Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 2 Uvod Predmet rada je da se prikau karakteristike viseih prenosilica, kao i mogunosti njihove primene u industrijskom transportu. Visee prenosilice spadaju u grupu sredstava sa ciklinim dejstvom i predstavljaju jedno od tehnolokih reenja koje nalazi primenu u velikom broju industrijskih sistema. Ciljradajedaseukaenaspecifinostiviseihprenosilicakaotehnolokog reenjauindustrijskimprocesima,akoinamogunostinjihovogprilagoavanja razliitim tehnolokim zahtevima. U zavisnosti od tipa industrije i tehnolokog zadatka u radusuprikazanenekeodkonstruktivnihkarakteristikakojejeneohodnopravilno odrediti kako bi se omoguilo uspeno funkcionisanje. Prvideoradajeposveenoptimikonstruktivnimkarakteristikamaviseih prenosilica. U okviru tog dela navedeni su prednosti I nedostaci viseih prenosilca. Drugideoradaseodnosinapodeluviseihprenosilica,gdejeukratkoopisana svaka od navedenih podela. Posebnojeizdvojendeokojiopisujeputnumreuviseihprenosilica,jerona predstavljakarakteristikuovogsredstvakojagaizdvajaoddrugihsrestava.Uradu opisanezahvatnenapravesvakakonepredstavljajupotpunskupzahvatnihnaprava,ve predstavljajunajeeprimenjenatehnolokareenja,uzpomokojihsemoeopisati fleksibilnost ovih sredstava.Sledeideoradaseodnosinaupotrebuviseihprenosilica,uovomdelurada detaljno su opisani sastavni delovi viseih prenosilica i u okviru toga navedeni su i naini na koji funkcioniu ti delovi, svaki ponaosob. Poslednji deo rada se odnosi na proraun proizvodnosti visee prenosilice, opisan u okviru primera u zadatku. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 3 Prenosilice Svudagdejepotrebnodaseizvriprenosveihkoliinasirovinaili poluproizvoda,eventualnoigotovihproizvoda,primasovnojproizvodnji,potrebanje naroiti transportni ureaj, koji bi odgovarao odreenom zadatku i mesnim prilikama. Premavrstamaiosobinamateretakojiseprenosinastaojeitavnizprenosilica. Prema tome da li rade neprekidno ili rade sa prekidima, prenosilice se dele na: yPrenosilice koje rade neprekidno yPrenosilicekojeradepovremeno,amoguidaslueizaprenoenje pojedinanog tereta, i yPrenosilice koje vre prenos koristei sopstvenu teinu tereta Viseeprnosilicespadajuusredstvasaciklinimdejstvom.Viseeprenosilice kreusepouzdignutiminama.Oneomoguavajupostavljanjekolosekasavrlomalim poluprenicimakrivina.Potojekolosekiznadzemlje,tosusudariovihsredstavasa ostalimprevoznimsredstvimapozemljiiskljueni,nesmetajuimneravnineterena.Maneovihsredstavasuutometomorajuimatistubovezanoenjeina,atoihini skupim.Pogonviseihprenosilicanajeejeelektrini.Kolosekseizraujeod dvostrukog T gvoa, ili naroitog profila, ili se kranska ina postavlja po gornjem pojasu profila dvostruko T.Tokovi se kreu ili po gornjem ili po donjem pojasu profila,ako se tokovikreupodonjempojasu,ondajeprofiluvrendirektnoatavanicu,aakose kreupogornjempojasu,ondaseprofiluvrstipomouvealice.Visinaviseih prenosilicaodreujesetakodanesmetajuprevoznimsredstvimapozemlji.Datrenje izmeutokovaiinabudedovoljnoveliko,nesmenagibkolosekaiinabitiveiod 6%. Kreusepoinamaiznadoperativnepovrine.Pokonstrukcijiputanjeslinisu viseimkonvejerima,aliponainutransportateretamosnojdizalici.Koristeseza transport pre svega komadnog materjala u meupogonskom i procesnom transportu, tj. za transport materjala i delova izmeu fabrikih hala i u okviru njih.Sreu se u proizvodnjii u skladitima. ee se montiraju u zatvorenimnego u otvorenim objektima, iz razloga to