Vino

O03N, March 23, 2005 1:01 pm

Deo I

Ponimo sa vinima

O03N, March 23, 2005 1:01 pm

U ovom delu...vaj deo knjige ete bolje shvatiti ako imate neko predznanje: na primer, ta je groe i gde vam se

nalaze jezik i nos.

Ukoliko vladate ovim osnovama, moete poeti da upo-znajete vina i da uivate u njima ak i ako ih nikada u ivotu niste probali. Poeemo polako, tako da moete uivati u putovau.

O

O03N March 23 2005 1:01 pm

Poglavlje 1

Osnovno o vinu U ovom poglavu ta je vino

argonski izrazi kao fermentacija i sulfiti

ta ima crno vino to belo nema

Istina o roze vinima

Razlike izmeu stonih, penuavih i pojaanih vina

talno poseujemo vinarije i na kraju obino priamo s vinarom o tome kako proizvodi vino. Jedno od nas dvoje je uvek jako zainte-

resovano jer su ti razgovori esto prilika da se sazna zato vina imaju ba takav ukus. Ali drugom sve to vrlo brzo dosadi, jer nije vano kako je vino napraveno sve dok je dobro.

Izgleda da u svetu postoje dve vrste ubitea vina: hedonisti, koji samo hoe da uivaju u vinu i da stalno pronalaze nove izvore zadovostva; i filozofi, koji su fascinirani procesima dobijaa vina. (Hedonisti ih sma-traju zaluenicima za vino.) Naa porodica ima i jednog i drugog.

Ako ste filozof, uivaete u otkrivau onoga po emu se vina razlikuju. A ak i ukoliko ste hedonista, znae e vam pomoi da otkrijete jo vina u kojima ete uivati. Naravno, to vam govori filozof.

Kako nastaje vinoRecept za pretvarae voa u vino glasi otprilike ovako:

1. Naberite veliku koliinu zrelog groa.Umesto groa, mogli biste da koristite maline ili bilo koje drugo voe, ali 99,9 procenata svih vina u svetu pravi se od groa, jer ono daje najboa vina.

2. Stavite groe u istu posudu iz koje nee curiti.

3. Zgeite groe da pusti sok.Nekada se ovo radilo nogama.

4. ekajte.

S

O03N, March 23, 2005 1:01 pm01 VIN fm 8 str

8 Deo I: Ponimo sa vinima ___________________________________________________

U osnovi, spravae vina je ba tako jednostavno. Nakon to je groe zgeeno, kvasci (siuni jednoelijski organizmi koji se prirodno nalaze u vinogradima, stoga i na grou) dolaze u dodir sa eerom iz groa-nog soka i postepeno ga pretvaraju u alkohol. Dejstvom kvasaca stvara se i ugen-dioksid koji se gubi isparavaem. Kada kvasci prestanu da deluju, va groani sok postao je vino. Umesto eera, u soku sada imamo alkohol. (to je groe zrelije i slae, to e vino imati vie alko-hola.) Ovaj proces se zove fermentacija.

Ima li ta prirodnije?Fermentacija je sasvim prirodan proces u koji ovek uopte ne mora da se uplie, osim to e staviti groe u muau i iz e izvui sok. Ovaj proces se odvija bez ikakve vae pomoi i u sveem jabukovom soku ostavenom predugo u friideru. ak se i u mleku, koje sadri drukiju vrstu eera, stvara mala koliina alkohola, ako ga ostavimo ceo dan na kuhiskom stolu.

Kad ve govorimo o mleku, Luj Paster je zasluan za otkrie fermentacije u devetnaestom veku. To jeste otkrie, ne izum. Neke od onih jabuka iz rajskih vrtova verovatno su fermentisale i mnogo pre nego to se Luj Paster pojavio. (Pa, bez vina to i ne bi bio neki raj!)

Moderni trikovi za spravae vinaKad bi svi vinari zaista pravili vino na ovako pojednostaven nain kakav smo upravo opisali, mi bismo pili neku prilino sirovu stvar, koja bi teko mogla da nas inspirie da napiemo kigu o vinu.

Naprotiv, vinari danas raspolau bezbrojnim trikovima za spravae vina. To je jedan od razloga zato ne postoje dva vina potpuno istog ukusa.

