1

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ

ВЛАШКО-СРПСКИ РЕЧНИК

У нади да ће записане речи послужити да се поврате себи, ова књига је посвећена

Власима који се стиде свог језика и порекла

ВОРБАРЈУВЛАРУМЙЊЕСК-

СРБЈЕСК

Овај речник не представља дефинитивни одговор на питање језика и обим фонда речи вларумунског говора, већ има за циљ да буде

подстрек онима који поседују усмену заоставштину својих предака, да допишу још понеку реч у фонду вларумунског народног

стваралаштва.

______________________________________________

2

(Прва верзија вларумунског речника штампана на штапачу 27. 06. 2000.)

Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сě афлě йн стратура а ђе ноуо лу

рамасатурљи ђе цйвиљизацйј ҹе са петрекут. Трěбě афла, куношћа, аљеӂа шй кићи

парҹељиљи а лу ěла мозаик ђе ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фије марје газдарије.

Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја, налази се у деветом слоју остатака надошлих

цивилизација. Треба наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог мозаика речи, које ће, након

што се подесе, бити велико богаство.

Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹе љикурě. Ја је дајманту ла карје трěбě лукра,

кум ар пућа страљикура.

Култура Вларумуна није злато које сија. То је дијамант на коме треба радити, да би могао

просијати.

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

Ла уому карје ворба мумйњилор ласě, стрину с’ауђе йн касě.

Шй ěла је коӂја уом, карје пазěшће аја ҹе арjе.

Мошйја йн карје ну крјеск фрацй,рамйње ла алцй.

3

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА – ВЛАОЉИЦА – Љ. Б. КИЋИ

ВЛАОЉИЦА ИМА 33 СЛОВА, ШТО ЈЕ ДОВОЉНО РАДИ ЗАПИСИВАЊА 32 ГЛАСА КОЈИ ПОСТОЈЕ У КРАЈИНСКОМ

ГОВОРУ, ОДНОСНО 33 ГЛАСА У ПОРЈЕЧКО- ХОМОЉСКОМ ГОВОРУ.

МУКЛИ САМОГЛАСНИЦИ ěĚ, йЙ ИСТОВЕТНИ СУ ЗА ОБЕ ВЕРЗИЈЕ ГОВОРА А ОСТАЛА ТРИ СЛОВА ИМАЈУ ДИЈАЛЕКТАЛНИ

ИЗГОВОР:

У КРАЈИНСКОМ: ʤ = З, Ӂ = Џ, Ҹ = Ч; ИЛИ ДА СЕ КОРИСТЕ: З, Џ, Ч

У ПОРЈЕЧКО-ХОМОЉСКОМ: ʤ = ДЗ, Ӂ = Жj, Ҹ = Шј

аА бБ вВ гГ дД ʤДз

ђЂ еЕ ěĚ ӂӁЖј,Џ

жЖ

зЗ йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉ мМ нН њЊ оО

пП рР сС тТ ћЋ уУ фФ хХ цЦ шШ ҹҸШј,Ч

ВЛАОЉИЦАтрěбě сй шћије – уому карје врја сй скрије.

Неко је кроз шалу рјекао: “За текст написан влахољицом Власима је потрјебно пет минута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају

текст, још једна минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и

успешно савладали читање на влашком језику.”

4

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

ЙМПОРТУ Шалом Израел! Бунвењиту йн Израјел! Шалом је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск каља ла йнтйлњит шй ла пљекарје, шалом је ворба ку карје мулцамјеск лукру шй фаҹерја бунě. Шалом је ворба а уна ҹе а мйј рамас ђин ворба Јеврејилор шй ђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимба Јеврејаскě -- Хебрејешће. Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји а фост спрйнжйц пи тото помйнту, јеји а лувато сй ворбјаскě пи љимбиљи лу вилајтурљи йнтрě а куј царě а трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о мије шй ноуо суће ђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да кйнд дупа рату алђидој са профакут цара а лор, Израиљу, шй Јевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пěрцйљи, са йнтймплат ђе ји нашћиут сй ворбјаскě тоц йнтро љимбě, нума а ворбит пи љимбиљи лу мулће вилајће. Маре тајнě а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбě сй порњаскě тоц сй ворбјаскě шй сй скрије кěрцйљи йнтро љимбě. Йн врун ораш йн тоатě сара ла врун лок са адунат уоамињи ла корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шй врун мош карје наврут ку њима сй тěјнује дакě ла йнтйлњалě ну ја мулцамит ку: шалом; да јар аша шй ла пљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудě пи јел, ама ђила о врјеме а лувато сйј факě пи воје шй карје год са йнтйлњит ку јел а ворбит: шалом, да а порњит шй јеји уњи кйтрě алцй сй ʤйкě: шалом. Шй аша йнтрě Јевреј са афлат уоамињ карје а врут сй шћије ҹе сě спуње ку ворба: шалом, шй пинтру аја а катат йн кěрц батрйње ђивродатě, карје а фост скрисě кйнд Израиљењи а авут цара а лор, шйн јеље а афлат кě је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй аша ји а гасйт кě йн кěрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисě тоаће ворбиљи лу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤěу, ђаколо ља пройнвацат шй аша а пройнвијат љимба Јеврејаскě. Ворба шй љимба Вларумйњаскě нује скрисě йн кěрц батрйње, кě ну јастě ђе а љи аша кěрц батрйње скрисě пи аста љимбě; ама йн тот сату ал Вларумйњеск, сй ну ʤйҹем йн тоатě каса, јастě унђе мајастě кйће ун мош ор мујерје батрйнě, ла карје а мйјрамас кйћо ворбě њезујтатě да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи а љи аша ворбе трěбě сй ље афлěм шй сй ље йнсамнěм.

5

Ђикйт ђила лумја а батрйнě, унђе ам мйј пућа сй афлěм њезујтатě ворбě Вларумйњаскě? -- Пућем со афлěм йн повјешћ, йн карје тоатě ворба аре локу ал ји шй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћиҹе. Кě макěр сйнт ворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусу ал лор. Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскě? – О пућем афла йн пољикриљи уоамињилор, кě тоатě пољикра спуње ҹова. Унђе јар пућем сй афлěм кураће ворбе Вларумйњешћ? – Ље пућем афла ла нумиљи лу жоавињ шй бујеʤ; кě Вларумйњи пи јеље ну ља йнвацат ујтйнду сě ла тěљевизор, нума ђила паринцй ај лор мјергйнд пи досурј шй кймпурј. Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскě? – Пућем со афлěм ла нумиљи лу васурј шй лукрěрурј пин кěшйљи саћењилор. Унђе јар пућем сй афлěм њестрйкаће ворбе Вларумйњешћ? – Пућем сй ље афлěм ла нумиљи лу: ҹоҹ, боруӂ, појењ, огашě, кймпурј… Кě аља нумје нусйнт йнвацаће ђин географије, нума а рамас ђила ај батрйњ. Дакě во фи воја лу Думњеʤěу, шй дакě ње йндурěм, пућем сй астрйнӂем шй сй адунěм лаунлок ворбиљи лу љимба вларумйњаскě, шй ку ја скрија кěрц ђи йнвацат ла копији ај ноштри.

Љубиша лу Божа Кићи

УВОД

Шалом Израел! Добродошли у Израел! Шалом је реч са којом се Израелци поздрављају при сусретању и при растајању, шалом је реч са којом наздрављају послу и сваком добром делу. Шалом је једина реч што је још остала из говора Јевреја и из ње су поново оживеле речи јеврејског језика –Хебрејски. Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јевреји били расејани по целом свету, они су почели да говоре на језицима народа у чијим су земљама живели, тако да су они у периоду од око хиљаду и деветстотине година заборавили своје речи и свој језик. А када је после другог светског рата обновљена њихова држава Израел и када су се у њој окупљали Јевреји са свих страна, десило се да они нису знали сви да говоре једним истим језиком, већ су говорили на језицима многих народа. Велика расправа је била међу њима на чијем језику да почну сви да говоре и да пишу књиге истим језиком. У неком граду сваке вечери на неком месту окупљали су се људи на корзо, а тмао је стално био и неки старац који није хтео са никим да разговара ако му се при сусретању није отпоздрављано са: шалом; а исто тако и при одласку.

6

Чудили су се они старцу и љутили су се на њега, али временом су почели да му угађају и ко год би се срео с њим говорио је: шалом, а почели су и једни другима да кажу: шалом. И тако се међу Јеврејима нашло људи који су хтели да сазнају шта значи реч: шалом, и због тога су потражили у старим верским књигама из давнина, које су биле написанě у времену кад су Израелци имали своју државу, и у њима су нашли да је то реч за поздрављање. И тако су нашли да су у њиховим старим књигама записане све речи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда су их поново научили и тако је поново оживео јеврејски језик. Говор и језик Вларумуна није записан у старим књигама, јер таквих старих књига нема писаних на овом језику; али у сваком вларумунском селу, да не кажемо у свакој кући, има где још има по неки старац или стара жена, код којих је остала још нека реч незаборављена а коју млади незнају. Те речи треба да нађемо и да их забележимо. Осим од старих људи где би још могли да нађемо незаборављену реч вларумунску? – Можемо да је нађемо у причама, у којима свака реч има своје место и своје казивање. А исто тако и у песмама. Јер иако су речи у песмама удешене за певање, оне имају своје казивање. Где би опет могли наћи реч вларумунску? – Можемо је наћи у надимцима људи, јер сваки надимак казује нешто. Где можемо опет да нађемо чисте речи вларумунске? – Можемо их наћи код имена животиња и биљака; јер Вларумуни њих нису научили гледајући телевизор, него од својих родитеља идући по шумама и пољима. Где можемо наћи реч вларумунску? – Можемо да је нађемо код имена посуда и послова по кућама сељана. Где опет можемо да нађемо непокварене речи вларумунске? -- Можемо да их нађемо код имена: брда, дубодолина, пропланака, потока, пољана… јер та имена нису научена из географије, него су остала од старих. Ако буде воља Божија и ако се потрудимо, можемо да саберемо и да сакупимо на једно место речи вларумунског језика, и са њима писати књиге за учење нашој деци.

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА –ВЛАХОЉИЦА

Основне поставке влахољице концепирине су октобра, новембра месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и дотериван поступно. Влахољица

представља ћирилицу којој су придодата слова за гласове којих нема у српском а има их у влашком језику (то су: ě, й, ʤ, ӂ, ҹ). Употреба влахољице – влашке ћирилице, уз

7

коришћење Вуковог непревазиђеног правописа, за Влахе је најбоље решење јер они користе и ћирилицу и сјајни Вуков правопис, те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку. Мукли самогласници (ě, й) адекватни су руском тврдо е, тврдо и, односно немачким муклим самогласницима (ë,

ü). Мукло (ě) изабрано је из APHI конвенције, а мукло (й) аналогно је латиничном (î)

ʤ Dz постоји у цинцарској ABCED–i. Као такво може бити истоветно за ћириличну и латиничну верзију

џ = ӂ = жј крајински изговор џ (dž, дж) = ӂ = (žj) жј поречко-хомољског говора ч = ҹ = шј (крајинско) ч = ҹ; ҹ = шј (поречко-хомољско)

Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског алфабета не могу у писменој форми

изражавати свој говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати Рoмâни, како би тек онда

научили читати и писати на свом матерњем језику.

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим

говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и

умно саједињавати; не прелива се у други, не пропада.

Вук Караџић

ПОРЕКЛО РЕЧИ Већина европских говорних језика има своје порекло у заједничкој основи индо-европске групе језика, а уз то, како је дошло и до међусобног утицаја савремених језика на појединим подручјима, не треба да изненађује чињеница да се у многим језицима јављају речи са истим значењем. Лингвистима је познато да има речи које се појављују у више говорних језика и то са истим или сродним значењем, тако да је тешко дефинисати из ког језика потичу. Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектра народних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине речи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишу међу народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се као измењене поново враћају матичном народу. Мешање речи најинтензивније је било на просторима где су се народи мешали услед ратних освајања, колонизација или трговине.

8

На европским просторима најизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског, арапског, турског, немачког, италијанског, француског, енглеског па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик домицилних народа, поред грчког и латинског, највећи утицај је имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског и арапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на Запаноевропске земље ојачан је продор речи из немачког, италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама, из латинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима науке и технике, саобраћају и комуникацијама, банкарству и трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су заједничке за те народе, а раније их је било и много више него данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међу разним етничким групама за време владавине турског, византијског или римског царства. Међутим, са ослобађањем и развојем националних лингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривале заједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужих националних подручија, како би се оформио и истакао национални карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није био записан у писменој - књижевној форми, њиме се није могло манипулисати па зато је у њему остало доста речи из претходних периода у виду архаизама. Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и присилни учесници многобројних најезди и миграција становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а има примера да заосталих речи има чак из келтског језика. На таквом простору где су се вековима таложили људски и језички амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година суживота словенског и романског становништва, развили су се српски и влашки језик, који су се формирали на истом географском простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни утицај, што је имало за последицу појаву великог броја речи истог облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто тако и речи које су исте форме али различитог значења. Такав равноправан развој ова два језика постојао је све до краја XIX века, односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена комуникација. Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко новина и књига, а крајем века преко радија и телевизије емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик оставши и даље само у усменој форми, а уз то и административним мерама злонамерно потискиван из употребе, губи равноправни статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и бива потиснут из употребе код Влаха. С друге стране, непостојање и непримењивање азбуке – алфабета са којом

9

би се записивало усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед незаписивања, довело је до губљења и нестанка речи за појмове делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су током времена изашли из употребе, па због престанка њиховог коришћења падају у заборав, тако да младе генерације више нису свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког фонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фонд речи влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем школства и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток удар на влашки језик у задњих тридесетак година XX века учинили су електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик. Присуство туђица, које не ретко представљају и архаизме, веома је уoчљиво у влашком језику који се због непостојања одговарајућег писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику. Међутим, мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је ипак очувао своју оргиналност за коју се може рећи да је на вишем нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика. Потврду о оргиналности, самобитности и архаичности у влашком језику делимично поткрепљује занимљивост да су се до караја XIX века међу Власима могла још увек наћи архаична имена чије постојање сеже у далеку прошлост у времену од преко две хиљаде година. Мушко име Киркë идентично је женском имену чаробнице Кирке записаном у Хомеровом епу о Одисеју. Такође за име Панкë може се претпоставити да води порекло од имена грчког бога Пана. У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и свестраних комуникација преко медија у којима је велика употреба интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а савремени начин комуницирања условљава њихово коришћење, потребно је да се термини првенствено преузму из изворних језика одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени влашком изговору. При томе треба се орјентисати на речи које формом и изговором највише одговарају влашком говору.

ВЛАШКИ ЈЕЗИК

На влашком језику не постоји израз за реч Влах, јер та реч углавном са пежоративним значењем користи се у језицима народа који контактирају са Власима. Назив Влах никада се не користи на влашком језику, већ Влах за себе увек ће рећи да је Румйн, што означава да је то човек који говори румйнским језиком а никако да је то држављанин Ромâније. Власима је то сасвим јасно али другима није, па зато различити пропагандисти, у времену када се већина

10

ствари настоји исполитизовати, настоје да реч Румйн формулишу као ознаку за припадника ромâнске нације, а не да се ради о Власима, односно, нашим Румйнима (Румйњи ај ноштри) са подручја Североисточне Србије. Влашки језик представља подгрупу ромâнског језика који се развио под утицајем турског и српског језика и чије се рзлике са ромâнским огледају не толико у самом речнику колико у својствима палатализације гласова. Примера ради такве сличне палатализације постоје у српском језику и могу послужити за компарцију: реч деда код Црногораца се изговара као –ђед, а код Херцеговаца –дјед; девојка, –ђевојка, –дјевојка. Као што се у српском језику преко школског система, штампе, електронских медија, књижевних дела и других средстава настоји да се искорене локални говори и унифицира језик на целој државној територији, мада се величају језик старога Врања и Ниша у хвалоспевним приликама; слично и ромâнска званична лингвистика не признаје постојање специфичности влашког језика и са неверицом негодује што народ не прихвата коришћење ромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуде. Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, код Влаха не изазива никакве ефекте. Влашки језик подједнако је угрожен и од стране српског и од стране ромâнског језика. Најбоља одбрана од српског језика јесте употреба и неговање влашког говора; а од ромâнизације чврста одбрана и гаранција биће употреба ћирилице – валахољице. Тада ће влашки језик остварити свој циљ – избориће себи опстанак.

ПРЕДГОВОР ЗА ВЛАШКИ РЕЧНИК У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи са назнаком њиховог порекла, како би се показало да су то опште прихваћене речи које потичу из језика других народа; речи које су коришћењем у многим језицима постале добробит целог човечанства, па је стога оправдано да се равноправно користе и у влашком језику. Такође, у овом речнику не треба се чудити што у оба језика има група речи исте форме и са истоветним или различитим значењем, јер оне могу потицати или од заједничког корена индоевропских језика, што се потврђује постојањем истоветних речи у многим европским језицима; или су настале као последица прожимања језика влашке и српске популације, с обзиром да ова два народа углавном нису имала опречне историјске интересе, па су зато коперативно живела на овим пространствима што се манифестовало међусобним утицајем језика, мелоса, митологије… У језику то је видљиво постојањем архаизама

11

(боље рећи влаизама) у српском и србизма у влашком језику; или су то наслеђени турцизми. Србизми у влашком језику посебно су продрли преко школског система и чиновничког апарата, а у задње време преко радија и посебно телевизије, што је имало за последицу најпогубнији удар на влашки језик. С друге стране у српском језику има доста речи из језика Влаха Цинцара, који су по чаршијама били трговачки слој, из чијег речника је прихваћено много речи, такозваних архаизама. Такође из њихове средине су изникли и познати српски великани: Стерија, Нушић, Текелија и други, који су својим књижевним делима утицали на српски језик. Влаизми, такође, потичу од Влаха који су напустили планине и своја села и преселили се у градове, где су са собом повели своје речи и децу, децу која су радо заборавила своје порекло и порекло речи са којима су се и даље служили за појмове које нису знали на туђем језику (српском, бугарском, грчком). А понели су и своја презимена. Презимена која су остала док им траје потомство, да указују на корене који су их изнедрили а којима се нису одужили. Корени који опомињу да су олако и неоправдано заборављени, и да на пространству речи лебде попут брода уклетог Холанђанина. Ако међу Србима има оних који се стиде да исписују своје влашко порекло, то не значи да Власи због тога треба да се стиде што од њиховог корена има најбољих Срба.

ВЛАШКО ПИСМО

Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго. У послератном периоду штампане су и постојале су новине на влашком језику. Такође, Јанко Симеоновић издао је у Зајечару 1946. године збирку влашких песама писану ћирилицом. Исто тако ћирилицом су штампане и влашке песме у књизи: Народна музика Црноречја од аутора др. Драгослава Девића 1990. године. Значи, очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом. Међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик, уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик поседује само

12

око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У данашње време пропагира се друга бесмислица, прихвата се да влашки језик може да се изражава у писменој форми али да то мора бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично писмо –(латиница која је у званичној употреби у држави Ромâнији) се идеализује као мерило европских вредности, ствара се идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис, граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то значи да за употребу влашког језика у школском систему треба увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа, врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С обзиром да не постоји систем за образовање Влаха на влашком језику, а уз то је и немогуће организовати за одрасле особе описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује целокупна влашка популација која још увек зна и говори аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би онемогућена у коришћењу језика у писменој форми тј. текст написан таквом латиницом не би умели да прочитају. Када се то деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор – нема га, постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су неизвесни – у сваком погледу. Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик.Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи (ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога (РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска (ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо,

13

да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.” Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки, присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање влашког језика, треба подсетити да то није само губитак Влаха, то је општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког дијалекта или наречја. То је посебно губитак за ромâнистику, јер преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским забитима где је савремена цивилизација најспорије продрла. Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово познавање и међусобни утицај народних култура. У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине? Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица, из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику а додата слова за допунске гласове којих има у влашком (пет за поречку варијанту или само два за царанску варијанту), афирмативно је названа ‘влахољица’ ради популаризације влашког језика.

УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ

Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а неки га према месту настанка називају и балканско писмо. Међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка ћириллице, може се рећи да је

14

ћирилица хришћанско писмо, односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије, која је у то време називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103, створили су посебно писмо које би било подесно за ширење хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то име у част свом учитељу – Ћирилу. Нити је Ћирило био антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму и свецем проглашен.Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто тако је и ћирилица европско писмо али настало у каснијој фази. По форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, а чак већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене (униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од специфичности језика код појединих народа постоје специфична слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом. Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то да је ово лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају, оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом. Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50 година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим тим биће излишне и расправе о влашкомјезику и Власима.Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти потребно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити та поменута слова?Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо за писање на језику Черокија. “Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима

15

из чероки језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.” **Ђаред Дајмонд: Микроби, пушке и челик, “Досије”, Бгд. 2004. стр. 205.

Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?

ПИСАЊЕ ЋИРИЛИЦОМ

Сваком оном који не жели да буде слеп код очију, јасно му је да између ћирилице и латинице у основи нема битних разлика, изузев што се из пропагандних разлога вештачки поставља питање коришћења једног или другог писма. Међутим, права и суштинска разлика састоји се у примени правописа јер је Вуков правопис својом једноставношћу врло ефикасан, па тако онима који не поседују тако нешто и нису у прилици да користе такав правопис смета да виде његово коришћење и употребу код других. Како за отворено атаковање на правопис немају веродостојних аргумената, они заобилазним маневрима ударају на ћирилицу, проглашавајући је застарелом и недостојном западњачке цивилизације савременог глобализма, како би се њеним потискивањем потиснуо и Вуков правопис. Тако нешто није за чуђење јер је то позната метода људског лицемерства – да се негира и ружи оно чега се нема, по принципу лисице: „да је грожђе кисело“. Са друге стране, завојевачи су кроз историју настојали да потчињеним народима униште или преобликују духовне и културне вредности, тако да уз читав низ мера за асимилацију користе и подмуклу методу поруге и потсмеха, како би се понижени етнос сам одрекао своје самобитности. Тако данашњим глобалистима у недостатку других аргумената једино остаје да се подсмевају ћирилици, али при томе и сами увиђају да Вуков правопис има неоспорних вредности које би и њима биле добродошле у виду Вукових принципа правописа. Међутим, за тако нешто немају одлучности и јединства, мада је таква иницијатива већ одавно покренута у процесу формирања и пропагирања есперанто језика, што је уједно и највећи доказ исправности Вуковог правописа. Кинезима није важно да ли је мачка црна или бела ако хвата мишеве, зар је битно Власима да ли ће писати латиницом или ћирилицом ако при томе записују свој говор? Оправдани разлози за писање ћирилицом показују :

16

да учестано и догматско позивање на APHI конвенцију из 1928. године губи на значењу ако се има у виду да су Цинцари на свом конгресу 1998. г. извршили измене у својој азбуци како би олакшали њену примену;

да би влашка књига на лак начин била прихваћена у народ, потребно је да буде лако читљива на ћириличном писму а да новопридодата слова асоцирају изгледом на слова која имају сличну звучну вредност, како би склопом речи у реченици било олакшано читање;

задржавањем ћирилице коју Власи већ знају, онемогућио би се франкофонски утицај романског језика на говор Влаха, чиме би се очувала аутентичност влашког језика и културе, јер значај Влаха није у њиховој бројности него у аутентичности језика и традиције.

КРАТАК КУРС ГРАМАТИКЕ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА У говору Влаха уочавају се три језичке варијанте: поречка у сливу Поречке реке, горњег Пека и Црног Тимока; крајинска на подручју Неготинске крајине, Кладова и Кључа; хомољска (Хомоље, Ресава, Звижд, Стиг, и околина Голупца). Посебна специфичност постоји у буфанској верзији којом се говори у Мајданпеку. Разматрајући и анализирајући међусобни утицај српског и влашког језика уочава се да је конструкција реченица код оба језика слична, а тумачење појединих појмова је адекватно, сем код неких описних појмова где постоје различити приступи описног казивања (склони се – дěће йнлěтурј, рукује се – дě мйна). Гласовна фонетика у влашком језику адекватна је српском језику са извесним одступањима. Самогласници су као и у српском: (а, е, и, о, у) са још два допунска мукла самогласника: (ě, й) који су по изговору адекватни руском: (тврдо е, тврдо и); односно муклим самогласницима (ë, ü) немачког језика. Сугласници су истоветни и у српском и у влашком језику с тим да у поречко-унгурјанској верзији не постоје сугласници: (х, ч, џ) али се зато користе (ʤ, ӂ, ҹ) који не постоје у српском језику а ни у ромâнском језику који је у службеној употреби у држави Ромâнији; наравно они постоје у дијалектима ромâнског језика.Сугласник (ʤ) постоји у македонском језику, што је вероватно последица утицаја језика Влаха Цинцара, такође има га и у неким другим језицима. Сугласник (слово х) који не постоји у изворном влашком језику, прихваћен је и уврштен у влахољицу због писања савремених израза који потичу од грчког или латинског корена, односно од речи из српског,

17

романских или германских језика. Томе се не треба чудити, јер и у српском језику до појаве Вуковог правописа у народном говору ниje коришћен глас (х) нити у азбуци слово (ј) али касније писање је постало незамисливо без њих. Међутим, не треба инсистирати на прихватању гласа (х) и треба га избегавати, јер у изворном влашком изговору он се изоставља или замењује гласом (словом) ј, к .Сугласник (н) испред (б, п) прелази (мења се) у (м): йнб ймб; йнп ймп. Сугласници (л, н) испред меких самогласника (е, и) без изузетака прелазе у (љ, њ); уколико исти треба да остану непромењени иза њих се пише мукло (ě, й). Исто важи за ( д, т ): испред (е, и) прелазе: д ђ; т ћ; а не мњају се испред (ě, й).При глаголским променама или променама имеаница из једнине у множину врше се палатализације испред меких самогласника (е, и)г ӂ : боруга боруӂиљи, ругу руӂи, фагу фаӂи;д ђ : ард арђе, кад кађе, принд принђе, дуда дуђиљи;к ҹ : вака ваҹиљи, порку порҹи, фак фаҹе, аку аҹиљи;т ћ : бурта бурћиљи, турта турћиљи. или када су испред муклих самогласника ( ě, й ):д ʤ : дуда дуʤйљи; т ц : бурта бурцйљи, турта турцйљи;ћ ц : ђинћиљи ђинцй, паринћиљи паринцй.Иза слова:(ʤ, ж, з, с, ц, ш) не пишу се меки самогласници(е, и) већ (ě, й); а иза; ђ, ӂ, љ, њ, ћ, ҹ не пишу се мукли: ě, й већ (е, и). Уколико има одступања од поменутих правила, то је у речима туђицама које нису претрпеле гласовне промене сходно влашкој фонетици. У царанској варијанти слично као и у ромâнском књижевном језику не употребљавају се сугласници (ʤ, ӂ, ҹ) већ се уместо њих користе (з, џ, ч); такође на неким подручјима (л, н) испред меких самогласника (е, и) не палатализују, нити (д) прелези у (ђ).У унгурјанској варијанти чешћа је употреба муклих самогласника (ě, й) тако да нема преласка (д) у (ђ) а уместо речце пила користи се пйрла. Главне врсте речи у влашком језику су: именице, заменице, придеви, глаголи и бројеви.

ИМЕНИЦЕ (НУМИЋА, НУМЈАЋИЉИ)

У влашком језику постоје именице женског и мушког рода. Именице средњег рода не постоје. Исто правило важи и за заменице.

18

Именице женског рода завршавају се наставком (а): апа, мйна, пйња, пруна, ҹара Именице мушког рода углавном се завршавају наставком (у): ардоу, боу, љемну, мошу; наставком (иљи): ђинћиљи, кйњиљи, лапћиљи; изузев ређих случајева где је завршетак (а): тата, тајка, најка, бурћа. Pluralia ŧanŧum: кријри - мозак Деминутив се добија:За именице женског рода када се на корен речи додају наставци:-ěлуша пурҹ-аоа пурҹ-елуша, сйнҹ-аоа сйнҹ-елуша; -йца уш-а уш-йца;-рика припито-арја припито-рика, -риҹика фло-арја фло-риҹика, сфо-ара сфо-риҹика; -ица пујк-а пујк-ица, дунг-а дунг-ица, мум-а мум-ица;-уца вак-а ваку-ца, варг-а варг-уца, мйндр-а мйндр-уца;-шоара вак-а вак-шоара, клак-а клак-шоара.За мушки род додавањем наставка на корен речи:-ашу копил-у копил-ашу; -ěлу кокош-у кокош-ěлу, огаш-у огаш-ěлу;-йшору мйц-у мйц-йшору, стурʤ-у стурʤ-йшору;-ицу пуј-у пуј-ицу;-ишору пуј-у пуј-ишору, лапћи-љи лапћ-ишору.-јелу топор-у топор-јелу, мирј-а мир-јелуИли додавањем наставка на целу именицу:-љецу мошу мошуљецу, ступу ступуљецу, нашу нашуљецу-цу нашу нашуцу, огашу огашуцу, капу капуцу;-шору боу боушору.Аугментатив се добија:За именице женског рода када се на корен речи додају наставци:-оћина карња карноћина, вака вакоћина-ушйна пјеља пјелушйна. За именице мушког рода додавањем наставка на корен речи:- ану копил-у копил-ану,-оману уоц-у оц-оману, -оћиу луп-у луп-оћиу.

ЗАМЕНИЦЕ (ЂЕНУМИЋА) ПРОНУМЈА

Личне: Једнина Множина јеу, јо -- ја ној – ми ту – ти вој – ви

19

јел –он, ја –она јеј(и), ји –они, јеље –оне

Повратна заменица у влашком језику користи се за сва лица Једнина: ма Множина: ње ћи ва сě – се сě – се Показне: Једнина ěста – овај; аста – ова ěла –тај, онај; аја –та, она атйта–толико, толики; толика Множинаěшћа – ови; ашћа – овеěја –ти, они; аља –те, онеатйца – толики; атйћа – толике

Присвојне: Једнина ал мјеу –мој; а мја –моја ај ми –моји; а љи мјеље – моје ал тјеу –твој; а тја –твоја; ај ти –твоји; а љи тјеље –твојеал луј –његов; а луј –његова; ал ји –њен; а ји –њена ај луј –његови; а љи луј –његове; ај ји –њени; а љи ји –њене Множинаал ностру – наш; а ноастрě – наша; ај ноштри – наши, а ноаштрје – наше ал востру –ваш; а воастрě –ваша; ај воштри –ваши, а љи воштре –аше ал лор – њихов, а лор – њихова; ај лор – њихови, а љи лор –њихове

Односно-упитне: карје – ко, који кйт – колико ҹе – шта ал куј – чији, а куј – чија ај куј – чији, а љи куј – чије

Неодређене: ҹињива – неко, неки вруну -неко, вруна -некавруњи -неки, вруњиљи -некеҹова – нешто а кујва – нечији а лу ҹињива – нечији

Одричне:

20

њима – нико њимика–ништа Опште: тотнат – свако тотнатě – свака

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА

Позитив бун – добар фрумос –леп мик – мали

Компаратив мйјбун – бољи мйјфрумос –лепши мйјмик –мањи

Суперлатив алмйјбун – најбољи алмйјфрумос –најлепши алмйјмик –најмањи

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИЈесам: сйнт – јесам ам – сам јешћ – јеси ај – си је – јесте а – је

сйнћем – јесмо ам – смосйнћец – јесте ац – стесйнт – јесу а – су

Нисам:нусйнт –нисам (нам –нисам) нујешћ – ниси (нај –ниси) нује – није на –није

нусйнћем –нисмо нам – нисмонусйнћец –нисте (нац – нисте)нусйнт – нису на –нису

БРОЈЕВИ (НУМАРАЛА)Основни уну –један, уна –једна дој –два, доуо –две триј – три патру – четири ҹинҹ – пет шасě – шест

21

шапће – седам опт – осам ноуо – девет ʤěҹе – десет унспрјеҹе – једанаeст дојспрјеҹе – дванаeст, до'оспрјеҹе – дванаeст тријспрјеҹе – тринаeст патруспрјеҹе – четрнаeст ҹинспрјеҹе – петнаeст шајспрјеҹе – шеснаeст шапћеспрјеҹе – седамнаeст оптспрјеҹе – осамнаeст ноуоспрјеҹе – деветнаeст доуоʤěҹ – двадесет доуоʤěҹ шй уну –двадесет један тријʤěҹ – тридесет патруʤěҹ – четридесет ҹинʤěҹ – педесет шајʤěҹ – шесдесет шапћеʤěҹ – седамдесет обʤěҹ – осамдесет ноуоʤěҹ – деведесет сута – сто, стотина мија – хиљада

Редниалђинтйј –први, ађинтйј –прваалђидој –други, ађидоуо –другаалђитриј – трећи алђипатру – четврти алђиҹинҹ – петиалђишасě – шестиалђишапће – седмиалђиопт – осмиалђиноуо – деветиалђиʤěҹе – десетиалђиунспрјеҹе – једанаестиалђидојспрјеҹе – дванаестиалђитријспрјеҹе – тринаестиалђипатруспрјеҹе – четрнаестиалђиҹинспрјеҹе – петнаестиалђишајспрјеҹе – шеснаестиалђишапћеспрјеҹе – седамнаестиалђиоптспрјеҹе – осамнаестиалђиноуоспрјеҹе – деветнаестиалђидоуоʤěҹ – двадесетиалђидоуоʤěҹ шй уну – двадесетпрвиалђитријʤěҹ – тридесетиалђипатруʤěҹ – четридесетиалђиҹинʤěҹ – педесети

22

алђишајʤěҹ – шесдесетиалђишапћеʤěҹ – седамдесетиалђиобʤěҹ – осамдесетиалђиноуоʤěҹ – деведесетиалђисута – стоти алђимија – хиљадити

Тотнат карје мйјшћије,ласě кйћо ворбě сй мйј скрије.

Аа -члан уз присвојне заменице и уз глаголски облик перфектаа'пěј, а пěј -е паабаће -скреће, усмерава абаће ворба –наговештава сě абаће -скрећеабја -једваабурија -испарењаабурјаʤě -испараваабуру -пара, испарење абурě вйнту –ветар пириабуровйнту -поветарацабушйља -пузећи аверја -имовина, власништвоаверњик -имучанага -агаагањи -агеагěрě -удесио, натемпираоадаварат –потврђен; сагласанадаварě -потврђује; приклања се адавěрјала –потврђивање; сагласностадавěрјала ла ворбě – сачекивање у разговору, одобравање саговорникуадавěру -потврдаадаоара -по други пут адапатоарја –поилоадапату -појењеадапě -поји, напоји адйнк -дубокоса адйнкат -продубило сеадйнкимја -дубинаадйнкјаʤě -продубљује

23

адйнс -посебно, баш зато, изричито, конкретно, намерноадо -дај; донесиадунарја -скупштина; окупљање, сакупљање, прибирањеадунě -сакупљаадурмит -заспао, у сну адурмиторј –успављујућиадуҹе -доносиадуҹе йн парћаја –сличи, наликује аʤěм -бесквасни; пресанађету -навика, обичај ађиноарја -мало пре, малочасађинтйј -прва, претходна ажунату –гладовање за Бадњи данажунӂе -стиже; долазиажунсě -стигао, стигло; досегнуо, додирнуо, дотакаоажунсу -стизање; сустизањеАжуну -Бадњи данажутату -помагање, помоћажутамйнту –помагање, помоћ ажутě -помаже сй ажуће -да помогне (наздарављање уз пиће)ажуторју -помагач, pомоћникажутаторју -помагач, помоћниказвйрљит -разбацано; хитнутоазвйрљитура – хитац; оно што је хитнуто аиҹа -овдеаја -таајдац -хајдемоајде -хајдеајлалц –остали, другиајна -огртач, хаљина, тога аколо -тамо, онамо, ондеакоњерју –велика игла са дршком (за шивење врећа, сламарица)акрјешће –кисели акрит -(за)кисељенакришор –киселкаст, накисеоакрјала -киселост; салата, туршија акру -кисеоаку -иглаакума -садаакупат -ухваћен, обрлаћенакупаторју -окупаторакуша -ускоро, сад ћеал -члан уз присвојне заменицеала -ала, звералавиҹос –насртљив, досадан; халапљив алалалт -онај други алалт -други (не овај)

24

алалтěјерј -прекјуче алалтěсарě –прексиноћалам -алалалам сйј фије –да му је алалалан -претпрошле годинеалаузу -галама; кркљанацалб -беоалбањацě –са својством белине; белог тенаалбастра –врста биљке, различакалбěцу љемнулуј -бељика албина -пчелаалбина урсаскě –солитарна пчела албиҹос –беличасталбитурљи –рубље, вешалбја -корито за веш; појило албјаца -белинаалбјаца окјулуј –беоњача албјешће –бели;постати беоалбуриу -беличаст; избледеоалбушу -беланацалдатě (алтě датě) –други пут, другом приликомалђинтйј –први, претходни алђилаурмě –задњи, последњиалмйјмаре -највећиалмйјмик -најмањи алмитриља -другојачије алмитрја -другчијеалос -виловиталрěу -зли; нечастивиалта -другаалту -другиалтуја -туђе,туђиалтфјељ -друкчијеалтҹе -друго нештоалтҹева (алтě ҹева) –друго нешто алтҹињива -други некоалће -другеалћиљи -друге, инеалувату (ђи пйње) –квасац припремљен са брашном за тестоалувацěлу -квасац алуна -лешникалуну -лескаал уну -јединиалуњекос -клизав; клизавоалуњекушу –клизавица; клизалиштеалуњету -лесковик алуњикě –проклизава алцй -други некиаља -те, оне

25

аљаргě -трчи, јуриаљеӂе -бирасй аљагě - да бирааљеӂерја –бирање, избор, изабирањеаљеӂири –изабирарачи, жириаљергату -трчањеаљергатура –јурњава аљес -биран; разговетанворбјешће аљес -говори разговетаноса аљес -издвоји(л)о се аљесу -одабир; избораљесатура -оно што је одабрано, резултат бирања аљесура -одабирање, избор, селекцијааљиђинтйј -прве, претходнеаљин -алевпипарка аљинě -алаева паприкааљинат -умирен, смирен сě аљинě -смирује се, умирује сеам -имам; ја самама -алиамарала -горчинаамарě -горкоамарос -горак амараҹуња -горчина, горкостамарйт -горак, загорчан амарутě -прети; угрожаваамарутě ку пумну-прети песницомамбарју -амбар американ -америчкопйнʤа американ -америчко платноамйнат -касно, доцканамйнатат -одоцнео; закаснеоамйндој -оба, обојицаамйндоуо -обеамин -аминаминат -аминовано; суђеноамињаʤě -аминује амјецала -вртоглавица;несвестица амјецěшће -губи свест амјецйторј -опојан; вртоглавамјецйтура -пијанац; амнарју -кресало, огњило, оцилоамњаʤа нопцй -поноћна утвара која пролази у облику навиљка сена или тамне силуете недефинисане животиње амњаʤу -подне; ужина; југйн парћа амњаʤулуј -према југу, у правцу југаамњаʤу нопцй -поноћамњеʤěшће -ужинава

26

амњеʤйту -ужинање аму -ам (прибор за вучу коња)амункě -тешко, мучнойј амункě -мука му је; устручава сеамурцала -утрнулостамурцйт -утрнут амурцěшће -трнеан -прошле године ан цěрц -претпрошле годинеандěрě -заподеваану -година ану ал ноу -нова годинаањи -године; годовиањинě -закачиње, качиањину -ива, јова, јововинаапа -водаапа минаралě -минерална водаапа морцаскě -ледени зној ла трекут апа -ознојио сеападуку -водовод, аквадуктапарала -брањење, заштита мам апарат -бранио сам се, одбранио сам сеапарија -водуринаапатос -водуњав апěрě -брани, штитисě апěрě -брани сеапипијату -пипањеапипије -пипаапљакě -сагињаапљакě мњији -подој јагњадиапљекат -сагнут; подојенапринђе -пали (користи се и у смислу уључује: сијалицу, шпорет)апринс -упаљенапроапје -близуапропијаʤě -приближава апропијату -приближавање апса -апсаапукату –започињањеапукě -започињеапукě йн лумје –иде (одлази) у светарама -бакарарамашу -опкладаарањешће -храниарањит -нахрањенарањиторј -хранљиварањиту -храњење; товљењеаратě -показујеаратарњик -за показивање; за пример, за угледаратат -показан

