VIŠNJE U ČOKOLADI

Anatolij Mariengof

Prevod i dramatizacija romana „Cinici“: Vjera MUJOVIĆ

2

LICA: OLGA KONSTANTINOVNA VLADIMIR VASILJEVIČ PETROV - profesor istorije GOGA - Olgin brat, spasilac otadžbine sa nežnim usnama uvređene devojčice SERGEJ VASILIČ PETROV - arheolog i boljševik, ima prste minhenskog pekara - s takvim prstima ne treba živeti MARFUŠA - služavka, devojka vremešna i široka kao šerpa u kojoj je mama pravila pekmez ILJA PETROVIČ DOKUČAJEV - nepman

3

I 1918. 1. SUSRET OLGA -Zatvorite oči i otvorite usta. VLADIMIR -Kakve su to šale? OLGA -Samo nemojte da se ponašate kao prostak. Pa vi niste mornar. Možete i da ne zatvarate oči, ako mislite da ću vas otrovati. Hajde, otvorite usta. Višnja u čokoladi. Menjala sat koji sam dobila za maturu. Kakva sreća... Znate, ne mogu da živim bez višnji u čokoladi. Vladimir je začuđeno gleda i ćuti. Dalje ne morate ići. Ja ću vam dati izveštaj: starica u šinjelu nudi prstenčić sa smaragdom koji liči na ranjeno oko crnog mačora; bivši general prodaje flašu madere iz '823. godine; momak upalih ramena, sa pohlepnim, izbuljenim očima - trguje engleskim ševiotom, svilenim čarapama i maslacem; Jevrejin obešenih obraza prodaje beli frak i flautu, koja je, sudeći po svom jadnom izgledu, svirala samo pogrebne marševe. Nadam se da sam bila iscrpna... VLADIMIR -Vladimir. OLGA -Olga.

Ogroman i lepo namešten stan u stilu "modern" (secesija). Salon je na početku doteran, ali postepeno se pravi haos, jer se živi samo u toj prostoriji: i sedi, i jede, i spava, i tu se primaju gosti. U ostalim sobama je ledeno. OLGA -Vrlo je dobro što mi dolazite sa cvećem. Svi muškarci trče bez daha i kupuju brašno i proso. Svojim ljubljenim oni takođe dovlače brašno i proso. A ispod kreveta od breze leže džakovi kao leševi. Stavlja cveće u vazu. VLADIMIR -Znate, Olga... posle našeg prevrata došao sam do zaključka da ruski narod nije baš sasvim lišen humora. GOGA -Olga, nisi sama? OLGA Leže na krevet -Najeli smo se pijanih višanja i sad smo potpuno pijani. Sada shvatam prednosti revolucije - opijamo se od nekoliko bombona. Goga, moj brat, gimnazijalac. On je, istina, još učenik, ali i veliki ruski patriota. VLADIMIR -Vladimir, predajem istoriju. GOGA -Drago mi je. Nekakav deo nameštaja stavlja u peć. Vladimir pokušava da mu pomogne. Ne lomite, jako je krhko. Brzo gori. OLGA -Višnje ti nismo ostavili. Tebi je još rano da se opijaš. GOGA -Zašto? Olga me smatra detetom, a to nije istina. VLADIMIR -Naravno. OLGA -Naši preci su izvoleli da beže u inostranstvo. Juče sam od najmilijeg tatice dobila pisamce sa naredbom: Sačuvaj stan! Preporučuje mi da se zbog toga udam za boljševika. A posle ćemo videti, kaže. GOGA -Sramno je u ovakvo vreme ostavljati svoju zemlju. Stidim se zbog svog oca. Poražava me, Olga, sa kakvom lakomislenošću ti gledaš na život. OLGA Prišla je ogledalu.

4

-A šta vi mislite, Vladimire... može li da se desi da u Moskvi bude nemoguće kupiti francuski ruž? Uzela je sa stočića zlatni Gerlenov krejon. Kako onda živeti? Skoči. Hajdemo u šetnju. U stanu broj sedam živi juvelir koga znam. Sačekajte me sekund. Idem samo da mu ostavim kamenčić. Ostala sam bez banke. VLADIMIR -Kod mene ista priča: sutra moram da utopim Puškina. Olga izlazi. Izvinite, Olga je vaša rođena sestra? GOGA -Vi to zbog oca... On je sada u Srbiji. Tamo uživa. Olga je od detinjstva živela u inostranstvu. Ulazi Marfuša. Ovo je naša Marfuša. OLGA Vraća se. -Sada možemo da bančimo. Hoću sladoled. VLADIMIR -Moskovski sovjet je izdao dekret o potpunoj zabrani proizvodnje i prodaje hrane prema kojoj niste ravnodušni. OLGA -Čudna neka revolucija. Ja mislila prvo će postaviti giljotinu na stratištu. A naš konvent, ili kako se već zove, umesto toga zabranjuje prodaju sladoleda. 2.CINICI Olga leži na divanu, zabivši nos u jastuk. OLGA -Vladimire, verujete li u nešto? VLADIMIR -Čini mi se da ne. OLGA -To je glupo. VLADIMIR -Svaka vera dosadi - kao faširane šnicle ili supa sa rezancima. S vremena na vreme potrebno je menjati - Perun, Hrist, Komunist. OLGA -U bilo šta, samo je potrebno da čovek veruje. Inače... VLADIMIR -Šta se desilo? OLGA Izvlači nos iz jastuka. -Imam zatvor. Već treći dan. A nigde nema purgativnih tableta. Recite: vi ste zaljubljeni u mene? VLADIMIR -Da. OLGA -Nežno? Uzvišeno zaljubljeni? VLADIMIR -Da. Užasna nepravda: muškarci crvene do šezdeset godina, žene do šesnaest. OLGA -U tom slučaju, otvorite ormar i izvadite odande klistir. Čujete li šta vam kažem? VLADIMIR -Čujem. OLGA -Pokrenite se! Potražite u ćošku na najvišoj polici! Baš taj... s žutim crevom i crnim vrhom... sipajte vodu iz bokala... uzmite s toaletnog stola vazelin... namažite vrh... okačite na ekser... a sada izađite napolje... napolje! 3. BRAĆA VLADIMIR -Moj brat Sergej. OLGA

5

-Pa ja nisam znala da imate brata boljševika. To je tako ... savremeno. Moderno. Volela bih i da ispred mojih vrata stoji mornar s bajonetom. Nabadala bih na njega papiriće od bombona. SERGEJ -Čast mi je. OLGA -Sedite. VLADIMIR -Sergej živi u "Metropolu". Upravlja rečnim i morskim transportom, mada pati od morske bolesti. Vozi se u automobilu sa šestoro vrata. Jede dnevno dva krompira. Napiši mi, molim te, pisamce da bi mi izdali dozvolu da mogu da zadržim svoju biblioteku. SERGEJ -Šta će ti biblioteka? VLADIMIR -Da bih brisao prašinu sa knjiga. SERGEJ -Idi u Rumjancevku, pa tamo čisti. VLADIMIR -Dobro... Ne treba mi. Sergej seda za sto i piše poruku. Olga izlazi - neprijatno joj je. Eseri, Muravjov, Nemci, rat, revolucija, - sve je to budalaština... SERGEJ -A šta nije budalaština? VLADIMIR -Moja ljubav. Dozvoli: vi dižete revoluciju, a mene -vole... Oko mene samo katastrofe, na tri fronta, četiri sektora i u dvanaest zona - a ja se kupam u svojoj sreći, praskam od smeha i potpuno opijen puštam mehuriće na sve strane. SERGEJ Izvlači iz aktovke papire. -'Ajde, brate, s tobom čovek može samo da nagrabusi. VLADIMIR -Pa da, ako čovek ima veselo lice, na njega pokazuju prstom. A ljubav je rasekla moje lice osmehom od uveta do uveta. Spreman sam da raspalim u zvona za uzbunu, da bi svaki pas, koji živi u ovom ludačkom gradu, znao o tako velikom događaju, kao što je moja ljubav. SERGEJ -Čuće te devojka. VLADIMIR -Ako je verovati engleskom diplomati, Ivan Grozni pokušao je da nauči naše pretke da se osmehuju. "Skidao je glave onima čija mu se lica nisu dopadala". Ali ni takve mere nisu dovele ni do čega. Mi smo ostali mračni. SERGEJ -Moram da idem. Olga se vraća, Marfuša nosi čaj. OLGA -A čaj? SERGEJ -Drugi put, Olga Konstantinovna. 4.PROSIDBA VLADIMIR -Olga, prosim vas. OLGA -To je vrlo umesno, Vladimire. (Ljubav koju nije ugušilo gumeno crevo klistira - besmrtna je.) Jutros sam saznala da u našoj zgradi neće cele zime raditi centralno grejanje. Bez vaše ponude sigurno bih se u decembru pretvorila u ledenicu. Zamislite, sama da spavam u krevetu u kome može da se igra hokej? VLADIMIR -Pa... OLGA -Prihvatam. Strašno, strašno, strašno... Sve vreme sam bila ubeđena ću se udati iz računa, a ispalo je iz ljubavi. Mili moj, mršavi ste kao prut, i u decembru mi sigurno nećete grejati krevet. Volođa, volim Vas, kako Vas volim...

