ViNOSPECIJALNI DODATAK PONEDELJAK, 14. FEBRUAR 2011.

ViNO

ponedeljak, 14. februar 2011.

II VINO & LJUBAV

S vetog Trifuna, hri{}anina,mu~enika, lekara i iscelitelja,kojeg narod po{tuje i kao za-{titinika poljskih useva, po-

sebno vinograda i vinogradara, Srp-ska pravoslavna crkva proslavlja 1.februara po julijanskom, odnosno14. februara po gregorijanskom ka-lendaru.

Ko je bio taj mladi} iz sela Kamp-sade u maloazijskoj Frigiji, kojem sevekovima posve}uju crkve {irompravoslavnog sveta, a uzgajiva~i vi-nove loze, koja se u Svetom pismupomenje vi{e od 1.000 puta, prinosemolitve za rod svojih vinograda?

... Bog je bogat svakim darovimapa Trifunu ~udan dar daruje:silu stra{nu nad zlim duhovima,da on le~i besne i bezumne.Trifun dr`i silu ~udotvornu{to se daje samo naj~istijim,naj~istijim i najmolitvenijim,pa poma`e bolne i nevoljne:zle duhove progoni od ljudi,zdravlje deli kao svetlost Sunce,al’ i dalje hodi s guskama,s guskama telom i nogamaa sa Bogom srcem i mislima.Ovako o Svetom Trifunu u Du-

hovnoj liri peva vladika Nikolaj, kojimu je posvetio dve pesme opisuju}injegovo ~udo i mu~eni{tvo.

Sveti Trifun poti~e iz siroma{nehri{}anske porodice u Kamsadi, selunedaleko do frigijske prestonice

Amapeja. Od detinjstva koje je pro-veo ~uvaju}i guske, pokazivao je darisceljenja bolesti i isterivanja zlih du-hova, pi{e u @itijama svetih arhiman-drit Justin (Popovi}). Taj Bogom dantalenat odveo je mladog Trifuna uRim, gde je na poziv cara Gordijana(238-244) izle~io od ludila njegovuk}er Gordijanu. Nagradu koju je odcara za to dobio na putu do Kamsaderazdelio je siroma{nima i u rodnommestu nastavio da ~uva guske i moli

se Bogu. U vreme vladavinecara Dekija (249-251) optu-`en je kao „hri{}anih, zna-lac lekarskog zanata, kojipohodi zemlje, le~i bolesnei ujedno ih u~i da veruju uHrista, zavodi mnoge, car-ske naredbe ne slu{a i rugase velikim bogovima“. Po-sle dugog i stra{nog mu~e-nja, pose~en je ma~em uNikeji 250. godine zbog ne-pokolebljive vere u Hrista.

Gospode Bo`e bogova iCaru careva, Najsvetiji odsvih svetih, bogodarim Ti{to si me udostojio da zavr-{im podvig bez kolebanja. Isad Ti se molim da me nedodirne ruka demona nevi-dljivog, da me ne svu~e udubine pogibelji. Nego, nekame sveti Tvoji angeli uveduu krasna naselja Tvoja i u~i-

ne me naslednikom carstva Tvog `e-ljenog. Primi du{u moju i usli{i moli-tvu svih onih koji budu Tebi prinosili`rtve za spomen moj, pogledaj na njihiz Tvog svetog obitali{ta, daruj imobilne i netrule`ne darove: Jer Ti si je-dini blag i milostiv darodavac vo vjeki vjekov, amin, molio se pred smrtSveti Trifun.

Zbog ~udesnih isceljenja nad nje-govim telom, gra|ani Nikeje eleli suda ga sahrane na svom groblju, ali imse on javio u vizijama i saop{tio da`eli da se njegove mo{ti prenesu urodnu Kampsadu.

Svoju „Kampasadu“ - „selo SvetogTrifuna“ ima i Beograd. To je slo`naduhovna zajednica koja se okupljaoko crkve posve}ene ovom svetiteljuna Top~iderskom groblju i njenog

duhovnika projereja - stavrofora De-jana Dejanovi}a. Ovaj hram na naj-starijem groblju u Srbiji sagradio je1903. poznati beogradski trgovac, za-du`binar i dobrotvor Nikola Spasi},koji je praznik Svetog Trifuna slaviokao krsnu slavu. Prema re~ima pro-te Dejana, Nikola Spasi} je u svom te-stamentu izrazio elju da se u ovoj cr-kvi na dan Svetog Trifuna obaveznoslu`e parastosi njemu i njegovim po-kojnim suprugama i opela kad se vr-{e sahrane, ali da „nije ni slutio da }edo}i vreme da }e ovde veliki brojmladog sveta dolaziti na svetu litur-giju i duhovno se vaspitavati“.

U Srbiji narod veruje da Sveti Tri-fun stavlja ugarak u zemlju da bi odtog dana sneg po~eo da se topi i zimaprestala. Ukoliko na Trifundan padaki{a ili sneg, godina }e biti rodna, aako je vedro bi}e nerodna, veruje seu narodu. Da bi gro`|e bogato rodilovinogradari na ovaj praznik vinomzalivaju ~okote.

U Metohiji, koja se smatra najsta-rijim srpskim vinogorjem, gde je pr-ve ~okote vinove loze zasadio veliki

`upan Stefan Nemanja i koja ima vi-{evekovnu vinarsku tradiciju, SvetiTrifun tradicionalno se sve~ano sla-vi. Srbi iz Velike Ho~e i Orahovcadan zapo~inju svetom liturgijom ukapeli De~anske vinice, posve}enojovom svetom mu~eniku. Posle bogo-slu`enja odlaze u vinograde, posled-njih desetak godina samo u one kojisu na bezbednom, gde zapo~inje zva-ni~na rezidba. Vinogradar, kad stupiu svoj vinograd, prekrsti se i iz torbeizvadi vino i makaze. Prvi ~okot, uzmolitvu, prelije pro{logodi{njim cr-nim vinom i odre`e. Obred ponovljajo{ tri puta, tako da orezane ~okotepovezuje nevidljiva linija u znaku kr-sta. Doma}ini se pomole za rodnugodinu i povoljne vremenske prilike,a onda se okupe, razastru izatkan~ar{av i na njega postave jo{ toplupoga~u i druge ponude koje su odku}e poneli. Najstariji me|u njimalomi poga~u uz ~a{u pi}a i molitveSvetom Trifunu da za{titi sve vino-grade i Bogu da godina donese plodavi{e od prethodne.

J. Tasi}

Sveti Trifun poti~e iz siroma{ne hri{}anske porodice u Kamsadi, selu nedaleko do frigijske prestonice Amapeja.Od detinjstva koje je proveo ~uvaju}i guske, pokazivao je dar isceljenja bolesti i isterivanja zlih duhova

Sveti mu~enikTrifun, iscelitelj i za{titinik vinograda i vinogradara

^udotvorac iz Kampsade

Sveti Valentin - za{titnik zaljubljenihR imski vladar car Klaudije II naredio je 269. godine da se episkopu

Valentinu odse~e glava. Taj ~in je ovog „mu~enika“ u ~etvrtomveku kvalifikovao za sveca. Me|utim, pro{lo je ~ak 12 vekova od

tada da bi Katoli~ka crkva Svetog Valetina proglasila za{titnikom zalju-bljenih.

Od sredine januara do sredine februara stari Grci slavili su Gamelion,mesec u kojem se obele`avala svetost braka Here i Zevsa. Me|utim, ~i-ni se da je obi~aj anti~kih Rimljana konkretnije odredio 15. februar kaodan proslave Svetog Valentina. Naime, polugo i zaodenut ko`om jarca,rimski bog plodnosti Luperkus slavio se u rimskom carstvu ta~no 15. fe-bruara. Verovalo se da bi devojka koju taj bog „dotakne“ postajala istogtrena plodna. U srednjem veku, kada Sveti Valentin i biva progla{en za-{titnikom zaljubljenih, postoji uverenje da je sredina februara u „zemalj-skom carstvu“ doba kada se pare ptice. Danas tome mo`emo dodati daje februar mesec u kojem se pare i ma~ke.

Zbog toga {to Sveti Valentin spada u one svece kod kojih nije biloistorijskih ~injenica povezanosti dana i sveca, izbrisan je iz katoli~kog ka-lendara. Bez obzira na to, taj dan je za modernog ~oveka jedan od naj-interesantnijih i najprihva}enijih za obele`avanje. S. ^.

V ino jedino pi}e koje je uanti~koj Gr~koj imalo svo-ga boga. I nimalo nije slu-~ajno {to je Dionis bio i

bog hleba. Tako je bilo u osvit na{ecivilizacije. Hri{}anstvo je sve to sa-mo preuzelo: pri~est se obavlja uz vi-no i hleb; na Dan sv. Trufuna orezi-vanjem po~inje sezona radova u vi-nogradu {to ne prestaje sve do berbe.Posle se radovi sele u podrume. Ondadolazi i tre}i ~etvrtak u novembru:degustacija mladih vina. Ve} po~injeda „~uj kako jau~e vetar“ {to je tekmali predah za u`ivanje u ura|enom.Onda ponovo 14. februar...

Ko je pretpostavio da je u vreme„jednoumlja“ pomisao na svakog bo-ga i{~ilela, grdno se prevario. Vino je,po ko zna koji put, pobedilo.

Milenko Mari}, sada penzioner,od 1985. do 2005. godine bio je direk-tor Navipovog podruma u Krnjevu.Mija Radovanovi} je nekako u istovreme bio tehnolog u tom podrumu.

Kako se danas smatra, jednom odnajkvalitetnijih podruma, {to je ste-kao i svetsku slavu. Ali i prvu slavu uonoj dr`avi.

„Danas ni sam ne mogu da se se-tim kako, ali ~ini mi se da sam u ne-kim novinama pro~itao da je 14. fe-bruar dan ljubavi i vina, {to mu ne-kako ide zajedno“, prise}a se Mari}.„Pomislio sam, {to da ne, ajde i mi toda obele`imo. U sve~anoj sali, u naj-u`em dru{tvu napravio sam prijem,koktel za prijatelje. U ime dana ljuba-vi i vina. Obi{li smo vinograd, amakakvi popovi, to niko nije smeo ni dapomisli. Skoro da je sve bilo polutaj-no. Ali, imao sam podr{ku general-nog direktora, koji je bio predsednikKomiteta u Velikoj Plani, pa je svepro{lo bez ikakvih ideolo{kih nera-zumevanja. ^ak je i Televizija Beo-grad do{la i sve snimila. Danas tvr-dim: to je bila prva javna slava u Sr-biji!“

Ono {to je Navip tada zapo~eo, na-stavilo se: isto tako, za prijatelje, po-slovne saradnike, vinogradare. Ali,po~eli su da se pojavljuju i funkcione-ri. Predsednik op{tine, naravno, on-da i Predrag Dumanovi}, potpred-

sednik Privredne komore Srbije, bioje tu i Bo`idar Mihajlovi}, u to dobadirektor Srbija vina. Nije ni ~udo,Navip je bio veliki proizvo|a~, velikiizvoznik.