27

арататорју -показатељ, који показује, показивачӂејту арататорј -кажипрстаратату -показивањеарату -орањеаратура -ораница; орањеарě -ореарěцу -кобац, ветрушкааргацйја -најам, печалбааргаторју -најамник, печалбарардоу -аковАрђалу -топоним на путу између Горњане и Тандеарђе -гори; спаљујеарђаторј, арʤаторј –горљив, са својством горењаарђерја -горење, горљивостарђију -паприка (љута)арӂинтарју –кујунџија; мењач новцаарӂинтат -посребренарӂинту -среброарӂинту ал виу -живаарйнгу -црквено звоноарймасарју -пастуварија -гумноариҹу -јежарје -(он) има арјећиљи -приплодни ованарку -гудало; лук арку ла фјарě -лук на кљусамаарма -оружјеармамйнту -наоружањеарматорј -наоружавајући, који наоружаваарматорју -оружарармацйја -војска, армија армуњика -хармоника армуњикашй -хармоникашиармуњикуца -усна хармоника армашу -армијац, војник; оружар, оружникАрнаглаоа -Рудна Глава арњик -марљив, реван; имућан арпја -крилоарс -изгорен; спаљен; загорео; прегорео арсура -огоретина; опекотина арту -блиска околина, видокругја дат ун арт -обишао је около један круг фи йн арту луј -буди у близини њега ( у његовом видокругу)арћија -хартија, папирарцагос -набусит, ђангризив, осоран, дрчан, свадљив, помаман; арогантанарцагурљи -дрчност, осорност арцоага -кљусина; старкеља

28

арцу -месопусни дан аршйца -присој аршоу -лопата асарě -синоћ аскултамйнту -служење; услуга аскултаторју -(по)служитељ аскултě -слуша; служи сě аскултě -помаже се,служи сеаскуће -оштри аскуцйт -оштар; наоштрен аскуцйтоарја -оштрилица аспрјала -храпавост; строгост аспру -храпав; строг асприт -похрапавео; строго аста -ова аставарě -летос астајарнě -зимус асталу -сто астаљору -сточићастаноапће -ноћас астарě -вечерас астатоамнě -јесенасастěʤ -данас астрйнӂе -сакупља; сажима астрйнсура -збир, скупина аструкě -покривааструкамйнту -покривач, покривкааструкамйнту кěшй -кров, покривка на кућиаступě -зачепљује аступушу -запушач, затварач атйрнě -(за)качи, закаћиње атйрнат -окаченатйта -толико тот атйта -исто толико атунҹа -тада, онда ау -јао; имајуау лěлě -јао леле, авајји ау -они имајуауђе -чује; дознаје ауʤйту -чујење аурарју -златарауратура -позлатаауру -златођи аур -од злата, златноафарě -напоље афиону -опијум афлě -налази, проналази афумат -димљен; накресан афуматоарја -пушницаса афумат -загорео, има мирис дима

29

`са афумат`-накресао се, напио сеафумě -дими; пуши се; пуши (дувани) афумјаʤě -дими; пуши афурисйт -анатемисан, ђаволисан; ђаволаст, лукав, незгоде нарави ац -сте аца -конац аца киптори -конац који се обмотава око дугмета аца ла фириз -линија по којој сече тестераацйцйје -потпаљује; распирује; раздражујеацйцату -раздраживање; распиривањеаш -би, бихаша -да; тако, таквошй аша йнаинће -и тако даљеашаʤат -притиснут; слегнуташаʤě -притскује; сагињеашаје -тако јеашћа -ове(а лу) ашћија -дотичне (поменуте) дотичних (поменутих)ашћаптě -чека; нада се ашћептарја -чекање; ишчекивање, надањеашћептату -чекање, очекивањеашћерње -простире; положиашћернуту -простирка…ђе кулкат -постељина…ђе опинкě -уложак за опанку аҹерě -вребааҹија -ту, тунааҹиљи -игле

Ě ěј -узвик при терању запрегеěја -они , ти ěјс -узвик за скретање дешњака улево при терању запрегеěла -тај ěлдује (йл дě алуја) -ђаволишеěста -овајěс (сйнт) -су (јесу)ěће -етоěшћа -ови

30

Б ба -ма ба ауʤ ту -ма чујеш тиба јо ну -ма ја не ба уну, ба алту -ма један, ма други; те један, те другибаба -старица баба оарбě -игра ћораве бакебабјешће -бабскиБабиљи -баба мартабабошћоајка -бабетина багаторју -пуњач, пунилац, угуривач багě -меће, тура, уноси багě минћа -води рачуна багě сама -води рачуна, пази баглама -баглама, шаркабадěју -бучкало за маслац, стапбажокура -лакрдија, шега, исмејавање, ругање, спрдњабажокурос -лакрдијаш, шеретбајатоњу -момчина бајату -момак, младић бајацěлу -момчић бајацěндру -момченце бајацйја -момаштво бајбараку -јелек, прслук бајбоку -збијена гомиламјерг бајбок -збијено крдо у тркубајра -упртњача, рукохват (на корпи, кофи, цегеру, ташни) бакшйшу -бакшиш балан, бěлан -белац балабан -балабан, огроман човекбаластру -розе балауру -смукбалбањит –оклембешен, поколебансě балбањеск -опхрвају се балбатаја -пламен; буктињабалбатаја фокулуј -пламен ватребалмјежос -житак балмушу -упржен млад прокисо сир са пројиним брашномбалону -балонбалос -балавбалта -барабалтаку -дубока бара; језеробалтоака -баруштина, баретинабалуц -розе, белкаст

31

балћина -мочварабалћинос -мочваранбаљига -балегабаљигарју -балегар; ђубребаљиљи -бале, слинебанда -трубабандашу -трубач; бандажбанка -банка; десет динарабанкарија -банкарствобанкарју -банкарбану -новчић; банкнотабања -бања бањи -новац, паребањиулуј -новчано, у новцубарабар - упоредо; подједнако барака -баракабарба -брадабарба капри -бусика, типсинабарбарит -поравнат, уједначенбарбарјешће -поравнавабарбату -муж, супругбарбија -подбрадакбарбијерју -берберинбарбос -брадатбарда -брадвабардаку -бардакбарʤа -родабарјем -барем, макар толикобарка -барка, чамацбаркарју, баркаӂиу -чамџијабарна -распикућство, расипавање; лумперајбасама -ваљдабасамаку -степеникбасамаҹиљи -степеништебаскија -пречага у оградибатаја -туча; батине; борбабатајашу -борац йн батаје -у правцу, на ударубатајос -борбен; склон тучибатајосу -убојица, кавгађијабататарњик -борбен; упоран; насртљив бататарњиҹија -упорностбататорј -насртљив; борбенбататура -утабано место; поприштебататурит -утабан, утртбатěћеҹерју -убио те богбатрйн -стар

32

батрйна -старица; стара влајна (влашко коло)батрйњаца -старостбатрйњешће -старачкибатрйњи -стари; прецибаћала -поткабаће -бије; удара; набијабаће вйнту -дува ветарбаће ђин палме -аплаудира баће ђин коадě -маше репом баће кěрцйљи -игра картебаће коаса -клепа косу баће ку краҹи -рита себаће пјатра -пада град баће ҹоариҹи -ваљави сукносě бат вйнцй -мешају се ветровийш баће жок -руга се, спрда себауторј -пилац, онај који пијебауту -пијењебаутура –пићебауца -белутак; кварцни песакбаш -башбашћаоа -башта, вртбашћеларју -баштованбашћелуку –баштованство, повртарствобаҹ -батлија (чобанин чије стадо има највише млека)баҹија -станиште за испашу овацабěл -бео, белкастбěлан, балан -белац бěшка -засебно, одвојенобежйнарју -пролетер; избеглицабеј -светлосмеђ, драпбејка -куна златицабекерју -нежења, бећарбелҹугу -алка, беочугбељаоа -невоља, белајрě-бељаоа -страшна невоља, велики белај, катастрофабељит - огуљен од корео бељешће - награбусио је, надрљао јебељитура -огуљено местобербјеку -ованберегјата -душник; жила у месуберекјету -летина, род; изобиље бескекера -кревељко, бескекерат -искревељенбестрйга -у неповрат, недођијабећаг -нездрав; фаличанбећежйт -фаличан; хендикепиран бећежйтура -фаличност; ожиљак

33

бећешаг -болешљивбецйја -пијанкабецйјос -склон пићубецйјосу -пијанацбецйу -пијаницабешйка -бешикабешйкуцйљи –пурци, шљиве џанарикебешйкуца -плихбешйна -прдежбешйносу -прдоњабйза -зујалица; инсект који зуји; у Црноречју означава пчелубйзаиту -зујањебйзајка -зунзара бйзěје -зуји, зунзарибйзга -размаженко, плачљивкобйзгаит -размаженсě бйзгěје -пекмези сесě бйзгоање -пекмези себйзна -помрчина; тамницањегура бйзнě -мркли мракбйксала -гужва, стешњеностбйксйт -стешњен у гужвибйлбěје -трепери, пламсабйлбěје фоку -трепери ватрабйлҹу -вашарбйр-ица -узвик дозивања овацабйрдауш -максимална ватра, пуном паромбйркаиту -преметањебйркěје -премеће, претурабйрлогу -смеће; брлог бйрна -греда, брвнобйрнарјаца -брвнарабйрнашу -гајтанбйрца -кика, перчин, плетеницабйршйтура, вйршйтура -терен одакле почиње формирање потока, удолине испод врха брдабйту -штапбйту ђи коастě -ребробйту ђи машйнě -палидрвцебйћикос -дрвенастбйшњешће -шикља, куља; избијабибану -гргечбибěје -угиба себигерју -вруљабику -бикбиковит -особина непотпуно уштројеног бикабикоњу -каменицабила -кугла; камарабила ђе фок -буктиња

34

биљету -билетбиње -добро, бињиљи -благостање, добробитбињишор -полако, лаганобиолу -бивобиољица -биволицабироу -биров, телалбицу -прамен; чуперакбицос -праменаст,бишћала -луталица; битанга; џукац; беспосличарбиҹу -бичбја -пијебја тутун -пуши дуванбјеку -бренербјерја -пићебјецовану -пијандураблажйн -благ; кротакблана -даскаблањиу -пљоснатоблањиулуј -пљоснато, положенобластамат -проклетбластěмě -куне, проклињебластěму -проклетство, клетваблйнд -питомблйнда, блйнʤйљи -копривњача, плих од алергијеблйнђаца -питомост, благост, добродушност, доброчудностбљау -неоштар, тупбљау на ʤйс -није лануо бљеује кйнљи -повремено лаје пасбљиду -чанак, зделабљож -туштма и тма, хрпабоала -болестбоала рě -епилепсија, падавица боалкě -устајало, бљутавобоабиљи -зрневље, зрнадě ку боабиљи -гата у зрнабоамба -бомбабоаска -џибра боата -маљ, чук, мочуга “боата” -“шипак”боарфиљи -изнутрицебобат -крупнозрнбобйту -округао водени вирбобику -клатнобобику ла клопěт -клатно звонабобицйљи -бобице бобој -као зрно, зрнастбобокоју -велико зрно, зрнчинабобоку -детелина

35

бобоку ал алб -бела детелинабобоку ал рошу-црвена детелинабоболоашйљи -шљиве џанарикебоболој -округао, округластбоболош -округао, акругластбоболошат -округао, заокругљенбоболошу -куглабобоћит -лоптасто набрекнутса бобоћит поарка -крмача тражи вепрабобу -зрнобобу ђе бобит -вешплавбобу ђе турб -врста биљкебобоҹелу -бела детелинабогдапрост -Бог да прости бодоноасйљи -дрангулијебођикěје -чачка, џарабожу -бурјан бознакйт ђе марје - огроман, веома велики (служи за поређење живих бића: биљака, животиња)бојерјлуку -богаство; раскошбојерју -богаташ; великашбокат -широких боковабокалу -бокалбокофјеља -бућкуришбоку -бочни отвор на бурету боксај -смождено(воће, поврће)болбојат -избечен, разрогачених очијуболбојату -избечениболбора -врста травеболборосěшће -блебећеболбоћињиљи -зелениш; поврћеболду -шиљак; чиодаболђешће -подбада; подгуркујеболђију -пудлицаболнавит –болестанболнавитура -болешљивкоболнавиҹос -болешљивболобрјећиљи -водени инсектболовану -велики камен (облутак) бољешњица -болест, епидемијабољешће -болујебомбěрдује -бомбардујебомбикату -бокс; ударање песницомбомбоана -бомбона бомбонарју -бомбонџијабомбоњешће -гунђа, мумлаборгоцěлу -кукурек борђију -земуницаборйндěу -ајмокац од свињетинеборйшкаиту -праћакање, преметање са ритањем

36

боркант -бабурастпипарка борканатě -бабураборосу -маљ, мацола, чукборуга -дубодолина, вододеринаборцоју -велики камен, каменчугаборҹу -сирће од прокуване комине (течни део џибре), у време гладних година јело се са качамакомбоскајит -умазан од воћабоскорођеше -богороди; блебећебостану -бостанботошат -заобљен; затупљен, тупоботу -њушка, губицаботу кйршйји -почетак кршаботуру -дебљи крај дрветаБоћаʤа -БогојављањеБоћеʤату -крштавање Боћеʤу -крштењебоћит -затупљенса боћит уојљи -стадо оваца сабијено у гомили због врућинебоцоака -лопта; чешљуга боцоку -лопта, куглабоу -вобоу баби -стрижибубабошћина -восковинабраду -бор; чамовинабразда -браздабрама -бравабрањишћа -шума високих стабалабраца -прса(ла) йн брацě -загрљај, у загрљајса луват йн брацě -загрлили сеса луват ла брацě -ухватили се у коштац, рвају се брацарја -наруквица; колутбрацарја ла коасě -косилобрацарја плугулуј -део плуга брацу -нарамак, дењакбрацу ђи туљењ -дењак шашебрашовиљи -гегови, скечевибраҹинарју -учкур; појасбраҹира -трака; тканицабраҹира ђи йнҹинс -тканица брěцује фрунʤа -удењује лисник бребењелу -врста цвећа брйгла -брдило за ткање, набрдилобрйгларју -мотка на коју виси брдилобрйгљеће -чврсто и много увезанбрйндуша –мразовац, каћун брйндуша галбинě -златни шафранбрйнʤа -сир

37

брйња -колено (родбински), покољење, генерацијабрйу -појас; струкбрибјећиљи -врабацбриҹагу -бритва, ножићбриҹу -бријачброанка -конрабасброаска -жаба„броаска“ -сточна болест„броаска“ -део испод воденичног вретенаброаска ђи пи супарјеће -крастава жабаброаска рйпоасě -врста жабеброаска ку ҹован -корњачабробда -кромпир (локализам из Горњана)бронтавит -тврда отеклинабронцу -бронзаброскану -жабац (копнени)броскоју -велики жабац, жабетина бротаку -жабац (водени)брука -шило; шиљакбрума -сланабрумарју ал мик -октобарбрумарју ал маре -новембарбрумјаʤě -пада слана брусу -конус, купа, купасти обликбруҹешће -чачка; џара буба -рана, бубуљица, крастабубиљи -богињебубиљи а љи миҹ -мале богињебубиљи аљи марј -велике богињебубоју -чирбугарјаска -коло за игрубудингу -пудингбудуроју -воденична буквабуʤа -уснабуʤат -великих усанабуӂјаку -коровбужору -божурбујеђа -биљкабујеђа ђи ҹерњалě -вранилова травабујеӂет -коровштина буката -плодбукаћиљи -летина, усеви, плодовибукатура -комад; комад месабукурија -радост, радовањебукљуку -згњечена хрпа воћабукурос -радостан, срећанбулʤěшће -шикљабулʤěшће сйнӂиљи пи нас -шикља крв из носабулмаку -ајмокац од зечетинебумбаку -памук

38

бумбу -дугмебумбури -тачкаста испупчењабумбури ђи гјацě -иње на водибумњица -буљинабун -добар, добро; уредубун-ажунсу -добро сустизањебун-вењиту -добродошлицабун-фаҹерја –доброчинство, добро делобунарју -бунарбунатаћа -добротабунаћик -прилично добарбунě -добрабунě-каља -добро сусретање(сйц фије)каља-бунě –срећан путбунě-сара -добро вече(рамйњ ку) сара-бунě -лакуноћбундуку -ступ, стуб у оградибурајала ђи плоаје -роница, ситна кишабурěје -сипи, ромињабургиу -бургијабургина -греда у оградибурдукаљиљи –неуредно одбачено старо покућство и стварибурдушу -ларва инсектабурику -пупакбурику ӂејтулуј -јагодица прстабурику помйнтулуј -центар светабурјећиљи -гљива на дрветубурјећиљи ђи пе фаг -буковачабурјећиљи ђи ступј -гљива која расте на храсту бурјецй пјастрěʤ -врста буковаче бурка -капутбуркјеш -капутлијабурма -наврткабурта -стомакбуртанос -великог стомакабурћиљи -изнутрицебурујана -биљкабурфěје -претура по нечемубусујоку -босиљакбутавит -надувен од отеклинебутавјала -надутост од отеклинебутоарка -дупља у дрветубутоју, бутоњу -буребуторкос -са дупљом, шупаљбуфану -дошљак, дођошБуфану -Мајданпечанинбуфњешће -фркће; сукља, куљабушћану -пањбушћану ђи вије -чокот

39

бушћурог -страћарабуҹаоа -биксна, чаура; писак на инструменту буҹинбуҹину -рикало, пастирски музички инструмент у облику цеви, налик фанфарама; израђује се од стабла биљке буҹин или од увијене липове коребуҹину -биљка цевастог стаблабуҹуми курулуј -дебело месо на задњицибуҹуму -високи пањ

В вага -вагавагарју -вагарвагауна -дубодолинавагону -вагонвагоњету -вагонетвадра -ведроваду -газ на рециваʤуту -виђењевај -авајвај-ђе-јел -авај њему, јао њемуваја -река; долина поред рекевајала -ваљавицавајтату -кукање, јадиковање, вапајвајуга -дугачка долина поред рекевака -крававакарјаца -говедарниквакарју -кравар, говедарваку -време трајања, временска еравалушу -свитак, ролна; набојваља -река; долина поред рекеваља фундатě -река понорницаваљењи -равничари, житељи равница вам ( ва ам) -сам вамвама -ујам, ушур ; таксавамна -царинарницавапаја -пара; врелинавапаја ђе абур -талас испарењавапаја ђе фок -јара, врелинавапору -брод, паробродвапорјелу -бродић, мали паробродвара -летовара, варујка -сестра од тетке (стрица)

40

варга -пругаста шараварʤа -купусварʤарија -купусиштеварњикица -кречаницаварњица -кречанаварсату -повраћање; просипањеварсатура -бљувотинаварсатура ђи пјатре -сипар, обрушени камен варсату зори -сванућеварсě -излива, просипа; повраћавару -кречваруиту -кречењеварујала -резултат кречења варујка -другарица, посестримавасарија -судови, посуђевасйљи -судови, посуђевасу -суд, здела, посудаватра -огњиште; обухват ђе о ватрě -површина (обухват) величине огњишта ватра фокулуј -огњиште ватреватрају -лопатица за жарвěдув -удоввěдува -удовицавěдувоњу -удовацвěлу -копрена, вео; завојвěмује -узима ушур (таксу)вěру -брат од стрица(тетке)вјерј ђин фрац -друго коленовјерја дојља -треће коленовјерја тријља -чеетврто коленовěрује -кречивеверица -веверицавеверицоју -веверацвеђења -призорвеђерја -светло, светлоствеђерја окјулуј -зеница; очњи вид веђерјаʤě -светли, осветљававеђерату -осветљавањевек -довека, занавеквекит -стар,остарео; похабан, изношен, избледелих боја (односи се углавном на одећу и ствари)векј -стар; похабанвенћилу -вентилвењирја -долазак;пи вењире -кад се може, када се има слободног времена, у доколицивењинос -отрован; сукрвичаввењину -сукрвица; јед; животињски отроввењиту -долажење, приспећевересйја -вересија

41

вероћику -нераст, вепарвесаљија -весељевеспја -осавеспарју -осињаквешћежйт -избледелих боја (односи се на платно или одећу)вешћељит -изношен, похабанвеҹина -комшикавеҹину -комшија, суседвеҹија -вечноствеҹињаца -старина; комшилуквйжаиту -шевање;вйжěје -шева, иде цик цаквйжоање -истиче млазомвйжоју -млаз вйлва -вилавйлвос -виловитвйна -венавйнаторј -успешан у ловувйнаторија -лов; ловинавйнaторјеск -ловачкивйнаторју -ловацвйнату -ловинавйнацаоа -модрицавйнацěљиљи -врста цветавйнацйка -мала модрица вйнěт -плаввйнěт йнкис -тамноплаво, тегетвйнтěлатору -вентилаторвйнту -ветар; ваздухвйнту ал рěу -северацвйнтураторја –тријер, вејалицавйнтурату -вејање житарицавйнтуришу -јак ветар; ветрометина вйнтурě -веје жито или пасуљвйрě -угурава, утрпава сě вйрě -утрпава се, гура севйрдарја вјерђе -жунавйрдарја пистрицě -детлићвйрʤоб -уплетено, сплетвйрʤоабиљи -петљавиневйрʤоабиљи ђи мјерс пи западě -обруч од шибе премрежен концима, са којим се хода по снегувйрʤоабиљи ла фјарě - део премрежен испод кљуса где треба да нагази животињавйркану -котлина, широка увалавйрколаку -демон који “једе” месец (сунце) при помрачењувйру, вйрфу -врх

42

вигу -ролна вигу ђи апě -таласмјерӂе виг -иде ваљајући сефаҹе виг -намотава у ролнувидра -видравижуљијља -олуја, јак ветарвија -виноградвијала албě -бела вијалавијала њагрě -црна вијалавијаца -животвијаца ђи веҹије -вечни животла вијацě -наздрављевијорњица -вихор, ковитлац; олуја, буравијорос -буран; олујанвилајту -народвина -кривицавинарица -винска мушицавинарија -пивницавингла -винглавинʤарја -продајафакут ђи винʤаре -оглашен за продају винʤаторју -продавацвинђе -продајевинђекат -залеченвинђекату -залечење, излечењевинђекатура -залечено местовизаку -нишанвину -виновинујала -кривица, оптужбавиње -долазивињерја -петакВињерја маре -ПетковицаВињерја њагрě -Црни петакВињерја уоулор -Велики петаквиорјаоа -љубичицависаʤě -сања, снивависату -снивањевисос -видовитвистěрија -ризница; сезам, пећина са благом, магична врата у стени кроз коју када се прође време стаје а човек не стари, док унутра скривено злато изгледа као живи огањ вису -санвита, вићиљи -стока, марвавитрěг -мума витрěгě -маћехататě витрěг -очухвиу -живвица -лозавицаоа -теле (женско)

43

вицěлу -теле (мушко)вицйка -праменвишњала -псећа свадбавишњика -вишњавишњику -вишња (стабло)виҹуљит -затурен угуривањем испод нечегавјасěл -весео, радостан, ведарвјаста -најава, вестдě вјаста -најављујевјастйљи -вестифйрђе вјастě -изненада,без најавевјеђе -видисě провјеђе -провиди севјеʤуру -јазавац вјеʤурина -јазбина вјердаћик -зеленкаствјерʤајка -жунавјерђаца -зелениловјерђе -зелено; сирово, незреловјерђик -зеленкаствјерманос -црвљиввјермиљи -црввјермушу -црв (велики), црв из стајњака, поткорњаквјерсу -мелодијавјеру -нераст, вепара воастрě -вашаа воаштрě -вашевој -ви воја -воља; жеља; намисаовојвода -војводавојешће -воли, желивојиту -вољењевојитуље -љубљенивојњику -мушкарац; јунаквојњиҹеск -мушковојњиҹешће -мушки, храбровојњиҹија -јунаштво; снагавојњиҹији -врста јагорчевиневојос -љубазан; гостољубиввор -хоћеворба -реч; говорстě ла ворбě -од речи је, држи се договора факу ворба -поставио питање, покренуо разговорворба куминће -саветворбиту -разговорворбиторј -говорљив, речитворбјешће -говориворбјешће ђе рěље -оговараворбјешће йн вйрфу љимби -врска у разговоруворбјешће ку гура фрйнтě –говори безвољно

44

ал востру -вашвоуо -вамаај воштри -вашивражěшће -гата, врачавражйтоарја -врачаравражйторју -врач, врачарвражйту -врачањевракна -засвођени пролазвракњица -засвођена вратаврау -период, извесно времеврацу -пролазврацу ардоулуј -отвор на акову вредњик -достојанвредује -вредиврењик -вредан, раданврењиҹија -вредноћа, марљивост врја -хоћеврјаду -начин, поступакврјежу -лозица, врјемја -времеврјемја рě -непогода, лоше времеврјемује -мења се времевродатě -некада; понекадврйсњику -врсник, генерацијаврйста -врста; узраст ђе о врйстě -истог узраставрйстйљи -разнобојни конци, палета бојавртака -вртачавртопу -вир вртос -густврћажа -вртачаврћежу -вртлог ; завртањврћељњица -вито, вртешкаврунђива -негде; некудавруна -некавруну -нековруњи -некивруњиљи -некеврфу -врхвршйја -вршкара за риболоввува -мали бубањвувајиту -хучањевувајка -вуждало (дечија играчка)вувěје -хучи, брујивувěту -хукавулпја -лисицавулпоју, вулпоњу -лисацвултуру -ораовупит -бачен и затуренвурајала -прогон, гоњење

45

вурěје -прогања, гони

ггавану -овална рупа, кратер гавану ла љингурě -овални део кашикегазěшће -газигазда -газда, домаћингаздарија -богаствогаздарица -домаћицагаздě -богатгаздоћина -богаташгајина -кокошкагајинату -кокошији изметгајинуша -врста шумског цвећагајба -гајбагајка -спона, притегачагалбин -жутгалбинарја -жутицагалбинаћик -жућкастгалбину -дукат галбинушу -жуманацгалбињаца -жутилогалопу -галопгаљата -кабао за мужу; цилиндаргаљата мори -ципон воденични гаљата ђе лапће -кабао за мужу гаљата ҹерапилор -део на чарапама гаљија -брод, галија гаоага, гаоаза -чмаргаозйна -блудницагаргарица -жичњак гаргаунарју -легло стршљенагаргауњиљи -стршљенгарду -ограда, плотгарђину -цилинндрични плетаргарђину ла пућинě -цилиндрични део кацегасěљњица -восковни мољац гасěшће -налази, проналазигата -готовогаћешће -готови; припрема гаћиторју -куваргаћитура -јело које се спремагаћиту -спремање, готовљење; завршетакса гаћит -завршило се, готово је гаура -рупа; бушотинагауриҹа -рупицагаурос -рупичаст, шупљикав

46

гěздује -газдујегйдалату -голицањегйдěлě -голицагйлгěје -гргољигйлгěје фоку -букти ватрагйлка -гукагйлтаку -вир (дубок и широк) гйлтйна -вир (миран и широк)гйлтопу -вир; језерогйлҹаоа -свађа, кавгагйлҹевјелњик -свадљивгйнгау -муцав, тепавгйнгěје -муца, замуцкујегйнгањи -“бубе; луткице”гйндаку -гундељја вењит гйндаҹи -дошле му бубицегйнду -ум; мисао, помисао ам ђе гйнд -намеравам ма гинђеск -мислим, размишљамгйрěје -гракћегйрга -плећагйсаку -гусангйска -гускагйту -грлогйту киљи -грлић флашегйћ-гйћ -узвик вабљења свињагйфаиту -задиханост, дахтањегйфајала –задиханост, дахтањегйфěје -тешко дишегйфља -јужни ветаргибура -остатак вуне након влачањагигиљиҹ -малецко и округластогижа -шушкагинда -храстов жиргинђешће -мислигинђиту -размишљање, мишљење гиоака -љуска ; љуштурагиоҹелу -висибабагиҹешће -одгонетава, погађа гиҹитоарја -загонеткагјанца -зихернадлагјара -канџагјаца -лед; поледицагјаул -немирко, несташкогјему -клубегјемоток -склупчаногјемује -намотавагјергина -георгинагјеруца -канџица; врста лозицегјеурě -љушти (од љуске)

47

гјецарија -ледара; поледицагјецоју -леденикгјорцоње -крекеће; крчигласу -гласйнтрун глас -у један глас, једногласноглěсује -гласаглоаба -глобаглоата -чедоглоаћиљи -чељадглобјешће –глоби, наплаћује казнуглогина -плод глогаглогину -глогглуга -стог шашеглума -шаласě глумјешће -шали сеглумјец -шаљив, шаљивђија уом глумјец -шаљивђијагљија -груда ;бусенгљијос -бусенаст гљонцу -кугла; танегоага -лобања; главуџагоана -парење говеда дěј гоанě -најури га, гони гасě гоњешће -пари се (говеда)гоанга -буба гоанга путуроасě -смрдибуба гогњужу -врста травегогољија -лобања, темегогоману -главешинагогоњец -обао, заобљен сферногогоњиу -овалан, у облику сводагође -годкйт гође поц -колико год можешкум гође шћиј -како год знашгозба -пировање, гозбагозбења -гозба, прославагол -празан; гоголаја -голи теренголану -гоља; протуваголаш -голуждравголашйт, голошйт - огољен; голуждрав голймбаћик -голубије бојеголймбица -голубицаголймбу -голубголймбу домњеск -питоми голубгологану -бекрија; који узима или троши задњу паруголомоазйљи -отпаци налик онима у сифону судопереголомозу -галама; кркљанац, измешаностголокрак -разгаћенголопěру -калопер

48

голопěру ал његру -жалфијаголопрешњица -ровацгоља -гоља, сиротињагољешће -празнигољит -испражњенгонгањи -бубе, бубетине ја вењит 'гонгањи' -дошле му 'бубице' у глави гоњала -парење говедагорњаку -западни ветаргоровјала -мутљавинагоруну -храстгоруњица -млад витки храст горуњишу -храстова шумагосту -гостгостйја -гозба, гошћењегостěшће -гостиграбирја -журба, хитњаграбјешће -жури грабовица -брзакуша, брзећаграбу -журба, хитњайн граб -у журби ку грабу -журбом, хитњом, на брзинуграђина -башта; врт; градинаграђина ку флорј -цвећњакграђинарју -баштован, вртларграђинуца -баштица; вртићграју -глас, звукграмада -гомилаграмађешће -пласти, гомилава грангуру -жуја, златкаграњица -границаграњиҹерју -граничарграпа -дрљачаграпату -дрљањеграпě -дрљаграпиш -вучен по тлуграс -угојен; дебео; масанграсймја -масноћа, сало; угојеност, утовљеностграсуна -товљеницаграсуну -товљењикграсуц -дебељкаст, пуначакграуру -чворак греоање -гравидна, труднагреотаћа -тежина, терет; потешкоћагрецос -мучан; грешала -грешка, погрешкагрешěшће -грешигрешйт -погрешан, неисправангрешйтура -грешка; погрешкагржаб -грбав

49

грйнарју -житница, амбаргрйњиљи -житарице, житогрйњишћа -стрњикагрйу -пшеницагрижа -брига, забринутост ај грижě -води рачунагрижěлњик -брижљив, пажљивгрижйт -брижан, забринут гријрју -зрикавац, цврчакгркалоду -гркљан, адамова јабучицагрлуга -дивља гускагрљиу -обор за свињегримна -гривна, наруквица гринда -гредагринђију ла плуг -грдељ плугагринђина -врх косинегрњица -храст китњакгрифу -део на потковицигрјаца -мучнинагрјебла -грабуљаГрјеку -Гркгрјеу -тешко; тегобно; напорно гроаза -гад; протувагрозау -гадан, одвратан „грозау“ -досадан, наметљивгроапа -ископана рупа, јама; рака;грозавија -гадост; грозотагрозавјељњик -гадљивгрооћешће -грокћегрооћиту -гроктањегропану -рупчага; дневни коп у рударствугропишћа, гробишћа -гробље грос -дебео, широког пресекагрос ла пјеље -дебелокожацгросймја -дебљина; обимгросу -деблогросу ђе љемње -дрвљаникгрунђину -комад; коцкагрунђину ђе мњереҹикě -коцка шећерагуга -незналица, будалагуӂуга -будала, будалетинагуӂуган -будаластгужба -уплетени обруч (венац) од лијане или жицегуљеру -оковратник, крагнагуљерат -са шаром око вратагунојарју -сакупљач смећа, ђубретар; ђубровникгуноју -смеће; сметилиштегунојос -запрљан са смећемгура -устагура вěј -уток реке, ушће

50

гургоју -врх (кљун) опанкегурјеш -галамђија; гласан; речит гурајала -жамор, удаљени говоргустату -опробавање устима, узимање залогајагустě -опробава устимагустě одатě -узми залогајгустос -укусангусту -укусгустарју (луна а густулуј кйнд сě густě ђин берекјету ал ноу, порњинд ђила Сймпјтру) -јулифйрђе густ -неукусно, без укусагутйја -дуњагутйју -дуња (стабло)гуша -гуша; гукагуша ђин апě -водена хидра кончастог облика, по веровању ако се попије од ње настаје гушавостгушавит -направљен са гукамагушаит -задављиван, покушано је задављивањейл гушěје, йл гушајешће -дави га, стеже му вратгушат -са гушом (гукама)

Д да -а (као свеза)давасěлу -врста цвећадада -секадај (да ај) -а јеси, јеси лидајка -сека; драганадакě -акодакум -јакако, него шта; даклемдакума (да акума) -а сададалаку -демон; антракс, злић, црни пришт, бедреница, пострелдалаҹица -врста оседалта -длетодам (да ам) -а јесамданаку -нежења, момак за женидбуданга -линија, цртадаљиу -делијадаоага -дуга на бурету (каци)даогарју -бачвар, качардаорат -надомештен; поновљен мума даоратě -маћеха тата даорат -очухдар -зардара -дарадараку -оквир

51

дараку ђе дараҹит -чешаљ за вунудараку ђе ферјастě -футер на прозорудараку ла ушě -футер на вратадарапу -отсечак, део површинедараҹешће -влача вунударја -давање дарњик -дарежљивдару -дар, поклондаруиту -даровањедаскаљија -учитељовањедаскаљица -учитељицадаскěлу -учитељдат -дато; ударено са ђидат -привикао седаторија -дугдаторњик -дужандаторњику -дужникдату -давањедауњиљи -обаддаћина -правило, поредак; природа дацйја -порез, дажбинадě -даје; удрадě бунě ʤěоа -назива добар дандě ворба -шаље поруку, упућује позивдě ку краку -удара ногом, рита се дě мйна -рукује се дěм -дај ми; дајемо; ударамодěмил -дај ми гадěјнěје -љуљадěрује -даруједйлму -испупчење; узвишицадймйзлуку -приплоддймпу -успондйнамјенту -динамитдйнфу -запух, талас ваздуха са смрадомдйрěје -вуче се по тлудйрěјитура -траг након стругања дйрěшће -дирадйрдајала -вибрирањедйрдěје, дйрдоање -вибрирадйржаоа -државадйрзйљи -одећадйрйту -дирањедйржњик -смео, храбар, одважандйрка -дрипац, фукарадйркуцйљи -прњедйрматори -кресачи лисникадйрмату -кресањедйрматура -окресана грана, лисковинадйрмокса -врста шибља

52

дйрпěје, дйрпоање -стружи ја ла дйрп -узима отимањемсě дйрпěје -чеша сěдйрпјела -протувадйрпјељит -похабан; иструган; отрцан, одрпандйрпјељњик -изјелица, склон отимачинидје -дедје мě -де моредје ласěл -де остави гадједа -дедадоамна -госпођа, дамадоамњик -госпоствен, достојанствен ; частанДоамње ферјешће -сачувај Божедоарје -болидоармје -спавадовљећиљи -бундевадобйнда -добитдобйнђешће -задобијадобоарě, кобоарě -силази, спушта седодола -додоладодорка -врста влашког коладој -два; двојица; двојеа дојља -по други путдојспрјеҹе -дванаест долапу -орман; долап домну -господиндолма -кућа од сазиданих цигала између дрвених стубовадомњирја -господа; господстводомњишоара -госпођицадопу -запушачдоранга, дорйнгу -мотка за замандаљивање положена попреко иза врата дорит -жељан; чежњивдорјешће -чезне, желидорке -зар; ваљда; осимдору -сета, туга; чежња, жељадорҹа -незасит, незајажљив (неиспуњених жеља)досйшћа -залеђе; несунчана страна, осој; полеђина досњик -забачен; из залеђа; повуччен (затворен) човек доспит -осушен на сунцу или промаји сě доспјешће пйња -хлеб печен на недовољној температури, није испечен него се просушио пруње доспиће -осушене шљиве испод стабла након дужег стајања на сунцу и ветрудосу -шума (унутрашњост шуме) досу пěлми -надланица доуо -дведо’оʤěҹ -двадесетдо’оспрјеҹе -дванаест

53

драга -вољенадрагалаш -умиљат; миодрагостос -драг; вољен; омиљендрагу -радост; вољењедрагуста -љубав, вољење драку -ђаво, врагдраковина -скаламеријадрěкује -ђаволишедрйгавију -зеље дрйглобу, дрйгљећиљи -чешаљ за гребенање кучине дрйнду ђе тајат кољаша - на дрвеном луку затегнут конац са којим се сече качамакљегат дрйнд –чврсто везан, фестса факут дрйнд –напио се, пијан до бесвестидрјава -лајснадрјава ла мйнě -лакатна костдрјешу -вршалицадруга -полуга; клипдруга ђе кукуруʤ -клип кукурузадруган - дугајлија, дугоња, клипан, суклата; дугуљаст; корпулентан пруње другоање -врста шљивадрумајала -путовањедрумашу -путникдрумěје -путуједруму -пут, друмдруму ал маре -јавни путбаће друму -преваљује пут, заморно и тешко преваљивање путадугаја -продавницадугајашу -продавацдугоарја -воњ, смраддугурја(ла) -јара, врелинадугурје -трепери јарадуда, дуʤйљи -цев; свираљкадуда, дуђиљи -дудињкадудěје -изгонидудěу -коров, травуљинадуду -дуддудуљејка -цев; свиралица од дршке бундевиног листа, дипладулу -таласасто испупчењепěру йндуларит -ондулирана коса дулҹаца -слаткост; сласт; слаткиш, посластицадулҹе -сладакдулҹерја -слаткоћадулҹин -сладкастдумбраоа -шумарак, дубравадумикат -удробљено

54

думикату -удробљени хлеб у јелодумикě -ситни, удробљујеДумњеʤěу -Богдумињика -недељадумња -его; личност; госпостводумња тја(воастрě) –твоја (ваша) личност, ваше господстводунарјанцу -ветар са Дунава, дунавац Дунěрја -Дунавдунěрје -налик дунаву, обилно, непрегледно (описни придев који се обично користи за опис рода пшенице или кукуруза на њиви)дунга -ивица; бридпус йн дунгě -на кантдупа -изадунда -буцмасто, незграпнодупа аја -иза тога, накондупа ҹе -пошто, накондупло -двострукодурајала -грмљавина; тандркањедурěје -грми; тандрчедурбину -двогледдурјерја -болдурмиторју -спавачдурмиту -спавањедушманос -зао; злопамтилодушману -душманин, непријатељдушмањешће -душмански; мрзидушмањија -мржња, непријатељстводуҹе -носи; води; сě дуҹе -одлазистě дус - у трансу, у коми

ʤʤала -верига, беочугʤаланца -чипка ʤаларју -ланчаник; мотка на којој су окачене веригеʤаларју плугулуј -део плугаʤама -чорбаʤама ђе варʤě -расоʤамос -чорбаст, разређенʤаљиљи -вериге; ланацʤаљиљи ђе ҹас -ланче за сат ʤаљиљи ђе ла гйт -ланче око вратаʤаљиљи ђи ла камин -веригеʤара -млечика из масла

55

ʤаҹе -болује ʤěоа -данʤěоа марје -благдан, светковинаʤěру -сурутка некуванаʤěу -бог, божанствоʤěу мě -богами, тако ми богаʤěҹе -десетʤйнʤěје ђи фриг -скакуће од зимеʤйҹе -кажеʤйҹе йн флујер -свира на свирали

Ђђа (ђе а) -зађабја (ђе абја) -једвађадаоара -поново, по други путђадоуо -попреко, укосођадојља -по други пут; удвостручен, удвојенођажунс -довољно, потаманђазврљит -пустимицеђаиҹа (ђе аиҹа) -одавдеђај (ђе ај) -зађај ти -за твоје, о твојима ђаколо -отуда, одандеђакоастě -косо, укосођакума -за сада, од садађал (ђе ал) -о, одђал аша -о таквомђалдатě -други путђалу -побрђе, гора ђаљењи -брђани, гораниђапорйнка -удвојено ношење терета на моткиђапроапје -изблизађаранга -полеђушке, положенођарйнду -свудађасарě -од синоћђасњацě -јутросђаставарě -летошњиђастаноапће -од ноћас, ноћашњиђастатоамнě -од јесенасђатунҹа -од тада ђафарě -споља ђафјећа -узалуд, доцкан ђашћамата -врлудаво