je to jeftinije. to se tie tipa proizvodnje dominantno se koriste za realizaciju procesa transportaupojedinanojimaloserijskoj-radionikojproizvodnji.Poznatojedaovi tipoviproizvodnje,naroitopojedinanazahtevajufleksibilnost.Naimeivisee prenosilice su sredstva koja se lako mogu prilagoditi pojavnim oblicima i promeni mesta poetkaizavretkatehnolokihzahteva.Oovimidrugimprednostimainedostacima viseih prenosilica, kao sredstvima koja se koriste u proizvodnji e biti posebno rei.to setietipaindustrije,dostaseprimenjujuuindustrijimotora,traktora,tenkovai municije.Danassegotovomogusrestiusvimgranamaprivrede.Trendjedase maksimalno iskoriste radne povrine u industrijskim pogonima i u skladitima. U skladu sa tim se intezivira primena ovih sredstava. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 4 Slika 1: Visea prenosilica ViseeprenosilicesusredstvokojejeestoprisutnourealizacijiTZu industrijskom, preteno procesnom transportu, a sreu se i drugim delatnostima (servisi). Principradasemoeuporeditisaradomkolicanajednogredojdizalici,pricemuje transportni put, za razliku od mosta dizalice, po pravilu fiksan, a geometrijski moe biti dosta sloeniji.Kolica (samanuelnimilimotornim pogonom) se krecu duhorizontalne inskestazedomestazahvatanjaodlaganja.Radniorgan(standardnokuka)sepodie/ sputa takode samanuelnimilimotornim pogonom.Analogno dizalicama, pri realizaciji TZnezahtevajuangaovanjedrumskihsaobraajnica,vekoristevisinu.Predmet transporta manipulacije, zahvaen na mestu nastanka TZ, se podie na potrebnu visinu I kretanjemduinskestazeseotpremadomestazavretkarealizacijeTZ.Prostorkoji opsluujeviseaprenosilicajestrogodefinisanputanjominskomstazom.Moese predstavitikao(eventualnozakrivljena)vertikalnaravan,uzodstupanjekojedozvoljava elinoue.Visinaputanjejedefinisananainomkaenjainskestazeobinoje postavljena na posebnim stubovima ili noseim elementima graevinskog objekta. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 5 Karakteristike viseih prenosilica Reenje visee prenosilice se utvruje na osnovu: - nosivosti (od nekoliko 10 kg do vie tona, nekoliko desetina tona) - predmetima koji se tranportuju / manipuliu - zahvatnom uredaju - nainu upravljanja - brzini / duini kretanja, - visini podizanja/sputanja tereta i dr. Upravljanjejepopravilumanuelno.Radniksapodaupravljaprekokomandne table(kodmotornogpogona)iliprekoelementatazamanuelnokretanjekolicai/ili podizanje.Pogonzakretanjeipodizanjemoebitimanuelan,kombinovanisa elektromotornimpogonom.Praktino,nainskojstazisenalazekolicakaonamosnim dizalicama.Kodprimenevieprenosilicanajednojstazipotencijalanojeprisutanproblem meusobnog ometanja, a sistem staza (saobraajnica) moe biti prilicno sloen, kako je to predstavljeno na narednoj slici. Slika 2: Saobraajnica (staza kretanja) viseih prenosilica Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 6 Prednosti(tehnikeiekonomske)primeneviseihprenosilica,kaoielementi pomou kojih se one ostvaruju:yBoljeiskotienje radnih povrina pogona iz razloga to je putanja kojom se kree visea prenosilica iznadzemlje yVelikafleksibilnost,odnosnoprilagoavanjepromenama,kojemogu nastati u proizvodnji. Naime putanja se moe lako demontirati i postaviti na drugo mesto, kada se to recimo zahteva zbog promena u tehnologiji proizvodnje. yMogunost pristupa svim radnim mestima iz razloga to putanja kojom se kreu moe da se lako skree i da se uvija. Dozvoljen radijus krivine je 0.9 m.yManja potronja