrom raz dva ja nju jav nog i pri vat nog.

U tran zi ci o nim pro ce si ma, dr ža ve u ko ji ma su do pa da ber-lin skog zi da vla da li so ci ja li stič ki re ži mi, pre la ze na mo del li be-ral ne de mo kra ti je usta no vljen na Za pa du. Iako kon cept de mo-kra ti je po sto ji i u an tič koj Grč koj, da kle mno go pre li be ra li zma kao ide o lo gi je i čak no vog li be ra li zma iz 20.ve ka, na za pa du ona pre u zi ma hi bri dan ob lik, kao li be ral na de mo kra ti ja - li be ral no

27

„ve ro va nje“ u ogra ni če nu vlast amal ga mi ra no sa de mo krat skim „ve ro va njem“ u na rod nu vla da vi nu. Ova kav si stem ima tri ključ-na obe lež ja – in di rekt ni i pred stav nič ki ob lik de mo kra ti je u kom se vlast osva ja na for mal no usta no vlje nim iz bo ri ma, u kon ku-rent no sti ide ja i plu ra li zmu mi šlje nja i ja sno raz li ko va nje dr ža ve i gra đan skog dru štva16 (pre ma Hej vud, E., 2005:44). Ono što sva-ka ko pred sta vlja iza zov li be ra li zmu kao osno vi li be ral ne de mo-kra ti je je pi ta nje raz li či to sti i jed na ko sti (u po la znim po zi ci ja ma i šan sa ma), ko je kri ti ku je i fe mi ni zam i či ja je jed na od kon se kven-ci pri zna nje afir ma tiv nih ak ci ja kao me ra, u jav noj sfe ri17.

Fe mi ni stič ki pri stup je kri ti ko vao od re đe nje li be ral nog su-bjek ta kao rod no ne u tral nog, ali je i u ko mu ni zmu, su bjekt kao pri pad nik rad nič ke kla se i ko mu ni sta do ži vljen kao rod no ne u-tra lan, što je ta ko đe bi lo pred met kri ti ka18. Ipak, u skla du sa plu-ra li zmom kao ka rak te ri sti kom li be ral nih de mo kra ti ja, fe mi ni zam je uspe vao da rod na pi ta nja kao ta kva po sta vi u dru štve nu agen-du. „Žen sko pi ta nje“ u so ci ja li zmu, s dru ge stra ne, ni je po sto ja lo kao odvo je no, već se po tla če nost že na te me lji la na po tla če no sti pro le te ri ja ta kao ta kvog, a eman ci pa ci ja pod ra zu me va la oslo-ba đa nje kroz re vo lu ci ju. Eman ci pa ci ja, pre ci zni je ostva re na rav-no prav nost u sfe ri po li ti ke i ra da, ni je do ve lo do iz me na rod nih ste re o ti pa ute me lje nih u pa tri jar hal noj kul tu ri i do ve lo je do vi-

16 Da kle, li be ral na de mo kra ti ja (ra di se, da kle, o li be ral nom mo-de lu de mo kra ti je, za sno va nom na li be ral nim „te o rij sko-ide o lo škim“ pret po stav ka ma: in di vi du a li zmu, slo bo di, ra ci o nal no sti, prav di i plu ra-li zmu) ma ni fe stu je in di rekt ni i pred stav nič ki (re per zen ta tiv ni) ob lik de-mo kra ti je. Iako, li be ra li zam u XX ve ku ten di ra ka to me da se shva ta nje de mo kra ti je tran sfor mi še od pri stan ka i par ti ci pa ci je ka kon sen zu su.

17 „Li be ra li zam je ov de va žan ne kao opo zit ko mu ni zmu, već kao to čak glo ba li za ci je ili uni ver zal ne ci vi li za ci je, sa ima nent nim is ti ca njem uni ver zal nih stan dar da, slo bod nih tr ži šta, in di vi du al nih slo bo da, in di-vi du al nih pra va i vla da vi ne pra va“ (Marynia 2003: 520)

18 Ši re o to me u Fo dor, 2002.

28

še stru kog op te re će nja že na i ba lan si ra nja rod nim ulo ga ma uz in-ter ven ci ju dr ža ve. Po li tič ka par ti ci pa ci ja že na „po klju ču“ do ve la je do ot po ra pre ma afir ma tiv nim ak ci ja ma, kao što su na pri mer kvo te, u ve li kom bro ju ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe.

So ci ja li stič ko na sle đe ob li ko va lo je po lo žaj že na i pra va že na po seb no u sfe ri ra da, za tim obra sce po li tič ke kul tu re i po li tič kog de lo va nja u okvi ru in sti tu ci ja vla sti i uti če na na čin pri hva ta nja li be ral nog de mo krat skog kon cep ta rod ne rav no prav no sti i raz-li či to sti uop šte. Že ne u po li ti ci, od no sno pi ta nje po li tič ke par ti-ci pa ci je že na ne osta ju sa mo na ni vou za u zi ma nja po zi ci ja mo ći već i na pi ta nji ma uvo đe nja ro da i rod ne rav no prav no sti u po li ti-ke i jav nu sfe ru uop šte, i de lo va nja že na kao ak ter ki u pe ri o di ma dru štve ne i po li tič ke tran sfor ma ci je19. Va žno je uka za ti i na dru-ge fak to re ili nji ho ve po sle di ce, ko ji ob li ku ju spe ci fič nost po zi ci je že na u po li ti ci u ze mlja ma u tran zi ci ji ka ko bi se iden ti fi ko va le pre pre ke ko je mo gu bi ti spe ci fič ne i uti ca ti na par ti ci pa ci ju že na, a ko je se ne mo gu na do me sti ti for mal nim pra vi li ma i no vo u spo-sta vlje nim in sti tu ci ja ma.

Po ve ća nje uče šća že na u po li ti ci u Sr bi ji be le ži se od 2004. go di ne, na kon uvo đe nja si ste ma kvo ta i raz vi ja nja in sti tu ci o nal-nog okvi ra. Ipak, u od no su na vre me pre 1990-tih go di na broj že na je u po li ti ci je ma nji, a rod i rod na pi ta nja su od sut na iz jav ne sfe re, što ni je spe ci fič nost Sr bi je20 već trend u ve ći ni post-so ci ja li stič kih ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe.

19 O ulo zi že na u tran zi ci o nim pro ce si ma, po seb no u do me nu ru ral nog raz vo ja vi di u Paj van čić Ana, Ba ća no vić Vi šnja, Se o ska udru-že nja že na: so ci jal ni ka pi tal za raz voj i mo der ni za ci ju se la u tran zi ci ji, u Se­lo­u­tran­zi­ci­ji, Za vod za pro u ča va nje se la, Be o grad-Vla so tin ce, 2008, 388-407.

20 Iako de le sud bi nu že na iz re gi o na, že na u Sr bi ji i za pad nom Bal ka nu ima ju bre me rat nih su ko ba i tran zi ci o nih pro ce sa ko ji u od no-su na su se de ka sne 10 go di na

29

Na kon pa da so ci ja li stič kih re ži ma broj že na u par la men ti ma je dra stič no opao. „Mu škar ci su osni va li i pret po sta vlja li li der stvo u no vim po li tič kim par ti ja ma. Mu škar ci su usta no vlja va li pra vi la de mo krat ske igre i mu škar ci su pu ni li no ve pro sto re mo ći. Udeo že na u na ci o nal nim par la men ti ma je pao sa re gi o nal nog pro se ka od 30% na ma nje od 10%, u ne kim ze mlja ma i is pod 5%“ (Ma tland R, Mont go me ri K, 2003:1). U Sr bi ji, a i u re gi o nu, opet zbog so ci ja-li stič kog na sle đa po sto ji ni zak ste pen par tij ske iden ti fi ka ci je bi ra-ča, ne ra zu đe nost i neo dvo je nost ide o lo ških i pro gram skih po zi ci ja po li tič kih par ti ja ko ja je uslo vlje na ti me da one ne ma ju svo ju „cilj-nu gru pu“ već se obra ća ju svi ma (pre ma Is hiyma, 2003). Na sle đe so ci ja li zma naj o či ti je je u iden ti fi ko va nju sa li de rom par ti je, gde se pro ce ne vr še na osno vu lič nih ka rak te ri sti ka ka kva je i pol/rod21 i gd e z aprav o p ostoj i nizak stepe n po verenja u žene ka o l iderke, zbo g toga što s u žene. U Srbiji, pr op o rci onaln i i zborn i sistem, s a z at voreni m l istama i n jegov e i mp li kacij e po goduju ovakvi m l iderski or ij en tisanim p ar tijama. U glavnom se upravo pr op o rci onaln i i zborn i s istemi sm atraj u p ogodnim z a žene, a v ećinski se, upravo zbog rodnih pr ed rasuda i pol itičke k ulture sm atraj u p ogubnim22.

Po gor ša nje po lo ža ja že na ne ogle da se sa mo u sfe ri po li ti-ke, već jed na ko ta ko i u sfe ri ra da – že ne pod no se naj ve ći te ret tran zi ci je, rat nih su ko ba, si ro ma štva. U okvi ru re vi ta li zo va nih na ci o nal ni stič kih ide ja i ob no ve tra di ci o nal nih vred no sti ob na v-

21 O osobinama / vrlinama i sklonostima koje se pripisuju ženama i muškarcima u politici, kao lične karakteristike koje su rodno uslovljene videti šire u Huddy, Terkildsten, 1993.

22 Zapravo, proporcionalni izborni sistemi obezbeđuju uvođenje izbornih kvota, ali to ne znači nužno da su pogodni za afirmaciju i participaciju žena u politici. Na ovo ukazuje na primer Matland, i ističe da glasanje za ličnost može smanjiti mogućnost partije da utiče na kandidovanje žena i da one mogu više da se promovišu na osnovu svojih ličnih karakteristika.

30

lja ju se i tra di ci o nal ne ulo ge že na i nji ho vo pot pu no za tva ra nje u pri vat nu sfe ru, ko ja ni kad ni je ni bi la pro stor u ko me je u so-ci ja li zmu po lo žaj že na pro ble ma ti zo van. Že ne, usled pro me na u eko nom skoj sfe ri gu be be ne fi ci je ste če ne to kom so ci ja li stič kog pe ri o da – sma nju je se vre me po ro dilj skog od su stva, one su te ko je pri mar no bri nu o po ro di ci i ti me po slo dav ci ma ni su do volj-no atrak tiv ne kao rad na sna ga, bi va ju ne jed na ko pla će ne u od-no su na mu ška ce za iste po slo ve.

Tran zi ci ja, kao dru štve ni pro ces, do bi ja svoj teh nič ki i pre sve ga po li tič ki iz raz u pro ce su pri dru ži va nja Evrop skoj Uni ji, ko ji je ve ći na ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe uspe šno okon ča la. Že ne u re gi o nu, na pri mer u Polj skoj, oč ek ivale su da će se u s klopu pri-hv atanja v re dnosti, prava i p ol itika Unije i zm eniti i p oložaj žena. Gender­­m­ains­t­reaming je kao glo balna s tr at egija pri hvaćen i od s trane S aveta E vrope23 ali se na jveći broj p ol itika i d ok um enata u Uniji o dnosi na oblast z apoš lj avanja o dnosno sferu ek on omije. U tom smislu su prava na k ojima se sada i nsi stira već os tv arena za žene u s oc ij alizmu, ali nisu bila dov oljna za po tk op avanje pa-tri jar halnih st ru ktura. Bez o bzira na „m ekoću“ p ol itika u o blasti rodne ra vnop ra vnosti, ona je kao v rednost u gr ađena i u o sni-vačke ugovore i za pravo „nema pri stupa bez u sv ajanja i pr imene p ri ncipa je dnakih mo gu ćnosti“ (Z . M ršević, 2007:62 ). Uk oliko se p itanja rodne ra vnop ra vnosti svedu na for malna pr avila ili p ol itike koje bi tr ebalo z ad ovo ljiti, i dalje nema i zmene svesti gr ađana niti ro dnosti i rodnih p itanja i ženskih i nt eresa u p oli tičkim ar enama i javnoj sferi. Ovo t akođe može da iz azove „ kontra e fekte“ u smislu o tpora prema a fi rma tivnim a kc ijama i p ol iti kama kao „i zmiš lj oti-

23 Definicija urodnjavanja usvojena od Saveta Evrope: „Gender­mainstreaming­ je­ (re)organizacija,­poboljšanje,­razvoj­ i­procenjivanje­politika,­ kako­ bi­ se­ perspektiva­ rodne­ ravnopravnosti­ ugradila­ u­sve­politike­na­ svim­nivoima­ i­ u­ svim­ fazama,­ od­ strane­ svih­ aktera­uključenih­u­kreiranje­politika“.

31

nama“ z apada, od s trane n a cio nalno ob ojenih p oli tičkih snaga. Isto tako, ovakve mere i p ol itike iz az ivaju od bojnost kod žena, kao ne adek vatne i n epot rebne mere, po sebno ne u sf erama u koje one svoja prava vide kao os tv arena, a to su rad i p ol itika – kao for malno z aga ra nt ovanu mo gućnost pa rti c ip acije. S oc ij alis-tičko na sleđe u sl ovilo je otpor kod žena prema „na silnoj e ma n- c ip aciji“ o dnosno for malnoj, bez suš tinske i zmene rodnih uloga24. Ovo je o bl ik ovalo i sp eci fi čnosti u p oli tičkom d el ovanju iza branih žena ili žena čl anica s tr anaka u j u gois točnoj E vropi.

Pret po stav ka, ute me lje na pr ven stve no na osno vu is tra ži va-nja u za pad nim ze mlja ma, je ste da će že ne na vi so kim po zi ci ja ma u par ti ja ma, bi le fe mi ni stič ki na stro je ne ili ne, ko ri sti ti svo je po-zi ci je za za la ga nje u par tij skom vr hu, za to da bu de vi še že na i da one bu du uti caj ni je, da će po di za ti svest o pod za stu plje no sti že na, uti ca ti na eman ci pa ci ju že na kao „ro­le mo de li“. Me đu tim, mo gu se utvr di ti spe ci fič no sti u ovom aspek tu de lo va nja po li ti čar ki u re gi o nu, kao i u od no su dru štva, po li tič kih struk tu ra, me di ja, pre-ma nji ma. De lo va nje že na u par la men ti ma od li ku je ne do sta tak za jed nič ke plat or me od no sno de lo va nje po na lo zi ma i u okvi ru po li ti ka i od lu ka stra na ka ili po sla nič kih gru pa. Že ne sa me osta ju „sle pe“ za rod ne po sle di ce od lu ka ko je nji ho ve stran ke do no se u par la men ti ma, što je u Ma đar skoj to kom 1990-tih na pri mer ob ja šnje no i sla bo šću i ne po sto ja njem fe mi ni stič kih or ga ni za ci ja (Fo dor i Van den Lip pe, 1998:133). One ne ula ze u po li ti ku kao že-ne, ni ti fe mi ni stič ki po kret na ne ki na čin uti če na in sti tu ci o nal no de lo va nje eli ta. Vla sta Ja lu šić (1998) na vo di da je to rod na po-sle di ca pre o vla đu ju ćeg, li be ral nog shva ta nja tran sfo rm ac ije, po k ome je to p osao p ol iti čkih el ita k oje su sm ešt ene u i nsti t uc ije25.

24 Ovo je razlog zbog kog izborne kvote nikad nisu zaživele u Litvaniji.

25 Za razliku od drugog mogućeg tzv.participativnog, odnosno onog koje se bazira na civilnom, građanskom aktivizmu.

32

P ol iti čke a kti vn osti i ono što je d ov elo do r ev ol uc ija u j ug o isto-čnoj Evr opi su b ile, kao d is iden tske a kti vn osti sm ešt ene u sf eru pr iva tnog, jer pr ostor c ivi lnog dr uštva kao t akav n ije p ost ojao26. Kao što je n ek ol iko p uta n agl aš eno, ema nc ip ac ija ž ena se o dv ij ala po tp uno van pr iva tne sf ere, a ž ene j esu b ile uklj uč ene u p ol iti ku kroz op oz ic i one d ela tn osti. Ipak, k ada su r ev ol uc ije oko nč ane, u i nsti t uc ije su ušli m uška rci, a ro dna p it anja ti me ost ala van ja vne sf ere. Ovo ra zdv aj anje pr iva tnog i ja vnog, kao je dnu od o dl ika l i-b era lnog shv at anja tra nsfo rm ac ije i Matynia (2003) v idi kao n e-p ovol jnu za ž ene u Pol jskoj i r eg i onu uo pšte. Ono što se p ok az alo kao p ovol jno za že nski p okret i usp ešno d el ov anje u pra vcu p o-st avlj anja r oda u dr uštv enu age ndu su m ost ovi i zm eđu pr iva tne i ja vne sf ere. Isto t ako, P olj ak inj ama je b ilo zn ača jno što su z apa dni di skurs lju dskih pr ava i že nskog p it anja sp usti le na n ivo ko nkre-tnih, l oka lnih pr obl ema ž ena. Za nj ih ovo r eš av anje n isu m ogle da r ač un aju na p od ršku Evro pske Un ije, o dn osno sam pr oces i nte-gr ac ija. O dg ov ori k oje je ovaj pr oces n udio m im o il az ili su že nska p it anja sa k oj ima su P olj ak inje im ale pr obl ema, kao što je na pri-mer pr avo na abo rtus ili uo pšte ul ogu c rkve u dr uštv enim pr o- c es ima27. Za ž ene je v ažno da i zgra dnju c ivi lnog dr uštva i sk or iste za stv ar anje i osn až iv anje un utr ašnjeg f em in isti čkog p okr eta.

Že ne ko je ula ze u in sti tu ci je, da bi bi le kon ku rent ni je, ne mo-gu svo ju pa žnju po sve ći va ti žen skim pi ta nji ma, ni u smi slu žen-skih ljud skih pra va, ni u smi slu so ci jal nih pi ta nja u po li ti ci, jer se ova pi ta nja mar gi na li zu ju, a kao glav na se po sta vlja ju ona u do-

26 Više o odnosu između države i pojedinca, kao i udruživanju građana u okviru liberalnog pristupa i liberalne demokratije videti u Hejvud E, 2005, i Rols B, 1970, 1993.

27 Jedna od vodećih poljskih feministkinja je ovo opisala time da se EU prema rodnoj diskriminaciji u Poljskoj odnosi kao „kulturnom koloritu“. „Francuzi imaju svoj sir, Britanci njihovu kraljicu, a Poljaci diskriminaciju žena“ (Graff, 2001, prema Matynia, 2003).

33

me nu iz grad nje na ci o nal nog iden ti te ta, eko no mi je, bez bed no sti, su ve re ni te ta, sta bil no sti po li tič kog si ste ma. Že ne u po li ti ci se na raz li či te na či ne od no se pre ma svom rod nom iden ti te tu. Po da ci pri ku plje ni to kom is tra ži va nja na uzor ku od 71 po li ti ča r ke iz re gi-o na ko je su spro ve le Gal lian i Cla ve ro (2008) ilu stru ju od nos po li-ti ča r ki pre ma rod noj rav no prav no sti. Is pi ti va ne po li ti ča r ke mi sle da je broj že na u po li ti ci va žno pi ta nje i da bi tre ba lo da ih bu de vi še, ali ne zbog mo guć no sti da se za la žu za žen ske in te re se. Ovo ne pre po zna ju ni kao svo ju ulo gu u po li ti ci, i čak sma tra ju da bi ih to uči ni lo ma nje kon ku rent nim i kom pe tent nim za dru ga pi ta-nja. S dru ge stra ne, po la ze od rod no za sno va nih pret po stav ki o obra sci ma po li tič kog de lo va nja že na, kao što su to le ran ci ja, in-si sti ra nje na kon cen zu su, de mo kra tič nost u do no še nju od lu ka, i rod no za sno va nih pret po stav ki o obla sti ma po li ti ke u ko ji ma su že ne bo lje, pr ven stve no so ci jal na za šti ta, zdrav stvo, obra zo va nje, brig a o porodi ci. Ovde j e takođ e id en tifikov an nji hov odn os pre-ma kvotama, ka o amb ivalentan i ča k negativan, jer o ne smatraju da je potrebn o osnaž iti ž en e pol itiča rke kako bi one mogle n a osno vu s opstven ih k valiteta i sklonosti u fer i rav nopravni m uslovima da zau zmu mesta u pa rl amentima. On e polaze od pra-v il a d em okratije k ao ro d no n eutraln ih , odnos no smatraju da su lič ni k valite ti presudni za usp eh. Time se m ože posl ati pogre šn a por uk a žena ma uopšte – da rod ne di sk ri minacij e i barij era nema i da o d in di vidualni h sklonosti i zalaga nj a zavisi uspeh . Slično je i sa b al ansiranj em rodnih i p r ofe sionaln ih uloga, što jes te pre-poznato k ao jedna od prepreka za žen e u politici, ali s e tak ođe m ož e izbe ći ličn im sp oso bnosti ma, čime se i mplicira da je to li čn a o dgovornost sv ake že ne. Neretko se, pa i u o vom i st raživanju, k ao prepreka za žen e u politi c i navo de njiho ve li čne k ar akt eristi ke , n edosta ta k ambici je, o dlučnosti i za in te re sovanosti z a politiku28.

28 Odnos žena prema rodno zasnovanim predrasudama u politici može biti poricanje, koje bi odgovarala strategiji političarki u regionu

34

Ovo po zi va nje na lič nu od go vor nost i lič ne iz bo re jed na je od ka rak te ri sti ka post e mi ni zma. Post e mi ni zam, kao do mi nan tan ter min pr ven stve no u fe mi ni stič kim is tra ži va nji ma kul tu re (kao onaj ko ji do mi nant no pro iz vo de i ute me lju ju me di ji) mo že da se raz u me i kao an ti fe mi ni zam, i kao po li tič ki po kret (či ja je ka rak-te ri sti ka re pri va ti za ci ja pi ta nja ko ja su ušla u jav nu sfe ru to kom dru gog ta la sa fe mi ni zma) i kao od go vor na dru gi ta las fe mi ni zma (pre ma Gill, 2007). Ono što je spe ci fič nost re gi o na je ste da ov-de ni je re ak ci ja na dru gi ta las aka dem skog fe mi ni zma ko ji kao ta kav ni je do kra ja ni raz vi jen u ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe. Ka ko u so ci ja li zmu rod ne ulo ge kao ta kve ni kad ni su re vi di ra ne, a za pad ni ob lik fe mi ni zma sa po li ti kom eman ci pa ci je „po svo-joj pri ro di de lu je kao to ta li tar ni dis kurs“ (Da no va, M. 2007:117) pre ma če mu že ne u re gi o nu ima ju ot por, one se, u mo guć no sti in di vi du al nog iz bo ra od lu ču ju za po vla če nje u do men pri vat nog. S dru ge stra ne, post e mi ni zam, ka ko god ga od re di li, ima svo ju po ve zi cu sa neo li be ra li zmom od no sno ute me lje nje u post mo-der nom i glo ba li za ci ji. Neo li be ra li zam po se bi ima ele me na ta li be ra li zma, ali u sfe ri po li tič ke mo ći, on i da lje, bar ne u tran zi ci-o nim ze mlja ma, po seb no ne u Sr bi ji, u sfe ri po li tič kog u in sti tu-ci o nal nom smi slu ni je is po ljen. Ov de po sto je zna čaj ne raz li ke u od no su na dru štve no eko nom ske i po li tič ke od no se ko ji po sto je u Evro pi i SAD, a ko ji su se po sled njih 10 go di na, dok je Sr bi ja pro la zi la kroz tran zi ci ju, znat no pro me ni li.

Post e mi ni zam još uvek ni je do bio svoj iz raz u in sti tu ci ja ma od no sno usta no vlje nje no vih in sti tu ci ja (ka kve su na pri mer kvo-

– pravila su jasna i uspeh zavisi od ličnih sklonosti, zatim navikavanje na rodne stereotipe i nastojanje da se unutar postavljenih okvira odgovori na rodne stereotipe i treća strategija bi bila revizija, gde se žene ne slažu sa pravilima i vrednostima koje leže u osnovi političkog delovanja i nastoje da ih svojim aktivnostima izmene (prema Suliven i Turner, 1996: 17-29).

35

te ili dru gi in sti tu ci o nal ni me ha ni zmi) ko je od go va ra li be ral no de mo krat skim na če li ma ostva ri va nja rod ne rav no prav nost. Raz-li či to de lo va nje u prav cu osna ži va nja že na, rod nog osve šći va nja i po di za nja ka pa ci te ta že na, de lo va nje unu tar fe mi ni stič kog po-kre ta i žen skih or ga ni za ci ja, ne od go va ra na iza zo ve ko ji do la ze iz glo ba li za cij skog dis kur sa i pre no se se na pri mer kroz me di je, kao kul tur ni mo del. In si sti ra nje na že ni nim pri vat nim ulo ga ma, po tro šač koj di men zi ji nje nog su bjek ti vi te ta, a sve kroz po me nu-tu mo guć nost iz bo ra i in di vi du al ne od go vor no sti i upra vlja nja so bom, iz bor u okvi ru neo gra ni če ne mo guć no sti iz bo ra. Ipak, u re gi o nu ove mo guć nost i da lje ni su neo gra ni če ne, od no sno iz bor je mo guć na in di vi du al nom, ali ne i struk tur nom ni vou.

Upra vo ovo je va žno za raz vi ja nje auto nom nog žen skog po-kre ta i ak ti vi zma, ko ji je to kom 1990-tih bio usme ren pr ven stve-no u prav cu an ti rat nih kam pa nja i od no sa pre ma re ži mu. U po-li tič koj are ni, sto ga je neo p hod no omo gu ći ti di ja log i sa rad nju i ko mu ni ci ra nje že na, nji ho vo „osna ži va nje“ i iz grad nju i sa rad nju sa žen skim po kre tom iz nu tra. Upra vo zbog ula ska rod ne rav no-prav no sti kroz vra ta tran zi ci je ba zi ra ne na li be ral no de mo krat-skim na če li ma (ko je se su prot sta vlja ju na ci o na li stič kim i onim po li tič kim sna ga ma ko je re vi ta li zu ju tra di ci o nal ne vred no sti), a kroz tran for ma ci ju ko ja je de fi ni sa na kao ona ko ju spro vo de in sti tu ci je i po li tič ke stran ke i nji ho vi li de ri, žen ska plat or ma u Sr bi ji osta je po de lje na i za tvo re na u se be sa mu. Ovo do pri no si is klju če no sti ro da iz jav ne sfe re, a rod je od red ni ca ko ju po li ti-čar ke ose ća ju ne za vi sno od stra nač ke pri pad no sti.

Ve o ma je va žno da že ne stek nu „dis kur ziv nu moć“, ka ko je de fi ni sa la Nen si Frej zer (1995), iako ona sa ma is ti če da je i in sti-tu ci o nal ni ni vo u po li ti ci ve o ma zna ča jan. On ipak nije do voljan, jer pored rep rez en ta cije i p re poz na vanja mora da pos toji ot vo-rena po liti čka zaj ed nica. Sve to zaj edno pi tanje p ar ti ci pa cije po-diže na „ me ta po liti čki“ nivo.

36

„To kom raz vo ja dru štva i pro me na ma ko je su se u nje mu de si-le, sa uslo žnja va njem nje go ve struk tu re, a sa mim tim i ko mu ni ka ci-je u tim okvi ri ma, sa mi me di ji i na čin raz me ne po ru ka i in for ma ci ja su po če li po vrat no da de lu ju na tu struk tu ru“ (Ba ća no vić V. 2007). Ovo je mo gu će po ve za ti sa ve o ma in te re sant nom i ov de ne do volj-no pro u ča va nom ob la šću, a to su iz me ne dis kur ziv nih obra za ca u jav noj sfe ri usled po ve ća nog uče šća že na že na u po li ti ci.

Vi­šnja­Ba­ća­no­vić

37

Li­te­ra­tu­ra:

Da no va, Ma de li ne, „Že ne u po li ti ci u bu gar skim no vi na ma: 1. post e mi ni zam u postt o ta li tar nom dru štvu“, Ste­re­o­ti­pi­za­ci­ja:­Pred­sta­vlja­nje­ že­na­u­me­di­ji­ma­u­ ju­go­i­stoč­noj­Evro­pi, ed. Bam bu rać, Mo ra njak, Nir man, Ju sić Ta rik, Isa no vić Adla, Me di a cen tar Sa ra je vo, 2007.Fo dor, Eva, „Smi ling Wo men and Fig hting Men: The Gen der 2. of the Com mu nist Su bject in Sta te So ci a list Hun gary“, Gen­der­and­So­ci­ety­vol.16, 240-263, 2002Gal lian Yvon ne, Cla ve ro Sa ra, „Pro spects for Wo men’s Le gi-3. sla ti ve Re pre sen ta tion in Post so ci a list Euro pe: The Vi ews of Fe ma le Po li ti ci ans“, Gen­der­and­So­ci­ety, vol. 22, 2008. Gill, Ro sa lind, „Post e mi nism me dia cul tu re; Ele ments of a 4. sen si bi lity“, Euro pean Jo ur nal of Cul tu ral Stu di es, vol. 10(2), 147-166, 2007.Hej vud, E. 5. Po­li­tič­ke­ide­o­lo­gi­je.­Za vod za udž be ni ke i na stav-na sred stva, Be o grad, 2005Is hiyama, John T, „Wo men’s Par ti es in Post-Com mu nist Po-6. li tics“, East­Euro­pean­Po­li­tics­and­So­ci­e­ti­es,­vol.­17,­266­304,­2003.­Ja lu šić, Vla sta, „Gen der and Po li ti cal Tran sfor ma tion in Cen-7. tral and Eastern Euro pe“, Lo sers of the “Wen de” – win ners of the EU: par ti ci pa tion of wo men: chan ces and eff ects of the tran sfor ma tion pro cess, Vi en na, 1998.Matynia, El zi a be ta, „Pro vin ci a li sing Glo bal fe mi nism: The 8. Po lish Ca se“, So­cial­Re­se­arch,­vol.­70(2), 499- 531, 2003.Mr še vić, Zo ri ca, 9. Ka­de­mo­krat­skom­dru­štvu­–­si­stem­iz­bor­nih­kvo­ta, Be o grad 2007.Paj van čić, Ma ri ja na, „Rav no prav nost po lo va-re pre zen to va-10. nje u skup šti na ma i in sti tu ci o nal ni me ha ni zmi – pet go di na

38

po sle (2000-2005), Pet­go­di­na­po­sle, ed. Zo ra na Ši jač ki, No vi Sad 2006.Phil lips, An ne, „De moc racy and Re pre sen ta tion: Or Why 11. Sho uld it Matt er Who our Re pre sen ta ti ves are?“, Fe mi nism and­Po­li­tics, Ox ford 1998.Ter kild sen Nayda and Schnell Fra u ke, “How Me dia Fra mes 12. Mo ve Pu blic Opi nion: An Analysis of the Wo men’s Mo ve-ment”, Po­li­ti­cal­Re­se­arch­Qu­ar­terly, tom 50, br. 4, 1997.Sul li van, Pa tri cia A, and Lynn H. Tur ner, 13. From­the­Mar­gins­to­the­Cen­ter:­Con­tem­po­rary­Wo­men­and­Po­li­ti­cal­Com­mu­ni­ca­tion. West port, CT: Pra e ger Pu blis hers, 1996.Van der Lip pe, Ta nja, Fo dor, Eva, „Chan ges in Gen der Ine qu-14. a lity in Six Eastern Euro pean Co un tri es“, Ac­ta­So­ci­o­lo­gi­ca,­tom­41(2), 131-149, 1998.

39

Ana­Paj­van­čić

Po­li­tič­ke­stran­ke­i­rod­na­rav­no­prav­nost:­ide­o­lo­ški,­glo­bal­ni­i­re­gi­o­nal­ni­kon­tekst

Po li tič ke stran ke pred sta vlja ju ključ ne me ha ni zme po sti za nja po li tič ke re pre zen ta ci je že na i uklju či va nja že na u jav nu sfe ru uop-šte, i nu žne pro mo te re kon cep ta rod ne prav no prav no sti u ši rem dru štve nom okru že nju. Od to ga da li, i na ko ji na čin, od re đe ne po li-tič ke stran ke usva ja ju kon cept rod ne rav no prav no sti, za vi si će u ve-li koj me ri i dru štve no-po li tič ka re pre zen to va nost že na i dru štve ni sta tus kon cep ta rod ne rav no prav no sti. Upr kos to me, pi ta nje po li-tič ke re pre zen ta ci je že na, obič no sta je na ana li zi pri sut no sti že na u na ci o nal nim par la men ti ma, dok se unu tra šnji par tij ski me ha ni zmi, kao, kao istin ski „ču va ri ka pi ja“ par la men ta is pi tu ju u ma njoj me ri.

Od nos po li tič kih stra na ka pre ma kon cep tu rod ne rav no-prav no sti se obič no „či ta“ kroz rod ne aspek te stra nač kih pro-gra ma, nor mi i pro ce du ra. Ovaj od nos ipak ni je do volj no po sma-tra ti is klju či vo na nor ma tiv nom ni vou, kao ste pen pro gram skog usva ja nja/ne u sva ja nja od re đe nih stan dar da. Iako je nor ma tiv ni ni vo u ovim pi ta nji ma ve o ma zna ča jan, on je re zul tat mno gih dru gih struk tur nih fak to ra ko ji uti ču na to ka ko se pi ta nje rod ne rav no prav no sti u od re đe nim po li tič kim stran ka ma in ter pre ti ra, nor mi ra i re a li zu je. Ne ki od tih fak to ra su

ide o lo ški • 29 (od nos fem ni stič ke ide o lo gi je i ide o lo gi je od re-đe ne po li tič ke stran ke)

29 Smatra se, npr. da su ideji rodne ravnopravnosti sklone leve i nove leve (postmoderne) političke opcije, vidi u: Caul, Miki, Women’s Representation in Parliament. The Role of Political Parties, Party­Politics, (5) 1: 79-98. 1999.

40

kon tek stu al ni (eko nom ski, so ci o kul tur ni i po li tič ki kon tekst)• glo bal ni (uti caj glo bal nih dru štve no-po li tič kih pro ce sa)• in sti tu ci o nal no-prav ni (tip iz bor nog si ste ma, za kon ski i ustavni • okvir)ma te ri jal ni (kon kret ni uslo vi ži vo ta čla ni ca i čla no va stran ke)• in di vi du al no psi ho lo ški• 30 (lič ne ka rak te ri sti ke stra nač kih li-de ra i li der ki)or ga ni za ci o ni• 31 (unu tra šnja or ga ni za ci ja stran ke)

U em pi rij skom is tra ži va nju u kom su me re ni ne ki od ovih fak-to ra u okvi ru po li tič kih par ti ja u 12 (za pad nih) ze ma lja, M. Caul je do šla do za ključ ka da je, za po li tič ku re pre zen ta ci ju že na, naj zna-čaj ni ji: stra nač ka ide o lo gi ja (po seb no no va le va ide o lo gi ja) i po sto-ja nje zna čaj nog bro ja ak tiv nih čla ni ca stran ke32 (Caul M, 1999).

Či ni se da su od svih na ve de nih, naj ma nje po zna ti i ana li zi ra-ni struk tur ni fak to ri, po seb no ide o lo ški, kon tek stu al ni (re gi o nal-ni) i glo bal ni. Sto ga će mo, u okvi ru ovog uvod nog raz ma tra nja, da ti kra tak pre gled osnov nih „stru ja“ fe mi ni stič ke po li tič ke mi sli, po ku ša ti da si tu i ra mo fe mi ni zam u okvi re osta lih po li tič kih ide-o lo gi ja i skre ne mo pa žnju na na ne ke od ključ nih oso be no sti sa-vre me nih glo bal nih i re gi o nal nih tren do va bez či jeg raz u me va nja od nos kon cep ta rod ne rav no prav no sti i po li tič kih stra na ka ni je mo gu će ade kvat no ob ja sni ti.

Po sta vlja nje pi ta nja o po lo ža ju i ulo zi že na u po li tič kim stran-ka ma, pred sta vlja po ja vu no vi jeg da tu ma, ka ko za po li tič ku prak-su, ta ko i za po li tič ku te o ri ju. Iako se osnov ne ide je fe mi ni zma

30 U okviru toga, posebno se ističe značaj aktivnih i rodno senzibilisanih stranačkih liderki koje su u mogućnosti da vrše pritisak na stranačke strukture.

31 Na organizacionom nivou Caul navodi tri bitna aspekta: nivo na kom se donose odluke o kandidatima, centralizacija odlučivanja o kandidatima i institucionalizacija kandidacijskih pravila.

32 Isto.

41

mo gu pro na ći znat no ra ni je, fe mi ni zam kao po li tič ki ter min, po-sta je re le van tan i ši re pri hva ćen tek u 20 ve ku. U svom isto rij skom uob li ča va nju kre tao se od po je di nač nih fi lo zof skih ide ja, pre ko or ga ni zo va nog dru štve nog po kre ta sve do in sti tu ci o na li zo va nih i for ma li zo va nih pra vi la i nor mi. Od nos ide je fe mi ni zma i po li ti ke ni je jed no stav no sa gle da ti, ka ko zbog kon kret nih dru štve no-isto-rij skih pri li ka u ko ji ma se od vi jao, ta ko i zbog mno gih raz mi mo i-la že nja u okvi ru sa me fe mi ni stič ke mi sli. Me đu tim, uko li ko fe mi-ni zam po sma tra mo ona ko ka ko se on da nas po ja vlju je, od no sno kao po ja vu mo der nog do ba, mo ra mo za klju či ti da je či ta va ide ja ne ras ki di vo po ve za na sa po li ti kom i po li tič kim pro ce si ma.

Na ovom me stu, po treb no je da ti ob ja šnje nje sa mog poj ma ide o lo gi ja, s ob zi rom na to da se fe mi ni zam po sma tra kao jed na od njih. Po jed nom (i do mi nant nom) shva ta nju, svet ide ja, vred-no sti i mo ti va, uob li čen u ide o lo gi ji, pred sta vlja pu ku iz mi šljo ti-nu, „la žnu svest“ ob li ko va nu ma te ri jal nim uslo vi ma ži vo ta, od no-sno, in te re si ma vla da ju će kla se. U ta kvim shva ta nji ma, po li tič ke ide o lo gi je (i fe mi ni zam) ni su ni šta dru go do na či ni utvr đi va nja mo ći od re đe nih dru štve nih gru pa, i na či ni „za vo đe nja“ bi ra ča na od re đe nu po li tič ku op ci ju. U no vi joj po li tič koj te o ri ji, ova kvo sta no vi šte se sma tra jed no stra nim: sve po li tič ke ide o lo gi je pred-sta vlja ju „ma nje ili vi še ko he ren tan skup ide ja ko ji pru ža osno vu za or ga ni zo va no po li tič ko de lo va nje . . . Sto ga, ide o lo gi je: nu de pri kaz po sto je ćeg po ret ka, obič no u ob li ku „po gle da na svet“; iz no se mo de le že lje ne bu duć no sti i vi zi ju „do brog dru štva“ i ob-ja šnja va ju ka ko mo že da se iz ve de po li tič ka pro me na“. (Hej vud, E, 2005: 12). Ova ko shva će na, sva ka ide o lo gi ja je ste par ci jal na, jer ne pred sta vlja ap so lut nu isti nu: ona je nu žno od­re­đe­ni­ugao gle da nja na svet, što ipak ne zna či da je nu žno i „laž“ ili ma ni pu-la ci ja. U tom smi slu, sva ka je ide o lo gi ja i do ne kle eks trem na, jer že li da, u od no su na svo je vred no sti, kre i ra dru štve nu pro me nu i do stig ne od go va ra ju ći že lje ni dru štve ni po re dak. U ide o lo gi ji

42

su uvek pri sut ne i či nje ni ce i vred no sti. Vred no sti uob li ča va ju i usme ra va ju od re đe nu ide o lo gi ju, ali je nje na „ma te ri jal na ba-za“ uvek u kon kret nim po li tič kim prak sa ma i od re đe nom dru-štve nom kon tek stu, i vo đe na broj nim par ci jal nim in te re si ma. Fe mi ni zam, a po seb no raz li či te ob li ke u ko ji ma se po ja vlju je je naj a de kvat ni je raz u me ti na ova kav na čin. Nje go ve ide je pred sta-vlja ju do ne kle ko he rent nu ce li nu, nu de od re đe ni po gled na svet, kao i vi zi ju pra ved ni jeg dru štva, a kon kret ni ob li ci ko je za do bi ja, za vi se od raz li či tih vred no snih i idej nih in ter pre ta ci ja fe mi ni zma, kao i od kon tek sta u kom po sto ji. Ova na po me na je va žna jer se fe mi ni zam po ne kad dis kre di tu je kao eks tre man, na me te lač ki, „se bi čan“ i in te re sno ori jen ti san, ali to su za pra vo pri med be ko je se mo gu jed na ko upu ti ti sva koj po li tič koj ide o lo gi ji, te ni su osno-va za dis kre di ta ci ju fe mi ni stič kih ide ja kao ta kvih.