Mija Radovanovi} je, ve} po funk-ciji bio uklju~en u celu rabotu, pamo`e da svedo~i i kako se 1989. sla-vlje preselilo u motel Krnjevo, a Sv.Trifun i zvani~no bio priznat kao sla-va vinogradara. Mija je imao razlogai da bude vezan za Trifuna. U rodnojku}i obnovio je vinograd pa 1990.predstavio prvo svoje vino.

U podrumu od 60 kvadratnih me-tara po~ela je proizvodnja, u samodva tanka od po 1.500 litara. No i ta-ko skromno, bilo je dovoljno da po-sao po~ne da se razvija. Ne dodu{ejo{ toliko da tra`i celog Miju. Jo{ jesedeo na dve stolice: pre podne u Na-vipu, po podne u svom podrumu. Pr-ve koli~ine vina bile su vi{e negoskromne: taman onoliko koliko po-pije jedna kafana.

Uz sve ono {to nas je pratilo deve-desetih godina, uz inflaciju, ratove (ukojima nismo u~estvovali), pad stan-darda i op{te bezna|e, (tada jo{) ma-li podrum Radovanovi}, postao jeporodi~na manufaktura. Stalno supo~eli da rade, uz oca Drak~eta i maj-ka Dobrile, supruga Milijana, pa se sane{to manje od dva hektara vinogra-da vino izlivalo u dvadeset hiljada bo-ca. Vrhunsko i kvalitetno: rajnski ri-zling od 1990. kada je prva boca za-pe~a}ena, dve godine kasnije i svepopularniji {ardone, a od kraja deve-desetih i kaberne sovinjon, po mno-gima kralj me|u crvenim sortama.

Etikete su jo{ lepili ru~no, a nasvakoj ispisivali godinu i seriju.

To je ve} vreme kada pri~a dobijaobrise bajke. Vinogradi su se {irili, da-nas se prostiru na 21 hektaru, godi-{nja produkcija je 200.000 boca, Mijavi{e ne sedi na dve stolice, a Navip...

„Kona~no je 2007. godine pro-pao“, ka`e Mari}. „Podrumi zvrjeprazni, vinogradi su po~upani, ako jeMija, a jeste, pravo dete i naslednikNavipa, onda svi mo`emo da bude-mo ponosni i ne ba{ sasvim nezado-voljni.“

[ta zna~i to, ne ba{ sasvim, ~itaoci

}e lako zaklju~iti ako na dana{nji danposete nekog od novope~enih vino-gradara, ako se osvrnu na bogatu tr-pezu, vina {to se liju potocima, dese-tinu popova {to seku jedan kola~, no-

vope~ene vernike {to ne znaju ni ka-ko da se prekrste.

Da li Mari}a pozivaju na neku odtih slava, zaboravio sam da ga pitam.Namerno.

IIIVINO & LJUBAV ponedeljak, 14. februar 2011.

IZREKE O VINU

U vodi vidimo svoj odraz. Ali, u vinu opa`amosrca drugih stara francuska izreka

Vino je pi}e za bogove, mleko je pi}e za bebe,~aj je pi}e ena, a voda je pi}e za zveri

D`on Stjuart Bleki

Bog je stvorio vodu a ~ovek vinoViktor Igo

ZANIMLJIVOSTI O VINUU vreme faraona Tutankamona u Egiptu,1.300 godina p.n.e, vino je bilo rezervisanoza vi{u klasu, dok je „obi~an svet“ pio samo pivo;

Sa starenjem crvena vina postaju svetlija, abela tamnija;

Prose~an broj zrna gro`|a koji je potrebanda se dobije boca vina je 600;

Sve do sredine XVII veka, proizvo|a~i vina u

Francuskoj nisu koristili plutane zatvara~e.Umesto njih su koristili krpe potpoljene u ulje i njima su zatvarali boce;

U srednjem veku vino se koristilo i kao novac;

Madam Pompadur je izjavila kako je {ampanjac jedino vino posle koga enaostaje lepa;

Kolekcionar vinskih etiketa slu`beno se zove vintitulist;

Prema persijskoj legendi, vino je „otkriveno“u dana{njem Iranu kada je ena {aha koji se

zvao D`am{id slu~ajno popila ne{to pokvarenog soka od gro`|a, malo se opila i to joj se svidelo;

Platon je smatrao da mladi}i do 18 godinane bi trebali da piju vino, jer „ne bi trebalododavati vatru na vatru“;

Najbolji na~in da se otklone fleke od crvenog vina je da se tkanina potopi u suvobelo vino pre nego {to se mrlja osu{i;

Prose~na starost francuskih hrastova pose~enih za vinsku burad je 170 godina.

14. FEBRUAR

Mika Dajmak

Dan ljubavi i vina - kako je sve po~elo

Foto

: Miro

slav D

rago

jevi

}

Foto

: Miro

slav D

rago

jevi

}

Godina 1986: obi{li smo vinograd, ama kakvi popovi, to niko nije smeo ni da pomisli. Skoro da je sve bilo polutajno.Ali, imao sam podr{ku generalnog direktora, ~ak je i Televizija Beograd do{la i sve snimila. Danas tvrdim: to je bila prva javna slava u Srbiji! (Milenko Mari})

U ime dana ljubavi i vina: Milenko Mari}

Svedok kako se 1989. slavlje preselilo u motel „Krnjevo“, a Sv. Trifun i zvani~no bio priznat kao slava vinogradara: Mija Radovanovi}

IV VINO & LJUBAVponedeljak, 14. februar 2011.

S vedoci smo da vinska krizatraje u celom svetu, a pre sve-ga u Evropskoj uniji gde po-stoji permanentni rast vi{ka

vina, opadanje potro{nje i visoka ce-novna konkurentnost vina iz nee-vropskih zemalja. Takva situacija uti-~e i na na{e tr`i{te, gde su tro{koviproizvodnje gro`|a i vina, zbog usit-njenosti poseda i proizvodnje, dostave}i u odnosu na prosek, a nov~anapomo} je skromnija u odnosu na EUkoja izdvaja ogromna sredstva zaovaj sektor - ka`e za Danas DarkoJak{i}, savetnik za vinogradarstvo ivinarstvo u Ministarstvu poljoprivre-de Republike Srbije.

Kakve su evropske i svetske ten-dencije u oblasti vinarstva i vino-gradarstva u ovoj godini? Evropskaunija poslednjih godina pristupilaje korenitoj reformi u ovim oblasti-ma. Kakvi su konkretni planoviUnije za 2011? Gde smo tu mi?

- Evropska unija je pro{le godinekrenula sa agresivnim nastupomsvojih vina na tr`i{tima tre}ih zema-lja, kao {to je Srbija. U sada{njoj situ-aciji dominacije „vinskih giganatanovog sveta“ opstaju samo vinarijekoje proizvode velike serije vina (is-tih etiketa), dobrog kvaliteta, a rela-tivno niskih cena. Podse}amo danpr. u Australiji, koja je trenutno jed-na od najuspe{nijih vinskih zemalja,90 odsto njihove proizvodnje ~ine sa-mo 10 vinarija. Ovi proizvo|a~i, uuslovima brzog na~ina ivota, nema-ju problem u poslovanju, po{to kon-tinuirano snabdevaju sva ve}a tr`i{ta,pa su postali prepoznatljivi kod po-tro{a~a {irom sveta. Da bi EU preva-zi{la probleme u proizvodnji vina,zapo~ela je korenitu reformu vinskogsektora. Ona se zasniva na finansira-nju proizvo|a~a koji `eleda napuste vinski sektor, aomogu}avanju velikimproizvo|a~ima da podi`uvinograde. Me|utim, nas}e najvi{e pogoditi merakojom se poma`u EU pro-izvo|a~i da promovi{u vi-na u tre}e zemlje, kao {to jeSrbija.

Kakvi su planovi Mini-starstva poljoprivrede?

- Ministarstvo poljopri-vrede planira da i u 2011.godini sprovodi mere po-mo}i proizvo|a~ima gro-`|a, vina, kao i sadnog ma-terijala vinove loze. Naime,nastavi}e se sa podstica-njem podizanja vinogradakroz nadoknadu tro{kovaza kupovinu sadnica u pr-voj godini sadnje i nadok-nade dela tro{kova za po-stavljanje naslona u drugojgodini, ali sa posebnim ak-centom na autohtone sor-te i siroma{nija vinogra-darska podru~ja. Na taj na-~in }e se zadr`ati pozitivantrend pove}anja povr{inapod vinogradima, a indi-rektno }e se uticati na za-

dr`avanje mladih proizvo|a~a na se-lu, u ruralnim brdskim krajevima,odnosno u vinogradarskim krajevi-ma. Tako|e, ve} nekoliko godina senastavlja sa kreditiranjem vinogra-darske i vinarske proizvodnje krozpovoljne kreditne programe, sub-vencioni{e kupovina opreme i ure-|aja za vinarije, od mulja~a, inokssudova, vinifikatora, buri}a za bari-kiranje i etiketirki do uvo|enja siste-ma za kontrolisanu fermentaciju ihladnu stabilizaciju. Od 2011. godi-ne se, pored ve} postoje}ih mera, uskladu sa raspolo`ivim bud`etom,razmi{lja i o uvo|enju pomo}i „ma-lim“ vinarima kroz besplatnu kon-trolu kvaliteta.

Ministarstvo poljoprivre-de je promovisalo markicekvaliteta i porekla za vina sageografskim poreklom, kra-jem pro{le godine. Kakva jeprocedura za njihovo izda-vanje?

- Da bi neki proizvo|a~imao tu privilegiju da svojavina obele`i markicama kva-liteta i porekla (evidencionimmarkicama za vina sa geo-grafskim poreklom), potreb-no je da se ispune nekolikouslova, odnosno procedurausvajanja elaborata, strogihkontrola proizvodnje, kao iprocedura senzornog ocenji-vanja vina sa geografskim po-reklom. Broj markica na kojeproizvo|a~ ima pravo u ciljuobele`avanja proizvedenogvina odre|uje se, nakon kon-trola, u re{enju koje izdajeMinistarstvo poljoprivrede.