6

5. SELIDBA VLADIMIR -Evo, Olga, ja i moje knjige... GOGA -... naoružane dozvolom... VLADIMIR - preseljavamo se kod vas. Što se tiče nameštaja, neće se preseliti. Sa predsednikom Kućnog saveta imao sam ozbiljan razgovor. Rekao sam: "Dobro, ne sporim: pisaći sto je predmet raskoši. Na kraju krajeva, "Kritika čistog uma" može se napisati i na prozoru. Ali krevet! Zar ne treba na nečemu da spavam?" GOGA Imitirajući predsednika kućnog saveta. -Kuda se selite? VLADIMIR -Kod žene. GOGA -Ima li ona krevet? VLADIMIR -Ima. GOGA -Eto, onda spavajte s njom u jednom krevetu. VLADIMIR -Izvinite, druže, ali imam duge noge, hrčem i znojim se posle čaja. Osim toga, više bih voleo da spavamo svako na svom. GOGA -Kako ste se venčali - iz ljubavi, ili ste se registrovali u komesarijatu? VLADIMIR -Registrovali se u komesarijatu. GOGA -U tom slučaju, građanine, po zakonima revolucije dakle, dužni ste da spavate u istom krevetu. Svo troje se smeju. Goga izlazi iz sobe, i vraća se presvučen sa pištoljem u rukama. Olga, više nisi sama, sad možemo da se oprostimo. OLGA -Da se oprostimo? Goga, nemoj da me plašiš, jesi li poludeo? GOGA -Svi smo poludeli, Olga. OLGA -I...kuda ideš? GOGA -Na Don. U vojsku generala Aleksejeva. VLADIMIR -Daj da vidim. Misli na pištolj. OLGA -Goga, ali ti... GOGA -Prazan je. Olga, shvati, ja volim svoju zemlju. OLGA -To je sve zato, Goga, što nisi završio gimnaziju. GOGA -Samo podlaci u vreme rata mogu da rešavaju zadačiće iz algebre. Zbogom. OLGA -Zbogom, pile. VLADIMIR -Do viđenja, Goga. GOGA -Ne do viđenja, nego zbogom. VLADIMIR -Do viđenja, mili moj druže. GOGA -Zašto me žalostite, Vladimire? Bio bih tako srećan da umrem za Rusiju!

7

VLADIMIR -Zbogom, Goga. OLGA -Morate da se operete. Ima li vode? VLADIMIR -Pre sat vremena je bilo. Ali, vi znate, Olga, da su u revoluciji najprijatnija - njena iznenađenja.

Vladimir uključuje radio i hoće da slaže ogromnu hrpu knjiga koje će se postepeno 'osipati'. GLAS SA RADIJA -Naš teror neće biti lični, već klasni i masovni. Svako mora da bude zaveden u spisak. Formiraćemo tri grupe. Aktivne i opasne ćemo istrebiti. Neaktivne i bezopasne, stavićemo pod katanac i za svaku glavu naših vođa, skidaćemo deset njihovih. Treću grupu upotrebićemo za prisilan rad. VLADIMIR -Drugarice buržujka, jeste li već zavedeni? OLGA -Ne dirajte me. OLGA -Kakva čista, jasna lepota. Kako je sve razložno, razgovetno, precizno. Veličanstveno i surovo. VLADIMIR -Sovjet Narodnih Komesara odlučio je da podigne spomenike. OLGA -Kome? VLADIMIR -Spartaku, Graku, Brutu, Marksu, Engelsu, Bebelu, Lasalu, Žoresu, Robespjeru, Dantonu, Garibaldiju, Tolstoju, Dostojevskom, Ljermontovu, Puškinu, Gogolju, Glebu Uspenskom, Saltikovom-Ščedrinu,Njekrasovu... OLGA -Veličanstveno društvo. U stvari, Vladimire, od nedavno oštro i jako počinjem da osećam miris revolucije. VLADIMIR -Ja takođe, Olga, osećam taj miris. Znate, tačno od onoga dana kada se u našoj zgradi pokvarila kanalizacija. OLGA -Pročitajte vesti s fronta. VLADIMIR -"Čehoslovaci zauzeli Kazan, Englezi gađaju Arhangelsk, u Peterburgu kolera. Revolucionarni ratni sovjet razrađuje plan obuke vojnih kadrova od mladih između 15 i 17 godina." OLGA -Sutra idemo kod vašeg brata. Hoću da radim. VLADIMIR -Za boljševike? OLGA -Za boljševike. I INTERMEZZO - GRUDVICA PRLJAVŠTINE VLADIMIR -Jednom sam svratio kod prijatelja dok je još bio u krevetu. Ispod ćebeta virila je njegova maljava gola noga. Između prstiju, kratkih i debelih kao opušci cigara, ležala je prljavština u crnim grudvicama. Pobegao sam u hodnik. Povraćalo mi se.

A nekoliko dana kasnije, oblačeći se, video sam između svojih rutavih, razmrskanih, oštrih kao kandže, prstiju, iste takve grudvice prljavštine. Nežno sam izvukao jednu i primakao nosu. Sa sličnom nežnošću izvlačim sada svoju ljubav i s blaženstvom je "prinosim nosu". 6 VOJNICI VLADIMIR -Čime se ti, u stvari, spremaš komandovati? Vodom ili četom? SERGEJ Gleda Olgu. -Frontom.

8

VLADIMIR -Opa! SERGEJ Sergej nastavlja da gleda Olgu. Olga uzima cigaru iz tabakere. Sergej, tražeći šibice, udara sebe "krilima" po džepovima. Sergej se naginje ka Olgi -Hoćete šećera? Kopa po aktovki. Aktovka je prepuna papira, spisa, novina Eto, izgleda, uzalud sam se pohvalio. Papiri, spisi i novine se prosipaju na pod. Sergej u letu lovi nekakav beli smotuljak. Poslužite se. OLGA -Imam za vas, Sergeju Vasiliču, malu molbu. SERGEJ -Slušam... OLGA -Želela bih da budem korisna revoluciji. VLADIMIR -Pa kad ti komanduješ frontom, onda Olgi mogu da povere diviziju. SERGEJ -Pa, eto, i ja kažem... I ništa ne rekavši, nasmešio se. OLGA -Šta ste hteli da me pitate, Sergeju Vasiljeviču? SERGEJ Počešao se iza uveta. -Hteo da pitam? OLGA -Da... SERGEJ -Eto, hteo sam da pitam... I počešao se iza drugog uveta. Vi... umete li nešto da radite? OLGA -Naravno... ne. SERGEJ -Pa, da... U tom slučaju, treba vam naći odgovornu dužnost. Sergej je odlučno uzeo telefonsku slušalicu. 7. PRESVLAČENJE OLGE U KOMESARA

8. PREVARA VLADIMIR - Olga, dolazio je vaš sekretar. Treba da potpišete molbe za vaše bonove za ručak, za tri para toplih pantalona, za gvozdenu peć za vaš stan, poruku predsedniku Moskovkog Sovjeta, poruku... OLGA Obučena u vojnu uniformu, i tako sve do pojave Dokučajeva, kad je jasno da više na radi. - Jutros smo u pet sati završili zasedanje. Donela sam iz naše kantine 'potage a la paysanne'. Smesa smolenske gline i masne crnice. Olga vadi iz tašnice suvu tamnu kriškicu. Trudi se da uzme nekoliko zalogaja supe. Jedite. VLADIMIR -Hvala. OLGA Seda za sto, prelistavajući protokole. Potom ih je sklonila u aktovku i prišla peći. -Na današnji dan - dva radosna saopštenja: Prvo:"Iz Rjazanja u Moskvu poslato 48 vagona krmiva." Drugo:"Danas stigla 52 puda pšeničnog i jedan pud ražanog brašna." Građani četvrte grupe dobijaju: 1/10 funte hleba na dan i funtu krompira nedeljno. VLADIMIR -Hoćete kafu? Danas sam menjao Suvorova. OLGA -Hoću. Baš mi se pije. Sipao je dve šoljice. Iz činije pune šarenih bombona. Olga bira jednu. E, da, Vladimire... Stavila je bombonu u usta. ... umalo da zaboravim da vam kažem... Vetar je zalupio prozorčić. ...danas sam vas prevarila. Olga je skočila sa stolice. Šta vam je, Vladimire? VLADIMIR