energije za pogon yPovoljan odnos nosivosti i sopstvene teine prenosilice (kree se od 1 : 0.4 do 1: 0.6) yNia cena u odnosu na mosne dizalice yMogunostprenosanajrazliitijihmaterjalazahvaljujuirazliitim zahvatnimnapravama,kojemogudabududeokonstrukcije(viseekorpe,vitla, grabilice, make sa strelom) Nedostaci primene visee prenosilice: yMogunost opsluivanja samo uskog pojasa povrine ispod putanje, to se moeprevaziidopunskomkonstrukcijimiveom gustinommreeputeva,alitimesereenjedosta poskupljuje. yOgraniena (manja) nosivost: do dve tone yManja bezbednost, zbog ega se ova sredstva ne primenjuju u tekoj i industriji ySkupljereenjekadasepravina otvorenom,jersetadapraviposebnakonstrukcija zaputanju.Tonijesluajsaprimenomviseih prenosilicauzatvorenomprostoru,gdeputanja privruje za krovnu konstrukciju ili zidove.Konstrukcijaviseeprenosilice:kretni mehanizamsamotorom,vitlozasputanjei podizanjetereta,spojnicakojaspajaovadva agregata,pneumatskipogonskitoak,zatvorena inska staza, nosea greda i zahvatni organ.Slika 3: primer primene visee prenosilice Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 7 Podela viseih prenosilica yPrema broju ina: sa jednom (vie se primenjuju) ili dve ine.yPrema vrsti pogona: runi:sereekoristiitozapodizanjeipremetanjeteretado2tna razdaljini od 10 d0 100m. Brzina kretanja prenosilice je 0.5-1m/s elektrinisekoristiusluajuintezivnijihprocesa,amotorsemoe napajatistrujomprekokabla,vodovaitrole.Rastojanjanakojimasemogupremetati materjaliuovomsluajuidudo2000m,brzinomod0.5-1m/s.Nosivostovakvih prenosilica je do 5t.pneumatski koji se koristi za dizanje tereta, a retko za transportovanje yPrema nainu upravljanja: sa poda iz kabine koja se nalazi na samoj prenosilici sa daljine Putna mrea Kod ovih srestava putna mrea je razgranata sa dosta skretnica, pokretnih viseih gredica, konzola, portala, poluportala, okretnica. Da nije tako visee prenosilice bi mogle dazahvatajuiostavljajumaterjalesamoneposrednoispodinenakojojvise.Tobi znailo da bi se drugim sredstvima materijali dopremali do mesta radne zone prenosilice, ilipakdoradnihmestanakojimasupotrebniadokojihsenebimoglimaterijali dopremitiviseomprenosilicom.Timebisepoveaobrojpretovarauprocesu unutranjeg transporta, to svakako nije dobro. Iz tog razloga se mrea putanja kojom se kreu prenosilice dosta uslonjava i nadograuje.Putanjaviseeprenosilicesesastojiodnoseegredeiinepokojojsekreu kolica.Skretanjekolicaseostvarujeugradnjomnekihodsledeihelemenatauputnu mreu: okretnice, skretnice i krivine.Okretniceiskretniceseprimenjujuzaprelazakkolicasajednenadruguinu. eesekoristeskretniceizrazlogatosulakeizatotokolicanemorajudase zaustave dabi prela sa inena inu. Usluaju ravanjaveegbroja inaizjedne take pogodnojeprimenjivatiokretnice,priemujeupravljanjeruno.Skretanjesajednena drugu putanju se izvodi u dva ili tri smera.Krivinesekoristezaskretanjeputanjearadijuskrivinezavisiodkonstrukcije kolica, tipa i veliine ine,vrste pogona i brzine kretanja.Zaopsluivanjeveeradnepovrinekoristeseviseekranskestaze,portalni, poluportalni ramovi i okretne konzole. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 8 Nosee i zahvatne naprave viseih prenosilica Proizvodnostbilokogsredstvazavisiodzahvatnihnapravakojesekoriste. Prilagoenesupojavnomoblikutereta,takodaomoguavajuboljuzatituteretaalii krae vreme zahvatanja i istovara materjala: generalno se mogu podeliti u dve grupe: zahvatne naprave za rasute materjale (korpe, vedra, grabilice) zahvatne naprave za komadne materjale (vealjke, police, zakake, kleta) Upotreba viseih prenosilica Jedan od najee korienihtipova konvejera, jeste visea prenosilica, iz razloga to visee prenosilice funkcioniu na tri dimnzije, poto gotovo svaki drugi tip konvejeraradinajednomnivou.HorizontalneInagnutestaze,vertikalnekrivineIhorizontalne skretnice se mogu iskombinovati na vie naina kako bi se mogle savladati komplikovane rute. Visea prenosilica se moe upotrebiti za prenoenje gotovo svake vrste materijala, teretimogubitiveomavelikiIteki,alitakoeprenosiIlakeImaleterete.Tereti razliitihveliinaIteenasemogutransportovativiseimprenosilicamaistovremeno. Materijali kojima se rukuje mogu biti topli I hladni I mogu prolaziti kroz razliite naine tretiranja.Mogubitivunikonvejeri,Ikonvejerinaguranje.Viseeprenosilicenemaju kraj I cela njihova povrina predstavlja radnu povrinu. Neprekidna cirkulacija materijala predstavlja odluujuu prednost u proizvodnji. Tipineviseeprenosilice:najeesesastojeodneprekidnogkovanoglanaca kojipridravajudvatokakojisekotrljajupodonjojiviciIgrede.Teretsedriuz pomododatakakojisuzarafljenizanosae.Teretomserukujeuzpomovelikog izborarazliitihnosaa,kukaiplatoa.Nekeodviseihprenosilicakoristeianikabli umestolanca. Staza prenosilicase sadri od ravnihstaza kojemogubitihorizontalneili podnagibom.Ravnestazesuspojenezajednohorizontalnimskretnicamaivertikalnim krivinama kako bi se formirala beskonana petlja.Osnovni delovi viseih prenosilica su: 1.Lanac 2.Kolica 3.Staze i podupirai 4.Horizontalne skretnice 5.Vertikalne krivine 6.Putevi Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 9 Slika 4: Primer upotrebe visee prenosilice LANAC Kovanielinilancisuidealnizaviseeprenosilice.Obezbeujuvelikusnagui malu sopstvenu teinu za relativno nisku cenu. Ovilancimogu biti popreno savijenisa relativnomalimradijusom,moguselakopovezatisakolicimabezupotrebeposebnih spravazapovezivanje.Lanacjesastvaljeniztridela,izspoljnihpoveza,centralnih povezaiigli.Moeselako sastavitiirastavitibez upotrebe posebnih alata. Faktori koji ograniavaju maksimalnu vuu lanca su: yPritisak po kvadratnom cm nosee povrine yivotnivekstazenaprevojimauodnosunateinunosaai reakcije lanaca na teinu tereta ySavijanje igli i nosivost igli na prevojima Jedanodnajvanijihfaktorapriizborulanacairazmakaizmeunosaa(kolica) jetsteminimalniradijusprevoja.Maliradijusiprevojaistrminagibimoguizazvati ogranienjaoperativnihpovrina,alisuveomapogodnizakorienjeufabrikim postrojenjima.Omoguavajuuteduprostora.Jojednaprednostkrivinasamalim radijusom je da oni olakavaju ulaz prenosilica u i iz penica. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 10 TOKOVI Toak je najvaniji deo prenosilice. Najistaknutiji proizvoai izrauju tokove za prenosilice na osnovu sledeih specifikacija: yToak je sastavljen iz jednog dela i izraen da klizi glatko. Gazei sloj je spoljanji trasa kuglinog leaja yUnutranja trasaje izraena iz jednog dela yKuglinileajisuvelikogprenika,precoznoizdeljenimetalnim rastavljaem yKvalitet kuglinihleajasemeri u odnosunavrstumetala od kog je izraen i da li je termiki obraen yPlombe su cele izraene od elika sa malim zazorima yStranatokakojomklizipoIgredijezatvorena,to onemoguava raznoenje praine i ulja yTokovisusavijeninekolikostepeni,toobazbeujedobro priajanje tokova na gredu OPTEREENJA PRENOSILICA Prenosilicemorajupodravatidvevrsteoptereenja.Optereenjeizazvanousled veanja