Po če ci m ode rne f em in isti čke m isli obi čno se v ez uju za p očetak XIX v eka, t ak ozv ani „p rvi t alas f em in izma“. F em in isti-čke id eje t ada su pre dst avlj ale je dnu od r ea kc ija na Fra nc usku bu rž o asku r ev ol uc iju i uj ed injen „front“ že nske p ol iti čke bo rbe, na p rvom m estu za pr avo gl asa33. F em in izam p rvog t al asa se ne m ože p osm atr ati kao z ase bna p ol iti čka id e ol og ija, već pre kao „po dv rsta l ib er al izma ili s oc ij al izma“34 o dn osno ta čka u k ojoj su se pr es ec ale i „m ir ile“ osno vne id eje ovih id e ol og ija-sl ob oda i je-dn akost. U ovom p er i odu, f em in isti čki p ol iti čki za ht evi n isu i zlaz ili iz okv ira ko nve nc i ona lne p ol iti čke id e ol og ije i pra kse – za ht evi su b ili usm er eni na fo rma lno uklj uč iv anje ž ena u p ost oj eći p ol iti čki p or edak. Da bi se f em in izam o bl ik ovao u z ase bnu p ol iti čku id e-

33 Videti šire kod Markov, Slobodanka, Pravo­glasa­žena, Centar za slobodne izbore i demokratiju, Beograd, 2001; Pajvančić, Marijana, Biračko­pravo­žena, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 1997, Vol. XXXI, No. 1-3, str. 27- 37.

34 Prema Hejvud, Endru, Političke­ideologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, str. 12.

43

olog iju, b ilo je p otre bno z a uz eti sp ec ifi čan (kr iti čki) stav o c el oku-pnom dr uštv eno-p ol iti čkom p ore tku i utv rd iti stru ktu rne i zv ore nj eg ovih „man jk av osti“. Do t oga d ol azi u „dr ugom t al asu f em iniz-ma“, i u okv iru tu rb ulen tnih dr uštv enih pr om ena do k ojih d ola-zi 60-tih g od ina XX v eka. R ad ika lni z a okret u f em in isti čkoj m isli pre dst avlja id eja o r ed efi n is anju s ame id eje p ol iti čkog, k oja je do t ada p oč iv ala na str ogoj p odv oj en osti ja vne i pr iva tne sfere. Da bi p ol ožaj ž ena bio p obol jšan, n isu d ovol jni z ako nski a kti, već d ublje, stru ktu rne pr om ene na n ivou sv ak odne vnog ž iv ota, obr az ov anja, z ap ošlj av anja, p or od ice, ps ihi čkog ž iv ota i sl. P oj ave iz sv ak odnev-nog ž iv ota (pr iva tne sf ere) k oje su u ko nve nc i ona lnoj p ol iti čkoj (i sv akoj dr ugoj dr uštv enoj) t e or iji tog d oba sm atr ane ir el evan tnim, p ost aju ok osn ica p ol iti čke bo rbe, jer se uv iđ aju nj ih ovi dr­uštv­eni uzr oci. Uv iđa se da p ol ožaj ž ena u dr uštvu n ije p osl ed ica pr iro dnih ra zl ika i zm eđu p ol ova, već upr avo o dr eđ ene id e ol og ije – p at rij ar-hata. U sk ladu sa tim nas taje i poz nati s logan „l ično je po liti čko“ i za la ganje za „ po li tiku s va kodn evnog ži vota“. Klj učne teme nove po liti čke i d eo lo gije – fe mi nizma pos taju: po dela na j avno i p rivat-no; pat rij arhat; rod i pol i j ed nakost i r az li čitost.

M eđutim, u pravo oko ovih kl jučnih tema, na staju i prva ne-sl aganja i zmeđu f emin is tkinja. I nd iv id ualne i kul turno u slov ljene v re dnosne or je nt acije žena, ra zl ičiti m at eri jalni u slovi nj ihovih ž ivota, njihov ra zličit druš tveno- kul turni „ back ground“, kao i druš tveno -p oli tička klima u sr ed inama u k ojima d eluju, d ovode do ra zl ičitih in ter pr et acija ba zičnih ideja f em inizma.

„Pu ko ti na“ u fe mi ni stič koj mi sli i po li tič kom de lo va nju, po-seb no je iz ra že na u od no su na pro blem jed na kost-raz li či tost, te se mo že raz li ko va ti ega­li­tar­ni­ fe­mi­ni­zam­ i­ fe­mi­ni­zam­ raz­li­ke.35 Ega li tar ni fe mi ni zam sto ji na sta no vi štu da iz me đu po lo va ne po sto je su štin ske (bi o lo ške i za da te) raz li ke. Žen sko pi ta nje je

35 Videti šire u Pajvančić A, Društveni­razvoj­na­putu­održivosti:­rodna­perspektiva, 2009.

44

ov de pi ta nje jed na ko sti po lo va i ukla nja nja dru štve no kon stru i-sa nih rod nih pret po stav ki. U po li tič koj prak si to zna či za la ga nje za uni ver zal na ljud ska pra va,36 uklju či va nje že na u vla da ju će po-li tič ke to ko ve37 i sma nji va nje po sto je ćih raz li ka me đu po lo vi ma u dru štvu. Rod se ov de vi di u ne ga tiv nom kon tek stu, kao „na sle-đe na“ pre pre ka za jed na kost sa mu škar ci ma. Fe mi ni zam raz li ke na pu šta bor bu za jed na kost jer sto ji na sta no vi štu da su raz li ke iz me đu mu ška ra ca i že na su štin ske i esen ci jal ne. Rod se ov de vi di u po zi tiv nom sve tlu, kao iz vor žen skih vr li na po žr tvo va no-sti, to le ran ci je, lju ba vi, ne ge i maj čin stva. Iz jed na ča va nje že na sa mu škar ci ma zna či lo bi gu bi tak vr li na „žen sko sti“, ko je že nu u hi je rar hij skoj le stvi ci mo ral nih vred no sti sme šta ju iz­nad mu-škar ca38. U do me nu po li tič ke prak se, fe mi ni zam raz li ke zah te va „odvo je ne pu te ve“ za mu škar ce i že ne, po dvo je nost žen skih i mu ških za ni ma nja i po vla šće nu ulo gu že na u do me ni ma mi ra, so li dar no sti, bri ge, eko lo gi je i sl.

Ova ko po sta vlje ne raz li ke iz me đu ti po va fe mi ni zma, sva ka-ko su ide al no-tip ske i u kon kret nim okol no sti ma se po ja vlju ju u raz li či tim ob li ci ma. Ipak, za ni mlji vo je po sta vi ti pi ta nje da li že ne, ula skom u po li ti ku, uno se u nju i ne ke su štin ske pro me ne s ob-zi rom na spe ci fič nost sop stve nog rod no uslo vlje nog i sk ustva, ili se „pr iča o ž en ama u p ol iti ci“ z av rš ava na nj ih ovom ul asku u već o bl ik ov anu p ol iti čku ar enu, u je dn akom br oju kao i m uška rci i sa je dn akim ša ns ama.

36 Videti šire u Mršević, Zorica: Ženska­prava­u­međunarodnom­pravu,­Helsinški parlament građana, Udružene žene, Banja Luka 2000.

37 Vidi šire u Mršević, Zorica Ka­demokratskom­društvu­–­sistem­izbornih­kvota, Institut društvenih nauka, Beograd, 2007, posebno str. 218 – 231.

38 Treba naglasiti da ovakve ideje nisu originalni proizvod feminizma razlike već da su duboko ukorenjene u čitavoj sociološkoj i filozofskoj tradiciji XIX i XX veka.

45

Ova, osnov na li ni ja po de lje no sti fe mi ni stič kih ide ja i prak si, du bo ko je po sre do va na dru gim po li tič kim ide o lo gi ja ma na ko-je se fe mi ni zam „osla nja“. Fe mi ni zam jed na ko sti, ta ko se obič no sma tra kom ple men tar nim ide o lo gi ja ma ko ji ma je po jam jed na-ko sti bli zak (što su naj pre le ve ide o lo gi je) dok se fe mi ni zam raz-li ke (i an ti fe mi ni zam), obič no ve zu ju za hi je rar hij ske ili eli ti stič ke ide o lo gi je (kon zer va ti vi zam). U od no su na osta le po li tič ke ide o-lo gi je, po li tič ka te o ri ja raz li ku je li be ral ni, so ci ja li stič ki, ra di kal ni fe mi ni zam, i no ve fe mi ni stič ke tra di ci je.

Sva ki po ku šaj strikt nog svr sta va nja fe mi ni zma uz od re đe nu po li tič ku ide o lo gi ju je, ipak, do ne kle po jed no sta vljen, jer sva-ka ide o lo gi ja ima svo je raz li či te ob li ke, i uslo vlje na je kon kret-nim dru štve nim kon tek stom u kom na sta je. St og a, f eminis ti č ku ideologi ju ne treba un apr ed svrsta va ti u odr eđ ene „fahove“ v eć je tr eb a analizir ati u specifi čni m društv en im uslovima.

Ne su vi slost stro gog svr sta va nja fe mi ni zma uz od re đe ne po-li tič ke ide o lo gi je, uto li ko je ve ća uk ol iko uzm emo u o bzir č inj eni-cu da je u s avr em enom dr uštvu i sama po dela na levo- desno i c entar do nekle o bes mišl jena usled iz men jene g eo po liti čke k arte s veta. P roces koji p res udno u tiče na fu nk c io ni sanje po liti čkih i deo lo gija u sav re menom d ruštvu je n ajpre g­lo­ba­li­za­cija. G lo ba-li za cija do vodi do „od va janja“ po li tike od na c io nalih dr žava i ja-čanja po liti čke moći n ad na c ion alnih ins ti tu cija, što je za a na lizu fe mi nisti čke i d eo lo gije u po liti čkim str an kama od p res udnog z na čaja. N ad na ci on alne ins ti tu cije (na p rimer U je din jene Na cije), često i maju veći u ticaj na ob li ko vanje fe mi nisti čkih i deja u po liti-čkim str an kama nego svi d rugi en do geni či n ioci.39 M. B la go jević u tom s mislu na vodi: „U po st ko mu nisti čkom s vetu r odne s tu dije su p ro ši rene više zah val ju jući do nat orskim na po rima i s ti cajem

39 Šire u Pajvančić A, Vladavina­prava­i­princip­socijalne­pravde:­socijalno uključivanje kao deo socijalne politike EU, Pravni­ život, br. 14/VI, Beograd, 2008, str. 385-398.

46

nekih povo ljnih okol nosti, nego što su aut oh toni sazn ajno/ po-liti čki p roj ekti ž enskih g rupa, or ga ni za cija ili pok reta“40. Sa d ruge st rane, ne t reba za ne ma riti ni sve veći u ticaj n eo li ber alne i d eo-lo gije pod čijim se u ti cajem „ž ensko pi tanje“ u z nač ajnoj meri za ne ma ruje, a k onk retan po ložaj žena, pos ebno u e kon omskom do menu, pog or šava. U loga „ dr žave b la gos tanja“ se s man juje, a n jene fu nk cije p re laze na tr žište ili u po ro dicu. To dop ri nosi po-ve ćanju te reta za o bavl janje ovih fu nk cija na žene, uz sve veću tr an zi ciju žena iz f orm alne u nef orm alnu e ko no miju. M. D ok ma-nović zakl ju čuje da „n eo li ber alni model e kon omske g lo ba li za cije p ro dubl juje is torijske i po stoje će ne je dnakosti po rasnoj, etičkoj , polnoj i e konomskoj osnov i unutar i izme đu država , po dr ivaju ći mogućno st us post avljanj a održivog i p ravično g razvoja za sve“ ( Do kmanović M, 2003).

Na glo bal nom ni vou, pri su tan je i trend spu šta nja po li ti ke na ni vo sva ko dnev nog ži vo ta (Ur lih Bek – sub po li tič ko), što je re zul tat ak tiv no sti no vih dru štve nih po kre ta, me đu ko ji ma su fe-mi ni stič ki i eko lo ški po kre ti41 me đu naj zna čaj ni ji ma. Iako je fe mi-ni stič ki po kret da nas do ne kle frag men ti ran i „ra sut“, na ve de ni glo bal ni pro ce si mo gu da do ve du i do ja ča nja nje go vog uti ca ja, od no sno do uklju či va nja fe mi ni stič ke per spek ti ve u okvi re raz li-či tih po li tič kih ide o lo gi ja.

U svo joj ana li zi od no sa fe mi ni stič kih ide ja i po li tič kih stra na ka M. Caul go vo ri u pri log ova kvom shva ta nju, na vo de ći da je tra di ci-o nal na uni di men zi o nal na po de la na le vo i de sno pre vi še po jed no-sta vlje na da bi mo gla da ob ja sni ka ko se po li tič ka ide o lo gi ja od no si pre ma pi ta nju jed na ko sti že na. Li ni je raz dva ja nja sta rih po li tič kih

40 http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/saopstenja/marinablagojevic.html

41 Šire u Pajvančić A, Ekološka svest kao univerzalna evropska vrednost, u Evropska­zajednica­naroda­i­univerzalne­vrednosti, 2008.

http://www.natef.net/downloads/AnaPajvancic.pdf

47

ide o lo gi ja bi le su kre i ra ne u od no su na ta da ak tu el ne kla sne kon-flik te, gde su „sta re le ve“ ide o lo gi je bra ni le in te re se rad nič ke kla se, a „sta re de sne“ in te re se „bi znis“ eli ta. Po li tič ke ide o lo gi je no vog do ba pre va zi la ze okvi re ovih po de la i u prvi plan po stav-ljaju nova p itanja ži votnih sti lova, ek oloških pro blema, man jinskih prava, pa rti c ip acije, s oci jalne p ravde i sl. (Caul M, 1999).

Po red ovih glo bal nih tren do va tre ba ima ti u vi du i glo bal ne raz li ke i ne jed na ko sti ko je su po sle di ca raz li či tog po lo ža ja na ci-o nal nih dr ža va u svet skom si ste mu. Za či ta vu fe mi ni stič ku ide o-lo gi ju, ovo se po ka zu je kao ve o ma va žno pi ta nje, jer se pri o ri te ti po li tič ke bor be že na raz vi je nog i ne raz vi je nog de la sve ta znat no raz li ku ju (upra vo se ovaj pro blem ja vlja kao jed na od zna čaj nih tač ki frag men ta ci je fe mi ni stič kog po kre ta). Že ne se, da kle, for-mi ra ju ći svo je po li tič ke ci lje ve, vo de, ka ko od re đe nim fe mi ni stič-kim ide ja ma, ta ko i ma te ri jal nim uslo vi ma svo jih ži vo ta.

Pi ta nje pri sut no sti i ob li ka fe mi ni stič ke ide o lo gi je u po li tič-kim par ti ja ma u na šoj ze mlji42 tre ba po sma tra ti i u od no su na njen spe ci fi čan po lo žaj. Sr bi ja, kao tran zi ci o na ze mlja („po lu pe ri fe-ri ja“), nalazi se „na pola puta“ između razvijenog i nerazvijenog dela sveta i stoga predstavlja specifičan sociokulturni, politički i ekonomski kontekst. Taj kontekst će uticati, kako na mo de le par-ti ci pa ci je i re pre zen ta ci je že na u po li ti ci, ta ko i na „struk tu ral na i funk ci o nal na ogra ni če nja sa ko ji ma se že ne su o ča va ju u in di vi-du al nom i ko lek tiv nom po li tič kom de lo va nju.“ (Čič ka rić L, 2009: 344). U od no su na nje ga, for mi ra se op šti obra zac is klju če no sti že na iz po li ti ke, ko ji se „ne mo že me nja ti pro stim uve ća njem bro ja že na u po li tič kim usta no va ma“ (Čič ka rić L, 2009: 345). Sve dok se ne uva že struk tur ni uslo vi po li tič ke re pre zen ta ci je že na u da tom

42 Šire u Pajvančić, Marijana, Ravnopravnost polova – politički i ideološki kontekst u zborniku „Ideologija i političke stranke u Srbiji“, Fridrih Ebert Stiftung, Fakultet političkih nauka, Institut društvenih nauka, Beograd, 2007, str. 283 – 299.

48

kon tek stu, pra vlje nje „pre či ca“ ka stan dar di ma raz vi je nih ze ma lja (cen tra) ne će is pu ni ti po sta vlje ne ci lje ve (Bla go je vić M, 2009).

Ne ka od obe lež ja po li tič kih stran ka u post ko mu ni stič kim ze-mlja ma, pre ma V. Go a ti ju su: am bi va lent nost u po gle du di men zi-je le vi ca/de sni ca; na sto ja nje da se u sop stve nom okvi ru obez be di pro stor za sve po li tič ke ten den ci je; he te ro ge nost so ci jal ne osno-ve; ide o lo ški amal gam raz li či tih pro gram skih ide ja; te žnja da se po li tič ki pro tiv ni ci etič ki de fi ni šu, itd. (Go a ti, V: 2008). Slič no to-me, M. Bla go je vić na vo di: „Na po lu pe ri fe ri ji je svo je vr sna ne u re-đe nost po sle di ca stal nih pro me na. Mo der ni, pre mo der ni i post-mo der ni ele men ti ko eg zi sti ra ju u istom pro sto ru. To sve uti če i na stva ra nje spe ci fič nih rod nih re ži ma u ko ji ma je po stig nu to re-la tiv no vi so ko pri su stvo že na u jav nom pro sto ru u kom bi na ci ji sa iz ra zi to ja kim ide o lo gi ja ma pa tri jar ha ta u pri vat noj sfe ri, či me se do sti že mak si mal no «ce đe nje žen skih re sur sa», u ci lju što br žeg do sti za nja cen tra. Jed nom reč ju, rod ni re ži mi na po lu pe ri fe ri ji su u funk ci ji osnov nog ci lja po lu pe ri fe ri je – do sti za nja cen tra“43.

U od no su na naš po čet ni pro blem, mo že se, sto ga, po sta vi ti pi-ta nje na ko ji na čin se fe mi ni zam „kom bi nu je“ sa osta lim po li tič kim ide ja ma i prak sa ma u na šem dru štvu, i ka ko se na ve de ni dru štve ni pro ble mi „pre la ma ju“ u pi ta nju po li tič ke re pre zen ta ci je že na.

Usled ne do volj no raz vi je ne par la men tar ne kul tu re i re la tiv-no krat kog pe ri o da vi še stra nač ja, stran ke su, ta ko đe, pod uti ca-jem „kul ta lič no sti“, od no sno ha ri zma tič nog vo đe či ji auto ri tet pred sta vlja zna ča jan deo le gi ti mi za ci je či ta vog po li tič kog pro gra-ma. To obič no pra ti i vi sok ste pen cen tra li za ci je stran ke i ne tran-spa rent ne me ha ni zme no mi na ci je kan di da ta i kan di dat ki nja. „Li-de ri, pred sed ni ci i čla no vi vr hov nih or ga na ima ju neo gra ni če nu moć u po gle du iz bo ra kan di da ta, što u ve li koj me ri za tva ra vra ta že na ma i od u zi ma im mo guć nost da na pre du ju u hi je rar hi ji“ (Čič-

43 http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/saopstenja/marinablagojevic.html

49

ka rić L, 2009, 355). Sto ga se, u ova kvim ana li za ma, uvek u ob zir mo ra ju uze ti i sta vo vi i rod na sen zi bi li sa nost mu ška ra ca u stran-ka ma, po seb no stra nač kih li de ra. Po lo žaj že na u stran ka ma pod ova kvim okol no sti ma sva ka ko do bi ja spe ci fič na obe lež ja ko ja je nu žno is tra ži ti u kon kret nim si tu a ci ja ma.44

U kon tek stu ana li ze fe mi ni stič ke ide o lo gi je u po li tič kim stran ka ma u Sr bi ji, ne tre ba za ne ma ri ti ni pro ces re tra di ci o na li-za ci je srp skog dru štva i ob no vu nje go ve pa tri jar hal ne struk tu re, što ve ći nu fe mi ni stič kih ide ja či ni „ne pri ja telj skim“. Ovi pro ce-si de lom pred sta vlja ju re ak ci ju na glo ba li za ci ju i uni fi ka ci ju, od-no sno svo je vr snu kon tra mo der ni za ci ju (U. Bek). Kon tra mo der-ni za ci ja po vla či za so bom mno ge po sle di ce, me đu ko ji ma i tzv. na tu ra li za ci ju fe mi ni te ta (Bek U, 2005). Ovaj ter min ozna ča va po ku šaj vra ća nja (mo der nih dru šta va) na tra di ci o nal ne dru štve-ne vred no sti pu tem ob na vlja nja ide a la žen sko sti. Ob no vlje ne ide je o „pri rod nim“ žen skim oso bi na ma po žr tvo va no sti, bri ge45, so li dar no sti i o „pri rod nom“ po lo ža ju že ne u dru štvu („ču var-ka po ro di ce i do ma ćin stva“), po sta ju, ta ko, osno va učvr šći va nja tra di ci o nal nog po ret ka. Ova kav pro ces bi u kon tek stu fe mi ni-stič ke ide o lo gi je u Sr bi ji, mo gao da zna či dve stva ri: ot por pre ma fe mi ni zmu jed na ko sti zbog nje go vih vred no sti, ali i zbog ot po ra pre ma me đu na rod nim glo bal nim in sti tu ci ja ma ko je ga pro mo vi-šu, i ob no vu fe mi ni zma raz li či to sti.

44 Vidi: Rajačić Čapaković Jelica i Pajvančić Marijana Žene­ u­političkim­ strankama, u zborniku „Političke stranke u Srbiji“, Fridrih Ebert Stiftung, Fakultet političkih nauka, Institut društvenih nauka, Beograd, 2005, str. 75 – 93.

45 O društvenoj prirodi ženske brige vidi u: Blagojević, Marina „Brinem, dakle postojim: dekonstrukcija ženske brige“, u Blagojević M, Mapiranje­mizoginije­u­Srbiji:­diskursi­ i­prakse, Kvinna Till Kvinna, Beograd, 2002, 591-603.

50

Iako to pi ta nje do ne kle pre va zi la zi te mu ove stu di je, ob li-ko va nje fe mi ni stič ke ide o lo gi je u po li tič kim stran ka ma u Sr bi ji bi lo bi va žno po sma tra ti i s ob zi rom na uti caj i de lo va nje fe mi-ni stič kih gru pa i or ga ni za ci ja. Po zi va ju ći se na is tra ži va nje fe mi-ni stič kog po kre ta u Sr bi ji na kon 2000-te, A. Mi lić kao je dan od ključ nih pro ble ma na vo di ne do volj nu sa rad nju po li ti čar ki (funk-ci o ner ki) i že na na vi so kim dru štve nim po lo ža ji ma sa ak ti vist ki-nja ma fe mi ni stič kog po kre ta, i nji ho vu dis tan cu pre ma fe mi ni-stič kom po kre tu u ce li ni (Mi lić A, 2004). Ova na po me na otva ra va žno pi ta nje ge ne ral nog ne do stat ka di­ja­lo­ga­u dru štvu, pa ta ko i onog ko ji se od no si na ko mu ni ka ci ju iz me đu že na na raz li či tim po lo ža ji ma. Bez us po sta vlja nja ko mu ni ka ci je i di ja lo ga u prav cu pro na la že nja za jed nič kih in te re sa i za jed nič ke „žen ske plat or-me“, smi sao po li tič ke par ti ci pa ci je že na te ško je ostva riv. Re či ma L. Čič ka rić: „Iz o sta je dru štve ni di ja log u ko me bi se raz ma tra li in te re si i po tre be že na, i po tom in te gri sa li u pro ces pla ni ra nja po li tič kih pro gra ma i ci lje va“ (Čič ka rić L, 2009: 349).

Sve na ve de ne te o rij ske na po me ne, bi le su nu žne ka ko bi se raz u me la fe mi ni stič ka ide o lo gi ja u po li tič kim stran ka ma u Sr bi ji. U ra du su na ve de ni u glav nom struk tur ni, so ci o lo ški fak to ri ko ji na to uti ču, a či ja em pi rij ska ana li za u ve li koj me ri pre va zi la zi mo guć no-sti is tra ži va nja pri ka za nog u ovoj stu di ji. Me đu tim, ovi fak to ri ni su je di ni jer je po lo žaj že na u stran ka ma i pod uti ca jem ma te ri jal nih uslo va ži vo ta po li ti čar ki, ali i nji ho vih in di vi du al no psi ho lo ških ka-rak te ri sti ka i stra te gi ja. Zato, bez em pi rij skog utvr đi va nja kon kret-nog sta nja u stran ka ma, ni je mo gu će pre ci zno utvr di ti ove pro ble-me, ni da ti od re đe ne pre po ru ke za nji ho vo re ša va nje.

Ana­Paj­van­čić

51

Li­te­ra­tu­ra

Beck, Ul rich, 1. The­Re­in­ven­tion­of­Po­li­tics:­Ret­hin­king­Mo­der­nity­in­Glo­bal­So­cial­Or­der, Po lity Press, 2005.Bla go je vić, Ma ri na. „Bri nem, da kle po sto jim: de kon struk-2. ci ja žen ske bri ge“, u Bla go je vić M, Ma­pi­ra­nje­mi­zo­gi­ni­je­u­Sr­bi­ji:­ dis­kur­si­ i­ prak­se, Kvin na Till Kvin na, Be o grad, 2002, 591- 603.Bla go je vić, Ma ri na, 3. Know­led­ge­Pro­duc­tion­at­the­Se­mi­pe­rip­hery:­A­Gen­der­Per­spec­ti­ve, In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o-lo ška is tra ži va nja, Be o grad, 2009.Caul, Mi ki, Wo men’s Re pre sen ta tion in Par li a ment. The Ro-4. le of Po li ti cal Par ti es, Party­Po­li­tics (5) 1: 79-98. 1999.Dok ma no vić, Mir ja na, Eko nom ska glo ba li za ci ja i pa ra dok si, 5. Ča­so­pis­za­po­li­tič­ku­te­o­ri­ju­i­is­tra­ži­va­nja­glo­ba­li­za­ci­je,­raz­vo­ja­i­rod­no­sti, 2003, http://www.globalizacija.com.Go a ti, Vla di mir, 6. Po­li­tič­ke­par­ti­je­ i­par­tij­ski­si­ste­mi, Fa kul tet po li tič kih na u ka Pod go ri ca, Pod go ri ca, 2008.Hej vud, En dru, 7. Po­li­tič­ke­ide­o­lo­gi­je, Za vod za udž be ni ke i na-stav na sred stva, Be o grad, 2005, str. 12.Mi lić, An đel ka, Žen ski po kret u Sr bi ji i Cr noj Go ri u no vom 8. mi le ni ju mu: So ci o lo ška stu di ja žen skih gru pa, Fe­mi­nist­Re­vi­ew, No. 76, 2004.Mar kov, Slo bo dan ka, 9. Pra­vo­gla­sa­že­na, Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju, Be o grad, 2001.Mr še vić, Zo ri ca, 10. Žen­ska­ pra­va­ u­ me­đu­na­rod­nom­ pra­vu,­Hel sin ški par la ment gra đa na, Udru že ne že ne, Ba nja Lu ka 2000.Mr še vić, Zo ri ca, 11. Ka­de­mo­krat­skom­dru­štvu­–­si­stem­iz­bor­nih­kvo­ta, Inst gi tut društvnih na u ka, Be o grad, 2007, po seb no str. 218 – 231.

52

Paj van čić, Ma ri ja na, 12. Rav­no­prav­nost­po­lo­va­–­po­li­tič­ki­i­ide­o­lo­ški­kon­tekst u Zbor ni ku „Ide o lo gi ja i po li tič ke stran ke u Sr bi ji“, Fri drih Ebert Stift ung, Fa kul tet po li tič kih na u ka, In-sti tut dru štve nih na u ka, Be o grad, 2007, str. 283 – 299.Paj van čić, Ma ri ja na, 13. Bi­rač­ko­ pra­vo­ že­na, Zbor nik ra do va Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, 1997, Vol. XXXI, No. 1-3, str. 27- 37.Ra ja čić Ča pa ko vić Je li ca i Paj van čić Ma ri ja na, 14. Že­ne­u­po­li­tič­kim­stran­ka­ma, u Zbor ni ku „Po li tič ke stran ke u Sr bi ji“, Fri-drih Ebert Stift ung, Fa kul tet po li tič kih na u ka, In sti tut dru-štve nih na u ka, Be o grad, 2005, str. 75 – 93.Zbor nik 15. Pet­go­di­na­po­sle, Po kra jin ski za vod za rav no prav-nost po lo va, No vi Sad, 2006.Čič ka rić, Li li ja na, Po li tič ka par ti ci pa ci ja i re pre zen ta ci ja že na 16. u ze mlja ma post so ci ja li stič ke Evo pe, So­ci­o­lo­ški­pre­gled, br. 3, 2009, 343-361.http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/saopstenja/17. marinablagojevic.html

53

Opis­i­ci­lje­vi­is­tra­ži­va­nja­ Ka­pa­ci­te­ti­po­li­tič­kih­stra­na­ka­u­Voj­vo­di­ni­za­ostva­ri­va­nje­rod­ne­rav­no­prav­no­sti

Is tra ži va nje u sklo pu pro jek ta „Ka pa ci te ti stra na ka za ostva ri-va nje rod ne rav no prav no sti“ spro ve de no je u pe ri o du od mar ta do de cem bra 2009. go di ne. Osnov ni cilj is tra ži va nja bio je utvr đi va-nje ka pa ci te ta po li tič kih stra na ka u Voj vo di ni za ostva ri va nje rod ne rav no prav no sti, ka ko unu tar sa mih stra na ka, ta ko i u okvi ru nji ho-vog ge ne ral nog po li tič kog de lo va nja. Ovaj osnov ni cilj, ope ra ci o na-li zo van je kroz ne ko li ko po seb nih is tra ži vač kih ci lje va, a to su:

Ana li za za stu plje no sti kon cep ta rod ne rav no prav no sti u • nor ma tiv nim ak ti ma po li tič kih stra na kaPro ce na ste pe na i ob li ka rod ne sen zi bi li sa no sti čla ni ca i čla-• no va po li tič kih stra na kaPro ce na po lo ža ja že na u po li tič kim stran ka ma• Ana li za po li tič kih pre fe ren ci ja čla ni ca stra na ka• Ana li za „fak to ra uspe šno sti“ vi so kih funk ci o ner ki•

Pr vi po seb ni cilj is tra ži va nja pod ra zu me vao je ana li zu se kun-dar nih po da ta ka pro gra ma i sta tu ta is pi ti va nih stra na ka. Osta li ci-lje vi ostva re ni su pri mar nim is tra ži va njem ko je se sa sto ja lo iz dva de la: kvan ti ta tiv nog (an ket nog) i kva li ta tiv nog (pu tem in ter vjua).

54

Uče­šće­že­na­u­vla­sti­u­Sr­bi­ji­i­Voj­vo­di­ni

U Sr bi ji su kvo te za ma nje za stu plje ni pol u po li ti ci, kroz amand ma ne na za ko ne o iz bo ri ma za sve ni voe, uve de ne 2002. od no sno 2004. go di ne, i re zul ti ra le su po ve ća njem bro ja že na u par la men ti ma. In sti tu ci o nal ni me ha ni zmi, na svim ni vo i ma vla sti po če li su da se for mi ra ju iste go di ne, pr vo u Voj vo di ni a za tim i na re pu blič kom i lo kal nom ni vou. Na ni vou po kra ji ne Voj vo di ne usvo je na je De kla ra ci ja o rav no prav no sti po lo va i Od lu ka o rav-no prav no sti po lo va Skup šti ne AP Voj vo di ne.

U pro te kloj pred iz bor noj kam pa nji do mi ni ra la su „ve li ka“ po-li tič ka pi ta nja kao što su ula zak Sr bi je u Evrop sku Uni ju, sta tus Ko-so va i eko no mi ja. U ak tu el nom po li tič kom tre nut ku do mi nant na te ma je svet ska eko nom ska kri za, no vi grip, sta tut i auto no mi ja Voj vo di ne i usled ak tu el nih do ga đa ja pi ta nja ma njin skih gru pa.

Na pro te klim iz bo ri ma naj vi še man da ta u par la men tu Sr bi je, ali i APV, osvo ji la je ko a li ci ja na če lu sa De mo krat skom Stran kom (DS), ko ja je u kam pa nji pi ta nja rod ne rav no prav no sti do vo di la u ve zu sa evrop skim vred no sti ma i evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je, i u fo ku su kam pa nje je bio li der stran ke, ak tu el ni pred sed nik re pu bli ke.

Za iz bo re u po kra jin ski par la ment su na sna zi kvo te za ma nje za stu plje ni pol, ali sa mo za onaj deo po sla ni ka ko ji se bi ra pro-por ci o nal nim si ste mom, gde se mo že i tra ži ti ob ja šnje nje za što je že na ma nje u po kra jin skom ne go u re pu blič kom par la men tu.

Iz bor ni si stem za po kra jin ski par la ment je me šo vi ti što zna či da se po lo vi na po sla ni ka bi ra ve ćin skim, a po lo vi na pro por ci o nal-nim iz bor nim si ste mom. Kvo te su pri me nje ne sa mo na dru gi, pro-por ci o nal ni si stem. Po sle zna čaj nog po ra sta bro ja že na u po kra-jin skom par la men tu od 2003. do 2007, sa 6,7% na 19,7%, po sle po sled njih iz bo ra za stu plje nost že na je opa la na 14,16% od no sno 17 od 120 po sla ni ka su že ne. Na kon po de le po sla nič ke gru pe Srp-

55

ske ra di kal ne stran ke iz ko je se iz dvo ji la po sla nič ka gru pa Na pred Sr bi jo, do šlo je i do iz me na u struk tu ri po sla nič kih gru pa.

U Vla di Voj vo di ne ima 4 se kre tar ke46 i 13 se kre ta ra. U pret-hod nom sa sta vu bi lo je 16 se kre ta ra i 2 se kre tar ke. Na ras po de-lu me sta u iz vr šnoj vla sti po kra ji ne ta ko đe ne ma pri me ne bi lo ko je vr ste kvo ta.

Naj vi še že na u po kra jin skom par la men tu ima po sla nič ka gru pa Srp ske ra di kal ne stran ke, i ovaj udeo je čak i pro cen tu al no ve ći.

Broj­že­na­u­po­sla­nič­kim­gru­pa­ma­u­par­la­men­tu­APV

Stran­ka/po­sla­nič­ka­gru­pa

Ukup­noPoslani­ka/ca

Že­ne­uparla­mentu

%

Pred­sed­nik/pred­sed­ni­caposlaničke­grupe

ZES(DS,G17, SPO) 64 7 10,9 Mu ško

DSS (No va Sr bi ja) 4 1 25 Mu škoMa đar ska ko a li ci ja 8 1 12,5 Mu škoLSV 3 2 66,6 Mu škoNS 5 1 20 Mu škoSPS (PUPS) 6 1 16,6 Mu škoSRS 13 4 30,7 Mu škoUKUP NO 120 17 14,2 Mu škohttp://www.vojvodina.gov.rs/index.php 15.mart­2010

Pred sed nik Skup šti ne APV je mu ška rac, a 2 od 3 pot pred-sed nič ka me sta za u zi ma ju že ne.

46 Pri formiranuju Vlade Vojvodine je bilo 5 sekretarki i 13 sekretara, od čega su dve bilo potpredsednice Vlade. Ostavkom Ivane Dulić Marković ovaj broj je pao na 4 sekretarke i na 1 potpredsednicu.

56

Is tra ži va nje ko je je spro veo GTF – Gen der Task For ce (ko ji de lu je u okvi ru Pak ta za sta bil nost Ju go i stoč ne Evro pe) iden ti fi-ko va no je da stran ke ne pre po zna ju zna čaj žen skog bi rač kog te la (iako je zbog ten den ci je ka ap sti nen ci ji ovaj deo bi rač kog te la zna ča jan re zer vo ar gla so va), ma li udeo že na u član stvu stra na-ka i zah tev za uče šćem že na u stran ka ma je na čel no pri hva ćen. U svim par ti ja ma po sto je for mal no us po sta vlje ni fo ru mi že na ili ne ki dru gi vi do vi žen skog or ga ni zo va nja, ali se ak tiv no sti ovih or-ga ni za ci ja u stran ka ma raz li ku ju.

Kao naj ve će pre pre ke za po ve ća nje par ti ci pa ci ji že na u po li-ti ci pred stav ni ci stra na ka i ne vla di nih or ga ni za ci ja oce nju ju kul-tur ni obra zac, ne po volj nu eko nom sku si tu a ci ju, ne do sta tak po-li tič ke vo lje kao i pa siv nost i ne do volj nu osna že nost po li ti čar ki i že na na me sti ma od lu či va nja.

Ka da su u pi ta nju po li tič ke stran ke u Sr bi ji, stav o po tre bi us po sta vlja nja rav no prav ne jav ne sfe re i po ve ća nje uče šća že na u po li ti ci je pri hva ćen iako se sa dr žaj od red bi, nji ho vo po sto ja nje kao i na čin na ko ji je rod na rav no prav nost de fi ni sa na raz li ku ju od stran ke do stran ke. Naj ve ći pod sti caj sva ka ko do la zi iz „ma-lih“ le vo or jen ti sa nih par ti ja, a ovu ten den ci ju su iden ti fi ko va li i Ma tland i Sta dler kao „na če lo imi ta ci je“. Ova ten den ci ja zna či da ve li ke stran ke na sto je da pri hva te prin ci pe rod ne rav no prav no-sti ka ko bi bi le kon ku rent ni je ma lim par ti ja ma ko je na ovo skre-ću pa žnju jav no sti, či me se za pra vo ovaj prin cip uvo di u po li ti ke, pro gra me i re gu la ti ve ve ći ne stra na ka.

Za kon o rav no prav no sti po lo va je sko ro usvo jen, u de cem-bru 2009. go di ne. Stra te gi ja za una pre đ enje po lo žaja žena us vo-jena je u feb r uaru 2008. go dine i u njoj se pr ed vi đaju pos ebne mere za pos ti zanje r odne r av nopr av nosti u po li tici i pr edst avni-čkim te lima. Ipak, ne dos tatak po liti čke volje us lovio je da ovi do-kum enti budu us vo jeni tek p rošle go dine, iako su me ha nizmi i sistem k vota na p rimer u sv ojeni z natno r anije.

57

For­mal­na­par­ti­ci­pa­ci­ja­že­na­i­in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja­rod­ne­rav­no­prav­no­sti­u­stran­ka­ma­u­Voj­vo­di­ni

Uzo rak za ovo is tra ži va nje či ni par la men tar ne stran ke u Voj-vo di ni, od če ga se sa mo ne ko li ko stra na ka mo že sma tra ti „voj-vo đan skim“ u po gle du se di šta, ve ći ne član stva, pro gram ske or-jen ta ci je, te ri to ri jal ne ras po de le op štin skih od bo ra i sl. Osta le par ti je de lu ju na te ri to ri ji či ta ve Re pu bli ke Sr bi je, od no sno ni su re gi o nal ne par ti je.

Od nos po li tič kih stra na ka pre ma rod noj rav no prav no sti vi-dljiv je iz unu tar par tij skih do ku me na ta, pro gra ma i plat or mi, bro ja že na u struk tu ra ma stran ke i na zna čaj nim po zi ci ja ma, po-sto ja nju i na či nu de lo va nja or ga ni za ci je že na unu tar stran ke, po-sto ja nje me ra za in ten zi vi ra nje par ti ci pa ci je že na. Osim to ga, na uti caj od re đe ne stran ke i nje nih čla ni ca na jav ne po li ti ke i mo-guć nost da do pri ne su po ve ća nju uče šća i osna ži va nju že na u po-li ti ci ob li ku je i od nos pre ma rod noj rav no prav no sti, ulo zi že na u po li ti ci i ak tiv no sti ma ko je se sa tim u ve zi pred u zi ma ju.

Stran ke ne vo de rod no sen zi tiv nu sta ti sti ku i ne ma ju raz vi je-ne in di ka to re za pra će nje ostva re nih re zul ta ta ka da je u pi ta nju rod na rav no prav nost. Po da ci do ko jih smo us pe le da do đe mo po ka zu ju ni sku za stu plje nost že na u te li ma po li tič kih par ti ja.