Proizvoai vina mogu da biraju vrstu suda koji koriste za proces fer-mentacije (dva osnovna materijala su nerajui elik i hrastovina) kao i veliinu suda i temperaturu soka za vreme fermentacije i svaki izbor utie na raznolikost ukusa vina. Nakon fermentacije, mogu da odlue o tome koliko dugo e ostaviti vino da zri (stadijum kada vino poprima sva svoja svojstva) i u kakvom sudu. Fermentacija moe da traje tri dana ili tri meseca, a vino potom moe da sazreva nekoliko meseci, nekoliko godina ili neto izmeu. Ako teko donosite odluke, nemojte nikada postati vinar.


_________________________________________________ Poglavlje 1: Osnovno o vinu 9

Glavni sastojakOigledno, jedan od najznaajnijih inilaca koji utie da se jedno vino razlikuje od drugog jeste vrsta sirovine groani sok. Zrelije, slae groe ini da vino ima vie alkohola, a od razliitih sorti groa (Char-donnay, Cabernet Sauvignon, ili Merlot, na primer) prave se razliita vina. Groe je osnovni sastojak vina, i vinar sve radi ba sa tim poseb-nim groanim sokom koji ima. U poglavu 3 bie rei o razliitim sor-tama groa i vrstama vina koja se od ih dobijaju.

Koje je boje vaa e?Ono dete u vama bie sreno da zna da je, kada je vino u pitau, sasvim u redu voleti neke boje vie od drugih. Nakon to ste napunili est godina ne moete vie oekivati da ete proi sa Ne volim zeleni!, ali svakako da se u svojim zrelim godinama moete izjasniti da li vie volite belo, crno ili ruiasto vino.

NE

ZABO

RAVITE

ta je sa sultima?Sumpor-dioksid, hemijsko jediee kojeine sumpor i kiseonik, nastaje spontanotokom fermentacije, u veoma malim kolii-nama. Vinari ga i sami dodaju, jer je on zavino isto to i kombinacija aspirina i vitaminaE za oveka udesni lek koji lei od raznihboki i spreava pojavu mnogih. Sumpor--dioksid deluje antibakterijski, spreavajuida se vino pretvori u sire. Zaustava razvojkvasaca i na taj nain spreava da slatkovino ponovo fermentie u boci. Ponaa sekao antioksidans pa odrava vino sveim ititi ga od kvarea usled pogubnog dejstvakiseonika. Uprkos ovim arobnim osobina-ma, vinari se trude da sumpor-dioksid kori-ste tedivo, jer to se mae dodaje u vino,to je vino boe (ba kao to je boe da i udimae piju lekove).

Evo sada jedne ironine situacije:

Danas kada je proizvoda vina toliko na-predovala da vinari vie nego ikada nemajupotrebe da se oslaaju na pomo sumpor--dioksida na veini etiketa na vinima uAmerici stoji naznaka Sadri sulfite (toznai sumpor-dioksid). To je zato to je ame-riki Kongres 1988. usvojio zakon po kojem

je obavezno ovo naglasiti na etiketama.Zbog toga mnogi ubitei vina misle da onasada sadre vie sumpora nego pre; ali, ustvarnosti, upotreba sumpor-dioksida vero-vatno je stalno jednako mala.

Priblino 5 procenata astmatiara veoma jeosetivo na sulfite. Da bi ih zatitio, Kongresje obavezao proizvoae da svako vino kojesadri vie od 10 promila sulfita nosi etiketus natpisom Sadri sulfite. S obzirom na toda se u vinu normalno nalazi izmeu 10 i 20promila sulfita, to znai da se ova obavezaodnosi na gotovo svako vino. (Izuzetak suekoloka vina, koja se namerno proizvodebez dodavaa sulfita; u nekim vinima nivosulfita je toliko nizak da ne moraju da nosepropisanu etiketu.)

Stvarni nivo sulfita u vinu kree se izmeu 100i 150 mg/l (priblino sadraju u suvim kajsija-ma); dozvoeni maksimum u SAD je 350 mg/l.U Srbiji i Crnoj Gori taj nivo je izmeu 150 i400 mg/l, zavisno od vrste vina. Bela desertnavina imaju najvie sulfita, slede srede slatkabela vina i ruiasta vina, jer je ima najpot-rebnija zatita. Suva bela vina sadre maesulfita, a suva crna vina najmae.