9

-Ništa. Uzeo je cigaretu. Hteo da zapali, ali su se prva tri palidrvca polomila. Olga, mogu li da vas zamolim za jednu sitnicu? OLGA -Naravno. VLADIMIR -Okupajte se, molim vas. OLGA -Naravno... II 1919. 9. DOBRO JUTRO VLADIMIR -Dobro jutro, Olga. OLGA -Dobro jutro, Volođa. VLADIMIR -Olga, dok ste bili u kupatilu, zvao je vaš ljubavnik... Počela je da raščešljava kosu velikim češljem. ... zamolio je da svratite do njega večeras u devet. OLGA -Danas me ne čekajte, Vladimire. Najverovatnije ću ići na posao pravo od Sergeja. VLADIMIR -Dobro. Poručite mom bratu da sam knjigu koju nikako nije mogao da nađe iskopao kod staretinara. 10. PIJANSTVO Vladimir, pijan napastvuje Marfušu, gura je u njenu ostavicu. Olga je bešumno, na vrhovima prstiju, ušla u sobu, podigla sa poda Vladimirovu bundu. Našavši krevet prazan, vratila se do Marfušine ostavice i pokucala na pregradu. OLGA -Molim vas, Vladimire, nemojte da zaspete odmah pošto "ispijete čašu naslade"! Donela sam gomilu novih stihova imažinista. Možemo da se zabavimo.

II INTERMEZZO - ŠOLJA VLADIMIR -Ovo je moja omiljena šolja. Sa uživanjem iz nje pijem kafu. Prijatno mi je da ovu šolju držim u rukama dodirujući usnama njene pozlaćene ivice. Naravno, nekada pijem kafu i iz drugih šolja. Čak iz čaša. Ako me odvedu u zatvor kao "ulizicu buržoazije", cediću razvodnjen zatvorenički paket iz smrdljive, ciglom čišćene, limene čaše.

Isto kao što sam, kad je Olga otišla od mene došao Marfuši u krevet. Ali zar to u suštini menja stvar? Zar šolja prestaje da bude za mene jedina na svetu? Nije mi prijatno kada u moju šolju sipaju kafu nekom od naših gostiju. Ali, ja je ipak posle toga

ne bacam - jedinu na svetu - na pod, kao što bi je bacila moja pobesnela baba. Ona je naučila da sriče u šezdesettrećoj, a ja sa tri i po godine.

A što se Olge tiče, govorim o onoj noći, ona je ispunila moju molbu. Okupala se. 11.ČARAPE I GROBLJE

Olga podvijenih nogu sedi na kauču, dimi cigarom; Marfuša se mota oko peći, dovukla je još naramak drva, potom pere prozore; Sergej, u uniformi kao i uvek, skuplja šah. VLADIMIR Na merdevinama s točkićima, obilazi police za knjige. -Razbijena vojska! Proređeni bataljoni... Olga, zbog naših želudaca, najproždrljivijih na svetu, izvršio sam desetomesečni neslavni pohod. Posejao sam leševe označene ekslibrisima, u knjižare na Nikitskoj, Mohavoj, Leontjevoj i ulici Kamergerskog. Izjavite mi, Olga, saučešće. OLGA -Ne pada mi na pamet. VLADIMIR

10

-Bezosećajni ste. OLGA - Siđite i pročitajte šta danas pišu u "Pravdi"... VLADIMIR -U Peterburgu sahranili Volodarskog. Po pljusku za sandukom je išlo više od dvesta hiljada ljudi. U selima nema šivaćeg konca. Centrotekstil je predložio da pošalje konac u žitne rejone pod uslovom: pud žita za klupko konca. U Saratovskoj guberniji seljački ustanci. U dvadeset dve seoske opštine uvedeno opsadno stanje. Po saopštenju iz Versaja, Vrhovni Savet Antante ostaje pri čvrstom stavu da se blokada mora nastaviti. Od početka zime od pegavca obolelo milion i po ljudi. Danas se po tačkici broj 21. kartice za snabdevanje dele šibice - jedna kutija po osobi. OLGA -Dosta. A gde je ljubav prema Republici? VLADIMIR -Pod Tulom i na prilazima Petrogradu. SERGEJ -Iz Prikaspije poslato u Moskvu kamilje meso. I stigla dva vagona fokine masti. VLADIMIR - A u Kolegijumu Prehrambenog Odseka Moskovskog Sovjeta saslušan je referat doktora Voznesenskog o rezultatima eksperimenata pečenja hleba od gnjilog krompira. SERGEJ -Odakle vam drva? OLGA -Marfuša ih kupuje na kilo na Bronoj ulici. SERGEJ Gleda fotografuju u ramu. -Ko je ovaj lepi mladić? Liči na vas, Olga Konstantinovna. OLGA -Brat... odjurio na Don. SERGEJ -U dobrovoljce? OLGA -Da. VLADIMIR -Sanjar. SERGEJ -Ko? VLADIMIR -Sanjar, kažem. SERGEJ -Ko? VLADIMIR -Pa ti. Ne verujem u ljubav prema "četrdeset hiljada braće". Ko voli sve, taj ne voli nikog. OLGA -Ostavite Šekspira. Podlim oružjem se služite, Vladimire. Sergej ide na front. VLADIMIR -Moj brat ide da "ratuje" - u sopstvenom salon-vagonu. I za njim četa čuvara. To više nije ni romantika, nego farsa. Uostalom, u politici je to jedno te isto. Šah. Marfuša bosim nogama stoji na prozorskoj dasci i briše stakla. OLGA -Imate li tople čarape? SERGEJ -Ne. OLGA -Kako ćete bez čarapa? Marfuša mu donosi nekakav smotuljak - čarape. Marfuša, bolje da se brinete o svom ljubavniku, a ja ću o svom. Marfuša silazi s prozora i izlazi iz sobe, kao da prospe vodu iz lavora. Zaista, Sergej, jeste li obratili pažnju na Marfušu? Da sam muško, ne bih to propustila. Marfuša ostavlja sve i izlazi. VLADIMIR

11

-Mat. Uvek sam bolje igrao. Ali, eto - ti komanduješ frontom. Ako ti porazi postanu navika, oni donose veliku slavu, kao i pisanje loših romana. U takvim slučajevima kažu: to mu je taktika. SERGEJ -Hoćeš da ti dam preporuku da te vrate da predaješ? Sve što moraš da izbrbljaš u toku dana - izbrbljaj sa katedre. VLADIMIR -Prihvatam. Sergej piše veliku cedulju. Vrlo vešto ispunjavaš Olginu molbu. Nisam sam hteo da uznemiravam brata na položaju.

U ovoj zemlji ništa ne razumeš: Groznom prašta i rastrže Oterpjeva; sedamsto godina vodi neuspešne ratove i pokorava više naroda nego Rimska imperija. Kod nas uspeva samo onaj koji ide po užetu nad provalijom. Probaj da izabereš drum, sigurno ćeš slomiti vrat. Na kraju, čak počinjem da verujem da ćete uz pomoć vaški, gladi i pacova zaraženih kugom koji su se pojavili u Astrahanu, još i izgraditi socijalizam. SERGEJ -Moram da idem. OLGA -Molim vas, potrudite se da vas ne ubiju. Ja ću se potruditi oko vaših čarapa, a vi se potrudite da vas ne ubiju. SERGEJ -Šta vam je, Olga! Odlazi. OLGA -A vi i ja idemo na Suharovku. Prišao je prozoru. Šta vas to tamo zanima, Vladimire? VLADIMIR -Stepeni. Dvadesetsedam stepeni ispod nule! OLGA -Vladimire, obucite dugačke gaće i još jednu podkošulju. VLADIMIR -Ali, nemam dugačke gaće. OLGA -Sa zadovoljstvom ću vam dati svoje. Ona ide do ormara i vadi hulahopke od angore boje jorgovana. Vladimir ih gužva u rukama. VLADIMIR -Pa ovo se nosi ispod suknje! OLGA -A vi ćete ih obući ispod pantalona. VLADIMIR -"Loow wear"... OLGA -Da, "Loow wear"... VLADIMIR -Engleske znači... S trakama... OLGA -S trakama. Pa? VLADIMIR - Male su mi... Ni kroj mi baš ne odgovara... Možda će pući. OLGA -Smirite se, neće pući. VLADIMIR -Ali mogu iznenada... po šavu... OLGA -Skidajte pantalone ovoga trena! VLADIMIR -A u Parizu još se nosi frak. OLGA -Idite dođavola i vi, i frak, i Pariz! VLADIMIR -Olga! OLGA