že­ne mu­škar­ci že­ne­%DSPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca 1 4 20Pred sed ni štvo 5 28 20,3Iz vr šni od bor 5 18Uprav ni od bor – stal ni sa stav 8 40Član stvo 61,668 101,377 34%

58

že­ne mu­škar­ci že­ne­%SRSPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca - - -Pred sed ni štvo - - -Iz vr šni od bor - - -Član stvo - - -

DSSPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca 1 7Pred sed ni štvo - - -Iz vr šni od bor 0 17 0Uprav ni od bor 21 159 11.7Član stvo - - -

LDPPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca 2 2 50Pred sed ni štvo 5 40 11.1Iz vr šni od bor - - -Član stvo - - -

G17­plusPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca 2 1 66,7Pred sed ni štvo 5 7 41,7Iz vr šni od bor 3 27 10Član stvo - - 41%

59

že­ne mu­škar­ci že­ne­%SPSPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca 0 1 0Pred sed ni štvo - - -Iz vr šni od bor 3 35 7,9Iz vr šni od bor Pred sed nik/ pred sed ni ca 0 1 0

Pred sed nik/pred sed ni ca glav nog od bo ra 1 3 20

Član stvo -- - -LSVPred sed nik/pred sed ni ca 0 1 0Pot pred sed nik/pot pred sed ni ca 1 2 33Pred sed ni štvo 2 6 33Iz vr šni od bor 6 9 40Iz vr šni od bor Pred sed nik/ pred sed ni ca 0 1 0

Pred sed nik/pred sed ni ca glav nog od bo ra 0 1 -

Član stvo -- - -Iz­vo­ri47:­In­ter­net­stra­ni­ce­po­li­tič­kih­stra­na­kahttp://www.ds.org.rs ; http://www.srs.org.rs/;http://www.dss.org.rs/; http://www.ldp.org.rs/;http://www.g17plus.org.rs/english/; http://www.sps.org.rs/cms/http://www.lsv.org

47 Napomena: S obzirom na to da stranke ne vode rodno senzitivnu statistiku, niti redovno ažuriraju podatke o zastupljenosti žena u stranačkim organima, podaci su se možda izmenili u poslednjih 6 meseci. Do podataka smo došli na osnovu spiskova članova i članica stranačkih organa objavljenih na sajtovima.

60

Unu­tar­par­tij­ski­do­ku­men­ti­i­rod­na­rav­no­prav­nost

Ka da je u pi ta nju rod na rav no prav nost, naj kva li tet ni ja re še-nja je u okvi ru pro gra ma i sta tu ta obez be di la So ci jal no De mo-krat ska Uni ja (ko ja je sa da u sa sta vu Li be ral no de mo krat ske par-ti je) i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ali tek u no vim iz me na ma sta tu ta iz 200948. Ne ke stran ke su pre po zna le zna čaj žen skog bi-rač kog te la, ali su že na ma pri stu pa le na raz li či te na či ne, što od-go va ra ge ne ral noj ide o lo škoj plat or mi stra na ka. Po sto je vi dlji ve raz li ke u od no su pre ma rod noj rav no prav no sti iz me đu le vo or-jen ti sa nih i par ti ja cen tra u od no su na one de sno or jen ti sa ne sa na ci o nal nim pred zna kom. Osim to ga, ove pr ve se sna žno za la-žu za pri stu pa nje Sr bi je EU i ovo je za pra vo na čin na ko ji rod na rav no prav nost ula zi u pro gra me i kam pa nje kroz „ma la vra ta“, od no sno do vo di se u di rekt nu ve zu sa evrop skim in te gra ci ja ma i vred no sti ma. „Do vo đe nje u ve zu rod ne rav no prav no sti i in te-gra ci je Sr bi je u Evrop sku uni ju mo že bi ti či nje ni ca ko ja će opre-de li ti par ti je za gla sni je i ja če za go va ra nje pa ri te ta, pa mo žda i uvo đe nje unu tar par tij skih kvo ta. To me u pri log go vo ri i či nje ni ca da pa tri je ko je su po sta le deo par tij skih in ter na ci o na la (DS, G17+ i LDP) gla sni je od dru gih za go va ra ju rod nu rav no prav nost.“ (Ba-ća no vić V, 2009:51). Iako ih je bi lo 30% na li sta ma (što je po sle-di ca iz bor nog za ko no dav stva a ne unu tar par tij skih me ha ni za ma i od lu ka), one ni su za u ze le taj pro ce nat me sta u par la men tu i iz vr šnoj vla sti. Ovo uka zu je na ne sa gla snost ko ja po sto ji iz me đu

48 Iz intervjua sa predstavnicima Lige Socijaldemokrata Vojvo-dine saznali smo da je ovakva institucionalizacija pitanja rodne ravno-pravnosti usledila nakon praktičnog rada na povećanju učešća žena u politici, odnosno da je primenjen pristup „odozdo ka gore”. Ovakav pristup je jedna od mogućih strategija stranaka a o tome će više biti reči dalje u izveštaju.

61

for mal nog od no sa par ti ja pre ma že na ma u po li ti ci i re al ne ras-po de le po li tič ke mo ći, ko ja po seb no mo že da do đe do iz ra ža ja u na ja vlje nim iz me na ma iz bor nog za ko na za lo kal ni ni vo, po ko me će se pred stav ni ci vla sti bi ra ti ve ćin skim si ste mom ko ji je ve o ma ne po vo ljan za že ne i ko ji je ve o ma zah te van ka da su u pi ta nju kvo te i dru ge afir ma tiv ne ak ci je. Iako je u po sled njoj kam pa nji (2008) pi ta nje po lo ža ja že na bi lo za stu plje ni je ne go ra ni je i ne ke stran ke su čak otvo re no po zi va le že ne da gla sa ju (DS), že ne kan-di dat ki nje su bi le ne vi dlji ve u kam pa nji a žen sko bi rač ko te lo ne pre vi še pre po zna to kao cilj na gru pa.

Na osno vu ovog de la ana li ze na me će se za klju čak da je na-pre do va nje že na unu tar stra na ka i za u zi ma nje zna čaj ni jih po zi ci-ja po sle di ca raz li či tih kri te ri ju ma ko ji ni su for ma li zo va ni i in sti tu-ci o na li zo va ni.

Unu tra šnje me ha ni zme za rod nu rav no prav nost ima sa mo ne ko li ko stra na ka i to pr ven stve no u vi du „me kih“49 kvo ta za iz bor že na u unu tra šnje or ga ne stra na ka, sta tu te pi sa ne rod no sen zi tiv-nim je zi kom, rod nu rav no prav nost u okvi ru pro gram skih plat or-

49 U upotrebi su različite vrste kvota u zavisnosti od toga da li su deo izborne ili neke druge zakonske regulative ili su „dobrovoljne“ (unutar)partijske kvote, zatim u zavisnosti od toga u kojoj fazi izbornog procesa se primenjuju, za koja tela se primenjuju, kako su tehnički definisane. Osim toga, uvodi se još jedna podela na tzv. meke i tvrde kvote koja označava razliku u stepenu obaveznosti kvota odnosno načinu na koji je definisana poželjnost učešća određenog broja žena u predstavničkim telima. Meke kvote su one koje usvajaju vlade ili političke partije u formi postavljenih ciljeva, preporuka i smernica za povećanje učešća žena na mestima odlučivanja, ali nije nužno definisan način na koji će se taj cilj ostvariti, niti sankcija u slučaju nepoštovanja primene kvota. Tvrde kvote sve ovo propisuju, ali ne moraju nužno biti deo zakonske regulative ili pravnog sistema određene države. Mogu biti i unutarpartijske, kako za stranačke organe tako i za kandidovanje članova/ca stranke na izborima.

62

mi i od bo re za rod nu rav no prav nost. U pro gram skim plat or ma-ma je rod na rav no prav nost po seb no is tak nu ta, naj če šće ka da su u pi ta nju eko nom ski po lo žaj, na si lje u po ro di ci i žen sko zdra vlje.

G17+ – Sta tut ove stran ke je pi san rod no sen zi tiv nim je zi-kom, pred vi đe no je uče šće pred sed ni ce žen ske mre že u po kra-jin skom od bo ru, kao i pred stav ni ka/-ca omla din ske mre že ko-ji ta ko đe uče stvu ju u glav nom od bo ru, pri su stvu ju sed ni ca ma pred sed ni štva bez pra va gla sa. Ipak, iako je Sta tu tom de fi ni sa no da se kre ta ri jat stran ke vo di evi den ci ju o član stvu, rod no-sen zi-tiv na sta ti sti ka unu tar stran ke ni je pred vi đe na ni oba ve zna ni ti ima unu ta rpa rti jskih kv ota za o rg ane stra nke; Čl anom 49. St atu-ta d efi n is ano je o rg an iz ov anje Že nske mr eže, č iji d ok ume nti i i nfo rm ac ije o r adu n isu d ostu pni p utem i nte rn eta.

DSS – Sta tu tom je de fi ni san na čin iz bo ra čla no va u od bo-re stran ke, ali uva ža va njem te ri to ri jal nog prin ci pa i obez be đi-va njem uče šća pred stav ni ka omla di ne, ali se že ne ili rod na rav-no prav nost nig de ne spo mi nju. Ova stran ka ne ma pred vi đe no osni va nje žen ske or ga ni za ci je u stran ci, što je če sto pred u slov za ula zak pred stav ni ca istih u dru ge or ga ne stran ke.

LDP – Do ku men ti ove stran ke su na pi sa ni rod no sen zi tiv nim je zi kom i u pre am bu li se na po mi nje da se stran ka za la že za rav no-prav nost svih gra đa na bez ob zi ra na pol nu i dru gu pri pad nost. U Čla nu 17. se na po mi nje da će se pri kons ti tu i sa nju or ga na stran ke vo di ti ra ču na o rav no mer noj za stu plje no sti po lo va, ali ne ma pre-ci znih me ra ko ji ma će se to obez be di ti. Glav ni od bor od re đu je kvo tu za za stu plje nost že na i mla dih u op štin skim or ga ni ma i isto ta ko ni su ja sni kri te ri ju mi na osno vu ko jih će kvo ta bi ti od re đe na. Po sto ja nje Fo ru ma že na pred vi đe no je Čla nom 49.

LSV – Iako sta tut ni je pi san rod no sen zi tiv nim je zi kom sto ji na po me na da se for mu la ci je od no se i na mu škar ce i na žene – n a

63

primer: „g rađanke i građani u dalje m tekst u građani“ . Statutom se ga rantuj e ulazak pre ds tavni ca Foru ma žena u organe stranke i pr ed sedni ce Foru ma žena u glav ni odbor i pr ed sedništvo stranke . Statutom je p re dviđen o fo rmiran je Saveta za pitanj a ravn op ravnos ti polova, kao stručn og tela i Foru ma žena. Glav-ni odb or o dlučuje o učešću stranke na i zborima i ka nd idovanj u članova i članica stranke.

DS – Afir ma ci ja rav no prav no sti po lo va je u Sta tu tu ove stran-ke na ve de na kao jed no od pro gram skih na če la, a do kument je pisan r odno s en ziti vnim je zikom. Član 43. pr ed viđa da bar j edno p otpr eds edn ičko mesto bude za manje zas tupl jeni pol; kao i u ve ćini st ra naka pr edst av nice or ga ni za cije žena u laze u pr eds ed-ništvo str anke. Član 60. u re đuje pos to janje Fo ruma žena.

SPS – U Sta tu tu ove stran ke, ko ja je pre tr pe la zna čaj ne pro-me ne ru ko vod stva i po li ti ke po sled njih ne ko li ko go di na i sa mo-o dre đe na je kao stran ka le vi ce, za štita p ol ožaja p or odice i ra-vnop ra vnosti p olova n avodi se kao jedna od v re dnosti za koju se st ranka z alaže, o dnosno rodna ra vnop ravnost i p oložaj žena nije o dvojen od p oro dičnog ž ivota. Nema po sebnih mera niti unu-tars tra načkih kvota i ova pa rtija u pa rla me ntima ima na jmanje ženskih p reds ta vnica iako one za uz imaju zna čajna mesta u par-la me ntima (p red se dnica pa rla menta S rbije je u jedno i j edina po sl anica ove st ranke i potp red se dnica po kra jinske s kup štine je j edina po sl anica ove st ranke).

U do ku men ti ma SRS i SNS se nig de ne spo mi nju že ne, rod-na rav no prav nost ili ma nje za stu plje ni pol. Za ni mlji vo je da su ovo je di ne stran ke či jim je Sta tu tom de fi ni sa na Sla va stran ke i him na.

Za raz li ku od sta tu ta, pro gra mi i pro gram ske plat or me, stra na ka se po for mi, obi mu, struk tu ri i sa dr ža ju me đu sob no

64

raz li ku ju. U okvi ru pro gra ma sa mo tri od po sma tra nih stra na-ka ima ju žen ska pra va, po lo žaj že na ili rod nu rav no prav nost kao pro gram ske ci lje ve i ak tiv no sti.

Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ima po seb nu ce li nu pro gra ma (tač ka 12) po sve će nu že na ma – „Žen ska sna ga Voj vo di ne“, što je slo gan Fo ru ma že na. Tu su pr ven stve no iz li sta ni pro ble mi sa ko ji ma se že ne su o ča va ju, ko je ova stran ka pre po zna je kao zna čaj ne i one pro me ne za ko je se ova stran ka za la že u ci lju po bolj ša nja po lo ža ja že na. Osim vi še že na u po li ti ci i na me sti ma od lu či va nja, to su i žen-sko zdra vlje, za šti ta trud ni ca i po ro di lja, eko nom sko osna ži va nje, rod no sen zi tiv ni je zik, su zbi ja nje na si lja u po ro di ci. Rod na rav no-prav nost je po sta vlje na u kon tekst ljud skih pra va, raz vo ja so ci jal nih me ra i so ci jal ne po li ti ke, us po sta vlja nja pra ved ni jeg dru štva.

G17+, kao stran ka ko ja svo ju po li ti ku gra di oko za la ga nja za us po sta vlja nje li be ral ne tr ži šne eko no mi je sa mi ni mal nim ulo-gom dr ža ve i stran ka ko ja se za la že za in te gra ci ju Sr bi je u EU i ovo na vo di kao stra te ški cilj, pro gram je kon ci pi ra la po te mat-skim obla sti ma, či ji je naj ve ći deo usme ren na eko no mi ju i eko-nom sku po li ti ku, te se zah te va ju re for me raz li či tih seg me na ta upra ve. Jed na od obla sti su i pra va že na od no sno po sta vlje ni cilj una pre đe nje i za šti ta pra va i po lo ža ja že na, pr ven stve no u obla-sti eko no mi je, po li ti ke i na si lja u po ro di ci.

Li be ral no de mo krat ska par ti ja is ti če svo ju opre de lje nost za po što va nje i una pre đe nje ljud skih pra va od no sno pra va mar gi-na li zo va nih gru pa. U pro gra mu se na gla ša va sprem nost za de lo-va nje u prav cu po bolj ša nja po lo ža ja že na, po seb no eko nom skog po lo ža ja že na. Pro gram ove stran ke, za raz li ku od pret hod no na-ve de nih, ni je for mu li san kao ak ci o ni plan ili stra te ški do ku ment, te ne sa dr ži oce ne i po dat ke o po sto je ćem sta nju, pred vi đe nim ak ci ja ma i oče ki va nim re zul ta ti ma.

65

De mo krat ska stran ka ta ko đe ne ma pro gram kon ci pi ran kao ak ci o ni plan, već kao po li tič ku de kla ra ci ju i iz ja vu o vred no sti ma za ko je se stran ka za la že. Osim Sta tu ta, do ku men ti ko ji se od no se na že ne su oni do ne ti od stra ne Fo ru ma že na i ne ki po li tič ki do-ku men ti kao što je De kla ra ci ja o su zbi ja nju na si lja u po ro di ci. Ova de kla ra ci ja je pred lo že na Skup ši ni Sr bi je to kom pred iz bor ne kam-pa nje 2007.go di ne i na kon to ga ni je bi la te ma ko ja je pri vla či la pa-žnju jav no sti ili ko ju su pred stav ni ci ove stran ke po seb no is ti ca li.

Sa vez voj vo đan skih Ma đa ra ni u pro gra mu ni u Sta tu tu ne-ma od red be ko je se od no se na že na, a ova stran ka svo ju po li ti ku, oče ki va no, osim na us po sta vlja nju gra đan skog dru štva u Sr bi ji, ba zi ra na po lo ža ju Voj vo di ne i za šti ti i una pre đe nju po lo ža ja Ma-đa ra u Voj vo di ni i Sr bi ji.

Osta le stran ke ne ma ju is tak nu te pro ble me že na ili za la ga-nje za rod nu rav no prav nost kao pro gram ski cilj (osim onih na ve-de nih u sta tu ti ma).

Or­ga­ni­zo­va­nje­i­osna­ži­va­nje­že­na­unu­tar­stra­na­ka

Fo ru mi že na, kao do bro volj ne, unu tar par tij ske or ga ni za ci je že na su vi še stru ko zna čaj ne za že ne u stran ka ma. Va žan su po-ka za telj po lo ža ja že na unu tar stra na ka i fak tič ki pred u slov za nji-ho vo osna ži va nje, ostva ri va nje sa rad nje sa dru gim in sti tu ci ja ma i or ga ni za ci ja ma, olak ša va ju ća okol nost pri umre ža va nju že na iz po li tič kih stra na ka. U po me nu tom is tra ži va nje GTF, či je re zul ta-te je pred sta vila Ma ri ja na Paj van čić (2007) na vo de se kri te ri ju mi po ko ji ma se mo že sa gle da ti po lo žaj že na u stran ka ma na osno-vu po zi ci je i zna ča ja ko je ima ju or ga ni za ci je že na (žen ske mre že, fo ru mi i sl.); „O to me po seb no go vo ri: (ne)po sto ja nje po seb nog

66

ob li ka or ga ni zo va nja že na u stran ci, struk tu ra član stva u ovim or ga ni za ci ja ma, na čin iz bo ra li der ke ko ja vo di or ga ni za ci ju že na, pro gram i sa dr žaj ra da, ve za sa dru gim or ga ni ma stran ke, bu džet or ga ni za ci je že na, sa rad nja sa NVO, sin di ka ti ma, vla di nim te li ma za rav no prav nost po lo va i dr.“ (Paj van čić M, 2007:295)50.

Ra ni je je na ve de no ko je od po sma tra nih stra na ka ima ju for-mal ne or ga ni za ci je že ne a ko je ne, a iz do ku me na ta je vi dlji vo da su ove or ga ni za ci je ključ ne za obez be đi va nje uče šća že na u dru gim te li ma stra na ka, gde se me sto ga ran tu je za pred stav ni-cu/pred stav ni ce žen skih or ga ni za ci ja, a da ta mo gde ne ma žen-ske mre že, ne ma ni na či na da že ne bu du za stu plje ne. Pro gram i sa dr žaj ra da je ret ko tran spa ren tan i in sti tu ci o na li zo van, i sa mo ne ko li ko žen skih or ga ni za ci ja ima ju do ku men te i de kla ra ci je o svom de lo va nju, kao što su for mu li sa ni stra te ški ci lje vi, ak ci o ni pla no vi, iz ja ve i de kla ra ci je. Ova kve do ku men te ima ju or ga ni za-ci je že na u okvi ru Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Fo rum že na de mo krat ske stran ke. U obe stran ke se is ti ču pro ble mi sa ko ji-ma se že ne su o ča va ju, iz li sta ne su naj zna čaj ni je obla sti u okvi ru ko jih je po treb no de lo va ti na po bolj ša nju po lo ža ja že na i na po-mi nju se za da ci or ga ni za ci ja usme re ni na sa mu stran ku i nje ne čla ni ce, kao što je po li tič ka edu ka ci ja že na i sa rad nja sa dru gim me đu na rod nim i do ma ćim te li ma i or ga ni za ci ja ma. Že ne u De-mo krat skoj stran ci su vi še usme re ne na po li tič ka pi ta nja u užem smi slu i po di za nje ka pa ci te ta sop stve ne stran ke, dok su čla ni ce LSV vi še usmer en e n a soc ij alna pit an ja i p it anj a socij alne pravde, k ao i human ita rn e aktivn osti i akti vnosti ko je će i mati od jeka u ši roj jav no sti, odno sn o na k omunika cij u i saradn ju sa građanka-m a i građ ani ma, pose bno na lo kalnom nivou.

O unu tra šnjem funk ci o ni sa nju Fo ru ma že na i od no si ma sa osta lim or ga ni ma stra na ka pri ku plje ni su pri mar ni em pi rij ski po-

50 U istom tekstu navedeni su rezultati istraživanja o položaju organizacija žena u strankama u jugoistočnoj Evropi.

67

da ci, pri ka za ni da lje u iz ve šta ju, a ov de će mo se za dr ža ti na sa-rad nji ko je or ga ni za ci je že na ostva ru ju sa dru gim or ga ni za ci ja ma – me đu na rod nim i do ma ćim NVO, stran ka ma i vla di nim te li ma, od no sno ko je su me re pred u ze te za osna ži va nje že na čla ni ca stra na ka. Po ka za lo se da su Fo ru mi že na zna čaj ni i za ovu vr-stu sa rad nje, ak tiv no sti i pro gra ma, od no sno da one stran ke u ko ji ma ne ma or ga ni za ci je že ne ni ne ra de ak tiv no na po di za nju ka pa ci te ta i osna ži va nju že na po li ti čar ki.

Me đu na rod ne or ga ni za ci je ko je de lu ju na te ri to ri ji Sr bi je, kao što su agen ci je Uje di nje nih na ci ja (UNI FEM, UNDP), za tim OSCE, NDI, GTF usme re ne su na po di za nje ka pa ci te ta, iz grad nji in sti tu ci ja i prav nog okvi ra, edu ka ci ju že na po li ti čar ki i član stva po li tič kih par ti ja uop šte, spro vo đe nje stu di ja i is tra ži va nja i in di-rekt no po ma žu pro jek te dru gih d om aćih ins ti tu cija i or ga ni za-cija koji za cilj i maju n e samo os na živanj e žena, već i iz gradnj u c ivilnog društva u Srbiji.

NDI sa ra đu je sa stran ka ma po je di nač no – organiz ac ijom ob uka za njihovo član stvo, ali i s a članst vo m raz ličitih st ra naka k ad a su u pitanju određe ne teme. Ovo je najčešći sl učaj k ad a j e u pi ta nj u pol itičk a ed uka cija žena po li ti ča rki. Ov a organizacija sa ra đuje s svim strankama osim SR S, d ok je SN S – formirana izdva janjem i z ove s tr an ke , pokazala int eresovanje za sar adnju sa o vo m i drugim organ izacij ama . Kao gl avne pr ep re ke za žene u po litici, u ok vi ru rada NDI sa politi čk im strankama , pre poznate s u: nedos ta tak eduk ac ije, po litičke po drške unuta r str anaka al i i me đu sam im žen ama, z ati m n edovoljn a konk ur en tn os t rodn o senzibi l isa ni h žena za pr eovla đu juća po litička pi ta nj a, či ja je d om inac ija tako đe nepovo ljna za pitanj a ženskih prava uopšte.

Do ma će ne vla di ne or ga ni za ci je ko je sa ra đu ju sa po li tič kim stran ka ma mo gu se svr sta ti u ne ko li ko ka te go ri ja u za vi sno sti od ni voa de lo va nja i pri mar ne cilj ne gru pe: or ga ni za ci je ko je de lu ju na na ci o nal nom ni vou i spe ci ja li zo va ne su za žen ska ljud ska pra va,

68

po li tič ku edu ka ci ju i osna ži va nje že na u po li ti ci; za tim or ga ni za ci-je na lo kal nom i re gi o nal nom ni vou ko je u okvi ru svog de lo va nja spro vo de i pro gra me za po li ti čar ke i že ne na me sti ma od lu či va nja, a naj če šće im ple men ti ra ju ne ke na ci o nal ne ili glo bal ne pro gra me; i or ga ni za ci je ko je su usme re ne ge ne ral no na sa rad nju sa po li tič-kim par ti ja ma i či ji je cilj de lo va nja iz grad nja ci vil nog dru štva, pa re a li zu ju i pro gra me za že ne po li ti čar ke. Va žan pro gram ko ji sva-ka ko tre ba spo me nu ti, a ko ji je re zul tat sa rad nje do ma ćih i me đu-na rod nih or ga ni za ci ja, ko ji je dao zna čaj ne re zul ta te je pro gram „Že ne to mo gu“. Stran ke ret ko raz vi ja ju svo je sop stve ne edu ka-tiv ne cen tre ko ji bi bi li na me nje ni is klju či vo nji ho vom član stvu, ali je je dan od pri me ra sva ka ko ova kav cen tar De mo krat ske stran ke, ko ji ima i naj te šnju sa rad nju sa osta lim or ga ni za ci ja ma i gde su ove ak tiv no sti for ma li zo va ne i kon ti nu i ra ne.

Ovi pro gra mi su naj če šće usme re ni ka že na ma u pred iz bor-nim pe ri o di ma, ka ko bi se one pri pre mi le za iz bor ne ak tiv no sti a re đe se ra di sa že na ma na me sti ma od lu či va nja. Isto ako, sa-rad nju sa ovim or ga ni za cij ma odr ža va ju že ne iz stra na ka od re đe-ne po li tič ke ori jen ta ci je dok je kod dru gih to sla bi je za stu plje no. Pro gra mi ko ji su ori jen ti ra ni na pi ta nja rod ne rav no prav no sti, rod nog osve šći va nja i rod no ose tlji vih po li ti ka su go to vo uvek na me nje ni že na ma, od no sno mu škar ci, a po seb no li de ri su iz u-ze ti iz njih. Po sto ji ve li ka po tre ba za ra dom sa li de ri ma, ka ko bi se obez be di la po dr ška že na ma. Že ne ko je su edu ko va ne i ko je ima ju zna nja i ve šti ne če sto osta ju na mar gi na ma stra na ka od-no sno nji ho ve po zi ci je u po li ti ci osta ju ne po volj ne. Va žno je ra-di ti pa ra lel no sa že na ma u stran ka ma i sa že na ma ko je su na jav nim funk ci ja ma, či me bi se ja ča le i mre že me đu nji ma.

Po sto ji dis pro por ci ja u edu ka tiv nom ra du za osna ži va nje že na za ba vlje njem po li ti kom „uop šte“ i onim seg men tom ko ji bi bio usme ren na za stu pa nje žen skih in te re sa i sa mo stal nost u kre i ra nju po li ti ka. Z at o se dog ađa d a žen e koje zauzmu m es-

69

ta odluči vanja r et ko isk az uju p repoznav an je i inter es za r odna pita nja i pr obleme ž ena . M eđupar ti jski dij alo g i sa radnja žena je na veoma niskom nivou . Žen e međ us ob no sarađu ju na unu tar-parti jskom nivou i li u predizb or ni m proce s im a. Krei ranje že nskih mr ež a i razv ijanje šir e plato rme za sar ad nju svak a ko je veo ma znača jno za pobol jš an je po zicija že na u politici.

Ne do sta ju po u zda ni in di ka to ri i po da ci raz vr sta ni po po lu, ko ji bi omo gu ći li pra će nje re zul ta ta i pro me na.

Ka da su u pi ta nju vla di na i dru ga te la, od no sno me ha ni zmi za rod nu rav no prav nost na po ka jin skom i lo kal nom ni vou, sa rad-nja sa stran ka ma di rekt no je ve o ma ret ka, dok je sa po je di nim po li ti čar ka ma i mre ža ma ne što uče sta li ja. Na lo kal nom ni vou, me ha ni zmi po se bi ni su do volj no osna že ni i nji ho vi ka pa ci te ti su ne raz vi je ni, dok na po kra jin skom ni vou u fo kus in sti tu ci ja sve vi-še ula ze pi ta nja na si lja nad že na ma i eko nom skog osna ži va nja od no sno za po šlja va nja, kao i za šti ta ra nji vih gru pa že na. Oče ki-va ni ob li ci sa rad nje bi sva ka ko bi li oni iz me đu in sti tu ci ja i že na na jav nim funk ci ja ma kao i onih ko je za u zi ma ju po zi ci je u sa mim me ha ni zmi ma pr ven stve no pri za ko no dav noj vla sti. Ti me bi se obez be di la po li tič ka vo lja za spro vo đe nje nad le žno sti i ko ri šće-nje ka pa ci te ta me ha ni za ma u pu noj me ri.

Kam pa nje za po di za nje jav ne sve sti i ja ča nje po ve re nja u že ne li der ke su naj če šće to kom pred iz bor nih pe ri o da, iako ne-ke or ga ni za ci je ak tiv no ra de na to me, ali ne do volj no sa ra đu ju sa po li ti čar ka ma iz stra na ka. Od nos stra na ka pre ma že na ma u kam pa nja ma ov de ni je cen tral na te ma, ali je va žno po me nu ti na-čin na ko ji stran ke pro mo vi šu svo je kan di dat ki nje. Is tra ži va nje iz 2008. o pre zen ta ci ji po li ti čar ki u kam pa nji po ka za lo je da su že ne na pri mer pri sut ni je u lo kal nim me di ji ma, jer je že na ma u lo kal nim za jed ni ca ma lakše da se „prob ij u” do medi ja, a i te me kao briga o d eci, s tar ima, in frastru kt ura o koji ma žene go vore su v ažn e na l okalnom nivo u. Is to istraživ an ja je pokazal o da se ž en e

70

u me di jima n aj češć e pojavljuj u ka o predsta vn ice strana ka i ne go vore u svoje li čno ime n iti su n ji ho vi kval ite ti i ve štine u prvom planu. Ono što je iz persp ekti ve ce ntralne te me ov og rad a važno jeste to da su se s tr anke pokazal e kao kl ju čni sele kt ori i kr eatori m ed ijskih p or uka u kampanji, a da s u med iji bili p asivni kana li, što zn ači da o vidl jivosti s voj ih kandida tkinja i dal je do mi na ntno od luč uju poli tičke st ra nke (Baćanović V, 2008).

Pre po zna va nje mo že bi ti po seb no zna čaj na te ma u Voj vo di-ni ka da su u pi ta nju že ne pri pad ni ce ma njin skih stra na ka, ili že ne pri pad ni ce na ci o nal nih ma nji na an g až ov ane u v eći nskim stra n-k ama. Nj ih ovo uklj uč iv anje u p ol iti ku, a z atim i p una pa rti c ip ac ija u ja vnoj sf eri, m ože b iti o dr eđ ena i p ol iti čkim pr i or it eti ma i d elo-v anjem m anji nskih str an aka. Ovo bi sv ak ako b ila t ema vre dna z ase bnog i str až iv anja, p ose bno u v ezi sa pre dst oj ećim i zb or ima za N ac i ona lne s av ete m anj ina51.

U ši rem kon tek stu me dij ska ne vi dlji vost že na je po sle di ca i sa me pri ro de funk ci o ni sa nja me di ja to kom pred iz bor nih kam-pa nja ali i od raz dru štve ne ne vi dlji vo sti, ne pre po zna va nja (o ko me po seb no go vo ri Nen si Frej zer u svo jim ra do vi ma) i sva ka-ko dubl jih društve ni h faktor a. U empirij sko m is traživ anju ko je u nasta vku sled i, i de nti fikovane s u različi te s trategi je stranaka ali se uoči o i zna ča j ulagan ja i izgra dnje žen a liderki , na čij e b i postoj eće znanj e i p rof esiona ln e k om peten cije b il o „ na dograđe-n o“ pita nje ro dn e ra vn opravnosti.

51 Šire o medijskoj prezentaciji i pozicijama u javnoj sferi uslovljenim rodnim i nacionalnim identitetima kao osnove za višestruko nepovoljan položaj videti u Baćanović Višnja, „Medijska reprezentacija žena pripadnica nacionalnih manjina u medijima u Vojvodini“, The­Bridges­of­Media­Education,­2009.­

71

Čla­ni­ce­po­li­tič­kih­stra­na­ka­u­Voj­vo­di­ni­–­re­zul­ta­ti­ an­ket­nog­is­tra­ži­va­nja

U an ket nom de lu is tra ži va nja, ko ri šćen je kom bi no va ni uzo-rak. U uzor ku su, u prvom ko raku, i zab rane p ar lam ent arne po-liti čke str anke ( koje su u tom t ren utku bile za stup ljene u sa stavu S kup štine AP Vo jv odine). S o bzirom na p rak tične pro bleme u re al iz aciji an ketnog dela is tr až ivanja i n emo gu ćnosti obu hva-tanja svih p oli tičkih s tr anaka koje su m et od ološki o dr eđene, kri t erijum i zbora s tr anaka je i zmenjen i u u zorku su se našle sle-deće st ranke: D emok ratska st ranka (DS), Liga s oci ja ld emo krata Vo jv odine (LSV), L ibe ralno -d emok ratska st ranka (LDP) i D emo-k ratska st ranka S rbije (DSS). U na rednom k oraku, u uzorak su s o bzirom na cilj i temu is tr až ivanja oda brane žene- č lanice ovi h pol itičkih st ranaka i t o putem pr igodno g izbora ( an ke tirane su on e is pi tanic e koje s u bil e do stupne , odnosn o koje su pr istale da uče stvuju u i st ra živanju). P riliko m izbor a is pi tanica , vodilo s e računa i o te ri tor ijalnoj r as podeli, pa su u uzork u ob uh vaćene č lanice iz r az ličiti h mesni h/op štinski h odbora st ranaka.

U okvi ru is tra ži va nja a nk eti r ane su ukupno 1 72 is pit anica. Na n arednom g rafikonu (grafikon 1) da t je prik az r as podele ispi-ta nica po strankama.

72

Gra­fi­kon­1:­Is­pi­ta­ni­ce­po­po­li­tič­kim­strankama­

Socio­demografska­obeležja­ispitanica

So cio – de mo graf ska obe lež ja is pi ta ni ca po tvr đu ju uti caj so-cio-eko nom skih fak to ra na po li tič ku par ti ci pa ci ju že na, od no sno po ka zu ju da za po sle nost i obra zo va nje že na po ve ća va ju nji ho vo uče šće u po li ti ci.

Po sta ro snoj struk tu ri, ugla vnom su ra vn ome rno z ast uplje-ne i sp it an ice svih st ar osnih d obi (gr afi kon 2).

Proc

enat

73

Gra­fi­kon­2:­Is­pi­ta­ni­ce­po­sta­ro­sti

Naj ve ći broj is pi ta ni ca je u stran ku učla nje no iz me đu jed ne i pet go di na (59,6%), a sle de član stvo iz me đu šest i de set go di na (21,5%), ma nje od go di nu da na (12,2%) i du že od de set go di na (7,6%). Ovaj po da tak uka zu je da je po li tič ka par ti ci pa ci ja u po-sled njih ne ko li ko go di na po ve ća na, ne sa mo na me sti ma od lu-či va nja već i u član stvu stra na ka, kao i da su že ne na po čet ku vi še stra nač ja te že od lu či va le da se po li tič ki ak ti vi ra ju.

Me đu is pi ta ni ca ma pre o vla đu ju že ne sa vi so kom struč nom spre mom (52,9%) i sred njom struč nom spre mom (40,7%). 0,58% is pi ta ni ca je za vr ši lo osnov nu ško lu, 5,2% ima zva nje ma gi stra, a 0,6% dok to ra na u ka.

Po brač nom sta nju, naj vi še je is pi ta ni ca ko je su u bra ku (50,9%) ili ni su u bra ku (32,7%), a sle de is pi ta ni ce ko je su raz ve de ne (10,5%), udo vi ce (2,9%) i one ko je ži ve u fak tič kom bra ku (2,9%).

Proc

enat

74

Naj ve ći pro ce nat is pi t an ica su z ap osl ene ž ene – 67,2%, 18,7% n ez ap osl eno, 10,5% su st uden tk inje a 2,5% pe nz i oner-ke. M eđu z ap osl enim i sp it an ic ama, na jv iše je ek on omis tk inja (22,2%), te hn iča rki (m ed ici nske, h emi jske, gr afi čke; 19,6%) i pro-svetni h radnica (14,3%) . Ra spode la i sp itanica po z ani manjim a pr ikazana je n a sledeće m gr afikonu ( grafikon 3).

Gra­fi­kon­3.­Is­pi­ta­ni­ce­po­za­ni­ma­nju

Vred­no­sne­ori­jen­ta­ci­je­is­pi­ta­ni­ca

Ka ko bi smo utvr di li vred no sna opre de lje nja is pi ta ni ca i upo-re di li ih sa nji ho vom po li tič kom pri pad no šću i ide o lo škom pro fi-li sa no šću, u upi tn iku su p ost avlj ana tri p it anja o opš telj udskim, d rušt venim i in di vi du alnim vr ed nos tima. Is pi ta nice su u ok viru

Procenat

75

s vakog od tri pi tanja tr ebale da se o pr edele za po jednu v rednost koja je po njima naj zna ča jnija.

Re zul ta ti su po ka za li da su is pi ta ni ce naj du blje ide o lo ški po-de lje ne oko op­šte­ljud­skih­vred­no­sti.­Gra fič ki pri kaz ko re spo den-ci je pre fe ri ra nih vred no sti i stra nač ke pri pad no sti is pi ta ni ca dat je na gra fi ko nu 4.

Gra­fi­kon­4:­­Vred­no­sne­ori­jen­ta­ci­je­(op­šte­ljud­ske)­is­pi­ta­ni­ca­po­stran­ka­ma­(gra­fi­kon­korespodentne­­analize)

Sa grafikona se ja sno mo že uoči ti du bo ka vred no sna po de-lje nost is pi ta ni ca po ide o lo škoj (stra nač koj) osno vi. Is pi ta ni ca ma iz DSS, naj bli že su tra di ci o nal ne i kon zer va tiv ne vred no sti (bog i prav da), is pi ta ni ca ma iz LSV ega li tar ne i ko lek ti vi stič ke vred no sti (jed na kost i si gur nost), a is pi ta ni ca ma iz LDP li be ral ne vred no sti (slo bo da), dok se is pi ta ni ce iz DS na la ze u sre di ni (cen tru), naj bli že apo li tič noj vred no sti lju ba vi. Ne za vi snost kao vred nost strikt no ne

najveće vrednostiStranka

Dim

enzi

ja 2

Dimenzija 1

76

pri pa da ni jed noj po li tič koj op ci ji, što je i sta ti stič ki po tvr đe no. Ova vred nost je, me đu tim, ve o ma va žna za usva ja nje kon cep ta rod ne rav no prav no sti, pa je njen po lo žaj „du blje“ sta ti stič ki ana li zi ran. Po ka za lo se da je ova vred nost naj bli ža čla ni ca ma LSV i LDP.

Po pi ta nju dru štve nih vred no sti ni je mo gu će uoči ti ide o lo-ške raz li ke iz me đu is pi ta ni ca jer se go to vo sve od lu ču ju za po-ro di cu (osta le po nu đe ne vred no sti u ovoj gru pi bi le su dr ža va, na ci ja, po li tič ka par ti ja, cr kva i za vi čaj).

Po pi ta nju in di vi du al nih vred no sti, mo gu se uoči ti ide o lo ške po de lje no sti is pi ta ni ca, ali ne to li ko ja sne kao kod op šte dru štve-nih vred no sti. Mo že se uoči ti da su is pi ta ni ca ma iz DSS ne što bli že vred no sti po žr tvo va no sti, pa tri o ti zma i iskre no sti, is pi ta ni-ca ma iz DS vred no sti od go vor no sti i po šte nja, a čla ni ca ma LSV i LDP vred no sti do sled no sti i to le rant no sti.

Oblast­po­li­tič­kog­an­ga­žma­na­i­po­li­tič­ki­pri­o­ri­te­ti

Sle de ći set pi ta nja u upit ni ku o dn osio se na o dnos i sp it an ica pr ema o dr eđ enim obl asti ma p ol iti čkog a ng ažm ana, i na nj ih ove st av ove o p ol iti čkim pr i or it eti ma str an aka i d rž ave u c el ini. An ali-za o dg ov ora na ova p it anja, i p ose bno an al iza ra zl ika u o dg ov ori-ma i zm eđu i sp it an ica ra zl ič itih p ol iti čkih str an aka, tr eba da o dgo-v ori na n ek ol iko osno vnih p it anja: Da li ž ene u okv iru p ol iti čkih str an aka pr ef er ir aju o dr eđ ene obl asti p ol iti čkog d el ov anja i k oje su to obl asti? Z bog če ga se politi ča rke opred el ju ju za o dređen e ob lasti delovanja? Da li je i u k ojoj mer i izbo r obl asti p ol iti čkog de-lovanja po v ez an sa ideo lošk om i prog ramskom o sn ovom r az lič itih pol iti čkih st ranaka? Odgov or na ova pitanja, biće d at kroz tu ma-čenje od ređenih pi ta nja u upitn ik u, i uz ko ri šć enj e kval it ati vnih p od ataka dob ije n ih int ervju ima, koj i m ogu da pos luže ka o op is ne ilustr aci je ili d ubin sko ob ja šn jenje o dr eđen ih sta ti stičkih nalaza.