TEHN

IKI

DETALJI



(Ne ba) belo vinoKo god da je skovao izraz belo vino mora da je bio daltonista. Bacite pogled i bie vam jasno da nije belo uto je. Ali svi smo se do sada navikli na taj izraz, i eto to jeste belo vino.

Belo vino je vino bez primese crvene boje (ili ruiaste, koja pripada paleti crvene). To znai da White Zinfandel, popularno ruiasto vino, ne spada u bela vina. Ali sva vina ute i zlatne boje, i ona sasvim bleda kao voda, jesu bela vina.

Belo vino postaje na jedan od dva naina. Prvi je da ga proizvedete od belog groa koje u stvari nije belo. (Da li ste uopte videli belo groe?) Belo groe je zelenkasto, zelenkastouto, zlatnouto, a pone-kad ak i rozikastouto. Uglavnom, u belo groe spadaju sve vrste groa koje nisu tamnocrvene i plaviaste boje. Ako proizvodite vino od belog groa, dobiete belo vino.

Drugi nain da dobijete belo vino malo je sloeniji. U ovom postupku kori-sti se crno groe ali samo sok od crnog groa, ne i egova pokoica. Sok veine sorti crnog groa ne sadri crveni pigment on se nalazi samo u pokoici tako da vino koje se proizvodi samo od soka crnog groa moe da bude belo vino. U stvarnosti se, meutim, samo nekoliko belih vina proizvodi od crnog groa. (ampaac je jedan od tih izuzetaka; u poglavu 15 govori se o upotrebi crnog vina u proizvodi ampaca.)

Ako se pitate kako, pokoica se odvaja od zrna na jedan od dva naina: pritiskaem velike koliine groa tako da sok istie a pokoica ostaje neto kao kad deca prstima istiskuju pulpu iz zrna groa pokuavajui da vas pogode ili geeem groa u maini s velikim zavrtem koji cepa pokoicu i oslobaa sok.

Da li je belo uvek ono pravo?Belo vino moete da pijete kad god elite to velikom broju udi znai da ga mogu piti i mimo obroka ili uz laku hranu.

Bela vina se esto smatraju aperitivnim vinima, znai onim koja se konzu-miraju pre jela, na koktelima i sedekama. (Ako pitate profesionalce, rei e vam da su aperitivna vina ona koja su obogaenog ukusa, kao to je to sluaj s vermutom. Ali, osim ako vam pisae etiketa nije profesija od koje ivite, nemojte o tome brinuti. Ukratko, aperitivno vino je upravo ono to smo rekli.)

Mnogi piju bela vina u vrelim letim danima jer ona, za razliku od crnih vina, deluju osveavajue i piju se rashlaena.

TEHN

IKI

DETALJI



Bela vina sluimo rashlaena, ali ne ledeno hladna. Ponekad ih u restora-nima slue previe rashlaena, pa moramo da saekamo da se malo ugreju pre nego to ih pijemo. Dobro, vi ba volite hladno vino; ali probajte vae omieno belo vino kada nije previe rashlaeno, i sigurni smo da ete otkriti da ono ima mnogo bogatiji ukus.

O tome uz koju hranu se dobro slae belo vino pogledajte u poglavu 20; vie informacija o belom vinu i hrani (i o samom belom vinu u vezi s tim), nai ete u kizi istih autora White Wine For Dummies (John Wiley Publi-shing, Inc.).

Crveno crno vinoNi u ovom sluaju ime ne odgovara. Crna vina su u stvari crvena. Ona mogu biti purpurnocrvena, rubincrvena ili tamnocrvena kao granat ali su crvena.

Crna vina se proizvode od crnog groa groa koje moe biti razliitih crvenih i plavih nijansi. Zato se onda ova vina zovu crna? Vada zato to je crno suprotno od belog.

Najupadivija razlika izmeu crnih i belih vina jeste ihova boja. Crvenu boju vino dobija za vreme fermentacije, kada bezbojni sok crnog groa apsorbuje boju iz egove pokoice sve dok je u kontaktu s om. Istovre-meno s bojom, sok iz pokoice poprima i tanin, supstancu koja ima vanu ulogu u graeu ukusa vina. (U poglavu 2 saznaete vie o ukusu tanina.) Upravo prisustvo tanina u crnom vinu pravi onu najznaajniju razliku u ukusu izmeu crnih i belih vina.