samog nosaa i njegove sopstevne teine, i optereenje nametnuto prenosilicama usled vue lanca u vertikalnim krivinama pri promeni visine. Kada je vua lnaca velika, a radijusivertikalnih krivina (prevoja)mali, tada nametnuto optereenje postaje preterano. Moraju se izvriti prorauni zbog sigurnosti da maksimalne specifikacije prenosilica nisu prekoraene. Proraun se vri na sledei nain: L= nametnuto optereenje prenosilice P= vua lanaca S= razmak izmeu prennosilica R= radijus krivine centralne linije lanca AkojeW=teinausledveanjanosaa,tadapredstavljaW+Lradijalna optereenjaprenosilice.Navedenaforlmulavaikadasurazmaciizmeuprenosilca ujednaeni.KadarazmaciizmeuprenosilicanisuujednaenizavrednostveliineSse uzimaju proseni razmaci izmeu preosilica. KRIVINE Horizontalnekrivine(skretanja).Horizontalnekrivinesenalazekodvaljkastih krivina, prevoja, na zupastim krivina koje su izraene od zupastih lanaca. Horizontalne krivinemogubitimalogradijusakrivinesobziromnatodalanacartikulieu zglobovima.Radijusjeodreenzazoromizmeususednihnosaailisusednihtereta. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 11 Radujusibitrebalodabudutovei,posebnoakosuprenosiliceizraeneodtekih lanaca sa velikom vuom.Vertikalnekrivine.Promeneuvisiniprenosilicaseobavljajuzahvaljujui vertikalnimkrivinama.Zasvakupromenuvisinepotrebnojeimatipovratnukrivinui sloeniprevoj.Kadasupromenevisinavelike,gornjiidonjidelovipovratnekrivinesu povezani sa stazom koja je pod nagibom. 55 stepeni je standardni nagib koji se koristi u svakodnevnoj praksi. Teki obeeni tereti na strmim nagibima mogu dovesti do zakrenja prenosilce,ilidozaglavljenjalanca.Nekikorisnicinedozvoljavajunagibeveeod30 stepeni, ali na taj nain gube dosta radnog prostora. Za potrebe radnog prostora poeljno jekoristitinajktaemogueradijuseistrmenagibezaizraduvertikalnihkrivinai promenu visina. Proraun proizvodnosti visee prenosilice Kada se preraunava proizvodnost ustvari se definiu tri stvari: koliina materjala kojisemoetransportovativiseomprenosilicomujedinicivremena,brojpotrebnih viseihprenosilicazaizvrenjeodreenogzadatkaipropusnamoputnemreevisee prenosilice.Postojiviemetodadaseodredeoveveliine,tozavisiodvrstei organizacije proizvodnje.Da bi se odredila proizvodnost potrebno je da se odredi:broj ciklusa visee prenosilice u toku dana vreme trajanja jednog ciklusa broj viseih prenosilica i koeficijent iskorienja Broj ciklusa u toku dana Formula po kojoj se ova veliina utvruje: gde je: Cd broj ciklusa dnevno Q-koliinamaterjalakojutrebatransportovatiuposmatranomvremenskom periodu (mesec, godina) k-koeficijentdvojnihoperacijaakoseistiteretpremetavieputaistom prenosilicom qsrednjakorisnanosivostviseeprenosilice(zavisiodzahvatnogorgana, osobine tereta i naina zahvatanja) d broj radnih dana u posmatranom periodu Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 12 Vreme trajanja ciklusa min sek gde je:T - vreme trajanja jednog ciklusa k - koeficijent koji oznaava poveanje vremena trajanja jednog ciklusa usled npr. prolasku kolica kroz okretnicu (vrednost 10-20 %) -vremetrajanjasvihparcijalnihaktivnosti,priemusuukljuenasleea vremena: 1.vreme zahvatanja tereta (zavisi od vrdte tereta i zahvatnog organa): t1 2.vreme dizanja tereta 3.vreme kretanja u optereenom smeru: 4.vreme sputanja tereta do mesta odlaganja:

5.vreme manervisanja oko smetaja tereta : 6.vreme odlaganja tereta: (zavisi od vrste tereta i zahvatne naprave) 7.vreme dizanja praznog zahvatnog organa: 8.vreme kretanja prenosilice u neoptereenom smeru: 9.vremesputanjapraznezahvatnenapravedomestaponovnogzahvatanja tereta: 10.vreme manervisanja oko zahvata tereta: Komentar:yveliineHiH1(visinedizanjaisputanjatereta)zaviseodkonkretnih uslova yveliineLiL1 (putevi u optereenomineoptereenom smeru)mogu biti, ali najee nisu jednaki yveliine Vd i Vsp (brzine dizanja i sputanja tereta) mogu da budu jednake ili razliite, to zavisi od tipa motora, a sigurno se ove brzine razlikuju ukoliko se radi o podizanju/sputanja praznog ili punog zahvatnog organa Ukoliko je putna mrea kojom se kree prenosilica sloenija (sa viseim gredama, portalima, poluportalima ) to se vremena kretanja u optereenom i neoptereenom smeru produavaju i izraunavaju po sledeoj formuli:Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 13 gde je:L* (m)- duina puta visee grede, portala ili poluportala Vg- brzina kretanja ovih postrojenja Brzinatransporta(kretanjalancaprenosilice),moeseodreditinaosnovu obrasca: Qkom tvk ntei ms Qkom - kapacitet viseeg konvejera ; [kom/h] tvk korak - rastojanje vealica; [m] nter broj komada tereta na jednoj vealici ; [kom] Masa jedinice duine pokretnih delova prenosilice: +q1 [] q1- masa jedinice duine lanca; [kg/m] Gv- masa vealice, nosiljke, korpe; [kg] tvk- rastojanje dve uzastopne vealice, korpe; [m] Gkol- masa kolica; [kg] Sila koja deluje na optereenoj grani stani prenosilice Qp ig qp pgtvk qp,pg- optereenje praznog dela visee prenosilce na rastereenoj grani; [kg] G- masa tereta koji se transportuje I elelmenata na jedo nosau; [] tvk- kora-rastojanje vealica; [m] Odreivanjepoetnevrednostimaksimalnogzatezanjalancaviseeprenosilice odreuje se prema izrazu: Fmax = Fmin wu + (wrgqp + ter Lrgh + wpgqp Lpgh)Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 14 (1 + kl wu) g + qp + ter H g ; [N]Zaodreivanjepoetnevrijednostimaksimalnesilezatezanjalancaprenosilice (Fmax), potrebno je prethodno odrediti sledee veliine: Fmin-minimalnasilazatezanjalancaprenosilica;kodviseihprenosilica minimalna sila zatezanja se kree u granicama: Fmin=500 1000 [N]. wu - ukupni koeficijent otpora na celoj trasi prenosilica; wu=wxv wyz wzr

wv - koeficijent kojim se uzima u obzir otpor du svakog vertikalnog luka; wz - koeficijent otpora horizontalnog zaokreta preko lananika ; wr - koeficijent otpora du baterije kotura; x - broj vertikalnih lukova; y - broj lukova sa horizontalnim zaokretom preko lananika; z - broj baterija kotura du cijele trase prenosilice. wrg i wpg koeficijenti otpora kretanja na pravolinijskim deonicama optereene i neoptereene grane prenosilica; ( u priblinim proraunima se uzima da je wrg=wpg=w). qp+ter masa jedinice duine optereene grane qp+ter Lrg - ukupna duina horizontalnih projekcija optereenih deonica prenosilica; [m] Lpg - ukupno rastojanje horizontalnih projekcija neoptereenih deonica prenosilica; [m] qp - masa jedinice duine rastereene grane prenosilica [kg/m1] qp=+ mv - masa jedne vealice; [kg] mvk - masa kolica; [kg] tkol - korak viseih kolica; [m] tv - korak vealica; [m] q1 - jedinina masa lanca [kg/m1] kl - faktor sigurnosti kojim se uzima u obzir naponsko stanje lanca; (kl = 1,5 5) g - gravitaciono ubrzanje (9,81 ms-2); H - najvea visina dizanja tereta na trasi prenosilica; [m] Ukolikosebudevriodetaljniproraunvuemetodomobilaskapokonturi transportera predhodno se ne obavlja proraun snage elektromotora. Proraun zapoinje u Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 15 taki u kojoj se oekuje minimalna sila zetezanja lanca i kree se u granicama Fmin=500 1000 [N]. Koificijenti otpora se usvajaju na isti nain kao i kod priblinog prorauna. Zatezanje u duinskim trasama: Fi+1=fi+w*qp*Li*g Zatezanje u prevojnim trasama: Fi+1=fi*wz wz. - koificijent koji uzimaju u obzir otpore kretanja viseih transportera na krivolinijskoj deonici Sile zatezanja na kraju vertikalnog savijanja pri podizanju: Fi+1=wv*(wv*fi+wv*q*Li*g+q*h*g) a pri sputanju: Fi+1=wv*(wv*Fi+wv*q*Li*g-q*h*) Provera lanca na zatezanje Fdop1 Fmax Fdop doputena sila zatezanja lanca Fdop1- doputena sila na zatezanja lanca prema preporukama proizvoaa, Fkid.1stv- sila kidanja vunog lanca, Km.1- koeficijent kojim se uzimaju svojstva materijala lanca (Km.1=0.6...0.85),Kns.1=Kplvt*Kv2vt*Kv3vt*Kp4vt*Kdo5vt - raunski stepen sigurnosti u odnosu nanoseu sposobnost, Kplvt-koeficijentkojiuobziruzimapouzdanost,(Kplvt=1kodtransporterau jednojravni,akodtransporteraprostornetrasezamasutransportovanjado125kg Kplvt=1.2, a za terete preko 125 kg Kplvt =1.5) Kv2vt - koeficijent vanosti transportera (Kv2vt =1.4...1.8, Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 16 Kv3vt - koeficijent kojim se uzima u obzir habanje lanca (Kv3vt=1.4...1.8) Kp4vt - koeficijent kojim se uzima koificijent podudarnosti proraunskih podataka sa stvarnim optereenjima (Kp4vt=1.2...1.3) Kdo5vt-koeficijentkojimaseuobziruzimajudinamikaoptereenja(zabrzine transporteravdo0.083m/sKdo5vt=1,zav=0.083...0.27m/sKdo5vt=1.15,prekov=0.27 m/s usvaja se Kdo5vt=1.25), Ks.cl - koificijent kojim se uzima u obzir naponsko stanje lanaka (Ks.cl=1.5...5). Maksimalno optereenje viseih kolica : Fvk.max= Frgvk*cos2+* Fnz; [N] Frgvk-sila usljed optereenja natovarenih kolica ( sastoji se od mase: tereta, viljuke, viseih kolica, vunog elementa) -ugao previjanja transportne staze []R - minimalni radijus vertikalnog previjanja transportne staze ; [m] tvk - korak viseih kolica ( tvk=tv) ; [m]Fnz -sila zatezanja lanca ; [N] Provera optereenja leaja viseih kolica: Fd.kizFekviz Fd.kiz= Fr Fd.kiz - doputeno korisno optereenje leaja viseih kolica, Fr - raunska maksimalna nosivost viseih kolica, k1v - koeficijent kojim se uzima u obzir brzina kretanja transportera, k2T - koeficijent kojim se uzima u obzir temperaturni reim rada transportera, Kn.Q-koeficijentneravnomjernostiprenoenjatrenjanatokoveviseihkolica (Kn.Q=1.1...1.2) Fekviz - ekvivalentno optereenje leaja viseih kolica, Fvkrg - optereenje viseih kolica du horizontalne optereene deonice, Fvkpg - optereenje du rastereene dionice, Lhpg - duina rastereene grane transportera, Lhrg - duina optereene horizontalne projekcije, Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 17 n - broj prevoja na trasi transportera, Fkn - optereenje radnih viseih kolica du strme dionice na vertikalnom prevoju, Lkn - duina strme (kose) deonice, FAn-zbirnooptereenjeradnihkolicadukrivinevertikalnogprevojakojije ispupen nanie, FBn-zbirnooptereenjeradnihkolicadukrivinevertikalnogprevojakojije ispupen navie,L- ukupna duina transportera, Ln duina previjanja, Obodna sila na pogonskom lancu: W= ( Fnail-Fsil)*wz,90 [N] Fnail - nailazna sila u lancu [N] Fsil - silazna sila u lancu [N] Wz - otpor na pogonskom lananiku Wz,90- otpor na pogonskom lananiku za ugao 90 Raunska snaga pogonskog motora, rauna se na osnovu obrasca: Nmot=W*v [kw] Broj