77

Ras po de la od go vo ra na pi ta nje o pre fe ren ci ja ma od re đe-nih obla sti po li tič kog de lo va nja d ata je u n arednom g ra fikonu (g rafikon 5).

Gra­fi­kon­5.­Pre­fe­ren­ci­je­od­re­đe­nih­obla­sti­po­li­tič­kog­de­lo­va­nja

Naj ve ći broj is pi ta ni ca n av odi da bi se a ng až ov ale u obl asti-ma lju dskih pr ava (26%) i s oc ija lne p ol iti ke (23%). M eđ utim, ovi o dgov ori se zn ača jno ra zl ik uju i zm eđu i sp it an ica iz ra zl ič itih stra-n aka. Oblast s oc ija lne p ol iti ke je n aj zas tupl je nija kod is pi ta nica iz LSV (32,2%), nešto manje kod is pi ta nica iz DS i DSS (oko 19%) i n aj-manje kod is pi ta nica iz LDP (11,8%). Oblast lj udskih p rava u n aj-većoj meri p re fe ri raju is pi ta nice iz LDP (47,1%), dok se kod is pi ta-nica iz os talih st ra naka taj p ro cenat k reće oko 24%. O vakav nalaz delom je pos le dica r az li čitih i d eo loških us me renja is pi ta nica, ali

Procenat

78

u prkos tome, može se zakl ju čiti da više od po lo vine is pi ta nica iz uk upnog uz orka, kao p re fe ri ranu oblast po liti čkog an gaž mana na-vodi del at nosti po ve zane sa b­rigom­o­d­ru­gima ( pos ebno ran jivim d rušt venim g ru pama). Ovo se mogu s mat rati ž enskim ob las tima u po li tici, u kojoj same žene sebe do živl ja vaju k om pete nt nijim od muš ka raca. Ovo su ta kođe pi tanja koja se r etko, pos ebno u tr an-zi c ionim pe r io dima s mat raju „ važnim“ po liti čkim pi tan jima, a u ak tu elnom po liti čkom t ren utku u Sr biji, do mi nira s tatus Ko sova, p rid ru ži vanje Evr opskoj U niji i e kon omska k riza.

U obla sti ma eko no mi je i za šti te ži vot ne sre di ne, an ga žo vao bi se pri bli žno jed nak pro ce nat is pi ta ni ca iz ukup nog uzor ka (oko 11%). Is pi ta ni ce iz DSS i LSV če šće od osta lih pre fe ri ra ju oblast za šti te ži vot ne sre di ne (oko 15%), znat no ma nje ne go is pi ta ni ce iz LDP i DS (oko 4% u sva koj stran ci). Za šti ta ži vot ne sre di ne je kao oblast po li tič kog de lo va nja u Sr bi ji re la tiv no no va, pa se po-sto tak že na iz DSS i LSV ko ji se opre de lju ju za ovu oblast mo že oka rak te ri sa ti kao zna ča jan.52 Te o rij ske ide je po ko ji ma su že ne sklo ni je da se an ga žu ju u za šti ti pri ro de53 u od no su na mu škar ce ovom pri li kom ni je mo gu će pro ve ri ti, ali se mo že pret po sta vi ti da je 11% is pi ta ni ca iz DSS i LSV de lom po tvr đu je ovu te zu. Eko-no mi ju ugla vnom pr ef er ir aju čl an ice DS (22,6%), a z atim sl ede čl an ice DSS (11,3%) i LDP i LSV (oko 5 %).

Pro ce nat od 9,5 % is pi ta ni ca bi se naj ra di je an ga žo va lo u obla sti is ko re nja va nja ko rup ci je i vla da vi ne pra va. Taj od go vor naj če šće da ju čla ni ce LDP (17,6%) i DS (12,9%), a ne što re đe čla-ni ce DSS (8,1%) i LSV (6,8%).

52 „Zelena“ politička opcija kod nas još uvek nije politički tematizovana, šire u Ana Pajvančić, Dušan Ristić, Istraživanje­stavova­građana­i­građanki­o­ekološkim­problemima­vojvođanskih­gradova­na­Dunavu, VSA, Novi Sad, 2008.

53 To su, na prvom mestu, različite varijante ekofeminizma.

79

U obla sti rod ne rav no prav no sti, an ga žo va lo bi se ukup no 7,7% is pi ta ni ca, a od to ga je naj ve ći pro ce nat njih iz LSV (13,6%), ne što ma nji iz LDP (11,8% po stran ci) i DS (6,5%), a naj ma nji iz DSS (1,6%). S ob zi rom na to da je kon cept rod ne rav no prav no sti kao oblast po li tič kog de lo va nja re la tiv no nov (slič no kao i za šti ta ži vot ne sre di ne), za klju ču je mo da je broj is pi ta ni ca ko je se od lu-ču ju za ovu oblast ve o ma zna ča jan (po seb no u LSV i LDP). Osta le pre fe ren ci je is pi ta ni ca ove dve stran ke p ok az ale su se, m eđ utim, kao d osta ra zl ič ite, te se č ini da n jihov a po vezanost p o pitanju rodne r avno pr avnosti nij e sam o p os ledica id eoloških f aktora, već i nekih drugih. Ovo, iako j e ovd e ne moguće p ro veriti , mož e biti odnos č lanica ovih st ranaka prem a po litic i gen eralno, i ideji o izmeni p ravil a koje v ladaju u pol itičko m s istem u Srbije – kako fo rmalni h tako i n efo rmalnih u cilj u re vi ta li zacij e dem ok ratije54.

Sve is pi ta ni ce ko je bi se an ga žo va le u obla sti za šti te na ci o-nal nih in te re sa (5,3%) je su iz DSS, dok is pi ta ni ce iz osta lih stra na-ka to ne na vo de kao od go vor ni u jed nom slu ča ju.

Pro ble mi ma lo kal nog ni voa naj ra di je bi se ba vi lo 4,7% is pi-ta ni ca, me đu ko ji ma su u slič nom bro ju za stu plje ne čla ni ce DS, LSV i DSS, dok čla ni ce LDP ovu oblast ne na vo de ni u jed nom slu-ča ju. Ova kav na laz de li mič no opo vr ga va uvre že nu te zu da že ne u po li ti ci pre fe ri ra ju an ga žman na lo kal nom ni vou. Isto ta ko on se mo že ob ja sni ti ne a de kvat nim vred no va njem lo kal nog nivo a i loka ln e sa mouprave u ce nt ra lizova no m p olitič kom sistemu.

Ka ko bi se po ve za nost iz me đu pr ef er ir anih obl asti p ol iti čkog d el ov anja i str ana čke pr ipa dn osti j asn ije p ok az ala, pr ik az ać emo i

54 Članica LDP, Nataša Mićić je ispred odbora za ravnopravnost polova republičkog parlamenta jedina zvanično odreagovala na rodno diskriminatorne istupe poslanika Tomislava Nikolića upućene Gordani Pop Lazić, iako se stranačka pripadnost i politička delatnost ove dve poslanice značajno razlikuju.

80

gr afi kon k or esp oden tne an al ize, k oji v iz ue lno je dn osta vno pr ika-z uje p ost oj eće v eze.

Gra­fi­kon­6:­­Pre­fe­ri­ra­ne­obla­sti­po­li­tič­kog­de­lo­va­nja­po­stran­ka­ma­(gra­fi­kon­ko­re­spo­dent­ne­ana­li­ze)

Iz na ve de nog gra fi ko na, mo že se lak še uoči ti bli skost/uda-lje nost stra na ka po pi ta nju pre fe ri ra nih obla sti po li tič kog an-ga žma na. Is pi ta ni ce iz DSS se naj vi še raz li ku ju od svih osta lih, i naj bli že obla sti su im za šti ta na ci o nal nih in te re sa, za šti ta ži vot ne sre di ne i eko no mi ja. LDP, DS, i LSV naj vi še po ve zu ju rod na rav-no prav nost, ljud ska pra va i is ko re nja va nje ko rup ci je. LDP i DS su stran ke ko je su po obla sti ma po li tič kih pre fe ren ci ja naj bli že jed-na dru goj, dok LSV, iako nji ma bli ska, de li od re đe ne pre fe ren ci je i sa DSS (so ci jal nu po li ti ku i za šti tu ži vot ne sre di ne.)

Dim

enzi

ja 1

Dimenzija 2

iskorenjivanje korupcije

zaštita životne sredine

zaštita nacionalnih

Na kom političkom pitanjubiste se najradije angažovali?Stranka

81

Pre fe ren ci je pre ma od re đe nim obla sti ma po li tič kog de lo va-nja, pro ve re ne su pre ko još jed nog pi ta nja a od go vo ri su pri ka za-ni na na red nom gra fi ko nu (gra fi kon 7).

Gra­fi­kon­7.­An­ga­žman­na­jav­noj­funk­ci­ji

U okvi ru ovog pi ta nja, is pi ta ni ce su od go va ra le za čega bi s e p osebn o za lagal e kada b i bile n a nekoj javnoj fu nkciji . Može se p ri-metiti da se ov o pitanj e donekl e p oklapa sa pre thodnim, ali ne u po tpunosti . Pitanja za koja bi se i sp itani ce poseb no z alaga le kada bi bile n a javnoj f unkciji, uglav no m ko re sp ondiraju sa njiho vi m g eneral ni m p olitičk im pr ef er encijama, s tim što u ov om slučaj u pitan je v ladavi ne prava i prob lem k orupcije, kao i obla st rod ne rav no pravnos ti , navod i zna tno ve ći proce na t is pitani ca. Može se p rimetiti da na ov ako pos tavlj en o pitanj e, članice LSV i L DP rod nu rav nopravn os t navod e zna tno ređe, a ost ale ne što češće.

Procenat

Kada­biste­bili­na­nekoj­javnoj­funkciji,­za­čega­biste­se­posebno­zalagali?

zaštita životne sredine

82

Is pi ta ni ce su pi ta ne i ko ji su, po nji ma, po li tič ki pri o ri te ti Sr-bi je (u okvi ru spolj ne i unu tra šnje po li ti ke). Ras po de la od go vo ra na ovo pi ta nje da ta je na na red na dva gra fi ko na (gra fi ko ni 8 i 9).

Gra­fi­kon­8:­Po­li­tič­ki­pri­o­ri­tet­Sr­bi­je­(spolj­na­po­li­ti­ka)

Po sma tra ju ći re zul ta te po stran ka ma, uvi đa se da pi ta nje in-te gra ci je Sr bi je u EU, kao naj za stu plje ni ji od go vor, pre o vla đu je kod čla ni ca DS (njih 75,9% na vo de ovaj od go vor), LSV (84,5%) i LDP (72,2%), dok kod čla ni ca DSS pre o vla đu je oču va nje Ko so va u sa sta vu Sr bi je (64,9%), što je ge ne ral no u skl adu sa p ol iti čkim pr ogr am ima ovih str an aka.

Na na red nom gra fi ko nu pri ka za na je ras po de la od go vo ra na pi ta nje o po li tič kim pri o ri te ti ma u obla sti unu tra šnje po li ti ke.

Proc

enat

83

Gra­fi­kon­9:­Po­li­tič­ki­pri­o­ri­tet­Sr­bi­je­(unu­tra­šnja­po­li­ti­ka)

Naj ve ći broj is pi ta ni ca sma tra da je po li tič ki pri o ri tet u obla-sti unu tra šnje po li ti ke us po sta vlje nje funk ci o nal ne so ci jal ne dr-ža ve. Ovaj pri o ri tet, po seb no je zna ča jan za is pi ta ni ce iz LSV i DS, a znat no ma nje za is pi ta ni ce iz DSS i LDP. Pi ta nje za šti te ljud skih i ma njin skih pra va naj za stu plje ni je je kod čla ni ca LDP, a naj ma nje za stu plje no kod čla ni ca DS. Li be ra li za ci ja tr ži šta je pri o ri tet po mi šlje nju re la tiv no ma log bro ja is pi ta ni ca, me đu ko ji ma pre o vla-đu ju čla ni ce LDP. Za šti tu ži vot ne sre di ne i oču va nje na ci o nal nih in te re sa kao pri o ri tet na vo de sa mo čla ni ce DSS i LSV. Ra di jed-no stav ni jeg pri ka za na ve de nih po ve za no sti, sle di gra fi kon ko re-spo dent ne ana li ze.

Proc

enat

84

Gra­fi­kon­10:­­Pri­o­ri­te­ti­unu­tra­šnje­po­li­ti­ke­po­stra­nač­koj­pri­pad­no­sti­(gra­fi­kon­ko­re­spo­dent­ne­ana­li­ze)

Iz gra fi ko na se ja sno uoča va stra nač ka po de lje nost is pi ta-ni ca po pi ta nju po li tič kih pri o ri te ta. Po ovom pi ta nju, gru pi šu se is pi ta ni ce iz DS i LSV (oko us po sta vlja nja so ci jal ne dr ža ve), DSS se iz dva ja po za šti ti na ci o nal nih in te re sa i za šti ti ži vot ne sre di-ne, dok se is pi ta ni ce iz LDP kon cen tri šu oko ljud skih i ma njin skih pra va i li be ra li za ci je tr ži šta.

Sta vo vi o po li tič kim pri o ri te ti ma (unu tra šnja po li ti ka) zn a-ča jno su p ov ez ani sa ra dnim st at usom i sp it an ica, jer se za l ib era-l iz ac iju t rž išta i sklj uč ivo opr ed elj uju z ap osl ene i sp it an ice.

Od go vo ri na pi ta nje o po li tič kim pri o ri te ti ma Sr bi je, po sma-tra ni su i u od no su na pi ta nje o pre fe ri ra nim obla sti ma po li tič kog de lo va nja is pi ta ni ca. Ova kva ana li za omo gu ći la je da se sa gle da u ko joj me ri su is pi ta ni ce sprem ne i že le da se an ga žu ju u onim

socijalna država

zaštita životne sredine

liberalizacija tržišta

Politički prioritet Srbije je povašem mišljenju?Stranka

Dimenzija 1

Dim

enzi

ja 2

85

obla sti ma za ko je sma tra ju da su pri o ri tet ne. Ana li za je po ka za-la da je oblast za šti te ži vot ne sre di ne je di na u ko joj se po li tič ki pri o ri tet i pre fe ri ra na oblast de lo va nja u pot pu no sti po kla pa ju (go to vo sve is pi ta ni ce ko je za šti tu ži vot ne sre di ne na vo de kao po li tič ki pri o ri tet, isto vre me no bi se i naj ra đe an ga žo va le u toj obla sti). Po kla pa nje je ne što ma nje, ali i da lje zna čaj no i kod li be-ra li za ci je tr ži šta kao po li tič kog pri o ri te ta i eko no mi je kao pre fe-ri ra ne obla sti de lo va nja.

U okvi ru ovog de la upit ni ka, is pi ta ni ce su pi ta ne i o mo ti vi ma zbog ko jih su se uklju či le u po li ti ku i učla ni le u stran ku. Ras po de la od go vo ra pri ka za na je na na red nom gra fi ko nu (gra fi kon 11).

­Gr­afi­kon­11:­M­oti­vi­uklj­uč­iv­anja­u­p­ol­iti­ku

Pr ema je dnom t um ač enju, m oti v ac ija ž ena za ul azak u p ol iti-čke stra nke gr up is ana je u n ek ol iko id ea lno-ti pske grupe, na čega

Procenat

86

ćemo se prilik om analize ov og g rafik ona pozva ti. Tako s u moti v i p odeljeni na: u sk o-p oliti čk u ambici ju ( izražen u u želji z a p olitič-kom moći i prestižom ), d ruštveno st (želja z a so ci ja lizacijom i ud-ruživanje m) , interes za op šte dob ro ( za in te resovanost za stanje u društvu ), odano st (lojalno s t id eologij i i p olitičkoj stranci) i li čn e intere se (interes za s opstv enu koris t i kori st lič nih p oznanika)55.

I z grafik ona s e može vide ti da na jv eći pr oc en at ispitanica (oko 48 %), na vodi motive koji bi se mog li svr st ati u kat egoriju opšteg dobra („b olja budućn ost“, „l ični dopri nos“, „borba z a ovu državu“ i sl.). Značaj an b ro j ispitanica (o ko 40%) n avodi motive koj i bi se mo gli svr st ati u kate go riju odan osti („pro gram stran k e“ i „ideologija“), d ok su moti vi društve nosti („n ova poznan stv a“, „zaj ed ni čko delovan je“) i l ič nih int ere sa („mo gu ćno st zaposle-nj a“) prisutni , ali u veom a malo j meri (manje o d 10% ukupno). Us ko-po li ti čk a motiva ci ja ne beleži s e ni u j ed nom odgovo ru . De o objašnj en ja za odsust vo us ko-po li ti čk e moti va cije sigurno je i u konfor mi zmu u da va nju od go vora, od no sn o u odbijanju da se o va kv a moti vacij a javno isp ol ji, s obzirom na to da ona (pos ebno za ž en e u po litic i) ni je poz itiv no druš tv en o vred novana .

Žene ul az e u po li tiku najč eš će uz zalag an je za odr eđen e, kon kre tne probleme, il i da bi n eš to prom eni le u o blastima koje se tiču n jihove struke . Retko u la ze u politiku, tek d a bi se njome ba vile, i r etko po liti ku doživljav aju ka o s voju p ri ma rnu profesij u.

55 Prema Edmond, Costantini, Political Women and Political Ambition: Closing the Gender Gap, American­ Journal­ of­ Political­Science, tom 34, br. 3, 1990, 741-770.

87

Stav­­p­rema­okruženj­u­­i­moć­utic­aja­u­­s­tr­an­ci

Ka pa cit eti poli ti čkih strana ka z a ostva riv anje k oncept a rodn e ravnop ra vnosti zav is e i od indiv id ua lno-psi hol oš ki h k arakte ri stika n ji hovih č lan ica , prevash od no od nj ih ovog akti vi-zma i stepena m oći i utic aja u str anc i. T e k arakt er is tik e pol iti čarki zavise, ka ko od n ji hovih os ob ina formi ra nih u svak od nevnom životu, ta ko i od unutr aš nje stru kture stranke k oja im u ma njoj i li ve ćo j meri dop ušta d a sv oje kval itete ostva re i u okv iru po li ti-čkog delovanja. I z tih raz loga, nar ed ni set pi ta nja se odnosio n a st av isp itanica p rema ok ruž enju (ak tivna /pa si vn a orjent acij a) i subj ekti v nu pe rcepciju moći u o kviru stran ke.

Prv o pos ta vljeno pitanje bi lo je „U ko jo j meri mo že te da uti-čete na s opstveni ži vo t?“ Odgo vo ri su prika za ni na grafikon u 12.

Grafi­kon­­1­2:­Pe­rcepci­ja­­moći­uti­caja­­na­s­opstven­i­­život

Proc

enat

88

Najv eć i br oj isp itanica s matra da može da utiče na svoj živo t, te se mo že zaklj uč iti da ge neral no imaju aktiv an stav prem a svom nepos re dnom okru že nju i znač aj an subj ektiva n osećaj m oći. T ek mali pr ocenat navodi da na svo j život u opšte ne može da utiče (3,5%). Iako p o ovom pi tan ju ne po stoj e stati sti čki z na-čajne r azlike i zmeđu čl an ica razl ič itih stranaka, ipak s e može uo-či ti da članice LS V i DS S, češć e neg o os ta le isp it anice, na vode d a njihov ži vo t u po tp unosti zavisi od njih sa mi h.

Ovo p ita nj e, k onkretizovano j e i kroz n aredno p ita nj e o mo-g uć no sti rea liz acije c il jeva u životu u op šte. Odgovo ri na to pi ta-nje prikaza ni su na n ar ed nom gra fi konu (grafiko n 13).

Grafi­ko­n­13:­M­o­gu­ćn­os­t­rea­liz­acije­­c­iljeva­

M ožemo uv id eti da isp it anice na jčešće na vode da svoje ciljeve mo gu da ostv ar e s amo delimično (78,4%). Kao i kod pret -hodnog pi tanja, odg ov or „u potp un osti “ n aj zastupljeniji j e kod

Proc

enat

89

članica DSS i L SV . Ovaj od govor, takođ e, češć e na vo de ispit anice s a višim st ep en om obra zo vanja (v isoka s tručna sp re ma ).

Ispita ni ce su upitan e i šta najviše uti če na m o gu ćn os t reali-zacije nji hovih ci lj ev a, a odgovo ri na to pitanje m ogu se v ide ti na n ar ed nom gra fi konu (grafikon 1 4).

Grafi­ko­n­14:­­­Fa­kt­or­i­rea­liz­acije­­ci­ljeva­

Fa kt or i rea liz acije cilj eva mo gu biti unut rašnji (lič ni) i s polj-ni (druš tv eni). Na jveći pr oc en at isp itanica smatra da n a ostva-ri vanje nji hovih ci ljev a prve nstveno utiču sp oljni faktori (tr ud/rad 56, veze/kon takti i d ru štv eno p ol i ti čka situ aci ja). Unu tr ašnji fa kt or i rea liz acije c iljeva ( li čn e kvalifik aci je i sposob nosti ), oči-

56 Trud, rad i zalaganje, posmatraju se kao spoljašnji faktori jer predstavljaju zahtev okoline, a ne toliko ličnu kvalifikaciju pojedinca/pojedinke.

Proc

enat

90

g le dno, ne vred nuju se dovoljno, jer ih k ao primarne nav od i te k 18% i sp itani c a. F ak tori rea lizacije ci lj eva ne ra zli kuju se značaj-n o izme đu č lanica r az ličitih stran aka . Ovakav re zultat se, sto ga, može pos mat ra ti ka o posle di c a o pšt eg soci oku lturnog kontekst a u ko m se l ič ne kv alifikac ije že na ne posma traju ka o osno va n ji-hovog pos tignu ća .

Nare dn a pitanja odn os e s e ta kođ e na s ubj ek tivnu percepciju mo ći, ali u okvi ru stra na ka k ojima is pi tanice p ri padaju. Od govori na pitan je „U kojoj m er i V i, kao p ojedinka, m ožete da u ti čete n a donošen je odluka u Vaš oj stranci?“ na la ze se n a sl edećem gr afikonu (grafi ko n 15).

Gr­afi­ko­n­15:­­Perce­pc­ija­moći­u­ticaja­u­­st­ranci

Ovo pit anje postavlje no je ka o ot voren o (odg ovori n is u unapred ponuđeni , ve ć su ih ispit an ic e same up isivale n a prazno j

Proc

enat

?

91

li niji), a odgo vori su na knadno ši fr ir an i i kvantifi kovan i. N i jedna ispitan ica, da kle, ni je nav ela odgo vor ko ji bi m ogao biti tu mačen kao „mnogo“, „zn atno“ ili sl ično, št o govo ri u pri lo g tome da g o-t ov o sve ispi ta nice svoj p oložaj u s tr anci perc i pi ra ju kao neuti-ca jan. Ovaj odgovor se, i pa k, ne b i treba lo tumač iti samo u kon teks tu položaj a žena u strankama , već i u okvir u gen era ln e demokr ati čnosti stra nak a, jer u ank et ni deo i straživa nj a nis u uk-ljučeni muška rc i, te su nj ihove percepc ij e lič no g u ticaja nepozna-te. U prkos to me, mo že se zaklj učiti d a je s ubjekti vni os eć aj moći i spita nica znatn o manji u okv iru stran ke neg o u okvi ru njiho vog živo ta uopšte (grafiko n 13), š to zn ači da p olitič ke s tranke (ne z avi-sno od i de ološkog u sm erenja ) u ve likoj mer i „g uše“ i sp u tavaju a mbiciozno st žen a i u ma lo j mer i uv až av aju individua ln os t.

Iako povez anost sa stra nk om u o vom pi tan ju nije značaj na, ipa k se može uočiti da i ovde, članic e LSV i DSS češće o d ost al ih navo de od go vore koj i govo re u prilog v eće moć i njihovog u ticaja u stra nc i. Ovakv e odgovo re, ta ko đe, če šć e nav od e st arije ispitanice.

K ak o bi se utv rdilo ko je ličn e kv ali tete p ol iti č arke perci pi-raju k ao naj po že lj nije, is pi tan ice su z amo ljene da izdvoje je dan sv oj kva lit et koji smatraju ključnim za uspeh u poslu /s tr anci. (grafikoni 1 6 i 17).

92

Gr­afikon­­1­6:­­Lični­k­valiteti­­klj­učni­za­poslov­ni­­uspeh

Gr­afi­k­on­17:­K­valiteti­ključni­za­­uspeh­u­stra­nc­i

Proc

enat

Procenat

Izdvojite­jedan­Vaš­kvalitet­za­koji­smatrate­da­je­presudan­za­Vaš­uspeh­u­poslu.

Izdvojite­jedan­Vaš­kvalitet­za­koji­smatrate­da­je­presudan­za­Vaš­uspeh­u­stranci.

93

Ova dv a pitanj a t akođ e su postav lj ena kao ot vo re na, i is pi-tani ce su sam os talno ( na l in iji) for mu li sale i up isiva le odgov ore koji s u na knadno gr up is an i i kvantifikovani . Kao i kod p it anja o f ak to rima rea lizacij e ci ljeva, k valiteti ključni za uspeh u po slu/stra nc i mogu se p ode liti na un utr ašnje i s pol jašnje. Un ut rašnji k valiteti oličen i u li čn im kval ifi k ac ijama ispitan ica, kao k ljučni se n avode tek u ma nj e od 30% slučajeva. Pri to m, oni se u v ećoj mer i n avode u ko ntekstu poslovnog uspeha (oko 34% ), ne go u okviru p ol itičkog delovanja ( ok o 20%).

Porede ći o va dva grafiko na , može se vi de ti da su najv eć e razl ik e izmeđ u o sobina „marljivost i rad“ i „ stručno st, znanj e“ k oj e se perci pi ra ju ka o kvaliteti važni za uspeh u po slu, z natno češće nego za uspeh u s tranci . U okv iru osobina važnih za uspeh u st ranci, p oj avljuju se tako đe i osobine k oj e se, kao faktori poslovn og uspeha ne navode – l oja lnost, d isc ip lina, požrtvova-no st, i t o u znat no m procentu odgovor a (18 %) . U okviru po litičkih stranaka se , dakl e, kao n ajpožel jn ij i žens ki k va liteti per ci piraju on e osobin e usmer ene na o dnos p re ma drugima (odgov orn ost prem a, lojalno st prema i sl .), za pr av o osobine k oj e odraž av aj u i po država ju određ eni (niži ) p oložaj ž ena u stran ačkoj h ijera rh iji.

Od­nos­pr­em­a­pi­ta­nju­ro­dne­ravnop­ra­vnosti­

Jeda n od fak to ra k oji uti ču na kapacit et e stranak a za o stva-ri va nje rodn e ravnopravnosti , svaka ko je i sam od nos prema ovom ko nc ep tu . Taj o dno s podr azumev a ge ne ra lnu rodnu sen-zibil isanost i na čin na koj i se fem in ističke i deje, u odnosu na l ičn o iskus tvo, ma terijalne us love ž i vo ta i str an ačku i deolog iju , d oživ -ljavaju, in te rpreti raju i p raktik uj u. Za to je jed an poseban deo u pit nika b io po sv ećen ovim pi tanj ima.

94

Pr vo pita nj e je po stavljen o u c il ju a nalize na čina n a koji i spitan ic e ra zu meju ko nc ep t rodne ravn op ravnosti . O dgovori na ovo pitanj e pr ikazani s u na narednom gr afikonu (gr a fi ko n 18).

­G­rafiko­n­18:­­Ra­zume­va­nje­kon­ce­pta­rodne­­ra­vn­op­ravnos­ti

Najve ći bro j ispi ta nica ko n cept r odne ravnopravn os ti ra-zum e adekvatno , ka o jed nak e mogućn osti i raspodelu res ursa u druš tvu (79,4% ), pri če mu ne ma z na čajnih ra zl ik a između i spitani ca i z razli či tih str an ak a, različ it og stepena obrazovanja i staros ti. To z nači d a je konce pt ro dn e r avnoprav no sti u o kv ir u političk ih strana k a i nezavis no od njiho vog i deo loškog usmere-nja na i nformativno m nivou po zn at .

Gotovo isti p rocen at ispita ni ca (72% ) u okviru nar ednog pi-tanja, n avod i da je koncept r od ne ravnopra vnosti za njih značaj an . U ok vi ru odgovor a na ov o pitan je mogu će je u oč iti izvesne r az li-

Proc

enat

Šta­je­za­Vas­koncept­rodne­ravnopravnosti?

95

ke izmeđ u ispita ni ca iz raz li či tih st ra na ka. Tabela sa raspo delom odgovo ra po st ra nkama, d ata je na sledećoj tabel i (tabe la 1).

Tabela­­1:­­Značaj­k­oncepta­­ro­dne­ra­vnopra­vn­osti­­p­o­strankama

Da­­li­­je­pri­nc­ip­rodne­ravnopravnosti­z­n­ačajan­za­­V­as­?

da­,­veo

ma

ne­na­roč

ito,­­

sma­tram­d­a­­su­

ž­ene

­i­mušk­a

r­ci­

ravn

op­rav­n

i­

ni­zn

ača­jan

­ni­

beznačajan

­Uku

­pno

DS % u okviru stranke 80,6% 12,9% 6,5% 100 ,0%LSV­ % u okviru stranke 81,4% 13,6% 5,1% 100,0%LD P % u ok viru stranke 66,7% 11,1% 22,2% 100,0%DSS % u o kviru st ranke 60,0% 26,7% 13,3% 100,0%Ukupno­% u okv iru stra nke 72,0% 17,9% 10,1% 100,0%

Iz tabele se može vi deti da je rodna ra vnopra vn ost nešto m anje z načajna za članice DS S i LDP, pri čemu st avovi čl anica LD P pre izražav aj u in difer en tn ost prema ko nceptu ne go nj egovo ne prihv ata nje .

Ispitan ic e su upitane i da li su po njihovom m išljen ju ž ene i muškarc i ra vnopra vn i, u Srbiji, V ojvodin i i u okviru nj ihove st ranke. O dgovor i na ta pitanja , nalaze se u naredno j t abeli (t abela 2)

96

Ta­be­la­2:­­Mi­šlje­nje­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­u­Sr­bi­ji/Voj­vo­di­ni/stran­ci

DA NE

Da­li­su­po­Vašem­mišlj­enju­m­uška­rci­i­­žene­­ravnop­ravni­­u­­Srbi­ji?­ 8, 2% 91,8%

Da­li­su­po­Vašem­mišljenju­­muška­rci­­i­žene­­rav­nopravn­i­u­Vo­jv­odin­i?­ 23,4 % 76 ,6%

Da­li­su­po­Vašem­mišljenju­muš­karci­­i­že­ne­rav­nopr­avni­u­­Vašoj­­st­ranc­i?­ 53, 1% 46,9%

Po ovom pi ta nju po sto je zna čaj ne raz li ke iz me đu čla ni ca raz li či tih stra na ka. Kod od go vo ra na pr va dva pi ta nja (o rav no-prav no sti u kon tek stu Sr bi je i Voj vo di ne), iz dva ja ju se čla ni ce DSS ko je u zna čaj no ve ćem pro cen tu od go va ra ju „da“.

Po pi ta nju rod ne rav no prav no sti u okvi ru stra na ka, si tu a ci ja je dru ga či ja. Čla ni ce LSV i LDP u znat no ve ćoj me ri sma tra ju da su že ne i mu škar ci u okvi ru nji ho vih stra na ka rav no prav ni (u pre-ko 70% slu ča je va), u od no su na čla ni ce DS (29%) i DSS (40,7%).

Rod na sen zi bi li sa nost is pi ta ni ca i nji hov od nos pre ma rod noj rav no prav no sti, is pi ta ni su i pre ko nji ho vog sla ga nja/ne sla ga nja, sa od re đe nim sta vo vi ma po nu đe nim u upit ni ku (sli ka 20).

Sli­ka­20:­Sta­vo­vi­o­ulo­zi­že­na­u­dru­štvu

Stav Slažem­se­(%)

Ne slažem­se­(%)

Ne znam­(%)

Za­ženu­je­najvažnije­da­bude­dobra­supruga­i­majka 45,6 36,2 18,2

U­nekim­poslovima­žene­su­manje­uspešne­od­muškaraca­ 29,2 51,5 19,3

97

Za­ženu­je­izuzetno­važno­da­bude­uspešna­u­svom­poslu 91,8 3,5 4,7

Politika­bi­bila­bolja­kada­bi­žene­više­odlučivale­ 73,3 4,0 22,7

Porodično­nasilje­nad­ženama­treba­strogo­kažnjavati 97,7 2,3 0

Veoma­je­važno­za­ženu­da­bude­ekonomski­samostalna 96,4 0,7 2,9

Pri ka za ni re zul ta ti po ka zu ju da su že ne u is pi ti va nim stran-ka ma po pi ta nju ve ći ne sta vo va rod no sen zi bi li sa ne, dok su u okvi ru pr va dva sta va pri met ne raz li ke iz me đu čla ni ca raz li či tih stra na ka (po seb no kod is pi ta ni ca iz DSS).

Kan­di­do­va­nje

Ka ko bi po drob ni je is pi ta li me ha ni zme na pre do va nja u okvi-ru stra na ka i na či ne se lek to va nja čla ni ca za jav ne funk ci je, kao i nji ho vu rod nu uslo vlje nost, je dan deo pi ta nja bio je po sve ćen kan di do va nju is pi ta ni ca na jav ne funk ci je.

Od go vo ri na pi ta nje „Da li ste ikad bi li kan di dat ki nja na li sti va še stran ke“ pri ka za ni su na na red nom gra fi ko nu (sli ka 21).

98

Sli­ka­21:­Kan­di­da­tu­ra

Sko ro po lo vi na, od no sno 47,6% is pi ta ni ca ni kad ni je bi lo kan di do va no za iz bo re, a me đu nji ma pre o vla đu ju mla đe is pi ta-ni ce i is pi ta ni ce ni žeg ste pe na obra zo va nja. U stran ka ma je, kao što smo vi de li, ma lo že na sa ste pe nom obra zo va nja vi šim od fa-kul tet skog (ko je ta ko đe ni je naj za stu plje ni je), ko je je atrak tiv no za pro mo ci ju ka dro va stra na ka kao struč nih i kom pe tent nih.

Is pi ta ni ce su pi ta ne i da li bi u bu duć no sti, ka da bi im to bi lo po nu đe no, pri sta le da se kan di du ju za ne ku jav nu funk ci ju, i na kom ni vou bi se naj ra di je kan di do va le? Čak 39% is pi ta ni ca na vo di da bi se kan di do va le, i to na svim ni vo i ma, a 25% da se ne bi kan-di do va le uop šte. Me đu pr vi ma pre o vla đu ju čla ni ce DS, a me đu dru gi ma DSS. Pro ce nat od 26% is pi ta ni ca bi se kan di do va lo, ali sa mo na lo kal nom ni vou i me đu nji ma pre o vla đu ju čla ni ce LSV.

Procenat

Da­li­ste­ikada­bili­kandidatkinja­na­listi­Vaše­stranke?

99

Ma nje od 5% is pi ta ni ca kao pre fe ri ra ne ni voe kan di da tu re na vo-de re pu blič ki i po kra jin ski ni vo. Ovo je za ni mlji vo, jer su is pi ta ni-ce kod pi ta nja ni voa po li tič kih pro ble ma za ko je bi se za la ga le u ma lom pro cen tu opre de li le za lo kal ni ni vo. Uzro ci ova kvog od go-vo ra ov de mo že le ža ti u to me da im lo kal ni ni vo vla sti de lu je do-sti žni je, ali i da stran ke vr še se lek ci ju kan di da ta za iz bo re raz li či tih ni voa raz li či tim kri te ri ju mi ma. Sva ka ko da an ga žo va nje na vi šim ni vo i ma vla sti mo že da zna či i vi še oba ve za, od la zak iz me sta sta-no va nja, a ti me i raz dvo je nost od po ro di ce, što zbog oba ve za i rod nih ulo ga, že na ma iz gle da kao pre ve li ko op te re će nje.

Ka ko bi se is pi ta li me ha ni zmi ko ji uti ču na kan di da tu ru is pi ta-ni ca, po sta vlje no je i pi ta nje „Ko je imao pre su dan uti caj na Va šu od lu ku o kan di do va nju/ne kan di do va nju?“ Na ovo pi ta nje 55,1% is-pi ta ni ca od go va ra da su to one sa me, 35,5% da su to glav ni or ga ni stran ke, dok 3,6% na vo di Fo rum že na i 5,8% ne što dru go. Mo že se pri me ti ti da čla ni ce DS i DSS, u od no su na osta le is pi ta ni ce, če šće na vo de da su pr esudan uticaj na nj ihovo ka nd id ovanje /ne ka nd ido-vanje imali g lavni o rgani nj ihovih s tr anaka. Već kod ovog p itanja, može se uv ideti r ela tivno mali uticaj koji Forum žena, kao važan m eh anizam rodne ra vnop ra vnosti u st ra nkama, ima na ka nd ida-turu žena na javne f un kcije. Prikaz p itanja po sv ećenih uti caju i moći F oruma žena u st ra nkama, biće dat u na rednom delu teksta.

Odnos­­prema­­kv­otama­kao­a­fi­rma­tivnoj­­a­kciji

Glo balno u sv ojena s tr at egija ( uprkos i dalje po st ojećim o t-p orima i p ol em ikama) su kvote za manje za stup ljeni pol u p oli-tici. Uv ođenje kvota p ov ezuje se sa „ te orijom kri tične mase“57.

57 Na ovu ten den ci ju su u svom is tra ži va nju uka za le Pi pa No ris i Džo ni Lo ven du si. Ona se za sni va na to me da će do sup sta tiv ne pro-me ne u po li ti ka ma do ći ka da pred sta vlje nost že na pre ma ši 20-30% (Trip ko vić B, 2007:40).

100

„Dokle god se ne u st anovi d efi ni tivna veza i zmeđu za stup lj enosti žena u p oli tičkim in sti t uc ijama i nj ihovog do pr inosa una pr eđenju p ol ožaja žena, 30% č lanstva u p oli tičkim in sti t uc ijama smatra se kri tičnom masom koja om og ućava ž enama da os tvare zn ačajan uticaj na p ol itike“ (UND P Huma n Dev elopmen t Report, 199558) .

Naš e i st ra živanje j e po kazalo da kvot e n ailaze n a veom a širok u podršk u među č la nicama st ranaka, što s e može p ri pisati s jedne stran e delo tv ornosti kvot a odnosno evi dentnom učinku n a po većanj e žena u p arl am entima, a sa drug e širokom k ampanjom ženskih mreža i or ga ni zacija za n jihovo u vođenje.

Ipak , veći p rocena t žena, čak i onaj de o is pi tanic a koji s e n ačelno slaže sa pr incipom kvota proble m vidi u sm an jivanj u i zgleda z a izbor na jk val it etnijih k an didata i k and id atkinja.59

Ta­be­la­3.­­Sta­vo­vi­čla­ni­ca­stra­na­ka­o­kvo­ta­ma­za­ma­nje­za­stu­plje­ni­pol­u­po­li­ti­ci

Stav Slažem­se Ne­slažem­se

Kvote su nepotrebne, muškarci i žene su ravnopravni i bez njih 18,4% 81,6%

Kvote diskriminišu muškarce i druge grupe 12,7% 87,3%

Kvote smanjuju mogućnost da se na listi nađu najsposobniji 39,6% 60,4%

58 Do stup no na http://hdr.undp.org/en/media/hdr_1995_en_contents.pdf

59 Is tra ži va nje spro ve de no u ze mlja ma Evrop ske Uni je po ka za lo je da po volj ni je sta vo ve o kvo ta ma ima ju le ve i par ti je cen tra, kao i da se kvo te ne ret ko ipak shva ta ju kao ne a de kvat ne jer ni su do volj ne za obez be đi va nje naj kva li tet ni jih pred stav ni ca že na ko je bi obez be đi va le sup stan ci jal nu za stu plje nost.

101

Žene same ne žele da se aktivno uključe u politiku i ne treba ih kvotama primoravati na to

27,6% 72,4%

Kvote su dobre jer teraju partije da traže kvalitetnije žene kandidatkinje

86,4% 13,6%

Kvote su važne jer olakšavaju ženama da uđu na mesta odlučivanja

86,9% 13,1%

Kvote su dobre jer motivišu žene da se aktivnije uključe u politiku 73,1% 26,9%

Kvote su delotvorne ali ne i dovoljne – i dalje postoje otpori unutar partija

86,1% 13,9%

Ženske interese bolje mogu da zastupaju žene i zato je važno da one uđu u parlamente

90,1% 9,9%

Ka da se po gle da ju sta vo vi o kvo ta ma me đu pri pad ni ca ma raz-li či tih par ti ja naj ve ći pro ce nat is pi ta ni ca ko je su čla ni ce De mo krat-ske Stran ke Sr bi je sma tra da su kvo te ne po treb ne (25,4%). Pri pad-ni ce osta lih stra na ka su ujed na če ne po pi ta nju sta vo va o kvo ta ma, ko ji od go va ra op štim pro cen ti ma od go vo ra na ovo pi ta nje.