SAVET

Bela vina imaju stil: nita nije kao obino belo vino Bela vina moemo svrstati u tri kategorijeprema osnovnoj crti ihovog ukusa ne ra-unajui penuava vina ni ona jako slatka de-sertna vina (u poglavu 16 vie o ima). Akovam se neki od izraza kojima opisujemo ovetri grupe uine udnim, verujte sve je ob-jaeno u poglavu 2. Evo te iroke podele:

Neka bela vina su suva i osveavajua,bez slasti i note hrastovine. (Pogledajtepoglave 3 i saznaete celu istinu o hra-stovini.) Veina italijanskih belih vina, kaoto su Soave i Pinot Grigio, neka fran-cuska bela, kao Sancerre i neka Chablisvina, spadaju u ovu kategoriju.

Druga bela vina su suva, ili prilino suva,a punou im daje ta nota hrastovine.Veina vina Chardonnay iz Kalifornije iAustralije, i mnoga francuska vina porek-lom iz regije Burgundije, spadaju u ovugrupu.

Konano, neka bela vina su polusuva.Takva su mnoga jeftinija amerika vina(mae od 10 dolara po boci) i brojnanemaka vina, posebno ona najjeftinija.

TEHN

IKI

DETALJI



Crna vina su raznovrsnijeg karaktera od belih delimino i zbog toga to vinari imaju vie naina da prilagoavaem proizvodnog procesa dobiju crno vino eenih karakteristika. Na primer, to due pokoica ostaje zajedno sa sokom u procesu fermentacije, vino e imati vie tanina (bie oporije po ukusu, kao jak aj; moete imati oseaj da skupa usta). Ako se tokom proizvode pokoica odstrani ranije, vino e biti meke i s mae tanina.

Crno vino se ee konzumira kao deo obroka, nego samo kao pie.

Evo samo tri od mnogih kategorija crnih vina:

Zahvaujui velikom spektru crnih vina, moete uz svaku vrstu hrane i za svaku priliku nai odgovarajue vino (osim ako elite da pijete penuava vina koja su uglavnom bela ili ruiasta). U poglavu 20 nai ete neke primere dobro odabranih vina uz odreenu vrstu hrane. Vie o tome moete saznati iz kige istih autora o crnom vinu, Red Wine For Dummies (John Wiley Publishing, Inc.).

Jedan od sigurnih naina da pokvarite uitak koji imate dok pijete crno vino jeste da ga konzumirate ohlaeno. Kada je crno vino hladno, tanini mu daju gorak ukus onakav kakav imate dok pijete jak hladan aj. S druge strane, u mnogim restoranima dobiete previe toplo crno vino. (Gde li ga uvaju? Pored kazana?) Dobra temperatura crnog vina je kada je boca u vaoj ruci prijatno hladna. Vie o servirau pravilno temperira-nih vina nai ete u poglavu 8.

Rua je rua, a roze je beloRoze vina su ruiasta. Ona se proizvode od crnog groa, ali ne postaju crna zato to se pokoica izdvaja nakon vrlo kratkog perioda delovaa na groani sok, posle samo nekoliko sati, za razliku od nekoliko dana ili nedea koliko je potrebno da bi se dobilo crno vino. Zbog toga to je period dejstva pokoice (period kada su pokoica i sok pomeani) kratak, roze vina apsorbuju veoma malo tanina. Stoga, roze vina moete rashla-diti i piti ih kao bela.

Laka crna vina koja ne sadre mnogo tanina (kao to su francusko vino Beaujolais Nouveau, Valpolicella iz Italije, i mnoga jeftinija amerika vina)

Srede puna crna vina sa umerenim sadrajem tanina (kao to su ne tako skupa vina iz regije Bordeaux, u Francuskoj; italijansko vino Chianti; mnoga australijska crna vina; i neka amerika Merlot vina)

Teka crna vina s puno tanina (kao to su najskupa kalifornijska Cabernet vina; vino Barolo iz Italije; najskupa australijska crna vina; i mnoga druga skupa crna vina)

SAVET

UPOZ

ORENJE!