12

-Da? VLADIMIR -Skidam pantalone. OLGA -Vrlo mi je drago zbog vas. Samo brže. Moramo Sergeju da kupimo čarape. Na kraju krajeva, on je vaš brat. VLADIMIR -Na kraju krajeva, na dvadeset osam stepeni ispod nule, u toplim podgaćama boje jorgovana tražiću vunene čarape za mog srećnog suparnika. Spreman sam. Ako se ne varam, idemo na groblje, verovatno najstrašnije groblje na svetu. Nikada nisam video da se mrtvaci bave trgovinom - tako veselim poslom. A u stvari, događa se nešto mnogo strašnije. OLGA -A šta to? VLADIMIR -Najlepša porodilja rađa čudovište. OLGA -Ne razumem. VLADIMIR -Zar ne vidite? Revolucija rađa novu buržoaziju. OLGA -Vratićete se tramvajem sami, jer je Sergeju ovo poslednji dan pred put. 12. VAŠKE Olga je samo u spavaćici. Izgleda čudno. VLADIMIR -Tifusari leže po bolničkim hodnicima čekajući red za postelju. Jeste li čuli, od danas, vaš je zvanično proglašena za neprijatelja revolucije. Olga se vraća noseći čaršav koji prostire na pod. Olga, šta ćete da radite? OLGA - Da trebim vaške. VLADIMIR - Plinius, rimski istraživač prirode je tvrdio da med uništava vaši. OLGA - Šteta što to niste ranije rekli. Kupili bismo teglicu na Suharovki. VLADIMIR - Zavidim vam, Olga koliko se bojite smrti. OLGA -Skinite se i vi. VLADIMIR -Nizašta na svetu. OLGA -Zašto? VLADIMIR - Hoću da vam se svetim. Hoću da umrem zbog vunenih čarapa vašeg ljubavnika. OLGA - Računajte s tim da će vaš tifusni leš da rastrgnu psi. Jer u mrtvačnici našeg rejona, predviđenoj za dvanaest osoba, leži trista mrtvaca. VLADIMIR - O-o-o! OLGA - Doneta je odluka da se "preduzmu mere za sahranjivanje u zajedničke grobnice, za čije kopanje treba upotrebiti budložere". VLADIMIR Skače i, u trenu skida sa sebe sako, prsluk, kravatu i košulju. Kakva sreća živeti u istorijsko vreme! Zamišljam kako će nam zavideti za dva i po veka naše "ništavno zakasnelo potomstvo". OLGA -Naročito Francuzi.

13

VLADIMIR -Bivši revolucionari. OLGA -Zašto 'bivši'? VLADIMIR -Zato što su promenili profesiju. OLGA -Zar ne mislite da će joj se vratiti? VLADIMIR -Teško. Kod Francuza je sada u modi: da se radi. OLGA -Sve je to zbog mržnje prema strancima. VLADIMIR -Da, ali, mi ćemo im se osvetiti. OLGA -Kako? VLADIMIR -Napojićemo ih našim idejama. Bez obzira na sav svoj cicijašluk, Francuzi su dosta naivni. Oni od nas uče da pišu romane glupim literarnim stilom kao Tolstoj i dosadno kao Dostojevski. Olga, ako ste žedni slave, ne ubijajte se. Postupite kao imperator Julijan. Vaš, koja mu je pala s glave, stavljao je nazad, u bradu. Treba znati zaraditi besmrtnost. Ali, Olga, vi ne želite besmrtnost. Vi mi čak ne verujete da je tvorac vaseljene pri stvaranju ovog majušnog čudovišta bio oštroumniji nego ikad: oštra glavica pokrivena kožom tvrdom kao pergament; ispupčene okice, kao kod jevrejskih lepotica, i zaštićene rožićima koji se pomeraju; kratak vrat, konačno, želudac koji radi kao munja. Naša krv, prvo gusta i crna, postaje već crvena i retka u crevcima, a sasvim bela u žilicama. A to divno telo, pokriveno najtanjom providnom ljušturicom, sa sedam pregiba na bokovima, zahvljujući kojima čudovište može udobno da se smesti i pridržava na našoj kosi. OLGA -Dosta. VLADIMIR -Volim vas. Ne mogu bez vas. Ludim. OLGA -Pričajte mi o svojoj ljubavnici. Ljubi Olgu u vrat, ramena, kosu. Dajte cigaretu. Pruža ruku do noćnog stočića. Ona, verovatno, ima lepa, rumena leđa... vrela kao rerna. Pali cigaretu. VLADIMIR -Malo poširoka. OLGA -Bar ne viri kičma kao meni. Uzdiše. Praher kojim tresu tepihe. VLADIMIR -Flauta. Ljubi je u usta. Ona se mršti. OLGA -Smetate mi da govorim. Vi niste čovek nego pulverizator. Svu ste me ispljuvali. VLADIMIR -Izvinite. OLGA -A kakav joj je stomak? Pričajte mi ili ću umreti od dosade u vašem zagrljaju! Ostavite me! Ostavite me, inače će mi preći svi vaši neprijatelji revolucije... Pauza, krik. To je baš neobično... VLADIMIR -Šta? OLGA -Dobila sam pismo od Sergeja. On je ubio Gogu. Počinje histerično da vrišti, da se smeje. Vladimir nalazi pismo, čita zabezeknut. Ulazi Marfuša koja nosi drva. VLADIMIR -Bože, šta da radim? Marfuša izruči bokal vode Olgi na glavu. Šta radite? 13. INVALID OLGA -Šta se dogodilo? VLADIMIR

14

-Granata. Eksplodirala je jako blizu... Doktor je rekao da loše čuje na levo uvo. A glava... glava mu je loše. Ali doktor je rekao da se neće tresti uvek. Prestaće. Doveli su ga pre dva sata. SERGEJ u invalidskim kolicima, pokušava nešto da kaže, ali čuje se samo mumlanje i trese glavom. Olga iskolačenih očeiju, potpuno nema. VLADIMIR -Bože, bože moj... III 1922. III INTERMEZZO -VESTI VLADIMIR -Suša prve polovine leta spržila je ozime useve, jara žita, povrtnjake, bašte i livade od Astrahana do Vjatke. Zemlja se osušila i otvrdnula - podseća na parket. Skakavci i vreli vetar uništili su proso i krompir. (Donska oblast) Na X kongresu partije ustanovljena osnovna načela NEP-a (nove ekonomske politike). Ruske glumce uvek je odlikovalo osećajno srce. Čitavu revoluciju darežljivo su dobrotvornim ciljevima ustupali svoje slobodne ponedeljke, namenjene za kupanje u banji. 14. NEPMAN

U kući, za stolom sede Olga i Vladimir. Marfuša se mota, ulazi Dokučajev. Kod vrata stoje korpe iz kojih Marfuša vadi hranu i stavlja na sto. OLGA Potpuno mirna. -A ruku vam, Ilja Petroviču, neću dati. Dokučajev izgubljeno gleda Olgu i Vladimira. Ruka visi u vazduhu. Gde ste, Ilja Petroviču, sada bili? Dokučajev se smeška. Da niste možda bahčisarajske ruže brali? DOKUČAJEV -Izvoleli ste se šaliti, Olga Konstantinovna? OLGA -Nimalo. On zbunjeno razgleda svoje dlanove. Zapamtite, molim vas, posle toaleta treba ruke prati. A ne pružati. DOKUČAJEV Dokučajev poslušno izlazi iz sobe. -Kako naredite. OLGA Dovikuje. -Sapunom, pazite!.. VLADIMIR -Po svemu sudeći, Olga, vi ste zaljubljeni. OLGA U pravu ste. Dokučajev se vraća. Sapunom? DOKUČAJEV -Kako ste naredili. OLGA -Ilja Petrovič Dokučajev. VLADIMIR -Petrov. DOKUČAJEV -Čast mi je. Evo, doneo sam... Kotlet marešal... sveže krastavce... sladoled sa kandiranim voćem... Želite sušenu jesetru? Losos? Zrnastog kavijara? Pogledajte perad, madam. Zapečeni tetrebi i jarebice sa mekim papirnim vratićima. Rakovi su iskolačili zenice i otvorili purpurna klešta. Kečige sa lukavim oštrim nosevima se sklupčale. Ispod staklenih kalpaka znoje se švajcarski sirevi u srebrnim šinjelima. vadi ruže A tu su i vaše, bahčisarajske. Nikako ne mogu da razumem - zašto ljudi koji žderu palačinke ne kažu da se bave umetnošću, a ljudi koji gutaju muziku kažu. VLADIMIR -Fiziologija i fiziologija. Jedu. DOKUČAJEV -Mene niko neće ubediti da je u genijalnoj simfoniji više sadržaja nego u genijalnoj salati. Ako podignemo spomenik Mocartu, dužni smo da podignemo spomenik i gospodinu Olivijeu. OLGA -A u Ukrajini već jedu pacove.