Ka ko je iden ti fi ko va no da po li ti čar ke ima ju iz gra đe nu svest i zna nje o rod noj ne rav no prav no sti u po li ti ci i dru štvu ova kvi sta-vo vi o po treb no sti kvo ta su oče ki va ni. Is pi ta ni ce se sla žu o to-me da kvo te olak ša va ju že na ma da uđu na me sta od lu či va nja i da „te r aju“ stra nke da tr aže kv al ite tn ije ž ene ka nd ida tk inje. Ovo ukazuje na svet o pr epr ek ama k oje za ž ene p ost oje u okv iru v ažećih fo rma lnih i n efo rma lnih pr epr eka u ka nd id ov anju.

102

S dr uge str ane, kv ote n isu u po tp un osti pr ihv ać ene, jer se up or edo sa nj ima i ns isti ra na kv al it etu ž ena ka nd ida tk inja, ali se p rve nstv eno i ns isti ra na kv al it etu uo pšte, dok se z al ag anje za že nske i nt er ese k oji će se ti me pre dst avlj ati po dr az um eva. Ovo se o dn os ilo s amo na i zbo rne kv ote, o dn osno o dg ov ori i sp it an ica su se na jv iše o dn os ili upr avo na ove v rste kv ota, dok un uta rpar-ti jskim kv ot ama n ije p osv eć ena t ol ika p ažnja. Nj ihov n ed ost atak ili uv ođ enje v e oma m ekih ve rz ija, p ok az uje da un utar str an aka vl ad aju n ep ovol jni o dn osi pr ema kv ot ama i p ost oji m ogu ćnost da su n eki od o dg ov ora ž ena upr avo t akvi jer se one un utar stra-n aka ne os eć aju d ovol jno ko mp eten tnim.

F­or­umi­ž­ena

F or umi ž ena pre dst avlj aju j edan od klju čnih un utar-str ana čkih me ha ni zama za ob ez be đi vanje r odne r av nopr av nosti u po li tici. Iako su f orm alno or ga ni zo vani u go tovo svim str an kama, pi tanja n ji hove f akti čke akti v nosti i s te pena moći u ok viru st ra naka os taje ot vo reno. U cilju a na lize f akti čkog po lo žaja Fo ruma žena u str an-kama, u up it niku je pos tavljen od ređen broj pi tanja na tu temu.

Od go vori na pi tanje u kojoj meri Forum žena u tiče na do-no šenje od luka u str an kama p ri ka zani su na s le dećem g ra fi konu (s lika 22).

103

Sli­ka­22:­Ste­pen­uti­ca­ja­Fo­ru­ma­že­na

Iz ta be le se mo že vi de ti da naj ve ći pro ce nat is pi ta ni ca sma-tra da Fo rum že na ne uti če mno go na do no še nje od lu ka u nji-ho vim stran ka ma. Mo gu se, ta ko đe, pri me ti ti i zna čaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ca raz li či tih stra na ka. Čla ni ce LSV, če šće ne go osta le is pi ta ni ce, na vo de da Fo rum že na u nji ho voj stran ci u ve-li koj me ri uti če na stra nač ke od lu ke (23%), a taj od go vor naj re đe na vo de čla ni ce DS (3,4%). Is pi ta ni ce iz DSS, če šće od osta lih, na-vo de da Fo rum že na u nji ho voj stran ci ne uti če mno go, od no sno da ima vi še for mal nu ulo gu (39,6%).

U na red nom pi ta nju, pro ve ren je lič ni od nos is pi ta ni ca pre-ma Fo ru mu že na u nji ho voj stran ci (sli ka 23).

Procenat

U­kojoj­meri­Forum­žena­utiče­na­odluke­u­Vašoj­stranci?

104

Sli­ka­23:­Lič­ni­od­nos­pre­ma­Fo­ru­mu­že­na

Fo rum že na je naj zna čaj ni ji za čla ni ce LSV (42,9% na vo di od-go vor „ve o ma“, a 23% „ni je mi po seb no zna čaj no“), što je u skla-du sa utvr đe nim ve ćim uti ca jem Fo ru ma že na u ovoj stran ci, u od no su na osta le. Čla ni ce LDP i DSS če šće od osta lih od go va ra ju da im to ni je po seb no zna čaj no (u oko 50% slu ča je va).

Po sta vlje no je i pi ta nje u ko joj me ri Fo rum že na uti če na pred la ga nje kan di da ta/kan di dat ki nja za iz bor ne li ste. Od go vo ri su pri ka za ni na na red nom gra fi ko nu (sli ka 24).

Proc

enat

105

Sli­ka­24:­Uti­caj­Fo­ru­ma­že­na­na­kan­di­da­tu­ru

Čla ni ce LSV se i u okvi ru ovog pi ta nja znat no raz li ku ju od osta lih is pi ta ni ca jer če šće na vo de da Fo rum že na u nji ho voj stran ci ve o ma uti če na for mi ra nje iz bor nih li sta pred la žu ći sve kan di dat ki nje (11,3%). Čla ni ce ove stran ke i LDP od go vor „de li-mič no“ na vo de če šće od osta lih (oko 70%). Kod is pi ta ni ca iz DS i DSS pre o vla đu je mi šlje nje da Fo rum že na ne uti če mno go na iz bor kan di da ta i kan di dat ki nja (oko 40% u sva koj stran ci).

Procenat

106

Re­zul­ta­ti­in­ter­vjua

Dru gi deo is tra ži va nja bio je kva li ta tiv nog ti pa i spro ve den je pu tem raz go vo ra (in ter vjua) sa vi so kim po kra jin skim funk ci o-ne ri ma i funk ci o ner ka ma is pi ti va nih po li tič kih stra na ka. Osnov ni ci lje vi ovog de la is tra ži va nja bi li su:

pro du blji va nje na la za do bi je nih an ke tom;1. ana li za ka pa ci te ta stra na ka za ostva ri va nje rod ne rav no-2. prav no sti iz vi zu re nji ho vih vi so kih funk ci o ne ra/ner kidu bin ska ana li za fak to ra uspe šno sti po li ti čar ki (funk ci o-3. ner ki) u okvi ru nji ho vih stra na ka. Zbog dru gog na ve de nog ci lja, u uzo rak ovog de la is tra ži va nja uvr šće ni su i mu škar-ci – funk ci o ne ri ka ko bi se po seb no is pi tao i nji hov od nos pre ma pi ta nju rod ne rav no prav no sti u okvi ru stra na ka, ali i u okvi ru dru štva u ce li ni. S ob zi rom na pr vi na ve de ni cilj, re zul ta ti kva li ta tiv nog de la is tra ži va nja bi će pri ka za ni u okvi-ru tu ma če nja re zul ta ta an ke te (kao pro du blji va nje ana li ze kvan ti ta tiv nih po da ta ka), ali i na za seb nom me stu po sve će-nom fak to ri ma uspe ha po li ti čar ki (tre ći cilj). In ter vju i sa no je ukup no 8 oso ba, 4 že ne – is tak nu te funk ci o ner ke stra na ka i 4 mu škar ca, po li tič ka li de ra na po kra jin skom ni vou60.

60 Ovo ne zna či da su svi in ter vju i sa ni mu škar ci pred sed ni ci po-kra jin skih od bo ra stra na ka.

107

Od­nos­li­de­ra­stra­na­ka­u­Voj­vo­di­ni­pre­ma­pi­ta­nju­rod­ne­rav­no­prav­no­sti

„Tre­ba­tu­u­gla­va­ma­na­pra­vi­ti­red.­Pa­da­bu­de­ne­ko­An­ge­la­Mer­kel­u­Sr­bi­ji.“

„Da­pre­po­zna­mo­vred­no­sti­ko­je­su­ti­pič­no­žen­ske,­ ili­do­mi­nant­no­žen­ske­ i­da­ ih­mak­si­mal­no­ pro­mo­vi­še­mo­ i­ da­odr­ži­mo­reč­a­to­su­po­ro­di­ca­ i­od­nos­pre­ma­de­ci.“

Mu škar ci su, kao pred stav ni ci po li tič kih par ti ja to kom du-bin skih in ter vjua iz no si li svo ja mi šlje nja o rod noj rav no prav no-sti i ulo zi i po lo ža ju že na u po li ti ci. Po šlo se od pret po stav ke da po zi ci o ni ra nje že na u stran ka ma za vi si i od po dr ške ko ju mo gu do bi ja ti od li de ra stran ke, ide ji o part ner stvu že na i mu ška ra ca u ostva ri va nju po li ti ke jed na kih mo guć no sti, kao i da li de ri mo gu bi ti „po ka za te lji“ od no sa stra na ka pre ma ovoj te mi61. Ka da se upo re de na la zi iz nor ma tiv ne ana li ze i in ter vjui vo đe ni sa že na-ma, sti če se uti sak da svo je sta vo ve mu škar ci gra de na osno vu sta vo va stran ke, od no sno da tu ne ma ve li ke raz li ke, dok sta vo vi že na ima ju od re đe nu auto nom nost jer rod no pi ta nje pre va zi la zi nji hov stra nač ki iden ti tet.

In ter vjui su po ka za li da su li de ri stra na ka usvo ji li te mu rod-ne rav no prav no sti od no sno da je pre po zna ju i da se pre ma ovom kon cep tu od no se kao pre ma pi ta nju u glav nim to ko vi ma po li ti-

61 Ni je na ž alost b ilo m ogu ćn osti da se i m uška rci čl an ovi str an-aka uklj uče u a nke tni deo i str až iv anja. Ovo bi sv ak ako b ilo p ožel jno za n ast avak i str až iv anja na ovu t emu.

108

ke. Iako se svi de kla ra tiv no za la žu za pra va že na, afir mi sa nje že na kao rav no prav nih u po li ti ci i jav noj sfe ri uop šte, kon tekst iz kog ova kav stav do la zi je raz li čit kod sva kog od njih. Kod jed ne gru pe li de ra kon cept rod ne rav no prav no sti je čvr sto uve zan sa de mo-kra ti za ci jom dru štva, us po sta vlja njem po li tič kog si ste ma za sno-va nog na pra vi li ma, pro ce du ra ma i jed na kim mo guć no sti ma, ne sa mo že na, već svih dru štve nih gru pa. Kod jed nog od njih je ovaj kon cept čvr to uko re njen u nje go vo po li tič ko de lo va nje, dok je kod ne kih dru gih deo po li ti ke, ko ji je naj če šće sa mo sred stvo za ostva re nje dru gih po li tič kih ci lje va. Osim to ga, po sto ji iz gra đe na svest ili tač ni je pri hva ta nje im ple men ta ci ja po li ti ke jed na kih mo-guć no sti, kao neo p hod no sti, ko ja je sa da već pro ces sam za se be i ko ji je te ško otvo re no kri ti ko va ti. Raz li ke se uoča va ju i ov de, u po gle du to ga ko li ko u par ti ci pa ci ji že na u po li ti ci do mi ni ra ju kul-tur ni i dru štve ni, a ko li ko in sti tu ci o nal ni i uže po li tič ki fak to ri.

Pi ta nja o ba vlje nju po li ti kom u Sr bi ji i po li tič kim pri o ri te ti ma po sta vlje na su pr ven stve no da bi se uoči le even tu al ne raz li ke u od no su na že ne funk ci o ner ke, ali i da bi se sa gle da lo me sto kon-cep ta jed na kih mo guć no sti u okvi ru po li tič ke ori jen ta ci je.

Pred stav ni ci ne kih stra na ka ba vlje nje po li ti kom u Sr bi ji vi-de kao rad na ula sku Sr bi je u EU – „da ovo dru štvo po sta ne deo raz vi je nog sve ta od no sno član Evrop ske uni je“ i na me ću se kao no si o ci tog po sla. Dru gi po li ti ku shva ta ju kao po sao ko ji tre ba da obez be di do bar ži vot gra đa ni ma Voj vo di ne, ali ovo me pri stu pa ju na raz li či te na či ne; kod jed nih je u fo ku su od go vor nost po li ti ča ra pre ma gra đa ni ma i lič ni do pri nos, a kod dru gih su u fo ku su gra đa-ni i nji ho va pra va, i na rav no auto no mi ja Voj vo di ne ko ja je po ve-za na sa nji ho vim de lo va njem. Ovo su ujed no i pri o ri te ti po li ti ke.

Dvo ji ca li de ra sa ko ji ma smo raz go va ra le sma tra ju da je nji ho-va stran ka naj de mo kra tič ni ja. Ra di se o jed noj od ja čih opo zi ci o-nih i jed noj od ja čih vla da ju ćih stra na ka. Pr va je naj de mo kra tič ni ja zbog le gi tim nih sme na pred sed ni ka i kao ge ne ra tor de mo kra ti je

109

i pro me na u Sr bi ji, a dru ga kao no va stran ka ko ja pra vi ot klon od ra ni je (ne po volj ne) prak se. Osta le dve stran ke od no sno nji ho vi li-de ri de lu ju vi še na re gi o nal nom ni vou i obo ji ca sma tra ju da se de mo kra tič nost me ri mo guć no šću iz no še nja mi šlje nja i le gi tim no-šću iz bo ra. Ipak, na po mi nju da je va žno i da lje ra di ti na raz vi ja nju si ste ma i in sti tu ci ja. Ovo je za ni mlji vo po gle da ti i iz per spek ti ve na či na kan di do va nja i bi ra nja ru ko vod stva stra na ka i unu tra šnjih do ku me na ta. Naj de talj ni je je prin cip kan di do va nja ob ja snio pred-stav nik SVM, dok ni j edan od dr ugih s ag ovo rn ika n ije dao ko nkre-tan o dg ovor. Ovo zn ači da p ored fo rma lnih pr av ila n ema ust anov-lj enog pri nc ipa ka nd id ov anja n iti ust an ovlj enih kr it er ij uma po k oj ima se o t ome o dl uč uje. O dn osno, p ost oje fo rma lni kr it er ij umi ali nj ih ovo i sp unj av anje sv ak ako n ije d ovol jno.

Svi uoča va ju pod za stu plje nost že na u po li ti ci i u sop stve nim stran ka ma, ali is ti ču na pre dak ostva ren u po sled njih ne ko li ko go-di na. Za ni mlji vo je za pa ža nje pred stav ni ka LSV da re to ri ka, „par-ti zan ski“ ka rak ter ove stran ke, ne po go du ju že na ma i da je ste pro blem nji ho ve ma nje za stu plje no sti. S dru ge stra ne, pred stav-nik SNS sma tra da je an ga žo va nje že na i mla dih u ovoj stran ci u po ra stu što je re zul tat iz me ne od no sa pre ma po li ti ci. Iako su i jedni i drugi ka o st rategi ju s pomenul i sponta ne promene iza ko jih mož e uslediti i forma ln a or ga nizacij a i i ns ti t uc io na lizac ij a položa-ja žena , uzroci i principi su r azličiti . U prvoj stranci se p rv o radilo n a os naživanj u i izgrad nj e sa mosta ln e pozic ije žena u stran ci, koje su kasni je , k oristeći sv oj utica j ob ezbedil e i i ns ti t uc io na lizacij u i organ e i zas tupljeno st . M eđu tim, ak tivno se r ad il o na o sna živanju l iderki. U drugoj s tranci u pi ta nju je sponta ni p ro ce s parti cipacije u kome se ne radi po se bn o na osn až iv an ju i m otivisanju žena, ve ć se ovo shvata kao do ba r na čin pr oš ir iv anja kap aciteta s tranke u celini. Uz roci s e najče šće vi de u patrija rhalnosti d ru štva i u tere tu rod ni h ul oga. Zanimljiv o j e d a s e patrij arhalnost društ va na ne ki način ko ri sti kao „izgovor“ za to št o že ne n e par tici piraju do volj-

110

no u politici i kada s e g ov ori o akti vn ostima stranaka ono ne id e dalje u i deje o načini ma iz mene stereotipa.

Ka da je u pi ta nju par ti ci pa ci ja že na u or ga ni ma stran ke, ne-ki li de ri sma tra ju da tre ba us po sta vi ti a tm os feru dijaloga i to će samo po s eb i ob ezbed iti pa rticipac iju žena. Neke st ra nk e, kao š to je navede no u nor mativn oj ana liz i imaju unutar partijske kvote62. Ta ko na pr im er ove k vote za organe st ranke im a DS i n aravno poštuje zak onske kvote za i zborne li ste , a li nema unutarpar-tijsk ih kvota il i bilo ka kvih for ma ln ih pravila o kand idatim a na p ostavljen im pozicijama (ne i zb or nim) il i pri ras po deli osvoj en ih m andata. Svi po litičari su se s ložili da bi žena mog la da oba vlj a i funkci ju predsednik a str anke, a li su sa mo ne ki naveli pri mer e ž ena na p ot pr edsed ničkim po zi cijam a ko je su uživale poveren je i ugled među članstvom.

Iako su svi li de ri sve sni po tre be po sto ja nja kvo ta, sma tra ju da su one manj ka ve i da tre ba osna ži va ti že ne, ali ne u kon tek stu to ga da one po sta ju kva li tet ni je kan di dat ki nje, već da bi se ot klo-ni le dru štve no uslo vlje ne po tre be za po sto ja njem kvo ta.

Ve ći na mu ška ra ca, pred stav ni ka stra na ka je is ta kla zna čaj fo ru ma že na, žen skog ak ti vi zma, žen ske po dr ške i so li dar no sti kao na čin za po ve ća nje uče šća že na – zna čaj žen skog ak ti vi zma u smi slu po di za nja ka pa ci te ta že na, uti ca ja i me đu sob nog ohra bri-va nja i mo ti vi sa nja, sa rad nje sa NVO sek to rom. Ulo gu Fo ru ma že-na po seb no je is ta kao pred stav nik DS i SVM, ali na raz li či te na či-ne. Pr vi u smi slu uti ca ja ko ji FŽ mo že da iz vr ši na stran ku u ce li ni, na mu škar ce u stran ci, na pra vi la i pro ce du re, a dru gi u kon tek stu osna ži va nja že na, po dr ške i so li dar no sti, kao što je na ve de no i naj zna čaj ni je – rad na for mu la ci ji žen skih in te re sa. Ipak, FŽ u SVM

62 Za ni mlji vo je da SVM ima unu a tr par tij ske kvo te i unu tar par tij-ske kvo te za iz bor kan di da ta (osim za kon ski re gu li sa nih iz bor nih kvo ta) ali da ovo ni je uvr šte no u do ku men te, od no sno usta no vlje no je pra vi lo ali ne i po treb ne iz me ne re gu la ti ve.

111

je for mi ran tek 2008. (i to je ra zlog z ašto n ije uv ršten u d ok umen-te) i to kao spo nt ana a kti vnost ž ena u stra nci k oj ima je č ini se, d ata sl ob oda i aut on om ija, ali se ne i ns isti ra s uv iše na i nko rpo-ri r anju u str ana čku p ol iti ku i o dn ose u c el ini. Pre dsta vnik LSV je i st akao ul ogu ž ena l ide rki, k oje su r ad ile na p od iz anju str ana čkih stru kt ura i k ap ac it eta za ostv ar iv anje je dn akih m ogu ćn osti.

Od nos pre ma rod noj rav no prav no sti in ter vju i sa nih po li ti ča-ra se u mno gim aspek ti ma raz li ku je, ali po sto je i zna čaj ne slič no-sti. Pr vi uti sak je iz net na po čet ku – da se pre ma ovoj te mi od-no se kao pre ma po li tič kom pi ta nju u glav nim to ko vi ma – rod na rav no prav nost u po li ti ci je ste na met nu ta kao te ma. Svi su prin-cip rod ne rav no prav no sti od re di li kao po li ti ku jed na kih mo guć-no sti i šan si, isto ta ko na po me nuv ši da se ovo ne od no si sa mo na oblast po li ti ke. Pod sti ca nje di ja lo ga i otvo re nih par ti ci pa tiv nih pro ce sa je pre po zna to kao mo del iz me ne obra za ca i prak si, ali bez afir ma tiv nih ak ci ja, od stra ne ne kih po li ti ča ra. S dru ge stra-ne, osna ži va nje že na je sva ka ko po treb no po mi šlje nju pred stav-ni ka stra na ka, ali su predstavnici D S i SVM istak li znača j izmen e s ta vova muš ka ra ca i edu ka cije muškaraca kak o bi se o be zbedil a podrška ž en ama u politici.

Pi ta nje u ko jim obla sti ma jav nih po li ti ka bi po nji ho vom mi šlje nju že ne tre ba lo da bu du an ga žo va ne in di ka tiv no je za : ispitiv anje po stoj anja ro dn o u slovljen ih stereo ti pa i njihovog pr-epo zn avanja i za nastojanje da s e krajnje po sredn o uoče k riter i-j um i na osn ov u ko jih lideri o dl uč uju o kandi dovanju ili angažo va-nju žena kada za to imaju priliku.

Ne ki po li ti ča ri su pre po zna li rod ne pred ra su de ko je po sto je o ovom pi ta nju i iz ne li stav da že ne mo gu bi ti an ga žo va ne i da tre-ba da bu du an ga žo va ne i uspe šne u svim obla sti ma bez raz li ke. Ovo su ujed no li de ri po či joj se ter mi no lo gi ji („ma nje za stu plje ni pol u po li ti ci“), ali i in for ma ci ja ma o žen skom ak ti vi zmu unu tar stran ke uoča va da su bi li uklju če ni u pro gra me i ak tiv no sti u ve zi

112

sa rod nom rav no prav no šću (kao što su raz li či ti ob li ci ne for mal-nog obra zo va nja i iz grad nje ka pa ci te ta ko je spro vo de do ma će i stra ne NVO, naj če šće). Po li ti ča ri su ta ko đe pre po zna va li obla sti ko je bi že na ma „mo gle da bu du bli že“, kao što su pr ven stve no so ci jal na za šti ta i so ci jal ne po li ti ke, ali se i ov de uoča va ju raz li-ke – ova kav stav mo že bi ti raz u me va nje rod nih i bi o lo ških ulo ga i po ro dič nih ulo ga že na, ali i to ga „da­to­ne­zna­či­da­tre­ba­da­osta­ju­u­tim­okvi­ri­ma“; isto ta ko ova kav stav, po red pre po zna va nja pred ra su da i ogra đi va nja od istih, mo že bi ti ba zi ran na ide ji da su že ne sa ve sni je i po žr tvo va ni je kao sa rad ni ci i da su se do bro po ka za le u ra znim obla sti ma. Ov de, na pr vi po gled ne ma ni če-ga spor nog. No, iz naše p ersp ek tive je čitl jivo da je potr ebno da se žene „ po kažu“ i do kažu, dok se n ji hova sa vesnost p od ra zu-meva. U tom s mislu je i lust rati vno da se žene vide kao odl ične na r az li čitim po zi ci jama, ali kao sar ad nice: „ Pos­toji­s­taro­p­ra­vilo­­među­­posl­ovnim­l­ju­dima­da­­re­cimo­na­onim­fu­nk­ci­jama­kao­što­su­ t­rezor,­ ­mi­nist­arstvo­ ­fin­an­sija,­ one­ ­po­zi­cije­ gde­ su­ ­fin­an­sije,­­žene­ t­reba­da­ ­budu­ ­sar­ad­nici,­ ­prvi­ ­sar­ad­nici­ ­muš­ka­raca­ ­koji­ to­­vodi.­To­s­taro­p­ra­vilo­­koje­sam­ja­s­lušao­još­kao­­dete­­ve­rov­atno­­po­tiče­iz­­čin­je­nice­da­su­­žene­­sa­ves­nije,­da­sa­m­nogo­­više­­za­zora­i­st­raha­u­laze­u­­neke­­riz­ične­ili­g­ran­ične­­od­nose­­kada­je­na­p­rimer­o­­za­konu­reč­i­u­opšte­o­­poslu,­j­avnom­­poslu,­p­ris­tu­paju­­sa­ves­nije.­R­etko­sam­­re­cimo­na­­sast­an­cima­­video­da­­mušk­arci­­vode­p­ods­et­nike,­­žene­­go­tovo­sve­­vode­p­ods­et­nike,­­za­pi­suju,­­nisam­p­ri­metio­da­je­­žena­ikad­na­­nekom­­sast­anku­­rekla­­neku­­ružnu­reč,­da­se­­po­na­šala,­da­­kažem­­tako­da­se­­može­­vi­deti­ag­res­ivnost,­a­­toga­je­­bilo­kod­­muš­ka­raca.“

Ovo je jed na od usta lje nih pred ra su da o že na ma u po li ti ci, osim u obla sti an ga žo va nja ko ja se mo že ob ja šnja va ti raz li či tim, pr ven stve no kul tu ro lo škim fak to ri ma, ali i jed nom za ni mlji vom te zom o mo ra lu. Na i me, po li ti ka i ak tiv no sti u ve zi sa po li ti kom se sma tra ju ne mo ral nim u okvi ru do ma će po li tič ke kul tu re (čak

113

je to iz ra že no jed nom mi zo gi nom iz re kom). Že ne su sa dru ge stra ne pod znat no ve ćom mo ral nom kon tro lom dru štva od no-sno tra di ci o nal no se od njih oče ku je mo ral ni je po na ša nje ne go od mu ška ra ca i „ne pri li či“ že ni da se ba vi po li ti kom, a po seb no ne da se to či ni na mu ški na čin.

Žen ski in te re si je su pre po zna ti kao ne što raz li či to od in te re-sa mu ška ra ca i do mi nant nih in te re sa u po li ti ci. M e đutim, s j edne strane žene t reba da i maju s lo bodu da o n jima r asp ravl jaju i u ok viru toga os na žuju sebe i s voje i deje, dok po nekim d rugim mišljenjima po li ti čara iz V oj vo dine mušk arci mogu da zaš tite n ji hove in te rese i da ih p re poz naju kao s voju ci ljnu g rupu, čime im ujedno p ru-žaju i po dršku, kao že nama. P rimer za to je izgr adnja po ro di lišta u Novom Sadu gde „ žene­­do­živl­ja­vaju­n­aj­veću­e­va­l­ua­ciju­n­ji­hovih­vr­ed­nosti“ a to su u prvom redu po ro dica i m ajč instvo!

In ter vjue vo di la­Vi­šnja­Ba­ća­no­vić

115

Uspe­šne­po­li­ti­čar­ke­u­Voj­vo­di­ni­ i­rod­na­rav­no­prav­nost

Kao što je već na po me nu to u uvod nim t e ori jskim ra zma-tra nj ima, k ap ac it eti p ol iti čkih str an aka za ostv ar iv anje ro dne ra vn opra vn osti u v el ikoj m eri z av ise od p ost oj anja a kti vnih čla-ni ca, p ose bno str ana čkih l ide rki k oje kao m od eli uz ora (engl. r­ole­m­odel) uti ču na r egr ut ac iju n ovih i un apr eđ enje p ol ož aja a ktuelnih čl an ica stra nke. Zato je bilo posebno v ažno p reneti „ličn e pr iče “ pol itičarki k oje s u vi s ok o pozicion irane u s vo jim stra nk am a i anal izirati , kako n jihove faktor e uspeha , tako i njihov od no s prema pi tanju koncept a rodn e pravnopravnosti.

Kroz raz go vo re ko ji su oba vlje ni sa ovim po li ti čar ka ma mo-glo se uoči ti da se nji ho vi pu te vi ula ska u po li ti ku raz li ku ju s ob-zi rom na raz li či te in di vi du al no-psi ho lo ške či ni o ce i kon kret ne uslo va ži vo ta. Ipak, mo gu će je uoči ti i iz ve sne op šte obra sce ko je de le. Ne ke od čla ni ca stra na ka ne ka da šnjeg DOS-a, kao osnov ni mo tiv ula ska u po li ti ku na vo de ve li ki en tu zi ja zam po ve zan sa na-dom u na do la ze će dru štve ne pro me ne, i že lju da uzmu uče šća u kre i ra nju bo ljeg dru štva. Ne ke is pi ta ni ce u po li ti ku su ušle na na go vor oko li ne, pri če mu su pre ma kon cep tu po li ti ke ima le iz-ve stan ot por. Ipak, i po red ova kvih ot po ra, one su, kroz po li tič ko de lo va nje, us pe le da pro na đu svoj „put“ i svoj smi sao po li ti ke:

„I­ta­da­ne­vi­di­te­se­be­u­po­li­ti­ci,­ne­za­to­što­sma­tra­te­da­je­to­po­sao­ko­jim­se­ba­ve­„bo­go­vi­i­ro­bo­vi“,­već­za­to­što­mi­sli­te­da­je­po­li­ti­ka­je­dan,­ne­baš­ča­stan­po­sao.­Ako­me­pi­ta­te­da­li­se­ka­jem,­ja­ću­vam­re­ći­ne.“

116

„Ni­sam­ve­ro­va­la­da­ću­se­od­mah­uklju­či­ti­u­po­li­tič­ku­par­ti­ju­po­što­moj­na­čin­raz­mi­šlja­nja­ni­je­mo­gao­da­uđe­u­okvi­re­bi­lo­ko­je­ta­da­šnje­stran­ke.“

Na ve de ni pro ble mi ula ska že na u po li ti ku od ra ža va ju te ško-će usled pre mo šća va nja pri vat ne i jav ne sfe re. Ko li ko god eman-ci po va na, že na u jav nu sfe ru ula zi sa is ku stvom ob li ko va nim u du-bo ko urod nj enoj pri vatnoj sferi. Ovakvo i skustvo, m eđutim, nije l egi timni diskurs u javnoj sferi, koja je i sto rijski ma sk ul in iz ovana, in sti t u ci on al iz ovana i r a ci on al iz ovana. Žene su, pri ulasku u javnu sferu, zato, o bično pred dve mo gu ćnosti: da ma sk ul in izuju svoje p oli tičke na stupe i d el ovanje, ili da „i zgube u trci“ usled dis kr edi-t acije nj ihovih o br azaca p on ašanja i miš ljenja. F emin is tkinje se, zato, z alažu za „ te oriju sops tvenog p oz i ci on iranja“ (S. Harding, 2004) po kojoj su sp eci fična ženska i skustva l eg itiman diskurs, najpre u nauci, pa i u javnom d el ovanju uopšte.

Na pre do va nje is pi ta ni ca u stra nač koj hi je rar hi ji u ne kim slu-ča je vi ma obe le ža va i že lja za do ka zi va njem u ši rem okru že nju. Mo že se, uslov no, za klju či ti da je u po za di ni ove po tre be pred-sta va o sop stve nom „start nom hen di ke pu“ s ob zi rom na pol. Že ne, ula ze ći u jav nu sfe ru, ima ju uti sak da svo je, rod no uslo vlje-ne, „ne do stat ke“, mo ra ju da na do me ste ve ćim tru dom, ra dom i za la ga njem u od no su na mu škar ce, či je su start ne po zi ci je bo-lje, i da ta ko opra vd aju svoj st eč eni (v iši) p ol ožaj. Objašnjavajući jednu od svojih prvih kandidatura, jedna ispitanica navodi:

„Ja­sam­in­si­sti­ra­la­da­to­bu­de­na­ime­i­pre­zi­me,­da­bu­de­ve­ćin­ska­a­ne­pro­por­ci­o­nal­na­li­sta,­iako­se­sma­tra­da­že­ne­te­že­pro­la­ze­na­ve­ćin­skoj­li­sti.­Hte­la­sam­da­pro­ve­rim­ka­ko­će­lju­di­da­pro­ce­ne­da­li­ja,­na­te­me­lju­mo­jeg­ra­ni­jeg­an­ga­žo­va­nja,­mo­gu­da­do­bi­jem­na­i­zb­or­ima­p­ov­er­enje­sv­ojih­s­ugr­ađ­ana.“

117

Ovo je na čin na ko ji rod ni iden ti tet mo že da se per ci pi ra od stra ne sa mih že na. Op ho đe nje sa sop stve nim rod nim iden ti te-tom, me đu tim, za vi si i od na či na na ko ji ga per ci pi ra dru štve no okru že nje. Dru štve no okru že nje ne ka da ne gu je obra sce „džen-tlmen stva“ u ko ji ma že ne za do bi ja ju „bo lji tret man“ u od no su na mu škar ce, ali sa mo na ma ni fest nom ni vou. Na la tent nom ni vou, ova kvi su obra sci od raz izo lo va nja že na od po zi ci ja mo ći i že ne su to ga ve o ma sve sne. Po ne kad, iz ovih raz lo ga, po li ti čar ke ima ju po-tre bu da na pra ve iz ve stan „ot klon“ od svog rod nog iden ti te ta:

„Od­ko­le­ga­sam­uvek­zah­te­va­la­da­me­tre­ti­ra­ju­kao­pot­pu­no­rav­no­prav­nog­čla­na,­ne­že­nu,­ni­ka­kve­po­pu­ste­ni­sam­tra­ži­la.“

Iz ova kvih raz lo ga, po li ti čar ke ne ka da ima ju ot por i pre ma for mal nim me ha ni zmi ma za ostva ri va nje rod ne rav no prav no sti unu tar stra na ka:

„Osnov­na­unu­tra­šnja­pre­pre­ka­ je­što­sam­uvek­ ima­la­di­le­mu,­da­li­u­mom­oče­ki­va­nju­da­bu­dem­na­ne­koj­po­zi­ci­ji,­baš­ja­ ­zas­lu­žujem­da­se­­tamo­­nađem,­a­ne­­neko,­ko­je­na­­istoj­startnoj­ ­po­zi­ciji.­Z­nači,­da­ li­ ­mene­za­tu­­p­oz­iciju­ ­kv­al­ifi­kuje­baš­to­što­ ja­­ radim­taj­­posao,­da­ li­mi­­p­omaže­to­što­sam­­žena­pa­ ću­­ zato­ući­ u­ ­kvotu,­ ili­ da­­budem­ ­pr­eci­znija,­ uvek­sam­­ra­zmiš­ljala­da­li­­neće­­moći­da­me­­­za­obiđu­jer­mi­ta­­vrsta­­kvote­ što­ sam­­ žena­ ­om­og­ućuje­ ­prolaz.­ ­Znači,­­ moja­ ­unu­trašnja­­pre­preka­je­­bila:­da­li­­za­sl­užujem.“

Pri met no je i da pro ble mi ula ska že na u po li ti ku, još vi še do la ze do iz ra ža ja pri li kom na pre do va nja u hi je rar hi ji, po seb no pri li kom kan di do va nja na od re đe ne funk ci je. Jav na funk ci ja je ogo lje ni re pre zent jav ne sfe re, me sto gde su sve nje ne ka rak te-ri sti ke is kri sta li zo va ne i do ve de ne do mak si mu ma. Auto ri tar na po li tič ka kul tu ra je u na sle đe na šeg dru štva osta vi la „voj nič ku“ pred sta vu o ne mi lo srd nom i od luč nom vo đi, ko ji su ve re no do-

118

no si od lu ke u ime osta lih, a že na ma je če sto te ško da se iden ti fi-ku ju sa ova kvim ide a li ma.

„Ja­sam­ra­di­la­i­kao­pro­fe­sor­u­ško­li.­Ima­ju­ći­pri­li­ku­da­de­ci­pre­no­sim­zna­nje­i­da­od­njih­stva­ram­lju­de,­da­bu­dem­jed­na­objek­tiv­na,­ali­ipak,­bla­go­na­klo­na­že­na,­ja­ni­sam­mo­gla­da­se­za­mi­slim­u­ulo­zi­ne­kog­stro­gog­i­ne­mi­lo­srd­nog­(a­na­toj­po­zi­ci­ji­je­neo­p­hod­no­bi­ti­ta­kav)­funk­ci­o­ne­ra­stran­ke.­Ja­sad­pro­sto­ob­ja­šnja­vam­šta­je­mo­ja­pri­ro­da.“

Is pi ta ni ce, bez ob zi ra na di le me, ipak že le da za u zi ma ju funk ci je u stran ci i dru štvu i pro na la ze na čin da za u zmu svoj ja-san stav o to me.

„Ta­da­sam­vr­lo­ja­sno­zna­la­da­ka­žem­šta­ja­oče­ku­jem­na­tim­iz­bo­ri­ma,­i­da­dam­do­zna­nja­da­ja­pre­ten­du­jem­na­to­me­sto­sa­sve­šću­ne­kog­ko­mo­že­da­od­go­vo­ri­tim­oba­ve­za­ma­i­za­slu­žu­je­da­se­na­tom­me­stu­na­đe.“„Na­rav­no­da­ imaš­di­le­me,­ imaš­ana­li­ze­ i­unu­tra­šnji­pro­ces­do­no­še­nja­od­lu­ka­ka­da­u­svom­etič­kom­si­ste­mu­pro­ce­nju­ješ­šta­mo­ra­da­se­uči­ni,­šta­mo­že,­a­šta­bi­vo­leo­da­iz­beg­neš.­On­da­do­ne­seš­od­lu­ku­i­sno­siš­po­sle­di­ce­svo­jih­od­lu­ka.”

Osim unu tra šnjih pre pre ki ko je su ima le to kom na pre do va-nja u stran ci, is pi ta ni ce na vo de i pre pre ke ko je im je na me ta lo spo lja šnje okru že nje.

„Su­o­ča­va­la­sam­se­sa­svim­spo­lja­šnjim­pre­pre­ka­ma.­Že­na­u­po­li­tič­koj­stran­ci­ima­sve­mo­gu­će­pre­pre­ke,­sve­ko­je­bi­lo­ko­ji­is­tra­ži­vač­ili­ana­li­ti­čar­mo­že­da­za­mi­sli.“„Na­i­la­zi­la­ sam­na­ pre­pre­ke­ ko­je­ su­ is­pa­le­ ne­ ta­ko­ opa­sne­kao­što­sam­ja­mi­sli­la,­od­stra­ne­dru­gih­po­li­tič­kih­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­je­su­ko­ri­sti­le­čak­i­to­što­sam­že­na­da­me­osu­je­te­u­to­me­da­uče­stvu­jem­u­po­li­ti­ci.“

119

U ovom kon tek stu, po seb no je va žno pi ta nje pred ra su da o že na ma u po li ti ci, ko je se ja vlja ju kao pre pre ka u po li tič kom an-ga žma nu že na i po seb no u na pre do va nju u okvi ru stran ke. Jed na is pi ta ni ca na vo di naj če šće ob li ke tih pred ra su da i na či ne ko ji su, po nje nom mi šlje nju, od go va ra ju ći da se ova kve pre pre ke pre-va zi đu.

„Tri­su­pred­ra­su­de­o­že­na­ma­u­stran­ka­ma­ko­je­pr­vo­mo­ra­ju­da­se­obo­re.­Pr­va­pred­ra­su­da­je­da­že­ne­ni­su­za­in­te­re­so­va­ne­za­po­li­ti­ku­jer­je­to,­tra­di­ci­o­nal­no,­mu­ško­za­ni­ma­nje.­To­je­pred­ra­su­da­ko­ja­se­naj­te­že­raz­bi­ja,­a­naj­lak­še­od­bi­ja­že­ne­od­po­li­ti­ke.­Dru­ga­pred­ra­su­da­je­da­že­ne­na­me­sta­od­lu­či­va­nja­ne­do­la­ze­po­pra­vi­li­ma­(kao­što­to­ra­de­mu­škar­ci),­ne­go­svo­jim­žen­skim­mo­de­li­ma­ i­ko­ri­ste­ći­žen­ske­atri­bu­te.­Tre­ća­pred­ra­su­da­je­da­že­ne­uop­šte­ne­zna­ju­šta­je­to­po­li­ti­ka­.­.­.­Že­nu­ko­ja­tek­po­či­nje­da­se­ba­vi­po­li­ti­kom­je­la­ko­za­stra­ši­ti­jed­nom­od­ova­kvih­pred­ra­su­da.­Jed­no­vre­me­je­li­der­u­raz­bi­ja­nju­tih­pred­ra­su­da­ne­vla­din­sek­tor,­ali­i­že­ne­u­stran­ka­ma­mo­ra­ju­da­pra­te­te­tren­do­ve.“

Re či ma dru ge is pi ta ni ce:

„Ako­ste­u­sta­nju­da­is­prav­no­od­go­vo­ri­te­na­to­pi­ta­nje­(ko­je­pro­is­ti­če­iz­pred­ra­su­de)­ili­na­pr­avi­n­ačin­up­it­ate­pr­ot­up­ita­nje,­o­nda­s­amo­od­agn­ate­tu­v­rstu­pr­epr­eke.“

Za ni mlji vo je da su po je di ni aspek ti ži vo ta is pi ta ni ca ujed no i pre pre ka i po dr ška za po li tič ki an ga žman. Tu se pr ven stve no mi sli na po ro di cu, ko ja se obič no po sma tra u kon tek stu di le me po ro di ca/ka ri je ra. Ova kva di le ma je sve vi še stvar pro šlo sti jer že ne, iako sve sne da po li tič ki an ga žman zah te va iz ve sni ste pen od su stvo va nja od ku će, sve vi še uspe va ju da pre va zi đu ovaj pro-blem upra vo uz po moć po ro dič ne po dr ške.