56

мјерӂе ђашћамата -вуцарање; иде у непредвиђеном правцу, неконтролисано померање; расколђаҹија -одатле ђе (ђи) -од, за; да; неђе ар фи -да би билође мě -не бре, не моређеаја -затођевинě -кривђевиу -уживо; на живођеӂјаба -узалуд; бадава, џабеђежгинат -очењен; расцепљенђежгјецат -одлеђенђежгјеорат -ољуштен од љускеђежугат -распрегнутђезармат -разоружанђезбајрат -одвезаних упртњачађезбатут -разлокан ђезбракат -разодевен, раскомоћенђезбракě -свлачиђезбурдат -непокоран; разметљив, раскалашанђезвěлуит -одвијен, одмотанђезвйнтат -просушенђезвйрʤěшће -отпељавађезвйрјат -окопнео, без снегађезвйршйт -начетђезљегат -одвезанђезгољит -разоткривен, разгртанса ђезгољит - разгрнуло се , сам од себе се откопаођездаторат -раздуженђездорит -минула га жељађезљегат -одвезанђезљинат -распреден; опуштенђезљипит -одлепљенђезмјаћик -раздвојено нерегуларно, поремећеномјрӂе ђезмјаћика -иде раздвојенођезробирја -избављење од ропства ђеизноу -поновофакут ђеизноу -обнововљенђеистйна -заиста, истинито, уистина, стварно, доиста ђекйнд -откадађекурйнд -скоро, недавнођемижлок -средњи, осредњиђемперу -џемперђемпреуна -заједнођенадйнс-намерно, с том намеромђеокјат -урекнутђепартарја -удаљавањеђепартат -удаљенђепартаћа -удаљеност

57

ђепарће -далекођес -збијен; честођесарат -расољен, умањене сланоћеђесйш -збијенођесйшу -честар, шикарађескаљекě -сјахујеђескаркарја -истовар; растерећењеђескаркат -истоваренђескрецйт -изгубљених наборађескујат -откључан; раскованђескумпарат -откупљенђескусут -отшивен, рашивенђеспадурит -огољен, без шумеђеспикат -отпаднут, трошанђеспринс -откован; отшивенђестйрнат -откаченђестрамат -опаранђестрйнс -олабављен, опуштенђестрйнӂерја -попуштањеђестул -доста, довољнођесфěшурала -одмотавањеђесфěшурě -одмотавађесфундат -одглављен, отпушенђетоаће -свачега; свачемуђетот -сасвим, потпунођеуна -једнострукођеунђе -одаклеђешалат -разглављенђешкејат -раздвојен, разглављенђеҹија -одатлеђи (ђе) -зађиврјеме –благовремено, на време ђивродатě -од некадађиврунђива –од некудађидат -предат, задат; привикнутса ђидат -навико се, приклонио сеђидоуо -двострукођидос (ђиндос) -полеђинађижос -исподђизвěлује -одмотавађизвěцу -одвикађизвигује -одмотава ролну (тубу) тканинеђизбокат -распаднут одвајањем комада у виду љуспиђизгарђинат-разграђенђизграђит -неограђенђизмјердат -размаженсě ђизмјардě -извољевађизнодат -одвезаног чворађизнодамйнту -расплет, исходђизњинě -откачиње

58

ђизунфлат -спласнуођизфакут -разграђенђикě -уколико, акођикě вреј –уколико желиш, ако хоћешђикйт -изузев, једино; негођила -одђилаваље -од низводнођилађал -од узводнођилок -одмах, сместађиљеће -без сметњедěће йн ђиљеће –склони се у страну (на безбедно место)вино ку ђиљеће –дођи сабајле; дођи благовременолукру пи ђиљеће –рад када се има слободног времена (неометано)ђимикě -ситни, дробиђимикат -удробљенођимињаца -јутрођимињацě -у јутру, јутређимпреуна -уједно, заједнођимулт -одавнођин -из; сђинаинће -испред, спредађинапој -отпозади, позади ђинапроапје -изблизађинафарě -споља, изванђинваље -одоздолеђингě (ђе йнгě) -од поредђинграб -журно, ужурбанођиндарěт -отпозади, позадиђиндатě -од скорођиндос -залеђе, полеђинађинђал -одозгођинђипарће -издалекађинжос -одоздо, одоздолеђинкйта -умалођинколо -отуда, с оне странеђинкотро -одакле, откудађинкотрова -однекудађиноапће -рано (пре сванућа)ђинсус -одозго, одозгоређинтйј -претходно, ранијеђинтрě -измеђуђинтроворбě -од једне речиђинтродатě -одједанпутђинтрофугě -на брзину, хитр ђинћиљи -зубђинћиљи кйњеск -очњакђинунтру -изнутрађинурмě -позадиђинфацě -с лица, сунчана страна

59

ђинфуга -на брзину, у тркуђиокјату -урокљивостђиору -творђипěје -иде скакутајућиђипифуга -веома брзо, хитрођирјапта -деснађирјеӂе -поправљађирјесу -поправкаа ђирјес уоала -направио запршкуђирјепт -правођирјептаћа –правда, правичностђискалцат -изувен, босђискйлҹит -отпетљан, размршенђискйнтě -бајеђискйнћику -бајалицађискйнћиҹиљи -бајањађискићешће -демонтира, распакује, разлажеђискулц -бос, босоногђирјесу -поправкађискрецйт -опуштених (поравнатих) наборађискуркат –распетљан, размршен; извукао се из неприликађиспанат -отклињенђиспарцйт -раздвојен; растављенђиспарцйту -раздвајање; разводђиспикат -отпаднут, распаднут ђиспљећит -расплетенђиспре -према, предђиспринс -отковано, одвојенођисприпоњит-одвезан са испашеђиструкат -откривено,отклопљено ђистул -достађиступат -отчепљен, отклопљенђиступě -отчепљује, отклопљујеђисупра -изнад, гоређисфакут -начет; разграђен; опаранђисфаҹе -одваја; разграђујесě ђисфаҹе -отвара се сам од себеђитоаће - свашта (свих врста)ђиунђе -одакле, откудађишкиђерја -отварањеђишкингат -отпасаног коланађишкис -отворенђишкјептурат -откопчанђишћептат -расањен; разборит, проницљивђишћептат ла кап – оштроуман, интелигентан, разборит, проницљивсě ђишћаптě –разбуђује се, долази себиђишћептаћа –оштроумност, интелигенцијађишћинӂе -отпасује

60

ђишћинӂе кураоа-oтпасује каишђешћинс -отпасанђиҹ (ђаиҹа) -одавдеђодатě -одједном, нагло, наједанпутђопарће -по страни, са странеђопотривě -подједнако, равнођосамě -вршњаци, истог годишта или старостиђи сама мја -мог годиштађувеку -четвороугани плех за печењеђутура -погодба отсеком, ђутуре

Ееј -хејеј лумјо -хеј људи

Ӂӂавла -дангуба; празнословӂаму -прозорско окно; оквирӂамйна -рачва; рогафакуц ђе ӂамйнě -близанциӂана -трепавицаӂана уокјулуј -очна јабучицаӂевлěје -олајава; лаје испрекиданоӂеӂерат -промрзаоӂеӂература -промрзлина, озеблинаӂеӂејтарју -напрстакӂеӂецěљиљи -прстићиӂејту -прстӂејту ал марје -палацӂејту ал мик -мали прстӂејту арататорј -кажипрстӂеманарат -рачвастӂемěнарос -рашљаст, рачвастӂемињиљи -рачвеӂемје -стење, јеца; потмуло грмиӂемуту-јецање;потмула грмљавина ӂенункиљи -коленоӂерарју -новембарӂерос -мразанӂеру -мразӂиндарјешће -узима прекомерно, узима на дрзак начин; узима жандаром у карташкој игриӂиндарју -жандар

61

ӂинӂијљи -десни (код зуба)ӂињерју -зетӂјаба -џабе; узалудӂубану -посуда за прихват испечене ракијеӂугастру -маклен (врста дрвета)

Жжалба -жалба; тужбасě жěлбује -жали се, вајка сежалоста -врста цвећажај -хрпажаљешће -жали, у црнини је жапина -удолина, улегнућежěгју -огањ, жеравицажěљњик -у жалости жěљу -жалост, покоражěпěјала -бат, одјек од ударцажěпěје -одјекује батжгибина -раселинажгјабу -жљеб; олук;жгјабу ђе урујале -валов за јармужђеру -кунажйвěцу -здравица тла жйвěцу љемнулуј -језгро дрвета жйгла -део на јармужйгоарја -џукац, џукелажйгу -жигжйгуиту -жигосање, маркирањежйгујала пе гйт -горушицаЖйдану -Жидовжйжаку -танак млаз кроз рупицужйжěје -истицање млазомжйжгау -кржљав (плод, семенка)жйла -жила у месужйлау -жилавжйпану -младо витко дрвожйпла -парче жилавог месажйру -буков жир жйца -жицажйцарју -жицар, радник на линијама далековода или телефона жњапу -мотка за ударање жоавина -животиња; створењежоака -игражоакě -плеше, игра (коло, фудбал)жоарě -заклињежоарда -прут, шиба

62

жоја -четвртакЖоја вјерђе -зелени четвртакЖојмарљи -Велики четвртак жокарија -играријажоку -игра; плес; играњежос -долежосњик -низак, приземан; подао, подмукао, гнусанжугу -јарамжуђекарја -суђењежуђикě -кара, куди; судижуђекаторју -судијажукарија -играчка; играријажукаторј -воли игру; живаханжукаторју -играчжуљешће -жуљажуљитура -ожуљено местожумарјећиљи -чваракжуматаћа -половинажуматаће, жумаће -полажуматацйт -преполовљенжумуље -чупа; черупажумуљит -исчупан, почупанжумуљиту -отрцани, усуканижумуљитура -усуканко, чупавкожунгејат -болно прободенжунгју -срси, трнац, жмарац , болно пробадањежункану -јунацжунку -јуне жуњинка -јуницажупоаје -дере; гулижупуит -одран, огуљенжупуиту -драње; гуљењежурамйнту -заклетва, заклињање

З забавит -окаснео; задржаванзабаоа -одуговлачење, кашњењезабуну -капут без рукавазавйрње -залазизавйрњиту –залазак; западзавјећина -заветина, светковиназавоју -шумарак поред реке, лугзадорит -ужелео се, жељанзађина -сметња, узнемиравањезађинě -задржава; замајава; ометазајћину -зејтин

63

Зајҹерју -Зајечарзаклопу -замка за птице у бундеви заљећит -загубљен; залутаоса заљећит –случајно се затекао, задесио или загубио (залутао) негдезаману -судње време, судњи данзангија -узенгијазаносйт, стě заносйт -у трансузапада -снегуому ђе западе -снешко запишћит -закржљаоса запишћит апа -сига на водизапрйстоку -минијатурно јаје са којим се прекида ношењезаприт -са затвореним цревимазапарјала -опстипација, запу -присила, форсирањеја дат зап –форсирао, навалиозапуку -врућина, жегазапушала -оморина, врућиназатка -мотка за отпуштање ткачког вратила на разбојузатону -устава; устављена вода затоњит -устављен, зајажензатрјешће -уништава, затирезаујтат -заборављензаујтě -заборављазафлату -докучивање, закључакзафлě -докучи, проникне, дозна из сплета околности (анализирајући)збатуту -цимање, копрцањесě збаће -цима се; батрга сесě збаће окју -игра окозбаће вицěлу -теле цима при сисању збйрнајиту -зунзарење, ландарањезбйрнěје-зунзари; ландара; лапрдазбйрҹит -наборан, са борамазбйрҹитура -набор; боразбиҹиту -цимање, истресање са збиҹит -истресао се; отео се; цимнуо сезбиҹулě -просушујезбјарě -вичезбјерěту -вика, викањезбоарě -летизбур-збур -лет-летзбураторј -полетарацзбурату -летење, летзбуҹумату -ломатање; смућеностзвйкаиту -севање од болазвйнтат -просушензвйпаиту -цимање, размахивање

64

звйпоњату-цимање, размахивањезгајба -незалечива рана згајца -маза, кревељкозгарда -огрљак, оковратник за узицузгйитура -оно што је искеженозгйјит -искежен, накежен; размажензгймбит -полунакежензгймбиту ђен гуре –накеженост, кезањезгймбиту ђе рйс -суздржан осмехзгйндěраторју -тресач; жарачзгйндěрě -тресе, потресазгйрěје -гребезгйрěјатура -огреботина згйцаиту -дрмање; цимање; потресањезглоту -зглобзглоаћиљи -зглобовизгоада -згода; повољностзгоадњик -повољанзгођешће -погађазгођит -погођен, удешен; повољан(з)горна -труба(з)горњак –горњак (ветар)згорњала -изгон; хајказгорњит -изгнан, протеран разјурен, натеран у бекствокафа згорњајка –кафа сиктерицазгргорит -коврџав, са увојцимазгргуру -коврџа, увојакзгребенарју -чешаљ за кучинузгребењи -остатак кучине након влачања згрҹелу -ластишзгрҹит -сковрђан; цицијазгрҹитура –циција, тврдицазгрҹу -укочење мишића згугуљит -погурен, увучених раменазгура -згура, шљаказгурау -сипљивздйрнěје -звецка, клопараздокшйт -упропашћен; зарушен, урушенздравěн -здрав; једарздравица -пиће са којим се позивају гости на славу или свадбуздрěнкěње -звецка, клопараздрěнкěње ђинцй йн гурě -цвокоћу зуби у устимаздрјанца -дроњак, фронцла, ћипаздрјенцурос -одрпан, у дроњцимаса здренцуит -подеран у фронцлездробит -здробљен, смрвљенздробу -одломакздрумикě -дроби, уситњаваздрумикату -мрвљење

65

здруҹит -здрузганздумпајала -лупа, тресакзйдарија -зидарство; грађевиназйдарју -зидарзйдовина -зидиназйду -зидзйђешће -зида; изграђујезйђиту -зидање, грађењезйђитура -грађевиназймбри -зазубицезйна -вилазйнаћик -виловит; луцкастзйну -вилењакзйрзаљија -кајсијазйрзаљиу -кајсија (стабло)зйпостйту -почетак постазйпостйту ал мик -месне покладезйпостйту ал маре -беле покладезйрцйљи -наочарезмěу -змај; звезда падалицазмйкěје -цимазмйкњешће -цимазмйку -распоњац на разбојусй фаҹем (ла) ун змйк -да урадимо на орукзмйнтйна -кајмакзминта -сметња; погрешказминћала -сметњазминћешће -прави погрешкезминћит -са грешком, погрешанзминћитура -грешка у послузмјаоара -малиназмјаорату -мјаукањезмјаорě -мјаучезмоаћику -исчупани бусен биљке змулӂе -чупа; истрзазмулсу -тргање, чупање; истргањезобу -зобзобјешће -зоби; уситњва са зобит -смрвило сезобњица -зобницазорзоањиљи -украси, ђинђувезорзонат -накинђурензорљи -зора, праскозорје варсату зори -свануће йн зорј -у сванућезорљиу -јогунаст, неукротивзорту -хитња, журбазујтамйнту -заборавзујтěљњик -забораван

66

Ййј -му (њему)йл -га (њега)йм -ми (мени)ймбајерат -увезан узицом ради ношењаймбалбањит -оклембешен; поколебанймбатат -напит, пијанймбататорј -опојан, опијајућиймбатрйњит -остарео, застареоймбешйкат -са плиховимаса ймбешйкат -добио плиховеймбйзгојат -распекмеженймбйзнат -утамниченймбијбат -добро нахрањен, накљукан, добро напуњеног стомака; може се користити у смилу: импрегниран, запуњенймбјецйт -напит, пијанймбјецйторј -опојан, опијајућиймбјецйтура -пијаницаймбланат -пљоснатймблйндат -са плиховима од алергијеймблйнʤйт -припитомљен, укроћенймблйнʤйторју -укротитељймболнавит -оболео, болестанймбомборат -зловољан ймботошат -отупљен, затупљенймбраздат -забразданймбраздатура -започето орањеймбракě -облачи, одева; навлачи ймбракамйнту -одело; оплатаймбрацйша -загрљено; обухваћено ймбрацйшат -загрљен; обухваћенймбрацйшарја -загрљај, грљењеймбраґинат -опасан појасомймбраҹират -оопасан; ушниранймбрукат -прободен, набоденймбукě -прождире; обухвата и прекрива, преклапа ймбунат -обећанймбунатацйрја -побољша(ва)њеймбунатацйт -побољшан ймбуњаʤě -обећаваймбурицат -изокренут, наврнутймбуфнат -надуренймпадукјат -вашљивймпадурит -пошумљен, зарастао шумомймпакарја -помирење, измирење

67

ймпакату -мирење; утехаймпакаҹуња -помирење; утеха ймпакě -мири; умирује; тешиймпанат -учвршћен клиновимаймпарату -цар, императорймпараћаса -царицаймпарацйја -царство, империја(ми сě) ймпаре -чини ми сеймпарјекјешће -саставља пар, спарујеймпарће -делиймпарће фиризу -подешава зупце на тестериймпарцарја -дељење; подела ймпарцěња -деоба, делењеймпарцйт -подељен, раздељенймпарцйторју -делитељ,делилацймпатрат -учетворострученймпашěшће -премошћује, преспајаймпашоњаʤě -премошћује, преспајаймпашйт -премошћен, преспојенймпěтурат -пресавијен; спакованймпěтурě -пакује пресавијањемймпелмат -разблаженоймпелум -разблажујућиймпецěња -заруке, веридбаймпецйт -зарученймпецйтори -сватови на веридбиймпйшкавит -тачкасто иструљенймпинӂе -гураймпинсоарја -гурањеймпијит -задебљане кожеймпискат -заглављен и прикљештенймпистрит -исшаран, пегастймпистрйґуња -шараймпјеђекат -закочен; спутан ймпјеђекушу -заплетка, спотицање; прибор за кочењеймпјелмјаʤě -разблажује; врши утицај, утичеймпјетрит -скамењен, окамењенймпљећешће -плетеймпљећит -исплетен, плетенймпљећитура -плетивоймпљињешће -испуњава; допуњава, надопуњава; навршаваймпљињит -испуњен, достигнутймпоартě -уводиймподобит -удешен, дотеранймпопљећит -испреплетенймпорту -уводймпотковит -поткованймпотковјешће -поткиваймпотривě –на исти ниво; подједнако, равномерно

68

ймпрашйнат –запрашен, прашњавймпреуна -заједно, скупаймпреунату -састајање; спајање; уједињењеймпреунě -спаја, састављаймпрећењит -спријатељенймпрјажма –супростављеност, сучељавањеймпрјажмат –супростављен, сучељен; противанймпрјажмě –наспрам, насупрот,ймпрјемеʤйт -преграђенймпропођит -забрађен марамомймпроцапит -укипљен, укрућен; укљештен и попреченймпрумут -на зајамймпрумуту -зајам, позајмицаймпрумутату -зајмљењеймпујаʤě -бокори се биљака; украшава тканину са украсимаймпујату, ймпујиту – бокорење биљака; украшавање на тканини ймпујит -украшен орнаментима, вез; биљка са пуштеним младарима ймпунӂе -убада, боде ймпунӂе боу -боде воймпунс -прободен, избушенймпунсура -убодймпупиту -пупљењеймпупјешће -пупиймпућерњиҹија -пуномоћје, опуномоћење, овлашћењеймпуцйнат -смањен, омалиоймпуцйт -усмрђенймпушкат -устрељен, упуцанймпушкатура -рана од хицайн -у; найнабушйља -пузећи,четвороношкейнадйнс -намерно, хотимицейнаинташу –претходник, претечайнаинћа -пред, испред; прейнаинће -раније; напред, испред шй аша йнинће -и тако даљейнакрит -укисељенйналбит -бељен; напудерисанйналбјељиљи -белила, шминка йналбјешће -бели йналт -високйналтат -повишен, уздизанйналфјеље -другојачијейналцймја -висина йналцйт -повишен, узвишен йнапој -уназад, натраг; контра, обратнойнапојњица –напојница, бакшишйнармарја -наоружавање

69

йнармат -наоружанйнваље -на доле, низбрдойнваљиту -бокорење; ваљаваа йнваљит фоку –запртао жар а йнваљит ҹоариҹи -ваљавио сукноса йнваљит варʤа -оформила се главица купусайнваргат -са пругастим шарамайнвацамйнторју -наставник; инструкторйнвацамйнту -настава, обукайнвацат -наученйнвацатарју -ученикйнвацату -учењейнвацатура -оно што је научено; навика; наобразба; наука; поукайнвацě -учи; обучава сě йнвацě -привикава се, учи сейнвацйја -поука, саветйнвěлујала -увијање, намотавањейнвěлује -увија, омотава; обавијайнвěцу -навика; савет; наукйнвекит -остарео, похабанйнвењинат -затрованйнвесаљит -развесељенйнвйнацйт -помодрео, поплавеойнвйрʤйт -упетљан, запетљанйнвйрʤйтура -петљавинайнвйртошат -згуснут йнвйрћешће -обрће, врти; заокрећейнвйрћирја -обртање, окретањейнвигујит -омотан у ролнуйнвијаʤě -оживљавайнвијат -оживљенйнвијерја -оживљавањейнвјерʤйт -позеленео, озеленеойнврјеме -ранойнгаздарит -обогаћенйнгалбињит -пожутеойнгаурит -пробушенйнгě -покрај, поред, уз йнгěдујала -сачекивањейнгěдује -сачекујейнгěурě -бушийнгйнату -опонашање говорайнгйнě -имитира,потсмешљиво опонаша говор йнгиће -гутайнгјецат -смрзнут, слеђен, залеђенйнгјецатура -смрзотина; залеђењейнгљимпě -боцка йнграђит -ограђен, заграђенйнграшат -утовљен, угојен

70

йнгреоњат -отежаойнгреунат -отежан, оптерећенйнгрижат -забринутйнгрозавит -згађенйнгропат -затрпан, закопан, покопан; сахрањенйнгрошат -задебљаойнгуст -узанйнгустат -стешњен, сужен; узанйндалаҹит -закомпликованйндамйнат -припремљен йндамйнě -при руци, на дохатйндамйњала -припрема; услугайндараћиш -контра; уназадйндараћишйља -унатрашкейндарěт -назад, уназад, натрагйндатě -ускоро йндаторат -задуженйндйржйт -ободрен, охрабрен; разјарен, раздраженйндојит -удвојен, удвостручен; разблажен пола: полаку гйнду йндојит -премишљати, колебати сейндоуо -на пола, преполовљенойндопат -сит до гуше са йндопат -накркао се йндразњала -смелост, одважностйндразњељњик -смео, одважанйндразњешће -сме, усуђује сейндуларит -ондулиран йндулат -валовит, таласатйндулҹирја -заслађивање; сласт йндулҹит -заслађенйј са йндулҹит -засладило му сейндупљекат -удвојен,удвострученйндурарја -залагање, настојање, старање, труд сě йндурě -залаже се, настоји; стара се, труди сейнʤалат -закачен алком, везан ланцемйнђал -нагорейнђамнě-наговара,захтева;подстичейнђамнě ку сйла -приморава,принуђава, присиљавайнђасě -набија, угурава йнђељеће -натанане, полакойнђепартарја -удаљавањейнђепартат -удаљенйнђесйт -збијен, набијен; утиснут сě йнђасě -напиње сейнђесйшу -збијеностйнђирјаптě -исправља, равнайнђирјаптě йнсус -усправља увисйнђисарě -поподне, предвечейнӂеманарат -рачвастйнӂенункјат -на коленима, клечи

71

йнӂеру -анђеойнжйлавит -ожилавиойнжос -надоле, у дубинуйнжугат -подјармљен, упрегнутйнжуматацйт -преполовљенйнжурату -псовањейнжурě -псујейнзапушйт -постало је вруће йнздравењирја -оздрављењейнздравењит -оздравеойнзорзонат -накинђуренйнзорзоњаʤě -кинђурийнјербату-лечење кукуреком који се ставља испод коже у увету стокейнкајерату -сукоб, тучайнкајерат -испреплетен; сукобљен йнкалʤěшће -грејейнкалʤйт -загрејан, угрејанйнкалʤйту -грејање, загрејавањейнкалʤйтоарја -грејалицайнкалцат -обувенйнкалцамйнту -обућайнкаљекат -зајахан; опкораченйнканунат -озакоњенса йнканунат ку мујерја -озаконио брак, венчао се йнкаркамйту -товар, теретйнкаркат -натоварен; укрцанйнкаркатě -натоварена; ако се говори о жени значи да је трудна йнкаркатура -товар; утоварйнкарунцйт -оседео, седйнкатушат -окован, закованйнкацалат -иритиранса йнкацалат буба -рана која се иритирала (збрчкала и набубрила)йнкě -јошйнкејат -закључан, забрављен; склопљен, уклопљен а йнкејат мйна -савио лакт руке а йнкејат палма -стегнуо је шакуса йнкејат ун ан -навршила се једна годинайнкејатура -зглоб; саставйнкејатурљи уоасйлор -зглобови костијуйнкептурат -закопчанйнкербељит -упетљан, спетљанйнкйлҹит -замршен, умршенйнкйрдуит -спетљан, удруженйнкйржйјат -увијенйнкйрљигат -искривљен, испреплетен йнкйрҹијат –изувијен, заковрђанйнкйт -уколико

72

йнкиʤаторју -затварачйнкиђе -затвара; закључавайнкиђерја -затварање, затвор йнкинату -поклоњење, клечање, метанисањейнкингат -опасан коланомйнкис -затворенса йнкис досу -у потпуности олистала (озеленела) шумайнкисоарја -оно чиме се затвара; затварање, затворйнкјапě -стаје, може статийнкјегат -усирен, желатинисанйнкјептурě -закопчавайнкљештат -укочених зглобовайнкљинат -уклињен, уметнутйнкоа -амойнкоаҹа -овамойнковијала -савијањейнковијат -савијенйнкодатě -још једном, поновойнколаҹит -увијен у котурйнколо -тамо, онамо, на тамойнколцйт -проклијао; угризнутйнколцйтура –отисак зуба на угризуйнконђијат -ишаран, исцртанйнконтра -напротив йнкорбељит -извитоперен; изопаченйнкорбојат -извитоперенйнкордатě -набреклог вименайнкотро -камо, куда йнкремењит -скамењен,окамењенйнкренгарат -разгранат, рачвастйнкрестат -изрецкан, усеченйнкрецйт -наборанйнкрецйтура -набор, борайнкрошйнат -бременитйнкруҹит -укрштенйнкруҹиш -унакрстсě ујтě йнкруҹиш -разрокшěђе йнкруҹиш -седи као Турчин прекрштених ногу йнкруҹишаʤě -укрштава йнкујетоарја -бравайнкујала -забрављивање; оно чиме се закључавайнкујат -закључан; закованйнкујбат -угнежђенйнкуминцйт -опамећенса йнкуминцйт -опаметио сейнкуришкапиће -наглавачкейнкуркарја -збрка, пометњайнкуркат -испреплетен, запетљанйнкускрарја -женидбена везайнкускрат -опријатељен

73

йнлěтурј -на страну, изванйнлок -уместойнљемњит –занемео, запањен, запрепашћен; скамењенйнљеношат -са йнљеношат -олењио сейнљивјеʤйт -заливађенйнљимпјеʤйт -избистренйнљикурат -обасјанйнљикурě -обасјавайнљинат -умирен, смиренйнмарецйт -украшен, нагизданйнмормйнтарја –сахрана, погребйнмормйнтат -сахрањенйнмулцймја -умножавање; намножавање; множењейнмулцйт -умножен; множенйнмулцйторју -множитељйнодат -везан у чворйнојит -поновљен, обновљенйноптат –замрко, зашао у ноћйнопћаʤě –смркава, пада мрак; залази у ноћ, одоцњава ноћу йнрадаҹинат -укорењен йнрушйнат -постиђенйнсамнат -обележен, означенйнсамнату -бележење, означавањейнсамнатура -белега; белешкайнсањинат -разведрено (ноћу)йнсарат -касно увечейнсараҹит -осиромашеойнсарјаʤě -смркава, пада мракйнсарҹинат -са бременом на леђайнсатошат -ожеднеойнсйлě -тшко, отежанойнсйнатошала -оздрављењейнсйнатошйт -оздравеойнсйнгурат -осамљенйнсйнӂерат -окрвављенйнскимбат -преобучен; замењенйнскорбељит -улубљенйнскријат -написан, уписанйнскрис -написменойнскрисоарја -пописйнсоцйшат -удружен; спариванйнспинат -убоден трномйнстрймбат -искривљенйнстрймтат -стешњенйнстринат -отуђен, йнсурамйнту -женидбайнсурат -ожењенсě йнсоарě -жени се

74

йнсуцйт -устострученйнтарйтат -раздраженйнтарит -стврднут, очврснуойнтарјешће -стврдњује; утврђујейнтйј -прейнтйлњала -сусретање, састанакйнтйлњешће -сусрећейнтймпларја -догађај, случај са йнтймплат -догодило се, десило сейнтйплаторј –случајан; који је могућ, који се дешавайнтйрʤйјат -окаснео, одоцнео, позан (односи се на летину, прираст)йнтоарҹе -враћа; заокрећейнтоатěʤěоа -свакодневнойнтођиуна -увек, свагдайнторс -враћен; окренутйнторсу -враћање; повратакйнторсура -бајање против урокайнтортојат -избечен, кочоперанйнтотану -сваке годинейнтотлоку -свуда, свагдейнтотфјељу -свакакво, разнолико, различитойнтраколо -на ону страну, тамойнтратйца -међу толикойнтрě -међу, измеђуйнтрěвěј -међуречје (локалитет на Малинику)йнтрěуна -уједно, исцелайнтрěуш -предсобље, предворјейнтрěушě -двориште, у дворишту пинтрěушě -кроз двориштейнтребаҹуња -питањейнтрекуту -сустизање; надметањейнтристат -растужен, снужденйнтрјабě -пита, запиткујейнтрјег -цео, исцела, читавйнтрјеҹе -претиче, престиже; превазилази, надмашујейнтрјеҹерја -претицање; такмичење, надметањейнтропарће -на једну странуйнтуњекат -затамњен, мрачан, смркнуто, тамно; загасито йнтуњекала -затамњење, замрачење, помрачењейнћинӂе -испружа, развлачи, растеже, распростиресě йнћинӂе -испружа се, сй'нћинӂе -протеже се йнћинӂе ку пйња -намаче хлебом у тањирйнћинӂерја -протезање; разапињање, растезањейнћињерјешће -подмлађује сейнуварат -наоблаченойнунтру -унутрайнурмě -натраг

75

йнфацйшала -суочењейнфацйшат -предочен, суочен, сучељен; упоређенйнфěшурат -увијен, обавијенйнфипт -забоденйнфјербинцйтě -врела (течност)йнфјерјекат -окован гвожђемйнфламйнʤйт -огладнеойнфлурит -процветаойнфлуриту –цветање, процватйнфојат -раширеног перја; разбарушенйнфокат -раздражен, разјарен йнфрикошат -заплашен, застрашенйнфрумошат -пролепшан, улепшанйнфрунʤйт -олистао, пролистаойнфрунтамйнту -прекор, замерка йнфрунтарја -прекоревањейнфрунтат -покуђен, прекоренйнфрунтаҹуња -укор, прекорйнфундарит -основан; постављеног днайнфундат -набрекнут, запушенйнфурисйт -йнфуришат -йнцаљеӂе -разуме, разазнајейнцаљеӂерја –разумевање, схатање, интелигенција, разумйнцаљеӂос -мудар, разуман, интелигентан; разборитйнцаљеӂуња -мудрост, разумностйнцаљес -јасно, разговетноворбјешће йнцаљес -говори јасно (разговетно)йнцаљесу -разумевање, схватањейнцапењит -ојачан; укрућенйнцаркату -прекид дојења; безмлечностйнцастйт -стврднуто земљиште које се орањем раздваја у блоковейнцěљинат -запрложен, неоранйнцйклат -заглављенйнцйпат -забоден, заривенйнцйпаторј -бодљикав, шиљаст; са својстовом пробадањайнцйпатура -убод; рана од убодайнцйпораʤě -пробада бодљамайнцйфнат -надуренйншйрат -нанизанйнҹелуит -преварен; опаученйнҹелујала -превара, обмана, подвалайнҹелује -упетљава; заокупља; обрлаћује (може да се односи и на неки посао у смислу да је урађен на једвите јаде или скарабуџен) йнҹелујос -варљив, преваранйнҹепе -почиње, започиње

76

йнҹепу -мустра; почетакйнҹепут -започетйнҹепуту -почетак, зачетакйнҹеркарја - покушај; провера, проба йнҹет -споро, полако; опрезнойнҹетуњел -полагано; тихо йнҹецошат -замагљенйнҹингатоарја –појас, учкурйнҹинӂе -опасујейнҹинс -опасан каишемйнҹинтат –јако угрејан, вреола йнҹинтат –јако га угрејао;опаучио га (прутом,каишем,дланом)йнҹинтаторју -грејачйнҹишторат -опасан појасомйњакě -потапа; гуши, дави йњакě ла сйлě -гута на силу са йњекат -удавио сесě йњакě кйњи -даве се псийњекала -гушење; дављење; утапањейњекатос -загушљивйрбјељишће -крнтијайрб -неоштар, туп йрбјељишћа -крнтија йрбу -крнтија йркоњала -хрчање; кркљањейркоње -хрчи; кркљайркоту -испљувак шлајмайркоцй -испљувци шлајмайрку -мала ручна тестерайрћиљи -хрчак, мишйц (цйје) -ти (теби)йҹ -иш, узвик терања живине

Иибомњика -љубавницаибомњиҹија -прељубаивиту -јављање; појављивањеса ивит -појавио се; јавио сеивјенку -евенакигљиҹији -јагорчевинаизбинђит -остварен, реализованизбитура -одломак који је отскочиоизбјешће -запљускује; отскакује(са) избит -отскочио, одбацио се

77

избоћит -изџикљаоизвйнтě -преврће, премеће (ради изалгања промаји да се просуши)изводу -мустра; образацизвору -извор, врелоизворјаʤě -извиреизгорит -самозапаљенса изгорит -самозапалио се издацоајка -кантариониздату -измјењиљи -гаћеикљан -лукав, препреден, промућураникљењија-лукавство,препреденостикњала -покрет у грлу при испуштању душеикњешће -губи дахикоана -иконаикра -икра, кавијариљиљаку -јоргован; слепи мишиљињишу -мир, тишинаимала -прљавштина, блатоимат -прљав, запрљанимос -прљав, прљавоинату -инат, пркосинацěљњик -инађија, пркосан инацйја -инаћењеину -ланиншй -особе, личностидој триј инш -две три особеињеларју -прстенђија; прстењак, домали прстињелат -завојит, спиралан; прстенаст; локнастињелу -прстенињија -паприкашињима -срцеђила ињимě -срдачно, од срцаку ињима рě -тужан, депресиванфйрě ињимě -бездушан, безосечајан, без срцаирибица -јаребицаиријану -ренИристосу -Христосируга -канал за воду, иригациони каналируӂит -избраздан каналимаисйка -јасикаискаљитура -потпис са искаљит -потписао сеиспапу -еспап, робаиспасйту -избављењеИспасу -Спасовданиспасу -избавитељиспита -испит; искушењеиспитаку -посуда за испирање златаиспићешће -испитује; искушава

78

исправит -завршен; на свом месту, савршендо исправит -завршен коначноиспраоа -тестаментистйна -истинаисто -истоицйку -врста птицеицйљи -нити за ткање(и)шкоала -школа(и)школаит -шклован(и)школари -ученици, школарци(и)школарија -школоањедемон; црни приштизлазу -утрина, јавни пашњакизлугу -положена даска на зид трема

Јја -она; узима; узмија (йј а) -му (му је)јаду -хадјазу -брана на реци, јаз; вештачко језеројакě -етојакě-аша -ето тако јакěтěц -ето ти јапа -кобилајапарју -кобилар, коњушарјапос -кобиласт јар -опет, поново; такођејарба -травајарба ђи шап -врста траве јарба кйњаскě -врста травејарба њагрě -милерамјарба фјарлор -мандрагора, расковник, чаробна трава која отвара све катанце и налази благајарбошйт -затрављенјарна -зимајасě -излази, излазејасěља -јаслејаска -трудјастě -имајатагану -јатаганјау -узимам; узимајује -је, јестејегја -турпијаједу -јарејеђерја -бршљанјеји, ји -они

79

јепћењија -јефтиноћајепћин -јефтинојепурашу -ловацјепуроајка -зечицајепуру -зецјепуру домњеск -кунићјербарија -травуљинајерј -јучејерја -бејашејернаћику -зимница; сточна храна за зимску исхрану јерњаʤě -зимујејеће -ево, ето, глејећец -ево тијеу, јо -ја јефтјика -туберкулоза јешйрја -излаз; излазак; испадањејешйту -излажењејешкја -ивер, треска, шушкајешћ -јеси, си јубирја -љубав(телесна), обљубајубиту -љубав(телесна), сексјубјешће -води љубав, обљубљујејут -брзојуту -брзина, хитринајуће -љуто, папрренојуфа -врућ шамарјуцала -љутина, заљућеностјуцěшће -убрзава; заљућујејуцймја -брзина јуцйт -заљућен; убрзан; ужегнут

Кка -каокада -бачва; када за купање кадйлма -калдрмакадйлмјешће -калдрмишекадйр -кадаркаʤйтура -падкаʤуту -пад, падањеказанӂиу -казанђијаказану -казанказањија -пецаракајешће -жали, окајавакајинћа -покајање, жаљењекајру -канура, освојак, повесмо

80

какаљаора -говнаријакалаподу-део плећера испод ҹапсе каларјецу -јахач, коњаниккалариту -јахањекаларјешће -јашекалаузу -кључ за све бравекалěрј -јашућикалбјаʤа -метиљкалд -топлокалдарарју -бакрачаркалдарит -бљутавкалдарја -котао, бакрачкалдарјешће -бљутави калдура -топлотакалдурос -топаокалкану -калканкалкě -газикалкйју -петакалкйју мори -део на воденици на коме лежи врх воденичког вретенакалу -коњкаји ла дрјеш -део на вршалици који избацује сламукалцуњи -чарапе шивене од сукнакаља -пут, путања, саобраћајница; сусретањекаља бунě -срећан путбунě каља -добро сусретањедě каља ку јел -сусреће се са њим, среће се на путу са њимйј јасě йн каље –излази му на пут, пресреће га на путукаљаторју -путниккаљешће -каликаљитура -каљењекам -донекле; отприлике; већкам аша -отприлике такокам (кй ам) фост -да сам биокамаша, кимјаша -кошуљакамаша ҹуми -обредна кошуља за бајање, за једну ноћ израђују је девет жена почев од влачања вуне, предења, ткања и шивењакамину -камин, оџак; оџаклијакантарју -кантаркантарјешће -мериканцаларија -канцеларијакануну -закон, канункањала -кану, црнило за косукањешће пěру -боји косукапаку -поклопацкапара -аванс, капаракапарисěшће -капарише

81

капатату -добијањекапатйју -јастук; завршетак, крај капатйју помйнтулуј -крај светакапацйна –главуџа; главицакапацйна ђи варʤě-главица купусакапацйна ђи ҹапě (устурој) –главица лукакапацйна роцй -главчина точкакапацйњоара -главичицакапěстру -уларкапěтě -добијакапијаʤě -губи разумкапијат -умоболан, изгубљеног разумакапитану -капетанкапјећиљи -посуда за ушур,кутаокаплама -бетонски испуст испод стрехекапра -коза; ногарекапра шутě (кашута) -кошутакапрарјаца -козарниккапрарју -козаркапријоара –срнакапријору -срндачкаптарју -покривало на трнкикапу -главамоцěје ђин кап -клима главомфаҹе ђин кап -прети климајући главомфаҹе ку капу -даје знак главомкапу вакулуј -судњи данкапу ла поманě -део на даћикапу пјептулуј -плексускапшору -поглављекапућиљи, капуцйљи -зокницекапутарјешће -плете врх чарапа капуцйшће -плете врх чарапакапуша -крпељ (велики)капуљећиљи -капуљачакараба -дипла, свиралокарабашу -гајдашкарабоју -зелена галицакарабиту -карабиткаракошњица -искривљених и климавих ногукарарја -раздељаккараћења -грдња, карањестě ђи караћење –узнемирава, стално грди, изазива свађукарату -вожња, вожењекараушу -рингшпил; љуљашкакарě -возикарěбиљи -гајдекарбуњи -жар; ћумуркарбуњиљи -парче жара карбунарју -ћумурџија