Da li su one obavezne zaproizvo|a~e koji ele da pla-siraju svoje vino na doma}eili inostrano tr`i{te? Kolikoima vrsta markica za vina?

Koliko proizvo|a~a ih je dosad na-bavilo?

- Obele`avanje vina sa geogarfskimporeklom, odnosno svake pojedina~-ne boce je zakonska obaveza kako zadoma}e, tako i za strano tr`i{te. Za vi-na bez markica se ne garantuje geo-grafsko poreklo, a po pitanju kvalite-ta, takva vina samo ispunjavaju mini-malne parametre. U skladu sa razli~i-tim kvalitetnim kategorijama, marki-ce se izra|uju u razli~itim bojama, i tozelena za regionalna vina - G.I, crvenaza kvalitetna vina - K.P.K. i ljubi~astaza vrhunska vina - K.G.P.K. Svakamarkica ima svoj serijski broj, koji seevidentira u bazi Ministarstva poljo-privrede, kao i u Zavodu za izradunov~anica. Te podatke mo`e koristitiinspekcija, pa je na taj na~in olak{anakontrola proizvodnje i prometa vinasa geografskim poreklom.

Dosad je preuzeto oko 300.000markica iz berbe 2009. godine, {to jeu~inilo osam proizvo|a~a vina sa geo-garfskim porekom. U narednom peri-odu, nakon zavr{etka proizvodnje vi-na sa geogarfskim poreklom iz berbe2009, o~ekuje se preuzimanje najve}egbroja markica kvaliteta i porekla.

Darko Jak{i}, savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije

U celom svetu je vinska krizaKONTROLA KVALITETA

Katarina @ivanovi}

Pijemo vina niskog kvaliteta

- U Srbiji se uglavnom piju stranavina niskog kvaliteta. Na`alost, pro-izvo|a~i vina se suo~avaju sa ve~itomtr`i{nom dogmom prisutnom kodna{ih kupaca, da je sve {to sti`e izinostranstva bolje od na{eg. To sekod vina uglavnom mo`e pokazatikao neta~no. S druge strane, tr`i{tevina je uglavnom needukovano i mo-`e se re}i da od onih koji vole i piju vi-no, tek je 10 odsto „vinski pismenih“.Tako|e, nesportska utakmica se vodiizme|u na{ih i stranih vina, kako nadoma}em, tako i na inostranim tr`i-{tima. U principu vina iz zemalja sadefinisanom strategijom ili ona iz EU,poti~u od proizvo|a~a sa ogromnimdr`avnim i finansijskim privilegija-ma, te na{a vina iz podruma koji sugra|eni uglavnom iz sopstvenihsredstava, ne mogu biti cenovnokonkuretna, bez obzira na kvalitetkoji je ~esto i bolji - ka`e vinar Gvo-zden Radenkovi}.

Ministarstvo poljoprivrede planira da i u 2011. sprovodi mere pomo}i proizvo|a~ima gro`|a,vina, kao i sadnog materijala vinove loze: Darko Jak{i}

ponedeljak, 14. februar 2011.

Raja~ke pimnice,pravi mali kameni gradovi vina,postali turisti~ka atrakcija Negotinske krajine

Srpski Sveti Stefan

Vinogradi negotinske regije

R aja~ke pivnice ili pimnice,kako ih sami me{tani na-zivaju (izraz poti~e od gla-gola - pijmo, piti) smatra-ju se jedinstvenom atrak-cijom jer predstavljaju

pravi mali kameni grad vina ili, kakoga jo{ nazivaju „Srpski Sveti Stefan“.Ovom jedinstvenom etnolo{komkompleksu nisu odoleli ni filmski re-ditelji, pa je nekoliko doma}ih istorij-skih filmova snimljeno upravo tu.

Od davnina su vinogradari sma-trali da vino mora da odstoji u ti{ini,izvan ljudskih naselja, daleko od sto-ke, njene buke i mirisa. Zato su uzna~ajnijim vinogradarskim regija-ma pored vinograda pravljena malanaselja u koja su vinogradari prelazi-li tokom berbe i muljanja vina. Po-tom je vino ostajalo da radi u ti{ininapu{tenih naselja. U okolini Nego-tina sa~uvane su Raja~ke i Rogljev-ske, a ka`u da ih je svako selo imalo.

Pri~aju ljudi da je i knez Milo{imao svoje pivnice u ovom kraju. Ju-`no od Negotina, na obali Timoka,nalaze se naselja Rajac i Rogljevo.Udaljena su me|usobno nepuna trikilometra. Na padini iznad sela senalaze stari vinogradi. Gotovo je si-gurno da su vinovu lozu na osun~a-nim padinama iznad Timoka gajili iRimljani. Pretpostavlja se da su pret-hodne pivnice bile brvnare, a dana-{nje, od kamena, su napravili majsto-ri iz Makedonije u poslednja dva ve-ka. Na padini iznad sela Rajca ni`u sevinogradi, a na vrhu brda je stisnuto

oko tri stotine vinskih podruma –pivnica ili pimnica, kako su ih nekadzvali. U centralnom delu ovog neo-bi~nog sela nalazi se drvo - zapis,nadstre{nica i bunar. Kada se pro|epravi lavirint „ulica”, dolazi se dogroblja sa neobi~nim spomenicimakoji su pravljeni od istog kamena iukra{eni na isti na~in kao pivnice. Naspomenicima su posebno uo~ljiviobrnuti kukasti krstovi – simbolisunca. Ovi drevni indijski simboli sunedoku~ivim putevima pre{li polasveta i na{li pravo odredi{te na osun-~anim brdima Rajca. Vino iz raja~kih

i rogljevskih pivnica je najkvalitetni-je u Negotinskoj Krajini. To potvr|u-je i „Zlatna medalja“ koju je vino izRajca dobilo 1935. godine na velikojsvetskoj izlo`bi u Parizu. Najbolje vi-no pravi se od sorti za~injak i gamebojadiser. Prva sorta gro`|a daje vi-nu buke, a druga lepu boju. Belo vi-no se pravi naj~e{}e od rizlinga ismederevke. Raja~ka vina ~uvaju seu buradima od po pet hiljada litara uti{ini pivnica. Me{tani tvrde da je le-kovito jer bolesti srca i krvnih sudovasu kod njih nepoznate. Jo{ su njihovipreci govorili – Raja~ko vino ne opi-ja. Ono podsti~e da se dobro misli,bolje govori, a najbolje peva.

Pimnice u selu Rajac nalaze se ne-daleko od istoimenog sela, na bre-`uljku pored Timoka. Predstavljajujedinstven arhitektonski kompleks

vinskih podruma nastao od polovineXVIII do tridesetih godina XX veka.Kompleks ~ini 270 pivnica oko cen-tralnog trga sa ~esmom. Gra|ene suod tesanog kamena i brvana, a pokri-vene }eramidom. Podrumi su deli-mi~no ukopani u zemlju kako bitemperatura vrlo malo varirala to-kom godine, a na spratu su prostori-je za boravak u doba berbe i negova-nja vina.

Pimnice u selu Rogljevo predsta-vljaju kompleks od oko 150 pivnica.Ve}ina je podignuta u XIX veku, ma-da se smatra da ih je, kao i u drugim

mestima, bilo i u XVIII. veku. Kao iostala naselja pivnica fomirane su odnepravilnih uli~ica sa sredi{njim pla-toom sa zapisom i natkrivenim bu-narom kao kulturnim i zbornim me-stom.

Pivnice sela [tubik nalaze se naoko pet kilometara od Negotina, a15-ak od istoimenog sela. Nekada ihje bilo preko 300, a do dana{njih da-na ostalo je sa~uvano tek tridesetak.Gra|ene su kao prizemne drvenezgrade sa tremom ili, pak, spratne sapodrumom.

Pivnice u selu Smedovac se za raz-liku od prethodnih kompleksa nalazena samom ulazu u selo, na putu iz-me|u Rogljeva i Rajca.

Osim pomenutih, treba napome-nuti da je najve}i kompleks pivnicanekada bio u selu Tamni~, sa kame-

nom poplo~anim ulicama i trgovimau kojima su radile trgovine. Me|u-tim, poslednja kamena pivnica uovom kompleksu poru{ena je 1955.godine.

Bogato istorijsko i kulturno nasle|e

Op{tina Negotin se prostire natrome|i Srbije, Rumunije i Bugarskei prete`no je orijentisana na poljopri-vredu, i to na proizvodnju gro`|a ivina. Oko 1.700 hektara op{tine jepokriveno vinogradima koji se kori-ste za proizvodnju vina sa tradicijomdugom sedam vekova. Proizvodnjakvalitetnih itarica i povr}a je tako|eveoma razvijena, a velike povr{inepod {umama koje su bogate lekovi-tim biljem, pe~urkama i ostalim{umskim plodovima kao i raznovr-snom niskom i visokom divlja~i pru-`aju mogu}nosti za izvoz jedinstve-nih ekolo{kih proizvoda kao i za raz-

voj lovnog turizma. Bogato istorijskoi kulturno nasle|e uklju~uju}i arhe-olo{ke nalaze iz neolita, ostatke rim-ske kulture iz doba tetrarhije, sred-njovekovne manastire i spomenike iznovije istorije koji zajedno sa netak-nutom prirodom i razvijenim seo-skim turizmom ~ine Op{tinu Nego-tin jednom od najatraktivnijih turi-sti~kih destinacija u Srbiji. Okru`enaplaninskim vencima, (Miro~, Crnivrh i Deli Jovan), i otvorenim prosto-rom sa isto~ne i ju`ne strane op{tinaNegotin predstavlja najkontinental-niju oblast isto~ne Srbije sa najtopli-jim letima i najo{trijim zimama. Uzimskim mesecima iva u termome-tru spu{ta se i do 30 stepeni Celzijusaispod nule, a nisu retke godine kadamerenja tokom leta poka`u i 40 ste-peni u hladu.

Razvoj Negotina kao urbanog na-selja po~inje jo{ u kasnom srednjemveku, a danas je to gradi} sa oko19.000. stanovnika. Iako mali, Nego-tin je poznat kao grad sa du{om. Zanjega se tradicionalno vezuju vino,pesma i juna{tvo, {to }e svako ko gaposeti odmah i sam osetiti.

Tragovi neolitskog ~oveka, prona-|eni na obali Dunava u selima Praho-vo, Du{anovac i Radujevac, svedo~eda je teritorija dana{nje NegotinskeKrajine bila naseljena jo{ u kamenodoba. Rezultati prou~avanja arheolo-{kog materijala na|enog u Lepen-skom viru govore da su jo{ pre vi{e od{est hiljada godina na obalama Duna-va u Ðerdapu i njegovom neposred-nom zale|u iveli ljudi ~ija je materi-jalna kultura bila na zavidnoj visini.Mnogo je naroda kroz minule veko-ve ivelo na dana{njem istoku Srbije.