120

„Uvek­sam­ima­la­po­dr­šku­po­ro­di­ce.­Imam­ja­ko­ma­lo­slo­bod­nog­vre­me­na­i­to­su­ne­ke­lič­ne­pre­pre­ke­ko­je­mo­ra­te­sa­mi­sa­so­bom­da­raz­bi­stri­te:­da­li­u­od­re­đe­nom­tre­n­ut­ku­že­li­te­da­da­te­do­pri­nos­dru­štve­noj­sce­ni­i­da­li­će­zbog­tog­va­ša­po­ro­di­ca­tr­pe­ti.­Da­li­će­te­vi­lič­no­u­ne­kom­pro­fe­si­o­nal­nom­smi­slu­tr­pe­ti.­Uz­do­bar­di­ja­log­pri­je­sve­ga­kod­ku­će­je­to­mo­gu­će,­da­va­ša­de­ca­shva­te­da­to­što­ra­di­te­ra­di­te­i­za­njih.­Sa­dru­ge­stra­ne,­ono­ma­lo­vre­me­na­što­pro­vo­di­mo­za­jed­no­mo­ra­da­bu­de­kva­li­tet­no­i­da­se­na­do­me­sti“.

Pi ta nje da iz dvo je svo je kva li te te pre sud ne za uspeh u po li ti-ci, is pi ta ni ce da ju ve o ma raz li či te od go vo re, što je sva ka ko ne što po zi tiv no. Ta č injenica gov ori da je žens ki politi čki akti vizam u velikoj m er i diver zifi kova n i da r az li či ta život na i skustva i i ndivi-d ualno-psi ho loške osobe nosti ž en a na jednako dobar n ač in pronalaze s voj „ put“ u politiku. To, i sto vremeno, zn ači , da nema „ recepta“ za politički uspe h ž ena, ve ć da on, uz sva s tuk turna o graničenj a, ipa k presudno zavisi od „ličnog pečata“.

Jed na is pi ta ni ca, u pr vi plan sta vlja svo je struč ne kva li fi ka-ci je, ko je je, u to ku či ta vog po li tič kog de lo va nja dr ža la kao svo ju lič nu, auto nom nu sfe ru si gur no sti i in te gri te ta.

„,Ja­sam­se­stro­go­dr­ža­la­svo­je­stru­ke,­neže­le­ći­da­po­sta­nem­po­li­ti­čar­,op­šteg­ti­pa‛.­I,­ako­me­pi­ta­te­šta­tre­ba­iz­dvo­ji­ti­kao­kva­li­tet,­ja­vam­tvr­dim­da­je­to­upra­vo­to.­Jer,­od­po­čet­ka­ba­vlje­nja­p­ol­iti­kom,­ja­sam­sv­oju­e­gz­iste­nc­iju­z­asn­iv­ala­na­p­oslu­k­oji­r­adim,­n­ik­ada­n­isam­pr­est­ala­da­se­b­avim­sv­ojim­osno­vnim­p­oslom,­a­p­ol­iti­ku­sam­d­ož­ivlj­av­ala­kao­oblast­u­k­ojoj­m­ogu­da­i­sk­ažem­s­amo­j­edan­deo­s­ebe,­než­el­eći­da­ik­ada­u­njoj­ b­udem­ zl­o­up­otr­eblj­ena.­ Čim­ n­em­ate­ ek­ono­msku­ n­ez­a­­v­isnost,­ta­m­ogu­ćnost­je­mn­ogo­v­eća.­U­mn­ogim­p­er­i­od­ima­mog­p­ol­iti­čkog­d­el­ov­anja­se­to­n­ije­i­spl­ati­lo,­i­n­ije­se­d­op­ad­alo­dr­ug­ima.­B­ilo­je­t­eško.­I­ako­išta­sm­atram­sv­ojim­kv­al­it­etom­

121

to­je­što­n­isam­ht­ela­da­b­udem­p­ol­iti­čar­o­pšteg­ti­pa,­što­ne­zn­ači­da­u­sv­akom­tr­enu­tku­n­isam­im­ala­stav­na­o­pšte­p­ol­iti­čke­t­eme.­Z­a­ista­sam­ht­ela­da­s­ač­uvam­au­to­ritet,­l­ični“.

Jed na is pi ta ni ca go vo ri la je o to me da su za njen uspeh bi li va žni upor nost, or ga ni za ci o ne spo sob no sti i spo sob nost stra te-škog raz mi šlja nja. To je, uj edno id en ti fi ko vala i kao klj učne pot-rebe po liti čkih st ra naka u Sr biji, pos ebno u ok viru ost va ri vanja k onc epta r odne r av nopr av nosti.

„Pre­sud­no­je­bi­lo­upor­nost­i­ide­ja­da­se­u­okvi­ru­stran­ke­mo­ra­ju­na­pra­vi­ti­ne­ki­kri­te­ri­ju­mi,­po­seb­no­kad­su­že­ne­u­pi­ta­nju.“

Kao svoj osnov ni kva li tet za slu žan za uspeh u po li ti ci, jed na is pi ta ni ca na vo di spo sob nost za otvo re nu i di rekt nu ko mu ni ka ci-ju sa bi ra či ma, po seb no kroz ne po sred ne kon tak te na lo kal nom ni vou.

„Ja­sam­na­pre­do­va­la­na­di­rekt­nim­iz­bo­ri­ma­i­mi­slim­da­je­za­to­bi­la­za­slu­žna­mo­ja­otvo­re­nost­u­ko­mu­ni­ka­ci­ji­sa­lju­di­ma­(bi­ra­či­na­ lo­kal­nom­ni­vou).­ Iskre­na­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ je­do­ve­la­do­mo­je­po­be­de­na­ iz­bo­ri­ma­ i­po­mo­gla­da­do­bi­jem­po­ve­re­nje­u­stran­ci­kao­ne­ko­ko­go­vo­ri­ono­što­mi­sli­a­i­spre­man­je­i­da­ra­di­za­to.­To­je­bi­lo­pre­sud­no­.­.­.­Od­lo­kal­nog­od­bo­ra­pre­ko­Skup­šti­ne­Voj­vo­di­ne­do­šla­sam­do­naj­vi­šeg­or­ga­na­stran­ke.­Ima­la­sam­ta­da­ose­ćaj,­kao­što­to­imam­i­sa­da,­da­je­to­bi­lo­za­hva­lju­ju­ći­toj­pre­po­zna­tlji­vo­sti­na­te­re­nu­i­otvo­re­noj­ko­mu­ni­ka­ci­ji­sa­lju­di­ma.“

Na pi ta nje ka ko se bo ri te za svo je ide je i na či ju po dr šku pri tom naj vi še ra ču na te, is pi ta ni ce obič no od go va ra ju da pod sti-caj i po dr šku naj pre ima ju u po ro di ci. Po ro di ca (po seb no de ca) pred sta vlja sna žan mo ti va tor za is traj nost u bor bi za re a li za ci ju sop stve nih ide ja, ko je se, kao po li tič ki ci lje vi, ne ret ko, for mu li šu

122

u od no su na in te re se bu du ćih ge ne ra ci ja (naj pre sop stve ne de-ce). Is pi ta ni ce, da kle, po tvr du i mo ti va ci ju za svoj po li tič ki an ga-žman, pro na la ze u pri vat noj sfe ri. Bri ga o de ci je, na taj na čin, iz pri vat ne sfe re, tran spo no va na u jav nu, pu tem nje nog pre o bli ča-va nja u bri gu za op šte dru štve no do bro.

„Pr­vo­što­se­pi­tam­je­ste­da­li­je­to­što­ra­dim­ono­što­bi­mo­ja­de­ca­oče­ki­va­la­od­me­ne,­mo­ji­pri­ja­te­lji­ i­mo­ja­sre­di­na.­Na­kon­ to­ga­ću­ to­upo­re­di­ti­ sa­onim­šta­ je­ stran­ka­ i­po­li­tič­ka­op­ci­ja­u­ko­joj­se­na­la­zim,­sa­nje­nim­osnov­nim­pro­gra­mi­ma­i­prin­ci­pi­ma.“

Ova kav na laz, sva ka ko ne tre ba ge ne ra li zo va ti, on je sa mo je dan od mo gu ćih mo de la po li tič ke mo ti va ci je, za be le žen u na-šem is tra ži va nju.

Za raz u me va nje od no sa po li ti čar ki pre ma kon cep tu rod-ne rav no prav no sti, ve o ma je va žno utvr di ti i na ko ji na čin one, ge ne ral no, vi de ulo gu že na u po li ti ci. Po ve za no sa pret ho dnim p it anjem i uvo dnim t e ori jskim ra zm atr anj ima, v ažno je z ap it ati se da li p ol iti ča rke sm atr aju da ž ene u p ol iti ci im aju n eku spe-c ifi čnu ul ogu, i da li u o pštoj p ol iti čkoj ar eni d od aju n eku di­ff­ere­ntia­­­­specific­a. To je pitanje koje j e važno, kak o na g lobalno m nivou, ta ko i u okv ir u n aše po li tičke k ulture o kojo j je već bil o r eč i. N ajslik ovitiji pr im er, n a li niji fe mi ni zm a različit osti , za po tvr-du kvali ta tiv nih pol iti čkih p romen a k oj ima re zultir a ulaza k že na u p oliti ku, daje naredni citat:

„Mo­ram­da­pri­znam­da­su­se­že­ne­po­ka­za­le­mno­go­raz­bo­ri­ti­jim­u­mno­gim­obla­sti­ma.­Šta­to­zna­či­raz­bo­ri­ti­jim:­Ž­ena,­k­ojoj­ je­ lj­ubav­osno­vna­vre­dnost­u­ ž­iv­otu,­n­ema­v­eze­da­ li­ona­ ima­ ostv­ar­eno­ m­at­eri­nstvo­ ili­ n­ema,­ ali­ je­ u­ njoj­ taj­p­ote­nc­ijal,­n­ek­oga­ko­i­zn­edr­ava­b­udu­ćnost­č­ov­eča­nstva,­ko­se­kao­j­edi­nka­opl­em­enj­uje­kroz­n­ešto­što­ide­d­alje,­to­m­ora­

123

da­se­p­ok­aže­na­n­eki­n­ačin.­Ž­ena­je­zn­ači,­po­sv­ojoj­pr­ir­odi­(d­ozvolj­avam­ i­z­uze­tke)­ t­akva.­ Kad­ se­ osv­rn­ete­ u­ n­azad,­ vi­n­em­ate,­ kroz­ ist­or­iju­ č­ov­eča­nstva­ na­jv­eća­ zla­ p­oč­inj­ena­ u­svo­jstvu­ ž­ene.­Vi­ n­em­ate­ zlo­ut­el­otv­or­eno­u­ ž­eni,­ k­oja­ ž­eli­vlast,­ ž­eli­moć.­U­tom­sm­islu­ lj­ubav­ž­enu­č­ini­ ra­zboritijom,­kao­ b­ukva­lno,­ fi­zi­čki­ dr­ug­ač­ije­ s­azd­ano­ b­iće.­ M­islim­ da­su­ ž­ene­b­i­ol­oški­ ra­zb­or­iti­je.­ Sad­me­m­ož­ete­ d­ema­nt­ov­ati­ i­r­eći­t­ol­iko­ i­t­ol­iko­ž­ena­j­ap­ija­ ima­k­oje­su­n­em­il­osr­dne.­Ali,­n­eću­da­t­ako­gl­edam­ž­enu­u­s­avr­em­enom­č­ov­eča­nstvu.­Ali,­m­islim,­ i­ v­eru­jte­ da­ sam­ se­uv­er­ila­ na­ st­oti­ne­pr­im­era,­ od­un­utr­ašnjeg­ i­sk­ustva­ o­vde,­ do­ on­oga­ što­ sam­ u­sp­ela­ da­s­agl­edam­kroz­č­este­st­udi­jske­p­os­ete,­j­edan­s­asvim­dr­ug­ač­iji­o­dnos­pr­ema­klju­čnim­pr­obl­em­ima­u­ž­iv­otu­im­aju­ž­ene.­Z­ato­što­ im­aju­š­iri­p­ogled­na­svet­k­oji­se­ne­m­eri­kroz­moć­ot­e­­l­otv­or­enu­u­vl­asti.“

Sa svim dru ga či je mi šlje nje o ulo zi že na u po li ti ci, na li ni ji fe-mi ni zma jed na ko sti, da je dru ga is pi ta ni ca. Ona sma tra da je že-na ma nu žno obez be di ti jed na ke šan se u uslo ve za ba vlje nje po-li ti kom, kao i mu škar ci ma, dok ulo ga že na u po li ti ci, kao ta kva, ni je raz li či ta u od no su na ulo gu mu ška ra ca:

„Uko­li­ko­je­vi­še­od­po­la­dru­štva­u­ne­mo­guć­no­sti­da­se­is­ka­že­i­da­da­svoj­do­pri­nos,­on­da­će­se­pro­me­ne­mno­go­spo­ri­je­od­vi­ja­ti.­Da­bi­že­ne­mo­gle­da­da­ju­pe­čat­po­li­ti­ci,­mo­ra­ih­bi­ti­vi­še­u­po­li­ti­ci.­Ite­ka­ko­je­bit­no­je­da­se­iz­bo­re­u­okvi­ru­svo­jih­po­li­tič­kih­par­ti­ja,­da­uzmu­svo­je­me­sto­i­da­ih­bu­de­ve­ći­broj.­Bez­tog­kvan­ti­te­ta­te­ško­će­mo­do­ći­do­kva­li­te­ta­.­.­.­Mi­slim­da­bi­se­že­ne,­kao­i­mu­škar­ci,­tre­ba­le­ba­vi­ti­svim­po­slo­vi­ma­u­dru­štvu.­Ako­smo­mi­vi­še­od­po­la­na­šeg­ili­ze­malj­skog­dru­štva,­ne­znam­za­što­bi­na­še­po­lje­bi­lo­spe­ci­fič­ni­je­u­od­no­su­na­mu­škar­ce.­Ako­tre­ba­da­de­li­mo­od­go­vor­nost­u­po­ro­di­ci­i­na­po­slu,­on­da­i­tre­ba­da­de­li­mo­od­go­vor­nost­u­dru­štve­nom­

124

an­ga­žma­nu.­Sa­mo­je­pi­ta­nje­da­li­smo­sve­sne­da­nas­je­ma­nje­i­ako­nas­je­m­anje­da­li­je­la­kše­kao­bi­tn­ije­t­eme­i­zg­ur­ati­n­ešto,­ako­se­d­obro­umr­ež­imo.“

Od go vor na red ne is pi ta ni ce, mo gao bi se svr sta ti ne gde iz-me đu pred hod na dva. Ona sma tra da že ne ima ju po seb nu ulo-gu u po li ti ci (i na glo bal nom ni vou i kod nas), ali ute me lje nost te po seb no sti ne vi di u bi o lo škim raz li ka ma mu ška ra ca i že na, već u nji ho vim raz li či tim, dru štve no po sre do va nim is ku stvi ma. Ona sma tra da že ne lak še od mu ška ra ca uspe va ju da uvi de šta je op šti in te res, te da mu škar ci, po sred stvom ula ska že na u po-li ti ku, po či nju da pre u zi ma ju nji ho ve mo de le pro na la ska op šteg in te re sa, on da kad shva te da je to nu žno. Spo sob nost že na da uvi de op šti in te res je, n av odi i sp it an ica, ogr oman r esurs koji se, na žalost, ne ko risti u dovo ljnoj meri. Mišl jenje o tome zbog čega žene l akše u vi đaju opšti in teres iz nosi sa rez ervom, i kao mo gući r azlog na vodi s le deće:

„Ja­mi­slim­ da­ je­ raz­log­ to­me­ što­ že­ne­ br­že­ i­ jed­no­stav­ni­je­ uoča­va­ju­ op­šti­ in­te­res,­ ko­lek­tiv­no­ pam­će­nje,­ ­briga­­ o­­drugima.­Ona­­j­e­morala­­da­misli­o­­jo­š­nečemu­da­­bi­­održ­ala­sistem.­­On­­(muškara­c)­obavlj­a­­sn­abdevanje­za­­taj­sistem,­­ali­n­ema­opš­tu­sliku­­o­njemu.“

Ista is pi ta ni ca, ipak, ne mi sli da to zna či da su že ne bo lje ili go re za određe ne obl as ti politi čk og delovanja, ve ć d a menj aju kon ce pt politike kao takve . Na pit anje kako v idi u logu že na u politici, o na odgovara:

„Da­me­nja­ju.­ Pr­vo­mo­ra­ da­ im­ se­ le­ga­li­zu­je­ že­lja­ i­ zah­tev­da­bu­du­u­po­li­ti­ci.­On­da­mo­ra­da­im­se­na­pra­vi­pro­stor­da­u­po­li­ti­ci­bu­du­ne­ko­ko­do­no­si­od­lu­ke.­A­on­da­mo­ra­da­im­se­na­pra­vi­pro­stor­da­me­nja­ju­za­dru­ge,­za­one­ko­ji­do­la­ze­po­sle­njih.“

125

I po red to ga što sve is pi ta ni ce sma tra ju da tre ba da bu de vi še že na u po li ti ci, a ne ke sma tra ju i da to pred sta vlja kva li ta ti-van po mak, ne ma ju sve po zi ti van od nos pre ma kon cep tu rod ne rav no prav no sti. Jed na is pi ta ni ca to ova ko vi di:

„Ap­so­lut­no­mi­ni­je­zna­čaj­na­ta­rod­na­rav­no­prav­nost.­U­kom­smi­slu?­Mo­ja­de­ca­ni­su­do­bra­zbog­to­ga­što­su­mo­ja­de­ca,­već­zbog­to­ga­ka­kvi­su­lju­di.­Uop­šte­ni­sam­ne­ko­ko­for­mal­no­dr­ži­do­nekih­stvari.­Ni­ko­ni­je­do­bar­sa­mim­tim­što­je­Sr­bin.­Ni­ko­ni­je­vre­dan­sa­mim­tim­što­je­že­na.­I­u­tom­smi­slu,­o­rod­noj­rav­no­prav­no­sti­kao­flo­sku­li,­uop­šte­ne­mam­ne­ko­mi­šlje­nje.­Sva­ko­mo­ra­da­za­slu­ži­da­se­na­đe­na­ne­kom­me­stu.“

Su prot no to me, dru ga is pi ta ni ca na vo di:

„Za­me­ne­je­od­po­čet­ka­ve­o­ma­va­žan­kon­cept­rod­ne­rav­no­prav­no­sti,­za­to­što­sam­od­mah­od­star­ta­bi­la­sve­sna­to­ga­da­bez­su­štin­skog­raz­go­vo­ra­o­rav­no­prav­no­sti­i­o­po­lo­ža­ju­svih­nas­u­ovom­dru­štvu­i­bez­su­štin­skog­pre­tre­sa­tog­pi­ta­nja­ne­će­mo­pu­no­mo­ći­da­pro­me­ni­mo­u­sta­nju­sve­sti­na­ših­lju­di.­Uko­li­ko­je­v­iše­od­p­ola­dr­uštva­u­n­em­ogu­ćn­osti­da­se­i­sk­aže­i­da­da­ svoj­d­opr­inos,­o­nda­će­ se­pr­om­ene­mn­ogo­ spor­ije­o­dv­ij­ati.“

Upr kos to me što kod svih is pi ta ni ca po sto je for mi ra ni sta-vo vi o „žen skom pi ta nju“ u po li ti ci i uvi đa nje nje go vog zna ča-ja na idej nom ni vou, re ak ci je se raz li ku ju u od no su na „kon cept rod ne rav no prav no sti“ ko ji pod ra zu me va i od re đe ne in sti tu ci o-nal ne me ha ni zme i stan dar de u ovoj obla sti.

Ta kav na laz pod kre plju ju i sta vo vi o kvo ta ma u po li ti ci. Sve is pi ta ni ce su po ka za le do ne kle uz dr žan stav po tom pi ta nju. Ne-ke sma tra ju da su kvo te kao ta kve ne po treb ne, a dru ge da su one nu žne u jed noj fa zi, ali da ih je po treb no pre va zi ći. Sle de ci ta ti ko ji od ra ža va ju ova dva sta no vi šta:

126

„Po­gub­no­za­tu­rod­nu­rav­no­prav­nost­je­da­se­že­ne­za­do­vo­lje­bro­jem­ i­pri­su­stvom­u­or­ga­ni­ma.­Mo­ja­pr­va­ iz­ja­va­na­ jed­nom­od­sa­sta­na­ka­kad­sam­ušla­u­vla­du­je­bi­la:­ne­moj­te­se­va­ra­ti­da­ću­ ja­ov­de­bi­ti­ ike­ba­na.­ Ja­oče­ku­jem­od­že­na­da­tu­gde­bu­du,­ne­bu­du­ike­ba­ne.­Ko­li­ko­god­su­le­pe­i­pi­to­me­i­raz­bo­ri­te,­one­ne­sme­ju­da­bu­du­ike­ba­ne.­U­to­me­sto­ji­ve­li­ki­pro­blem.­Da­se­že­ne­zbog­du­gog­po­ti­ski­va­nja,­za­do­vo­lje­ti­me­da­bu­du­na­ne­kom­me­stu.“

„Mi­slim­da­bi­ih­sa­da­već­tre­ba­lo­pre­va­zi­ći.­Kod­nas­su­kvo­te­po­ka­za­le­da­se­že­ne­sta­vlja­ju­na­ li­ste­sa­mo­to­li­ko­da­ ih­po­pu­nja­va­ju.­Me­đu­tim,­ka­da­se­bi­ra­ju­na­od­re­đe­ne­funk­ci­je,­on­da­ne­ma­go­vo­ra­o­ is­pu­nje­nju­ kvo­ta.­Ako­ to­ga­ne­ma­u­ za­ko­nu,­ on­da­ i­ pi­ta­nje­ kvo­ta­ gu­bi­ svoj­ smi­sao.­ Već­ smo­to­li­ko­du­bo­ko­u­evrop­skim­in­te­gra­ci­ja­ma­i­osa­vre­me­nja­va­nju­i­stan­dar­di­zo­va­nju­na­šeg­dru­štva­da­tre­ba­da­go­vo­ri­mo­o­re­sur­si­ma­i­part­ner­stvu­i­spo­sob­nim­i­ne­spo­sob­ni­ma,­a­ne­da­že­ne­tre­ba­ju­da­pot­p­ad­aju­pod­kv­ote.­M­islim­da­bi­i­n­eki­n­are­dni­z­ak­oni­tr­eb­alo­da­o­ba­vežu,­ne­­samo­­po­liti­čke­pa­rt­nere,­ ­nego­u­opšte­k­r­ea­tore­d­rušt­vene­ s­vesti­da­ s­pos­obni­ i­­nes­pos­obni­­čine­­liste,­a­ne­­mušk­arci­i­­žene.“

„Kvo­te­su­neo­p­hod­ne­u­jed­noj­fa­zi.­Ono­što­mo­gu­da­ga­ran­tu­jem­za­ sva­ko­dru­štvo­u­kom­se­ že­ni­ tek­kre­i­ra­me­sto­ za­do­no­še­nje­od­lu­ka­ je­da­je­pro­stor­za­uti­caj­po­li­tič­ka­stran­ka.­Ne­za­kon,­ne­in­sti­tu­ci­ja,­ne­ne­vla­din­sek­tor,­već­po­li­tič­ka­stran­ka.­Ka­da­u­po­li­tič­koj­stran­ci­že­ne,­ini­ci­ja­ti­vom,­ra­dom,­ostva­re­svest­o­to­me­da­je­i­po­stran­ku­i­po­dru­štvo­i­po­dr­ža­vu­to­do­bro,­on­da­se­to­de­ša­va.­Da­kle,­ ja­sam­za­hi­brid.­Za­ne­što­što­su­kla­sič­ne­kvo­te­(što­ima­je­dan­broj­evrop­skih­ze­ma­lja)­i­za­si­tu­a­ci­ju­bez­kvo­ta­(kao­što­je­skan­di­nav­ski­mo­del).­Sr­bi­ja­je­do­bra­za­ne­što­iz­me­đu.“

127

Za ni mlji vo je na po me nu ti da se, uglav nom ujed na če ni, sta vo-vi o kvo ta ma for mi ra ju pod uti ca jem dve, raz li či te ide o lo gi je. Sa jed ne stra ne, to su na ci o nal no obo je ne ide je ko je se opi ru in sti tu-ci o nal nim me ha ni zmi ma u obla sti rod ne rav no prav no sti, kao „pri-ti sci ma spo lja“, a sa dru ge, ide je „pre ži vlja va nja naj spo sob ni jih“, slo bod nog (po li tič kog) tr ži šta, i kon ku ren ci je, ko je od ra ža va ju sve ve ći uti caj neo li be ral ne ide o lo gi je na glo bal nom ni vou, pa i kod nas. Iako raz li či te, obe ide o lo gi je mo gle bi se svr sta ti u „de sne“, ko je se, tra di ci o nal no sma tra ju ne kom pa ti bil nim sa fe mi ni zmom. U skla du sa uvod nim, te o rij skim na po me na ma o nu žno sti pre va-zi la že nja po de le na le vo i de sno u kon tek stu ana li ze fe mi ni zma, i sa em pi rij ski utvr đe nom rod nom sen zi bi li sa no šću is pi ta ni ca, na osno vu ovo ga ipak ne bi tre ba lo ola ko do no si ti za klju čak da „ide o-lo ška kli ma“ u stran ka ma ne po go du je raz vo ju fe mi ni stič kih ide ja, već pre, po sta vi ti pi ta nje – ka kvu će for mu ove ide je za do bi ti u da tom kon tek stu u bu duć no sti i či me će to re zul ti ra ti.

Is pi ta ni ce su pi ta ne i da li jav no za go va ra ju kon cept rod ne rav no prav no sti i ka ko mu do pri no se u okvi ru svog de lo va nja. Ovo pi ta nje je va žno jer la tent na rod na sen zi bi li sa nost, ko ja je evi dent na kod svih is pi ta ni ca, ne mo ra da zna či i ma ni fest nu rod-nu sen zi bi li sa nost u okvi ru po li tič kog de lo va nja. Raz li ka je, za pra-vo, u tre ti ra nju fe mi ni stič kih ide ja kao po li tič ki re le vant nog/ire le-vant nog pro ble ma. Te ma ti za ci ja fe mi ni zma kao po li tič kog pi ta nja je od su štin ske va žno sti za us po sta vlja nje rod ne rav no prav no sti u po li ti ci i u ši rem dru štve nom okru že nju. To, me đu tim, ni je te-me ljan stav svih is pi ta ni ca, jer se ne ke ne opre de lju ju za jav no za stu pa nje ovih ide ja, već ih za dr ža va ju u do me nu lič nog. Kroz ci ta te će bi ti pri ka za ni sta vo vi onih is pi ta ni ca ko je u sklo pu svog jav nog an ga žma na pro mo vi šu kon cept rod ne rav no prav no sti:

„Na­rav­no­ da­ jav­no­ za­go­va­ram­ rod­nu­ rav­no­prav­nost.­ Dok­sam­ bi­la­ po­sla­ni­ca­ u­ Skup­šti­ni­ Voj­vo­di­ne,­ mo­ja­ par­ti­ja­ je­

128

ima­la­od­re­đe­nu­kvo­tu,­u­ko­li­ko­od­bo­ra­mo­že­mo­da­vr­ši­mo­funk­ci­ju,­mo­gli­smo­iza­bra­ti­sa­mo­je­dan­za­pred­se­da­va­nje­i­ja­sam­oda­bra­la­od­bor­za­rav­no­prav­nost­po­lo­va.­Mno­gi­su­me­pi­ta­li­ka­ko­to­da­ni­si­uze­la­ne­što­,ja­če‛­ali­ja­sam­u­tom­tre­nut­ku­mi­sli­la­da­je­to­me­ni,­kao­že­ni­ko­ja­je­iza­bra­na­na­od­re­đe­nu­funk­ci­ju­u­mo­men­tu­ka­da­je­pi­ta­nje­rod­ne­rav­no­prav­no­sti­ u­ Voj­vo­di­ni­ po­dig­nu­to­ vi­so­ko­ na­ le­stvi­ci,­ ve­o­ma­va­žno.­Mi­slim­da­sam­ta­ko­po­li­tič­ki­do­pri­ne­la­ovom­pi­ta­nju­i­na­rav­no­da­i­dan­da­nas­po­ku­ša­vam­da­kroz­svoj­rad­pro­mo­vi­šem­ovo­pi­ta­nje.­U­na­šim­upit­ni­ci­ma­ko­je­ša­lje­mo­op­šti­na­ma­re­dov­no­is­tra­žu­je­mo­ko­li­ki­je­broj­od­bor­ni­ka­a­ko­li­ki­od­bo­r­ni­ca,­da­ li­ još­ra­de­ko­mi­si­je­za­rod­nu­rav­no­prav­nost,­da­li­im­tre­ba­po­moć­i­po­ten­ci­ra­mo­žen­sko­pi­ta­nje­na­ni­vou­lo­ka­la.­Ja­ko­je­va­žno­da­taj­pro­blem­spu­sti­mo­na­ni­vo­lo­ka­la.­U­okvi­ru­ to­ga,­ sa­ra­đu­jem­sa­mno­gim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma,­kao­što­su­,Že­ne­to­mo­gu’,­’UNI­FEM’­i­sl.“

Kao što se mo že vi de ti iz ci ta ta, rod na rav no prav nost se, kao sek tor po li tič kog de lo va nja, ni sko vred nu je u ši rem okru že-nju, što zna či da po li ti čar ke mo ra ju da bu du sna žno lič no i idej no mo ti vi sa ne ka ko bi oda bra le ova kve funk ci je. Ta mo ti va ci ja još uvek ne do la zi iz op šteg dru štve nog okru že nja, već, ugla vnom, iz d el ov anja f em in isti čkog p okr eta i m eđ un aro dnih i nsti t uc ija a ktivnih u ovoj obl asti.

„Da,­ rod­nu­ rav­no­prav­nost­ za­go­va­ram­ u­ stra­te­gi­ji,­ pla­nu­ i­ak­ci­ji.­Osnov­ni­pro­blem­u­Sr­bi­ji­je­ne­do­sta­tak­stra­te­škog­raz­mi­šlja­nja.­U­Sr­bi­ji­ni­ko­ni­sa­kim­ne­raz­go­va­ra,­u­Sr­bi­ji­ni­ko­ni­kom­ne­od­go­va­ra­ni­na­pi­ta­nje,­a­po­seb­no­ne­jav­no.­Ka­da­su­u­pi­ta­nju­mu­škar­ci,­on­da­ je­tu­stvar­une­ko­li­ko­ lak­ša­ jer­se­oni­sna­la­ze.­Me­đu­tim,­ako­ho­će­te­da­za­go­va­ra­te­rod­nu­rav­no­prav­nost,­što­pr­ven­stve­no­zna­či­ve­ći­broj­že­na­na­me­sti­ma­od­lu­či­va­nja­(za­ko­no­dav­stvo­ose­tlji­vo­na­mo­del­že­na),­

129

to­ zna­či­pla­ni­ra­nje­ žen­skih­mo­de­la­ za­mo­je­ ćer­ke­ i­ si­no­ve,­da­oni­ži­ve­dru­ga­či­je­ne­go­ja­i­da­ne­ma­ju­te­ško­ća­ko­je­sam­ima­la­ja.­Da­kle,­ako­sve­to­ra­di­te,­on­da­pr­vo­zna­te­da­že­ne­m­or­ate­n­a­uč­iti­str­at­eškom­pr­ist­upu,­da­ih­m­or­ate­­n­au­čiti­da­p­la­ni­raju,­da­ ih­ ­mo­rate­ ­n­au­čiti­ ­ak­ci­jama.­ ­Dobra­vest­ je­da­to­kod­­žena­ide­­ne­ve­rov­atno­­lako­.­.­.­R­odnoj­r­av­nopr­av­nosti­u­sk­lopu­svog­­po­liti­čkog­­de­lo­vanja­­dop­ri­nosim­i­­po­drškom­i­oh­rab­ri­vanjem­d­rugih­­žena­da­u­rade­ono­što­­vidim­da­­mogu,­a­­same­­sebe­sp­re­ča­vaju,­­zato­što­se­­boje­p­ods­meha,­­zato­što­se­­boje­sti­gme,­­bilo­­koje­­vrste;­­pos­ebnim­­ba­canjem­s­vetla­na­s­ek­tore­gde­­žene­n­aj­više­­trpe­od­pr­ed­ra­suda­a­to­je­­za­pošl­ja­vanje­i­­nap­re­do­vanje­u­j­avnom­s­ek­toru.“

Ne ke is pi ta ni ce na vo de i po seb ne po te ško će ko je se ja vlja-ju pri te ma ti zo va nju rod ne rav no prav no sti kao za seb ne obla sti po li tič kog de lo va nja u okvi ru svo jih stra na ka. Či ni se da, shod no to me, u na šoj po li tič koj kul tu ri i da lje ne po sto ji svest o to me da je fe mi ni zam le gi tim na po li tič ka op ci ja, već se na nje ga gle da kao na „odva ja nje že na“ i za stu pa nje par ci jal nih in te re sa:

„Ono­šta­na­i­la­zi­te­kao­pre­pre­ku­unu­tar­sa­me­po­li­tič­ke­or­ga­ni­za­ci­je­je­ka­da­po­ka­že­te­in­te­re­so­va­nje­da­se­ba­vi­te­od­re­đe­nom­ob­la­šću­i­ne­sa­mo­to­već­i­da­po­vu­če­te­tim­za­so­bom,­na­ro­či­to­ako­su­u­pi­ta­nju­npr.­že­ne­ili,­sa­mo­je­stra­ne,­mla­đi­lju­di­u­po­li­ti­ci.­Ta­da­do­la­zi­do­sit­ni­jih­pod­va­la­da­se­ba­vi­te­sa­mo­žen­skim­pi­ta­njem,­da­pra­vi­te­stran­ku­u­stran­ci,­ogra­nak­ko­ji­bi­tre­bao­da­bu­de­is­klju­čen­i­da­se­ba­vi­sa­mim­so­bom.“

Rod no sen zi tiv ni je zik je, u kon tek stu po li tič kog de lo va nja, va žna „alat ka“ raz bi ja nja pred ra su da o že na ma u po li ti ci i iz me-ne ste re o tip nih pred sta va o že na ma u dru štvu. Evo mi šlje nja ne-kih is pi ta ni ca:

130

„Ja­i­po­vo­ka­ci­ji­i­po­mom­lič­nom­sen­zi­bi­li­te­tu­mi­slim­da­to­tre­ba­da­po­sta­ne­stan­dard.­Svi­oni­ko­ji­se­opi­ru­to­me,­tu­mi­slim­struč­no­na­svo­je­ko­le­ge­ko­ji­ se­ba­ve­ lin­gvi­stič­kim­pi­ta­njem­ i­uvo­đe­njem­stan­dar­da,­ima­ju­vi­še­pro­blem­sa­ne­kim­tra­di­ci­o­nal­nim­na­sla­ga­ma­ne­go­što­to­ži­vot­od­nas­zah­te­va.­Me­ni­je­to­ne­pojm­lji­vo.­Mi­slim­da­mno­ge­mo­je­ ko­le­gi­ni­ce­gre­še­ kad­ne­in­si­sti­ra­ju­da­na­ime­ni­ma­svo­jih­funk­ci­ja­po­ne­su­i­svoj­žen­ski­rod.­Kod­me­ne­je­uvek­na­vi­zit­kar­ti­sta­jao­žen­ski­rod,­ je­di­ni­ i­ pr­vi­ u­ Skup­šti­ni­Voj­vo­di­ne­ i­ sa­da­u­ Iz­vr­šnom­Ve­ću­ sve­do­ku­men­te­pot­pi­su­jem­sa­Se­kre­tar­ka.­Svi­su­na­vi­kli­na­to.­Ako­in­si­sti­ra­te­na­to­me,­kroz­ne­ko­vre­me­to­po­sta­je­nor­mal­no.­Za­la­žem­se­da­sve­že­ne­svo­je­funk­ci­je­ko­ri­ste­u­žen­skom­ro­du.“

„Is­klju­či­vo­ko­ri­stim­žen­ski­rod,­sa­tvr­do­gla­vo­šću.­Imam­do­kaz­ko­li­ko­je­to­sna­žno­sred­stvo.­Kad­sam­ušla­u­Skup­šti­nu,­on­da­sam­po­če­la­da­go­vo­rim­na­rod­na­po­sla­ni­ca,­pot­pu­no­neo­set­lji­va­na­pri­med­be­i­ko­men­ta­re­u­ve­zi­sa­tim.­I­to­je­ušlo­u­uvo­vre­me­nom,­i­sad­svi­go­vo­re­na­rod­na­po­sla­ni­ca­i­ni­kom­ni­je­neo­bič­no.­Na­pro­tiv,­sa­da­u­ovom­man­da­tu,­jed­na­po­sla­nič­ka­gru­pa­je­in­si­sti­ra­la­da­go­vo­rim­,go­spo­đo­pred­sed­ni­če‛­što­je­ne­ko­li­ko­pu­ta­po­no­vlje­no­svi­ma­bi­lo­ja­ko­sme­šno,­i­on­da­se­vi­di­da­je­to­ble­sa­vo.­Naj­ja­sni­je­mo­žeš­da­vi­diš­da­že­na­ima­pro­blem­ sa­ pri­hva­ta­njem­ či­nje­ni­ce­ da­ je­ dis­kri­mi­ni­sa­na­ od­kad­je­ro­đe­na,­ka­da­od­bi­ja­da­­svoju­­pr­of­esiju­­n­aziva­­ženskim­­rodom­(jer­­bolje­­zvuči­­kada­je­u­­muškom­­rodu).­Ja­na­­tome­­i­nsi­stiram,­­zn­ajući­da­to­­iz­aziva­­o­tpore,­da­to­­ljudi­ne­­vole“.

U ovom kon tek stu, va žno je i pi ta nje u ko joj me ri je jav no mnje nje u Sr bi ji upo zna to sa kon cep tom rod ne rav no prav no sti. Evo šta o to me mi sle ne ke od is pi ta ni ca.