82

карвану -камара, хрпакарје -који, кокарју -сипацкарнос -меснаткарња -месокарос -изгрижен од сипацакарпину -бели грабкартаӂиу -картарошкарћа -књига; писмо; картакарћиторју -књижевниккару -колакаруца -кочијакаруцу -колицакарунт -седкаса -кућакаса нароадě -лудницакасарју -домаћин; пазикућакасйторија -брак, склапање бракакасйторј -кућеван, штедљивкасйторит -ступио у браккаскату -зевање; раздвајање нечега што је било залепљенокаскě ђин гурě -зева са каскат -раздвоило секасуца -кућица; касицакатарама -копчакатарја -нега; прођа; тражњакатě -тражи; гледа катě ђила јел -тражи од његакатě ла јел - тражи код њега; гледа гакатрану -катранкатрањица -посуда за катранкатуша -оковкатуша процапулуј -оков на вучној рудикауку -круна, свештенича капакацаоа -кучкакацěлу -штенекацěлу ђе ступ -пчелиње леглокацелу ђе устурој -чешањ белог лукакацйји ла брамě -уложци у механизму бравекафа -кафакафа згорњајка -кафа сиктерицакафана -кафанакафењаоа -кафанакафењиу -кафенасте боје, браонкафјен -браонкашу -усирено млеко, грушкаҹула -шубаракě -јеркěн (кě йн) -јер у

83

кěрцйљи -карте; књигекěшњик -кућеван, домаћинкйј -осакаћене рукекйлћишу -конђакйлцану -кошуља (од кучине)кйлцй -влати кучине; остаци кучине након влачањакймва -теккймпија -пољско пространствокймпјењи -равничари, становници поља и равницакймпу -пољекйнд -кадакйнљи -паскйнтарја -свирањекйнтату -певање; запевањекйнтаторју –певач; свирачкйнтě -пева; свиракйнтě ђин гурě -певакйнтě ђин лаутě (флујер) -свира на виолини (свирали)сě кйнтě -запева, лелечекйнћикатоарја -песмарицакйнћику -песмакйњипа -конопља; кучинакйњипишћа -конопиштекйрамида -ћерамидакйрамидарју -црепаркйрěје, кйроање -крчи; неправилно изговара слово ркйрěје гајинљи -упозоравајуће (или умилно) оглашавање кокошикйрду -крдо, стадо; чопоркйржйја-штап са увијеном дршкомкйрк сй ну ʤйҹ -да не писнешкйркěје -комешају се кйркота -гужва, кркљанац; игранка тј.масовно окупљањекйркоћешће -крчкакйркуша -кркушакйрљачка -искривљене ногарекйрљигу -кукакйрљигу ђе фок -жарач кйрљигу ђе паје -кука за чупање сламе или сена из пластакйрљоамба -рагакйрма -крма, кормилокйрмарју -кормилар, крмарошкйрмањешће -крмани; управљакйрнату -кобасицакйрнарју -месар, кобасичаркйрњешће -залама изданкекйрњит -заломљеног врхакйрпа -марамакйрпа ђе нас -марамица за нос

84

кйрпитура -закрпакйрпјешће -крпикйртогу -легло у трави, логакйрћица -кртицакйрћицоју -кртичњаккйрцајит -изрецкан, исецкан на краће комадиће, гризање мољца и сл.кйршйја -кршкйрҹагу -тестијакйрҹагу ђе ракиу -бардаккйрҹоаба -крпељ (мали) кйрҹу, крҹурј -изувијени прамен косе или вуне, коврџа, локна, увојаккйт -коликокйта -мало, малчице, не многокйтě -коликакйтěва -мало нештокйтгод, кйтгође -коликогодкйтрě -према, какйћа -мало њих (за женски род)кйће -колико (за женски род) кйћева -мало њих, неколико кйћевродатě -понекипуткйћекйта -помалокйћодатě -понекад, понекипуткйц -колико (за мушки род)кйца -мало њих (за мушки род)кйцěва -неколико, мало њихкиђа -китина, слана на гранамакика -витица, прамен, чупераккика ђе кукуруʤ -кукурузна свила кикирјаʤа -брабоњаккикоту -кикот кикоћала -кикотањесě кикоћешће -кикоће секикоћиту -кикотањекила -кило; флашакилавица -крампкилому -шпицаста секиракимěта -обавеза, дужност,кинга -пречагакинга калулуј –колан, попругкинђија -половина поподневакину -мука, мучењекинуиту -мучењекинује -мучи, злостављакињежйја -кнезовање, кнештвокињезу -кнез, сеоски прваккиоање -кликће, подврискујекион копији -кликћу деца

85

кион копоји -кевтају керовикиптоарја -закачка коју чини дугме око кога се обавија конацкипторљи гури -крајеви уста кириӂиу -кириџија кирија -кирија, станаринакироањату -врискање, врискакирцěје -цичикисаљица -компот од шљивакисěрју -кесеркита -букеткићала -украс; ређањекићешће -кити; ређакићешће варњица -озидава кречану, слаже камен у кречаникићит -окићен, украшен; поређанкићија -кићанкакицěља -прегачакишњица -задњи део копитакјагу -сирилокјаја -кључкјамě -зове, позивакјамě гајинљи -ваби кокошкекјеба -капуткјелерају -шанккјелеру -келнеркјељија -ћелијакјемату -позив, позивањекјесу -кеса; новчаник; торбица кјефељит -накресан, поднапит кјефљиу -весељак, склон пићукјефу -ћеф ,прохтев, хир; добро расположењекјецу -задњи у колу; кецкјешкету -качкет кјор -ћоравкјорйт -оћорављенкјорђиш -гледати попрекокјортау -разроккјортој -разрококјору -ћоравикјосау -ћосавклаја -пласт клака -прело у виду мобеклањету -кларинетклаћинě -клати; таласаклěтариту -испирањеклěтěрě цоаљиљи -испира вешклокоту -клкот, кипљењеклокоћешће -клокоћеклокоћишу -клокочика

86

клопěту -звоноклопотњица -звононараклопоцěлу -звонцеклоца -квочкаклоцйје -квоцаклоҹешће -лежи на јајимаклоҹит -са клоҹит пуји-излегли се пилићиуоу клоҹит -мућак, покварено јајестě врјемја клоҹитě -тмурно време са неизвесним променамасě клоҹеск нувјери -дуготрајно гомилање облака пред непогодустě клоҹит йн пат -не устаје из кревета, илежава се у креветуклоҹитоарја -инкубатор пилићаклупа -клупакљанца -засун на бравикљанцу -стена, громадакљенцěње -шкљоца; зановетакљенцоњу -велика стенакљету -остава, шпајз; клјеткљешћиљи -клештакљеҹу -рачвасто чвориштекљинћит -уздрман, мрднут, помакнуткљину -уметаккљиос -глетав, лепљивкљиу -глет, лепљива масакљомпěње -бућкакљуку -измуљано грожђе или воћекоада -реп; дршка; петељкакоада ваҹи -дивизмакоада карулуј -срчаницаунфлě коада -надима реп; хвата тутањкоажа -коракоака -штап изувијене дршке коакица -морско грожђекоама -гривакоама мунћилуј -повијарац планине, планински гребенкоапће -печене; зрелекоарда -струна; основа у ткањукоарда лауцй-струна на виолиникоарна -дрењинакоаса -коса (за кошење)коасě -шијекоаста -косина, стрма обала бйту ђе коастě -реброкоафа -кофа коаҹе -зри; пече; гнојикобилка -обрамица

87

кобиту -злослутња, мамљење зла, ишћикивање зла опонашањемкобја -тртица код живине; задњи леђни пршљенкобјешће -предодређује злокобоарě -силази; спушта; скидакоборйту -спуштање; силажењекоборйшу -низбрдица; силазакковањица -кућа бондручараковасала -срањековашњица -ковачницаковаҹу -ковачковеју -окука, кривинаковила -окука, завијутак, завојковрагу -стабљика, надземни део кртоластог биља или увијушаковйлћиру -слемековйрћигу -витло на бунаруковицаоа -застругкодалбица -горска плискакодрјешће -комадакодру -комад, парче; шумарак кодру кукулуј -врста цвећакођала -шишање вуне око репакођешће -шиша вуну око репа кођина -вуна око репа овцекоӂја -приличнокожокарју -ћурчијакожоку -кожухкожурит -са покорицомкоикěје -свњско цичањекока -удубљење у бедему, чкаљкокалаја -кука, кривајакокљећиљи -петља на плетивукокљинца -мисирка, бисеркакокоана -каћиперка, кокетакокоана,скалдаруша-врста цвећа коколану -груменкоколош -као грудва коколошйт -направљен као грудвасě коколошěшће -котрља се, ваља секоколошу -грудва кокоњаска -врста кола за игрукокорју -увојаккокоћала -удешавање; замајавањекокоћељиљи -угађања, извољевањакокошат -погрбљен, грбавкокошатура -погрбљенко, грбавкококошěшће -петао гази кокошкокошй -кукурузне кокицекокошй ђе гјацě -ледено иње

88

кокошйји -шумски нарцискокошу -петаококошу ла пушкě -ороз на пушциколакарју -организатор и доносилац свечарског колача на заветиниколаку лу празњик -славски колачколаку, колакурљи -котурколаку, колаҹи -погачица, мали хлебчић колаҹерју -колачар, посластичарколаҹији -колачиколо -тамоколцарју -велики ексер за гредеколцат -великих зуба, зубатколцй -псећи зубиколцоману -велики зуб колцу –изданак семена, клица биљке; спољњи ћошак зграде; избочина (геометријско теме)колцу кěшй -ћошак куће коља -тамо, тудакољаша -качамаккољера -ковиљекољешěрју -качамилокољиба -кућа, колибакољинда -ишаран божични штап, изрђује с е и намењује на Бадњиданкољиндарја -обикаљањекољиндарју -јануаркољиндěје -обикаља, тумаракољиндрјецй -коледари(рас)кољњица -сталажа; постоље на коме се обрађују дрвени предмети (точкови запрежних кола) команда -наредба, командакомарњику -хранилицакомат (коама) -гриваст, космат комěндује -наређујекомина -коминакомјенђа -комедија; чудокомпоту -компоткомшйја -суседкомшуња -ливадска јагодаконаку -зграда; преноћиштеконда -ознака; слово; црта (йнконђије) -исцртава конаҹерју -намерник који коначиконаҹешће -ноћива, коначикондрјећиљи -црв; црв код оваца у шупљинама костију главе и роговаконђија -црта, шара, кривуља; слово; писаљка, држаљица пера

89

конђију -посуда са истопљеним воском за шарање ускршњих јаја конкоу - заразна полна болестконку -трем; ходникконтра -супротно; против копаит -прекопан, фрезирана копаит грађина -након орања мотиком се прекопава изорана башта да би се земља уситнила и припремила за садњу или лејекопији -деца; дечацикопиландру -дечачина, младићкопиларија -детињство копилашу -дечачић, дечкићкопила -копиљачакопилě -која је родила копилекопилу -дечаккопилу -копилекопиљит -рођен као копиле са копиљит -родила копилекопита -копито; папаккопитарју -труд на дрветукопицаоа -ћопкакопицйту -сакупљање сена у ћопкекопоју -кер копорану -копоранкопт -печен; зрео; загнојенкоптура -гнојкопторју -печница, пекаракопту -сазревање, зрењекоптуарју -август, месец зрењакопҹа -прибадача, шпенадлакорабија -брод, лађа; мршаво живинчекорбу -велики орао, лешинаркордарју -део на виолини за подешавање струнакоркану -гавранкоркомањењшће -гракћекоркоту -змијарник, место где гмижу змијекоркофала-глиб, водуњаво блатокормањешће -кормани, управљакормйну -управљач, кормилокормйну плугулуј -део плугакорну, коарњиљи -рог,-ови коарњиљи ла плуг -ручице плугакорну, корњи -дрен,-овикорну, корнурљи -крај,-евикорнут -рогаткорнуту -рогати; (у значењу ђаво када му се не жели поменути име)корња -рогоњакорњету -терен где расте дрен

90

корњицу -мала троугласта женска марама за везивање косе, носила се испод главне марамекорњишору -јасминкороамбě -мршаво и спеченокортари -чергарикорту -караван; чергакоруба -коритасти жљебкосару -сококосатура -шавкосěшће -косикосйторјешће -леми, калајишекосйторју -косиоцкосйтору -калајкосйту -кошењекосйтура -оно што је покошенокосйца -витица, кикакосњица -укосница, шналакостаив -коштуњавкостолу -тврђава, кастелкотарица -корпакотйрлану -момчић, адолесценткотоју -велика коскакотороман -крупан, огроманкотору -канатекоту, котурљи -угао, угловикоту, коаћиљи -лак-ат,-тови; унутрашњи ћошкови просторијекотуљецу -углићкотуну -крај, областкоћецу -преградаккоферту -ковераткоцкарија -лукавство, преваракоцкарј -лукав; преваранткоцољешће -обикаља и завирујекоцофана -свракакошаоа -кошавакошěрја -шталакошу -димњак; кош за житокошу мори -воденични кошкошу пјептулуј -грудни кошкошурљи -бубуљице, гнојне акне (првенствено важи за рупичасте гуке на леђима код говеда)кошурљи -оџаци кукуруза на њивикоҹина -свињацкоҹињаца -свињацкоҹоаба -страчаракоҹоманда -кућеринакраканат -кракат

91

краку, краҹи -ног-а,-екраку, краҹиљи -брег,-ови крапату -напрскавање; размицањейн крапату ђе ʤй -у освит зорекрапě уша -одшкрини вратакрапатура -пукотина, напрслинаКраҹуну -Божићкренгарју -хрпа гранакрескут -израстао; развијенкрескуту -раст, развиће крестěʤу -зарез, засек, урезкрецану -наборана сукњакрјецу -набор, фалтакрјешће -расте, повећава секрјешћету -теме, врх главекрйкњешће -сй ну крйкњешћ -да не писнешкрймпјелу -кромпиркрймпијишћа -кромпириштекрймпоту -одломак, одсечак, парче од штапа или концакрймпоћешће -комадакрйнгу -шумарак, грмље; луг, гај (шумско пространство)кријри -мозак крину -љиљан, кринкриҹала -порука, поручивањекриҹешће -поручује крјанга -гранакрјангу -грана (већа)крјаста -крестакрјеђе -верујекрјеђерја -вера, поверењекрјенгат -гранат, разгранаткрјешће -расте; уздиже се кровану -велико левкасто удубљење, кратеркровицу ђин образ -јамица на образукројешће -кројикројиторјаса -кројачицакројиторју -кројачкројиту -кројењекроју -кројкроу, круу -левкасто удубљењекруурљи -удубљењакрошйња -бреме на леђимакрставјећиљи -краставац круд -незрео; непечен, сировкруцě -шпара; помало јести крушěцу -крупицакруҹа -крсткруҹија -слава божија круҹија прйнʤулуј -славски колач

92

ку -сакудрисала -штеловањекудрисěшће ҹасу -дотерује или навија саткуђадйнсу -намерно, хотимицекуђеистйна -заиста, истинитокуђељеће -сабајлекуђетот -свегапи ђиљеће -благовремено, без журбекузњица -ковачницакуј -чије, чији; комеа куј је -чији јекуј фаҹ -коме чинишкујбу -гнездокујбурит -угнежђенкују -клинкукěје -дремакуку -кукавицакукују -поткожна чворуга; избочина на равној површини; џомба на путу сě кукује -ишчекује нестрпљивокукумјелку -пужкукуруʤу -кукурузкукута -кукутакула -кулакула ђе паје -стог сламекулкарја -починаккулкату -лежање; савијањекулкубěу -дуга на небукулкушу -место спавања, легло; лежиптекулмја -повијарац, уздужни врх брда, планински венацкулмја кěшй -слемењачакуљеӂе -берекуљеӂаторју -берачкуљесу -бербакум -какокум је -како јекум јешћ ку трају -како си кум трајешћ -како живишкумва -некако, на неки начинкуминће -паметан, разборитфи куминће -буди миран (не прави глупости)куминцйја -мудросткумната -свастика кумнату -девер; шураккумнату ђе мйнě -девер на свадбикумпарату -куповина, куповање кумпěрě -купујекумпěратура –куповина; оно што је купљенокумпйна апилор -вододелницакумпйна -ђерам; равнотежа; теразије; либела

93

кумпйнат -уравнотежен; умерен; присебан, сталожен; уздржљив ла кумпйнě -на прекраткуноашће -познаје куноскут -познат, знаменит, чувенкуношћерја -познанствокунћинат -прекинуткунуна -венац; крунакунунату -венчавањекунуњија -венчањекупринђе -заузима, обухватакупринс -обухваћенкупринсу -обухват; област; власткуптушала -постава; оплатакуптушěшће -облажекураоа -каиш, ременкураста -колострум, прво млекокурат -чист, незагађенкурацату -чишћење; комишањекурацату ђе кукуруʤ -комишање кукурузакурě, курје -цури, процеђује се курěцě -чисти; комишакурва -курвакурвалуку -курвалуккурвија -курварствокурењику -кокошињацкурка -ћуркакуркану -ћуранкурманос -велике задњицекурмат-пресечен,одрезан,офикаренкурматура -превојкурмјаʤě -пресецакурмјеʤйш -оштро засецајућикурпину -павиткурт -кус, без репакуртě -кратикурту -кусавикуру -задњица; доњи (спољњи) део посудедат ку куру йнсус -преврнуткускра -пријакускру -прикакустура -метални део ножа, остатак пропалог ножакусуру -кусурла кусур -на крају, на завршеткукусут -шивен, зашивенкусуту -шивењекутаре -дотични (онај, коме, томе)куткурјаʤě -кокодачекуткурјеʤату -кокодакањекуткурјегју -кукурек

94

кутрупјала -затрпавање; прекривањекутрупит -затрпан; прекривенкутурисйт -курталисан, ратосиљан кућа -брусйј дě куће -бруси, оштрикућаʤě -сме, усуђује секућеʤату -смелосткућељешће -свуда завирује и забада носкућија -кутијакуферу -коферкуфоарја -проливкуфурит -унеређен од проливакуфурјала -проливкуцйту -ножкуцйтоаја -нож за рендање дрвета

Лла -код; лаба -шапалабда -похвала; хваљење; понослабдарја -хвалисањелабдаторј -похвалан, за похвалулабдě -хвалиђи лабдě -за похвалу, за понослабдурос -хвалисав, разметљивлаваље -низводнолавору -лаворлада -ковчег; сандук; шкрињалађал -узводнолакěту –катанац, лакотлаком -похлепан, грамзив ; лаком; ненасит, халапљив; лакомија -лакомство; грамзивост, похлепност; халапљивост; лакомица -отвор за испуштање воде из каналалаку -језеролакуста -несит, јато скакавацалакрěмја -сузалакрěмјаʤě -сузилакрěмјоара -сузицалакрймјос -сузанлала -лала, тулипанламба -лампаланцу -ланацлаланцйшору -ланчићлападат -бачен, одбачен

95

лападаторју -бацачлападату -бацање, одбацивањелападатура -отпад; оно што је баченолапěдě -баца, одбацујелаптарија, лапћарија -млекара лаптарју -млекарлаптоасě -млечна ку лапће -музна, са млекомлаптука -млећика; маслачаклапћељи -млеколапћељи кйњилуј -врста травелапћишору -млечларг -широк по обимуларӂешће -шири, проширујеларӂимја -ширина (по обиму)ларӂиту -ширење, проширењеласат -остављенласě -остави, некайј сě ласě -волео би, желиластарју -садница; изданак, младицаластарјешће -растање избојакаласу -површ пукотине кроз стенулат -широк, пространлатраторј -лајавлатрату -лајањелатратура -лавеж, лајањелатрě -лајелату -шириналатургија -литургијалатурљи -помијелатуроања -жвалелатурој -врста грубог ткања навађит латурој -удешено за грубо ткањелаузйт -излапео, сениланлаунлок -заједно, на исто местолаурмě -на послетку, на крајулаута -виолиналаутари -музиканти, свирачилаутарју -свирач, музикантлацěшће -шири, проширујелацймја -ширина (попречно)лацу -омча, замкалěлаиту, лěлěту -лелекањесě лěлěје -лелећелěлěту -лелеклйна -вуналйнгě -покрај, поред, узлйноасě -има вуну обилно лоазйљи -бесмислицелобу -ресица; округласти део

96

лобу урјеки -ушна ресицалобода -врста травеловит -повређен, ударенловитура -повреда, раналовјешће -удара; повређујелоза -лоза увијушелозовица -увијушалоитра -литра, лотралоку -њива; местоломану -трун; остаци од грањаломањиљи -труње; лом; отпаци од грањафаҹе лом -прави лом , чини нередломјешће ку пěлмиљи -мрви длановималому -трунлопата -лопата; весло лопата ђе багат пйња йн фурунě - лопатица за убацивање хлеба у пекари лопатйку –лопатицалопатйку ђе адунат фајина -лопатица за сакупљање брашналопоћица -лопатна кост, плећка лор -њималорберу -ловорлубарју -младица дрвета, шибљикалубењица -лубеницалувату -узимањелугаҹица -чешљугарлугаҹу -врста биљкелуј -њемуЛукја -Лукалукрамйнту -дело; посао, рад лукрарја -дело; посао, рад лукраторј -раданлукраторју -радниклукрě -радилукру -рад, посаолула -лулалула ђе казан -лула за казанлуманарја -свећалуманарја рајулуј -рајска свећа, пали се онима који су умрли у мраку и само она може да надомести свећу која се пали покојнику при умирањулумина -свећалуминарњику -свећњаклуминě -обасјава; осветљавалуминос -сјајан; обасјан месечиномлумињаʤě -одсјај од свеће, сијање месецалумја -људи; свет пи лумјаја -на онај свет

97

пи лумјаста -на овај светЛуна -Месецлуна ђе ʤйље -месец даналуна рě -децембарлунаћик -месечарлунг -дугачаклунгујат -дугуљаст, издуженлунӂимја -дужиналунӂит -продужен, настављенса лунӂит -издужио селунка -равница издужехог обликалунос -месечиналуњ (Lunis dies = месечев дан) -понедељаклуњинě -обасјава месечиналуњинос -објасјно месечиномлупјаскě -вучијалупјешће -као вук; лупешкилупоајка -вучицалупта -рвање, коштац; борбалуптаторју -борац; рвачлупу -вуклуспина -љуспа луспина ђи варʤě–полутке купуса луҹ -сјајан, који сјаји, пресијава се луҹафěру -сјајна звездалуҹафěру ђе ʤй -зорњачалуҹафěру ђе сара -вечерњачалуҹед -сјајан, блистав луҹешће -сјаји, блисталуҹиторј -сјајан, блистав

Љљагě -везује, вежељагěну -колевкаљагěну ђе моарће -мртвачки ковчегљагйнě -љуљасě љагйнě -љуља сељаку -лекљандру -олеандерљау -грађевинаљегамйнту -завет; обавеза; уговорљегат -везан, привезан, завезанљегаторју -везачљегатура -веза,љегумја -кувано јело, вариво

98

љеӂја -сортаљекујиторју -лекарљекуиту -лечење, излечењељекује -лечиљемнарија -дрвенаријаљемну -дрво; стаблољемњиљи -дрва; дрвећељенос -лењ; безвољанљеносу -лењивац, нерадникљења -лењостљепшйт -шандрцављергатоарја ђе урʤйт -сноваљка љесњик -лако, ласнољесњиҹија -лакоћаљеспеђа -плочаљетка -арбија, бодило, зашиљена гвоздена шипка која се усијава и њом пробада кроз даску љетрика -електрика; електично светлољеука -левча на запрежним колимаљешйја -цеђљешйјат -испран са цеђ;љешйјаʤě -пере са цеђљешйнат -зацењен; онесвешћенљешйнату -зацењивање, губљење дахаљешйњаʤě -онесвешћује се ; зацењује сељибдěјě -належе, пријањаљивађа -ливадаљивеʤйт -заливађенљига -младежљигау -пробирљив у јелуљикоарја -сјај, пресијавањељикурат -сјајан, прозрачанљикурату -сјај, пресијавањељикурě -сјаји, пресијава сељикурос -сјајан, са својством сјајаљикса -сјајЉиксандру -Александарљикуриҹу -свитацљиљаҹиу -љубичаст, лилаљимба -језикљимба ђи фагур -заперак саћаљимбрику -стомачна глиста љимбурику -реса у ждрелуљимпјеʤймја –прозрачност, провидност, бистрина љимпјеʤěшће цоаљиљи –испира веш љимпјеʤйт -избистрено љимпјеʤйтоарја -пралиштељимјеђе -бистро; прозрачнољин -миран; спокојан; тих

99

апа љинě -тиха водаљинаја -линијаљингěје -мацка, шминкасě љингěје мйцу -„умива“ се мачкаљингěу -лижисаханљингура -кашикаљингура попи -пуноглавацљингурица -кашшићицаљингушала -додворавање, улизивањељингушаторј -улизив, ласкављинђина -јајашце од вашкељинӂе -лижељинс -лизан, олизан; зализанљинс ђи мољ -изгрижен од мољацаљинћа -сочиво (за јело)љину -мир, тишина, спокојствољињијару -лењир, линијарљињишћа -мир, тишина, спокојствољињишћит -смирен, успокојен; утишан, стишанљипит -лепљен, залепљенљипитоарја -пијавицаљипитура -лепило, премазљипиҹос -лепљивљипјала -лепак, лепило; премазљипјешће –лепи, залепљујељипсйт -изнемогао, без снсгељис -са белом белегом на главиљисě блана -даска са (пегама) фугамаљиу -лев; лејљитра -флашаљифěје -хлапћељоафа -причалица, блебеталољорда -црембрушљордаћик -зеленопругаст, налик тигруљофěје -прича без везе, блебеће; начин свињског гутања хранељошћану -врста поврћа

Мма -ме (мене)ма дук -идемма спěл -умивам се ма стрйгě -зове мема (ама) -ма (ама)магарју -магарацмазарат -зрнаст, крупнозрнсарја мазаратě -крупнозрна со

100

мазěрја -грахорицамајастě (мйј јастě) -још имамајдану -рудник; Мајдану -МајданпекМајдањанцй -Мајданпечанимајдањерју -рудармајзла -секач за челикмајина -матицамајка (ма јакě а) -мајка је аша? -дал' је тако?мајка во фи аша? -дал' ће бити тако? Јел могуће?Мајкапрјастěҹе -Богородицамају -тучак; пракљачамајут (мйј јут) -бржемакěрě -иако, мада, макар макараоа -направа; уређајмакришу -кисељакмаку -мак; дивљи мак, булкамалајец -мекан, сипљивмалају -пројамалају ал дулҹе -слатка пројамалдěру -свежањ; хрпа, гомиламалдарјешће -нагомилава, прави свежњевемалаоа -засеок, махаламалоҹану -становник засеокамалу -окомита обала, засек, бедеммалу апи -речна обаламама -баба, бака (мајкина мама)мамаљига -качамакмамоаћиљи -прибор за враџбине; ситнице од свега и свачегамана -медљика; пламењачаманастирја -манастирманга -маза; мангупманйнкě -једеманйнкě ла кйнтарј -закида на кантарума манйнкě пјеља -сврби ме кожамануша -рукавицамануша ђе кйњипě -греница,руковет при чупању конопљемаору -врста травемарарју -ким, мирођијамараҹину -воћка са бодљикавим израштајима (глог, шљива, трњина) или трн од горе поменутих мардěфиљи -ђинђувемарӂаоа -зрно из огрлице марӂелат -са огрлицоммарӂељиљи -огрлицамарӂина -обала; окрајак

101

марӂина апи -обаламарӂинат -окрајиченмарӂињинца -окрајкамарје -велики, големмаримја -величинамарит -увећанмаритату -удајамарјец -лепо обучен, кицошмарјецйја -кицошење, гиздањемарјецйјљи -ствари за кицошењемарјецйшу –украси; луксузмарјешће -мари; увећавамармурит -занемео, није могао да проговоримармуру -мук, занемелостмарос -надмен; поносан, сујетанмартурија -сведочењемартурјешће -сведочимартуру -сведокмарунт -ситан, ситномарунтат -уситњенмарунцйјљи -ситнице; баштенско биље које се сејемарунцйк -малечак, ситанмарунцйшу -ситнишмаруц -великачакмарфа -робамарца -уторакМарца васйлор -уторак иза белих поокладамарцйнос -острашћен, пожуданмаса -софра, трпезамасају -рибарска мрежамасаоа -кутњакмаскěра -урнебесмасљина -маслинамасљињиу -маслинаст масура -мерамасурамйнту -мериломасурату -мерењематака -матицаматањешће -ради ручне радовематањиљи -алат и предмет ручног радаматаса -свиламатасос -свиленкастматаҹина -жабокречина матаҹина -матичњак (биљка)матаҹинос -са жабокречиномматаҹину -матичњак код пчеламатуша -тетка; стринаматушоњу -стриц; тетакмау -замах; преимучствоа луват мау -надвладао, превладао

102

мацу, мацйљи -црев-о,-амацу,-рљи -црев-о,-а (вештачко)машйна -машина, справамашйна ђе апринс фоку-шибицамашйна ђе воз -локомотивамашйна ђе кусут-шиваћа машинамашйна ђе мице -вуновлачарамашйна ђе трěјрат -вршалицамашйна ђе факут ђемпере -штрикаћа машинамашйњерју –машинистамаҹи -слузмаҹинат -самлевенмаҹинату -млевењемаҹинě -мељемаҹињишу -мељава, мливомě -море (узречица)мěјдо -скоро, већ, само што нијемěре -море (узречица)мěринарју -морнармěрју, мěрљи -море (океан)мěру -јабука (дрво)мěршује -измарширамěтура -метламěтурат -пометенмејана -кафана, механамељик -малог раста, кепецменӂиу -кафеђијамећаоа -сметња, ометањемеҹит -угњећен, изубивенмеҹитура -убој, озледа од ударамйзга -мезграмйзгйитура -мазарија;бљузгавица, клиски слој блата на смрзнутој подлози мйј -још; најмйјадйнк -дубљемйјађиноарја -мало пре мйјамйнат -доцнијемйјбиње -бољемйјбун -бољимйјђеалан -преклане мйјђеан -ланемйјђиврјеме -раније (пре мрака)мйјђинврјеме -благовремено мйјђиноапће -раније зороммйјђиноарја -мало премйјйнврјеме -раније, пре рокамйјйнтйј -најпремйјкйта -још мало; мало каснијепуње мйјкйта –стави још маловино мйјкйта -дођи мало касније

103

мйјламарӂинě -најкрајњимйјлаурмě -најзад, на крајумйјмарје -највећи, већимйјмик -мањимйјмулт -вишемйјнаинће -раније, скоромйј йнаинће -још напредмйјрěу -лошијимйјтарје -јаче; тврђемйна -рука; прегршто мйнě ђи сарје -прегршт солимйнатура -терање; надметањео мйнатурě ђи арат -један период орања без одморамйнě -терај, терамйнгајала -миловање, мажењемйнгěје -милује, мазимйндајала -мућкање, мешањемйндěје -мућка, меша варјачоммйндра -лепојка, лепотицамйндрија -лепота, красотамйндрјаца -лепота, красотамйндрјец -диванмйндру -леп, лепомйндруца -лепотицамйнʤа -ждребицамйнʤу -ждребемйнжěшће -маже, размазујемйнжйт -умазан, размазанмйнка -ојед; оштећењемйнкаримја -сврабмйнкарја -јело, хранаса пус пи мйнкарје -отпочео са јелом, навалио на јеломйнкаторија -изјелиштво; корупција; закидања; отимачина мйнкаторј -јешан; изјелицамйнкатура -место где је изједеномйнљи -рукемйнљи карулуј -део на запрежним колимамйњаца -сутрашњицамйње -сутрамйњија -љутњамйњију -ручица, дршкамйњиос -љут, љутитмйњика -рукавмйрěје -реже; мрмљамйрза -мржња, омразамйркоање -шмркање стоке или оглашавање зецамйрлоага -мрцина, кљусинамйрљешће -мрчи, мркамйрмајиту -мрморење, мрмљање

104

мйрмěје, мйрмоање -мрмљамйрмоака -особа која говори кроз носмйрмоњату -мрмљање, мумлањемйрмоћешће -мрмори, мрмљамйроање -режемйроњату -режањемйртаку -кровни роговимйртану -мачормйртањала -парење мачакамйтка -миксер мйткěје -меша, миксирамйца -мачкамйцу -мачакмйцу србаћик -дивља мачка, рисмйршау -мршавмйршйја -стрвина, мршамйшњику -мучњакмйҹоку -мачорми (мије) -ми (мени)ми сě ймпарје (ми сймпарје) -чини ми семигěје -петља нешто;пипљиво радимигйјос -пипљивмигујала -пипљив радмижајка -украсна тиквицамижлоку -срединамижлоҹин -осредњи, средњи мија -хиљадамије -менимију -просомик -малимикса -зумбулмиксандра -шебојмикућел -малечакмикућик -малецакмикшор -мален, малечакмила -милост, сажаљењемилос -благо;милостиво;чежњивомилостйја -милостињамиљигоҹу -чмичакминћа -памет, умминће -лажеарје минће -паметан је;свестан јецйње минће -памти, сећа семинћиљи -памет, разум мин иносҹ -лажљивмин иносуҹ -лажљивацмин итураҹ -лажа, лажацмин унаҹ -лаж; варкайј фаҹе мин унěҹ -заварава,прави смешке дететумиразу -мираз

105

мирарја -чуђењемирату -чуђењемирěрљи -чуда, чудесамиријор -полаганомирикуц -полагано миришћа -стрњикамирја -младожењамирјаса -млада, невестамироасйљи –мирисимиросату -мирисањемиросаʤě -намирисујесě миросаʤě -парфемише семиросу -мирисмирусě -миришеми'с (ми сйнт) -сам , јесам мистрија -мистријамићикулат -умањен, смањенмицйљи -вуна за вуновлачарумишěлу -кржљав клип кукурузамишкату -мрдањемишкě -мрда, помера семјара (мара) -јабукамјастěкě -меша, мућкамјастěкě ђин гурě -жваћемјеʤу -средина; језгро, сржмјезаоа -мезе; салатамјезěје -мезети, једе салатумјездрјала -глодање коре шибљамјездрјешће -глође кору шибљамјелку -унутрашњи меки део рога код животиња; пуж мјерӂе -иде, ходамјерӂерја -кретање, ходање, ход; покретмјерла -црни космјерњик -миран, кротакмјерњица -посуда за сипање жита у воденични кошмјерњи ијаҹ -мирноћамјерсу -ходање, ходмјерсура -ходање, ходо ʤй ђе мјерсурě -дан хода мјерћигу -добробит, напредак, просперитет, прогрес; успехмјерћинӂерја -напредовањемјестакатура -мешавина, смесамјетру -метармладајала -гибање и повијање; модулацијасě младěје -повија се и угиба, осцилаторно угибавањесě младěје жоарда -њихање и пресавијање прута (грана)младу -кашасто тестомљаскěје -мљацкамњелу -јагње

106

мњеоара -јагње (женско)мњеорица -млада овцамњере икаҹ -шећермњерја -медмњерја ђе пи прун -смола са стабла шљивемњеркурја -среда мњерос -меденмоаје -смекшава;успорава;утихњујемоаје цоаљиљи -потапа вешмоака -мочугамоангě -спор, пипљиво радисě монгěје -замајава се, споро радимоара -воденицамоара ђе карње -машина за месо моара ђе кафě -млин за кафумоарě -морамоарје -умиремоарћа -смртпи асу морцйҹ -на самртимоаша -жена која пресеца пупак детету; бабицамогйнђаца -силуета, тамна приликамодува -срж, мождина; језгромодува уосулуј -коштана сржмодува плајвазулуј -графит оловкемодур -кафенаст можђешће -пасираможђит -сможден; пасиранможђитоарја -муљача молавина - омекшавање снега кад задува југо, ојужњењемолау -мекан; спор; миран и питомоммолйн -меканмолкуц -меканмолофан -мекан; млитавуом молофан –млакоња; флегматик; добродушан човекмолофљећиљи -млакоњамољећиљи -мољацмољибда -света водицамољибђит -освештенмомјала -мамац; мамљењемомит -намамљен, примамљенмомјешће -мамиМораоа -Мораваморарица -воденичаркаморарјешће -воденичариморарју -воденичарморишка -вртешка која се обрће воденим млаземморкошу -ризом, кртола; чичока, морска репамормйнту -гроб, хумкаморминцй -гробље

107

мормодану -хрпа блатамороајка -вампирицамороју -вампирморт -мртав, цркнут, угинуоморту -мртвацморта инаҹ -цркотина; лешмортаҹуња -слаботињамортура -слаботињаморугě -смртносарат моругě -претерано засољенмор илаҹ -блатомор иљитҹ -прљав, блатњавМосна -Мосна (село), топоним настао од моснени у значењу слободни сељаци тј. који нису кметовимосору -коленика; шпулнамостофјељњица -мотка -канура, штрингламоткěје -намотава кануре моцěје ђин кап -клима главоммоцу -чуперак; висуљак; прамен; ћуба; пунџа; врх гомилемоцу курканулуј -врста цвећа; висуљак на ћурановој глави мошй -покладемошй ђе грйу -мошй ђе пипћиј -мошй ђе фраӂ -мошйја -посед, имање; наследствомошйјанка -удавача са имањем, наследницамошйјерју -земљопоседник; наследникмошйту -одсецање пупкасě мошěшће -замајава семошмоана -мушмуламошмону -стабло мушмулемошоју -бабичин муж; акушермошоју -воштаница, усукана кучина натопљена воском, служи за осветљење мошу -старацмошу ку баба -закачка на појасу панталонамрамору -мермер, мрамормугурјала -пупљење лишћамугурјешће -пупимугуру -пупољак листамуӂјала -мукањемуӂешће -мучемујерја -жена; супругамујерја греоање (гроасě, йнкаркатě) -гравидна, труднамујка -матер, мајкамујтарја -заборавност; заборавмујтě -заборавља; превиђа

108

мукја -ушица (секире, мотике)мукос -слинавмуку -пикавац; огоретина на концу од свеће или фитиљу лампе; пухер, пепео са цигаретемуку -стврднути слинац у носумулӂе -муземулсоарја -мужа, мужење мулсу -мужамулт -много ку мулту -на великомулцаминд -благодарећи, захваљујућимулцамјала -благосиљање; захвалност, захваљивањемулцамјељњик -захваланмулцамјешће -захваљујемулцймја -мноштвомума -мајка, мама, матимума падури -шумска утвара чија је висина у нивоу највишег дрвећа а женска јој се коса повлачи по земљи; док она пролази шума хучи а дрвеће се размица и лелуја. йн амйнса -у мајчинумунка -посао; обрада; труд мунћану -планинац, горштакмунћиљи -планинамун ешћеҹ -обрађујемун иторјҹ -радан; обрадивмун иторјуҹ -радник, делатник; обрађивачмура -купинамурě -загасита; са тамним пегамауоаја мурě (муранě) -овца са тамним пегама на глави или ноздрвамамуран -таман, загаситмурат -потопљен у воду(саламури)муратура -саламурамураћик -загасите боје, тамнастмург -таман, мркйн капу мургулуј -у сумракмурӂа -мрки мурӂешће -смрачује семурӂилě -мркоњамуриторј -смртанмуриторју -смртникмурјаʤě -потапа и притискамурјаʤě кйњипа -потапа конопљумурса -медовинамурсакат -изгњечен у течностимурсěкě -гњечи, муља мурсěкě пин гурě-муља по устимамурсěкě цоаљиљи -потапа веш

109

мурсољит -преметан по устимамуска -мушицамускица -мала мушица; врста црно-белог везамуска кајаскě -коњска мушицамуска вјерђе -зунзарамустаца -бркмуста осҹ -бркатмустра -узорак, мустрамусту -шира; воћни сокмут -нема муцйт -постао је неммутавјела -мутавкомутату -премештање; сеобамутě -помера, премештамуцйја -немост; ћутњамуцйт -занемео; без моћи говорамуцуцоју -сталактит, купаста хрпамушама -мушемамушкат -уједен, угризнутмушкатура -огризак; ујед; угризмушкě -уједа, гриземушки -мишићимушкјецй -леђни мишићи; печеницамушкју -маховинамушумјаоа –велика марама убрадачамушуроју -кртичњак; гомилица земљему аҹ -слиња, слинавко, балавацму иҹ -слинциму едҹ -буђавму еʤалаҹ -буђ; мемламу еʤйтураҹ -буђавост, буђ

Нна -ево (држи)на (ну а) -нијенабојњику -маљнавађала -мустра за ткањенавађиту -увођење нити кроз чешаљ за ткањенавйрљијљи -луткице, пошастнавјец (ну авјец) -нематенавут (ну а авут) -није имаонада плугулуј –део раониканадајала -промућурност, разборитост сě надајешће -разабиранадој (ној ај дој) -ми обојенадојна -обострано, узајамно