Vinogradarska slava na Raja~kim pimnicama

Sveti Trifun je tradicionalna manifestacija u op{ti-ni Negotin, s obzirom da je na{ kraj jedan od najpozna-tijih vinogradarskih krajeva u Srbiji. Organizuje se na ~u-venim raja~kim pimnicama u autenti~nom ambijentuza ovu vrstu pravih boemskih proslava. Svake godineokuplja sve vi{e vinara, vinogradara i gostiju iz cele Sr-bije koji dolaze da u ivaju u muzici, ambijentu i ~uve-nim raja~kim vinima

Datum: 14. februar

Mokranj~evi dani Svakog septembra, po~ev od 1966. godine, u Ne-

gotinu se odvija praznik muzike u spomen najve}emsrpskom kompozitoru Stevanu Stojanovi}u Mokranj-cu. Na ovom festivalu gostovali su i gostuju najpozna-tiji izvo|a~i iz Srbije i sa prostora biv{e SFRJ, ali i mno-gi poznati svetski pijanisti i horovi. Natpevavanje ho-rova je svojevrsna kruna “Mokranj~evih dana”. U okvi-ru prate}eg programa Festivala odvijaju se brojne iz-lo`be slika, promocije knjiga, knji evne ve~eri i izleti doturisti~kih destinacija Negotinske Krajine.

Datum: 16-20. septembar

Me|unarodni Sajam meda i vina Sajam okuplja veliki broj u~esnika iz Srbije, Bugar-

ske i Rumunije, proizvo|a~e meda , vina, suvenira, leko-vitog bilja, prate}e opreme, gastronome, i sve one kojise bave prodajom, distribucijom i konzumiranjem me-da i vina. Pored zvani~nog programa odr`avaju se de-gustacije i predavanja iz oblasti vinarstva i p~elarstva. Usklopu programa je ocenjivanje i progla{enje najboljegvina na Sajmu.

Datum: 12. maj

Krajinski obi~aji Manifestacija u ~ast velike pobede srpske i ruske

vojske predvo|ene Kara|or|em, Hajduk Veljkom, Mi-lenkom Stojkovi}em i Petrom Dobrnjcem nad turskimMula pa{om 1807. godine. Veliki broj posetilaca u iva unadmetanjima svira~a, prelja, pastirskim igrama, spre-manju narodnih jela i na kraju naravno izboru najlep{e~obanice.

Datum: 18. i 19. jun

Negotinski va{ariJedan od najve}ih i najpoznatijih va{ara u Srbiji je

svakako jesenji Negotinski va{ar koji se neprekidno odr-`ava jo{ od 1836. godine. Ve} od 1839. ustanovljen je iletnji va{ar, a 2004. godine i prole}ni. Okuplja hiljadeonih koji ne{to prodaju, kupuju, ali uglavnom ljude elj-ne dobrog provoda i dru`enja na masovnim skupovima.

Datum: 8 maj, 12. jul i 21-23. septembar

Foto

: Dra

gosla

v Ili}

Nastavak na strani VIII

SPECIJALNI DODATAK

MANIFESTACIJE KOJE PREPORU^UJE

Du{an Petrovi}direktor Turisti~ke organizacije Negotin

ponedeljak, 14. februar 2011.

VI Vinogradi negotinske regije

T amni~ je selo u Negotin-skoj Krajni uz reku Timoki granicu sa Bugarskom.Najtoplijia leta (+ 40 C) inajhladnijie zime (do -30C) ~ine da ovaj kraj ima

najizrazitiji oblik kontinentalne kli-me. Me|utim, prose~no 265 sun~a-nih dana u godini ovaj „srpski Sibir“svrstavaju u jedinstvene regione usvetu za gajenje sorti gro`|a za crve-na vina. Vinogradarstvo i vinarstvoovde su stari koliko i misao o ljud-skom postojanju. Idili~ni opisi i slikeraja~kih pimnica mogu se danas vi-deti u mnogim publikacijama, kao ipro~itati lamenti nad divnim crve-nim vinom, te pri~e o dvorovima nakojima se pilo, i nagradama koje jeosvajalo u dalekim zemljama u dav-no pro{lim vremenima.

Mnoga obele`ja govore o tome.Ljudske ruke i te`ak rad kroz vremepodigo{e spomenike u slavu gro`|a ivina u obliku vinskih sela - pimnica -u mestima Rajac, Rogljevo i Smedo-vac. Najlep{e i najve}e pimnice u se-lu Tamni~, nerazumnim gestom lo-kalnog stanovni{tva nestale su sa licazemlje pedesetih godina pro{log ve-ka. Zatirali su se polako tragovi kra-jinskih vinara i vinograda. Oni vino-gradi koji nisu iskr~eni, bili su zamo-tani u gust korov i trnje, i davali jo{po neki grozd, vi{e kao opomenu.Dugim zimama izlo`ene su bile stareba~ve, a pepeo zaborava lagano jeprekrivao pimnice i ono malo preo-stalog ivlja.

Rodona~elnici porodice Tani},bra}a Mihajlo i Pavle, bili su uspe{nivinogradari, vinari i trgovci. Pavle, tr-govac, konji~ki major koji je pregazioalbanske gudure, zadu`binar koji jepodigao crkve i {kole u selima Tam-ni~ i ^ubra, vinar ~ija je vina zbogkvaliteta i li~nog poznanstva pio ikralj Milan Obrenovi}. Zabele`eno jeu popisu sreza koji je sproveden pooslobo|enju Krajine od Turaka da suMihajlo i Pavle Tani} 1836. godineimali 45.000 ~okota vinove loze. Nji-hovi potomci \or|e i njegova decaAleksandar, Du{an i Radmila nasta-vili su porodi~nu tradiciju i u periduizme|u dva rata imali podrume za

prodaju sopstvenog vina u Sarajev-skoj i Nemanjinoj ulici u Beogradu.

Ratna, politi~ka, materijalna i mo-ralna ludila koja su harala na{im pro-storima, u~inila su da uspe{an poro-di~ni posao u posleratnom periodupotpuno zamre. Nostalgi~na se}anjana sre}no detinjstvo, `elja i obavezada ne ugase prezime, i ne obrukajuone koji radom kroz generacije ra-lom i volovima izora{e iz tamni~kezemlje ~asno prezime Tani}a, dovelaje njihove potomke ponovo u prede-le na{eg odrastanja, da nastavie poki-dane niti porodi~ne tradicije.

Sve {to je izgledalo kao nemogu}e- obnoviti stare podrume, podi}i no-ve vinograde, sklopilo se samo od se-be pritisnuto voljom, radom i posledve godine duh vina iz berbe 2007.napokon je zatvoren u bocu.

Danas gotovo dva veka kasnije sa60.000 ~okota potomci su tek neznat-no nadma{ili pretke. Porodica Tani-}a danas poseduju 12 ha savremenihvinograda, sorti isklju~ivo za crvenavina, cabernet sauvignon, merlo,syrah i carmenere i podrum trenut-nog kapaciteta 25.000 litara.

Opisivati vina, te`ak je i nezahva-lan posao kao na primer opisivati e-nu ili ljubav. Uvek rizikujete da neko-ga uvredite i povredite ne~ije lepomi{ljenje o sopstvenom znanju istru~nosti. Mnogo je onih koji sma-traju da znaju puno o vinu ili jo{ go-re da je njihova misao jedina prava imerodavna. Nemaju}i poverenje usopstveni ukus okru`ili smo se tu|immi{ljenjima, procenama i sklonosti-ma te uglavnom ve}ina nas pije ono{to se drugima dopada ili misle da im

se dopada .To ne zna~i da ne postojeljudi koji znaju vino i mogu da daju idonesu ispravan i objektivan sud onjemu. U tim opisima pone{to }evam biti jasno ali postoji realna mo-gu}nost da puno toga ne razumete.^ak i ako probate vino o kome se ne-ko od kriti~ara laskavo izrazio, nezna~i da }e se ono i vama dopasti i da}ete u njemu na}i sve ono {to je po-menuti napisao da postoji. Ako samisebi birate partnera, i u toj tako va-`noj odluci se oslanjate na sopstvenoznanje i ukus, za{to to ne u~inite i savinom. Probajte, pijte, tra`ite i sigur-no }ete na}i ono pravo.

Na{a pomo} }e se sastojati u tomeda vam ponudimo ono {to mi stvara-mo.Unapred se izvinjavamo onimakoje }e ovo otkrovenje razo~arati, iradujemo zajedno sa onima kojima}e ispijanje na{eg vina pru`iti zado-voljstvo .

Trenutno u ponudi porodica Ta-ni} ima slede}a vina:

SINOR – suvo crveno vino iz ber-be 2007. proizvedeno od sorte caber-

net sauvignon Sa 12.8% alkohola.Vinifikacija je vr{ena u tankovimaod inoxa dok je odle`avanje nasta-vljeno u hrastovim ba~vama i boca-ma. Vino je blagog i harmoni~nogukusa sa mirisnim tonovima vi{nje iborovnice.

SINOR-S – suvo crveno vino u si-stemu kontrole geografskog poreklaproizvedeno od sorte cabernet sau-vignon iz berebe 2009. Vinifikacija jevr{ena u tankovina od inoksa dok jeodle`avanje nastavljeno u hrastovimba~vama i bocama. Vino posedujeblage i uravnote`ene tanine, 13.5%alkohola, sa mirisnim tonovima ribi-zle i {umskog voca

VIZAR- suvo belo vino proizve-deno od sorte rajnski rizlihg iz berbe2008 sa 12,5% alkohola. Vinifikacijai odle`avanje vina vr{eno je u tanko-vima od inoksa i bocama. Vino seodlikuje sortno izra`enim kiselinamai sve`inom sa aromama citrusa

Iz berbe 2011. godine pojavi}e se ivina od sorte merlo kao i kupa`a ca-berne sauvignona i merloa.

Vina iz Vinarije „Tani}a pimnice“ u selu Tamni~ u Negotinskoj Krajini

Po receptu predaka iz vinskih sela

Kontakt:Du{an Plav{i}

e-mail:tanicapimnice@hotmail.com

Tel:062/45 45 33

064/98 38 919

VIIVinogradi negotinske regijeponedeljak, 14. februar 2011.