15

DOKUČAJEV - Želuci su predmet raskoši. Peku se pite od lipovog lišća. U Caricinskoj guberniji hrane se travom koju su ranije jele samo kamile. Da, gladuju cela sela. Vladimire Vasiliču, možete li da zamislite, hrane se samo vodom. Piju po tri kofe na dan. Posle, istina, povraćaju, puca im koža... VLADIMIR -Strašno. DOKUČAJEV -Strašno. Dobro ste rekli, Vladimire Vasiljeviču. Procenjuje se da gladuje 33 miliona ljudi. Hvata ga za ruku. Poprilično? VLADIMIR -Da, mnogo. DOKUČAJEV -Ali, Vladimire Vasiliču, komercijalna perspektiva je fantastična. OLGA -Hoću da se zaposlim kod vas. Šta možete da mi ponudite? Inače mi preostaje da pijem po tri kofe na dan, kao ti jadnici. DOKUČAJEV -Zašto? Olga Konstantinovna, vi ne treba da radite. Daću vam koliko vam treba. OLGA -Nisam navikla da dobijam milostinju. Ako nizašta nisam sposobna, koliko ćete mi dati, Ilja Petroviču, ako sa vama legnem u krevet? Dokučajev se opekao supom. Olga mu baca salvet. Obrišite se. Odvratno vas je gledati. DOKUČAJEV -Olga Konstantinovna, pred mužem. OLGA -Da odbacimo formalnosti, mili, za petnaest hiljada dolara, dala bih vam se. DOKUČAJEV -Dobro. (Pravilno postupate što birate dolare. Naša rublja apsolutno ništa ne vredi.) OLGA -Rekli su mi da u nekom selu u Kazanskoj guberniji deca od gladi skaču u bunare. VLADIMIR -Olga, nisu vam rekli, to je pisalo u novinama pre nedelju dana. OLGA -Za petnaest hiljada dolara može se nahraniti mnogo dece. DOKUČAJEV -Može, Olga Konstantinovna. Sasvim tačno ste primetili. OLGA -Doći ću kod vas večeras u jedanaest sati. DOKUČAJEV -Dobro. OLGA -Dokučajeve, idite sad. Olga zabada nožić u breskvu. Obećala sam Sergeju Vasiliču da ću biti kod kuće kad ga dovedu od lekara. Vi baš ne morate da budete ovde. Dokučajev izlazi. OLGA -"Ljudožderstvo poprima masovne razmere. Zavod "Boljševik" proizveo prvi traktor koji je poslat u Minski kolhoz." VLADIMIR -Olga, dopada li vam se Dokučajev? OLGA -Ne znam. Čita Pravdu. "U selu Lipovka (Caricinski srez) jedan seljak ne mogavši da izdrži muke gladi zaklao svog sedmogodišnjeg sina. Posle toga, odmah se i sam obesio." VLADIMIR -Hteli ste da mu "ranite srce", a umesto toga izjavili ste mu ljubav. OLGA

16

-Izgleda da ste u pravu. "U selu Hohtalu, Gusihinski okrug, seljak Stjepan Malov, 32 godine i žena mu Nadežda, 30 godina zaklali i pojeli svog trogodišnjeg sina Teofila. U Slovenki, Pugačovski srez, seljanka Golotkina leš mrtve kćeri podelila na ravne delove među živom decom. Šake su oteli siročići Selivanovi." VLADIMIR -Dokučajev savršeno oseća da stvar nikako nije u gladnoj deci. Olga gubite igru. OLGA -"U selu Andrejevka u miliciji nalazi se glava šezdesetogodišnje starice. Telesina joj je pojedena od strane građanina istog sela, A. Pirogova." VLADIMIR -Otići ćete danas kod njega? OLGA -Da. "Od sutrašnjeg dana prekida se osvetljavanje ulica. Prekinut železnički putnički saobraćaj." 15.SREĆA Sa Sergejem mora da se govori mnogo glasnije, skoro viče. VLADIMIR -Učini uslugu, objasni mi tajnu svoje ličnosti. SERGEJ -Kakvu? VLADIMIR -Čemu se ona raduje? SERGEJ -Životu, dragi moj. VLADIMIR -Trese ti se tikva, gluv si k'o top... SERGEJ -To su sitnice. VLADIMIR -Sitnice? Dobro. A glad?... I to je sitnica? SERGEJ -Za vreme Godunova bilo je kudikamo crnje. Na moskovskim pijacama prodavali su leševe. Rođaci su prodavali rođake, očevi i majke sinove i kćeri, muževi svoje žene. Na pijacama se ljudsko meso prodavalo u pitama, a ne kao leš. VLADIMIR -Ali ti još nisi uživao u piti od svoje tetke? Najzad, žena koju voliš ima za ljubavnika nepmana. SERGEJ Gleda ga sa osmehom. -E to je stvarno neprijatno. VLADIMIR - Ljudi se, u stvari, rađaju srećni ili nesrećni, isto kao što se rađaju dugonogi ili kratkonogi. SERGEJ Kao da pogađa o čemu misli. -Poznavao sam idiota kome je bilo dovoljno da izgubi maramicu pa da bude nesrećan. Sutradan bi mu dali za ručak pregoreo kotlet. On bi se razočarao u ženu i dobio migrenu. Ujutru ga je glavni blagajnik popreko gledao. Jadnik je gubio apetit, prevrtao mastionicu, brkao isplate i uplate. Na putu kući preživljavao je izmišljen otkaz i smrt od gladi. Smatrao je sebe najnesrećnijim od svih smrtnika. Međutim, kada sam ga pitao kakvu muku smatra najgorom u svom životu, on je dugo i mučno razmišljao i ničeg nije mogao da se seti, osim četvorke iz veronauke na maturi. Sergej krcka orahe i baca ljuske u kristalnu vazu za cveće. -Ili drugi obrazac četirokopitne filosofije srećne životinje. VLADIMIR -Slušam. SERGEJ - ... Olga ima ljubavnika Dokučajeva. Ljubavnika Dokučajeva. Do-ku-ča-je-va. Neverovatno. Nepojmljivo. Neshvatljivo. Ali... Olga je uzela, kako da kažem, za švalera i mene. Zar ne? A to je moglo i da se ne desi. Sreća je mogla da prođe i drugom ulicom. VLADIMIR -... zar ne? Dakle... SERGEJ -Sve je tako da bolje biti ne može. Baš kako treba. VLADIMIR

17

-Imam želju da te skinem golog i izbacim na ulicu. Svi su ljudi u bundama, kaljačama, šubarama, a ti skakući u čemu te majka rodila. Ipak si smešan! Očajno smešan. Gospodin Njutn, makar bio i genije, ali bez pantalona je šugavi gad. Sergej ga sažaljivo gleda. Jedan idiot je bio nesrećan kad izgubi maramicu za nos, a drugi je razmišljao: "Na frontu sam zadobio kontuziju, pukle mi bubne opne, trese mi se brada - kakva sreća! Ali, samo pomislite: ta najmilija granata je mogla da me rastrgne na stodvadesetčetiri dela". SERGEJ -Vrati je. VLADIMIR -Vraćaj je sam. Zar tako treba čoveku da zahvalim? Ipak, pijem njegovo vino, jedem njegov kavijar, a ponekad - međutim ne tako često - spavam sa svojom ženom koja troši njegov novac. Gurne ga zajedno sa kolicima. Vraćaj je sam! MARFUŠA ulazi, smiruje Sergeja. SERGEJ -Hajde da igramo. Vladimir ređa šahovske figure. Ulazi Olga, u bundi. OLGA -Dobro veče. SERGEJ -Može li se znati gde ste bili? OLGA -Kao i obično - Rekla je tako da Sergej razume. s Do-ku-ča-je-vim. Baca na sto svežanj novčanica. Budite dobri, Vladimire, odnesite odnesite sutra u Fond pomoći gladnima. Ja sam se, izgleda, stvarno zaljubila. Laku noć. Odlazi u krevet.