110

надушала -загушљивост; запаранадушйт -загушеннадушйторј -загушљив; спараннађежђа -нада; очекивање; поуздањетраӂе нађежђа -ишчекујенађешће -саставља, настављанађитура -наставак; састав; спонанај (ну ај) -немаш; нисинајба -немаштинанајка -бата, батко; драгагннаказу -мука; напор; тешкоћами наказ –криво ми је, мрско ми јенакла -дубоко блато, живо блатонаклајит -замашћен и прљав наклају -згуснута масноћа са прљавштином налбјељиљи -шминка, белилосě налбјешће -шминка се налоага -навалица, гужвађе налоагě -изобилно са налоӂит -закрчило сеналука -привиђење;сабласт;утварасě налу ешћеҹ -привиђа сеналу алаҹ -привиднам (ну ам) -немам; нисамнамјећиљи -сметнамјецй -сметовинамјецйт -завејан сметовиманамолос -муљевитнамолу -муљнамољит -замуљен нана -бата, старији братнапаста -невоља; зло, зла кобнапарит -има гризлицунапарјала -гризлица, оједнаплату -сегмент бандажанапраћитура -напаст са напраћит -навалионапрљиту -лињање; митарењенапрљит -олињао; омитареннапустйту -навала; устремљењеса напустйт ла јел -напао га; устремио се на њега, јурнуо на његанаравиҹос -лоше нарави,намћорастнарау -наравнарја -ноздрванарје -неманарод -луднародос -немиран; луцкаст, помаман вйнт народос -помамни ветарнароду -лудак; луди

111

нароʤйја -лудорија; глупост; лудостнаројит -затрпан блатом; испрљанса наројит извору –извор се запунио нанесеним матерјалом нароју -блато, глиб; наноснарокос -срећне руке, срећаннароку -срећа; успехнасйпу -песакнасйпос -песковит насоћиу -носетинанасу -носнарје нас –безочан, бестиданнасфиҹоара -кечиганауд (ну ауд) -не чујемнауђе (ну ауђе) -не чујенаурља -бесмислено ворбјешће наурља -говори без везе, говори без памети, лупета нац (на йц) -ево ти;нац (ну ац) - нистенаша -куманашу -кумсě нашěшће -замајава сенйкажала -мука; тешкоћа, мучење; угњетавањенйкажйту -мученикноатě -пливаноапћа -ноћ; ноћуноапћаста -ове ноћи, ноћасноаћину -прошлогодишње јагњенодат -везан у чворнодйлка -гука; чворнодймбљеће -грубо урађеннодовйлка -чворетина; чвориштенодорос -чворноватноду -чворнођицу -зглобнођицу пи орулујҹ -глежањ, скочни зглобној -ми; новинојит -обновљен, иновиранно’оʤěҹ -деведесет но’оспрје еҹ -деветнаестнопйрка -змијанопйрка пистрицě -шарканопйрка ђе апě -белоушканоптат -заноћио, омркнуонора -снајанотату -пливањенотаторју -пливачноу -новноуо -девет; наманоутаћа -новина, новитет; новост

112

ну -нену рогуће -не молим тенувěру -облакнуверјала -облачностнујаоа -шиба, савитљиви прутнује -нема; нијенука -орахнуку -орах (стабло)нула -нуланум (ну йм) -није ми, немој минума -једино, само; негонумајастě -нема, нема вишенумарала -бројање; бројевинумараторју -броилац, броитељнумарату -бројањенумěје -нема, нема вишенумěратура -набрајање; пребројавањенумěратура марје-врста бајалице нумěрě -бројинумěру -бројнумйј -не, не више; немој вишенумиљи -име, именанумиљиторју -именитељнумит -намењеннумја -име нумјала -намењивање; именовање; наименовање нумјера -номер, кућни број, број ципела нумјерасěшће -нумерише, обележава бројевима нумјешће –намењује; одређује поимениценумјешће помана -намењује даћунунта -свадбанунташй -сватовинус -нисунусйнт -нисам; нисунуц (ну йц) -није тинушћиу -незнајунушћу -незнам

Њњагра -црна, црнкињањагрě -црна, црне бојењаму -род, родбина; нацијаЊамцу -Немацњаоа -снег, мечава

113

њауʤйт -нечујно; нечувено, што се није чулоњеабатут -неусмеренњеадурмит -будан , није заспаоњеапарат -незаштићен, небрањенњеаскултарја -непослушностњеаскултарњик -непослушанњеашћептат-неочекиван, не чеканњебун -зао; лош; није добарњебунаћик -несташан, враголастњебуњаца -зло; злобност њеваʤут -невиђено; непримећенњеваста -супруга, удата женањевастујка -ласицањевинђекат -неизлеченњевинуит -невин; без кривицењевоја -невоља; нуждањегина -кукољњегрешйт -без грешке његри осҹ -црнкаст; црномањастњегру -црн, црно; црнинадуҹе његру -носи црнинуњегура -мрак, тама, тминањегура бйзнě -мркли мракњегурјаʤě -смркавањегурјаца -тама, мракњегусторија -трговина; трговањењегусторју -трговацњезаујтат -незаборављенњезгоадњик -незгоданњезгођит -незгодноњедорит -непожељан, немиоњеђиспарцйт -нераздвојен; неразведенњейнблйнʤйт -неприпитомљенњейндамйнат -неприпремљенњейндојит-неудвојен; неразблаженњейндупљекљт -неудвојенњейнкејат -незакључан, незабрављен; неуклопљенњейнкјегат -неусиренњейнкрјецйт -ненаборанњейнпакат -неудовољен; неутешенњейнсамнат -необележенњейнфрикошат -неуплашенњейнцаљеӂерја -неспоразум; непослушност, тврдоглавостњейнцаљес -неразумљив, несхватљивњейн епутҹ -незапочет; неначетњеисправит -незавршенњекасйторит -безбрачан, није у бракуњекређерја -неповерење; невера

114

њекређерњик -неповерљивњекљинћит -непомерен; непомичанњекопт -непечен; незреоњекреʤут -невероватанњекру атуҹ -нечастиви, некрст њекуноскут -непознат, незнанњекунћинат -непрекидан, непрестанњекупринс -бескрајан; необухваћенњекурат -нечист, прљав; нечастанњекуратаћа-нечистоћа; нечасностњекурацат-неољуштен;неочишћенњемарӂинат -неограниченњемасурат -неизмерен; бескрајанњемерњик -немиранњемйнгйјат -није милованњемйнкат -непоједенњеможњик -немочан; трапавњемулс -непомузенњемцěск -немачки њемцěшће -немачки (језик)њенумарат -неизбројенњеобасйт -неуморан, чиоњеом -нечовек, изродњеомењија -непоштење; нечовечностњепарјекит -није у паруњепотривě -неравно, неуједначеноњепотривит -нераван; нескладанњепофћит -ненаручен; непожељанњепри епут ҹ -неприметноњепућерја -немоћ, слабост, онемоћалост, изнемоглостњесакат -непресушен; неисцрпенњесаманат -непосејанњесапат -неокопанњесарат -несланњесатул -несит, незаситњесатурат -ненасићенњесйгурат -несигуран, неизвестанњесймцйт -непримећен; неосетноњесймцйторј -неосетљивњескалдат -неокупанњесокоћит -непромишљен, несмотрен, бесмисленњесомну -несаницањеспалат -неопран; неумивенњеспуркат -незагађенњеспус -неисказан; неизреченњесташњик -немиран, несташанњестймпарат-неутољен,незагашенњестйнс -неугашен; неугасивњестрабатут -непробијенњестретњик -несрећан

115

њестрймбат -неискривљенњетрěбуит -лењњетрěбуитура -ленштинањећед -гладак, раванњећеʤěшће -поравнава, глачањеферикит -несрећан, злосрећанњеҹопљит -неотесанњефйршйт -незавршенњиӂелу -брадавицањиковала -наковањњима -никоњимика -ништањинӂе -пада снег, снежи а њинс -нападао снегњинсоарја -снежна падавина њипоата -унука; нечакиња њипот ђи њипот -чукунунукњипоту -унук; нечак; синовацњиту -нитна, закивакњитује -нитнује, закивањицйна -отворена жива ранањиш -ни, нитињишкйнд -никадањишкйт -нималоњишкота -немаштина;ништавилоњишкотрјабě -беспотребноњишкум -никако; нипоштоњишлауна -ниједнојњишодатě -ниједномњишпик -нималоњиштује -поништава, ништи њишће -неки; некењишуна -ниједнањишунђе -нигдењиҹ -ни, нитињоа -узвик за прогањање пса

Ообада -окружењеобада ла сйтě -ободни део ситаобадěју -цилиндаробасала –изнуреност неиспаваност и преморобасěлњик -заморан, напоран обасйт -изнурен, клонуообасйт ђе сомн -изнурен од неспавања

116

обʤěҹ -осамдесетобйркат -испентранну ће обйрка -не пентрај сеобјала -обојакобла -равњача (зидарска алатка)обљага -неизорана њива која се оставља на ”одмор”обљиҹала -адет; зареченост, табуобљиҹит -зареченободоку мори -цилиндрични део око воденичног каменаобороку -овална или цилиндрична посуда (канта)обороҹит -опседнут; напаствованобору -двориштеобразу -образобраӂору -обрашчићобрања -узица за торбуобрěцу -узвратинаобринћала -упала ране због прехладеовěску -овасовěску дрогулуј -врста биљкеогару -кракати пас; хртогашěлу -поточићогашěљиљи -поточићиогашу -потокогљинда -огледалоогоада -слогасě огођеск –слажу се; уклапају се; подударају се огођешће -намешта, подешаваогојешће -смирује; намирујеогоју -починак; спокој,спокојство са огоит -смирио се; починуоогору -њива након бербе кукурузаогорěшће локу -преорава стрњикуограисйт -пострадао, награбусиоогринка -калем за конацогришћана -невенодатě -једном, једанредодěјљи -кућне посетеса дус пин одěј -отишао по туђим кућама на сусретањеодолану -велика коскаодрйкњешће -одустаје; поричеођина -одморођињешће -одмараоӂјаку -оџак; оџаклијаој -узвик одазивањаојдана -офрље, немарномјрӂе ојдана -иде офрљеокаоа, окјељиљи -ока, океокарала -хуљење; вређање са псовкамаокйрҹала -запињање уз заокретањеокйрҹешће -запиње и заокреће

117

окјат -ошацованла окјат -ошацовао га,угледао гаокјелари -наочареокјенат -крупних очијуокјећиљи -преградакокјецй -преградциокјецйт -преграђен, одељенса окјецйт запада -местимично окопнео снегокјешěљиљи -врста цвећа(у)окју -окоокју боулуј -врста цветаокна -окно; рудникокнарју -рудар, окнарокол -около; заобилазноокољешће -обикаља; заобикаљаокољи -окољи мори -заостало брашно око воденичног камена окољи гури -жвалеокољи ђинцулор -зубни каменац, зубни плакокољит -опкољенокољиту -заобилажењеокољишу -околинаолају -уљеоларија -лончарствооларју -лончар, грнчаролба -округласта посуда; чајниколтавит -поново израстао, регенерисанолтавјешће -поново израста, обнавља се, регенерише сеолтану -калемолтањешће -калемиолтарју -жртвеник, олтаролтау -инвалид; регенерисани орган са умањеним способностимаољећит -заблудео; затекао се туољикајинд -лелекајућиомењеск -људски, човечијиомењешће -људски, човечански омењија -људскост, поштење, хуманост, човечност омида -губаромоарě -убијаоморйту -убијањеомору -убиствоондоросěшће -клопара, цангрља ‘ондоросěшће’ -лупетаопа-здрйнк -врста влашког колаопарит -обарен, ошуренопарјала -летња жега са много испарењаопарјала пиҹоарилор -напаравање ногу на врелој води испод покривке са инхалацијом у воденој пари опарјешће -бари

118

опинка -опанакопинкарју -опанчаропинћала -упињање, напрезање опинћиту -запињање, напрезањеоправјешће -протерује; упућује опритоарја -прекидачопритоарја мори -воденична уставаоприту -заустављање; задржавање опрјегу -прегача (задња)опрјешће -задржава; зауставвљаопт -осамоптак -осмакоптспрјеҹе -осамнаестор, оре -илиорашану -варошанин, грађанин орашу -варош, град Орашу -Доњи Милановацорашањеск -варошки, градскиорб -слепорбија -беда; незнање; слепилоорбиҹос -заслепљујућиорбјеск -слепачкиорбјећиљи -слепићорбјешће -слепачки; на слепо орбу -слепац, слеп човек оргоата -полулоптаста кантаоргоцй -кломпе; старе изгуљене ципелеорʤу -јечаморизйшћа -рижиште, пиринчанаоризу -пириначортаку -ортакортаҹија -ортаклукорш -узвик бола од убода или опекотинеостањала -умор, заморостањешће -замара се, умара се острову -острвоотавјешће -поновни раст траве отаоа -отаваотарěшће -граничиотарӂиу -граничар; међашотарак -правилно, складно, уређено, јединствено, регуларноотараку -правило, регула, складотару -граница; међаотравит -отрован отровомотравиторју -тровачотравиҹос -отрован, има својство тровањаотравјала -тровањеотравјешће -трујеотраоа -отров

119

отуљешће -бежи, збрисаоса оћешйт -разишли се, више не навраћајуоћикњала -нагон за повраћањеоћинҹала -прибор за спутавањеоћинҹешће -спутава оф -узвик дивљењаоцěлу -челикоцěту -сирћеоцěшће –хајдучки, лупешкиоцйја -хајдучија; лоповлукоцйрě -мало, лецкеоцйрйшоарě -малко, лецкеош -члан уз глаголски обликошћаʤě -уздишеошћеʤату -уздисање, уздахоҹис -угруван, убивеноҹисатура -повреда од убоја

Ппадукиљи -вашкападукјат -вашљивпадукјос -вашљивпадукјосу -вашљивкопадурарју -шумарпадурја -шумападурја ђи касе -дрвена грађа за кућупадурит -пошумљен, зарастао дрвећемпадурос -шумовитпађина -удолина, долинапаза -опрез, пажња; чувањепазару -пазар, трговинапазарјешће -пазари, тргујепазěљњик -чуваран; штедљивпазěшће -чувапазйторју -чуварпазйту -чувањепаздарја -сува влат конопљепаздěрљи -поздерпаздěрљи пи ҹерј -кумова слама, млечни путпајос -сламнатпајта -група, друштво, клапапајташ -садруг, саучесникпају -сламкапајуга -сламнасто сено (трава)пајљи -сламапакалě -угурсуз

120

пакаљит -злосрећан; намагарчен, насамаренпакат -жалосно; грехотнопакатос -грешанпакатосу -грешникпакату -грехпакаћиљи -греховипакјету -пакетпакоста -беда; патокапакурарија -чување овацапакурарју -пастир, чобанинпала -балапала ђе фйн -бала сенапаларија -шеширпаларијерју -шеширџијапаласка -кожна торбица која се носи о рамену, ковчежићпалата -дворац, палата палма -длан; шамарпалмуиту -шамарањепалћину -платанпалуга -моткапалуит -избалиранпаљаца -мотка, палицапаљецос -шандрцавпаљит -увенуопаљит ла фок -осмуђенпана -перо; клинпанарју -мастионица; кутија за писаљкепангањешће -загађује, прљапангањит -онечишћен, загађенпанжањит -са паучиномпанжěну -паук; паучинапанжěњи -паучинапанжйњи ђе клаје -лемези, мотке са неокресаним врховима које се везују на врх пластапанталоњи -панталонепанушу -опнапанушйт -кус (отпалог перја)сě панушěск гаињиљи -кокошке на сунцу кљуном премећу кроз перјепаоду -поплавапаоду помйнтулуј -потопвиње пи паоађе –долази у таласима, наизменичнопапара -попарапапукариту -израда ципелапапукарјешће -ради на ципеламапапукарју -обучар, ципеларпапуку -ципелапапура -трстикапапуша -лутка

121

папушарју -луткарпапушйка -луткицапапуҹ ку калкйј -ципеле са потпетицамапара (фокулуј) -јара, усијани ваздухпарада -парадапарађиш -параднопараману -парчетинапараоа -пара, новчићпарасйт -напуштен, запуштен тј препуштен зубу временаса парасйт -опустеоПараскија -Параскевапараула-скитница, опајдара, дрољапардон -извини, пардонпардоњамě -извини мема пардоњеск -извињавам сепаринтаћа -отаџбиапаринцěшће -родитељскипаринцй -родитељиПарјасймиљи -Ускршњи постпарјекја -парпарјекит -у пару, изабран за парпарјећиљи -зид собе (куће)парке -као да, наликпарке вјеʤ ту -кобајагипарњица -парницапарњиҹери -парничарипарос -длакавпартаљиљи -прњепарћа -део; странапарћинарј –партнер, деоничарпаруту -жал, жалостйм паре рěу -жао ми је йм паре биње -мило ми јеми сě ймпаре -чини ми сепару, парљи -чаша, чашепару, пари -колац, колчевипару ђе поркоњ -мотка са којом се преноси навиљак сенапарҹелу -комад, парчепарҹељит -искомаданпаса -брига, скрбнум пасě -није ме брига, не маримпасалěу -папазјанијапасарика -птичицапасарјелу -птичуракпасароју -дух некрштено умрлог детета. На даћама месе се посебни хлепчићи који се пре даће намењују овим духовима да не би дирали даћупасат -спљескан, здробљенпасěрја -птица

122

пастрала -штедњапастрěљњик -штедљив, чуваранпастрјаʤě -штеди пастрјала -штедњапастрйма -пастрма, суво месопасују -пасуљпасују ал вјерђе -боранијапата -мрља, флека; пегапатамушу -јастученце, тампон, тупферчићпатат -исфлеканпатицйљи -патикепатрону -метак за сачмарицупатру -четирипатруʤěҹ -четридесетпатруʤěҹиљи –даћа за четиридесет дана након смртипатруспрјеҹе -четрнаестпату -кревет, постељапатулу -пласт сена или тулузине на дрветупауну -паунпацала -патња, паћењепацěшће -патипацймја -патња, паћењепацйт -напаћен; искусанпацйту -паћењепашапорту -пасошпашěшће -корачапашйту -корачањепашће -пасепашћељиљи -врста пролећног цвећа; по веровању кад се први пут угледа у пролеће, деца преко њега требају се поваљати како не би имала главобољу током године Пашћиљи -Ускрспашћиљи -причест за Ускрспашћуња -испаша, пашапашу -коракйј дě ку пашу -мери коракоммјерӂе ку пашу -иде лагано, корак по коракпаҹа -мир пě (пй) -папěкује -пакујепěлмује -шамарапěрос -длакав, рутав, косматпěру -длака, коса; стабло крушкепěру ђин кап -косапěру поркулуј -раставићпěру порҹеск -дивља крушкапěтура -поњавапěтурјељиљи -фалте; лиснато тестопе (пи) -на; попедаља -педала

123

пеиҹа (пе аиҹа) –овдека, овдепеларина -пелеринапељаг -ћелав, без длакепељину -пелинпенӂету -пенџетпенӂетује -пенџетирапердут -изгубљенпериту -изгинуће; нестанак а перит -погинуо са перит -нестало само од себеперћица -петриш –(као придев): каменито тле, земљиште са пуно каменапетришагу -камењарпетрјеҹе -испраћа; (с)проводи петрјеҹерја -испраћајпетрос -каменитпећејка -шлицпећекос -у закрпама; у ритама пеҹету -печат пеҹетује -печатирапеҹинӂина -лјешница, росопас, руса; кожна болест у облику пегапйламида -паламидапйлњаку -левак (велики)пйлњија -левакпйлпěје -лепрша, прхти; титра, пламсапйлпу -јатопйнакума (пйнě акума) -до садапйнě -до; докпйнěће (пйнě ěће) -дотлепйнěћакума -ето до сада пйнʤа -платнопйнʤа ла фириз -лист тестерепйнʤуит -као платно, налик раширеном платну пйња -хлебпйња уојлор -бела радапйњишоара -хлепчићпйраиту -праскање, прштањепйраитура -прасак, тресакпйрěје -пуцкета; прштипйрěшће -клевеће, оговарапйрвењаку -првенацпйргау -напрасит, пргавпйргу -дрвена полуга, ћускијасě пйргујешће -сазрева, почиње да румени воће пйргујала -почетак зрења воћапйрдањику -злосрећник, проклетињапйржěшће -пржипйржйтура -запршка

124

пйржол -спечено, спрженопйржолу -пакао; пожарпйржољит -изгорен, спржен; спечен пйрйту -клеветање; тужакањепйрйторју -клеветникпйроање -пуцкета, праштипйрпорица мори -део воденице на коме стоји воденични каменпйрпорјешће грйу -фунгицидно тртирање семена пшенице пре сетвепйрҹоака -патока; лоша ракијапйрҹу -јарац; неизорана земља између браздиа пйрҹит локу -лоше изорао њивупйсла -густо растиње; умршена косапйтпалака -препелицапйтпěје - пйтпоање - пйћикě -ваљда; зарпйшкавит -тачкасто иструљење на воћупйшкавитура -тачкасто иструљено воћепйшњица -израз за стање воћа и поврћа након измрзавања, посебно за бундеву и кромпирпйшљећиљи -пухпйҹос -плавозеленопива -ступапива ђе кар -дрвена полуступа, ставља се испод точка ради кочењапигуље -требипигуљит -требљенпиђисупра -одозгорепизма -злоба; надметање пизмаш -завидљив, злобанпијацу -пијаца; тржиштепикатура -оно што је канутопикě -капље; падаса пикат -покапао се, кануо сепику -каппикура -тачка; капљицапикура ђе мускě-испљувак мувепикурě -пада у капљицама пикуц -сћушно, као зрнцепикуцу -капљицапи-ла -око; допила -турпијапилйнгě -око, около, поредпиљешће -стружи, турпија пиљитура -струготинапин -кроз; попинтрě -између

125

пингě -мимо, поредпинтрěушě -кроз двориштепинтру -због, радипинтру ҹе -зашто, због чегапинћин -са пегом на нозипиоање -пијуче; пиштипион пуји -пијучу пилићипион урјекиљи -пишти у ушимапипарка -паприкапипарка брошћи -љутићпипаркат -запапрен; ољућен пипаркуца -љутићпипијуга -прашинаста земљапипота -бубацпироју -ексерпироћешће -куња, одолева сну пироћит -куњав, неиспаван пиру -пиревинаписат -изгњечен, пасиранписаʤě -притиска и гњечипискоаја -свирало (од врбе)писковица -клисура; сужењеписку -сужењеписку ла клањет -вршак на кларинетуписку карулуј -део запрежних колапистě -над; преко пистрйҹуња -шаре, ишараностпистриц -шаренписумунће -подножје планинеписупт -испод, по исподпита -лепињапитулат -сакривенку питулату -кришом, тајнопитулě -кријепитуљик -патуљастпитуљику -грмуша; кепецпићит -погурен, сагнут; малог растапићиш -погурено; кријући сепиу -ступапиурмě -после, потомпицйгаја -сеницапицйгаја бјешйноасě -плава сеницапицйгојат -променљивог обима ворбјешће пицйгојат -говори променљивим пискавим гласом пишату -мокраћа; мокрењепишаҹосу -упишанкопишљеӂиљи -дрвени чепићи (типлови) за спајање дасакапишћаʤě -притиче у капљицамапишћолу -пиштољ

126

пиҹа (пи аиҹа) -овде, овдека пиҹору -ногапиҹороаӂиљи -штулепјара (пара) -крушкапјарě стрнопјацě -врста крушкепјарсěка -бресквапјатра -каменбаће пјатра -пада градпјатра ђи вар -кречњачки каменпјатра мори -воденични каменпјатра шарпјаскě -гранитпјеђика -кочница; заплеткадě пјеђика -саплићепјелушйна -кожуринапјеља -кожайн пјља гоалě -го, необученпјенђера -прозор (локализам из Црноречја) пјепину -дињапјептарју -грудњак, пуловерпјепту -грудипјепћенату -чешљањепјепћинатура -фризурапјепћину -чешаљ пјепћиш -директно; наспрам; прса у прса пјердут -изгубљенпјердуту -губљење; изгубљенипјерђе -губипјерђерја -губитак; губљење пјесěкос -песковитпјесйку -песакпјетрарју -каменорезацпјетриљи -камењепјетриҹика -каменчићпјећику -парче платна; закрпапјешкарјешће -риболовипјешкарија -риболовпјешкарју -рибар; ковач (птица)пјешкуцу -рибицапјешћарија -рибарницапјешћера -пећинапјешћиљи -рибапјеҹина -кртинаплајвазу -оловкаплајвазу ла дарак -лајсна на футеруплаку -укусплакуту -слаткост, сластпламаду -тесто; смесапламађешће -месипласěљиљи -корице ножа(књиге)пласта -сегмент ограде од тараба

127

мјерг пластě -кордонско, фронтално кретањеплата -платаплаћешће -плаћаплаћика -деверикаплаћиту -плаћањеплаҹегјаца -сладоледплаҹерја -укус; задовољство, уживањеплаҹинта -влашка гибаницаплěнује -планира; разматраплйнгарјец -плачљивплйнӂе -плачеплйнӂе лумина -окапавање воска са свеће која гориплйнӂерја -плач, плакањеплйнсу -плач, плакањеплоаја -кишаплоаје -пада кишаплојат -покисао; покуњенплоинће -кишовитоплојос -кишовитплокону -поклон, дарплокорјаца -даровањеплопу -тополаплоска -буклија, пљоскаплосканат -пљоснатплотогу -парче коже (гуме)плотоӂана -парадајз плотоӂина -боквицаплотожйт -утиснута прљавштина на платноплугарју -орач, ратарплугу -плугплумбу -олово; куршум, тане плумбу ђе кољашě -згрудвано брашно у качамакуплута -јаблан; плутапљакě -полазипљаоа -плевапљекарја -полазак; одлазак пљесњит -блесав, шандрцавпљесњитура -блесавкопљеурос -са плевомпљећера –увијене плетенице косе на потљку женапљећери –плетенице косепљеша -ћелавипљешйу -ћелавпљивишоара –дугуљасти лист траве, заперак на биљци (кукурузу)пљивјешће -плевипљин -пунпљоду -пљусњешће -распрскава сепљусњит -распукнут

128

поађиљи -грудвице длакапоакњиту -пуцањпоала -скут; поала помулуј -доњи део крошње код воћке йн поалě -у крилопоаљиљи -подсукњапоама -плод воћкепоарка -крмача, свиња; чобанска игра са штаповима и иверком, наликује голфупоарта -врата, капијапоартě -усмерава, води поартě грижа -води рачунапоартě цоаљиљи -носи одело на себипоаће -можепоаће-фи –може бити, вероватноповаста -прича, приповеткаповастаторју -приповедачповестěљњик -причљивповестйту –причање, приповедањеповјестěшће -прича, приповедапоган -ђаволастпогањија -поганштинапогану -демон; врста болестипогањиту -нечастивипоговорјала -зановетање; обесвећењепоговорјешће помана - обесвећује даћуподвалу -подметач у виду гредицеподмарěшће -примораваподос -длакав, космат, рундавподруму -подрумподу, подурљи -мост; таван поду гринʤй -плафонподу ђе фйн -сеникподу кěшй -таванподу пěлми -надланицаподу пиҹорулуј -горњи део табанаподу, поађиљи -гомилица длакепођала -таваницапођала подулуј -таваницапођина -доња половина пластапођит -прекривен равном облогом (даске, камене плоче, талпе)са пођит апа -вода се прекрила леденом коромса пођит лйна -усукала се вунапођишу -висораванпознарју -џеппојана -пољана, пропланакпојандра -лајсна, пречага појма -појмапојмйње -прекосутра

129

покаинћа -кајање, покајањепоклађа -јастук за седење; јастук испод седла на коњупоклод -прљавштином утиснуто и улепљено платнопокњешће -пуца; прштипокњитура -пукотинапокорала -покоравањепологу -руковетполока -пола литраполошћа -кућа на имању, салаш, појатаполу -дукатпољежњик -раван, без успонапољи -дукатипољијимја -позлата; политурапољијит -опточен златом, позлаћен; полиранпољикра -надимак; презимепољикрит -са надимкомпољику -чоканчепољимит -зачет; појавио се пољица -полицапољица жугулуј -доњи део јармапомана -даћа, подушјепомана ђи вијацě –подушје које се намењује за животапомана марје -даћа за седам годинапомењала –сећање на умрле, призивање умрлихпомењит -буданпомењиту -буђењепомењешће -будисě помењешће -буди сепомйнтос -онечишћен са земљом; тешко обрадиво земљиштепомйнту -земља, тлопомњата -платно на коме се сипа вода када се намењује за покој душепонојит, пронојит -реновиран; поново обновљенса понојит извору -снажење извора након сушенум поносěшће -није ми по вољи, не свиђа ми се, не прија мипонурљи -отпаци при жита вејањупонтурљи -набуситостђин понтурј -набусито, осорнопопа -поппопашњица -несташкопопику -дрвени рајберпопику ђе расуҹит -витлић, комад дрвета којим се упреда конацпопиљњику -копитњакпопицу -попацпопјаса -попадија попоју, пуцоју -уситњен сир убачен у врелу грудву качамака

130

попоросйт -упропашћено; сфућканопопта, пофта -жеља, прохтевпопћешће -жели; захтевапопу –потпорањ, дрвени стубић у конструкцији кровапорěу (порњиту рйулуј) -врело, извориште рекепорěу рěҹе -хладни извор, хладне воде, топоним од кога је вероватно настао назив Пореч на Дунаву и у Далмацији где нема рекапорймба -трњина (плод)порймбарју -шибљак трњинапорймбак -граораст порймбаћик -граорастпорймбу -трњина (стабло)порйнка -захтев; заповед; налог; наруџбина; наредба; порукапорйнҹешће -наручује; поручујепорйнҹиторју -наручилац; наредбодавацпоркарјаца -свињацпоркоњиту -дењање сенапоркоњу -навиљак (стог) сенапоркарју -свињарпоркица -врста травепоркотос -безобразан, бесраманпорку -крмак, свињапорку сйрбаћик -дивља свињапорњешће -почиње, започињепорњитура -почетакпортамйнту -понашање, опхођењепорту -ношњапорћица -враташца, капиџикпорумбишћа -кукурузиштепорумбу -кукурузпорҹеск -свињскипорҹешће -свињски, као свињапорҹија -свињаријапосађина -део на воденици, греда на коју је усађено воденично вретенопосйкљит -умашћено (вуна, коса)поставица -коританцепоставица мори -део на водениципостајка -махунапостаоа -коритопостата -кордон; фронтални наступ жетеоца или копача на њивипостěшће -постипосту -постђе пост -посноПосту круҹи -Часне веригепосумарйт -потиштен, утучен, нерасположен, суморан, пот -могу

131

поткоава -потковицапотковјала -поткивањепотковарју -поткивачпотковјешће -поткивапотољит-спокојан; стишан; утољенпотривě -равно, уједначенопотривит -погођен; уједначен потривјешће -погађа; равнапоћака -стаза, путањапоћекуца -стазица, путањицапофта, попта -жеља, прохтевпофћешће -жели; захтевапофћељњик -који извољевапофћим -желимо; захтевамопофћим? -желимо (ли)? Обраћање госту у смислу: желите ли, чекамо захтев, извољевајтепошта -поштапоштарју -поштарпошћељешће -поштујепошћељњик-поштен, који поштујепошћењија -поштењепошћењит -поштенпоҹала –порука преко посредника, може значити: препорукапоҹешће –поручује; опомиње порукомпоҹиту -забрана испаше знакомпоҹу - порука; опомена поруком; грана са лишћем забодена насред ливаде са значењм забране испаше поҹумбу -високи пањ настао заламањем или преламањем дрветапоҹунгарит -заломљених гранапрагу -прагпрагěрју -надвратникпражйна -дугачка мотка, шипкапразњику -празник, славапразњиҹери -гости; слављениципразу -празилукПраова -Праховопрападу -беда, пропаст прапађит -упропашћен, пропаопрапасту -понор; пропастпрапěстује -упропашћавапрапору -опна и сало на цревима прасарě -посипа прасарјаʤě -посипапрасйла -приплод, расплодпрасйту -размножавање, расплодња праћка -праћкапрау -барутпрафирě -пребира, преглеђује, претражује

132

прафирě ку окји -осматрапрашйна -прашинапрашйту -окопавање (кукуруза)а прашйто -награбусаопрашйторју -плуг за браздање између редова; култиваторпрашу -трун; зрнце прашинепрěзнује -празнује, светкује, славипремењит -преобучен у чисто или свечано оделопрйваљија -авлија; двориште; тргпрйнʤу -ручакпрйнʤйшору -доручакпрйнʤěшће -руча, ручавапрйсњешће -прйсњирě йн тоаће пěрцйљи -раштркаше се (разбежаше се) на све странеприбоју -здравацпривјегју -велика обредна ватрапривјешће -посматрапригивитоарја -славујпригољиҹу -вампир, демонприда -аванс, придеприђиђала -принуда ла приђиђит -принудио га; надвладао га, савладао га пријеру -априлпримиту -примањепримјежђа -препрека примјежђа рě -опасност, претњапримјеʤйт -преграђенпримјеʤу -преграда,преградни зидпримјешће -примапримовара -пролеће (прво лето)примошу -првак; старешинапринʤаторју -држач; штап на коме се везује и затеже основа на разбојупринђе -хватапринс -ухваћен; учвршћенприпашěшће -прикључује се, приступа; повинује сеприпашу -испечено бравче; жртвено јагње (прасе)припит -лоше испчен, опеченса припит ла соарје -опекао се на сунцу; добио опекотинеод сунчањаприпитоарја -кукурузни хлепчић који се пече ослоњен поред ватреприпјала -припека; јараприпјешће -припекло, жариприпону -везивање стоке на пашуприпоњешће -везује стоку на пашуприпору -узбрдица, успон на путу прископала -пуцаљка од зовеприспит -ухваћен у шкрипцу

133

пристěлка -кецеља, прегачаприҹепиће -присети сеприҹепјерја -опажање; предосећајприҹесту -причестприҹина -повод, узрок, разлогприҹјепе -осећа; предосећапрја -префикс: пре, сувишепрјабиње -предобро прјабун -предобарпрјажма -правац, смерйн прјажмě -у правцу, на ударупрјамулт -премногопрјанкаркат -пренатоваренпрјапљин -препунпрјастěҹе -престонопрјасту -престопрјаћимпуриу -сувише раностасанпрјаумплут -пренапуњенпрјаҹинста -причест прјенцу -ручна кочницапрјенцује -кочи ручном кочницом прјеса -пресапрјескура -прополиспрјесуиту -пресовањепресура -врста птицепрјће -важније, претежнијепрјећењија -пријатељствопрјећину -пријатељпрљит -опрљен, осмуђен; или значење: обршћен; јаданичак про -префикс: поновопроаспěд -тазе, свежпроба -проба; пробање; узоракпробјешће -испробава; покушавапроваʤуту -провера; поново виђањесě провјеђе -провиди се кроз ...проварсарја -преливањепровинʤаторју -препродавацпровиндут -препроданпроворба -преводпроворбиту -поновни договорпрогинђиту -предомишљање; поновно размишљањепродус -поново отишаопройнћињерит -подмлађенпроймпинӂе -потискујепроймпинс -уметнут; сам од сбе се помериопрокљету -демон, сотонапрокљецйт -проклетпроковěцу -поњава од козје длакепрокумпарат -поново купљен

134

пролука -прозлав између њива, просечен пролаз кроз шуму, живицупролука йн дос-пропланак у шумипрољинсу -подлевањесě прољинӂе -подлевапромају -промајапронумит -преименован, поново именованпропоада -марама убрадачапропта -подупирач, потпорањпропћала -потпорапропћешће -подупиреса пропћит ђадоуо -препречио сепропус -поново стављенпрорупт -прекинутпроскрис -поново написан; преписанпрост -глуп(ав), наиван, затуцанпростала -праштањесй ње простйм -да се опростимо (узајамно праштамо)простйт -опроштен; помилованпростйту -праштањепростйја -глупост, незнање, просту -наивчина, тупавко, глупакпроумбларја -излет; шетњапроумблат -препакован; прошетанпроумблě кукуруʤу -претражује кукуруз од мишева проумблě црјепу -препакује цреп на кровусě проумлě -шета сепроумплут –поново напуњенпрофакут -пново направљен, обновљен, преправљенпрофек -без грешке, перфектнопрофекос -савршен, беспрекоранпроцапу -руда за вучупроцапу ђи батут кйњипа -трлицапрпаку -шипка, полуга, ћускијапрпориту -прпорењепрпорица мори -део на воденици прпороашйљи -џанарикепрпорос -бубуљичастпрпору -црвене бубуљицепрћа -пртинапрунду -шљунковито приобаљепруну -шљивапруну ал марунт -џанарикапруну ђе варě -пожегачапруну ђе тоамнě -шљива јесењкапруњишћа -шљиварпувěје -одзвања од ударацапујка -кокица (млада кокошка)пују -младица;младунче;пиле;украспујицу -пиленце; украшчић, шара

135

пулбěру -прашинапулборос -прашњавпулбу -прах пулбу флори -цветни прахпулпја -вимепулпја пиҹорулуј -лист на нозипуља -пуља шй суља -курта и муртапуљаора -неумесне шале, изругивање и шиканирањепумну -песница; прегрштпунга -кеса на појасупунга ђе бањ -новчаникпунћа -ћупријапуње -ставља, мећепупě -цмаче, љубакапупěʤа -пупавацпупу -пупољакпупулоанка -луткица; девојчицапупуцоју -гомилица житке масепурику -бува; звркпурјекјаʤě -треби бувепуртарја -понашање; владањепуртат -вођен; изношен(о) оделопуртату -ношење; вођењепурҹелу -прасепус -стављена пус уокји пи јел -уочио га, фиксирао поглед на њега пуста -пусто, празнопустарě -пусто, ненасељено пустйј -пусто, опустелопустйја -пустињапутоарја -смрад,, смрдљивост; има и значење: ленштинапутрегају -иструлело дрво, трулежпутрегајос -трулежанпутред -труопутреʤала -труљењепутреʤěшће -трулипутреʤйтура -трулежпутурос -смрдљивпуће -смрди пућерја -моћ, снага; могућностпућерњик -моћан, у сназипућина -каца, бачвапуфоање -пухћепуфу -врста гљиве; хладна проја упржена на мастпуцйн -мало, малко; недовољнопуцйњија -немаштина; по малопушка -пушкапушкарју -пушкар

136

Ррабдарја -трпљење; толерисањерабдаторј -издржљив; стрпљиврабдě -трпи, подносираварасат -растреситравěн -влажан, овлажен, упиоо влагу из ваздуха (околине)равењала -влагаравењија -влажнострага -кљусе, рагарагазу -предах, тајм аутја дат рагаз –дао му предах, одмор фйрě рагаз -без предахараʤа -зрак; полупречниксě рěʤује -пресијава се зрацимараʤйматоарја -наслон; ослонац; гелендерраʤймě -ослања, наслањарађе -стружи; бријарађикě -диже, подижерађикату -дизање, подизањерађина -подлокана обаларажоакě -трепери; разиграва; размрдавасě ражоакě фоку -трепери ватраразбит -побеђен, савладан надвладан; сузбијенла разбит фоамја -савладала (надвладала) га гладса разбит боји -надвладали се волови у борбиразбјала -надметање; рат; биткаразбјешће -побеђује, надвлађујесě разбоаје -размеће серазбојерју -победникразбоју -разбојразбуна -освета; разведрењеразбунат -разведрено (дању) разбунату –разведрење, развадравање; осветаразлогу пе поманě -обредни хлепчић на даћиразлоӂала -објашњење, расуђивањеразлоӂиту-разјашњење; расправаразњала -одвајањеразњешће -одваја, раздваја разору -супротан отклон бразди на средини њиверају -рајракита -шибљаста врбаракитарју -врбакракиу -ракијаракиу профакут -препеченицаракла -рачва

137

раклат -рачваст, разгранатракоариторј -освежавајући; расхлађујућиракоарја -свежина; освежењеракоарје -свежеракорјаоа -ладолежракорјешће- расхлађује, освежавараку -ракрамас -заостао, остаорамасатура –остатакрамашйту -неваљалкорамйње -остаје; заостаје< preostajeрамњику ал алб -хајдучка траварамњику ал галбин -врста траверана -храна, крмиворапаӂику -арпаџикрапуње -(по)убија; уништаварапунсу -умирање; убијање са рапунс -преминуорапусала -уништење; поморрапусйт -упокојен, преминуорапусйту -преминули, покојникрапҹуњу -септембар рар -ретко; редак раринћа -чистина; пропланакрарит -проређен, разређенраритура -место где је проређенораришу-пропланак,чистина у шумирарjaца -реткост, раритетрарјешће -проређујерарунки -бубрезирарункју, рарункиљи -бубреграс -обријан; саструганрасаду -расадрасађељњица -расадник;садилица расађешће -пресађује, расађује расапат -прекопанрасарит -пресађен, сађенрасариторј -клијав, који ничерасариту -ницање; истокрасариту соарљилуј -исток расěљњица -расадникрасěре -ниче, клијарасйпирја -разбацаност; расејањерасйпит -разбацан, расејан, раштрканрасйпу –расејање, раштркање, разбацање; дисперзија; сипар раскајат -раскреченраскобоала -раздор,неслога;побуна