O slu{kuji}i tr`ite vina u Sr-biji a znaju}i da je Nego-tin vinogradarski raj gdese mo`e uzgajati vrhun-sko i jedinstveno gro`|ere{ili smo da upotrebimo

znanje koje imamo i obnovimo pro-izvodnju vina, podi`u}i je na vi{i teh-nolo{ki nivo - ka`e za Danas NikolaMladenovi} Matalj, koji je nastaviotradiciju uzgajanja gro`|a i pravlje-nja vina u porodi~noj vinariji. On do-daje da je porodica obnavljaju}i po-rodi~nu tradiciju `elela davrati negotinsko vino u samvrh i na evropsko tr`i{te -ta-mo gde je i bilo u 19 veku.

U porodici Mladenovi},koja poti~e iz Negotinske Kra-jine, postoji vi{evekovna tra-dicija uzgajanje vinove loze ipravljenja vina.

- Moj pradeda je obra|ivaotri hektara vinograda i proiz-vodio oko tri vagona vina.Prodavaju}i ~uveno negotin-sko crno ali i belo vino u Beo-gradu, ostvarivao je odli~anprihod. Posebno se pamti pe-riod kada su vinogradi uEvropi stradali od filokserekrajem 19. veka, kao izuzetnouspe{an period negotinskogvinarstva. Tada su evropski trgovcikupovali vino u Negotinskoj Krajinii transportovali ga Dunavom doevropskih potro{a~a. Za taj period sevezuju i obnova i izgradnja prelepihpimnica u selima Negotinske Kraji-ne, od kojih su danas najpoznatije ra-ja~ke, ali bi rebalo re}i svakako da supostojale i smedova~ke, rogljeva~ke,tamni~ke, {tubi~ke itd. Ideja za ob-novu starih podruma i izgradnjumoderene vinarije u mojoj porodicise javlja po~etkom 2000. Studiraosam i zavr{io tehnologiju sa name-rom da se vratim u rodni kraj i obno-vim porodi~ni posao. U realizacijuprojekta smo u{li kada su se stekli

neki uslovi, po~etkom 2007. Tadasmo i zapo~eli podizanje vinograda -pri~a Matalj.

U podrum vinarije „Matalj“ to-kom 2008. instalirana je najmoderni-ja oprema iz inostranstva, koja jeneophodan preduslov za proizvod-nju vrhunskog vina.

Na{ sagovornik isti~e da je poredmoderene tehnologije, jedan od uslo-va za kvalitetan proizvod bitno odgo-varaju}e tlo za uzgoj vinove loze. Ne-gotinska krajina to jeste, nagla{ava

on, podse}aju}i da je taj region kra-jem 19. veka izvozio vi{e vina nego{to danas proizvodi.

- U vinarstvu je najbitnije biti au-tenti~an, a Negotin to jeste, pre svegazbog svoje vi{evekovne tradicije, geo-grafskog polo`aja, i zemlji{ta na ko-jem se mogu uzgajati sorte za crvenai bela vina. Treba ista}i da je Negotin-ska Krajina u Srbiji predeo sa najma-njom godi{njom koli~inom padavi-na i najve}im broj sun~anih dana.

Matalj vinarija trenutno obra|uje11 hektara vinograda, podeljenog nadva poljoprivredna gazdinstva - vi-nograd „Dunavska terasa“, sa vrsta-ma Chardonnay i Sauvignon Blanc i

vinograd „Kremen“ sa Merlot iCabernet Sauvignon sortama.

Prvu berbu i preradu gro`|aimali smo 2008, a trenutno poizvo-dimo vina „Terasa“ Chardonnay,„Du{ica – rose“ od Gamay i „Kre-men“ Cabernet Sauvignon. Radi seo modernim vinima sa pe~atomnegotinske tradicije u kojem seprepoznaje podneblje. Tr`i{te je,tako|e, prepoznalo autenti~nost

koju nosimo u sebi. Trenutnoprozivodimo i prodajemo oko20.000 boca, {to smatramouspehom jer postojimo svegadve godine na tr i{tu sa ovometiketom - navodi Matalj.

U planu vinarije je podi-zanje jo{ pet hektara vinoga-rada sa prete`no autohto-nim sortama NegotinskeKrajine u nekoliko narednihgodina, kao i podizanje ka-paciteta vinarije na 100.000litara sa najmodernijomopremom.

- Proizvodnju obavljamoprate}i najsvremenija do-stignu}a iz oblasti tehnolo-gije vina i sa najmoderni-jom opremom. Sva vina seproizvode uz kontrolu fer-mentacije bilo u inoksu ili

drvetu. Posebno smo pono-

sni na odle`avanja crvenog vina„Kremen“ u hrastovim buradima od225 litara, takozvanim barik buradi-ma. Smatramo da srpski hrast imaodli~an potencijal i da se u sadejstvusa njim mo`e dobiti veoma kvalitet-no i pre svega autenti~no vino. Trebare}i i da Negotinska Krajnia ima naj-bolji potencijal za uzgajanje crnoggro`|a i njegovo idelano dozrevanje,{to je posebno bitno kod CabernetSauvignona. Isklju~ivo od idealnozrelog Caberneta pravimo vino„Kremen“. Cabernet je najzahtevni-je gro`|e po pitanju sazrevanja u Sr-biji a Negotin pogotovu za tusortu ima idealne uslove, kakvenemaju ostala vinogorja. Na{„Kremen“ isklju~ivo pravimood takvog idelano zrelog gro`|a{to se vidi i u samom vinu. „Te-rasa“ Chardonnay je posebandoma}i Chardonnay sa izra`e-nim mineralnim tonovima, ko-ji ga odvajaju od ve}ine do-ma}ih {ardonea. „Du{ica“– vino za du{u, ili za u`i-vanje, kako volimo da jezovemo, idealno je rozevino u svim prilikama -predstavlja sa ponosomsvoje proizvode vlasnikvinarije Matalj dodaju}ida im je cilj da proizvedusamo najbolje vino Ne-gotina, vino koje }e osli-kavati du{u ovoga krajau sebi, i biti konkurent-no na inostranom tr`i{tuvina“.

- To se ne mo`e posti-}i bez znanja o modernojproizvodnji vina i sa sa-vremenom tehnologi-jom. Pri~e o proizvodnjivina u dedinim buradi-ma od pre 100 godinanemaju ozbiljnu pro|u

na tr`i{tima koja znaju {ta je dobrovino i kako se proizvodi - navodi Ma-talj.

Ipak, i ovaj posao ima i svoje te{ketrenutke, navodi na{ sagovornik.

- Zemlja je u ekonomskoj krizi, apotro{a~i se najpre odri~u luksuza,{to na{e vino i jeste. Te{ko}e na kojenailazimo su pre svega rezultat slabepotra`nje i lo{e ekonomske situacijeu zemlji, ali i u izgubljenom tr`i{nojpoziciji, tj. nepostojanju jasne prepo-znatljivosti negotinskog vina na tr`i-{tu. Ono {to ohrabruje je da u Srbijiraste nivo vinske kulture i da se for-

mira jedan ozbiljna sloj potro{a-~a koji tra`i, prepoznaje i zna daceni kvalitet i jedinstvenost. Teprednosti Negotinska Krajinasvakako ima, i potrebno je da savalorizuju. Za ovaj posao neop-hodna je ljubav, vizija, znanje,ali i velika finansijska sredstva.Treba istovremeno ulagati u po-

drum, vinograde i marke-ting. Obrt novca je spor i toje tako svuda u svetu u vi-narskom poslu, {to trebaizdr`ati. Dr`ava poma`esubvencijama, mada suone najvi{e skoncentrisa-ne na podizanje novih vi-nograda i opremanje po-druma. Tako|e je poreb-no ulo`iti znatna sredstvau promociju, markteingsrpskog vina, jer ono tozaslu`uje. Tu se malo ula-`e, a to je jako bitna stvar.Potrebno je istrajati u na-porima, jer je i propada-nje srpskog vinogradar-stva i vinarstva trajalo do-sta dugo - ka`e Matalj is-ti~u}i da Srbija po svompolo`aju i resursima imapotencijal da bude u vrhusvetskog vinarstva.

Nikola Mladenovi} nastavio porodi~nu tradiciju uzgoja gro`|a i proizvodnje vina u Vinariji „Matalj“

Povratak u vrh evropskog tr`i{taKamen u zemlji

kao prednostGeneralno se u vinogradastvu pogoto-

vu za crne sorte veoma ceni prisustvo ka-mena u zemlji. Kamen akumulira toplotu ikada se dovoljno zagreje on zra~i dodatnutoplotu omogu}avaju}i optimalnon sazre-vanje crnih sorti, naro~ito Kabernea.

Na na{oj „dunavskoj terasi“ preovla|u-je peskovito {ljunkovito zemlji{te pogodnoza bele sorte. U planu je podi}i jo{ pet hek-tara vinogarada sa prete`no autohtonimsortama Negotinske Krajine. Taj cilj }emorealizovati u nekoliko narednih godina- ka-`e Matalj.

Brojne medalje i priznanjaVina vinarije Matalj progla{avana su

najboljim u rejonu Negotina u svim katego-rijama za 2009 i 2010. na presti`nim doma-}im takmi~enjima. „Terase“ i „Du{ica“ nosi-oci su srebrne i bronzane medalje na RoyalWine Challengu vina.

Idealan rejonNegotinski rejon se sastoji od pet vino-

gorja od kojih su najzna~ajnija: Mihajlova~-ko, Negotinsko i Raja~ko, svako sa svojimspecifi~nostima u okviru zajedni~kog rejona.

Negotinska krajina ima specifi~nu i je-dinstvenu klimu zahvaljuju}i svom geo-grafskom polo`aju. To je pre svega najisto~-niji deo Srbije, sa najkontinalnijom klimomu Srbiji. Negotin je na zapadu oivi~en masi-vom Homoljskih planina a na istoku jeotvoren ka Vla{koj niziji. Po{to je tolikootvoren ka niziji ovaj region je vi{e pod uti-caje kontinentalne nizijske klime nego kli-me ostatka Srbije. Sa druge strane Homolj-ske planine u dobroj meri spre~avaju dola-zak vla`nih vazdu{nih masa sa zapada Evro-pe i Srbije. Kao rezultat ovakvog polo`ajaNegotinska Krajina je, kada se porede osta-la vinogorja, region sa najvi{e sun~anih da-na i najmanje padavina u godini. Ovo jepresudan podatak koji svrstatva ovaj regionu vrh srpskog vinogradarstva. Tako|e reljef-no ovaj region karakteri{u brda i brda{ca sanadmorskom visinom od 120-300m, {to jeidelano za uzgajanje vinove loze - pri~aMladenovi}.