„Jav­no­mnje­nje­Sr­bi­je­je­u­svo­je­vr­snom­spo­znaj­nom­ne­skla­du.­Šta­je­spo­znaj­ni­ne­sklad­–­ako­vi­diš­či­nje­ni­cu­ko­ja­ti­se­ne­

131

do­pa­da­ili­je­u­tvo­joj­gla­vi­su­prot­sta­vlje­na­sa­ne­kom­dru­gom­či­nje­ni­com,­on­da­je­jed­no­stav­no­za­ne­ma­riš.­To­se­do­ga­đa­sa­rod­nom­rav­no­prav­no­šću.­Oko­65%­sta­nov­ni­štva­Sr­bi­je­sma­tra­da­ že­ne­ne­ma­ju­po­zi­ci­ju­u­dru­štvu­ ka­kvu­ za­slu­žu­ju,­ali­kad­ih­pi­taš­npr.­ho­će­te­li­da­Va­ša­že­na­bu­de­po­li­ti­čar­ka,­od­go­va­ra­ju­ne.­To­je­ne­što­slič­no­kao­stav­o­po­li­tič­kim­stran­ka­ma.­To­je­ono­ču­ve­no­,ni­sam­član­ni­jed­ne­po­li­tič­ke­stran­ke‛,­što­on­da­kao­pod­ra­zu­me­va­da­je­on­ja­ko­če­stit­čo­vek.“

„Mi­slim­da­je­upo­zna­to­ali­ne­do­volj­no­i­ne­na­pra­vi­na­čin.­Pi­ta­nje­je­ko­su­emi­te­ri­ove­po­li­ti­ke­u­jav­no­sti.­Uko­li­ko­se­pri­ča­za­u­sta­vi­na­to­me­da­li­se­oslo­vlja­va­u­žen­skom­ro­du­ili­ne,­uko­li­ko­se­pri­ča­za­u­sta­vi­u­okvi­ru­onog­de­la­ko­ji­je­vi­še­fe­mi­ni­stič­ki,­ko­jeg­na­rav­no­po­štu­jem,­to­je­te­ško­pre­po­zna­tlji­vo­za­na­še­sa­go­vor­ni­ke­na­te­re­nu,­na­ro­či­to­u­ma­nje­raz­vi­je­nim­sre­di­na­ma.­Tre­ba­vi­še­da­tu­pri­ču­pri­me­ni­mo­na­ne­ke­ži­vot­ne­pri­me­re.­Uko­li­ko­na­taj­na­čin­pri­ča­te­s­lju­di­ma­on­da­je­pu­no­ja­sni­je­šta­zna­či­r­odna­r­av­nopr­avnost.­To­su­­razni­p­rob­lemi­kao­što­je­­ne­za­pos­lenost­­žena,­ž­ensko­zd­ravlje,­ž­ensko­pr­e­duz­et­ništvo­i­sl,­o­­ko­jima­­žene­­treba­da­­ra­vnop­ravno­da­­ra­zg­ov­araju­kao­i­­muš­karci.­­Slabo­­d­op­iremo­do­­svesti­­ljudi,­­možda­ u­pravo­ tim­­ po­te­nc­iranjem­ ­rodne­ ­ra­vnop­ra­vnosti­ i­­samo­ tog­­ p­itanja­ ­žensko­­muškog­­ o­dnosa.­ Kad­ ­po­čnete­ to­na­ ­mnogo­ ­je­dnos­ta­vnijim­ ­pr­im­erima­ da­ ­em­it­ujete­­ među­­lju­dima­­onda­vas­­bolje­s­hvate.­Ja­se­­n­ekako­­više­­trudim­da­sa­­time­ idem­na­­ lo­kalne­­m­edije­ ­(mislim­da­se­­p­ok­azalo­da­­n­ećemo­­­odozgo­sve­­pr­om­eniti,­­m­oramo­da­­po­čnemo­da­­me­njamo­s­tvari­­­odozdo).­­Kada­o­tv­orimo­­temu­na­ovaj­­način,­na­­način­­o­dnosa­­s­amo­hranih­­r­od­itelja­bez­obzira­­jesu­oni­očevi­ili­maj­ke,­ ka­da­otvo­ri­mo­ te­mu­o­po­lo­ža­ju­ ro­di­te­lja­ sa­ vi­še­de­ce,­ ka­da­otvo­ri­mo­ te­mu­pi­ta­nje­ pro­ble­ma­po­ro­di­ce,­ za­po­šlja­va­nja,­ta­da­vas­lju­di­bo­lje­raz­u­me­ju­i­shva­ta­ju­u­če­mu­

132

je­su­šti­na­za­ko­na­ko­ji­je­odav­no­tre­bao­bi­ti­do­net­i­p­ol­iti­ke­ro­dne­ra­vn­opra­vn­osti.“

Da bi kon cept rod ne rav no prav no sti bio vi še vred no van i da bi do bio ši ru dru štve nu po dr šku, neo p hod no je ade kvat no in for-mi sa ti jav no mnje nje ko je bi „sta lo“ iza raz li či tih ini ci ja ti va i po li ti-ka. Z a to je veoma v ažno p it anje nač ina n a ko ji f eminis tičke i deje „u laze“ u naše društvo . To u velik oj meri za visi o d posr ed nika, o dn os no „medi jatora“ ko ji ov e id eje oblikuj u i na ra zl ičite na či-ne „ispor učuju“ j avnom mnje nju. Kl ju čn i medija to ri su političke s tr an ke , organ iza cije ci vilnog dr uš tva i me diji. Mediji su, u o vom kon tek stu, posebno važni , jer u širem d ru št vu promovišu mode-l e ili i de al e političara/ki.

Is pi ta ni ce su, za to, pi ta ne da li su za do volj ne me dij skim iz ve-šta va njem o nji ho vom ra du i da li, po nji ho vom mi šlje nju, me di ji rav no prav no iz ve šta va ju jav nost o po li ti čar ka ma i po li ti ča ri ma.

Ge ne ra lan za klju čak je da ni je dna i sp it an ica n ije z ad ovolj-na m ed ij ima kao t akvim, pa t ako ni m edi jskim i zv ešt av anjem o svom p ol iti čkom d el ov anju.

„Ni­sam­za­do­volj­na­me­di­ji­ma­u­Sr­bi­ji,­ne­kao­po­li­ti­čar­ka,­ne­go­kao­gra­đan­ka.­Ne­zna­nje­je­glav­ni­pro­blem­Sr­bi­je.­Ne­zna­nje­gde­ne­sme­i­ne­mo­že­da­ga­bu­de­se­najbolje­­vidi,­i­to­je­u­me­di­ji­ma.­Ne­ko­ko­ra­di­u­me­di­ji­ma­i­tre­ba­da­iz­ve­sti­o­mom­ra­du,­tre­bao­bi­pr­vo­da­zna­šta­je­to­što­za­ni­ma­lju­de­u­Sr­bi­ji,­pa­on­da­da­pro­ce­ni­da­li­se­ja­ba­vim­onim­što­za­ni­ma­lju­de­u­Sr­bi­ji.­To­ga­u­Sr­bi­ji­ne­ma.“

„Me­di­ji­ se­na­la­ze­u­ si­tu­a­ci­ji­ da­ ima­ju­ ,re­ket‛­na­ jav­nu­ reč.­Sva­ko­ko­ima­mo­guć­nost­da­sa­op­šti­ne­što­ i­da­ga­ču­je­ve­ći­broj­ lju­di­bu­kval­no­zlo­u­pro­tre­blja­va­tu­moć.­Ti­me­se,­ne­sa­mo­ kre­i­ra­ jav­no­mnje­nje,­ bez­ uvi­đa­nja­ te­ od­go­vor­no­sti,­ne­go­se­re­ke­ti­ra,­ka­žnja­va,­pri­nu­đu­je­na­ne­ke­uslu­ge,­onaj­

133

ko­se­tar­ge­ti­ra­kao­me­ta.­Da­ li­ iz­no­še­njem­afe­ra,­da­ li­ne­i­sti­na­ma­za­ko­je­de­man­ti­sa­mo­učvr­šću­ju­ laž,­pa­sa­dru­ge­stra­ne­pre­ćut­ki­va­nje,­iz­no­še­nje­po­lu­in­for­ma­ci­ja.­.­.­.­Kao­što­ured­nik­uslo­vlja­va­ta­ko­što­is­pla­ću­je­pla­tu­no­vi­na­ru­pa­mu­is­ka­sa­pi­tekst,­ta­ko­no­vi­na­ri­ idu­si­ste­mom­auto­cen­zu­re,­pa­pri­ča­ju­ono­što­mi­sle­da­bi­se­nji­ho­vom­ga­zdi­do­pa­lo.­Me­ne­to­po­ra­ža­va­za­to­što­je­to­to­li­ko­oči­gled­no.­Čak­se­i­ne­tru­de­da­pri­kri­ju.­Me­di­ji­su­du­žni­da­pro­mo­vi­šu­ne­ke­vred­no­sti.­A­svi­se­sa­mo­bo­re­za­rej­ting.­ ­ I­ni­je­to­pro­blem,­naj­ve­ći­ je­pro­blem­šta­mi­po­pu­la­ri­še­mo.­Da­kle,­či­me­ne­ko­do­spe­va­u­me­di­je­i­do­bi­ja­vi­ši­ili­ni­ži­rej­ting.­Da­li­je­u­Skup­šti­ni­po­treb­no­vi­ka­ti,­pla­ka­ti,­uda­ra­ti­.­.­.­da­bi­vas­uop­šte­ču­li­da­po­sto­ji­te,­da­go­vo­ri­te.­Ja­to,­ni­ti­ho­ću­ni­ti­mo­gu.­Ni­ko­u­me­di­ji­ma­ne­ma­str­plje­nje­da­ni­jan­su­od­si­vog­do­cr­nog­pred­sta­vi­jav­no­sti­pa­da­ona­do­ne­se­sud.“

„Ja­mo­žda­spa­dam­u­red­onih­po­li­ti­ča­ra­ko­ji­ni­su­po­li­ti­ča­ri­za­,vi­ka­nje­i­sli­ka­nje’,­vi­še­sam­ne­ko­ko­že­li­da­se­ba­vi­su­šti­nom­pro­ble­ma­i­to­me­di­ji­sla­bo­pri­me­ću­ju.­Ni­ste­in­te­re­sant­ni­ako­ni­ste­gr­la­ti­ili­ako­ni­ste­na­pra­vi­li­ne­ko­li­ko­skan­da­la.­To­ni­je­moj­na­čin,­u­mom­slu­ča­ju­mno­go­spo­ri­je­pri­do­bi­ja­te­me­di­je­za­se­be­ali­ste­mno­go­za­do­volj­ni­ji­oni­me­o­če­mu­oni­iz­ve­šta­va­ju.­Da­kle,­mi­slim­da­tre­nut­no­me­dij­ska­sli­ka­o­me­ni­od­go­va­ra­ono­me­što­ja­ina­če­i­ra­dim.“

Ve li ki pro blem u pro mo vi sa nju rod ne rav no prav no sti i u ru-še nju ste re o ti pa o že na ma u po li ti ci je, da kle, i me dij ski si stem kao ta kav, tač ni je pro ces se lek ci je „za ni mlji vih“ in for ma ci ja. Mo-de li po li tič ke kul tu re i po na ša nja ko ji naj pre pri vla če me di je ni su mo de li u ko ji ma se is pi ta ni ce pre po zna ju, pa one, usled ta kvog iz bo ra (usvo ji ti me dij ski po že ljan mo del po na ša nja ili se po vu ći) „ne sta ju“ iz oči ju jav no sti.

134

U po gle du me dij skog iz ve šta va nja o po li ti čar ka ma i rod noj rav no prav no sti uop šte, jed na is pi ta ni ca na vo di:

„Mi­slim­da­smo­i­sa­te­stra­ne­u­kri­zi.­Opet­smo­po­be­gli­na­po­lje­op­šteg­na­šte­tu­po­je­di­nač­nog,­kon­kret­nog­pro­ble­ma.­To­se­od­ra­ža­va­ i­u­me­di­ji­ma.­Upr­kos­to­me,­mi­slim­da­smo­po­di­gli­in­te­re­so­va­nje­za­pi­ta­nje­rod­ne­rav­no­prav­no­sti­ge­ne­ral­no.­To­ je­bi­lo­pre­po­zna­to­ i­mno­gi­me­di­ji­su­ iz­me­ni­li­svoj­od­nos­u­iz­ve­šta­va­nju,­po­čev­ši­od­se­be­i­ko­ri­ste­ći­rod­no­sen­zi­bil­ni­je­zik.­Po­sled­njih­go­di­na­usled­ba­vlje­nja­Usta­vom,­Ko­so­vom­i­eko­nom­skom­kri­zom­i­ta­je­te­ma­pa­la.­Ne­bi­tre­ba­lo­da­do­zvo­li­mo­da­se­taj­pro­stor­za­po­li­ti­ku­ro­dne­ra­vn­oprav­n­osti­i­zg­ubi­u­vr­eme­ovih­o­pštih­t­ema­jer­to­j­este­je­dna­od­v­el­ikih­t­ema.­P­ost­oj­ale­su­ob­uke­na­ovu­t­emu­k­oje­su­r­ađ­ene­sa­m­ed­ij­ima­pr­eko­r­aznih­n­evl­ad­inih­i­m­eđ­un­aro­dnih­­or­ga­ni­za­cija­i­sa­tim­ne­t­reba­da­se­p­res­tane.­­Mislim­da­bi­­na­ro­čito­­žene­sa­ ­lo­kala­t­re­bale­da­se­ ­bore­da­­budu­što­ ­više­ ­zas­tup­­l­jene­u­­me­di­jima.“

Jed na is pi ta ni ca sma tra da je upo tre ba rod no sen zi tiv nog je zi ka u me di ji ma ključ na za pro mo ci ju fe mi ni stič kih ide ja. Na pi ta nje ka ko me di ji mo gu da do pri ne su ši re nju sve sti o rod noj rav no prav no sti, ona na vo di:

„Pra­vil­nom­upo­tre­bom­sop­stve­nog­je­zi­ka.­To­je­stra­šno­fi­no­sred­stvo­ko­je­ot­kri­va­dis­kri­mi­na­tor­ske­slo­je­ve­u­ži­vo­tu.­Sva­ki­ot­por­da­se­upo­tre­bi­žen­ski­rod­u­ime­ni­ci,­da­se­re­če­ni­ca­slo­ži­po­ro­du,­bro­ju­i­gla­go­lu,­ne­uka­zu­je­na­ne­pi­sme­nost,­već­na­neo­do­lji­vu­po­tre­bu­da­se­pre­far­ba­da­je­ona­že­na,­jer­se­ba­vi­tim­po­slom.­U­me­di­ji­ma,­sa­mo­upo­tre­blja­va­ti­taj­je­zik,­je­ste­jed­no­od­naj­e­fi­ka­sni­jih,­naj­jef­i­nijh­i­naj­lu­cid­ni­jih­sred­sta­va­ko­ji­ma­se­raz­bi­ja­ju­pred­ra­su­de­ka­da­su­u­pi­ta­nju­že­ne­u­po­li­ti­ci.“

135

Is pi ta ni ce su, na kra ju raz go vo ra, za mo lje ne da pro ce ne ka-pa ci tet svojih stran ka za po ve ća nje bro ja že na na me sti ma od lu-či va nja. Ni jed na is pi ta ni ca ni je na ve la ni jed nu kri ti ku na ra čun svo je stran ke, i sve sma tra ju da su ka pa ci te ti nji ho vih stra na ka u ovom po gle du ve o ma ve li ki. Pri to me su se, is pi ta ni ce, sva ka ko, vo di le raz li či tim kri te ri ju mi ma.

„Ka­pa­ci­tet­je­sja­jan­i­to­je­do­ka­zi­vo.­Po­broj­ka­ma­i­po­ra­zli­ci­u­pro­cen­tu­onih­ko­ji­ho­će­da­gla­sa­ju­za­na­šu­stran­ku­a­žen­skog­ili­mu­škog­su­po­la.­Ta­raz­li­ka­je­sad­sko­ro­12%,­u­ko­rist­že­na.­Zna­či,­one­vi­de,­i­to­je­po­me­ni­ključ­no,­da­se­u­na­šoj­stran­ci­ne­što­ra­di­da­se­po­bolj­ša­mo­del­u­ko­jem­že­ne­u­Sr­bi­ji­tre­nut­no­ži­ve.­Unu­tar­stran­ke­to­zna­či­da­u­j­ednoj­­fazi­­moraš­da­imaš­­or­ga­ni­za­ciju­ ­žena­ (sa­svim­ ­ma­nama­ ­koje­ ­takva­ ­or­ga­ni­za­cija­p­od­ra­zu­mava),­­zato­što­ih­bez­­toga,­u­j­ednoj­­fazi,­­nećeš­i­mati­n­igde­d­rugde,­bez­­ob­zira­na­­pi­sana­p­ra­vila.­Ako­ti­­nemaš­broj­g­la­sova­­koji­će­­in­sis­ti­rati­da­­neka­­žena­­bude­­negde­i­­od­lu­čuje­­nešto,­to­se­­neće­­de­siti­­samo­­zato­što­je­­za­pi­sano.“

„Mi­smo­u­star­tu­pra­vi­li­pro­stor­za­to­da­že­ne­ko­je­se­uklju­če­u­ovu­po­li­tič­ku­op­ci­ju­ ima­ju­ rav­no­pra­van­po­lo­žaj­ kao­mu­škar­ci.­Mi­slim­da­se­to­vi­di­u­ovoj­par­ti­ji­kroz­broj­že­na­na­ru­ko­vo­de­ćim­me­sti­ma.­Mi­slim­da­smo­mi­na­pra­vi­li­ve­li­ki­pro­stor­za­že­ne­i­sa­mim­ti­me­što­sa­da­ima­mo­40%­že­na­unu­tar­sa­me­par­ti­je­ka­da­se­gle­da­uku­pan­broj­član­stva.­U­star­tu­smo­do­bro­od­ra­di­li­ što­su­se­sve­na­še­pri­če­o­uče­šću­že­na­u­po­li­ti­ci­od­mah­na­šle­u­na­šim­do­ku­men­ti­ma.­Mi­slim­da­su­že­ne­na­te­re­nu­nas­pre­po­zna­le­kao­par­ti­ju­ko­ja­je­otvo­re­na­za­ko­mu­ni­ka­ci­ju.­Že­ne­ko­je­su­se­an­ga­žo­va­le­kroz­udru­že­nja­i­ne­vla­di­ne­or­ga­ni­za­ci­je­u­­nama­­našle­su­­pravog­p­ar­tnera­za­­k­om­un­ik­aciju­i­­r­eš­avanje­­o­dr­eđenih­­pro­blema.­Ja­bih­­v­olela­da­ se­ to­na­­ nivou­­ l­okala­­ ja­snije­­ o­dr­azilo,­ ali­ one­ ­pr­omene­­koje­smo­­pro­kl­am­ovale­na­­višim­­n­i­voima­još­­nisu­tu­­z­až­ivele.­­

136

Či­nj­enica­je­da­se­­žene­u­o­kviru­­svojih­­op­ština­i­­gr­adova­­teže­­pr­epo­znaju­ kao­p­ar­tneri.­­M­eđutim,­ ­kriza­­ re­sursa­ i­­manjak­­ljudi­­koji­bi­­d­oveli­do­­o­dr­eđenih­­pr­omena­u­­društvu,­­­doveli­su­­do­toga­da­­su,­bare­m­u­naš­oj­­parti­ji,­že­ne­­pr­epozna­le­prostor­­za­sv­oj­e­p­oliti­čk­o­­an­gažovanje.“

„Ne­znam­da­li­po­sto­je­re­či­da­ob­ja­sne­svu­mo­ju­na­du­–­da­n­ajk­va­lit­et­niji­ ­z­aista­ i­maju­ p­rostor.­ Po­ onom­ što­ t­ren­utno­­vidim,­tj.­po­ ­želji­da­se­ne­k­ons­ti­t­uišu­ ­odmah­ ­opšti­nski­ ­od­bori­dok­se­ne­r­as­po­laže­k­ompl­etnom­el­ektr­onskom­­bazom­­po­da­taka,­k­va­li­tetom,­a­fi­ni­te­tima,­ str­učnom­sp­remom­ .­ .­ .­Z­nači,­­nas­le­đeni­­kad­rovi,­­lo­bi­ranje­.­.­.­­ap­sol­utno­ne.“

Ista is pi ta ni ca, da lje, na vo di, da joj po seb nu na du uli va ju stra nač ki li de ri-mu škar ci i nji hov od nos pre ma že na ma.

„Ja­nje­go­vu­po­dr­šku­že­na­ma­vi­dim­u­nje­go­vom­od­no­su­pre­ma­že­ni­(nje­go­voj).­Ni­je­to­strah­od­že­ne,­to­ je­po­što­va­nje.­To­je­ono­vi­te­ško­po­što­va­nje.­I­sad­je­me­ni­dra­go­kad­se­kroz­sa­vre­me­ni­ob­lik­or­ga­ni­zo­va­nja,­kao­što­je­po­li­tič­ka­stran­ka,­op­sta­je­to­iskon­sko­po­što­va­nje­pre­ma­že­ni­ .­ .­ .­Da­vi­vi­di­te­ko­li­ko­mi­ima­mo­de­vo­ja­ka­u­stran­ci.­Me­ni­je­ta­ko­dra­go­da­vi­dim­te­mla­de­de­voj­ke­ko­je­su­pro­fe­si­o­nal­ci.­Ja­sam­po­no­sna­na­njih­i­si­gur­na­da­će­tu­bi­ti­mno­go­pro­sto­ra­za­že­ne.“

Jed na is pi ta ni ca je na ve la da je jed na od ključ nih pre pre ka za ja ča nje ka pa ci e ta stra na ka za ostva ri va nje rod ne rav no prav-no sti ne do sta tak di ja lo ga iz me đu že na u okvi ru po je di nih stra-na ka, ali i že na čla ni ca raz li či tih stra na ka. Ona sma tra da je to po sle di ca ge ne ral nog ne do stat ka di ja lo ga u dru štvu:

„To­je­vr­lo­ve­li­ki­ne­do­sta­tak­dru­štva,­mi­ni­smo­uče­ni­za­ko­mu­ni­ka­ci­ju­.­.­.­Ako­uspe­mo­da­ute­me­lji­mo­di­ja­log,­on­da­de­mo­kra­ti­ju­u­Sr­bi­ji­vi­še­ni­šta­ne­će­za­u­sta­vi­ti.­To­po­li­tič­ke­stran­ke­

137

ne­vo­le­jer­on­da­moć­iz­po­li­tič­ke­stran­ke­ide­u­in­sti­tu­ci­je,­jav­nu­sce­nu,­ide­u­lju­de.­Ta­mo­gde­joj­je­i­me­sto.­Da­bi­bi­lo­mre­že­me­đu­že­na­ma­u­stran­ci,­že­ne­mo­ra­ju­da­ima­ju­zna­nje­o­di­ja­lo­gu­.­.­.­Jed­na­te­ma,­sa­mo­jed­na­te­ma,­npr.­ne­za­po­sle­nost,­na­si­lje.­.­.­bi­lo­ko­ja­te­ma,­­dov­oljna­je­da­­ra­zg­ov­aramo.­To­je­­m­uk­otrpan­­posao,­i­­na­jteže­je­­uopšte­­d­ovesti­­žene­iz­­ra­zl­ičitih­­p­oli­tičkih­s­tr­anaka­u­­jednu­­pro­st­oriju,­oko­istog­­stola­.­.­.­Šta­je­tu­ ­problem:­­o­dn­eg­ovano­­stanje­ ­pr­ezira­za­ ­ra­zl­ičite.­­Neko­­gaji­­prema­­drugom­­g­ađenje­i­­prezir,­­samo­­zato­što­je­iz­­druge­st­ranke.­Pa­to­ je­­ne­pro­duk­tivna­­em­ocija.­Šta­će­­dalje­da­se­­desi,­na­­koji­će­­način­one­­dalje,­od­­s­edenja­za­tim­­stolom­da­­na­prave­­profit,­­time­­više­i­ne­­može­da­se­u­pravlja.“

Iz la ga nje o va žno sti di ja lo ga za ja ča nje žen ske po li tič ke plat-for me, ona za vr ša va op ti mi stič no, na vo de ći da se u Sr bi ji, ovaj pro ces uspe šno od vi ja.

In ter vjue vo di la­Ana­Paj­van­čić

139

Za­ključ­ci­i­pre­po­ru­ke

Na osno vu spro ve de nog is tra ži va nja mo gu se for mu li sa ti sle de ći za ključ ci i za pa ža nja:

Iako je rod na rav no prav nost zna čaj na za po li ti čar ke (u 72% • slu ča je va), ne pre po zna va nje ro da kao te me u jav noj sfe ri i rod ne rav no prav no sti kao auto nom ne obla sti po li tič kog an-ga žma na či ni da ova kvo po li tič ko de lo va nje bu de mar gi na li-zo va no, dru štve no ne vred no va no i da že ne ko je se na nje ga usme re ne bu du shva će ne kao one ko je se ba ve „pra vom“ po-li ti kom (sa mo 7,7% is pi ta ni ca bi se an ga žo va lo u toj obla sti). Ovo upu ću je na po tre bu da se rod na rav no prav nost te ma ti-zu je kao le gi tim na oblast po li ti ke, od no sno da se rod na per-spek ti va uve de u sve dru ge obla sti po li ti ke na svim ni vo i ma.Pre fe ri ra na oblast de lo va nja i po li tič ki pri o ri te ti dr ža ve se • ne po kla pa ju, u od go vo ri ma is pi ta ni ca. Ovo im pli ci ra da že-ne se be ne per ci pi ra ju kao li der ke.Ka da je u pi ta nju od nos stra na ka, po li ti ča ra i po li ti čar ki pre-• ma rod noj rav no prav no sti uoča va se pri stup „od o zgo ka do le“ gde je ovo pi ta nje na met nu to i usvo je no u do me nu po što va nja re gu la ti ve, in sti tu ci o nal nih me ha ni za ma, obez-be đi va nja for mal ne par ti ci pa ci je že na, ali ne i re ša va nja rod no uslo vlje nih pro ble ma ili za la ga nja za žen ske in te re-se ko ji su pri sut ni u sva ko dnev nom ži vo tu. U tom smi slu je zna čaj no glo bal ni kon cept rod ne rav no prav no sti pri la go di-ti lo kal nim i tre nut nim pro ble mi ma, od no sno pro ble mi ma pri stu pa ti iz rod ne per spek ti ve i spu sti ti sve na ni vo lo kal-nog i sva ko dnev nog, iako je ne po volj no što jav nom sce nom ge ne ral no do mi ni ra ju op šte te me a ne kon kret ni pro ble mi. Ka da bi se vi še go vo ri lo o za po šlja va nju že na, žen skom zdra-

140

vlju, obra zo va nju, bri zi o de ci i o so ci jal noj za šti ti iz rod ne per spek ti ve, či tav kon cept rod ne rav no prav no sti bi bio pre-po zna tlji vi ji.Po li ti ke rod ne rav no prav no sti su po zna te i pre po zna te od • stra ne po li ti ča ra, po li ti čar ki i stra na ka u Voj vo di ni. Rod kao te ma i pre i spi ti va nje rod nih ulo ga i ste re o ti pa je iz o stao zbog ne do stat ka ve ze po li ti ke i fe mi ni zma od no sno žen skog po kre ta. Že ne u po li ti ci su osna ži va ne za par ti ci pa ci ju u po li-ti ci. S ar adnja se ost va ruje sa or ga ni za ci jama civ ilnog d ruštva koje nas toje da u nap rede po liti čko de lo vanje i izgradnju „ de-mok ra tije“ u Sr biji, ali je ne dovo ljna sar adnja i ko mu ni ka cija sa or ga ni za ci jama koje se bave ž enskim lj udskim p ra vima, koje čine fe mi nisti čki pokret u Sr biji.Raz li či ti ov de na bro ja ni fak to ri uslo vi li su svo je vr snu „ge to i-• za ci ju“ že na unu tar stra nač kih or ga ni za ci ja, ta ko da je unu tar njih i u okvi ru od re đe nih pro ce du ra i in sti tu ci ja mo gu će po-što va ti prin ci pe rod ne rav no prav no sti ili pre po zna va ti žen ske in te re se, dok je iz van stra na ka u po li tič koj are ni, na pri mer u par la men tu, rod ni iden ti tet pod re đen stra nač kom. Ovo je ta ko đe po sle di ca to ga što ne ma pro ži ma nja rod ne rav no-prav no sti i po li ti ke, od no sno što se ovo shva ta kao po seb no odvo je na sfe ra ko joj je me sto unu tar fo ru ma že na, ne vla di nih or ga ni za ci ja, me ha ni za ma, de ba te o kvo ta ma. Pod re đe nost žen skog iden ti ta stra nač kom uslo vlja va i ne do volj nu sa rad-nju že na iz raz li či tih stra na ka i po li tič kih or ga ni za ci ja sa dru-gim in sti tu ci ja ma i or ga ni za ci ja ma, što ni je po volj no za pre-po zna va nje rod nih pi ta nja kao po li tič kih unu tar in sti tu ci ja. Go to vo sve is pi ta ni ce su rod no sen zi bi li sa ne, ali rod nu rav-• no prav nost tu ma če na raz li či te na či ne, po seb no u od no-su na svo je po li tič ko i ide o lo ško opre de lje nje. Ka ko bi se „žen sko pi ta nje“ u po li ti ci ade kvat no te ma ti zo va lo, nu žno je otvo ri ti di ja log po li ti čar ki i pro na ći za jed nič ku plat or mu

141

ko ja bi bi la iz nad stra nač kih po de la i slu ži la ja ča nju ulo ge že na u po li ti ci.Kan di do va nje za or ga ne stra na ka i se lek ci ja kan di da ta/kan-• di dat ki nja za iz bo re od re đe na je for mal nim pra vi li ma ko ja ne de fi ni šu ja sne kri te ri ju me. Na se lek ci ju kan di da ta i da lje vi še uti ču ne for mal ni kri te ri ju mi i ne for mal ni od no si ko ji su ute me lje ni u ma sk uli nizovan oj političkoj kulturi i kao takvi su nepovoljni za že ne. On e u p ol itičko m napredo van ju češće od mu ška raca s le de formalna pravil a i kao št o je rečeno „doka-zuj u se“ , dok mušk ar ci koriste „p reč ic e“ u svom nap redo-vanju . Subj ektiv ni osećaj mo ći žena u stra nkama j e ve om a niza k. Ispit an ice, tak ođ e, na vode da Fo ru mi žen a u s t ranka-ma ima ju veom a m ali uti ca j, po seb no u dom en u selekcij e kan di data i kan di datkinj a. Poštova nj e forma lnih pra vi la i jasnih k ri te rijuma b i omoguć ilo n e sam o da viš e ž ena b ud e na mestima odluči van ja već i da selek ti vni pr oc es ob ezbedi k va litetnije kandi date n a osno vu po stignutih rezultata.U okvi ru stra na ka se kao naj po želj ni ji žen ski kva li te ti pre-• po zna ju one oso bi ne usme re ne na od nos pre ma dru gi ma (od go vor nost, lo jal nost), a znat no ma nje lič ne spo sob no sti i kva li fi ka ci je po li ti čar ki. To se mo že po ve za ti i sa na la zom da is pi ta ni ce pri ula sku u po li ti ku ose ća ju da pr vo mo ra ju da se do ka žu dru gi ma da su „vred ne“ po li tič kog an ga žma na. Sve to od ra ža va po sto ja nje obra sca dru štve nog ne po ve re nja u že ne po li ti čar ke ko je je n užno m enj ati k ako bi se un apr ed ila p ol iti čka r epr eze nt ac ija ž ena.Že ne ko je su na pre do va le u stra nač kim struk tu ra ma su naj-• če šće pr ven stve no bi le uspe šne i do ka za ne u okvi ru svo je pro fe si je, van po li tič kog an ga žma na. Stran ke su sklo ne da pro mo vi šu že ne i zbog nji ho vog pro fe si o nal nog uspe ha i do stig nu ća (što od go va ra kon cep tu „do ka zi va nja“), ali je u tom smi slu ne po volj no što je u stran ka ma re la tiv no ma li

142

pro ce nat vi so ko obra zo va nih že na, ka ko su po ka za li po da ci. Stran ke ula žu u iz grad nju li der ki ka da pro ce ne da je to do-bro za stran ku, dok se ula ga nje u li der ke i nji ho va pro mo ci ja po ka za la kao do bra prak sa. Ipak, neo p hod no je, upo re do za osna ži va njem že na li der ki po di za ti nji ho ve ka pa ci te te i svest o zna ča ju rod ne rav no prav no sti, ka ko bi one svo jim de lo va-njem do pri ne le pro mo ci ji ovog prin ci pa u po li ti ci.Va žan aspekt ovog is tra ži va nja, ali i po li tič kog de lo va nja že-• na jesu rod ni obra sci u po li ti ci i stra te gi je ko je že ne za u zi-ma ju s ob zi rom na rod ni iden ti tet. Post e mi ni stič ke vred no-sti ni su is po lje ne od stra ne po li ti čar ki, ali to sva ka ko je su od stra ne me di ja što ipak ni je bi lo glav ni pred met ovog is tra ži-va nja. Na osno vu re zul ta ta is tra ži va nja uoča va se da su po li-ti čar ke u Sr bi ji ve ći nom oda bra le stra­te­gi­ju po­ri­ca­nja uti ca ja rod nih ste re o ti pa, ko ja se ma ni fe stu je kroz pri hva ta nje de-mo krat skih po li tič kih, pra vi la, in sti tu ci ja i me ha ni za ma kao rod no ne u tral nih, dok su ret ke od lu či le da pra vi la usvo je ali u na me ri da ih me nja ju – stra­te­gi­ju­re­vi­zi­je.Uoče ni su spe ci fič ni, rod no uslo vlje ni, pro ble mi ula ska že-• na u po li ti ku, ko ji se po seb no in ten zi vi ra ju pri li kom nji ho-vog na pre do va nja i kan di do va nja na jav ne funk ci je. Oni se sa sto je u to me da že ne te ško usva ja ju do mi nant ne mo de le po li tič kog po na ša nja, ob li ko va ne u pa tri jar hal noj i auto ri -ta r noj po li tič koj kul tu ri. Ovaj na laz go vo ri u pri log to me da je osna ži va nje po li ti čar ki ne mo gu će u pot pu no sti ostva ri ti bez iz me ne ši reg dru štve nog kon tek sta, od no sno bez iz me-ne i de mo kra ti za ci je sa me po li tič ke kul tu re. Is tak nu te po li-ti čar ke bi mo gle bi ti pro mo ter ke ta kvih dru štve no-po li tič kih pro me na.

143

Ob­je­di­nje­na­bi­bli­o­gra­fi­ja

Ba ća no vić, Vi šnja, „Že ne na me sti ma od lu či va nja u Sr bi ji i • Evrop skoj Uni ji“, Evrop­ska­uni­ja­i­rod­na­rav­no­prav­nost, knji­ga­2, Za vod za rav no prav nost po lo va, 2009.Ba ća no vić, Vi šnja, „Me dij ska re pre zen ta ci ja že na pri pad ni ca • na ci o nal nih ma nji na u me di ji ma u Voj vo di ni“, The­Brid­ges­of­Me­dia­Edu­ca­tion­(zbor­nik­ap­stra­ka­ta­sa­me­đu­na­rod­ne­kon­fe­ren­ci­je),­2009.Ba ća no vić, Vi šnja, • „Kan di dat ki nje – Mo ni to ring pri su stva že-na kan di dat ki nja u me di ji ma to kom pred iz bor nih kam pa nja za lo kal ne i po kra jin ske iz bo re“, Me­dij­ska­sfe­ra­br.3, No vo-sad ska No vi nar ska Ško la, No vi Sad, 2008.Ba ća no vić, Vi šnja, • „Do me ti in ter pre ta tiv ne so ci o lo gi je u ko-mu ni ko lo gi ji”, ča so pis CM-Ča so pis za upra vlja nje ko mu ni ci-ra njem br. 3, 2007.Beck, Ul rich, • The­Re­in­ven­tion­of­Po­li­tics:­Ret­hin­king­Mo­der­nity­in­Glo­bal­So­cial­Or­der, Po lity Press, 2005.Bla go je vić, Ma ri na, „Bri nem, da kle po sto jim: de kon struk ci ja • žen ske bri ge“, u Bla go je vić M, Ma­pi­ra­nje­mi­zo­gi­ni­je­u­Sr­bi­ji:­dis­kur­si­i­prak­se, Kvin na Till Kvin na, Be o grad, 2002, 591- 603.Bla go je vić, Ma ri na, • Know­led­ge­Pro­duc­tion­at­the­Se­mi­pe­rip­hery:­A­Gen­der­Per­spec­ti­ve, In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o-lo ška is tra ži va nja, Be o grad, 2009.Caul, Mi ki, • Wo­men’s­Re­pre­sen­ta­tion­in­Par­li­a­ment, The­Ro­le­of­Po­li­ti­cal­Par­ti­es, Party­Po­li­tics, (5) 1: 79-98. 1999.Čič ka rić, Li li ja na, Po li tič ka par ti ci pa ci ja i re pre zen ta ci ja že na • u ze mlja ma post so ci ja li stič ke Evo pe, So­ci­o­lo­ški­pre­gled, broj 3, 2009, 343-361.Da no va, Ma de li ne, „Že ne u po li ti ci u bu gar skim no vi na ma: • post e mi ni zam u postt o ta li tar nom dru štvu“, Ste­re­o­ti­pi­za­

144

ci­ja:­Pred­sta­vlja­nje­ že­na­u­me­di­ji­ma­u­ ju­go­i­stoč­noj­Evro­pi, ed. Bam bu rać, Mo ra njak, Nir man, Ju sić Ta rik, Isa no vić Adla, Me di a cen tar Sa ra je vo, 2007.Dok ma no vić, Mir ja na, Eko nom ska glo ba li za ci ja i pa ra dok si, • Ča­so­pis­za­po­li­tič­ku­te­o­ri­ju­i­is­tra­ži­va­nja­glo­ba­li­za­ci­je,­raz­vo­ja­i­rod­no­sti, 2003, http://www.globalizacija.com.Ed mond, Co stan ti ni, Po li ti cal Wo men and Po li ti cal Am bi-• tion: Clo sing the Gen der Gap, Ame­ri­can­Jo­ur­nal­of­Po­li­ti­cal­Sci­en­ce, tom 34, broj 3, 1990, 741-770.Fo dor, Eva, „Smi ling Wo men and Fig hting Men: The Gen der • of the Com mu nist Su bject in Sta te So ci a list Hun gary“, Gen­der­and­So­ci­ety,­tom­16, 240-263, 2002.Gal lian Yvon ne, Cla ve ro Sa ra, „Pro spects for Wo men’s Le gi-• sla ti ve Re pre sen ta tion in Post so ci a list Euro pe: The Vi ews of Fe ma le Po li ti ci ans“, Gen­der­and­So­ci­ety, tom 22, 2008.Gill, Ro sa lind, „Post e mi nism me dia cul tu re; Ele ments of a • sen si bi lity“, Euro pean Jo ur nal of Cul tu ral Stu di es, tom 10(2), 147-166, 2007.Go a ti, Vla di mir, • Po­li­tič­ke­par­ti­je­ i­par­tij­ski­si­ste­mi, Fa kul tet po li tič kih na u ka Pod go ri ca, Pod go ri ca, 2008.Is hiyama, John T, „ Women’s P ar ties in Post-C om munist Po litics“, • East­Eu­ropean­­Po­litics­and­­So­c­ie­ties,­tom­17,­266­304,­2003.Har ding, San dra, • The­fe­mi­nist­stand­po­int­the­ory­re­a­der:­in­tel­lec­tual­and­po­li­ti­cal­con­tro­ver­si­es, Ro u tled ge, 2004.Hej vud, En dru, • Po­li­tič­ke­ide­o­lo­gi­je, Za vod za udž be ni ke i na-stav na sred stva, Be o grad, 2005.Ja lu šić, Vla sta, „Gen der and Po li ti cal Tran sfor ma tion in Cen-• tral and Eastern Euro pe“, Lo­sers­of­the­“Wen­de”­–­win­ners­of­ the­EU:­par­ti­ci­pa­tion­of­wo­men:­chan­ces­and­eff­ects­of­the­tran­sfor­ma­tion­pro­cess, Vi en na, 1998.Kilm li ka, Will, • Con­tem­po­rary­po­li­ti­cal­phi­lo­sophy,­an­ in­tro­duc­tion, Ox ford Uni ver sity Press, 1991.

145

Matynia, El zi a be ta, „Pro vin ci a li sing Glo bal fe mi nism: The • Po lish Ca se“, So­cial­Re­se­arch,­tom­70(2), 499- 531, 2003.Mar kov, Slo bo dan ka, • Pra­vo­gla­sa­že­na, Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju, Be o grad, 2001.Mi lić, An đel ka, Žen ski po kret u Sr bi ji i Cr noj Go ri u no vom • mi le ni ju mu: So ci o lo ška stu di ja žen skih gru pa, Fe­mi­nist­Re­vi­ew, broj 76, 2004.Mr še vić, Zo ri ca, • Ka­de­mo­krat­skom­dru­štvu­–­si­stem­iz­bo­r­nih­kvo­ta, Be o grad 2007.Mr še vić, Zo ri ca, • Žen­ska­pra­va­u­me­đu­na­rod­nom­pra­vu,­Hel-sin ški par la ment gra đa na, Udru že ne že ne, Ba nja Lu ka 2000.Paj van čić, Ana, • Dru­štve­ni­ raz­voj­ na­pu­tu­odr­ži­vo­sti:­ rod­na­per­spek­ti­va, (ma ster rad od bra njen 2009, neo bja vlje no).Paj van čić Ana, Vla da vi na pra va i prin cip so ci jal ne prav de, • Prav­ni­ži­vot, br. 14/VI, Be o grad, 2008, str. 385-398.Paj van čić, Ana, Eko lo ška svest kao uni ver zal na evrop ska vred-• nost, u Evrop­ska­ za­jed­ni­ca­ na­ro­da­ i­ uni­ver­zal­ne­ vred­no­sti, 2008. http://www.natef.net/downloads/AnaPajvancic.pdf.Paj van čić, Ana, Du šan, Ri stić, • Is­tra­ži­va­nje­sta­vo­va­gra­đa­na­i­gra­đan­ki­o­eko­lo­škim­pro­ble­mi­ma­voj­vo­đan­skih­gra­do­va­na­Du­na­vu, VSA, No vi Sad, 2008.Paj van čić Ana, Ba ća no vić Vi šnja, „Se o ska udru že nja že na: so-• ci jal ni ka pi tal za raz voj i mo der ni za ci ju se la u tran zi ci ji“, u Se­lo­u­tran­zi­ci­ji (zbor nik me đu na rod nog na uč nog sku pa), Za vod za pro u ča va nje se la, Be o grad-Vla so tin ce, 2008, 388-407.Paj van čić, Ma ri ja na, • Rav­no­prav­nost­po­lo­va­–­po­li­tič­ki­i­ide­o­lo­ški­kon­tekst u Zbor ni ku „Ide o lo gi ja i po li tič ke stran ke u Sr-bi ji“, Fri drih Ebert Stift ung, Fa kul tet po li tič kih na u ka, I nsti tut d r uštven i h nauka, Beograd, 2007.Paj van čić, Ma ri ja na, • Bi­rač­ko­ pra­vo­ že­na, Zbor nik ra do va Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, 1997, tom XXXI, broj 1-3, str. 27- 37.