okretaja pogonskog lananika, rauna se na osnovu izraza: Npog.lan=60D1 [/min] Prenosni odnos reduktora: ired= Stvarni broj okretaja pogonskog lananika: Npog.lan.stv= Stvarni kapacitet viseih prenosilica: Qstv. =3600 [kom/h] Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 18 Vstv stvarna brzina transporta tereta ; [m/s] Tvk - rastojanje-korak viseih kolica ; [m] Provera odstupanja od zadatog kapaciteta vri se na osnovu izraza: OZK= 100% Q - zadani kapacitet ; [kom/h] Qstv - ostvareni kapacitet ; [kom/h] Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 19 Zakljuak Visee prenosilice su sredstva kojaselako mogu prilagoditi pojavnim oblicimai promenimesta poetkaizavretka tehnolokihzahteva. to se tie tipaindustrije, dosta seprimenjujuuindustrijimotora,traktora,tenkovaimunicije.Danassegotovomogu srestiusvimgranamaprivrede.Trendjedasemaksimalnoiskoristeradnepovrineu industrijskimpogonimaiuskladitima.Uskladusatimseinteziviraprimenaovih sredstava.Industrijskaproizvodnjazahtevaobavljanjevelikogbrojamanipulacijasa predmetimarada.Uzimajuiuobzirvelikisprektarmoguihoblastiindustrijske proizvodnjemoe da seizvede zakljuak da reavanje problemaindustrijskog transporta zahteva dobro poznavanje karakteristika tehnolokih elemenata koji te procese realizuju. Viseaprenosilicaspadaugrupusredstavasaciklinimdejstvom.Ovo manipulativno sredstvo je zbog svojefleksibilnostinaloiroku primenu uindustrijskim procesima. Premakarakteristicipojavnogoblikatehnolokogzahtevaviseeprenosilice mogudarealizujumanipulacijunehomogenihteretaImaterijala.Ovakarakteristika viseih prenosilica proistie iz raznovrsnosti zahvatnih naprava. Saaspektakarakteristikeintenzitetatehnolokogzahtevaviseeprenosilicesu pogodne za procese velikog intenziteta, zbog njihovog neprekidnog rada kojim ne dolazi do ometanja radne povrine ostalih sredstava manipulacije (viljukara, kolica..). osnovno obelejejenestacionarnost.PremamestunastankaIzavretkatehnolokogzahteva visee prenosilice odlikuje deterministinost, jer je kretanje prenosilica odreeno kliznim inama I gredama I profila. Realizacija procesa premetanja tereta sa mesta nastanka do mestazavretkatehnolokogzahtevanezahtevapostojanjeprolaza,jersemanipulacija teretaobavljautreojdimenziji,ovakarakteristikapredstavljaosnovnuprednost viseih prenosilica. ObelejevremenanastankatehnolokogzahtevajestekontinulanostI nestohastinost, jer se teretom manipulie bez pretovara.U zavisnosti od karakteristika tehnolokih zahteva utvruju se karakteristike koje visee prenosilice moraju posedovati. U okviru rada dat je prikaz nekih od karakteristika viseih prenosilica kojesenalaze u upotrebi kao I neka tipina reenja kojase koriste u unutranjem (industrijskom) transportu. Industrijski transport 2 Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet *********** *********** *********** *********** 20 Literatura 1.MomiloMilju,MaterijalsapredavanjaizpredmetaIndustrijski transport II, Beograd, 2011 2.MiloradVidovi,MaterijalsapredavanjaizpredmetaMehanizacija pretovara I, Beograd, 2011 3.RaymondA.Kulwiec,Materialshandlinghandbook,Americansociety of mechanical engineers, international material management society, USA, 1985 4.Likavec Karlo, Fridman ore, Dizalice i prenosilice : za masinski otsek industrijskih srednjotehnickih skola izdava: Znanje, Beograd, 1950 5.www.loadmate.com 6.www.rmhoist.com/electric-chain-hoists 7.en.wikipedia.com 8.www.ise.ncsu.edu/kay/mhetax/.../index.htm