Naravno, nemaju sva roze vina naziv roze. (To bi bilo suvie jedno-stavno.) Mnoga roze vina danas nose naziv ruica to su smislili trgovci da bi izbegli naziv roze zbog nepopularnosti ovih vina osamdesetih godina. Da ne bi neko provalio da je ruica sinonim za roze, na eti-ketama pie da su to bela vina. Ali ak i dete moe da vidi da je White Zinfandel u stvari ruiast.

Rumena vina koja se nazivaju bela prilino su slatka. Vina koja su etiketi-rana kao roze, mogu takoe biti slatkasta, ali neka divna evropska roze vina (i nekoliko vina iz Amerike) jesu suva vina (nisu slatka). Iako veliki ubitei vina retko piju roze, mi volimo leti da pijemo suvo roze vino.

Kategorizacija vina na drugi nainKoje vino biste poeleli da imate da se nekim udom naete na pustom ostrvu? Drugim reima, koje biste vino mogli da pijete do kraja ivota a da vam ne dosadi? Na odgovor bi uvek bio ampaac, s velikim (vie o primeni velikih slova proitaete kasnije u ovom odeku).

Osetivost na crno vinoNeki udi se ale na glavobou i oseaj sla-bosti nakon konzumiraa crnog vina. Sma-traju da su za to krivi sulfiti. Mi nismo nilekari ni naunici, ali znamo da crna vinasadre mnogo mae sulfita nego bela. To jezbog toga to tanini u crnim vinima delujukao konzervans, ime se smauje potreba

za korieem sumpor-dioksida. Meutim,crna vina sadre neke komponente slinehistaminima, i neke druge supstance kojepotiu iz pokoice, a koje bi mogle biti krivacza takvo stae. ta god da je uzrok ovih te-goba, to najverovatnije nisu sulfiti.

TEHN

IKI

DETALJI

Deset prilika kada se pije roze (prkosite snobovima)1. Kada ona jede ribu a on meso (ili obr-

nuto)

2. Kada vam se ini da je crno vino teko

3. Uz obrok kao to je hamburger, toplisendvi sa sirom i slino

4. Na izletu po toplom, sunanom danu

5. Da odbijete od kole vaeg sina/erku,suprunika, prijatea (sebe?)

6. U toplim veerima

7. Da proslavite dolazak prolea ili leta

8. Uz unku (vruu ili hladnu) ili neko drugojelo od sviskog mesa

9. Kada biste da stavite kockice leda u vino

10. Na Dan zaubenih (ili nekom drugomruiastom zgodom)



Na neki nain ovo je ipak udan izbor, jer koliko god da volimo am-paac, ne pijemo ga svakodnevno. Njime emo gostu poeleti dobro-dolicu, proslaviti pobedu svog tima ili nazdraviti za srean roendan. Sigurno da ima i drugih povoda da se popije ampaac, ali to ipak nije vino koje pijemo svako vee.

Ono to moemo da pijemo iz dana u dan jeste obino vino crno, belo ili ruiasto bez mehuria. Postoje razliiti nazivi za ova vina. U Americi ih zovu stona vina, a u Evropi najee laka vina. Mi ih ponekad zovemo mirna vina, jer nemaju nestane mehurie.

U sledeem odeku objasniemo razlike izmeu tri kategorije vina: sto-nih, desertnih i penuavih.

Stono vinoStono vino, ili lako vino, jeste fermentisan groani sok iji je sadraj alkohola unutar odreenog raspona. Nadae, stono vino nije penuavo. (Neka stona vina sadre sasvim malo ugen-dioksida, ali nedovono da bi bila diskvalifikovana kao stona vina.) Prema amerikom standardu, sadraj alkohola u stonim vinima ne sme biti vei od 14 procenata; u Evropi nivo alkohola u lakim vinima mora da se kree u rasponu od 8,5 procenata do 14 procenata (ima samo nekoliko izuzetaka). Dakle, prema slovu zakona, sve dok nivo alkohola ne prelazi 14 procenata i vino nema mehurie, radi se o stonom ili lakom vinu.

Naravno da zakonodavac brojku 14 nije izvukao iz eira. Oduvek je veina vina sadravala mae od 14 procenata alkohola bilo zbog toga to je nivo eera u groanom soku bio nizak, ili zato to dejstvo givica prestaje a samim tim i fermentacija pri dostizau ovog nivoa alko-hola. Tako je broj 14 uzet za graninu vrednost koja odvaja stona vina od vina kojima se dodaje alkohol (vie o desertnim vinima u sledeem odeku).