16. 'U ŠKRIPCU' OLGA -Prošlog meseca: jedan... dva... četrnaestog - tri... Savija prste. Ove nedelje: četiri... u ponedeljak - pet... juče - šest. DOKUČAJEV Grize kraj cigare. -Vi, Olga Konstantinovna, nešto računate? OLGA Podiže na njega kapke. -Čekajte, čekajte. Računam, Ilja Petroviču, koliko puta sam sa vama spavala. Marfuša lupi vratima. Koliko je uzimala za noć u mirnodopsko vreme dobra prostitutka? Dokučajevu cigara skače među prstima. VLADIMIR -U svakom slučaju, ne petnaest hiljada dolara. OLGA -Vreme je da se pobrinem za starost. Kupiću kasicu-prasicu i u nju ću pare bacati, bacati, bacati! Ako ne grešim, treba da mi se plati za još šest noći! Dokučajev izvlači novčanik. Ilja Petroviču, proverite, jer ja jako loše stojim s aritmetikom. Jako loše. Ustajte! Ustanite! DOKUČAJEV -Zašto ste takvi, Olga? OLGA -Olga Konstantinovna. Ja nikako ne mogu da shvatim zbog čega se vi, Ilja Petroviču, toliko udvarate baš meni? Da pogledate tuce prostitutki, od toga je polovina lepših od mene. Zar je potrebno imati ružan ten i loš karakter da bi se žena udala? Sigurna sam da su te devojke dospele na ulicu zbog svoje dobrote. Dopadalo im se da čine muškarcima dobro. DOKUČAJEV -Zašto ste takvi, Olga? OLGA - Pa vi ste filosof: mast, šećer, slanina, brašno; Olja, Olja... Moja majka, matuška, ona je svetica, oh! Ugasite svetlo, mili - ne, lepše je sa svetlom, oh! Silazite, Ilja Petroviču, teški ste mi. Vi ste strašan gad. Vi ste najodvratniji gad. Kako ide: mast, šećer, slanina, brašno, a zatim... Šta još preprodajete? Kako su vaši milioni? DOKUČAJEV

18

-Olga Konstantinovna, svejedno me nećete uvrediti. Zato što me volite. Volite. I još volite - da mučite. Ljubi Olgi ruku. Naša carice! OLGA -Igra. To vama treba. Ustaje. Zove se "U škripcu". Ja sam ovu igru smislila još u gimnaziji. Niko nije mogao sa mnom da se izbori. Zato mi je i postalo dosadno, pa više nisam igrala. Evo, pravila: svako može svakom reći gadosti, gnusobe, psovke, čak direktne uvrede. Mogu se postavljati svakakva pitanja, čak i ona najintimnija. A mora se odgovoriti, i to samo istina. Ne sme se lagati. Takva su pravila. DOKUČAJEV -Igramo u pare, ili kako? OLGA -U pare, naravno. VLADIMIR -Ja lično ne razumem u čemu je stvar. U svakoj igri mora da postoji pobednik i pobeđeni. OLGA -Sasvim sam zaboravila: izgubi onaj ko se naljuti, razbesni, onaj ko ne sačuva hladnokrvnost. Eto. Počinjemo li? SERGEJ -Ja ne učestvujem. OLGA -Ne, vi učestvujete. Vi neizostavno učestvujete. SERGEJ -Meni je sve to odvratno. OLGA -A ne čini li vam se da najodvratnije što ovde postoji - da ste to vi? VLADIMIR -Izgleda da već igramo. OLGA -Koliko je odvratnog u vama, u toj samouverenosti kojom ste vukli našu nesrećnu zemlju u haos, mrak, glad, u vašu ubogu kazamatsku budućnost. Sve je to odvratno. SERGEJ -Ranije niste tako mislili. OLGA -A sada mislim. SERGEJ -Šta ću? Na silu mio ne bivaš. DOKUČAJEV -Nije lepo. Nije lepo, Olga Konstantinovna, vređati invalida! Sergej Vasilič ispašta zbog svog položaja. Osim toga, gomila energije zbog suzdržavanja, u seksualnom smislu. SERGEJ Zamišljeno gleda u plafon. -Ako govorimo ozbiljno, onda je čak i građanski rat ispropagirao Isus pre dve hiljade godina. Isus uverava svoje učenike da će "u njegovo ime" brat izdati na smrt brata, otac - sina, a deca će ustati protiv roditelja. DOKUČAJEV -Vladimire Vasiljeviču, da li biste hteli da budete Englez? VLADIMIR -Hteo bih. DOKUČAJEV Gleda se u ogledalu. -A ja, Vladimire Vasiljeviču imam drugačija shvatanja. Iz tupoglavosti se ne bih menjao sa Englezom. Ponosim se svojom podlom nacijom. Po-no-sim se! VLADIMIR -Ilja Petroviču, u vama propada veliki glumac. Više se ne čudim kada vas danas vidim u kapi od samurovine i sibirskom plaštu sa krznom iznutra i spolja, sutra - u šinjelu crvene armije, prekosutra - u komesarskoj kožnoj jakni. Vi ne menjate samo odeću, već i izraz lica, igru prstiju, pogled očiju, narečje i način hoda. Zaista činite zločin što ne pišete psihološke romane. Grozno je i nepravedno što morate da vodite pregovore sa našim komesarima, a ne Gvozdenim kancelarom. Što vas duže znam, sve više me osvajate. Mislim da ste pre dve hiljade godina baš vi bili Mudra zmija koja je zavela Adama. DOKUČAJEV osmehuje se -Vladimire Vasiljeviču, deda mi je bio razborit starac.

19

Dokučajev je sipao votku. Počeo je ni od čega. Pedesettri godine je sticao svoju imovinu, a spiskao je do poslednje pare za samo jednu noć... Da nazdravimo, Vladimire Vasiljeviču? VLADIMIR -Može. DOKUČAJEV - Kaže moj djeduška: Uči se, Iljuša, životnoj mudrosti. Ne zaleći se, tikvane. Ko je mudar? Gmizavac je mudar. Zmija. Nije važno što joj je stomak u blatu, zato joj pamet nije u mraku! VLADIMIR -Čime ste se bavili za vreme rata? DOKUČAJEV -Nosio sam guske sa vojničkim izmetima u bolnici u Pskovu. Računao sam: bolje da ja nosim, nego da ispod mene počnu da izvlače. U oktobru sam se držao "neutralno" i -"putovao". OLGA -Nije "putovao" spavaćim kolima, nego na krovovima vagona, na uglju za lokomotivu i na puferima, ali je o svojim "vojažima" sačuvao nežne uspomene. Njegov je prtljag bio raznolik: brašno, mast, slanina, so, šećer, zlato, brilijanti, dolari, funte, svilene čarape, brushalteri, tapije na kuće i imanja, akcije, rente, poništeni zajmovi, slike starih majstora, porcelan, alkohol, morfijum, kokain, konačno "jevreji". VLADIMIR -Ilja Petrovič ima jedan značajan nedostatak. Njemu se ponekad čini da boluje od nežnih osećanja prema svojoj domovini. DOKUČAJEV sipao je još čašicu. Popio. Prezalogajio. A onda se iznenada zagrcnuo smehom. VLADIMIR -Čemu se smejete? DOKUČAJEV Sa tajanstvenom važnošću, poverljivo je nastavio. -Graditeljima komunizma. Tek što sam priveo kraju, Vladimire Vasiljeviču, malu trgovačku kombinaciju. Vidite, nekomom trustu je neophodan parafin. Na carini se našao solidan pud. Po ceni toj i toj. Građanin Dokučajev, poslovni čovek "na pravom putu", kupuje na carini parafin i prodaje Petrogubhim odeljenju. Dobija popust i kupuje od Petrogubhim odeljenja i prodaje Rivošu. Kupuje od Rivoša i preprodaje Severo-Jugu. Kupuje od Severo-Juga, pa se otarasi parafina u Tehnosnabu, i opet nalazi kupca u Glavhim-u. Kupuje od Glavhima i nudi... Spičtrustu. Pri tom, vidite, u svakoj transakciji, naš procenat je, dozvoliću sebi da kažem, bio uzet... VLADIMIR -... sa savešću i zakonom? DOKUČAJEV -Baš tako... Želite, Vladimire Vasiljeviču? VLADIMIR -Molim! DOKUČAJEV Otvara bocu šampanjca. -Danas Spičtrust uzima parafin sa carine. VLADIMIR -Dakle, parafin je ove dve nedelje odležao na carini? DOKUČAJEV -Nije se ni mrdnuo. Ležao je kao debela svinja. Hajde da se kucnemo, Vladimire Vasiljeviču! Udara dlanom o dlan. Neka sad kažu da Dokučajev ne uči boljševike trgovini. SERGEJ -Kažeš... prvo Petrogubhimsekciji... onda Rivošu... onda Severo-Jugu... Tehnosnabu... Glavhimu i, na kraju, Spičtrustu... Izvanredno. Sergej vadi iz kamina komadić žara i pali cigaru osmehujući se ustima koja se tresu. OLGA Podiže glavu sa svilenog jastuka, kikoće se. -Izvanredno! Dokučajev je kao dobar engleski neseser, u kome se nalazi sve što treba za put - od kutije za prezervative do ikone svete device. On ne razume da postoje ljudi koji imaju određena osećanja, određene osobine i zakone. On se ruga rečima kao što su: prijateljstvo, pomoć, požrtvovanost, predusretljivost, briga, pažljivost. Na njegovom jeziku sve se to zove jednom rečju - mito. VLADIMIR -Olga, ko vas od prisutnih najviše, kako da kažem, tako ću i reći... najviše fizički privlači? Vi imate retku mogućnost da sprovedete, recimo uporednu analizu. Odgovorite iskreno, sami ste odredili pravila. DOKUČAJEV -Čekamo, čekamo. Ne igrate pošteno. Pa, ko je izabranik?A? OLGA