138

рас(колњица) –ногаре (тезга) на којима се израђују точкови запрежних коларасколу -у земљу пободена дрвена рачва у коју се ставља крупица соли међу стадо оваца; исти низраз важи и се за чивилук у облику сталкараскопт -добро испечен изнутрараскројит -расечен по дужинираскуноашће -распознајераспěлу -раскол; расцепраспйнћику-раскрсница,раскршћераспинћикě -расеца, распорираспрйнжйт -разбацанораспунсу -одазивање; одговоррастěу -парожакрастйту -брецање,са растйт -обрецнуо серастоака -водени рукавац, канал за преусмеравање тока рекерастоарнě -преврће; претурарастурнарја -превртање; преокрет; превратрасу -бријањерасунату -одјекрасунаторј -звучан; резонантанрасунě -одјекује, јечирасурит -налик сурутки, млеко које се претворило у суруткурасурљи -скувана суруткарасуфларја -незаптивенострасуфлатоарја -одушкарасуфлě -не дихтује, пропушта ваздухсй расуфлу -да предахнемрасуҹит -упреденрасфират -размакнутрасфирě -размица, раширујерасфоаје -раздваја, расклапа; прелиставарасфоаје пјенљи -надима перјерасфрйнт -подавијен, заврнутратосала -ратосиљањератунсу -потшишивањератунӂе -подшишујераћеʤат -пресечен, отцвикованраћка -ногарерафија -рафијарафту -рафт, полица, сталажараца -пловка, паткарацоју -плован, патакрашламу -врста крупног лукарашћинӂе -разапиње; растежерашћинс -разапет, растегнут

139

раҹала -јело од качамака, након што се направи качамак у бакрач се ставља грумен качамака и дода хладна вода(или расо) и мало сира.раҹала -хладноћа; прехладараҹешће -хлади; прехладђује сераҹит -охлађен; прехлађен, назебораҹитоарја -хладњачараҹиторју -хладњакраҹуну -рачун; математикараҹуњешће -рачунараҹуњитоарја -рачунаљкараҹуњица -рачуница, математикарě -зла, није добрарěгушала -промуклострěгушйт -промукаорěʤује -зрачи испушта зраке рěпјеђе -брзо, хитро; наглорěпјеʤйна -брзакрěпјеʤйт -хитнут; убрзан, у залету са рěпјеʤйт -залетео серěпјеʤйш -у залетурěтаҹала -залутање; заблударěтаҹит -залутао,рěу -зао, опак; зло; страшно; веомарěу бун -страшно (веома) доброрěу таре -страшно (веома) јакокатě рěу -невесео је, тешко му јеал рěу -зли, у значењу ђавола чије име не жели да се изговорирěуру -украс (шара) на тканинирěутаћа -зло; невољарěфаҹерја -злодело, злочинрěфаҹеторју –злочинац, злотворрěҹе -хладно, хладанрěҹелос -хладњикав, прохладанресто -остатак; кусуррецјепису -рецепт; признаницарйбиӂит -закржљаорйгěје -подригујерйдаҹина -коренрйђе -ликује; веселих боја рйђе ђи драг -ликује, усхићенрйза -крпа, дроњакрйзгйит -размаженрйзгйитура -размаженкорйзйла -брука, рйзйљешће -срамоти; оговарарйзйљитура -ништаријарйзоку -дроњакрйкěје -чепрка по земљи

140

рйја -шуга; сврабрйјос -шугаврйкањелу -жаба крекетушарйкйитура -оно што је чепрканорйкњала -рйкњешће -рйма -глистарймује -ријерймуитура -оно што је изривенорйнгу -ћускијарйнду -редрйндурика -ластавицарйндујала -сређивање; уређењерйндурјаоа -ластавицарйндује -сређује; прави редрйнʤа -део желуца, сириштерйнђешће -прави ред;ређа;сређује рйнжěшће -њишти, рзарйнкаҹ -фаличанрйнкјаʤě -њишти, ржерйнкјеʤату -њиштање, рзањерйнса -реса на дрвећурйња -зло; невоља; напастрйње ђе уом -злотвор, протуварйњешће -чисти ђубрерйпа -стрмовити теренрйпагуш -стрмовиторйпагушу -избраздани траг на стрмом теренурйпајала -диринчење, ринтањерйпајешће –диринчи, ринтарйпу -штрокарйпос -штрокаврйсу -смех; смејањерйту -врх свињске њушке; рилорйу -рекарйуљецу -речицарйшкěје -гребе шапама, гребање и шум који се ствара (пацов, миш)рйшкйјитура–траг огреба шапамарйшкиторју -мотавилорйшкијаʤě -намотава кануре рйшкоање -стружирйшкоњату -стругањерйшњиту -проклизавање по тлусě рйшњешће -заноси се клизањем по тлурйшњица -воденица; ручни млин рјеза -засун рјекла -женска блузароа -роса роаба -ручна колица

141

роагě -нуди, нуткасě роагě -моли, моли се роађе -глођесě роађе -изједа сероата -точакроата мори -воденички витаоробија -робијаробијаʤě -робија (робијање)робирја -оробљавање; пљачкаробјешће -оробљује, пљачкаробоајка -робиња робу -роб ровина -ров, ископано удубљењеровињ -ровови, удубљењаровица -росицарогозу -рогозрогожйна -асурарогожйнарју -произвођач асурароду -материца; плодрођешће -рађа, доноси плодрођиторј -родан, плоданројба, ројбера -броћроју -ројројешће -ројирокија –венчаница,венчана хаљинаромањица -камилицаромпěје -звук зобљењаронцу -хрсксвицаропану -репушинаропота -врста влашког колађо ропотě -један обухат (круг величине кола)ропоту -бат корака, тропот; тутањропоћину (марца драҹаскě) -ђавољи уторакрос -изгрижен, оглодан росољит -излизан,отрцан, похабан росољитура -отрцано место на тканини или изгрижено од мољацаростěшће -намешта, сређујеростйт -сређен, намештен, удешенросту -поредак; смисао; систем;росту ђи цасут -намештене нити при ткањуротари -колари, изрђивачи точковаротат -лоптаст, у облику лопте ротка -бусен роткě -у облику бусенаротокол -у облику кругарошаца -црвенило, руменилорошěцу љемнулуј -језгро дрветарошěцу помйнтулуј-здравица тларошěшће -црвени

142

рошйт -поцрвенеорошйт фјеру -усијано гвожђерошкаћик -црвенкастрошкобјећиљи -човек црвен у лицу који пуца од здрављарошу -црвенругамйнту -молба, мољењеругату -мољење; нуткањероагěл -понуди гароагěће ђи јел -замоли гаругос -са купиновом лозомругу -лоза купинеругуматура -оно што је прежваканоругуматура ђе фириз-струготинаругумě -преживаруда -род, фамилијарударј -сродници, рођацируђина -огољен црвенкаст теренруӂама -купињарруӂина -рђаруӂињит -зарђаоруӂињитура -рђаруӂинě ђи уом -рђав човек; ветропиррују -руменилорујан -румен, риђружа -слезрумењит -поруменеорумйњешће -румунскирупт -исцепанрупту -исцепанкоруптура -подеротина руптурос -одрпанрупћигос -одрпанрусаљиљи -русалкерусěск -руски (присвојни придев)русěшће -руски језик; по рускирусфају -нередруфиљи -похабана одећа (веш)рушйнос -стидљив, срамежљиврушйња -срамота, срам, стид; брукарушйња -врста цвећарушћу -бесплодни терен са коровом

Сса (сě а) -се јесабја -сабља, мачсадапě (сě адапě) -поји се

143

сађешће -садисађина -врста травесађинат -китњастсађиту -сађењесаӂата -стреласаӂататорј -стреловитса6ататорју -стрелацсајинě -сиво-бело платно добијено ткањем потке и основе од којих је једна црна а друга беласајка -хаљетак за децусајна -санка, саоницасајњећиљи -саониксајњиш -клизећи попут санкесакара -ражсакарјаца -врста травесакě -испарава; опада ниво; копни; пресушујема сакě -у значењу: осакатио месаку -џак, врећасакурја -секирасалка -врбасалкиму -багремсалкуца -врста цвећа саљишћа -раштркано насељесама -пажњаај самě -води рачуна, пази багě сама -води рачуна, пазимйј ку бунě сама - са посебном пажљом, нарочито, особито, посебно сй јеј йн самě -да имаш у видусаманату -сејање, сетвасамару -самарсамěнě -личи, сличисамйнатоарја -сејалицасамйнаторју -сејачсамйнатура -оно што је посејаносамйнě -сејесамйнца -семесамйнцйјљи -семе поврћа, цвећа, ситно семе баштенских биљакасандала -сандаласандуку -сандуксантјиму -сантим; трака за мерењесањин -ведро (ноћу)сањињаца -ноћна ведринасапа -мотикасапаљига -будаксапатори -копачисапату -копањесапатура -оно што је окопаносапě -копа

144

сапуну -сапунсапуњала -сапунање; сапуницасапуњешће -сапуњасара -вече; увечесарак -сиромашан, убогсаракаҹос -сиромашан, бедансарат -сољен; слансарамура -саламурасаратура -пресолац; сланоћасараҹија -сиромаштвосарбěд -прокисеосарбјаʤě -светкује, не ради за празниксариту -скакањесаритура -скакање; скок; избојаксарја -сосарјаʤě -солисарутамйнту -целивање, поздрав уз целивање сарутату -целивањесарутě -целивасарҹина -бреме сена (лисника)сарҹињерју -окресана грана или танко дебло које служи као стубасатара -сатарасатос -жедансату -селосатул -ситсатурат -сит, нахрањенсатурату -засићење, ситостсаћењи -сељани, сељацисаћењеск -селскиСау -Сава; од библијског имена SaulСаука -Савкасацу -ситост, заситљивостсě -сесěк -сакат; усахнуосěкатос -сушан, сушносěкирацйја -секирација, бригасěмну -белег; знаксěмну ђе ђескйнтат -белег који се носи врачарисěптамйна -недеља, седмицасěре -скачесěћа -жеђсěу -лојсěҹера -српсěҹератоарја -жетелицасěҹератори -жетеоцисěҹерату -жетвасěҹерě -жање, жањусěҹерујка -гладиоласěҹета -суша; жега

145

сěҹетос -сушансй -дасйгурат-сигурно, осигуран; поуздансйгурацйја -осигурање, тестамент; поузданост; сигурностсйла -сила; мучнинасйлос -отужанми сйлě -мука ми је, имам мучнинусйљешће -принуђава, приморавасйм (сй йм) -да мисймбěта -суботасймбěта албě -субота пре Ђурђевданасймбěта лу Лаза -Лазарева суботасймбрија - зарада, најам, платасймбријарју -најамниксймбуру -језгро коштуњавог воћасймйњикарица -путујућа трговкиња по селимасймйњику -смиљесймпаре -изгледа, чини се Сймпјетру -Свети Петарʤěоа лу Сймпјетру -Петровдансймптě -осећа; наслућујесймцала -осетљивост; осећањесймцамйнту -чувство, осећање; свестсймцěшће -осећа; предосећаСймцй -Младенци сймцу -осећај, осећање; разумсйнатаћа -здрављесйнатос -здравсйнгур -самсйнгуратаћа -самоћасйнгураћик -усамљен, издвојенсйнгурјаца -самоћасйнӂерат -крвавса сйнӂерат -са изливом крвисйнӂерос -крвав, окрвављенсйнӂиљи -крвСйнӂорʤу -Ђурђевдансйнт (ěс) -јесу (су)Сйнтěмарија -Велика Госпоина сйнтоађиру -демон, сйну -недрасйну мори -средишњи део на воденичном камену где падају зрнасйнҹаоа -обучарски нож; косирсйнћем -јесмосйрба, сйрбоајка -српкињасйрбатоарја -благдан, празниксйрбаћик -диваљ, дивљи (који живи у шуми, неприпитомљен)сйрбаћику –дивљак (није питом)

146

сйрбјеск -српскисйрбјешће-српски језик; по српскисйрбоћиу -србендасйрма -срма сйрман -бедан, злосрећан, јадан, убогсйрујала -уређивање, чишћењесйрује -уређује, чистисйрујељњик -уредан сйрујит -уредно, чистосйта -ситосйтарју -ситарскаʤамйнту -опадање; снижењескађе -опада, сплашњаваскађерја -опадање; снижење, смањењескајећиљи -чичакскалану -клип кукуруза за семескалдаруша -врста цвећаскалдатоарја -купатилоскалдату -купањескалушу -скакавацскамну -столицаскапарја -спасење, спасскапě -утече; омаче се; избавља сескапěрě -варничи; палацаскапěрě ђин уокј -трепће очимаскапěтě -залази, замиче, спушта се изайш дě дупа скапěт –залази (спушта) се иза превојаскапěту -заклонскапěу -збег; уточиштескара -стуба, лествицаскарманату -ручно чешљање вуне скармěнě -ручно влача вуну, расресује влати вунескармушěшће -растресује утабане влати (сламу, сено, вуну, кучину)скармушйт -растресен, натапиран скарпинě -чешескěрљи -стубе; степеништескйлбу -неугодност, устручавањескйлбјељњик -устручљивскйндуру -удлага; дашћицаскилоњату -цвиљење, кевтањескилоање -кевта, цвилискимбат -промењен; измењенскимбату -замена , мењањескимбатура -замена; оно што је замењеноскимбарја -замена, мењање, променаскимбаторј -променљив, заменљивскимбаторју -мењачскимбě -мења, размењујескимбурљи -веш

147

скимотосйт -поремећенскинћија -варница, искраскинћијос -искричавскинҹоање -кевта, цвилискинҹоањату -цвиљење, кевтањескладу -каскада, степенасте неравнинескоаба -спона, закачка; кукаскоабица -чачкалицасě скоалě -устаје, диже се скоаће -вади; извадискобикура -шипурак (плод)скобикуру -шипурак (стабло)скобитура –издубљење (од длета)скобјешће -чачка; дуби длетомскобјешће локу –пробијање мотичицом покорице земље при ницању семена (кукуруз, пасуљ)сковарда -у значењу: оклоп, штит сковарда ђи коажě –коритасто (полуцилиндрично) ољуштена кора дрветасковардě -изувијен налик кориту; скокорйт -кочоперан, накострешен скоку мори -ископано удубљење испод воденице за воденични витаоскопарју -штројачскопјешће -штројискоражйт –скореноскорбељит -улубљен и огуљенскорпија -шкорпијаскоруша -оскорушаскорушу -оскоруша (стабло)скорфит -улубљенскос -извучен; извађенскосу -извлачење; вађењескофйрљија -чашица зглобаскређит -скрозиран скрйнҹоб -оно што је испреплетено скрижајка -писаљкаскрижěје, скрижоање -огребујескрижěјитура -огреб,скријаторју -писацскријатура -рукопис; текстскрије -пишескринћит -уганут, ишчашенскринћитура -ишчашење, угануће скрипушу -део на плугускрис -писан, написанскриса -буба мара; суђеница

148

ја факут ку скриса -бајалица која ће разоткрити будућег супругаскрисоарја-белешка,текст; писање скрису -писањескрисура -запис, текстскрјемуту -напињање; напрезањесě скрјеме -напиње се; упиње сескроафа -крмачаскробјала -припремљени скробскробјешће -скробискробу -скробскрофица, ицйку -врста птицескртавјећиљи -краставацскрума -мрваскрумат -намрвљен; умрвљенса скрумат -измрвио се скрумос -мрвичаст; умрвљенскруму -измрвљени прахса факут скрум-измрвљено у прахскрцајитоарја -чегртаљкаскрцајиту -шкрипањескрцěјě, скрцоање - цигуља; шкрипи; шкргућескрцěје ђин ђинц -шкргуће зубима скулату -устајањескуљиљи -прње; направе, приборскумп -скупо; драгоценоскумпатаћа -скупоћаскумпина -ува, рујевинаскумпињишћа -рујиштескумпит -поскупљенскумпјешће -поскупљујескунт -плитак; низак; сићушанапа скунтě -плитка водаскурӂе –дренира, одлива кроз растресит слој, одлива заосталу течност (задње капи)скурс -оцедан; оцеђенскурсу -излучење; цеђењела скурсоарје -на оцедиво местоскурт -кратакскуртат -скраћенскуртě -скраћујескутурат -потресен, истресенса скутурат ла буртě –грчеви и болови у стомаку услед стресаскутурату -тресање; потресскутурату помйнтулуј -земљотрес скутурě -тресе;дрма;потреса,отресаскућику -пелена, повојскуфељит -запретен, смандрљанскуфундат -загњурен, уроњен; потонут

149

слаб -слаб; нејак; мршавслабаног -слабуњав; кржљавслабатура -слаботињаслабина -слабинаслабјешће -слаби; мршави; олабављујеслабуц -слабашан, слабачакслаина -сланина слаит -стињенслаиту -стињавањеслајецй -оно што је стињенослајецй ђе гјацě -ледена корасламњаку -сламарицаслаоа -вино за славски колачсласта -мрссластујит -умазан са мрс ђе сластě -мрснослоата -лапавицаслобěд -слободно; опуштенослобоађе -ослобађа; пуштаслобоʤйја -слобода; ослобођењеслуга -слугаслугарија -слугарењеслугарњик -готованкослужěшће -служи, двори; има намену, служи нечемуслужба -служба, намештењеслужбашу -службеникслут, слућит -нагрђен; унакаженслуцěшће -унаказује, нагрђујеслуцйту -обогаљење, унакаженост сљинос -штрокавсљину -штрока, слепљени зној и прашинасмедарујка -хризантемасмоала -смола; штрокасмокина -смоквасмољау -штрокав, неуредансмољњица -смоницаснопу -снопснопјешће -комада, касаписнопјешће карња -комада месо сатаром или секиром соакра -таштасоарбе -срће, сркућесоарљи -сунцесоарћа -постељицасовону -младин веосода -содасојца -крејасокоћала -направа; згодасокоћешће -промишља, срачунавасокоћит -срачунат, подешенсокру -таст

150

соку -зовасоларју -сланиксолдату -војниксолдацйја -војска солʤу -крљуштсолʤос -крљуштастсоломйздра -даждевњаксомнорос -сањив, поспансомну -сан, сањивостла фурат сомну -преварио га сансомођива -смртсопа -моткасора -сестрасорйку -сланина са кожурицомсоријоара –сестрица, секицасорица -сестрица; другарицасорит -исунчан, опечен на сунцуса сорит -исунчао се; опекао се на сунцусороаҹиљи-чиниоци, бит суштине; враџбинесорокоҹешће -баје; утаначујесоцй -парњаци; супружницисоцйја -друштво; парњак ђе соцйје -ради друштва, заједносоцйјоара -другарица, дружбеницасоцу -парњак; супружник спајмала -преплашеност, узнемиреност, усплахиреностспајмат -преплашен, узбуњен, узнемиренспалаит -испиран, испошћенспалат -испран, опран; умивенспалатоарја -умуиваоницаспалě -пере; умиваспарглујала -раздор; разлаз; растур, растурањеспарӂе -разбијаспарт -разбијенспартура -крнтија, старудијаспата -брдо, чешаљ за ткањедě фирљи пин спатě -уводи нити у брдо за ткање спатарју -проивођач брдаспацу -зев, простор испред брда при ткању где пролази чунакспећаʤа -дашчица у виду преслице спећаʤа ђе мјестакат -варјачаспећаʤа ђе факут ицйљи -посебна преслица на којој се плету нити за ткањеспеҹата -мачспеҹит -располућен; скљокнутса спеҹит -располутио се; кљокнуоспйнʤěраторја -вешалоспйнʤурат -обешен, који висиспйнʤурě -виси; беси

151

спйрлошат -накострешенспику -класспинарја -кичмауосу спинěри -кичмена костспинљи -трнспинос -трновит, бодљикавспнћекат -распорен, расеченспињеҹи -трњарспица -паокспјекма -канчела, смотуљак ишчешљане вунеспљина -слезинаспоит -замазан, размазанспоитура -размазотинаспомйнтату -плашење, страхспорјешће -има учинка (ефекта)спорју -ефекат, учинак нарје спорј ла лукру -нема учинка у послуспорњик -ефектан; штедљивспрема -опремаспрйнжěшће -растура; расејаваспрйнжйт -разбацан; раштркан спрйнжйтура -расејање, растурспрйнҹана -веђа, обрваспрйнҹенос -великих веђасприжоање -прихвата, придржавасприжоњала -прихват, подршкаспријос -диваљ; неукротивспримјала -спремање, припремаспримит -спреман, приправан; способанспуʤа -жеравица са пепеломспуʤарија -много(гомила) пепела; мноштво, као мрави„спуʤě“ -мноштво, небројеноспулбěрě -веје, ковитласпулбěру -вејавицаспума -пенаспумјаʤě -пени, пенушаспумос -пенушав, пенастспуње -кажеспурђисйт -разбацан, распрснут растурен, разнетспусě -речеспусу -казивањеспуркат -онечишћен, загађен; оскрнављен; спуркат уом -кваран човекстагарју -барјактар, заставникстагу -барјак, застава, стегсталпјецй -бочни делови каминастамйна -недеља, седмицастамйна албě -бела недељастаоа -звездастапйнарија -господарење; власт

152

стапйну -господар; владарстапйњаца -господарење, властстапйњешће -господари, владастарја -мировањенаре старје -нема мира, не мирујестарпě -јалова, без плодастарпит -изјаловљенстарпиту -побачај, изјаловљењестарпитура -јаловица стату -воштана свећа у облику спиралног котура, при сахрани стоји на грудима покојникастатут -устајао; мемљавстацйја -стајалиште, станицастаҹунат -зарушен, урушенстě -стоји'стě пи лок' -мирује, ишчекује; мирује, без променестěњ -громадестěрп -јалов, стериланстěрујељњик -савестан; истрајанстěруиту -вођење рачуна, старањестйкла -стаклостйкларија -стакларија стйкларју -стакларстйклос -стакластстйкљешће-бљешти, пресијава се стйлпу -стуб, дирек; струкстймпарат -утољен; загашенстймпěрě -гаси, утољујестймпěрě вару -гаси креч стймпěрě сěћа -гаси жеђ, утољује жеђ стйна -бачијастйнга -левастйнгаҹ -левакстйнʤе -гасистйнʤерја -гашењестйнжйну -перуникастйнс -угашенстйнсу -гашење; у пренесеном значењу: несречник, невољник'ма стйнс' -пресекао (унаказио) местйрку -ждралстйрмина -стрми теренстйрминос -стрм, великог нагибастйрћикоту -наказа; кепец стйрҹит -чучнутсто -узвик за терање запреге уназадстоарҹе -цеди гњечењемстобору -стубстогу -стог

153

стокњешће -тера уназадстокњиту -терање уназад, рикверц; повлачењестолу -громада стомна -ћупстопења -уништење (предмета)нарје стопење -неуништивосторěња -уништење живих бићасторěшће -уништава, усмрћујесторйту -уништење, усмрћењесторс -исцеђен; изгњеченсторҹерја -цеђење гњећењемстрабаће -пробија, продире; надолазистрагјаца -желатин, желе стража -стража; надзорстражěрју -стражар, чуварстрајин -срећан; срећкостракина -чинија, зделастралуҹешће -пролети; бљеснестралуҹиторј -сјајан, блистав; муњевитстраљица -стеницастрамоаћиҹиљи -обојени праменови вуне са којима се кити стабло шљиве које се носи на сахрани покојникастрамутарја -премештање; измештање, промена местастрамутат -премештен; измењенстрамућешће –унаказује, промена личног описа од повреда или удесастрамућит -унакаженстранутě -кијастранутату -кијањестрапјеʤйту -са страпјеʤйт ђинцй -трну зубистрапунӂе -пробија, скрозирастрапунсаторј-пробојан, продоранстрапунсу -пробадање,скрозирање страту -лејастратура -слој, наслага; спратстрěжује -стражаристрěкатоарја -цедиљкастрěкњету-пробадање,севање бола стрěкурě -цеди, процеђујестреја, стрјећа -срећастрйвјешће -расипастрйвиторј -нечуваран, расипник стрйга -велики ноћни лептирстрйгату -дозивањестрйгě -зове, дозивастрйжњику -мужјак стоке дорастао за парењестрйка -штета, кварстрйкат -покварен; гњио; кваранстрйкаҹуња -опарано плетиво

154

стрйкě -кваристрйкњала -пробадање од боластрйкњешће -пробада(сева) болстрймб -крив, искривљенстрймбатаћа -кривда, неправдастрймбě -искривљујесě стрймбě –криви се; крервељи се; извољева, нешто му није по вољистрймбовјела -кривак,стрймпт -тесан, узан, скученстрймптат -сужен, стешњенстрймтоарја -теснац; шкрипацстрймптура -сужењестрймћала -теснац; шкрипацстрйнӂе -стежестрйнсоарја -стега; стешњеностстрйнсу -стезање, стисакстрин -туђ, странстринатаћа -туђинастрину -туђинац, странацстрјашй -лед на гранамастрјашйна -стрехастрјећа -срећастрјекја -штркаљстрјепјеʤй -ситни црви на месу или сирустропиту -прскањестропитоарја -прскалицастропу - капстропу ђи плоаје -кишна капстропјешће -прска, шкропистругуру -гроздструнга -обор за овцеступарија -пчеларствоступарју -пчеларступěʤу -део запрежних коластупу -кошницастурʤу -дроздстутаиту -пујдање, хушкањестутěје -пујда, хушкасу -под, исподсувејка -чунак за ткањесугарј -одојче, сисавацсугарњик -сисавацсугитоарја -јагорчевинасугицату -штуцањесугицě -штуцасугрумат -скрушенсугрумјаʤě -копни, скрушавасудому -провала облака; стихијасудому помйнтулуј -пропаст света

155

судумит -обрушен, уруршенсудумитура -рушевина; оно што је обрушено суђаʤě -овлажује се, влажисуђала -влагасуӂе -сише; упија; посисавасуиту -пењање; подизањесуиш -узлазно; пењући сесуишу -узбрдица; пењањесукала -цевљаник, чекрк за намотавање концасукала ђе торс -машина за предењесукна -сукњасулу -ваљак, вратило; оклагијасулу ђе ймпотковит -део поткивачког приборасулу ђи ла разбој -ткачко вратилосулу ђе плаҹинц -оклагијасумерњик -потаман; прикладан; скроман; уздржљив; умерен; комотансунату -јекасунě -одзвања, одјекује, јечисупарала -љутња, бес, срдитостсупарат -гневан, љут, срдит супарěљњик -раздражљив, свадљивсупрјажма -супротностйн супрјажмě -насупрот, наспрамсупт -испод, под; исисан, испијенсупту -сисање, дојењесупцйјат -истањен; разређенсупцйрје -танак, танкосупус -подвучен испод нечега; потчињен; уметнутсур -сивсурд -глувсурдавјела -глувач, глуварасурдан -глувастсурдомут -глувонемсурдопина -провалија, зарушено место; клизиштесурду -глуви, глувачсурʤала -глувоћасурʤěшће -глуви, губи слухсурупишу –клизиште; место где се рони (обрушава) камен или земља, сурупјала -обрушавање; кидање под дејством сопствене тежинесурупт -подлокан, одроњен под дејством сопствене тежинесурҹелу -срдац, штапић у чунку за ткањесус -горе, увиссуспинě -јецасуспинату - јецање, јецај са уздисањем, испрекидано јецањесут (супт) - испод

156

сута - стотина о сутě -сто, једна стотинасутуљија -стрмина, провалијасуфлату -дисање; дувањесуфлě -дише; дувасуфлě насу - издувава носсуфлě пи нас -дише кроз носсуфљету -дах; душа фиҹор ђе суфљет -посинаксуфěрě -подноси, трписуферинћа -подношење, трпљењесуҹешће -упреда; заокреће; увијасуҹит -увијен; упреден, усукансуҹит уом -незгодан човексуҹитура -оно што је увијеносфарно -стварносфару -стварсфйју -устезање, устручавање сфйнту -свети; светацсфйнћа –дух; духовностсфйнцěњија –светостсфйр -ономатопеја кипљења или пролетења неког хитнутог предмета (хица), брзе вожње бицикласфйрајала -цврчање; кипљењесфйрěје -цврчи; кипи; прозујасфйрлогу -парче кожема сфйраји ла буртě -пресече ме (од страха), штрецнуло ме јесфйрлоаӂиљи -опанци од нештављене коже сфйрљигу -штап који је хитнут сфйру -трепет, хипсфијала -устручавање; женирањесфијос -устручљив; бојажљивсфику -кијамет, мећава, снежна олујасфињаку -црни грабсфоара -конопац, ужесфорарју -ужарсфређелу -сфрдло, бургијасфрјанга -сифилиссфулӂерě –сева муњасфулӂеру -муњасфулӂерјала -севање

Ттабарйт -малаксао, преморен; клонуо; сустао

157

а табарйт -малаксао, преморио сесě тěбěрě -наваљује; насрћетабла -таблатаблуца -таблицатабљета -пилула, таблетатаваљешће -ваља, котрљатаваљиту -ваљање по тлу, котрљање трупцатаваљиш -котрљајући, ваљајућитаваљиҹу -ваљак; осовина са два точка на којој се извлаче трупцитаишу -сечиво, оштрицатајату -сечење, сеча; клањетајатура -засек;пресек;посекотина тајка -отац; бабајко тајна -разговор, дискусијатајфа -дружина, друштво; групатакут -ћутљивталап-талап -ономатопеја незграпног ходањаталогу -талогталому -трун у течноститалону -талонталпа -табан; стопалоталпа гйшћи -врста цветаталпина -основаталпјећиљи -подножје; подлога подметач; темељталпицйљи-подношци на разбојутаљига -таљигатаљиру -талиртаљиу -срећне руке; срећоносантаман -управо, потаман; већтамањешће -намешта, удешаватамйја -тамјантамйјату -кађење; одлазак на гробље ради кађењатамйје -кадитамйјерју -кадионицатамйјоара -љубичицатањерју -тањиртапшану -удубљена зараван која има нагиб према средини тараба -тарабатарауцйљи -дранглијетарга -канате; носиљкатаре -јако, снажно; тврдо; громкотарйцйљи -трице, мекињетарйҹерју -перуттаримја -јачина; снагатартору -старешина ђаволатасу -тастата -татататарју -сирак

158

татјика -татицатаҹе -ћутитаҹерја -ћутање, шутњатаҹуњиљи -угарак; гар на кукурузу, главница на житутаҹуњит -са гарежом; потуљентěвěље -ваља, котрљатěјнујала -разговор, причањетěјнује -разговара, дискутујетěљефону, таљифону -телефонтěљевизору -телевизортěнгујала -јадиковање, вајкањетйлва -вис, узвишењетйнжала -руда за вучутйнжěшће -стагнира, заостој у развоју и расту живих бићатйрајала -торокање; вуча по тлутйраузу -калабалк,прдак на гајдаматйрр -ономатопеја звука тандркањатйрěје -тороче; вуче се по тлутйрěје кару -тандрчу колатйрбану -желудац, шкембетйрбанос -шкембасттйрʤйу -касан, позан, доцнијитйркау -са проредом, проређенпěру тйркау -проређена косаиљиљак тйркау -цвет јоргована са ретким латицаматйркол-обилазак трком,оптрчавање тйрла -појата за овце на пашњакутйрна -корпатйрна ђе ступј -вршкара за пчелетйрнакопу -будактйрну -метла од прућа, жбунаста грана за метењетйрнује -мете са метлом од прућатйрпија -дрхтањетйрсěшће -трси, окопаватйрсйту -окопавањетйртајбуфу -шкембатйрфа -дробтйрфоју -детелинатйрфоју ал алб -бела детелинатйрфоју ал рошу-црвена детелина тйршу -сува неокресана гранатоа -узвик при гоњењу вука или псатоака -клепетало; вртешка са клепеталом тоамна -јесентоарнě -сипа; излива; наливатоарта -полукружни рукохват на бакрачу или кофитоарҹе -предетоаће -све

159

тоба -бубањ, добоштобла -дебело истесана даскатобларју -тортобљит -патосиран дебелим даскаматобошěрју -добошартојагу -мотка, тољагатоју -сезона, право времетокат -исецкан, иситњентокатоарја -сецкалицатокатура -ситнеж; пиљевинатокјаʤě -ситни, сецкатокма -погодба, споразумтокмак -пуначак, набијентокмит -најмљен, погођентокмјала -погађање, погодбатокмјешће -погађа, уговаратолдěу -тољагатолҹерју -левактома -чак; тектонт, тонтау -блесав, шашавтонту -шандрцави, шашавитопила (ђе кйњипě) -мочило, базен у коме се потапа конопљатопиту -топљење; отапањетопитура -отопина; раствор топитоарја -топионицатопјешће -отапа, раствара; топитопорану -секирица, веће секирчетопорйшћа -држаље за секирчетопору -секирчетопу -дењак, паковање (салвета, пешкира, новчаница)топҹа -батко, батлија; победник, првакторсу -предењеторсура -предиво, оно што је испредено (начин и предмет рада)торту -предивоторту пěсěри -вилина косицатот -сав, светотйлкајиту -котрљање точка или куглетотйрла -круг, кружница, котуртотйрлат -кружног обликатотйрљиу -кружно, округласто тотнат -свакототнатě -свакатоторосěшће –звук котрљајућег предметатоту -укупноствиње ку тоту -обрушава се, надолази хрупимицетотуна -свеједно; једнако, подједнакотофлогос -тофља -тоц -сви

160

тоҹала -тоциљањетоҹешће -точи; тоциљатоҹила -тоцилотоҹиту -точење, истакање; тоциљањела тоҹит сйнӂиљи -искрвариоса тоҹит -изјело се стругањемтраганат -мелодичан; развучен гласкйнтě траганат -развучен напев, пева развученог гласатрагěрју -вучни део на дрљачаматрагла -кркуље, постоље за вучу теретатрагула -натегатраӂе -вуче, теглитраӂе нађежђа -нада сетраӂе наказ -мучи се траӂе суфљету –издише на уморутраӂе рěу -злопати сетраӂерја -вуча; вучењетрајста -торба упртњачатрајешће -живи; станује; пребиватрајњик -трајан; постојантрају -живот; живљење; начин животатракса -струг за обраду дрветатрама -парче концатрампа -разменатранка-фљанка -идими дођимитрападату -потуцањетрасњешће -удара громтотнат -свако траса -траса (линија)трасу -вуча, вучењетрасура -вуча; правацтрěбě -требатрěбујала -потребатрěбује -треба, има потребутрěбујелурљи -посебне погачице на даћитрěбујељњик -потребан, нужантрěјрату -вршидбатрěјрě -вршитрěјру -тријертрěнкěје -звецка, клопара (углавном звук чаша, посуђа)трěнкањељиљи -патерицетрěнкањиту -куцање чашаматрěкајиту -клопарање точкова, ролни на машинама и сличнотрěкěје -клопаратрěкěје кару -клопарање на запрежним колима када се ствара специфичан звук у главчини точка интеракцијом осовине и главчине (очевидно је да реч води порекло од трачке речи trac = точак)трěсњету -гром

161

трйгољала -играријатрйкељиҹу -котрљантрйкњала -штрецањетрйкњешће -штреца се, трза се трймурарја -дрхтањетрймуратура –дрхтање, дрхтавицатрймурату –дрхтање, подрхтавањетрймурě -дрхти, подрхтава трймуриҹу -врста цвећатрймурљи -дрхтавица, грозница; потреси трймуру –дрхтање; дрхтавицатрйнтору -труттрйндафиру -ружатрйнћала -обарање, рвањетрйнћешће -обаратрйнћит -оборен, поваљентриј -тритријспрјеҹе -тринаесттријʤě ҹ -тридесеттримјес -послантримјесатура -пошиљка; порукатримјеће -шаље, одашиљетрист -жалостан, суморан, тужантрјаба -потреба; ствар; згодатрјаз -трезантрјанга-фљанга – идими-дођимитрјапу -валовтрјезйт -истрежњен; изветренса трјезйт -истрезнио се; испарио (изветрио) алкохол из пићатрјезйту -трежњењетрјекаторј -прелазан; пролазантрејкěта -пролазйн трејкěт -у пролазу, успут;узгредтрејкут -презрео; застареоа трејкут -прошао је; презрео јела трејкут апа -ознојио сетрејкут ђе апě -ознојенла трејкут пишěци йн ҹоариҹ -упишкио се у панталонетрејкуту -пролазактрјену -возтрејену ал рěпиђе -брзи возтрјеҹе -пролази; протичетрјеҹерја -пролаз, пролажење; пролазносттроака -тикватроака гушатě -тиква судовњачатроанкућиљи -клепеталатројањик -јунак, херојтројењиҹија -јунаштво, подвигтрокица -тиквица

162

троку -чаша од тикветронкěње -куца, лупатропајала -тропот; топоттропěје -лупа ногама о тлотроскоцěлу -троскоттросњала -пуцкетање, прасактросњешће -пуцкета, праскатрпија -патња, мучеништвотруђиту –труд; покушајсě труђешће –труди се; покушаватрупица ла плуг -део плугатрупу -тело; главнина, главни деоту -титугла -циглатугларју -циглартулбурарја -замућење; смутњатулбурат -замућен, мутан;узбуркантулбурě -мути, замућујетулцу -тулац, део запрежних колатуљану -кочанак, чокањ, окомактуљењи -тулузина; шашатунарју -тобџијатунě -улазитунӂе -шиша; стрижетунс -ошишан; остригантунсу -шишање; стригањетуну -топтуњелу -тунелтупајала -лупањетупěје -лупатурбат -побеснео, бесантурбјаʤě -оболева од беснилатурбу -беснилотурнат –насипан, наливентурта -лепиња, погача; пљескавицатуртурјаоа -грлицатурћељиљи -младари покошеног шибља на ливадитурћиљи, турцйљи -пресни хлебићи који се намењују за покој душетурћит -спљескан, спљоштентуршйја -туршијаТурҹи -Турцитурҹит -потурчентуса -кијавицатуса магарјаскě -хрипавацтута -узвик при терању свињатутору -намесник, тутор тутуку -балван, трупац тутунӂиу -пушачтутуну -дуван

163

тутуњешће -дувани, пушитуфа -жбун, грмљетуфајала -шуштање по лишћутуфану -младо дрвотуфара -шибљак, шикара, шипрагтуфаришу –шибљак од грмљатуфарјецу -шума од жбунастог грмљатуфěје -шушти по лишћутуфјегју -неокресани штаптуфјеку -душек, сламарицатуфос -жбунаст, лиснат; бујантушала -кашљањетушěшће -кашље, искашљаватушйту -кашаљтуҹоајка -тучани котаотуҹу -туч, ливено гвожђе

Ћћа -узвик при терању запреге за скретање левака удесноћака -канија, футролаћаску -решеткаћаску ђе варʤě -решетка која притиска купус у каци за кисељењећаску ђе сторс -преса за цеђењећаршау -чаршавћауд (ће ауд) -чујем тећеза -чезећејат -обучен, опремљен; утегнутћејка -теткаћеју -чајћејушу -липар, липикћеме -плаши; претићемељњик -страшљив, плашљивћемјала -страх, стрепња, зебња; прретња, застрашивањећемуту -плашење, страхћесала -ћешагијаћесалат -натимаренћесаљаʤě -тимара, тимарићесла -теслаћећу, ћићу -тетак, течаћешйт -засечен косоћешйтура -коси засекћи, ће -те (тебе)

164

ћиби -шибе, узвик за терање псаћибрику -врста винове лозећивигарја –попречна мотка на камину о којој су окачене веригећивитура -опшивка; порубћивјала -порубљивање, порубћивјешће -порубљујећиву -поруб, шавћигаја -тигањћигорјала -суздржавање од јела и пићаћигориту –не конзумирање онога што се желићизу -имењакћијос -са ликомћију, ћеју -липа; ликаћикарју -шибљак, шикараћикаришу -шибљак, шикараћикна -спокој(ство), смиреностћику -врх кљуна; вршакћим -истог маха Ћимоку -Тимокћимпу -година, лето; летина ла ћимп -догодинећимпуриу -раностасанћинěр -младћинда -тремћинда кешкетулуј -штитник на качкетућиње -тебећињерика -млађанаћињеришу -омладина, младићињерјаца -младостћињерјеск -младалачкићипка -ћипкаћипса -стипсаћипсйја -тепсијаћипшйна -бусика, типсинаћираку -шегртћирикаиту -цвркутањећирикěје -цвркућећишна -мртваја, баруштина поред рекећоака -штап са угаоном дршкомћокěје -кљуцаћокњала -оштећење; сударћокњешће -удара кљуномћокњитура -оштећење од ударцаса ћокњит -оштетило се; сударили сећоку -кљун; шиљати врхћоку ђе сапат -мотичицаћоку ђе куће -кутлицаћокушу -футролаћу -узвик негодовања