Danas, meutim, granica nije tako jasna kao to je bila kada je takav pro-pis donet. Mnoge vrste groa uzgajaju se u toplim klimatskim obla-stima, gde ono dobro sazreva i ima dosta prirodnog eera, tako da se u egovom soku za vreme fermentacije stvara vie od 14 procenata alko-hola. Postoji jo jedan razlog za to: koriee novih vrsta givica koje mogu da deluju produeno, ak i kada nivo alkohola pree 14 procenata. Mnoga crna vina Zinfandel, Cabernet i Chardonnay iz Kalifornije, sadre 14,5 ili ak 15,5 procenata alkohola. Vinopije ih ipak smatraju stonim vinima, mada prema propisima ona tu ne spadaju. To nam samo govori kako neke odredbe zakona nisu uvek usaglaene sa stvarnou.

Evo sada nae, u svetskim razmerama tane definicije stonih vina: to su obina, nepenuava vina koju veina udi najee pije.

TEHN

IKI

DETALJI



Desertna vinaMnoga vina imaju vie od 14 procenata alkohola jer im se alkohol dodaje za vreme ili posle fermentacije. Ovo je neuobiajen nain spravaa vina, ali su u nekim krajevima sveta, kao to je region Jerez (herez) u pa-niji ili Porto u Portugalu, proizveli i te kako posebna vina.

Desertno vino je u Americi uobiajen naziv za slatka vina koja se konzu-miraju posle jela. Mi mislimo da ovaj naziv vodi pogrenom zakuku, jer nisu sva desertna vina uvek slatka i ne piju se uvek posle jela. (Na primer, Dry Sherry je deklarisano kao desertno vino, ali je ono suvo vino i pije se pre jela.)

Kategorija desertnih vina u Evropi ima naziv likeri (pojam koji takoe podrazumeva slatkou.) Mi vie volimo izraz pojaano (engl. fortified) to upuuje na to da je vino dobilo na jaini dodavaem alkohola. No, dok ne budemo ovlaeni da o tome odluujemo, moraemo da koristimo ter-mine desertna vina ili likeri.

Penuava vina (i lekcija o velikom slovu)Penuava vina su vina koja sadre mehurie ugen-dioksida. Ovaj gas je prirodni produkt procesa fermentacije, i vinari ponekad odlue da ga zarobe u vinu. Gotovo svaka zema koja proizvodi vina, pravi i penuava vina.

Sadraj alkohola u vinuPropisi obavezuju vinare da na etiketamanapiu sadraj alkohola u vinu (i opet, uz ne-koliko izuzetaka). On moe da se iskae ustepenima, kao 12,5 stepeni, ili u procentima,kao 12,5 procenata. Ako je u Americi na eti-keti naznaeno da se radi o stonom vinu, alinije naveden procenat alkohola, premaslovu zakona trebalo bi da sadri mae od14 procenata alkohola.

Vina koja se prodaju u SAD bilo da su ame-rika ili uvozna nose i jednu ne ba bez-naajnu zamku. Kako papir trpi sve, tako i naetiketi moe da se napie netano. Ameri-

ka zakonska regulativa daje vinarima slobo-dan manevarski prostor od 1,5 procenatanavie ili nanie u precizirau nivoa alkoho-la. Ako je na etiketi deklarisano 12,5 pro-cenata, stvarni sadraj alkohola moe dabude od 11 do 14 procenata. Meutim, vinarine smeju da preu granicu od maksimalnih14 procenata.

Precizno iskazivae sadraja alkohola bro-jevima koji nisu ni celi brojevi ni brojevi napola na primer 12,8 ili 13,2 umesto 12,5 ili 13 predstava udo.

SAVET

UPOZ

ORENJE!



U SAD, Kanadi i Evropi, naziv penuava vina je zvanian naziv za katego-riju vina s mehuriima. Zar nije lepo kada se svi sloe?

Najuvenije penuavo vino a moda i najuvenije vino uopte jeste ampaac (s velikim ). To je specifina vrsta penuavog vina (proizve-deno je od posebnih vrsta groa i na poseban nain) koje potie iz obla-sti Champagne (ampaa) u Francuskoj i nesporni je Veliki ampion Mehuria.