Nove autohtone sorteU planu je podizanje kapaciteta kako

budu stizali vinogradi na rod, a cilj je napra-viti vinariju kapaciteta 100.000 litara sa nja-modernijom opremom. Veliki zna~aj prida-jemo i proizvodnji autohtonih sorti i u tomsmisli slede}e godine podi`emo moderanzasad dveju isklju~ivo lokalnih sorti Bagri-ne, crvene i Crne Tamjanike. Verujemo da saovim sortama mo`emo biti jo{ autenti~nijii da sa njima mo`emo ostavriti prodor i nainostrana tr`i{ta- pri~a Matalj.

www.mataljvinarija.rs

ponedeljak, 14. februar 2011.

VIII Vinogradi negotinske regije

Ogromna ljubav i strast bili su izvor elje da se prelepi grozdovi koji sazrevaju kraj Dunava, u uvek osun~anom Mihajlovcu, preto~e u bo`anski napitak koji nas ispunjava beskrajnom lepotom i smireno{}u...

PRIRODNE VREDNOSTI

Vratnjanske kapijeTe{ko pristupa~an kanjon reke

Vratne poznat je od davnina po ka-menim kapijama i neobi~nim virovi-ma, ~udom prirode. To su kamenilukovi ili kapije iznad reke koji su udalekoj pro{losti nastali uru{avanjempe}ina tunelskog tipa. Geografi ovakamena ~udesa nazivaju prerastima.Prva kapija udaljena je oko 200 me-tara od srednjovekovnog manastira,a prvi detaljan opis ovog podru~jaostavio je Austrijanac Feliks Kanic,~uveni balkanolog i veliki prijateljsrpskog naroda. Ubrzo je tu stigao ina{ geograf Vladimir Kari} (1887), apotom i rodona~elnik savremenesrpske geografije Jovan Cviji} (1885).

Profesori Geografskog fakulteta uBeogradu dr Dragutin Petrovi} i drDu{an Gavrilovi} utvrdili su u me|u-vremenu da je Mali prerast duga~ak15 metara, {irine 30 i da je visina nje-govog otvora 34 a dubina svoda de-set metara. Veliki prerast, ili drugaVratnjanska kapija, ima du`inu 45metara, {irinu 23, visinu 26 i dubinusvoda 30 metara, a Suvi prerast imadu`inu od 34 metra, {irinu 15, visinu20 i dubinu svoda deset metara. Ovajtre}i je najmanje pristupa~an i mla|iod prva dva. Istovremeno, on je i naj-lep{i i najizazovniji za istra`iva~e.

U blizini tre}ih kapija otkrivene sutri do sada neistra`ene pe}ine. Re~ jeo „pravim draguljima prirode“. De-taljna istra`ivanja ovih pe}ina tekpredstoje, ali utvr|eno je, ka`u spele-olozi, da je pe}ina najbli`a tre}oj ka-piji duga~ka oko 400 metara, drugaje ne{to kra}a ali atraktivnija jer u se-bi skriva malo jezero neobi~ne lepo-te. Tre}a pe}ina je izuzetno velika ikomplikovana, isprepletana brojnim

hodnicima i tunelima. Lepotu Vrat-njanskih kapija upotpunjuju i sred-njovekovni manastir Vratna, kao iistoimeno lovi{te sa velikim stadommuflona i krdom jelena lopatara.

DunavDnav je druga po veli~ini reka u

Evropi, a kroz Negotinsku Krajinuproti~e u du`ini od 31 kilometra. Od-likuju ga atraktivne obale, zalivi, nje-gove pritoke. Obiluje raznovrsno{}ui bogatstvom `ivog sveta, {to se ogle-da u 58 stalno nastanjenih vrsta riba,od kojih su najzna~ajnije: som, smu|,{tuka, klen, mrena, crvenperka, deve-rika, {aran, ke~iga i druge vrste. Nanekoliko kilometara od Negotina na-lazi se pla`a Kusjak koju Negotincizovu svojim morem, pa je omiljeno„letovali{te“ za mnoge Krajince. Po-red pla`e su ure|eni i sportski tereni.

Deli JovanU podno`ju Deli Jovana, na nad-

morskoj visini od 480 metara, nalazese Stevanske livade, po prirodnim iklimatskim uslovima u ravni najpo-znatijih vazdu{nih banja u Srbiji. NaStevanskim livadama postoji radni~-ko odmarali{te sa svim prate}imobjektima i sadr`ajima (tereni za fud-bal, odbojku i rukomet, trim staza).

KULTURNE VREDNOSTI

Muzej Krajine Muzej je osnovan jo{ 1934. godine

odlukom bana Moravske banovine. Unjegovom fondu nalazi se oko 15.000predmeta i godi{nje ga obi|e oko20.000 posetilaca. U okviru muzejanalaze se tri objekta: Arheolo{ki mu-zej, Rodna ku}a Stevana Mokranjca iMuzej Hajduk Veljka. Osim toga Mu-zej Krajine svoju delatnost obavlja i na

dva arheolo{ka nalazi{ta: u komplek-su Vrelo-[arkamen i u kompleksumanastira Korogla{ (14-15. vek).

ManastiriStari izvori pominju ~ak pet ma-

nastira na teritoriji dana{nje Krajine.Manastir Bukovo, Du{ica kod Du{a-novca, Korogla{ki manastir kod selaMilo{evo, Manastir Svete Trojice, iliBlatski, zapadno od sela Kobi{nica iManastir Vratna. Danas jo{ postojemanastiri Vratna i Bukovo i o{te}en,ali sa~uvanih zidina i konzerviranmanstir Korogla{.

Manastir Bukovo nalazi se na trikilometra zapadno od Negotinaokru`en {umom. Smatra se da je po-dignut u vreme Kralja Milutina, kra-jem XIII ili po~etkom XIV veka i daga je gradio Arhiepiskop Nikodim.

Manastir Vratna nalazi se na oko40 kilometara od Negotina u samompodno`ju ~uvenih Vratnjanskih ka-pija. Osnovan je u XIV veku, a deomanastira podignut je 1415. godine,kada je vojvoda [arban iz Struza kodBukure{ta ostavio zapis o obnovi ko-ji se vremenom izbrisao, ali ga je za-bele`io stare{ina Genadije 1856. jer je

1813. godine manastir spaljen, a po-novo obnovljen 1817. Danas je aktiv-ni enski manastir.

Manastir Korogla{ nalazi se u ne-posrednoj blizini Negotina, kod selaMilo{evo. Nema pouzdanih podata-ka ko ga je i kada zidao, ali se pretpo-stavlja da ga je zidao kralj Milutin po-cetkom XIV veka. Narodno predanjeka`e da je na tom mestu sahranjenKraljevic Marko po{to je ranjen, na[arcu, preplivao Dunav iz Vla{ke na-kon bitke na Rovinama. Njemu je zadu{u tu podignut manastir. Manastirje bio `ivopisan, ali su se sa~uvali sa-mo ostaci fresaka. Pored crkve nala-zi se srednjovekovna nekropola kojaje samo delimi~no ispitana.

CrkveU Negotinskoj Krajini, starih cr-

kava je bilo u pro{losti na vi{e mesta,me|utim, kako su gra|ene od drve-ta, skoro sve su nestale. Po~etkomXIX veka po~inju da se grade od tvr-dog materijala, tako da ih danas imau skoro svim selima Negotinske op-{tine. Svakako najvrednije su straraCrkva Presvete Bogorodice i CrkvaSvete Trojice u Negotinu.

Nastavak sa strane V

PODRUM DAJI]Mihajlovac-Negotin

Tel-019 559163;063542073, Email : office@podrumdajic.rs

www.podrumdajic.rs

Na{a vina se trude da Vas uvek iznova inspiri{u...Uzivajte u lepr{avim mirisima rozea, prijatnoj

sve`ini rajnskog rizlinga i puno}i sovinjona, otmenoj noti crnog burgundca i kabernea a

posebno se posvetite vinu boje tamnog rubina,vo}nih aroma, mirisa {umskog vo}a,

divljih kupina i prijatnih nota blagih za~ina... U`ivajte u tajanstvenom vinu Gamay barrique...

Bo`ansko porekloNarodski re~eno, vino je prevreli sok od gro`|a. To je prvo

pi}e koje je ~ovek napravio. U Starom zavetu ka`e se da jeNoje, spasavaju}i svet posle potopa, poneo vinovu lozu,

zasadio vinograd, napravio vino, a potom se napio. Da je vino bo-`ansko pi}e potvr|uju i zapisi iz stare Gr~ke i Rima, gde je onoimalo mitski status i bogove za{titnike - gr~kog Dionisa i rimskogBahusa. Umetnici, iz svih oblasti, stvarali su nadahnuta dela po-sve}ena gro`|u i vinu. Anti~ki olimpijci postizali su izvanrednerezultate „hrane}i“ se vinom. Hri{}ani prilikom ~ina pri~e{}a ve-ruju da crveno vino predstavlja krv spasitelja Isusa Hrista.

Pi}e za posebne

„V ina, Milo!“ - orilo se, dok je Mila ovde bila. Sad seMila izgubila, tu|e ruke vino nose. Ana to~i, Anaslu`i, al’ za Milom srce tu`i - pisao je \ura Jak{i}, a-

le}i {to mu vino u kafani ne to~i omiljena konobarica. Iako

smo narod koji za ru~kom, ve~erom, rashla|uju}i se ili ubija-ju}i vreme naj~e{}e pije pivo, a ponosimo se proizvodnjom (ikonzumacijom) rakije, vino je i bilo i ostalo bo`ansko pi}e, zaposebne prilike i posebne ljude. Ispevano u pesmama, uvek uvezi sa emocijama. Te{ko da }ete prona}i stihove u kojima ne-ko ljubavne jade utapa u pivu, ili u romanti~nom zanosu na-zdravlja - {ljivovicom.

U vinu je istina

„Kada sve propadne, osta}e Bog i vino“, jedna je odmnogobrojnih izreka o bo`anskom pi}u. Naj~uveni-ja je, svakako, latinska In vino veritas/u vinu je isti-

na, nastala u 6. veku pre nove ere, ali postoji jo{ jedna latinskamudrost koja ka`e da postoji pet razloga za pijenje: dolazak pri-jatelja, trenutna i budu}a e|, perfektnost vina, ili bilo koji dru-gi razlog. „Vino ispunjava rado{}u srca ljudi, a radost je majkasvih vrlina“, zapisao je Gete dok je Vaj~erli govorio: „Vino namdaje slobodu, ljubav je uzima. Vino nas ~ini prin~evima, ljubavprosjacima“.