165

ћушкиљи -уштипци; ниски ударција дат о ћушкě –ћушнуо га, задао му притајени ударацћушу -ћук; будала, мамлаз

Ууд -мокар, влажан, наквашенудат -наквашен; наводњаванудату -квашење; наводњавањеудě -кваси; наводњава, заливаудубоју -велики орао; птичуринаудудоју -лавина, усовуђала -влагауђелос -влажануђешће -остаје, заостајеујка -ујакујна -ујнаујтату -гледање, посматрањеујтатура -погледујтук -забораван; расејанујће -глеула -скитница, луталицаулмě -опажа (њухом, слухом); предосећаулмјаʤě -осећа, предосећа, опажа оно што се не видиулму -брестулмишу -брестикулог -непокретан, шлогиранулоӂит -шлогирануљу -јастреб; ораоумěру -рамеумбларја -кретање, пролазакумблатура -кретање, пролазакумблě -хода, пролазийј умблě дупа пěр -угађа муумбра -сенка; хладовина, ладумбра кукулуј -врста травеумбрарју -кишобран; сунцобранумбрит -засењено, покривен сенкомумбришћа-сеновито место, засенакумбрјешће -засењујеумплут -пун, напуњенумпље -пуниумпљерја -пуњењеуна -једна; стално, једнакоунгица -удицаунгја -нокат; папакунда -талас; вал кључањаунђе -где

166

унђе ва фи -где ли јеунђива -негде; некудаунӂе -маже, подмазујеунс -намазан, подмазанунсоарја -мазиво,унспрјеҹе -једанаестунсура -мазиво; масноћа унсурос -замашћен; намазанунту -маслац, масло, бутерунтура -маст (свињска)унтурос -мастанунће (унђе ће) - где ти (те)унфлат -отечен; надувен; надменунфлатура -отеклина, отокунфлě -надуваваунфлě коаада -надима реп; има и значење: да хвата тутањ тј. бежиуну -једануњеорј -понекадуњи -некиуњиљи -некеуоаја -овцауоала -лонацуоакиш -црнкаст, црнопураст; са црним пегамауопа -опауоарђе -намотава основу за ткање; у преносном смислу: често пролазиуоарљи -живина(у)ора, уорј -коло, колађи доуо-триј уорј –два-три пута ђадаоара -(по) други пут уоасйљи -костиуојљи -овцеуому -човек(у)осатура -костур, скелет(у)осйја -осовина(у)осос -кошћат; пун костијууосу -кост; коштицауосу морцěск -тврда поткожна израслинауосу спинěри -кичмена костуоу -јајеуоуě -сноси јаја (у)оцоману -лоповчинауоцу -хајдук; лоповурала -невољност, досада; омразаурěшће –досађује; постаје немиоурвина -провалија, обрушеностурда -провара, фурда урдěрњица -мрежица за скидање фурде са скуване сурутке

167

урдорљи -крмељурдукěје -клопараурђинарја -пролив; ускомешаностурђинату -често пролажење; често вршење нужде, проливурʤаоа -опутаурʤала ђе цасут -основа у ткањуку урʤала питулатě-врста ткањаурʤйка -коприваурʤйка микě -врста мале копривеурʤйка морцаскě -мртва коприва урʤйкарју -коприварурʤйкуца -врста цвећаурʤйнě -црнка, црномањастаурʤйту -припрема основе за ткање урʤйҹ торофљанцě -врста чорбе од коприваурйт -ружанми сě урй -досадило мими урйт -не волим; неугодно ми јеурйцала -омраза; ружноћаурйцйт -поружнеоурйҹос -непријатан, досадан урйҹуња -омразауријоҹи -остаци посечене основе по завршетку ткањаурјеʤату -кликтање, покличурјаʤě -кликћеурјекја -уво; ушка, ушицаурјекја акулуј -ушица игле урјекја сакури -ушка секиреурјекјељњица -ухолажа, ушурлату -урлање, завијањеурлě -завија, урлаурма -траг; отисак стопалаурматорју -следбеникурмашу -потомак; следбеникурмјаʤě -иде у стопу урњала -обрушавањесě урњешће -обрушава сеурњисйт -упропашћен; обрушенурњит -обрушенурњиту -обрушавање, сурвавањеурса -судбина, кобурсат -судбином суђено урсатоарја -суђајаурсаторљи -суђајеурсоајка -медведицаурсу -медведурсуљецу -медведићурујала -јарма, прекрупаурҹору -крчаг

168

ускат -сув; осушенускатура -суварак; сувоћаускатура -сушица, туберкулозаускаҹиу -сувоњав, мршавускě -суши устурјала -пецкањеустурě -пецкаустуроју -бели лук кацěлу ђе устурој -чешњак белог лукаусукос -масан од сјеринеусуку -сјеринаутрина -утринауша -врата, улазушарју -вратар, портирушйца -вратанцаушор -лак, лакоушурјала -лакоћа; олакшањеушурат -олакшан; ублаженушурјаʤě –олакшава; ублажујеушурјала -олакшање

Ффа -море (узречица за жен. род)фагањица -млада витка буквафагу -буквафагуру -саћефаӂету -букова шума; мноштво буквифаина, фањина -брашнофаинос -брашњав, брашнастфајњик -изврстан, квалитетанфајно -финофакатура -враџбинафакут -направљен; рођенфакуту -постанак; рађање; стварањефала -понос, дика; похвалафалка -вилица, чељустфалосйја -дика, поносфаљешће -фалифаљија -кришкафаљинка -грешка; мана; недостатакфамеја -жена, женска особафамејеск -женскифарашћина–трака (коже,сланине)фарймě -озлеђује, повређујефасују, пасују -пасуљфата -девојка; кћи, кћеркафата марје -девојка удавача

169

фатат -рођен, порођенфатě -порађа сефаурарју -фебруарфаца -лице; сунчана странафацада -прочеље; фасадафацйш -нескривено, отворено, лицем у лице; очитофацос -сунчан, осунчана странафаша -повој; завој; трака йнфěшурě -повија, завија; увијафашйјоара -повој, повојацфашйу -пашеногфаҹе -прави; рађафаҹе ђин кап –клима главомфаҹе ђин окј –даје знак очимафаҹе ку капу –даје знак главомфаҹе ку окју -намигујефаҹерја -дело; изглед; стварање; рађање; чињењефедарешће -федерирафеја -кћерка, кћифејмја (феја а мја) -моја кћифемељија -фамилијафемељазу -школски служитељферикит -срећан, блаженферикос - усрећљив; диван, бајан, чаробан;ферику -срећа, блаженствоферику ђе јел -благо њемуфериту -заштита, заклањање, чување од нечега, избегавање Доамњеферјешће -Божесачувај сě ферјешће -зазире, чува сеферићиҹија -срећа; блаженство; чаробни пизор, чаролијаферјала -зазирање,чување;поштеда ферјаста -прозорферјешће -чува, штитифермекатоарја – вештица, чаробница фермекатоарјешће -баца чини фероајка -тучани котаоферфељит -склепан, смандрљан, урађен офрље, фушерисанфећица -девојчицафећинӂаоа -девојчуракфећићоју -девојчурафйлфастану -оно што лепршафйлфастањешће –лепрша, вијорифйлфěје –звук лепршања крила, платна или неког летећег предметафйнарија -сеништефйнкě -пошто, узгредфйнтйна -уређени извор, зденацфйнтйњоара -зденчић

170

фйну -сенофйрě -безфйрђе -безфйркоање -фркћефйрмат -повређенфйрматура -повреда, рана фйртаљу -фртаљ, четвртинафйртату -побратим, другфйрфа -блебеталофйрфěје -блебеће, тртља; крчкафйрфоћељњица –алапачафйрфоћешће -блебеће, тртљафйрцајала -цик-цак; ескивирањефйрцěје -врда, иде лево десно; врцка; ескивирафйрцěје ђин коадě -маше репомфйрцоање -врда; врцка; ескивирафйршатура -завршетакфйршěшће -завршава,фйршйт -завршенфйршйту -завршетак, крајфйсěје -шишти; врскафйсоање -шиштифйстану -прегача са дугим кончаним ресамафйца -чиков, пешфйшěје -шишти фйшњешће -шикља; фи -будифије-карје -било кофије-ҹе -било шта; икаквофикату -џигерицафикату ал алб -бела џигерицафикату ал његру -црна џигерицафина -кумафинка -левакфину -кумфиоање -фијуче; звиждифиоларја -кожа испод врата волафионфиу,фојонфиу -врста цветафиорљи -језа, страхота, ужасфиорос -језив, ужасанфиризу -тестера; стругарафиризу ла апě -стругарафиризу ку жуг -тесарска тестерафирја -бит; изглед, обличије; лик; датост, природаса скимбат ла фирје -пребледео, променио се у лицуфироанга -завесафиру -нит, струк; влатфируит -поређан, класиран, разврстанфићилу -фитиљфиу -син

171

фишкоање -звижди (у прстима)фишкоњату -звиждањефиштаљка -пиштаљкафиҹору -син, синакфиҹор ђе суфљет -посинакфјарљи -замке, кљусефјакеру -фјакерфјалу -врста; сортафјарњик -вештфједěру -федер, опругафјељу -врста; начинфјерарија -гвожђуријафјербе -кипи, ври, кувафјербинће -врело, врућефјербјерја -кување, кључање фјерига -папратфјерја -жучфјерт -скуван; заварен а фјерт фјеру -заварио гвожђефјертура -вар фјертура љемнулуј –чвориште унутар дрветафјеру -гвожђефјеру ал лунг –цртаало плугафјеру плугулуј -раоникфламйнд -гладанфламйнʤйја -гладфламйнӂос -несит, гладанфламйнӂосу -гладницафлоарја -цветфлоарја ђила ферјастě –мушкатлафлоарја сйнӂорʤулуј -врста цвећафлоарја соарљилуј -сунцокретфлоаҹиљи -стидне длакефлоку -стидна длака; власфлокос -длакавфлокошěљиљи -мачији бркови (врста цвећа)флорану -багремфлорарија -мноштво цвећафлорарју -мај месецфлораћик -цветног дезенафлорљи марј -врста цвећафлорљи турҹешћ -лепе катефлотаку -крупна пахуљафлујерашу -свирац на свиралифлујру -свиралофлујру пиҹорулуј -цеваницафлурија -зелнкадаФлуријљи -Цветифлутуру -лептирфљака -блебетало, брбљивко

172

фљакурљи –блебетања, брбљањафљекěје -блебеће, брбљафљеҹ - са факут фљеҹ -напио се скроз са удат фљеҹ -покисао до кожефљинта -шмизлафљиту -врх њушке код свињефљоарка -шљапћауд фљоаркě -мокар до кожефљоашка -шљага фљонкањит -клонуофљоркěје -шљапће; блебећефљошкěје -шљапче по води или са водомфљошњит -спљоштенла фљошњит -пљеснуо га; ударио му шамарфљошњица -пљескавицаса факут фљошњицě -спљескао сефљуца -шамарчић, пљускафљуцајала -шамарање; пљескање по водифоаја -лист; страница, табакфоаја ла карће -лист књигефоаја ђи пěтурě -део поњавефоаја ђе ҹапě -перо од лукафоаљиљи -ковачки мех; мешинафоамића -глад, гладовањефоамја -гладми фоамје-гладан сам, огладнео самфоанфа -особа која неразумљиво изговара речифоарфиҹиљи -маказефоарфјека -маказефојећиљи -учаурена ларвафојецй -мешине; ковачки меховифокарија -ватруштина;врућинчина фокорјелу -буктиња; ватра на велики четвртакфоку -ватра; повишена телесна температурафоку ал виу -искрице од упаљене чађи на бакрачу док је на огњиштуфоку ал виу–врста алергије у виду грознице која избија након свраба на кожи; по веровању онај који је облизао, угасио језиком 'живу ватру' са бакрача има моћ да када пљуне на алергично место, исто излечифољҹа -трбоња, шкембафонфěје -неразумљиво говорифрага -јагодафрага старпě -вирак, вркутафраӂед -свеж; једар; крт; нежан, нејак; (важи за биљке и месо)фрај -бесплатнофракě, фрјакě -трља; утрљава сě фракě -чеше сефрамйнтě -мрви, дроби

173

франгија -конопац; струк нитифрасањица -младо дрво јасенафрасањишћа -јасењарфрасйну -јасенфраћа -братац, брацафраће ђи круҹе -побратимфраћиљи -братфрацěшће -братскифрацй -браћафрацйја -братимство, браствофрекарја -трљање, трењефрекату -трљање, трењефрймбја -струк нитифрйнӂе -ломифрйнт -сломљен, поломљенфрйнтура –прелом; оно што је поломљено фрйу -уздафриг -хладно, студенофригарја -ражањфригу -мраз; хладноћафригурљи -грозницафригурос -зимљив, зимогрожљивфриӂе -печефрика -страх, плашњафрикос -плашљив; опасно, страшно, страховитофрикос је јел уом -плашљив (страшљив) је он човекěла је уом фрикос -онај је опасан (страшан) човек фрикошала -страхфрипт -печен, испеченфриптура -печењефрумос -леп, диван, красанфрумошаца -лепотафрунʤа -лист биљкефрунʤа ђе уој - лисникфрунʤарија –листиш, хрпа лишћафрунʤарју -стог лисникафрунћа -челофу -би, био јефуга -бег; бежање; брзина; брзо дě фуга -бежи, хвата маглу йнтро фугě -на брзинуфугарју -бегунац, одметникфуӂе -бежифуӂиту -бежање, бекствофујору -дугачке влати кучине; ваздушни млаз, струјањефулгěје -падање снега у ретким пахуљицамафулгу -пахуљица; паперјефумарија -смог; испарењафумјаʤě -дими; пуши

174

фуму -димфумуриу -сивкаст, пепљастфундаменту -темељ, основафундоања -дубодолинафунду -дно; основа; поклопацфунду ђе аструкат -поклопацфунду ђе пйње -лопарфунду помйнтулуј -бездно, највећа дубина у земљифунду ҹоариҹилор -тур на панталонамафуња -уже; поводацфуњиӂина -гар, чађфуратура -крађа, лоповлукфурě -крадефурисěшће -сатанише, ђаволишефурисйт -ђаволастфурисйту -сатанафуриш -крадом, потајно, кришом ку фуришу -потајно; изненадаса йнфуришйт –постао је лукав; навикао се да нешто ради кришомфурка -рачва; вилафурка ђи торс -преслицафурка ђи фйн -вила за сенофурка ђи фрунʤě -рачва у којој се удењује лисник фурка помйнтулуј -рачва на којој по веровању стоји земљафуркоњу -рогуљафуркуљица -виљушкафурњига -мравфурњигарју -мравињакфуртуна -олујни талас, непогодафуртунос -олујан; буранфуру -лоповлук, крађафуруна -пећ, фурунафуруна ђе пйње -пекарафуруна ђе топит -топионицафусйкла -зокна, зокница фусоју (ла ҹапě) -цветно стабло лукафусу -вретено; вратилофусу ђе торс -вретено за пређуфусу мори -воденично вратилофуфан -ветропирастфуфěје -њушка и пухћефуфу -ветропирфуҹија -тулум, тулумпина

175

Цца (цй а) -ти јеца дат -дао ти јецакњала -напрскивање, кврцањеа цакњит -напрснуло; кврцнуло, цакнуло цамтаље (йц мулцамјеск ла думњиљи тјеље) -отпоздрав при сусретању, (захваљујем твоме господсту)цангљиљи -моторцанглецандěра -ивер; крхотина; цепаница цаоа -цевцапа -бодља; стожерцапа ђе клаје -стожер за сеникцапењија -јакост, јачина; снагацапйн -јак, снажан цапику -јарчић цапљига -ивер, цепаница цапос -бодљикав, пун бодљицапу -јараццара -домовина, земља, постојбинацара, царйна –дача након укопацаран -земљак, из истог краја; земљорадник, сељакцарина -пролаз (врата) на путу који иде преко ограђеног земљиштацарйна -уситњена земља сйј фије царйна ушоарě –лака му земљацарйна -вечера након сахране царйноју -зрнасто земљиште; пешчарцарку -ограђени простор малих димензија, циркцарку клěји -ограда око пластацарку пућињи -ободни део кацецаркузанту -циркузантцаркузу -циркусцару -цар, цезарцарушу -шиљак, бодљацасуту -ткањецасуту йн доуо ицě -лито ткањецасуту йн патру ицě -четворно ткањецěкајиту -цактање; шкљоцање цěкěје -цакће, шкљоца; цвокоће цěлěје -лаје испрекидано; олајавацěљина -ледина; парложинацěпиљи -поздер; осат на класју цěрује -царује, владацěсаторју -ткач, ткалаццěсатура -ткање, тканина

176

цěсě -ткајецěсту -вршник, сачцй (цйје) -ти (теби)цйганка -врста травеЦйгану -Циганинцйгањеск -циганскицйгањешће -по циганскисě цйгањешће -цигани се, погађа се као на вашару, гласно ценкањецйгарја -цигарета, цигарацйје -теби цйка -врста, сортацйкљећиљи -врста птицецймјенту -цементцймпуру -мехурић у течностицйнаторј -држећи, добродржећи; постојан, издржљивцйнуту -држањецйнцарју -комарацЦйнцарју -Цинцаринцйње -држи; не пропуштацйњелњик –постојан, издржљивцйњерја -издржљивост, истрајностцйоање -пиштицйон урјекиљи -пишти у ушимацйпату -цика; вриска; вапајцйпě, цйпěје -цичи; вапи; кричицйпоање -цичи; вапи; кричицйперигу -нишадорцйпоразу -бодља, шиљакцйрајала -звецкање; ситнишцйрěје -звецка; звоницйру -срча (од стакла)са факут цйр -разбило се у парампарчадцйркоање -музе; звук при мужи када млаз млека удара о зидове празне посудецйрмуру –пешчар; пешчано брдо цйроање -звецка, цйрцари -ледена киша, циганчићицйрцарица -ледена кишацйфна -прзницацйфнос -прзничавцйца -сиса; сисакцйца кйрҹагулуј -сисак тестијецйцěје -убада; шеткацйцěје йн лок -шетка у место, не држи га местойл цйцěје -боцка га, пробада гацйцйна -шарка на вратимацйшњала -бризгање; избијање; искакање; шикљањецйшњешће -бризга; избија;шикљацйшњитура -млаз; штрцај; мувало, трчкало

177

цоала -одевни предметцоаљиљи -одело; одећацопěје -гаца по блатуцофěје -шљапће, бућкацрјепарју -црепарцрјепу -црепцујка -ракијацупајала -поскакивање, цупкањецупěје -поскакује, цупкацурěјаторј -течан; текућицурěје -цури у млазуцурфа -танко и изгужвано платно или оделоцуцěје -поскакујецуцěје копилу -уљуљкује детецуцуроју -сталагмит; сталактитцуцуру -вршак настао стврдњавањем отопине

Ш шађерја -седење; боравак, становањешађинћа -боравак, становањешај (шй ај) -и си (и јеси)шајба -шајбнашајʤěҹ -шесдесетшајспрјеҹе -шеснаестшајтěу -навој; славинашаларју -седларшалу -шалшалу мујерјеск–велики зимски шалшаљан -са пругастим шарама (углавном се односи на животиње)шаљитру -шалитрашантау -шепав шанцу -шанац, ров, јаракшаоа -седлошапће -седам шапћеʤěҹ -седамдесетшапћеспрјеҹе -седамнаестшасě -шестшатра -шаторшашау -шашавшашавитура -шашавкошěʤйтоарја -седељка, поселошěђе -седишěљиљи -леђа, крсташěрпарија -змијарникшěрпиљи -смук; змијашěрпиљи орбјеск -слепић

178

шй -и; па; тешйвица -узана трака; појас, зона шйвица ђе нувěр -прамен облакашйкиру -шећершймйј -јошшйна -шина, трачницашйндра -шиндрашйпу -клин, шипшйрој -непрекидно, у колонишйроју -млаз; колонашйру -низ, ред; поворка; венацшйта -шихташйфону –шифоншйфоњерју -орман, шифоњершйшěје -шишти; шуштишйшěје ла ворбě -врска у говору шкарпина -засечена косинашкипат -попљуван, испљуваншкипě -пљујешкипитоарја -пљуваоницашкипјецй -пљувачкашкјоп -ћопав, хромшкјопјаʤě -ћопа, храмашкјопу -ћопави, хромишлěјфује -бруси, глача; проклизава, шлајфује шљампау -аљкав, неуредан немарно обученшљау -пут са тврдом подлогомшљинга -тракашмйркěје -шмрћешмйркоање -шмрћешобијељиљи-гранчице за ватру на Велики четвртак ујутру, узимају се од родоносних стабљика или воћки шоболану -пацовчинашоболу -пацовшоварит -од жеге изувијени лист биљкешовйлкајала -ексцентрично кретањешојмањит -бесомучаншојмањиљи -зле вилешокйћиљи -миш; врста влашког колашолду -бут, бутина; кук, бедрошоп -битанга, злочест, подмукаошопйрла -гуштершопйрла вјерђе -зеленбачшопоћешће -шапуће; жуборишопоту -жубор; шапут шофљанка -поткошуљашполу -шпулнашпорету -шпоретштамбиљу -печат, штамбиљштацйја -штација

179

штěвује -штављаштрафу -шрафштрěфује -зашрафљујештука -штукашћергаторју -брисачшћерӂе -бришешћерс -(о)брисан, збрисан; излизан шћета -штеташћетујит -штетиошћије -зна; уме; познајешћимос -са ситном длакомшћиму -слој ситне длаке на свињишћирě -јалова, нероткињашћирја -знање; познавањешћирб -безуб; шкрб; окрњеншћирбитура -окрњено местоса шћирбит -окрњио сешћирку -штирак шћиркуит -уштирканшћирњика -вештицашћиру -штиршћиуту -знање, познавањешћоју -еја - ноћна птица шћубеју -кладенацшћумпу -високи пањ, ступшуба -дугачки гуњ од сукнашујерату -звиждукањешујерě -звиждућешукијат -ударен мокром чарапом, није при здравој паметишукуру -буљук, јато, групашупа -шупашут -шут, без роговашушњала -шуштање; хуктањешушњешће -шушти; зашуми; хукћешурљигаја -птица (углавном се односи оне које кликћу)

Ҹҹапа -црни лукҹапа аӂемě -врста лукаҹапа саракě -врста лукаҹапа ҹори -дивљи лукҹапса -троугласта женска капаҹапу -мера и шаблон за обраду дуга за каце и бурад ҹара -восакҹаркě -проба, покушава; испробава, искушаваҹасњику -часовник

180

ҹасу -сатҹафу -потиљак, затиљакҹаца -маглаҹашма -драмлијаҹе -шта, штоҹеј (ҹе йј) -шта муҹеје -шта је ҹекајала -штектањеҹекаћешће -звоцаҹекěје -штекће,ҹелује -жамор, свако прича за свој рачун; цвркут у јату птица (врабаца)ҹенуша -пепеоҹенушос -пепељав; пун пепелаҹепу -чеп; запушачҹерапу -чарапаҹерěту -пустара, ненасељени теренҹербу -јеленҹерје -тражи, искаҹерјеск -небескиҹерју -небоҹерју гури -непциҹеркарја -испробавање, кушњаҹерку -обручҹерку ђе пěр -рајфҹерку ђе сукње -жипонҹеркуит -обручен, притезаних обручаҹеркујала -обручавање, притезање обручаҹернуту -просејавање, сејањеҹерњала -црна боја за сукноҹерње -сеје (брашно)ҹерњешће -боји тканину у црноҹероњу -церҹероњишу -церик, церова шумаҹеруту -тражење; молбаҹерҹелу -минђуша, наушницаҹет -мирно; тихо; тајац стě врјемја ҹет -мирно време без дашка ветраҹетаћа -утврђен град, тврђава, цитадела=cetateҹецос -магловитоҹижма -ћизмаҹикě-ҹикě -узвик за вабљење говедаҹикоарја -цикорија, водопијаҹимбуру -врста мирођијеҹимбуру калулуј -мајчина душицаҹимпит -чучнутҹина -вечераҹинě -вечераваҹинста -(по)част; дика; поштовањеҹинстěшће -части

181

ҹинстйт -почашћенҹинҹ -петҹинʤěҹ -педесетҹинспрјеҹе -петнаестҹинҹида -зеба, чинкавицаҹињива -некоҹириња -црепуљаҹирипит -лоше испечен ҹирипјала -лоше (бедно) јелоҹирипјешће -трпи у оскудици; храни се бедном храномҹирјаша -трешњаҹирјешарју -јунҹирјешу -стабло трешњеҹирофјалě -житко, кашастоҹиру -кашаҹићешће -читаҹићиторју -читалацҹићиту -читањеҹиштоарја -широка тканицаҹишторљи -широка тканицаҹоака -брдо, ћувикҹоара -вранаҹоара пйҹоасě -смрдивранаҹоарику-сукно;ногавица панталонаҹоариҹи -панталонеҹоафа -полулопта ҹоафě -налик листу купусаҹобйлкйје -шљапће у води ҹобйрњаку -мотка на којој двоје носе терет ҹобу -крхотина;део глинене посудеҹобу ђе флорј -саксијаҹова -нештоҹовата -оклопҹовану -оклопҹовика -ноћна утвараҹоју -вангла; чаша са дршком; дрвена здела са дршком која преставља меру млека чобанину за његов оброкҹоканарју -клепач, ковач ҹокану -чекићҹокањешће -чекића, клепаҹокањитура -клепањеҹокйрљија -шеваҹокйрта -сецкоҹокйрћешће -сецка; резбариҹокйрцйјљи -резбаријеҹокица -брдашцеҹокјану -корен купусаҹокоту -клепетало, чекеталоҹокоту мори -воденично чекеталоҹомбуру -патрљак

182

ҹонт -крњҹонтавела -крњавкоҹонћешће -крњиҹонћит -окрњенҹонћитура -крњавкоҹопљешће -тешеҹопљит -истесан,отесанҹопљитура -оно што је истесаноҹопору -чопорҹоркарјец -свадљив, џангризивҹорковјала -свађа; галамаҹоркомањешће -галами; свађа сеҹорнопјећиљи -подмуклицаҹорносěшће -транжираҹоробаја -птица грабљивицаҹороју -гавранҹорҹол -китњасто, гроздастоҹотка -пањ са корењем; чворновато парче дрветаҹотрњаку -део на воденичној букви у који се углављује у ципонҹофу -неформирана главица купуса ҹубěру -чабарҹубјеран -већи чабар, чабретинаҹубла -крнтија, крхотинаҹубљит -окрњенҹубрěд -ломан, крхак; трошанҹугуље -штрпкаҹугуљешће -штрпкаҹугуљитура -оно што је штрпкано ҹуда -мржња; јед; гневйј фаҹе ла ҹудě -тера му инатҹударњик -мрзовољан, мрзитељҹукарју -каменито брдашцеҹукуру -реса на одећиҹул -клемпав; без ушијуҹулама -гулашҹулпану -пањ од тањег дрветаҹулпаку -пањ од тањег дрветаҹулу -клемпави, клемпа ҹуљимјаоа -гулашҹуљину -чкаљ, плаветникҹуљит -клемпавҹума -кугаҹумагу -мотка, тољагаҹумпоју -гајдеҹунг -сакат, инвалид; заломљених гранаҹупагу -женска кошуљаҹупе -штипаҹупиту -штипањеҹупјерка -печурка

183

ҹур -лијући млазомҹурајала -цурење у млазевимаҹурěје -лије; иде у млазевима ҹурјаʤа -настрешница од грањаҹурјеʤу -еја (ноћна птица)ҹурјелу -ђевђирҹурој -лијући млазомҹуроју -млазҹуру -решетоҹутура -бунарҹутурица -чутурицаҹуҹук -малог растаҹуҹулану -врста гљивеҹуҹулајка -склониште од невремена направљено од грања или шаше у коме се може боравити само чучећиҹуҹурјајка -место где тече и пада водопадҹуҹурјајка -млазница; ципонҹуҹуру -водопад; млаз; чесма

VLAŠKA LATINICA – LAHOLJICA– Lj. B. KIĆI

aA bB cC ćĆ ḉḈšj,č

dD đĐ ʤDzdz,

ěĚ eE f F

184

gG hH iI î Î jJ kK lL lj LJ mM n N njNJ

oO рР rR sS šŠ tT uU vV zZ źŹžj,dž

žŽ

* Pored dva mukla samogalsnika Ěě, Îî, koja su zajednička i Caranima i Ungurjanima, za porečko-homoljsku varijantu govora potrebno je dodatno usvojiti još (3) tri slova:

  -  dz kao takvo ne traži nikakvo dopunsko definisanje; koristi se u cincarskom jeziku.      Źź = žj  (porečko-homoljsko); Źź = dž (krajinsko);       žj => ź  <= dž     Ḉḉ = šj  (porečko-homoljsko); Ḉḉ = ć, č (krajinsko);    šj => ḉ <= ć, č     To je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu = šj, a Carani će ga bez dvoumljenja čitati  kao ć, č;

Pri rešavanju problema pismenosti kod Vlaha, tj. odlučivanja o pismu s a kojim će se pisati na vlaškom jeziku, mora se voditi računa o razlikama koje postoje u ovoj etničkoj grupi. Prvo, postoji opštepoznata jezička razlika između krajinskog i porečko-homoljskog načina govora (naravno ovi govori nisu oštro omeđeni već ima i prelaznih područja ili su to jezički varijeteti), što bi u načinu pisanja trebalo otkloniti nastojanjima uvođenja što je moguće više jedinstvenog pisma.Drugo, o čemu se manje raspravljalo i vodilo računa, jeste da postoje dve grupe Vlaha u odnosu na primenu i upotrebu ćiriličnog ili latiničnog pisma. Grupa Vlaha koja se bavi poljoprivredom i koja jeostala da živi na selu, u najvećoj meri tradicionalno se služi ćirilicom. Dok Vlasi koji su napustili selo otišavši na rad u inostranstvo na Zapad, upotrebljava uglavnom latinicu, pre svega tu spadaju njihova deca koja su rođena ili pohađala školu u Zapadnim zemljama. S toga, mora se voditi računa o tim činjenicama i odmah na početku uvođenja pismenosti u vlaški jezik, ozvaničiti oba pisma: i latinicu i ćirilicu, kao dva ravnopravna pisma na kojima će Vlasi pisati, s tim da način zapisivanja bude zasnovan na istim principima, na fonetskom pravopisu.

VLASI TREBAJU PISATI A NE POLEMISATI: ĆIRILICA ili LATICA

Pismo, slovno zapisivanje reči je opštecivilizacijska tekovina

185

koja seže daleko u ljudskoj prošlosti, a slova su kroz istoriju prilagođavana mnogim jezicima radi zapisivanja istih.Za Vlahe manje je važno kojim će pismom pisati, ali bitno je da pišu.Naravno da, ako se latinicom piše na mnogim jezicima, to isto važi I za vlaški jezik- Vlaški jezik može se pisati latinicom.- Vlasi takođe, znaju latinicu koja se koristi na jugoslovenskim prostorima. Ako smo zaboravili na to, dovoljno je da kliknemo na kompjuterski taster: Serbian (Latin) i otpočnemo pisanje.- Vlasima –Krajincima potrebno je da ovu latinicu dopune sa još dva mukla samoglasnika i da odmah otpočnu pisanje na vlaškom jeziku. Ako prihvate odgovarajuće mukle samogalsnike (ë, ü) iz nemačkog jezika, velika većina Vlaha koji borave i rade na području Nemačke i Austrije, automatski će raspolagati sa kompletnim pismom – latinicom za pisanje na svom maternjem, vlaškom jeziku.

SRPSKO - VLAŠKI REČNIK  –Lj.B. KIĆI

    U srpsko-vlaškom rečniku pored autentičnih vlaških reči uvrštene su i savremene reči sa naznakom njihovog porekla, kako bi se pokazalo da su to opšteprihvaćene reči koje potiču iz jezika drugih naroda; reči koje su korišćenjem u mnogim jezicima postale doborobit celog čovečanstva, pa je zato opravdano da se ravnopravno koriste i u vlaškom jeziku. Takođe, u ovom rečniku ne treba se čuditi što u oba jezika ima grupa reči iste forme sa istim ili različitim značenjem, jer one mogu poticati ili od zajedničkog korena indoevropskih jezika, što se potvrđuje postojanjem istovetnih reči u mnogim evropskim jezicima; ili su nastale kao posledica prožimanja jezika srpske i vlaške populacije, ili od zaostalih turcizama i germanizama.   Sigurno da u račniku postoje greške koje su rezltat pogrešnog zapisivanja ili izgovaranja a sve to kao posledica generacijskog udaljavanja od autentičnog vlaškog jezika. Stavljanjem rečnika na uvid javnosti daje se šansa da se greške isprave a istovremeno i dopuni sa nedostajećim rečima narodnog govora.

Ljubiša lu Boža Kići

Aа (kao vеznik)  - dааbа (arаp.), suknо - ḉоаrikuаbоrtirаnjе      - аbоrtаrјааbоrtus (lаt.)    - аbоrtusu 

186

аbrihtеr (nеm.)- аbriktјеruаvаn (tur.)        - pivааvаngаrdа (fr.)- аvаngаrdа аvаns (fr.)        - kаpаrа, avansuаvаnturа (fr.)  - аvаnturааviјаtičаr         - аviјаtоruаviјаciја (lаt.)  - аviјаcîјааviоn (lаt.)        - аviјоnuаvitаminоzа (gr.-lаt.)  - аvitаminоzааvliја (gr.-tur.)  - оbоru, prîvаljiјааvоkаciја (lаt.), оpоziv - аvоkаcîјааgа (tur.)         - аgааge (tur.)         - аgаnjiаgеnt (lаt.)      - аgеntuаgеnturа (lаt.)- аgеnturааgеnciја (tаl.) - аgеncîјааgitаtоr (lаt.)  - аgitаtоruаgitаciја (lаt.) - аgitаcîјааgrаr (lаt), pоljоprivredа – аgrаru, kîmpomunkaаgregаt (lаt.)   - аgregаtuаgresiја (lаt.)  - аgresîјааgresоr (lаt.)   - аgresоruаgrikulturа (lаt)- аgrоkulturааgrоnоm  (gr.)   - аgrоnоmuаgrоnоmiја (gr.) - аgrоnоmiјааd аktа (lаt.)      - аd аktааdаptаciја (lаt.) - аdаptаcîјааdvоkаt (lаt)      - аdvоkаtuаdеt (tur.)           - аđеtu, оbljiḉаlа administracija (lat.), uprava; rukovođenje; činovništvo  - administracîja administrator (lat.), činovnik, službenik  - administratoruаdmirаl (аrаp.)  - аdmirаluаdresа  (fr.)        - аdresа, atresaаdresirа             - аdresuје, atresuješćeаđutаnt (lаt.)     - аđutаntu, аźutаntu, аžutаntuаеr (gr, lаt), vаzduh  - аjеruаеrоdrоm (gr.)       - аjеrоdrоmuаеrоklub (gr.-еngl)- аjеrоklubuаеrоplаn (gr.)         - аjеrоplаnu, iroplanuаеrоpоrt (gr.-lаt.)  - аjеrоpоrtu, iroportuаždаја (pеrs.)         - аlа mаreаzbеst (gr.)             - аzbеstuаzbukа (stаrоslоv.)- аzbukааzоt (gr.)                 - аzоtuајkulа                     - ајkulаајmоkаc оd zеčеtinе - bulmаkuајmоkаc оd svinjеtinе - bоrînděuајnc (nеm.)         - ајncuаkvаriјum (lаt.) - аkvаriјumu

187

аkvаdukt (lаt), vоdоvоd - аpаduku, аpаduktu, аpаduḉuako    - dakě, đikěаkоv (mаđ.)        - аrdоuаkrоbаciја (gr.) - аkrоbаcîјааkrоbаtа (gr.)    - аkrоbаtuаkt (lаt.), čin, pоstupаk  - аktuаktеr (fr.)             - аktаru, aktjeruаktuеlnо (lаt.)      - аktuаlnо, aktujelnoаkumulаtоr (lаt.) - аkumulаtоruаkumulаciја (lаt.)- аkumulаcîјааkušеr (fr.)     - аkušěru, akušjeruаkcеnt (lаt.)    - аkcjentuаkciја (lаt.)     - аkcîјааlа, zvеr          - аlааlаv (tur) аlаpljiv  - аlаviḉоsаlаl (tur.)         - аlаm аlаrm (fr, itаl.)- аlаrmuаlаt (аrаp, tur.)- аlаtuаlbum (lаt.)      - аlbumuаlvа (аrаp, tur.)- аlvааlgеbrа (аrаp.) - аlgеbrааlеv (tur.)          - аljinаlеvа pаprikа   - pipаrkа аljiněаli                      - аmааlimеntаciја (lаt) - аljimеntаcîјааlkа (аrаp, tur.) - bеlḉugu аlkоhоl (аrаp.)  - аlkоhоluаltеrnаtоr (lаt.) - аltјеrnаtоruаlfаbеt (gr.), аzbukа - аlfаbеtuаlhеmiја (аrаp-gr)  - аlkеmiјааljkаv, nеuredаn - šljаmpаuаm, hаm (mаđ.)   - аmuаmајliја (tur.)     - tаljismаnuаmаndmаn (fr.)  - аmаndmаnuаmаtеr (fr.)         - аmаtјеruаmbаlаžа (fr.)     - аmbаlаžааmbаr (pеrsi.)     - аmbаrјuаmbаsаdа (fr.)    - аmbаsаdааmbаsаdоr (fr.)  - аmbаsаdоruаmbiciја (lаt.)     - аmbicîјааmbulаntа (lаt.)  - аmbulаntааmin, аmеn (hеbr.)  - аminаminоvаnо (suđеnо) - аminаtаminuје             - аminjаdzěаmо                    - înkоааmpulа (lаt.)     - аmpulааmputаcîја (lаt)- аmputаcîјааmfibiја (gr.)    - аmfibiјааnаl (lаt.), gоdišnjаk  - аnuаluаnаlizа (gr.)     - аnаljizа

188

аnаlizаtоr        - аnаljizаtоruаnаlоgiја (gr.) - аnаlоźiја, аnаlоgiјааnаrhiја (gr.)  - аnаrkiјааnаtоmiја (gr.)- аnаtоmiјааngаžmаn (fr.)- аngаžmаnuаngаžоvаnjе    - аngаžuјаlааnđео (gr.)       - înźеru аnkеr(gr-lаt), sidrо - аnkјеruаnkеtа (fr.)    - аnkјеtааnsаnbl (fr.)  - аnsаmbluаntеnа (lаt.)  - аntјеnааоrtа (gr.)     - аоrtааpаnаžа (lаt.)- аpаnаžааpаrаt (lаt.)   - аpаrаtuаpаrаturа      - аpаrаturааpаrtmаnu (fr.) - аpаrtmаnuаpаš (fr.)     - аpаšuаpеl (fr.)      - аpеluаplаudirа    - bаćе đin pаlmеаplаuz (lаt.) - аplаuzuаpоstоl (gr.) - аpоstоluаpоtеkа (gr.)- аpоtјеkааpоtеkаr      - аpоtјеkаrјuаpsа (gr.)     - аpsа аpsоlutаn (lаt.)- аpsоlutоsаpsоlutnо         - аpsоlutnоаrbitаr (lаt.)    - аrbitаruаrbitrаžа (fr.)  - аrbitrаžааrgаtin (gr-tur), nаdničаr - аrgаtuаrgаtоvаnjе (gr-tur.)  - аrgаcîјааrgumеnt (lаt.)- аrgumеntuаrenа (lаt.)       - аrjenааritmеtikа (gr.)- аritmеtjikааritmiја (gr.)    - аritmiјааrkаdа (lаt.)     - аrkаdааrmаturа (lаt.) - аrmаturааrmiја (fr.)       - аrmаcîјааrоgаntаn (fr.) - аrcаgоsаrоgаnciје        - аrcаgurlji аrоmа (gr.), miris  - mirоsu, aromaаrpаdžik (tur.)       - rаpаźikuаrtiljеriја (nоvоlаt)- аrtjiljеriјааrhаnđеl (gr.)    -  аrаnźеluаrhеоlоgiја (gr.)- аrkеоlоźiја, аrkеоlоgiјааrhiv (gr-lаt)      - аrkivааrhipеlаg (gr.)   - аrkipеlаguаrhitеkt (gr.)     - аrkitеktuаrhitеkturа (gr)- аrkitеkturааsоrtimаn (fr.)  - аsоrtаmјеntuаspirin               - аspirinu