146

Phil lips, An ne, „De moc racy and Re pre sen ta tion: Or Why • Sho uld it Matt er Who our Re pre sen ta ti ves are?“, Fe mi nism and­Po­li­tics, Ox ford 1998.Ra ja čić Ča pa ko vić Je li ca i Paj van čić, Ma ri ja na, • Že­ne­ u­ po­li­tič­kim­ stran­ka­ma, u Zbor ni ku „Po li tič ke stran ke u Sr bi ji“, Fri drih Ebert Stift ung, Fa kul tet po li tič kih na u ka, I nsti tut d r-uštven i h nauka, Beograd, 2005, str. 75 – 93.Ter kild sen Nayda and Schnell Fra u ke, “How Me dia Fra mes • Mo ve Pu blic Opi nion: An Analysis of the Wo men’s Mo ve-ment”, Po­li­ti­cal­Re­se­arch­Qu­ar­terly, tom 50, broj 4, 1997.Trip ko vić, Bo ško, • Rav­no­prav­nost­ i­ raz­li­ke­ –­ pra­vo­ že­na­ na­po­li­tič­ko­re­pre­zen­to­va­nje,­Ce­mi, 2007.Sul li van, Pa tri cia A, and Lynn H. Tur ner, • From­the­Mar­gins­to­the­Cen­ter:­Con­tem­po­rary­Wo­men­and­Po­li­ti­cal­Com­mu­ni­ca­tion. West port, CT: Pra e ger Pu blis hers, 1996.Ši jač ki, Zo ra na, ed, • Pet­ go­di­na­ po­sle, Po kra jin ski za vod za rav no prav nost po lo va, No vi Sad, 2006.UN DP Hu man De ve lop men t Re port, 1995, • http://hdr.undp.org/en/media/hdr_1995_en_contents.pdf.Van der Lip pe, Ta nja, Fo dor, Eva, „Chan ges in Gen der Ine-• qu a lity in Six Eastern Euro pean Co un tri es“ Ac­ta­So­ci­o­lo­gi­ca,­tom­41(2), 131-149, 1998.http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/saopstenja/• marinablagojevic.html.http://www.vojvodina.gov.rs/index.ph• p.http://www.ds.org.r• s;http://www.srs.org.rs• /;http://www.dss.org.rs• /;http://www.ldp.org.rs• /;http://www.g17plus.org.rs/english• /;http://www.sps.org.rs/cms• /.

147

Re­cen­zi­ja­ru­ko­pi­sa­ Ane­Paj­van­čić­i­Vi­šnje­Ba­ća­no­vićRe­cen­zent­ki­nja:­Prof.­dr­Slo­bo­dan­ka­Mar­kov,­re­dov­na­pro­fe­so­ri­ca­Pri­rod­no­ma­te­ma­tič­kog­fa­kul­te­ta,­Uni­ver­zi­te­ta­u­No­vom­Sa­du

Ru ko pis je ko a u tor ski rad i mo že se sma tra ti jed nim od ra-do va iz ak tu el nog te mat skog kru ga že ne i po li ti ka, u ko ji su Ana Paj van čić i Vi šnja Ba ća no vić, dve mla de i ta len to va ne so ci o lo ški-nje, ušle sa ja sno pro fi li sa nim is tra ži vač kim am bi ci ja ma i već evi-dent nim re zul ta ti ma. Na stao je kao re zul tat is tra ži va nja u okvi ru pro jek ta „Ka pa ci te ti po li tič kih stra na ka u Voj vo di ni za ostva ri-va nje kon cep ta rod ne rav no prav no sti” (Za vod za rav no prav nost po lo va, No vi Sad).

Opre de lje nje za te mu is tra ži va nja na sta lo je, ka ko sa me autor ke pi šu, „. . . iz po tre be da se de talj ni je sa gle da jaz ko ji po-sto ji iz me đu usvo je nih in sti tu ci o nal nih prin ci pa i me ha ni za ma i stvar ne mo ći ko ju po li ti čar ke u Voj vo di ni ima ju“ (str. 1), što go vo ri o nji ho voj ne dvo smi sle noj sen zi bi li sa no sti za to ko ve i pro me ne u obla sti rod ne rav no prav no sti u vla sti tom dru štvu. Glav ni is tra ži-vač ki cilj bio je da se iden ti fi ku ju ključ ne pre pre ke, obra sci unu tar-par tij skog de lo va nja, od nos po li ti čar ki pre ma rod noj rav no prav-no sti ka ko bi se iz te o rij ske i aka dem ske per spek ti ve sa gle da le spe ci fič no sti ko je po sto je u Voj vo di ni. U tom smi slu autor ke su ovo is tra ži va nje kon ci pi ra le kao pre vas hod no aka dem sko i iz gra-di le te o rij sko-hi po te tič ki okvir u ko me su uka za le na fe mi ni stič ke pri stu pe, kao i pri stu pe i glav ne ar gu men te ko ji se u po li tič koj te-o ri ji ko ri ste za ob ja šnja va nje rod nih ne jed na ko sti u sfe ri po li ti ke. One su na taj na čin do pri ne le pro ši ri va nju i obo ga ći va nju prak se da se i kod nas is tra ži va nja rod nih te ma uklju ču ju u krug aka dem-

148

skih pro u ča va nja. No, to je za njih i ar gu ment ko jim do ka zu ju po-tre bu za po ve zi va njem bli skih sfe ra – aka dem skog raz ma tra nja ro da i rod ne rav no prav no sti, ak ti vi zma u or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru štva i po li tič kog de lo va nja že na i za pro ši ri va njem te ma, obla-sti i pri stu pa u okvi ru ko jih se sa ra đu je i de lu je.

Iz bor is tra ži vač kih me to da ta ko đe za slu žu je po hva lu. U ra du se ko ri sti vi še raz li či tih teh ni ka za pri ku plja nje i ana li zu po da ta ka – sta ti stič ki po da ci, ana li za do ku me na ta, an ke ta i in ter vji, što je omo gu ći lo ce lo vi tu (so ci o lo šku) per spek ti vu u ana li zi oda bra nih fe no me na. Kao vred nost ra da is ti če mo i či nje ni cu da je te o rij sko-me to do lo ška za mi sao do sled no spro ve de na kroz sve de lo ve ra da.

Ru ko pis „Že ne u po li tič kim stran ka ma” je obi ma 142 ku ca-ne stra ne osnov nog tek sta i ob je di nje nom bi bli o gra fi jom (143 – 146), sa 22 gar fi ko na i 5 ta be la u tek stu. Uz sva ki ode ljak da ta je se lek to va na bi bli o gra fi ja sa re le vant nim ak tu el nim ra do vi ma do ma ćih i stra nih auto ra. Ru ko pis je po de ljen u če ti ri te mat ske ce li ne i za ključ ke i pre po ru ke.

U pr vom de lu ru ko pi sa (str. 19 – 38) su dva pri lo ga „Že ne i po li ti ka” i „Po li tič ka par ti ci pa ci ja i žen ski po kret u ju go i stoč noj Evro pi” ko je pot pi su je Vi šnja Ba ća no vić. U nji ma autor ka ana-li zi ra po zi ci ju že na u po li tič kim in sti tu ci ja ma i uka zu je na te o rij-ske osno ve vla da ju ćih tu ma če nja nji ho ve pod za stu plje no sti u tim in sti tu ci ja ma. Po la ze ći od shva ta nja da je to struk tur ni i glo-bal ni fe no men, te se kao ta kav ne mo že ob ja sni ti in di vi du al nim sklo no sti ma po je din ki, su ge ri ra ko ri šće nje tzv. tro u gla fak to-ra – so ci o kul tur ni, in sti tu ci o nal ni i fak to ri po li tič ke kul tu re, kao naj zna čaj ni ji. Ta ko đe ana li zi ra na či ne na ko je so ci ja li stič ko na sle-đe uti če na po li tič ku par ti ci pa ci ju že na u ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe, kao i ka ko to či ne in sti tu ci o nal na pra vi la uve de na to kom tran zi ci je u sklo pu us po sta vlja nja li be ral ne de mo kra ti je. Autor-ka oprav da no sma tra da je pri to me sre di šnja tač ka po sta vlja nje žen skih pi ta nja i in te re sa u dru štve nu i po li tič ku agen du, kao i

149

raz ma tra nje uti ca ja ko ji na to ima fe mi ni stič ki po kret i raz li či tost unu tar fe mi ni stič kog dis kur sa.

U ovom de lu je i pri log Ane Paj van čić pod na slo vom „Po li tič-ke stran ke i rod na rav no prav nost: ide o lo ški, glo bal ni i re gi o nal ni kon tekst”. Autor ka je od nos po li tič kih stra na ka i rod ne rav no-prav no sti raz ma tra la na jed nom ši rem pla nu – u sa dej stvu ve ćeg bro ja fak to ra: ide o lo ških kon ce pa ta, kon tek stu al nih (re gi o nal nih) fak to ra, glo bal nih dru štve no-po li tič kih pro ce sa, in sti tu ci o nal no-prav nih, ma te ri jal nih, or ga ni za ci o nih i in di vi du al no psi ho lo ških. Na taj na čin je pre va zi šla po jed no sta vljen nor ma ti vi stič ki pri stup, kod nas ina če pri lič no ra ši ren u ana li zi ovog od no sa. Autor ka da je pre gled pro ce sa ob li ko va nja fe mi ni zma u po seb nu po li tič ku ide-o lo gi ju, sa po de lom na ega li tar ni fe mi ni zam i fe mi ni zam raz li ke. Oprav da no upo zo ra va da je „sva ki po ku šaj strikt nog svr sta va nja fe mi ni zma uz od re đe nu po li tič ku ide o lo gi ju, ipak, do ne kle po jed-no sta vljen, jer sva ka ide o lo gi ja ima svo je raz li či te ob li ke, i uslo-vlje na je kon kret nim dru štve nim kon tek stom u kom na sta je” (str. 19). Ta ko đe uka zu je da „glo ba li za ci ja do vo di do ‘odva ja nja’ po li ti-ke od na ci o nal nih dr ža va i ja ča nja po li tič ke mo ći nad na ci o nal nih in sti tu ci ja, što je za ana li zu fe mi ni stič ke ide o lo gi je u po li tič kim stran ka ma od pre sud nog zna ča ja” (str. 19). Ta ko đe se za la že da se u ana li zi uzmu u ob zir i glo bal ne raz li ke i ne jed na ko sti ko je su po sle di ca raz li či tog po lo ža ja na ci o nal nih dr ža va u svet skom si-ste mu. Sma tra da se pri sut nost i ob li ci fe mi ni stič ke ide o lo gi je u po li tič kim par ti ja ma u Sr bi ji mo ra ju po sma tra ti u od no su na njen po lo žaj ze mlje u tran zi ci ji, od no sno kao spe ci fi čan so ci o kul tur ni, po li tič ki i eko nom ski kon tekst, bez či jeg uva ža va nja ne će bi ti mo-guć iz bor ade kvat nog pu ta uvo đe nja stan dar da raz vi je nih ze ma-lja u obla sti rod ne rav no prav no sti.

Dru gi deo ra da (str. 24) po sve ćen je od re đi va nju ci lje va is tra-ži va nja. Mo že mo kon sta to va ti da su ci lje vi pre ci zno od re đe ni i da su oda bra ni ade kvat ni me to di za nji ho vo ostva ri va nje. To su:

150

Pro ce na ste pe na i ob li ka rod ne sen zi bi li sa no sti čla ni ca i čla-1. no va po li tič kih stra na ka (ana li za se kun dar nih po da ta ka iz pro gra ma i sta tu ta po li tič kih stra na ka);Pro ce na po lo ža ja že na u po li tič kim stran ka ma;2. Ana li za po li tič kih pre fe ren ci ja čla ni ca stra na ka, i3. Ana li za „fak to ra uspe šno sti“ vi so kih funk ci o ner ki. Dru gi, 4. tre ći i če tvr ti cilj osta vre ni su pu tem pri mar nog is tra ži va nja: kvan ti ta tiv no (an ket no) i kva li ta tiv no (pu tem in ter vjua).

Tre ći deo ru ko pi sa (str. 54 – 70) sa sto ji se od sle de ćih pri lo ga: „Uče šće že na u vla sti u Sr bi ji i Voj vo di ni”, „For mal na par ti ci pa ci ja že ne i in sti tu ci o na li za ci ja rod ne rav no prav no sti u stran ka ma u Voj vo di ni”, „Unu tar par tij ski do ku men ti i rod na rav no prav nost” i „Or ga ni zo va nje i osna ži va nje že na unu tar stra na ka”. Autor ke su kon sta to va le da je „stav o po tre bi us po sta vlja nja rav no prav ne jav ne sfe re i po ve ća nje uče šća že na u po li ti ci pri hva ćen iako se sa dr žaj od red bi, nji ho vo po sto ja nje kao i na čin na ko ji je rod na rav no prav nost de fi ni sa na raz li ku ju od stran ke do stran ke” (str. 27). U tom po gle du su naj vi še uči ni le ma nje stran ke, ali i ve li ke na sto je da ugra de prin ci pe rod ne rav no prav no sti u svo je do ku-men te ka ko bi bi le pri hva tlji vi je za ve ći broj gra đa na.

Što se ti če for mal ne par ti ci pa ci je i in sti tu ci o na li za ci je rod ne rav no prav no sti u stran ka ma u Voj vo di ni, autor ke su kon sta to va-le da „stran ke ne vo de rod no sen zi tiv nu sta ti sti ku i ne ma ju raz vi-je ne in di ka to re i pra će nje ostva re nih re zul ta ta ka da je u pi ta nju rod na rav no prav nost” (str. 57), a ras po lo ži vi po da ci su uka za li na ni sku za stu plje nost že na u te li ma po li tič kih par ti ja.

Uoče ne su zna čaj ne raz li ke u od no su pre ma rod noj rav no-prav no sti iz me đu le vo or jen ti sa nih i par ti ja cen tra u od no su na one de sno or jen ti sa ne sa na ci o nal nim pred zna kom. To je po ve za no sa opr de lje njem za ula zak u EU i pri hva ta njem evrop skih vred no sti, što je zna ča jan in di ka tor glav nih raz li ka iz me đu sta vo va po li tič kih

151

par ti ja ne sa mo u obla sti rod ne ra no prav no sti već i u dru gim do-me ni ma od bit nog je zna ča ja za raz voj i na pre dak ze mlje. Od ni za zna čaj nih na la za u ovom de lu ana li ze, iz dva ja mo sle de će:

(1) na pre do va nje že na u unu tar par tij skim hi je rar hi ja ma za-sni va se na pri me ni raz li či tih kri te ri ju ma, ko ji po pra vi lu, ni su in-sti tu ci o na li zo va ni; (2) sa mo ne ko li ko stra na ka ima kvo te za iz bor že na u or ga ne stran ke, sta tu te pi sa ne rod no sen zi tiv nim je zi kom, rod nu rav no prav nost u okvi ru pro gram skih plat or mi i od bo re za rod nu rav no prav nost. (3) U pro gram skim plat or ma ma rod na rav no prav nost je po seb no is tak nu ta, naj če šće ka da su u pi ta nju eko nom ski po lo žaj, na si lje u po ro di ci i žen sko zdra vlje.

Or ga ni za ci je že na u stran ka ma su i u ovom is tra ži va nju po tvr đe ne kao „ključ ne za obez be đi va nje uče šća že na u dru-gim te li ma stra na ka, gde se me sto ga ran tu je za pred stav ni cu/pred stav ni ce žen skih or ga ni za ci ja, a da ta mo gde ne ma žen ske mre že, ne ma ni na či na da že ne bu du za stu plje ne. Pro gram i sa-dr žaj ra da je ret ko tran spa ren tan i in sti tu ci o na li zo van, i sa mo ne ko li ko žen skih or ga ni za ci ja ima ju do ku men te i de kla ra ci je o svom de lo va nju, kao što su for mu li sa ni stra te ški ci lje vi, ak ci o ni pla no vi, iz ja ve i de kla ra ci je” (str 34). Fo ru mi že na su se u po li tič-koj prak si po ka za li zna čaj ni i za sa rad nju sa do ma ćim i me đu na-rod nim or ga ni za ci ja ma, vla di nim te li ma i dru gim in sti tu ci ja ma. U ce li ni po sma tra no, kon sta to va no je da one stran ke u ko ji ma ne ma or ga ni za ci je že na ni ne ra de ak tiv no na po di za nju ka pa ci-te ta i osna ži va nju po li ti ča r ki.

U če tvr tom de lu ru ko pi sa (str. 70 – 142) iz lo že ni su re zul ta ti an ket nog is tra ži va nja o so cio-de mo graf skim obe lež ji ma, vred-no snim ori jen ta ci ja ma, obla sti ma po li tič kog an ga žma na i pri o-ri te ta, uti ca ja u stran ci, od no sa pre ma pi ta nju rod ne rav no prav-no sti, kan di do va nju, od no sa pre ma kvo ta ma i ra du fo ru ma že na po li tič kih stra na ka u Voj vo di ni.

152

U po gle du so ci o de mo graf skih ka rak te ri sti ka is pi ta ni ca utvr-đe no je da su to ve o ma obra zo va ne že ne (vi so ko i sred nje obra-zo va nje), rav no mer no re gru to va ne iz svih sta ro snih sku pi na, u naj ve ćem bro ju za po sle ne, ve ći nom uda te.

U ovom is tra ži va nju do šlo se do ne ko li ko va žnih na la za o vred no snim ori jen ta ci ja ma, po li tič kom an ga žma nu i po li tič kim pri o ri te ti ma, pri o ri te ti ma Sr bi je u unu tra šnjoj i spolj njoj po li ti ci, mo ti va ci ji za uklju či va nje u stran ku, per cep ci ji mo ći i uti ca ja u stran ci, kva li te ti ma ključ nim za uspeh u stran ci i pro fe si o nal noj ak tiv no sti, od no su pre ma rod noj rav no prav no sti i kvo ta ma.

Uoče na je du bo ka vred no sna po de lje nost is pi ta ni ca po ide-o lo škoj (stra nač koj) osno vi. „Is pi ta ni ca ma iz DSS, naj bli že su tra-di ci o nal ne i kon zer va tiv ne vred no sti (bog i prav da), is pi ta ni ca ma iz LSV ega li tar ne i ko lek ti vi stič ke vred no sti (jed na kost i si gur-nost), a is pi ta ni ca ma iz LDP li be ral ne vred no sti (slo bo da), dok se is pi ta ni ce iz DS na la ze u sre di ni (u cen tru), naj bli že apo li tič noj vred no sti lju ba vi” (41). Me đu tim, vred nost „ne za vi snost” ni je se po ka za la kao bit na ka rak te ri sti ka ni jed ne po li tič ke op ci je, ko ja je ina če ve o ma va žna za usva ja nje kon cep ta rod ne rav no prav-no sti. Do dat na sta ti stič ka ana li za po ka za la je da je ova vred nost naj bli ža čla ni ca ma LSV i LDP. In te re sant no je da se po pi ta nju dru štve nih vred no sti go to vo sve od lu ču ju za po ro di cu (a ne za osta le vred no sti ko je su bi le po nu đe ne: dr ža va, na ci ja, po li tič ka par ti ja, cr kva i za vi čaj).

U po gle du pre fe ri ra nih sek to ra u ko ji ma bi se is pi ta ni ce naj-ra di je an ga žo va le, naj če šće su bi ra ne oblast ljud skih pra va i so ci-jal na po li ti ka, sa zna čaj nim raz li ka ma iz me đu stra na ka, što je bi lo oče ki va no s ob zi rom na raz li či te ide o lo gi je i po li tič ke pro gra me. Ipak, na laz da vi še od po lo vi ne svih is pi ta ni ca pre fe ri ra raz ne vi-do ve bri ge o dru gi ma, uka zu je na re pro du ko va nje rod nih po de la u sfe ri po li tič kog an ga žma na že na. Ovaj na laz bi za slu ži vao da-lju is tra ži vač ku pa žnju. Ta ko đe je in di ka ti van na laz da bi sa mo

153

7,7% od ukup nog bro ja is pi ta ni ca iza bra lo rod nu rav no prav nost kao pre fe ri ra ni ju oblast svog po li tič kog an ga žma na. Ovaj na laz je vi še stru ko zna ča jan i za slu ži vao bi ta ko đe da lja i pro du blje ni ja is tra ži va nja, jer bi on mo gao uka zi va ti na re pro du ko va nje spe ci-fič nih obla sti pa tri jar hal no sti.

Raz li ke iz me đu čla ni ca stra na ka po ka za le su se i kod pi ta nja o pri o ri te ti ma Sr bi je u spolj noj i unu tra šnjoj po li ti ci, a nji ho vo obajš nje nje ta ko đe se naj pre mo že tra ži ti u ide o lo škoj usme re-no sti stra na ka.

Va žan na laz ovog is tra ži va nja je da naj ve ći broj is pi ta ni ca sma tra da mo že da uti če na svoj ži vot, iz če ga su autor ke iz ve le za klju čak da „ge ne ral no ima ju ak ti van stav pre ma svom ne po-sred nom okru že nju i zna ča jan su bjek ti van ose ćaj mo ći” (str.52). Me đu tim, po da ci uka zu ju da je su bjek tiv ni ose ćaj mo ći is pi ta ni-ca znat no ma nji u okvi ru stran ke ne go u okvi ru nji ho vog ži vo ta uop šte. Autor ke su is prav no su ge ri ra le tu ma če nje ovog po da tka u smi slu da „po li tič ke stran ke (ne za vi sno od ide o lo škog usme re-nja) u ve li koj me ri ,gu še‛ i spu ta va ju am bi ci o znost že na i u ma loj me ri uva ža va ju in di vi du al nost“ (91). „Mar lji vost i rad“ i „struč-nost, zna nje“ su oso bi ne ko je se naj če šće per ci pi ra ju kao kva li-te ti va žni za uspeh u po slu, znat no če šće ne go za uspeh u stran-ci. Na su prot to me, u okvi ru po li tič kih stra na ka, kao naj po želj ni ji žen ski kva li te ti per ci pi ra ju se oso bi ne usme re ne na od nos pre-ma dru gi ma, kao što su: od go vor nost pre ma ne če mu i ne ko me, lo jal nost pre ma stran ci itd. Po mi šlje nju autor ki, u iz ne tim na la-zi ma se ja sno pre po zna ju oso bi ne ko je od ra ža va ju i po dr ža va ju od re đe ni (ni ži) po lo žaj že na u stra nač koj hi je rar hi ji (str. 58).

Me đu na la zi ma ovog is tra ži va nja, ko ji za slu žu ju po seb nu pa-žnju, va lja is ta ći onaj po ko me naj ve ći broj is pi ta ni ca is po lja va pre ci zno raz u me va nje rod ne rav no prav no sti, raz u me „kao jed-na ke mo guć no sti i ras po de lu re su r sa u dru štvu (79,4%)”. Ta ko đe je va žno da se pri to me ni su is po lji le zna čaj ni je raz li ke iz me đu

154

is pi ta ni ca iz raz li či tih stra na ka, raz li či tog ste pe na obra zo va nja i sta ro sti. To zna či da na raz u me va nje poj ma i prin ci pa rod ne rav-no prav no sti čla ni ca po li tič kih ne uti ču ide o lo ška i dru ga obe lež ja stra na ka. Ta ko đe je vr lo va žan na laz da ve ći na is pi ta ni ca (72%) na vo di da je kon cept rod ne rav no prav no sti za njih zna ča jan, sa ma njim raz li ka ma iz me đu stra na ka.

Per cep ci je o rav no prav no sti že na u Sr bi ji i Voj vo di ni, kao i unu tar stra na ka, in di ci ra ju re al no sta nje u ovoj obla sti. Sa mo 8,2% is pi ta ni ca sma tra da su že ne i mu škar ci rav no prav ni u Sr-bi ji, 23,4% na taj na čin per ci pi ra si tu a ci ju u Sr bi ji, dok ih ne što iz nad po lo vi ne iz ja vlju je da su že ne i mu škar ci rav no prav ni u nji-ho voj stran ci. Auto r ke su utvr di le da su u ovom po gle du raz li ke iz me đu stra na ka vr lo iz ra že ne: „čla ni ce LSV i LDP u znat no ve-ćoj me ri sma tra ju da su že ne i mu škar ci u okvi ru nji ho vih stra-na ka rav no prav ni (u pre ko 70% slu ča je va), u od no su na čla ni ce DS (29%) i DSS (40,7%)” (str. 60). Ste pen rav no prav no sti že na u stran ka ma me ren je uz po moć uče sta lo sti kan di do va nja za iz bo-re. Sko ro po lo vi na is pi ta ni ca ni kad ni je bi lo kan di do va no za iz bo-re, a me đu nji ma pre o vla đu ju mla đe is pi ta ni ce i is pi ta ni ce ni žeg ste pe na obra zo va nja. Ovo is tra ži va nje je po ka za lo da uvo đe nje kvo ta ima ve o ma ši ro ku po dr šku me đu čla ni ca ma stra na ka, što su autor ke po ve za le sa nji ho vim evi dent nim učin kom na po ve-ća nje že na u par la men ti ma, kao i ši ro kom kam pa njom žen skih mre ža i or ga ni za ci ja za nji ho vo uvo đe nje.

In te re sant ni na la zi do bi je ni su i o uti ca ju fo ru ma že na na do-no še nje od lu ka u stran ka ma. Ve ći na is pi ta ni ca sma tra da Fo rum že na ne uti če mno go na do no še nje od lu ka u nji ho vim stran ka ma pri če mu su utvr đe ne zna čaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ca iz raz-li či tih stra na ka. In te re sant no je da ne što pre ko po lo vi ne is pi ta-ni ca sma tra da je nji ma lič no ve o ma ili de li mič no va žno što su u Fo ru mu že na. Da kle, sko ro isti broj is pi ta ni ca ni je za in te re so van ili ne vi di va žnost an ga žma na u ovom stra nač kom te lu. To je bez

155

sum nje po ve za no sa ma lim uti ca jem fo ru ma že na ne sa mo na do no še nje od lu ka u stran ka ma već i na pred la ga nje kan di dat ki-nja za iz bor ne li ste.

Re zul ta ti an ket nog is tra ži va nja, od ko jih smo ov de po me nu li sa mo ne ke, sa dr že niz dra go ce nih na la za za do no si o ce od lu ka u spro vo đe nju rod ne rav no prav no sti, ali i za ne vla di ne or ga ni za ci je kao va lid na osno va za pre ci zi ra nje nji ho vih pro gra ma edu ka ci je i dru gih vi do va osna ži va nja že na i ce log dru štve nog okru že nja.

Kva li ta tiv no is tra ži va nje pu tem raz go vo ra sa vi so kim po-kra jin skim funk ci o ne ri ma i funk ci o ner ka ma is pi ti va nih po li tič-kih stra na ka pru ži lo je uvid u su bjek tiv nu di men zi ju ostva ri va nja rod ne rav no prav no sti, u ka pa ci te te stra na ka u ovoj obla sti, kao i fak to re uspe šno sti po li ti čar ki u okvi ru nji ho vih stra na ka. Ovaj deo sa dr ži dva pri lo ga: „Od nos li de ra stra na ka u Voj vo di ni pre-ma pi ta nju rod ne rav no prav no sti” (Vi šnja Ba ća no vić) i „Uspe šne po li ti čar ke u Voj vo di ni i rod na rav no prav nost” (Ana Paj van čić). Kroz vi zu ru funk ci o ne ra i funk ci o ner ki raz li či tih in di vi du al no-psi-ho lo ških i pro fe si o nal nih ka rak te ri sti ka, pri mar nog ži vot nog is-ku stva i stra nač kih ide o lo gi ja či ta o ci su do bi li raz li či ta vi đe nja o mo ti va ci ji že na za ula zak u po li ti ku, na pre do va nje u stran ka ma, raz li či ta is ku stva i sta vo ve po li ti ča ra i po li ti čar ki o rod noj rav no-prav no sti i dru ga. Ovo je ne sum nji vo in te re sant no šti vo i za mu-škar ce i že ne, mo žda na ro či to za že ne ko je ima ju po li tič ke am bi-ci je. Ve ro vat no bi ne što ve ći uzo rak za kva li ta tiv no is tra ži va nje pru žio ob u hvat ni ji uvid u na ve de ne te me i pro ble me i po ka zao ši ri ras pon raz li ka u ovom do me nu, na ro či to ka da su u pi ta nju ka ri je re uspe šnih po li ti čar ki.

Za ključ ci i pre po ru ke su ute me lje ni na re zul ta ti ma is tra ži va-nja i po tvr đu ju ce lis hod nost is tra ži va nja i mo guć no sti prak tič ne pri me ne osnov nih na la za.

Ru ko pis „Že ne u po li tič kim stran ka ma” pru ža te o rij ski ute-me ljen i em pi rij ski do ku men to van uvid u pro ble me že na u po li-

156

tič kim stran ka ma, i, ši re, že na u po li ti ci. U nje mu se da ju od go-vo ri na ne ka od ključ nih otvo re nih pi ta nja u ostva ri va nju rod ne rav no prav no sti u ovom dru štve nom tre nut ku u Sr bi ji, i uka zu je, ta mo gde je to bi lo mo gu će s ob zi rom na obim is tra ži va nja, na du bin ske struk tu re pro ble ma uklju če no sti/is klju če no sti i uti ca ja že na u po li tič kim stran ka ma i uop šte u po li ti ci.

Sma tram da će ob ja vlji va nje ove knji ge do pri ne ti po pu nja-va nju pra zni ne u li te ra tu ri na srp skom je zi ku iz obla sti ak tu el ne pro ble ma ti ke rod ne rav no prav no sti i bi ti vr lo ko ri sno šti vo za sve po sle ni ke u ovoj obla sti dru štve nog i po li tič kog an ga žma na, ali i za ši ri krug či ta la ca.

Zbog sve ga na pred iz lo že nog, sa ve li kim za do volj stvom pred la že mo da se ova knji ga ob ja vi.

Slo­bo­dan­ka­Mar­kov

157

Re­cen­zi­ja­ru­ko­pi­sa­„Ka­pa­ci­te­ti­po­li­tič­kih­stra­na­ka­u­Voj­vo­di­ni­za­ostva­ri­va­nje­ rod­ne­rav­no­prav­no­sti“Re­cen­zent­ki­nja:­dr­Du­brav­ka­Va­lić­Ne­delj­ko­vić,­van­red­na­ pro­fe­so­ri­ca­Fi­lo­zof­skog­fa­kul­te­ta,­Uni­ver­zi­te­ta­u­No­vom­Sa­du

Pred met is tra ži va nja Vi šnje Ba ća no vić i Ane Paj van čić je od naj u žeg in te re sa za te mu i sa dr ži do volj no no vih in for ma ci ja. U pri ka zu re zul ta ta is tra ži va nja se pro ble ma ti zu ju po lo žaj i ulo ga že na u po li tič kim par ti ja ma u Sr bi ji i za klju ču je da “iako je rod na rav no prav nost zna čaj na za po li ti čar ke (u 72% slu ča je va), ne pre-po zna va nje ro da kao te me u jav noj sfe ri i rod ne rav no prav no-sti kao auto nom ne obla sti po li tič kog an ga žma na či ni da ova kvo po li tič ko de lo va nje bu de mar gi na li zo va no, dru štve no ne vred no-va no i da že ne ko je se na nje ga usme re ne bu du shva će ne kao one ko je se ba ve ,pra vom‛ po li ti kom (sa mo 7,7% is pi ta ni ca bi se an ga žo va lo u toj obla sti).”

Autor ke se naj pre ba ve te o rij skim raz ma tra nji ma, ali i ko-men ta ri sa njem re le vant nih is tra ži va nja dru gih auto ra o ovom pi ta nju (Caul, Ed mond, Fo dor, Bla go je vić, Mr še vić i dru gi). Ono što za ni ma te o re ti ča re i is tra ži va če ko ji na stu pa ju sa ovih po zi ci-ja, pre ma autor ka ma je su zah te vi za po ve ća njem uče šća že na u po li ti ci, pro iz i šli iz fe mi ni stič kih pri stu pa i ak ti vi zma ko ji se obra-zla žu pu tem raz li či te ar gu men ta ci je i ka te go ri ja.

Autor ke se, na kon te o rij skih okvi ra i pre se ka srod nih is tra ži va-nja ba ve ana li zom po da ta ka sop stve nog, op se žnog i me to do lo ški va lja no za sno va nog is tra ži va nja po lo ža ja že na u stran ka ma Sr bi je. Pret po sta vi le su, na te me lju is tra ži va nja u za pad nim ze mlja ma, da će „že ne na vi so kim po zi ci ja ma u par ti ja ma, bi le fe mi ni stič ki na-

158

stro je ne ili ne, ko ri sti ti svo je po zi ci je za za la ga nje u par tij skom vr-hu, za to da bu de vi še že na i da one bu du uti caj ni je, da će po di za ti svest o pod za stu plje no sti že na, uti ca ti na eman ci pa ci ju že na kao rol mo de li”. Na kon ana li ze upit ni ka, kao i in ter vjua sa po li ti čar ka ma i po li ti ča ri ma po ka za lo se da se že ne u srp skoj po li ti ci sa svim spo ra-dič no ba ve dru štve no re le vant nim pi ta nji ma iz rod ne per spek ti ve.

Ana li za je pro pra će na ve o ma struč nim, na zna nju ute me lje nim, ko men ta ri sa njem do bi je nih re zul ta ta i pro fe si o nal no in ter pre ti ra-nim sa dr ža jem in ter vjua, na osno vu če ga su iz vu če ni op šti za ključ ci i uka za no na tren do ve u ovoj sfe ri dru štve no-po li tič ke prak se.

Na kra ju ana li ze i di sku si je re zul ta ta autor ke Vi šnje Ba ća no-vić i Ane Paj van čić, u za ključ ku su iz ne le niz sta vo va ko ji mo gu bi ti ve o ma do bra osno va za re de fi ni sa nje ulo ge že na po li ti čar ki u stran ka ma uko li ko par tij ski me nadž men ti pre po zna ju i raz u-me ju ovo iz u zet no zna čaj no is tra ži va nje, kao set mo gu ćih prav ca raz vo ja svo je unu tra šnje re or ga ni za ci je u mo der ne stran ke ko je za do vo lja va ju evrop ske stan dar de u obla sti rod ne rav no prav no-sti i po li ti ke jed na kih mo guć no sti.

Ak te ri ma al ter na tiv nog žen skog or ga ni zo va nja u po li ti ci će po da ci iz ovog is tra ži va nja i nji ho va ana li za si gur no biti jak osnov za ak ti vi stič ko de lo va nje.

Ru ko pis je či tljiv u po gle du je zi ka, sti la i na či na na uč nog iz-la ga nja.

Re fer ence su na od go va ra ju ći na čin na ve de ne i ko ri šće ne u tek stu, usa gla še no sa va že ćim mo de lom na uč nog dis kur sa. Tekst je od go va ra ju ćeg obi ma i do bro or ga ni zo van.

Po što tekst sa dr ži sve re le vant ne ele men te ka ko sa dr ža ja, ta ko i for me na uč nog tek sta, pred la že se za pu bli ko va nje.

N ovi Sad, april 2010. r ece nzen tk inja dr D­ubra­vka­V­alić­N­edel­jk­ović,­

va nre dna pr of es or ica

159

Bi­o­gra­fi­je­autor­ki:

Ana­Paj­van­čić ro đe na je 1980. go di ne u No vom Sa du. Di plo-mi ra la je na Od se ku za so ci o lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du, na te mu „De mo kra ti za ci ja grad skih in sti tu ci ja – uče šće gra đa na u do no še nju od lu ka“. Na istom od se ku, 2010. go di ne od bra ni la i ma ster rad na te mu „Dru štve ni raz voj na pu tu odr ži-vo sti: rod na per spek ti va“. Tre nut no za po sle na kao asi stent ki nja na Od se ku za so ci o lo gi ju, Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du. U okvi ru aka dem skog ra da, ba vi se ur ba nom so ci o lo gi jom, so ci o-lo gi jom okru že nja i so ci o lo gi jom ro da.

U okvi ru ši reg dru štve nog an ga žma na, po seb no je ak tiv na u obla sti rav no prav no sti po lo va i uklju či va nja gra đa na u do no-še nje od lu ka na lo kal nom ni vou. U tim obla sti ma sa ra đi va la je sa Ce SID-om, Hel sin škim od bo rom za ljud ska pra va, agen ci jom za is tra ži va nje jav nog mnje nja SCAN; Gra đan skim Ini ci ja ti va ma; UNI FEM-om, Aso ci ja ci jom po slov nih že na (PAŽ), In sti tu tom za odr ži ve za jed ni ce (ISC) i mno gim dru gim in sti tu ci ja ma i or ga ni-za ci ja ma ci vil nog dru štva. Kao po la zni ca OEBS-ovog pro gra ma rad ne prak se, sta ži ra la je u Kan ce la ri ji Po kra jin skog Om bud sma-na i ba vi la se ljud skim pra vi ma, po seb no pra vi ma de te ta, že na i na ci o nal nih ma nji na. Du go go di šnja je sa rad ni ca Za vo da za rav-no prav nost po lo va i Voj vo đan ske so ci o lo ške aso ci ja ci je na raz li-či tim is tra ži vač kim pro jek ti ma.

Vi­šnja­Ba­ća­no­vić ro đe na je 1981. go di ne u No vom Sa du. Di plo mi ra la je 2005. na od se ku za so ci o lo gi ju, a 2010. pri ja vi-la ma gi star sku te zu „Rod ni aspek ti po li tič kog ko mu ni ci ra nja“ na Fa kul te tu po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du. Tre nut no za po sle na u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va.

160

Du go go di šnja je sa rad ni ca No vo sad ske No vi nar ske Ško le, Za-vo da za rav no prav nost po lo va, raz li či tih do ma ćih ali i me đu na rod-nih or ga ni za ci ja kao što su GTZ, UNI FEM, na raz li či tim pro gra mi ma i pro jek ti ma u obla sti po li ti ka rod ne rav no prav no sti i una pre đe nja me dij ske prak se u Sr bi ji. Tran sfor ma ci ja me dij skih i po li tič kih si-ste ma, rod i po li ti ka i po li ti ke rod ne rav no prav no sti su joj ujed no i glav na po lja pro fe si o nal nog i aka dem skog in te re so va nja.

Za vod za rav no prav nost po lo va je po kra jin ska ustanova koja je 2004. go di ne osnovana Od lu kom Skup šti ne AP Voj vo di-ne u cilju efikasnije promocije rod ne rav no prav no sti na teritoriji Voj vo di ne.

Osnivanjem Zavoda i donošenjem Deklaracije i Odluke o ravnopravnosti polova zaokružen je sistem institucionalnih me-hanizama na pokrajinskom nivou i ujedno je utemeljen pravni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti na teritoriji AP Voj-vodine u oblastima koje su u nadležnosti pokrajine.

Za vod kao struč no vla di no te lo, pra ti sta nje u obla sti rod ne rav no prav no sti i re a li zu je pro gra me u cilju stvaranja preporuka za integraciju rodne perspektive u sve politike, mere, akcije koje pokrajinska vlada donosi i sprovodi.

Po kra jin ski za vod za rav no prav nost po lo vaBu le var Mi haj la Pu pi na 16, No vi Sad

Za­iz­da­va­ča:­ Ve sna Ši jač ki

Lek­tu­ra­i­ko­rek­tu­ra: Alek san dra Bro će ta Ta dić

Di­zajn­i­pri­pre­ma­za­štam­pu: Ta tja na Ron do vić

Štampa: Vlada AP Vojvodine – Uprava za zajedničke poslove

pokrajinskih organa

CIP – Kаталогизација у публикацији,Библиотека Матице српске, Нови Сад

305-055.1/.2:316.334.55(497.113)32-055.2(497.113)

БАЋАНОВИЋ, Вишња Kapaciteti političkih stranaka za ostvarivanje rodne ravnopravnosti / Višnja Baćanović i Ana Pajvančić. – Novi Sad : Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 2010 (Novi Sad : Vlada AP Vojvodine – Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa). – 160 str. : ilustr. ; 21 cm.

Tiraž 500.

ISBN 978-86-86259-11-0

1. Пајванчић, Ана [аутор]а) Политика – Жене – Родна равноправност – Војводина

COBISS.SR-ID 257684231