20

-Ne znam. Dobro. Dokučajev. Najviše... Dokučajeve, vi mi možete nabaviti pasoš? DOKUČAJEV -Mogu. OLGA -Nabavite. DOKUČAJEV -Neću. Dobro mi je sa vama. OLGA -Ilja Petrovič je prava životinja. VLADIMIR -Genijalna životinja. Jaka životinja. OLGA -Ko je žena koja nam namešta krevet? DOKUČAJEV -To je moja žena. OLGA -To sam i mislila. Ilja Petroviču, kakav ste vi gad. Vi se najstrašniji, najodvratniji gad. DOKUČAJEV Pobesni. -Dosta. Ne smete me više vređati. Ne dozvoljavam! Zahtevam. Naređujem! OLGA -Izgubio! DOKUČAJEV Osmehuje se, dečije. -Tačno, izgubio sam. Čudite se, Olga Konstantinovna? OLGA -A možda se ja uopšte ne čudim. Možda je meni milo što me vi mrzite. Svi mrzite. Ja ne plačem za vama, već za sobom. Meni nije žao što vas gubim, stidim se što sam mogla tako da vas volim, tako da vam se dajem. Ja vas mrzim! Sve vas mrzim. Sada tačno znam: vi ste mene obmanuli. Vi ste samo ljudi, prosti ljudi, koje je moguće sablaznuti i koje je moguće upropastiti. A ja sam, u svom bezumlju, uobražavala da ste vi - moji anđeli! Ne, vi ste samo neuspeli obični ljudi, a moj anđeo je na nebu, večno čist, večno lep, večno nedostupan.

Ilja Petroviču, idite kući. Danas mi je opet mi je muka od vas. 17.BEZ DOKUČAJEVA Vladimir i Sergej igraju šah. Marfuša čisti prašinu sa knjiga. U stvari, knjiga gotovo da više i nema. Olga donosi bombonjeru. OLGA -Ovo je sve što je ostalo od Ilje Petroviča Dokučajeva. Poslužite se. Olga usredsređeno kopa po velikoj kutiji sa čokoladnim bombonama. Više od svega na svetu volim pijane višnje. Kao devojčica skače kolenima po krevetu. Našla sam! dve! SERGEJ -Podelite. OLGA -Nikad. Sergej širi ruke, a Olga sladostrasno utrpava u usta obe. VLADIMIR -Ispričaj za Dokučajeva. SERGEJ -Šta da pričam? Proverili smo priču s parafinom. Ispalo je da je istina. VLADIMIR Iznenađen -I... ti si ga prijavio?! SERGEJ -Postupio sam kako mi nalaže moja svest. I još nešto: napuštam vas, živeću odvojeno; počinjem i da radim. Zamalo da zaboravim - Marfuša ide sa mnom. E, i još nešto: sutra Marfuša i ja idemo u komesarijat da se registrujemo, tako da je od sutrašnjeg dana - ona moja žena. VLADIMIR -I vi ćete graditi novi život... SERGEJ -Da, mi ćemo graditi novi život. VLADIMIR -Ipak smo mi najužasniji narod na svetu. OLGA -Vladimire, našla sam vašu omiljenu. Sa mrvljenim pistaćima. Razjapite usta.

21

18. SAMCI Olga i Vladimir leže u krevetu. Tišina. VLADIMIR -Olga, što se ne bismo promuvali po gradu? Proleće je. Vrapci, kažu, ipak cvrkuću. OLGA -Nemam volje. VLADIMIR -Danas je premijera Mejerholjda. Šta kažete na to? OLGA -To je dosadno. VLADIMIR -A hoćete da pozovem Sergeja da dođe? OLGA -Nema potrebe. Otkad su ga izbacili iz partije zanoveta, gunđa i loše priča bajate viceve. Znate, čini mi se da je postao Marfušin papučić. VLADIMIR -Od velikog do smešnog... Slušajte, Olga... OLGA -Šta? VLADIMIR -Odjuriću do Jelisejeva, doneću vino, narandže... OLGA -Prođite me se, Vladimire! Stavlja ruke ispod glave i proteže se na kauču. VLADIMIR -O, da, umalo da zaboravim. Dobio sam danas pismo od Dokučajeva. Začuđujuće: čoveka sahrane na polarnom ledu... OLGA -...a on nikako da se ohladi. VLADIMIR -Baš tako. Hoćete da pročitate? OLGA -Ne. Ne volim pisma sa gramatičkim greškama. VLADIMIR -Olga, svako veče isto: otvorenih očiju, ležite do dva, do tri, do četiri sata ujutru. Ležite, pušite i - ćutite. OLGA -Da, baš tako. VLADIMIR - Znate, svako od nas sam izmišlja svoj život, svoju ženu, svoju ljubav i čak samog sebe ...što je jadnija fantazija, tim bolje. OLGA Bacila je cigaretu, ispušenu do filtera, kroz prozor. -Zašto mi tu rečenicu niste došapnuli pre nekoliko godina? VLADIMIR -Zbog čega? OLGA -Zato što bih sigurno izmislila sebe kao domaćicu. VLADIMIR -Olga, hajde da smislimo za vas neki posao. OLGA -Smišljajte. VLADIMIR -Idite na scenu. OLGA -Neću. VLADIMIR -Zašto? OLGA -Previše sam samoljubiva/sujetna. VLADIMIR -Tim pre.

22

OLGA -E, mili moj, čak i da se razvedem od vas i udam za žustrog reditelja, neću postati Vjera Komisarževska, a ne želim da budem Alisa Konen. VLADIMIR -Igrajte na filmu. OLGA -Više volim dobro da izgledam na fotografiji Napelbauma, nego loše da igram kod Pudovkina. VLADIMIR -Rodite dete. OLGA -Zahvaljujem. Već sam imala štene od foksterijera šampiona. Oni su zabavni samo prva četiri meseca. Ali, nažalost, prljaju. VLADIMIR -Bludničite. OLGA -U zagrljajima muškaraca uživam manje nego u dobroj čokoladnoj bomboni. Izvadila je cigaru iz tabakere. VLADIMIR -Vi propadate, Olga. OLGA -Znam. VLADIMIR -Šta dalje? OLGA - Dalje? Dalje... Nekakav čudesan osećaj: mračan hodnik, svetlost koja nadire, i večno blaženstvo. Vladimire, volite li viceve? VLADIMIR -Vrlo. OLGA -I ja. Sad mi je pala na pamet jedan o kržljavom jevrejskom mladoženji koga su doveli kod lepotice visoke kao Petar Veliki, sa grudima kao pozne tikve, i zadnjicom širokom kao sto za ručavanje. VLADIMIR -I? OLGA -Jadničak je s radoznalošću i strahom odmerio pogledom veliku telesinu verenice, i šapatom pitao ponosnog provodadžiju: "I... ovo je sve za mene?.." VLADIMIR -Predivno. OLGA -Ne čini li vam se, Vladimire, da meni, u poslednje vreme, neki prokleti provodadžija tako revnosno provodadžiše tugu istih takvih neobuhvatnih razmera? Samo mi je žao što sam lišena jevrejskog humora. IV INTERMEZZO - VESTI DVA VLADIMIR - Po izveštaju Glavmetala topljenje železa se povećalo tri puta u odnosu na prethodnu godinu, proizvodnja čelika - dva puta, valjanje crnih metala - za 64%.