S obzirom na svetsku slavu ovog vina, mnogi proizvoai irom zemine kugle uvek su iznova koristili ime ampaac, sve dok ono nije postalo sinonim za gotovo svaku vrstu penuavog vina. U SAD, na primer, vinari mogu svako penuavo vino sasvim legalno nazvati ampaac i to s veli-kim , ukoliko to ele sve dok ugen-dioksid ne dodaju vetaki. (Moraju, meutim, ispred rei ampaac da dodaju odgovarajui geo-grafski pojam, na primer Ameriki ili Kalifornijski.)

Ograniavae upotrebe imena ampaac na vina iz regije ampaa, Francuzima je postala stvar od izuzetnog interesa. Propisi Evropske unije ne samo da spreavaju svaku drugu zemu lanicu da svojim penu-avaim vinima daju ime ampaac, nego ak zabrauju upotrebu i onih izraza koji samo podseaju na re ampaac, kao to je neupadiv natpis na etiketi u kojem stoji da je vino proizvedeno po postupku spravaa ampaca. ta vie, boce penuavog vina poreklom iz zemaa izvan Evropske unije (EU) na ijim se etiketama upotrebava re ampaac, proterane su sa trita Evrope. Francuzi su ovo ozbino shvatili.

Ako se mi pitamo, to je sasvim O.K. Nas nikada neete uloviti kako kori-stimo re ampaac kao osnovno ime za vino s mehuriima. Nae poto-vae prema udima i tradiciji koja se neguje u oblasti Champagne u Francuskoj, gde se proizvode najboa penuava vina na svetu, ogromno je. Zbog toga mi, kada govorimo o ampacu, piemo s velikim . To su vina koja bismo poeleli da imamo na pustom ostrvu, a ne bilo koje penuavo vino, s bilo kog kraja sveta, koje samo sebe naziva ampacem.

Popularna bela vinaNavedena bela vina su dostupna gotovo svu-da. Opisana su u delu III ove kige.

Chardonnay: Moe biti iz Kalifornije, Aus-tralije, Francuske, ili gotovo svakogdrugog kraja

Sauvignon Blanc: Moe biti iz Kalifornije,Francuske, Novog Zelanda, June Afrike,ili drugih krajeva

Riesling: Moe biti iz Nemake, Kali-fornije, Njujorka, Vaingtona, Francuske,Austrije, Australije i drugih mesta

Pinot Grigio ili Pinot Gris: Moe biti izItalije, Francuske, Oregona, Kalifornije idrugih mesta

Soave: Potie iz Italije



Ako neko pokua da vas impresionira sluei vam ampaac koji nije francuski, nemojte se upecati. U zemama kao to je SAD, gde je pro-pisima dozvoeno penuava vina nazivati ampacem, obino se jeftina i nekvalitetna vina koriste tim imenom. Veina kompanija u Americi koje proizvode vrhunska penuava vina, nee ih, uprkos propisima koji to dozvoavaju, nazvati ampacem iz potovaa prema francuskim. (Naravno, s obzirom na to da su Francuzi vlasnici mnogih kompanija u Kaliforniji koje proizvode ta vrhunska penuava vina, ne iznenauje nas ienica to oni ne daju svojim vinima naziv ampaac, ve to ni mnoge druge kompanije to ne ine.)

SNOB

OVSK

A POSLA

Popularna crna vinaOpisi i objaea koja se odnose na nave-dena popularna i iroko dostupna crna vinaproeti su kroz celu kigu.

Cabernet Sauvignon: Moe biti iz Kali-fornije, Australije, Francuske ili nekogdrugog kraja

Merlot: Moe biti iz Kalifornije, Fran-cuske, Vaingtona, Njujorka, ilea i dru-gih mesta

Pinot Noir: Moe biti iz Kalifornije, Fran-cuske, Oregona, Novog Zelanda i drugihmesta

Beaujolais: Potie iz Francuske Lambrusco: Obino je poreklom iz Italije Chianti: Potie iz Italije Zinfandel: Obino je poreklom iz Kali-

fornije

Ctes du Rhne: Potie iz Francuske Bordeaux: Poreklom iz Francuske

Documents

Vino