Blagotvorno dejstvo vina

S vetska zdravstvena organizacija utvrdila je da vino blago-tvorno deluje na ljudski organizam i da ko ga pije umere-no, `ivi du`e. Osim {to sadr`i 10 do 15 odsto alkohola, u

njemu je vi{e od 120 korisnih materija - 12 vitamina, 32 amino-kiseline, 14 organskih kiselina, kalcijum, magnezijum, gvo`|e...Francuzi su narod koji pije najvi{e vina - u proseku 90 litara postanovniku godi{nje, a nacija su sa najmanjim brojem obolelihod sr~anih bolesti. Vino se preporu~uje i starijim osobama, jerka`u da mo`e da spre~i pojavu Alchajmerove bolesti.

Za{to pijemo vino?

Da bismo pili treba da postoji odgovaraju}i razlog: ne ra-~unaju}i ispijanje vina kao ga{enje `e|i, neko pije zato{to je sre}no zaljubljen, neko pije jer je ostavljen pa u vi-

nu tra`i utehu, nekome vino daje snagu da odre|enoj osobi iz-javi ljubav, drugima je inspiracija u kreiranju razli~itih umet-ni~kih dela. Veliki umetnici, slikari, pesnici, pisci, muzi~ari ni-su ostali ravnodu{ni prema vinu i ono ~esto ima zna~ajno me-sto u njihovim delima. Uz vino se nazdravlja, slavi, ~estita lju-bav. Nekada se boja o~iju voljene osobe vidi u boji vina, od vaj-kada su najlep{e pesme ispevane uz vino, naj~e{}e crveno.

IXVINO & LJUBAV ponedeljak, 14. februar 2011.

IN VINO VERITAS

SLOBODAN JOVI]: Kol’ko god se busali u prsa oko tradicije, ovde je nismo o~uvali

ponedeljak, 14. februar 2011.

X VINO & LJUBAV

O d nekada ~uvene vinskezemlje i izvoznice ovog pi-}a na evrosko tr`i{te, kakoka`u enolozi, za samo dva

veka spali smo na samo dno evrop-ske lestvice po proizvodnji, prodaji ikvalitetu vina koje plasiramo na tr`i-{te. U Srbiji se ne proizvodi ni desetideo onoga za {ta postoje uslovi, kakoprirodni - na istom smo geograf-skom polo`aju kao Francuska, vode-}a zemlja u vinarstvu - tako i eko-nomski podsticajni. Dr`ava daje sub-vencija ze po~etak proizvodnje aEvropa nam omogu}ava bescarinskiizvoz.

- Najve}i problemi u vinskoj indu-striji su mala povr{ina pod aktivnimvinogradima, sto zna~i manjak siro-vine - gro`|a, zatim neregulisana dr-`avna strategija za{tite doma}eg tr`i-{ta i plasmana doma}eg vina na stra-na tr`i{ta. Najve}i problem sa kojimse vinari sre}u jeste nemogu}nost

naplate dospelih potra`ivanja. Zbogtoga se suo~avamo sa paradoksomda su mnogi uspe{ni proizvo|a~i natr`istu na ivici likvidnosti jer nemajumehanizam naplate od kupaca - uka-zuje predsednik Udru`enja vinogra-dara i vinara Srbije (VIVIS), Gvo-zden Radenkovi}. Razloge za suno-

vrat vinarstva u Srbiji na{ sagovornikvidi i u prekidu tradicije proizvodnjevina posle Drugog svetskog rata iprelaska u hiperprodukciju i gro`|ai vina, gde je odnos i{ao u koristkvantiteta u odnosu na kvalitet.

Somelijer Milo{ Mili}evi} potvr-|uje da smo nekada igrali zna~ajnuulogu kao vinari u Evropi, i da su vi-na na{ih vinogorja bila visoko cenje-na i prisutna {irom evropskih presto-nica.

- Sada se ne mo`emo time pohva-liti, ali imamo pozitivnih primera dase to menja u korist na{ih vinara.Prestrukturiranje velikih kombinatai kompleksa koji su obele`ili drugupolovinu pro{log veka, privatizacije,novi pravci u proizvodnji, od zasadai izbora sorti, tehnika i stilova, daju

odli~ne rezultate. Svedoci smo da jeod pro{le godine na tr{i{tu prvi „do-ma}i {ampanjac“ penu{avo vino, averovatno }e se ove godine pojavitijo{ jedna doma}a vinarija sa takvimvinom koje u vinarstvu predstavljakrunu u tehnolo{kom smislu. Pame-ti ima, i dosta sposobnih, vrednih i

radnih ljudi. Boljke su finansijskasredstva gde je neophodna pomo} {i-re zajednice kroz razli~ite oblike sti-mulacija - smatra Mili}evi}. Ka`e dasmo napredovali u kvalitetu zahva-ljuju}i i tehnolo{koj opremljenosti.

- [ta re}i o vinu i vinogradarstvu uSrbiji, a da se ne stekne utisak da smo

u slepoj ulici - pita se Nikola Jan~i},urednik ~asopisa Vino. Dodaje da seu Srbiji najvi{e pije pivo, a vino naj-~e{}e za svadbe i sahrane i razne pro-slave.

-Srbija bar jo{ 10-12 godina ne}ebiti zemlja vina. I pored velikog tru-da malobrojnih zaljubljenika u vinokoji svom snagom rade na populari-zaciji ovog pi}a, ~injenica je da onoostaje na margini potro{nje u Srbiji,a o pozicioniranju srpskih vina naevropskom i svetskom tr`itu vinasme{no je i govoriti. Dr`avi nedosta-je jedna institucija - agencija koja biokupljala stru~njake ~iji bi zadatakbio briga, pre svega, rad na strategijirazvoja vinogradarstva i vinarsrtvaali i briga o plasmanu srpskih vinavan Srbije - zaklju~uje Jan~i}.

IZLAZ IZ SLEPE ULICE

Katarina @ivanovi}

Srpsko gro`|e uFrancuskoj

Geografsko polo`aj Franscuske iSrbije je gotovo istovetan, {to govorida imamo predispozicije za pravljenjevina istog kvaliteta. Zanimljivo je daneka istra`ivanja ukazuju da su kale-movi loze iz isto~ne Srbije, koji suodoleli filokseri, koja je uni{tila vino-grade {iro Evrope u 19. veku, kori{}e-ni za kalemljenje i podizanje novihzasada u Francuskoj. Tako smo, navo-de poznavaoci, i mi pomalo zaslu`niza revitalizaciju fransuskog vinogra-darstva.

Vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji do`ivelo je sunovrat u protekla dva veka, ali se stvari menjaju u pozitivnom pravcu,smatraju sagovornici Danasa

Pameti imamo, fali nam novac

M alo, malo, pa oko neke prigode (sa-jam, festival, Sv. Trifun, berba, pre-zentacija novog bo`olea...) po~nu

pri~e o na{em vinu. Da, obavezno se pomene ito {to je Marko Kraljevi} pio rujno vino (pola, na-ravno [arcu davao), dakle, tradicija je na na{ojstrani. Mi smo svetski prvaci u uzgoju vina, mismo srce civilizacije (veliko Rimsko carstvo pro-stiralo se tamo gde su i granice vinove loze; ba{kod nas obele`i}e se temelj nastanka hri{}an-stva u pomenutom velikom carstvu); niko ne-ma {to Srbin imade: smederevku, prokupac,barginu...

A gde smo ustvari i {ta nam se doga|a, ko-mentari{e prof. dr Slobodan Jovi}, danas izve-sno vode}i ovda{nji enolog.

- Narod bez gro`|a i vina osu|en je na tavo-renje. Ima i kod nas nekih pomaka, ali manje-vi-{e mi tavorimo. Godinama, da ne ka`em dece-nijama, postojao je trend da se na{e sorte za-mene svetski poznatim (~itaj francuskim, ne-ma~kim, italijanskim) sortama koje su i ovdedobro uspevale. Avaj, zaboravilo se na razvojdoma}ih loza, virusna selekcija nije ra|ena,podloge nisu istra`ivane, mi dakle, kol’ko godse busali u prsa oko tradicije, ovde je nismo o~u-

vali. A trebalo je. Koji stranac }e kod nas da pijekaberne ili game kad kod to ku}e ima bolje. Za-to, treba raditi i raditi, godinama, uporno. Do}ido rezultata na kojoj zemlji koja sorta daje naj-optimalniji prinos, onda to vino mo`e da dobi-je visoku ocenu, i visoku cenu. Loza nije kuku-ruz gde se {ampioni u prinosu nagra|uju. Ov-de se ka`njavaju. Zato smo tu gde smo: na jed-nu na{u bocu u prodavnicama imamo tri uvo-zne. Na 250.000 hektara pod lozom u Rumunu-ji, ili vi{e od 100.000 u Ma|arskoj, kod nas je je-dva 15.000! A tu nikakvi sveci ovog sveta nemogu da pomognu - ka`e Jovi}. M. D.

Loza nije kukuruz gde se {ampioni u prinosu nagra|uju: Slobodan Jovi}

Popravlja se kvalitet srpskih vina- Kvalitet srpskih vina poslednjih godina znatno se popravio zahvaljuju}i na prvom me-

stu entuzijazmu malih vinara i primeni savremene tehnologije. Donekle je tome doprine-lai i stimulacija dr`ave. Me|utim, i pored toga koli~ina takvih vina za jedno ozbiljnije tr`i-{te je nedovoljna. U Beogradu je u ponudi po vinotekama na~e{}i odnos vina proizvedenihu Srbiji i onih proizvedenih van Srbije 1:5. S druge strane, za ozbiljniju potro{nju najboljihsrpskih vina jo{ uvek je cena previsoka za d`ep doma}eg kupca - smatra Nikola Jan~i}.

XIVINO & LJUBAV ponedeljak, 14. februar 2011.

U koliko ste mislili da je vite-{tvo izumrla kategorija, ada vitezovi postoje samo ubajkama, prevarili ste se.

Postoje vitezovi od krvi i mesa, orga-nizovani u redove sa jasnom hijerar-hijom, poput srednjovekovnih. Vite-zovi vina slave bo`ansko pi}e sva-kom zgodnom prilikom kada se oku-pe. A od svojih doga|aja prave fe{te.Svaki red ima svoju posebnu odoru,pije se, naravno, vino, i uvek slu{adobra muzika, uz zvuke gitare.

Prvi me|unarodni sabor vinskihredova vitezova vina odr`an je po~et-kom 2008. u Domu Vojske Srbije uBeogradu, uz u~e{}e ~etiri doma}a,do tada formirana reda u Srbiji, i pri-sustvo gostiju iz Ma|arske.