U Nikolajevu se latili izgradnje silosa za žito koji će tovariti prekookeanski brod za dva i po sata. U fabrici "Elektrosila", počela s proizvodnja generatora jačine deset hiljada konjskih snaga. Stigao Izvanredni ministar Meksika Bazilio Vadiljo. Po svim ulicama postavljene su pljuvaonice. Moskovljani ih od straha zovu "urne".

V INTERMEZZO - MRŽNJA! VLADIMIR -Zvezde kao da su oprane dobrim mirišljavim sapunom i osušene frotirskim peškirom. Ponovo, kao pre šest godina, hodam mračnim pustim ulicama i razmišljam o svojoj ljubavi. Ali, danas se već ni po čemu ne razlikujem od svojih dragih sugrađana. Osmeh svojom britvom nije

23

posekao moje lice od uveta do uveta. Moja su usta stegnuta jako, kao tvrda pesnica čoveka koji se sprema da se tuče na smrt. Mrzim svoju krv, svoje nebo, svoju zemlju, svoju sadašnjost, svoju prošlost.

Za sve je kriva gnusna, odvratna, prokleta ljubav! Nagrađujem je grubim udarcima, i teškim ćuškama u potiljak; pljujem joj u oči, razgovaram s njom kao pijani mačor koji od uličarke traži njen noćni pazar.

Mrzim svoju ljubav! Kad bih znao da se ona može zadaviti, učinio bih to svojim rukama. Kad bih znao da se ona može utopiti, sam bih joj okačio kamen za vrat. Da znam da se od nje može pobeći na kraj sveta, odavno bih gledao u crni bezdan iza kog ničeg nema. Govorim sebi: "Udavi Olgu, baci je u vodenu jamu, pobegni od nje u božju mater!" U stvari, baš je sve jednostavno: njen vrat je tanak poput slamčice... ona ne zna da pliva... danima, ne pomerajući se, leži na krevetu. Kada izađem iz sobe, ona neće ni glavu okrenuti. Neću ni morati da bežim na kraj sveta. Sešću u prvi tramvaj koji naiđe i neću kupiti povratnu kartu. I to je sve. Jednom sam na ulici sreo dva slepca - oni su, takođe, išli i glasno se smejali, mašući veselim rukama. U uvelim kapcima prevrtale su se mrtve oči. Ništa strašnije u životu nisam video. Ništa odvratnije. Nakaze koje se cerekaju. Nesreća koja se kikoće. Kakav bezobrazluk. Tuga nema pravo na smeh. 19. GENERALNA PROBA OLGA Telefonira. -Budite ljubazni, profesora Petrova, supruga pored telefona. Hvala. Dobro veče, Vladimire. Izvinite što vas uznemiravam, ali imam važnu vest. Za pet minuta ću se ubiti. Ne šalim se. Zašto treba da plačem ako sam radosna? Zbogom, Vladimire. Zbogom. Pišite mi razglednice na onaj svet. Sve najbolje. Bon voyage? Upravo to. Ostajte srećno.

VI INTERMEZZO - TUŽNI KLOVN VLADIMIR - Koliko vremena mi tako idemo? Pet minuta? Pet sati? Ili pet vekova?

Znam jedno: u ta kola seo sam skoro mlad, a izaći ću iz njih kao starac. Moje telo je kao stari luster. Svaki nerv zveči i udara kristalnom kapi.

Jesenje sunce je baš kao žuta vatrena grudva. Ludi cirkusant zafrljačio je u nebo baklju kojom je žonglirao. Baklja nije želela da se vrati nazad na zemlju. Moja ljubav takođe nije želela da se vrati na zemlju. A kakve joj sve čudesne stvari nisam izvodio! S nebom treba zapravo znati razgovarati.

Jadni lakrdijašu! Naterao si svoju ljubav da hoda na šarenom točku po glupoj areni, naterao je da izvede salto-mortale. Nagrađivao si je zvonkim i teškim šamarima. Mazao je krompirovim brašnom i prostim rumenilom. Na zadnjici si joj nacrtao srce iz koga curi krv. Oblačio je u šarene pantalonice. Ona je zveckala kao praporci i pravila grimase, tako ružne, da je umesto smeha izazivala odvratnost. I šta je ispalo? Ludilom bačena u nebo, ona je tamo ostala da visi kao žuta grudva vatre i nije zaželela da padne na zemlju. VII INTERMEZZO - SMRT VLADIMIR

-Neki pakosnik bez mozga je rekao da postoji smrt! Kakva glupost!.. Smrt ne postoji! Da! Evo vam ogromna figa umesto smrti! Šipak! Umiru Puškini, Šekspiri, Njutni, Bonaparte, Ivani Ivanoviči i Marje Petrovne. Sam sam čitao na Vaganjkovki. I Nikolaj Vasiljevič Gogolj "predaje pozdrav". Inače mu ne bi postavili spomenik. I čistač iz našeg dvorišta - stari Fedotič, razume se, otegnuće papke. I ova kobila crknuće za godinu-dve. Ali kakve s tim ima veze Olga? Glupost! Ja prosto tvrdim da ćemo Olga i ja iz stoleća u stoleće jesti teleće kotlete, ići u banju, patiti od zatvora, čitati Ovidija i zaspivati u pozorištu. Kad bih i samo jednu trunčicu prašine magnovenja poverovao da će biti drugačije, zar bih mogao, kao da se ništa nije dogodilo, dalje da živim?.. Jedem? pijem? spavam? hodam? stojim u mestu?.. Čekajte, čekajte! A vi? Vi, Ivane Ivanoviču? Kada vi, Ivane Ivanoviču, sentimentalno uzdišete: "Ah, ja osećam približavanje smrti", šta je to: prazna, istrošena reč koja ništa ne znači? ili je to - nešto - što vi osećate - smrt? Razumete li - smrt? Eto, vi ste, najdraži Ivane Ivanoviču, - stariji blagajnik i... leš. Na vas, na Ivana Ivanoviča - starijeg blagajnika, a ne na Ivana Petroviča - mlađeg blagajnika, navlače platneni pokrov. Na vašim kapcima leže bakarni novčići. Vi smrdite. Vas trpaju u grob. Bacaju u rupu. Vas grizu crvi. Osećate li? Lažete, građanine. Bezočno lažete. Ništa vi ne osećate. Ni-šta. Ravnodušni ste. Kad biste vi, Ivane Ivanoviču, videli svoju smrt tako jasno, kao što sam ja jednako

24

ravnodušan prema strašnoj ljudskoj patnji i prema zaslepljujućoj ljudskoj sreći, vi biste, građanine, istog časa sopstvenim noktima iskopali - s krvlju i mesom - svoje oči koje su to videle. Kočijašu, molim te, prestigni vreme! 20.PIJANE VIŠNJE Olga leži na leđima, uspravna, teška, kao da je izlivena od srebra. Olgine usne napravile su osmeh. VLADIMIR Uleće, zadihan. -Olga! Na noćnom stočiću pored malog brauninga stoji kutija sa čokoladnim bombonama. Ruku je ispružila ka noćnom stočiću. Ruka se stropoštala i pala. OLGA -Dajte mi, molim vas, tu kutiju. VLADIMIR Šapuće. -Kako ste me uplašili! OLGA -Pa, dajte mi bombonu... Daje joj. VLADIMIR -Bože!... I šta bih ja radio da je to zaista bila istina? Ne šalite se tako. Ne šalite se tako. Ne radite to nikada... OLGA Ispod ćebeta je izvadila smotan peškir koji je skroz natopljen krvlju. -Pucala sam kao neka strina... Ispustila je krvavu krpu. ... metak se, verovatno, zaglavio u kičmi... ne osećam noge. VLADIMIR -Olga, boli li vas mnogo?.. zvaću lekara... OLGA S naporom diže kapke. -Ne pravite se ludi... ne podsmevajte mi se... Do mraka ću, najverovatnije, umreti. Samo mi je pomalo odvratno da ležim sa nenamazanim usnama... mora da odvratno izgledam. Potom je prošla krajem jezika po ustima, ližući sasušenu čokoladu. Strašno ukusne bombone... Opet se osmehnula. ... znate, posle pucnja sam čak pomislila da bi samo i zbog pijanih višanja vredelo živeti na ovom svetu. Gasi se svetlo.

KRAJ VLADIMIR pred svoj poklon -Olga je preminula u osam sati i četrnaest minuta. A na Zemlji kao da se ništa dogodilo nije.