Prvo „kumstvo u osnivanju“ vin-skog reda na Pali}u, a kasnije i u Sr-biji, pripada vinskom redu iz Segedi-na u Ma|arskoj. Nakon {to jeformiran prvi rad u Hajdu-kovu (Pali}), koji nosi imeArena Zabatkiesis (Suboti~kipesak), usledili su MonahDorotej iz Aleksandrovca,Sveti Teodor iz Vr{ca i Sveti\or|e iz Feketi}a. Kasnije su,tokom 2010, formirani redo-vi Singidunum u Beogradu,Sveti Simeon u Vlasotincu,Sveti Dimitrije u Baj{i kodBa~ke Topole i najmla|i, Za-harije Orfelin u SremskimKarlovcima.

U Srbiji „kao sekcija“ uNovom Sadu i Beogradu de-luju i ~lanovi vinskog redaSveti \or|e sa sedi{tem u Aj-zen{tatu iz Austrije.

- Na{a udru`enja vinskihredova nastaju i deluju kaonevladine i neprofitne orga-nizacije radi {irenja vinskekulture, podr{ke i za{tite vi-

narstva i vinogradarstva. Sta-tutarno su utvr|eni oblici or-ganizovanja i delokrug rada iaktivnosti. Na{a obele`ja su za-stava, insignije i vite{ke odore.Okupljanja imaju sve~ani ka-rakter povodom prve rezidbe,berbe, kr{tavanja mladog vina,promovisanje i davanje sve~a-nog tona vinskim sve~anosti-ma i manifestacijama - obja-{njava novinaru Danasa Milo{Mili}evi}, kancelar Vinskog vi-te{kog reda Singidunum.

Unutar reda vlada strogahijerahija, princip odlu~ivanjaje demokratski shodno odred-bama statuta. Na ~elu udru-`nja bira se veliki majstor kaopredsedavaju}i saveta, kance-lar i druga lica sa zadu`enjimakao podrum majstor, ceremo-nijal majstor da bi udru`enjemoglo da funkcioni{e. Svi ~la-novi sa zvanjem viteza vina -

mu{karci, odnosno dama vinskog re-da - `ene, ~ine skup{tinu udru`enja.Zna~ajna je saradnja i sa drugimudru`enjima iz bli`eg i daljeg okru-`enja, u cilju stvaranja pozitivne sli-ke u javnosti i predstavljanja Srbije uvinskom svetu. U tom smislu inten-ziviraju se me|usobne posete, pred-stavljaju vinski regioni, razmenjujuiskustva, organizuju diskusije na te-mu {irenja vinskog turizma i razvija-nja mre`e „vinskih puteva“. Svi sku-povi te vrste imaju izra`en sve~ani

karakter. Sada{nji broj udru`enja ni-je kona~an i ima prostora da formi-raju jo{ nekoliko, a delovanja i me|u-sobni odnosi bi}e regulisani odgova-raju}im deklaracijama koje bi udru-`enja me|usobno potpisivala. UEvropi postoji 550 vinskih redova.

K. @.

VINSKA KULTURA

Proizvo|a~i vina organizuju se u vite{ka udru`enja neguju}i srednjovekovnu tradiciju

Vitezovi nisu izumrli

Svako mo`e postati vitez^lanovi su, pored lica koja se bave profesionalno vinom, i druge li~nosti iz javnog `i-

vota, sveta kulture, umetnici i svi oni koji na odgovaraju}i na~in imaju `elju i potrebu dadaju odre|eni doprinos u postizanju statutarnih ciljeva udru`enja.

Zakletva kandidata koji se promovi{eu viteza

„Verujem da je vino, to drevno iplemenito pi}e potvrda ivota i jedanod izvora zdravlja.

Ja ... ... (kandidat izgovara svojeime i prezime), prihvatam nesebi~nuslu`bu prema vinu, kome sam spre-man da slu`im verno i da njegovu sla-vu {irim i negujem svuda.

Vitez sam vina u slu`bi njegovogveli~anastva vina i uvek }u sara|ivatisa vitezovima iz svog vite{kog reda,kao i sa vitezovima iz drugih redova.[iri}u ~ast vina i negovati tradicije ivinsku kulturu Beograda.

Vino }u piti umereno, po{tuju}iga, a svoje prijatelje }u u~iti kultur-nom pijenju vina uz ~uvanje srpskevinske tradicije“

ponedeljak, 14. februar 2011.

XII VINO & LJUBAV

S amo je istorijska (ljudska?) nepravda mogla Srem da podeli na samo dva dela: vinski i svinjski. Da li im je rima bila va`nija od riba?

Jer, kako to da oblast oivi~enu dvema na{im najve}im rekama (Savom i Dunavom) ni upomenu nema ribe. A ono, u Irigu, u samom centru postoji trg koji se zove Ribarski trg. Bioje poplo~an poludragim kamenjem, u okolnim podrumima ribolovci su ~uvali svoje ulove,a trgovci i ugostitelji iz bli`e i dalje okoline odavde se snabdevali. Do danas je ostalo samoime: ribara, a ni laguma za sme{taj ulova, ovde vi{e nema; neki kasniji neimari su trg i ulicepreasfaltirali, pa se znati`eljnici vode na jedina preostala dva kvadrata ~udesne lepote; ne-ma ni la|a kojima bismo se prevozili mi.

Ostalo je ime: Ribarski trg. Ostali su i vinogradi, ali gurmani te{ko da mogu da potvrdepravilo da riba mora da pliva tri puta: poslednji put u vinu, naravno. Ostao im je i ponosna ~injenicu da pripadaju vinskom Sremu. Valjda je ono - svinjski nekako podrugljivo. Ato {to svoje portogizere i frankovke ne mogu ni da zamisle bez kulena ili sremske kobasi-ce, kao da nema veze; to {to kad odr`avaju pudarske sve~anosti kotli}i se takmi~e u spre-manju lalinskih (svinjskih naravno) paprika{a, kao da nije dovoljno za spoznaju da jednibez drugih ne mogu.

Ovi drugi (svinjarski trgovci) jo{ od Milo{a, zadovoljno su trljali ruke, vinari se pla{ili ka-ko }e njihov tovar da stigne neo{te}en. Jer, valjalo je putovati la|om do Beograda i |umru-kane (carine), pa tek odatle u kr~me gde je vino posle tolikog puta dobijalo neprijatne oso-bine, pa su ga vinopije „popravljale“ dodaju}i mu vodu.

Dana{nji vinari i vinogradari tih muka nemaju. Druge ih muke mu~e: silni vinogradi supo~upani, pa su tek poslednjih godinauspeli da obnove {ta se obnoviti moglo,krenuli i u nove zasade, na obroncimaFru{ke gore sve je vi{e onih koji svoju bu-du}nost vide u vinu i utakmici sa najbo-ljima.

Ula`e se i u nove podrume, savreme-nu tehnologiju, pa eto razloga za postoja-nje ~ak {ezdesetak vinara i vinogradara usamom centru vinarskog Srema. A naj-bolje od toga, na jednom mestu. U Kr~e-dinu, u Zekinom sala{u gde, ne samo ovinarskoj/vinogradarskoj slavi, mogu dase sla`u najbolja vina sa najboljom hra-nom.

Nekoliko meseci trajale su pripreme za otvaranje prve, i jedinstvene vinoteke u nas. Pro-fesor Slobodan Jovi}, selektor, enolog, ali isto tako i enofil, mesecima je obilazio Fru{ku Go-ru da bi izabrao ono najbolje: 14 vinogradara i njihovih pedesetak vina koja su prezentova-na u vinoteci Zekinog sala{a.

I kuhinja naravno. Sve izgleda kao da je \or|e Bala{evi} u`ivo opevao (Al’ se nekad do-bro jelo: „... i rezanci s makom...“). Valjda je mezio, a uz vino (portogize’, kao {to se zna) za-logaji bolje klize. E, sad sti`emo i do poente ~itave pri~e. Ovde }e vam, ve} u jelovniku, pre-poru~iti koje vino uz koje jelo da sastavite. I to }e, uz pomenutu vinoteku, biti ono ~ime se Ze-ka bavi. A najbolje od dana izlaska i rezidbe vinograda (ba{ danas), pa do berbe i prezenta-cije mladih vina. Dakle, za prave vinopije sezona traje 365, a nekada bogami i celih 366 da-na u godini. Zato je Fru{ka gora auto-put na mapi vinskih puteva Srbije.

Dan zaljubljenih be~koj privredi donosi

22 miliona evra

ZEKINA VINOTEKA

Mika Dajmak

Autoput na vinskim putevima

Nekoliko meseci trajale su pripremeza otvaranje prve, i jedinstvene vinoteke u nas. Profesor SlobodanJovi}, selektor, enolog, ali isto tako ienofil, mesecima je obilazio Fru{kugoru da bi izabrao ono najbolje: 14 vinogradara i njihovih pedesetak vina koja su prezentovanau vinoteci Zekinog sala{a

P red Dan zaljubljenih, danas, 14. fe-bruara, be~ki trgovci i cve}ari zado-voljno su trljali i trljaju ruke. Prema

anketi, koju je sprovela Privredna komoraBe~a, o~ekivani promet iznosi}e oko 22 mi-liona evra. Za 72 odsto ispitanika, ovaj danima posebno zna~enje, njih 48 odsto plani-ra da kupi poklon povodom tog dana, pri~emu }e mu{karci (55 odsto), kao i pro{legodine, vi{e poklanjati. Ukupno 42 odsto`ena se izjasnilo da }e kupiti poklon dragojosobi.

Od poklona je kao i prethodnih godinana mestu broj jedan ponovo cve}e, a posletoga ~okolada i slatki{i. Sve omiljeniji su ipokloni kao {to su ulaznice za doga|aje,parfemi i vau~eri.

Pro{le godine mu{karci su tro{ili na po-klone 37 a `ene 29 evra. Dok ove godinemu{karci planiraju da potro{e u proseku 34a ene 32 evra. Oko 50 odsto Be~lija starijihod 50 godina, planira da kupi poklon. Me-|u mladima starosti od 15 do 29 godina,njih 45 odsto planira izdatke za Dan zalju-bljenih, dok }e 47 odsto Be~lija izme|u 30i 49 godina kupiti poklon dragoj osobi.

Compress

Posebno izdanje lista Danas Marketing Vesna La}arak Urednik Dragan Sto{i} Priprema Slobodan Srem~evi}ViNOViNO

BIZNIS & LJUBAV