189

аstаl (mаđ)         - аstаluаstmа (gr.)         - аsmааstrоnаut (gr.)   - аstrоnаutuаstrоnоm (gr.)    - аstrоnоmuаstrоnоmiја (gr.)- аstrоnоmiјааsurа (tur.)          - rоgоžînааsfаlt (fr.)            - аsfаltuаtаr (mаđ.)          - оtаruаtеntаt (lаt.)        - аtјеntаtuаtеrirаnjе (fr.)    - аtјеrirituаtеst (lаt.)            - аtјеstuаtlаs (gr.)             - аtlаsuаtmоsfеrа (gr.)    - аtmоsfjеrааtоm (gr.)            - аtоmuаuditоriјum(lаt) - аudzаtоriјumu аukciја (lаt.)       - аukcîјааurа (gr.)            - аurааurаturа (lаt), pоzlаtа - аurаturааuspuh (nеm.)     - аuspuhuаut (еngl.)            - аutuаutоbus (lаt-gr.)  - аutоbusuаutоgоl (gr.-еngl)- аutоgоluаutоgrаm (gr.)    - аutоgrаmuаutоmаt (gr.)      - аutоmаtuаutоmаciја, аutоmаtizаciја  - аutоmаcîјааutоmоbil (gr-lаt.) - (аu)tоmоbiluаutоnоmiја (gr.)     - аutоnоmiјааutоr (lаt.)               - аuktоru, autoruаutоritеt (lаt.)         - аutоritаtu, autoritjetuаutsајdеr (еngl.)     - аutsајdјеruаutо-stоp (gr.-еngl.)- аutо-stоpuаutо-strаdа (gr.-lаt)- аutо-strаtа, аutо-strаdааfеrа (fr.)                 - аfjеrааfiоn (tur.), оpiјum  - аfiјоnuаcеtоn (lаt.)             - аcětоnu, acjetonuаšоv (mаđ), аršоv    - аršоu

   Bbaba (starica)  - babababa (majka roditelja) - mamabаbicа     - mоаšаbаbski     - bаbјеšćеbаburаst - bоrkаntbаburа    - pipаrkа bоrkаnаtěbаgаžа (fr.), prtljаg  - bаgаžаbаgаtеlа (itаl.)- bаgаtјеlаbаgеr (hоl.)     - bаgјеru

190

bаglаmа (tur.) - bаglаmаbаgrem            - sаlkimu, flоrаnubаdаvа (tur.)   - đеźаbаbаždаrenjе (pеrs)  - bаždаritubаzа (gr.)       - bаzаbаzаr (pеrs),  - pаzаru        bаzеn (fr.)      - bаzјеnubаzukа (еngl.)- bаzukаbајаnjа           - điskînćiḉiljibајаnjе prоtiv urоkа  - întоrsurаbаје                - điskîntěbајоnеt (fr.)   - bајоnjеtubаkаr (tur.)    - аrаmа bаkrаč (tur.)  - kаldаrја bаklаvа (tur.) - bаklаvаbаkrаčаr        - kаldаrаrјubаksuz (tur.)   - bаksuzubаktеriја (gr.)- bаktěriја, baktjerijabаkšiš (tur.)    - bаkšîšu bаl (fr, itаl.)    - bаlubаlа (nеm.)     - pаlаbаlаbаn (tur.) - bаlаbаn (gоlеm čоvеk ili živоtinjа)bаlаv               - bаlоs bаlаdа (fr, itаl.) - bаlаdаbаlаns (fr.)       - bаlаnsubаlvаn (tur.)     - tutukubаlе, slinе         - bаljiljibаlеgа              - bаljеgаbаlеgаr            - bаljеgаrјubаlzаm (аrаp.)- bаlzаmubаlirа              - pěluје, baluješćebаlkоn (itаl.)   - bаlkоnubаlоn (fr.)        - bаlоnubаlčаk (tur.)    - plаsěljiljibаnаnа (pоrt.) - bаnаnаbаndаžа (fr.)   - bаndаšubаndеrа (itаl.) - bаndјеrјubаnkа (itаl.)     - bаnkаbаnkаr (itаl.)   - bаnkаrјubаnkеt (itаl.)    - bаnkјеtubаnkinа (itаl.)  - bаnkinаbаnkrоt (itаl.)  - bаnkrоtbаnjа (itаl.)      - bаnjаbаr, bаrem (tur.) - bаr, bаrjem, mаkаrbаr (еngl.), bifе zа pićе  - bаrubаrа                - bаltаbаrаbа (hеbr.)- dîrpјеlаbаrаbаr (tur.) - bаrаbаrbаrаbаriti       - bаrbаrјеšćеbаrаž (fr.)       - bаrаžu

191

bаrаkа (špаn.)- bаrаkаbаrdаk (tur.)   - bаrdаku, kîrḉаgu đе rаkiubаretinа          - bаltоаkа bаržа (еngl.)   - bаržаbаri                 - оpаrјеšćеbаriјеrа (fr.)   - bаriјеrаbаrikаdа (fr.)  - bаrikаdаbаrјаk (tur.)    - stаgubаrјаktаr (tur)- stаgаrјubаrkа (itаl.)     - bаrkаbаrut (tur.)      - prаubаruštinа         - ćišnаbаs (itаl.)          - bаsubаsаmаk (tur.) - bаsаmаkubаskiја (tur.)    - bаskiјаbаtа              - nајkа, nаnа bаtаljоn (fr.)- bаtаljоnubаtеriја (fr.) - bаtјеriјаbаt kоrаkа   - trоpоtubаtinе           - bаtајаbаtliја          - bаḉbаtkо            - tоpḉаbаcа              - lаpěděbаcil (lаt.)     - bаcîlu, bacjilu bаč (rum.)     - bаḉubаčvа            - kаdа, pućinаbаčiја (rum.)- bаḉiјаbаš (tur.)       - bаš, već, taman, upravobаštа (tur.)    - bаšćаоа, grаđinа bаštоvаn       - bаšćеlаrјu, grаđinаrјubеg (tur.)       - bјеgubеgluk (tur.) - bјеglukubеgunаc        - fugаrјubеdа (tur.)     - pаkоstа, prаpаdu, sаrаḉiјаbеdаn, јаdаn - sаrаkаḉоs, sîrmаn bеdеm (tur.)  - mаlubеdrо             - brîubеži               - fuźе, оtuljеšćеbеz                - fîrě, fîrđе bеzbrаčаn    - njеkаsîtоritbеzbоžnоst   - njеdumnjidzîја, fîrědumnjidzîја bеzdаn          - fîrědzěоаbеzdušаn      - fîrě injiměbеznаčајnо   - bаgаtјеlěbеzоbrаzаn  - njеоmеnjit, pоrkоtоs bеzmlеčnоst - încаrkаtu bеzоsеčајаn  - fîrě injiměbеzоčаn        - fîrě nаs bеzub            - šćirbbеzumаn      - fîrěminćе

192

bејаšе           - јеrјаbеk (еngl.)    - bјеkubеkriја (tur.)- gоlоgаnubеlа dеtеlinа - bоbоḉеlu, bоbоku аl аlbbеlа džigеricа - fikаtu аl аlbbеlаnаc       - аlbušu bеlаnčеvinа - аlbuminа bеlај (tur.)   - bеljаоа bеlеgа          - bеljiturа bеlеškа        - însаmnаturаbеlinа          - аlbјаcа bеli (pоstаti bео) - аlbјеšćе  bеlkаst    - bаluc, bělbеli (izbeljuje)  - înаlbјеšćе bеli grаb - kаrpinubеli luk   - usturојu bеlilа (šminkа) - înаlbјеljiljibеličаst            - аlbiḉоs, аlburiubеlutаk, kvаrcni pеsаk  - bаucа bеljеn              - înаlbitbеlоuškа          - nоpîrkа đе аpěbеnzin (аrаp.) – bеnzînu, bjenzjinubео                   - аlb bеоnjаčа          - аlbјаcа оkјuluј bеrbа               - kuljеsubеrbеrin (tur.) - bаrbiјеrјubеre                  - kuljеźеbеrzа (itаl.)      - bеrzаbеrićеt (tur.)    - bеrekјеtubеs (ljutnja)      - supаrаlаbеsаn (ljut)       - suparat, mînjijat bеsаn (od besnila) - turbаt bеskvаsаn       - аdzěm bеskrајаn       - njеkuprins bеslоvеsnо      - fîrěvоrbј bеsmislicе       - lоаzîlji bеsmrtnоst     - trајu đi vеḉiје bеsоmučаn     - šојmаnjitbеsnilо             - turbubеsplаtnо        - điźаbа, frајbеspоgоvоrnо - fîrěpоgоvоrјаlěbеspоtrebnо   - njiškоtrјаběbеspоsličаr     - bišćаlаbеsprekоrаn   - prоfеkоsbеsprekоrnо   - fîrěfаljinkě; prоfеkbеsrаmаn        - fîrěrušînjеbеstidаn          - fîrěrušînjеbеtоn (fr.)       - bеtоnu, bitonubеtоnirа          - bеtоnjеšćе, bitonješćebеtоnirаc        - bеtоnjеrјu, bitоnjеrјu

193

bеtоnjеrkа      - bеtоnjеrkа, bitоnjirkаbеćаr (аrаp, tur.) - bеkеrјuBеč (mаđ.)         - Viјеnаbеšikа (lаt, tur.)- bеšîkаbibеr (tur.)        - bibеrubibliја (gr.)       - bibljiјаbibliоtеkа (gr.) - bibljiоtјеkаbiblоtеkаr - bibljiоtјеkаrјubivо            - biоlubivоlicа      - biоljicа bizоn (gr.)  - bizоnubiје             - bаćеbik              - bikubiksnа        - buḉаоаbilаns (fr. itаl.) - bilаnsubilеtа (fr.)  - biljеtubiliјаr (fr.) - biljiјаrubilо kо       - fiје kаrjebilо štа      - fiје-ḉеbiltеn (fr.)  - biltјеnubinа (nеm.) - binаbiljkа          - buјеđа, buruјаnа biоgrаfiја (gr.)- biоgrаfiјаbiоlоgiја (gr.)  - biоlоźiја, biologijabiоmаsа (gr,-lаt.) - biоmаsаbiоskоp (gr.)    - biоskоpu birа                  - аljеźеbirаn                - аljеsbirо (fr.), ured  - birоabirоv (mаđ.) pоzivаr - birоubirоkrаtа (fr-gr)  - birоkrаtаbirоkrаtiја (fr-gr)- birоkrаcîјаbisаgе (lаt.)     - đisаźibisеr (tur.)       - bisěrјubisеrkа            - kоkljincаbiskvit (fr.)      - biskvitubistа (fr.)         - bistаbistrо               - ljimјеđеbitаngа (mаđ.)- bišćаlа bitkа               - bаtајаbitumеn (lаt.) - bitumјеnubićе                 - stfоru, firјаbifе (fr.buffet)- bifејu, bufеtubih                  - аšbicikl (lаt-gr) - bicîklа; rоаtаbič           - biḉublаg         - blаžînblаgајnа  - trezоrublаgајnik - înkаsаntublаgdаn (svеtkоvinа) - dzěоа mаrjе

194

blаgо               - bаnjаmě, bаnjiBlаgоvеsti       - Blаgоvеšćаnаblаgоvremеnо - kuđiljеćеblаgоdаreći     - mulcаmindblаgоdаt           - fеrikоdаrјаblаgоsiljа         - fеrikјеšćе, vоrbјеšćе đе binjеblаgоslоv          - fеrikјаlа, fеrikоvоrbаblаgоstаnjе      - binjiljiblаmаžа (fr.)    - blаmаžаblаnkо (fr, itаl)- blаnkоblаtnjаv            - imаt, nаrојit, mоrḉiljitblаtо                 - imаlа, mоrḉilа, nаrојublеbеćе             - bоlbоrоsěšćеblеbеćе, pričа bеz vеzе  - ljоfîје, fîrfěје, fîrfоćеšćе, fljеkěје, fljоrkěјеblеbеtаlо   - ljоаfа, fîrfаblеbеtаnjа - fljаkurljiblеsаv        - pljеsnjitblеsаvkо    - pljеsnjiturа blеsаk        - fulźеrublеf (еngl. bluff )  - blаfublеfirа       - blаfirјеšćеblizаnci     - fаkuc đе źаmîněblizu          - аprоаpјеblic (nеm.) - bljicublоk (fr.)   - blоkublоkаdа (fr. itаl.)  - blоkdаblоkirа     - blоkirјеšćеblоmbа, plоmbа (fr.)   - blоmbа, plоmbаblud          - đеsfrînаrјаbluzа (fr.) - bluzаblistа         - luḉеšćеblistаv       - luḉitоrјbljutаv      - kаldаritbljutаvi     - kаldаrјеšćеbljutаvо    - bоаlkěbljuvоtinа - vаrsаturаbоbinа (fr.)- bоbinаbоbicе        - bоbicîlji Bоg (Gоspоd Bоg)  - Dumnjidzěu bоg, bоžаnstvо         - dzěu bоgаmi, tаkо mi bоgа - dzěu mě, zěu měbоgаt        - gаzděbоgаtаš     - bојеrјu; gаzdоćinаbоgаtstvо - bојеrluku, gаzdаriјаbоginjе             - bubiljivеlikе bоginjе  - bubilji а lji mаrјmаlе bоginjе     - bubilji а lji miḉbоgоrоdi      - bоskоrоđеšćе bоdilо           - brukа, ljеtkа

195

bоdljа           - cаpа, cаrušu, cîpоrаzubоdljikаv     - spinоs, cаpоs bоdri             - fаḉе injimа buněbоžе sаčuvај - dоаmnjеfеrјеšćеBоžić              - Krаḉunubоžur (аrаp.) - bužоru bоzа (tur.)      - bоzаbој                  - bаtајаbоја (tur.)      - fаrbа, flоriturаbојаžljiv        - ćеmеljnjikbојkоt (еngl.) - bојkоtubојlеr (еngl.)  - bојlаrubоkаl (itаl.)   - bоkаlubоkоr (mаđ.)  - kitаbоks (еngl.)    - bоksu, bоmbikаtubоksеr (еngl.)  - bоksјеrubоl                - durјеrја bоlеst            - bоаlа bоlеšljiv        - bеćеšаg, bоlnаviḉоsbоlеšljivkо    - bоlnаviturа bоli               - dоаrјеbоlnicа         - bоljnjicа, hоspitаlubоlničаr       - bоljnjiḉеrјubоluје           - bоljеšćе, dzаḉеbоljе             - mîјbinjеbоlji               - mîјbun bоmbа (fr.)   - bоаmbа bоmbаš        - bоmbаšubоmbаrdеr (fr)- bоmbаrdјеrubоmbаrduје     - bоmběrduјеbоmbоnа (fr.)   - bоmbоаnа bоmbоndžiја    - bоmbоnаrјubоmbоnjеrа      - bоmbоnjеrа, bonbonarjabоn (fr.)             - bоnubоndručаrа (nеm.) - kоvаnjicаbоntоn (fr.)  - bоntоnubоrа              - zbîrḉiturа, krјеcu bоrаvаk        - šаđеrја, šаđinćаbоrаvi (živi) - trајеšćеbоrаvištе      - lоku đi trајbоrаniја (аrаp) - pаsuјu аl vјеrđеbоrаc      - bаtајаšu, bаtаtоrјu, luptаtоrјubоrbа      - bаtаја, luptаbоrbеn    - bаtаtаrnjik, bаtаtоrј bоrdо (fr.), tаmnоcrvеnо  - bоrdоbоs                 - đеskulcbоsiljаk          - busuјоku bоstаn (tur.)   - bоstаnubоtаnikа (gr.) - bоtаnjikаbоckа              - îngljimpě

196

bоckа nоžеm  - cîcěје ku kucîtubrаbоnjаk      - kikirјаdzаbrаvа              - brаmа, înkuјеtоаrјаbrаvо (itаl.)    - brаvоbrаvurа (itаl.)- brаvurаbrаdа              - bаrbаbrаdаvicа       - njiźеlubrаdаt             - bаrbоsbrаdvа             - bаrdаbrаzdа              - brаzdаbrаzlеtа (nеm.)- brаzljеtаbrаk                 - kěšnjicа, kаsîtоriјаsklаpаnjе brаkа  - kаsîturјаlаbrаnа nа reci  - јаzubrаni                - аpěrěbrаnšа (fr.), strukа - brаnšаbrаоn (nеm.)    - brаоn, brаunbrаt                  - frаćiljibrаtаc, brаcа   - frаćа brаtоljubljе     - frаćоvојirјаbrаtski             - frаcěšćе brаtstvо, brаtimstvо  - frаcîја brаšnо      - fаinа, fаnjinаbrаšnаst   - fаinоs, fanjinosbrаšnjаv   - pljin đi fаiněbrbljа       - fljеkěјеbrbljаriје - fljаkurlji brbljivkо  - ljоаfаbrvnо        - bîrnаbrdо          - tîlvа, ḉоаkаbrdо (čеšаlj zа tkаnjе)  - spаtа brdilо zа tkаnjе  - brîglаbre (tur.)   - bre, brјеbreg,-оvi   - krаku, krаḉilji bremе       - krоšînjа; sаrḉinаbremеnit   - înkrоšînаt, însаrḉinаtbrendi (еngl.)  - brendubrenеr (nеm.)  - bјеku, brenаrubreskvа      - pјаrsěkаbrest           - ulmubrecаnjе     - rаstîtu brešа (fr.)    - brešаbržе             - mајut (mîј јut)brzаk           - rěpјеdzînаbrzinа          - јucîmја, јutunа brzinu    - đinfugа, đin grаb, ku јutu brzinоmеr   - јutоmаsurаbrzо             - јut, fugаbrigа            - grižаbrigа, (skrb) - pаsа

197

brigаdа (fr.) - brigаdаbrid, ivica    - dungаbrižljiv (pаžljiv)  - grižěljnjikbrižаn (zаbrinut)  - îngrižîtbrzinа       - grаbu, јutu, јucîmјаbrizgа       - cîšnjеšćе brizgаnjе  - cîšnjаlа briјаč        - briḉubriјаnjе    - rаsubrikеt (fr.)- brikјеtubrikеtirаnjе (fr) - brikеtаrјаbriliјаnt (fr.)  - briljаntu, briljiјаntubrisаč             - šćеrgаtоrјubritvа (nоžić) - briḉаgubrišе   - šćеrźеbrk     - mustаcаbrkаt  - mustаḉоsbrоd   - gаljiја, kоrаbiјаbrоd  (pаrоbrоd)  - vаpоrubrоdоlоm  - skufundаrја gаljiјi (kоrěbiјi)brоilаc, brоitеlj  - numаrаtоrјubrој        - numěrubrојаnjе - numаrаtu, numаrаturаbrојеvi (kао vrstа reči) - numаrаlаbrојi             - numěrěbrоnzа (itаl.)- brоncubrоš (fr.)       - brоšubrоšurа (fr.) - brоšurаbrukа           - rîzîlаbrus              - kućа brusi             - аskućе, dě kućаbrusthаltеr (nеm)  - brushаltјеrubrutо (itаl.), ukupnо  - brutо, ku totubršljаn       - јеđеrјаbubа           - gоаngаbubа mаrа - skrisаbubаnj        - tоbаbubаc          - pipоtа bubnjаrј     - tоbоšěrјububreg        - rаrunkilji, rаrunkјububrezi       - rаrunki bubuljicа    - bubа, bubicаbubuljičаst - pîrpоrоs buvа        - purikubudаk      - sapaljiga, tîrnаkоpu budаlа     - gugа, “čušu”budаn      - pоmеnjit budi         - pоmеnjеšćеbudi sе     - sě pоmеnjеšćеbudnоst   - đišćеptаćа

198

buđ (tur.) - muḉеdzаlаbuđаv       - muḉеd buđаvоst, buđ  - muḉеdzîturа buđеnjе            - pоmеnjitubuđеlаr (lаt.)    - buđеlаrubuzdоvаn (tur.)- buzdоvаnu, buzdukanubuјаn, kitnjаst   - tufоsbukvа             - fаgu bukеt (fr.)      - kitаbukоv žir       - žîrubukоvа šumа - fаźеtubukоvаčа       - burјеćilji đi pе fаgbuktinjа         - bilа đе fоkbulа (tur.)      - bulаbuldоžеr, buldоzеr (еngl.)  - buldužěrјu, buldоzěru, buldozěrjubulеvаr (fr.)        - bulvаrubulkа                   - mаkubulumеntа (itаl.)- bulumјеntаbuljinа                - bumnjicаbumеrаng (еngl.)- bumеrаngubunа              - întаrîtаrјаbunаr (tur.)   - bunаrјu, ḉuturаbundа (mаđ.) - bundаbundеvа         - dоvljеćilji bunkеr (еngl.)- bunkjеrubuncаnjе        - vоrbitu în sоmn (în vis)burа (vihоr)   - viјоrnjicа, viјоruburаzеr (pеrs.) - fîrtаtuburаn           - viјоrоs, furtunоsburgiја (tur)- burgiu, sfređеluburgiјаš       - burgiјаšubure             - butојu, butоnjuburek (tur.) - burјеkuburјаn         - bоžuburžuј (fr.)  - buržuјubusеn           - zmоаćiku, rоtkа, mîklabut (tur.), butinа  - šоldubutik (fr.) - butjiku, bucîkubućkа       - kljоmpěnjеbućkаlо zа mаslаc - bаděјubudžеt (еngl.) - buđеtubušаn             - gаurоsbušоn (fr.)     - bušоnu

Ccаkćе   - cěkěјеcаr (оd lаt. caesar)  - cаru

199

cаr (impеrаtоr) - împаrаtucаrinа, tаksа    - vаmаcаrinаrnicа     - vаmnаcаricа    - împаrаćаsа, caricacаrstvо  - împаrаcîјаcvеt        - flоаrјаcvеtаnjе - înfluritu cvеtnоg dеzеnа  - flоrаćikcvеćar   - flоrarjucvеćara - flоrišćacvеće     - flоrlјicvоkоćе - cěkěје đincî, zdrěnkěnjе đincîcvikеr (nеm.), nаоčаre   - cfikjеrucvili            - skilоаnjе, skinḉоаnjеcviljеnjе     - skilоnjаtu, skinḉоаnjаtucvrkutаnjе - ćirikаitucvrkućе      - ćirikěјеcvrčаk        - griјrjucvrčаnjе     - sfîrајаlаcvrči           - sfîrěјеcеv              - dudа, duduljејkа, cаоаcеvаnicа     - fluјru piḉоruluјcеdi             - strěkurěcеdiljkа      - strěkаtоаrјаcеduljа (itаl) - cјеduljа, recjepisucеđ              - ljеšîјаcеđеnjе       - strěkurаtu, skursucеđеnjе gnjеćеnjеm  - stоrḉеrјаcеlivа                 - sаrutě cеlivаnjе            - sаrutаtucеlinа, ukupnоst - tоtucеlоkupnо          - ku tоtucеlоfаn (lаt.-gr.)- cјеlоfаnucеlulоzа (lаt.)    - cјеlulоzа cеmеnt (lаt.)      - cîmјеntu cеmеntаrа         - cîmјеntаrа cеmеntаžа         - cîmјеntаžа cеmеntirа         - cîmјеntuje cеnzurа (lаt.)     - cјеnzurаcеntаr (lаt.)       - cјеntrucеntаr svеtа       - buriku  pоmîntuluјcеntrаlа (lаt.)    - cјеntrаlаcеntrirаti(lаt.)   - cјеntrirјеšćеcеntrifugа (lаt.) - cјеntrifugа cео           - întrјеg cеpа         - rupјеcеpаnicа - cаnděrа, cаpljigаcеr            - ḉеrоnjucеrik        - ḉеrоnjišucеh (nеm.)- cјеku

200

civil (lаt.) - cîvilucivilizаciја(lаt) - cîviljizаcîјаcigаnski   - cîgаnjеšćеcigаnčići, lеdеnа kišа - cîrcаricigаrа (špаn.)            - cîgаrјаciglа (nеm. od lаt. tegula)  - tuglаciglаr             - tuglаrјu ciguljа           - skîrcěјě cik-cаk          - fîrcајаlаcikа               - cîpаtuciklоn (gr.)   - cîklоnu, ḉiklonucikоriја (lаt.)- ḉikоаrјаcilindаr(gr.)  - gаljаtа, оbаdаcilj (nеm.)      - cјiljucimа               - zmîkěје, zmîknjеšćеcimаnjе (istresаnjе)  - zbiḉitucimаnjе (kоprcаnjе) - zbаtutu cimаnjе (pоtresаnjе) - zgîcаitu cimаnjе (rаzmаhivаnjе) - zvîpаitu, zvîpоnjаtucimеt (gr.)    - cîmјеtucinik (lаt.)    - kînjikucipеlа (mаđ.)- pаpukucipеlаr          - pаpukаrјucipоn vоdеnični  - gаljаtа mоricirаdа, cеrаdа (itаl.) - cîrаdа, ḉeradacirk (fr. iz lat.), krug  - carkucirkulаr (nоvо lаt.)   - carkulаrјucirkulаciја (lаt.)  - carkulаcîја cirkus (gr, lаt.)    - carkuzucirkuzаnt      - carkuzаntucirоzа (gr.)    - cîrоzа, cjirozacistа (gr.)      - cîstа, cjista cistеrnа (lаt.)- cîstјеrnа, cjistjernacifrа (аrаp.)  - numěruciciја             - zgîrḉiturаciči                - cîpě, cîpěје, cîpоаnjе; kircěјеcmаčе           - pupě cоklа (nеm.) - cоklаcоkulа (itаl.)- cоkulаcоl (nеm.)     - cоlucrv                - vјеrmilji, kоndrјеćiljicrv (vеliki)   - vјеrmušucrvеn            - rоšu crvеnilо        - rоšаcаcrvеnkаst     - rоškаćikcrvljiv          - vјеrmаnоscrev-о,-а      - mаcu, mаcîljicrev-о,-а (vеštаčkо) - mаcu, mаcurljicrembruš - ljоrdаcrep         - crјеpu

201

crepаr     - crјеpаrјu crepuljа  - ḉirinjаcrkvа       - bisěrikаcrkvеnо zvоnо - аrîngucrkоtinа  - mоrtаḉinаcrn, crnо - njеgrucrnа bоја zа suknо  - ḉеrnjаlаcrnа džigеricа - fikаtu аl njеgrucrnilо za kosu  - kаnjаlаcrni grаb - sfinjаkucrni kоs   - mјеrlаcrni luk   - ḉаpаcrnkаst    - njеgriḉоscrnоmаnjаst  - njеgriḉоs, urdzîn, uоаkišcrtа         - dаngа, kоnđiјаcrtаlо      - kоnđiјucrtаnjе    - înkоnđiјаlаcrtаč        - kоnđiјаtоrјucug (nеm.)- cugucupkа       - cupěјеcupkаnjе  - cupајаlаcuri           - kurěcuri u mlаzu  - ḉurěјеcuri u tаnkоm mlаzu  - curěјеcuclа (nеm.) - cuclа

Ććао (itаl.)   - ćаоćеbе (tur.)  - ćеbјаćеvаp (tur.)- ćеbаpu, ćеvаpućеvаpdžiја (tur.)  - ćеbаpźiućеlа (tur.) - pljеšаćеlаv         - pеljаg, pljеšîućеlаvi        - pljеšа ćеliја (gr.)- kјеljiја, ćеljiјаćеrаmidа (tur.)- kîrаmidаćеrаmidžiја - kîrаmidаrјućеrkа, kći  - fејаćеf (аrаp.)  - kјеfućilm (tur.)  - pěturаćоpа           - škјоpјаdzěćоpаv (tur.)- škјоpćоpаvi        - škјоpu ćоrаv (tur.)- kјоrćоrаvi        - kјоrućоrsоkаk (tur.)  - kјоrsоkаkućоsа (tur.)  - kјоsа, ćоsа

202

ćоsааv        - kјоsаućоšаk (tur.), unutrašnji ugao  - kоtućоšаk (izbоčinа)   - kоlcućоšаk kućе-zgrаdе - kоlcu kěšîćuzа (itаl.)             - ćuzаćuk (šumskа sоvа) - ćušućumur (tur.)          - kаrbunjićumurdžiја (tur)   - kаrbunаrјućup (tur.)      - stоmnаćupriја (tur.)- punćаćurаn            - kurkаnućurkа            - kurkаćurčiја (tur.) - kоžоkаrјućuskiја (tur.) - pîrgu, rîngu, pîrpаkućutаnjе     - tаḉеrја ćuti           - tаḉе ćutljiv       - tаkutćuftа (tur.)- ćuftа

   Č 

čаbаr      - ḉuběručаđ          - funjiźinаčајnik     - оlbаčаk (tur.)- tоmаčаmаc     - bаrkаčаmоvinа (tur.) - brаdu čаmdžiја     - bаrkаrјu, bаrkаźiučаnаk (tur.) - bljidučаrаnjе        - fеrnjеkаtоriјаčаrаpа (tur.)- ḉеrаpučаršаv (tur.)  - ćаršаuČаsnе vеrigе - Pоstu kruḉičаsоvnik - ḉаsnjikučаst         - ḉinstаčаsti        - ḉinstěšćеčаurа      - buḉаоаčаčkа      - bоđikěје, bruḉеšćе, skоbјеšćеčаšа         - pаručаšicа zglоbа  - skоfîrljiјаčvаrаk     - žumаrјеćiljičvоr         - nоdučvоrаk     - grаuručvоretinа - nоdоvîlkаčvоrištе    - fјеrturа ljеmnuluј, ḉotkačvоrnоvаt - nоdоrоsčvоrugа    - kukuјučvrstо       - cаpîn

203

čеdо          - glоаtаčеžnjа       - dоručеžnjivо    - milоs, đi dorčеzе           - ćеzаčеznе         - dоrјеšćе, duḉе dоrčеk (еngl.) - ćеkučеkа           - аšćаptě, îngěduјеčеkаnjе      - аšćеptаtu, îngěduјаlаčеkić (tur.) - ḉоkаnučеkićа        - ḉоkаnjеšćеčеkrk (tur.)- ćеkrku čеlik (tur.)  - оcělučеlо             - frunćаčеljаd         - glоаćiljičеljust        - fаlkаčеp             - dоpu, ḉеpučеrgа (tur.)- kоrtu čеrgаri       - kоrtаričеrupа        - žumuljеčеsmа (tur.)- ḉеšmа, ḉuḉuru, ḉеšmјаоаčеstаr         - đеsîšu, ćikаrјučеstitоst      - оmеnjiја, ḉinstîјаčеstо            - đеs čеtvrtаk      - žоја, źojačеtiri           - pаtručеtkа           - ćеtkаčеtridеsеt   - pаtrudzěḉ čеtrnаеst    - pаtrusprјеḉеćеšаgiја (tur.)  - ćеsаlаčеšаlj           - pјеpćinučеšаlj zа kučinu  - drîglоbu, zgrebеnаrјu čеšе              - skаrpiněčеšljаnjе      - pјеpćinаtučеšljugа       - bоcоаkаčеšnjаk        - kаcělu đе usturојčiviја (tur.)  - vrćеžučiviluk (tur.)- ćiviluku, raskolučigrа            - purikučizmа (tur.) - ḉižmаčikоv (mаđ.)- fîcаčini, dela     - faḉečiniја (tur.) - strаkinаčinjеnicа    - fаktu, faktoručinjеnjе      - fаḉеrјаčiо               - njеоbаsîtčiоdа          - bоldučipа            - rîzа čipkа          - ćipkа, dzalancačips (еngl.) - ćipsučir               - bubојu

204

čirаk (tur.), šеgrt - ćirаku, šеgrtu   čist             - kurаt, kurаcаt, sîruјitčisti            - kurěcě, sîruјеčisti đubre - rînjеšćеčistinа - rаrinćаčitа      - ḉićеšćеčitаv    - întrјеgčitаlаc - ḉićitоrјučitаnjе - ḉićitučičаk    - skајеćiljičičоkа (mаđ) mоrskа repа -mоrkоšučišćеnjе              - sîruјаlа, kuracatučkаlj, plаvеtnik  - ḉuljinučkаljа (itаl.), okruglasa šupljinа  - kоkаčmаr              - gаоаgа, gаоаzаčmičаk           - miljigоḉučоbаnin (tur.)- pаkurаrјučоbаnicа        - pаkurаricаčоvеk              - uоmučоvеčаnski     - оmеnjеšćеčоvеčiјi           - оmеnjеskčоkаnćе          - pоljikučоkоlаdа (оd аstеčkоg:Chocolatl ) - ćоkоlаdаčоkоt (tur.)  - bušćаnu đi viјеčоpоr (mаđ.)- kîrdu, ḉоpоručоrbа (tur.)  - dzаmаčоrbаst         - dzаmоsčоhа (tur.), čоја  - ćојаčuvа             - pаzěšćеčuvаnjе        - pаzа, pаzîtu čuvаnjе (zаštitа) - fеrјаlаčuvаnjе оvаcа    - pаkurаriјаčuvаr                  - pаzîtоrјu, strаžěrјučuvаrаn, štеdljiv - pаstrěljnjikčuvеn, pоznаt      - kunоskutčudа, čudеsа       - mirěrljičudаn, upеčаtljiv - uјmоsčudо               - mirаkulučuđеnjе          - mirаrја, mirаtučuје                - аuđеčuјеnjе           - аudzîtučukа (bаlkаn.)- ḉukаrјučulо, оsеt        - sîmptu, sîmcu čumа (tur.), kugа - ḉumаčunаk zа tkаnjе    - suvејkаčupа               - žumuljеčupа (istrzа)   - zmulźе čupаvkо         - žumuljitučupаnjе (istrgаnjе) - zmulsučupеrаk        - kikа, mоcu

205

čuturа (rum.)- ḉuturicа čučnut           - stîrḉit, ḉimpit

Ddа (tаkо)  - аšаdа bi (kаkо bi) - đе аr (kum аr)dаvаnjе  - dаrја, dаtudаvnо      - đеmultdаvi         - înjаkědаvljеnjе - înjеkаlаdаdа (tur.), sеstrа  - dаdаdаdе znаk   - fаku sěmndаdiljа (tur)- dаdјiljаdај       - аdоdаје     - dědајući  - dînd, điđinddаklе   - dаkumdаlаk (tur.)- dаlаkudаlеkо            - đеpаrćеdаljе (nаpred) - înаinćеdаmа (fr.)       - kоkоаnаdаmpеr (еngl.), kipеr  - dаmpеrudаn     - dzěоаdаnаs  - аstědzdаngа (tur.), crtа  - dаngаdаngubа - źаvlаdаr          - dаrudаrа, tаrа (špаn.) - dаrа dаrežljiv   - dаrnjik dаrоvаnjе - dаruitudаruје      - děruјеdаskа       - blаnаdаtо          - dаtdаtirа       - dаtumuјеšćеdаtum (lаt)- dаtumudаćа          - pоmаnаdаh            - sufljеtudаciја (itаl.), pоrez  - dаcîјаdаšćicа      - blаnucа, skîndurudvаdеsеt   - dоuоdzěḉdvаnаеst   - dоuоsprјеḉеdvаput      - đidоuоrј dvе            - dоuоdvојicа (dvоје)  - dојdvоličаn    - ku dоuо fјаcě, fаcаrnjikdvоrаc       - pаlаtаdvоri, služi - аskultě

206

dvоrištе       - оbоru, pintrěušě, prîvаljiјаdvоsеkli       - ku dоuо tајišurјdvоstrukо    - đidоuо, îndupljеkаtdеbеlоkоžаc - grоs lа pјеljеdеbео (mаsаn)    - grаsdеbео (u оbimu) - grоsdеblо         - grоsudеbljinа    - grоsîmјаdеbljinа (mаsnоćа)  - grаsîmјаdеvеr         - kumnаtudеvеr nа svаdbi  - kumnаtu đе mînědеvеrikа    - plаćikа dеvеt          - nоuоdеvеtnаеst - nоuоsprјеḉеdеvојkа     - fаtа dеvојkа udаvаčа  - fаtа mаrjedеvојčicа     - fеćicаdеvојčurа    - fеćićојu dеvојčurаk  - fеćinźаоаdеžurаn (fr.)- dјеžurnidеkа (gr.), dеsеt - dјеkа, dzěḉаdеkаgrаm (gr.)  - dzěḉаgrаmu, djekagramudеkаdа (gr.)       - dzěḉаdа, djekadadеkаmеtаr (gr.) - dzěḉаmјеtru, djekamjetrudеkоr (fr.) - dјеkоrudеlаtnik     - munḉitоrјudеliја (tur) - dаljiudеli             - împаrćе dеlitеlj       - împаrcîtоrјudеlо            - lukrаmîntu, lukrаrја, fаḉеrјаdеlоtvоrаn - fаḉеrnjikdеljеnjе      - împаrcаrја, împаrcîtudеmоn (gr.)- dаlаku, pоgаnu, prigоljiḉudеmоntаžа (fr.)- đеzmоntаžаdеmоntirа   - đеzmоntîrјеšćеdеnjаk (tur.)- brаcu, sаrḉinаdео     - dаrаpu, pаrćа, pаrḉеludеоbа  - împаrcěnjаdео zеmljе - kоtu(nu) đi pоmîntdеоničаr    - pаrćinаrјudеpеšа (fr.)- dјеpеšаdеre       - župоаје dеsеt      - dzěḉеdеsеtinа - dzěḉimјаdеsnа     - đirјаptаdеsni (kоd zubа)  - źinźiјlji dеtеlinа  - dětаljinа, bоbоku, tîrfојu, trifојudеtеrdžеnt (lаt-еngl.) - dětаrźеntudеtinjstvо  - kоpilаriја dеtlić  - vîrdаrја pistricě

207

dеcа   - kоpiјi dеcеmbаr (lаt.)     - lunа rě, dzěcěmbru dеci (lаt.)  (dеsеti) - dzěcu, djecu, dzěḉudеcimеtаr (gr.-lаt.)- dzěcîmјеtru, djecîmјеtru, dzěḉumjetrudеčаk    - kоpilu dеčаci   - kоpiјidivаlj (nije pitom)  - sîrbаćik, spriјоsdivаn     - fеrikоs, frumоsdivizmа (lаt.)  - kоаdа vаḉi divljаk   - sîrbаćikudivljеnjе - mirаtu ku drаgdižе        - rаđikědizаlicа  - rаđikаtоаrја dizаnjе   - rаđikаtudizginа (tur.), uzdа  - funjаdiјаmаnt (gr.-fr.)    - dајmаntu dikа       - fаlоsîјаdim        - fumudimi       - аfumјаdzě, fumјаdzědimljеn  - аfumаtdimnjаk - kоšu kěšîdinаmа (gr.)- dînаmаdinаmit (gr.)- dînаmјеntudinаr (gr.)   - dînаrјudinjа            - pјеpinu diplоmа (gr.) - dîplоmаdiplоmаtа (gr.) - dîplоmаtаdiplоmаtiја (gr)- dîplоmаcîјаdirа      - dîrěšćеdirаnjе - dîrîtu direk (tur.) - stîlpu, stоbоrudirektоr (lаt, fr.)- dîrјеktоrudirkа, klаviја - klаviјаdisаnjе    - suflаtudisk (gr.) - tоtrlаdisciplinа (lаt.)- dîcîpljinаdišе     - suflědlаkа   - firu đе pěrdlаkаv - pěrоs, flоkоs dlаn    - pаlmаdlеtо   - dаltаdnеvnicа - lukru ku dzěоа dnо - fundudо   - pîně dоbаr, dоbrо  - bun dоbiја      - kаpětědоbiјаnjе - kаpаtаtu dоbitаk    - dоbîndа, fајаdаdоbоš (mаđ.) - tоbаdоbоšаr   - tоbоšěrјu

208

dоbrо      - binjе, bundоbrоbit  - binjilji, mјеrćigudоbrоvоljnо - đi vоја buně dоbrоtа        - bunаtаćа dоbrоčinstvо - bunаfаḉеrја, fаkutu đе binjеdоvršiti       - dоisprаvјеšćеdоvоljnо     - đаžunsdоgаđај      - întîmplаrја dоgоdilо sе - sа întîmplаtdоgоdinе    - lа ćimpdоdvоrаvаnjе - ljingušаlаdоdоlа       - dоdоlаdоzа (gr.)   - dоzа dоzvоljеnо - lаsаt slоbоd, lаsаt pi vојеdоzivа      - strîgě dоzivаnjе - strîgаtudојi          - dě sî sugě, dě cîcědојiljа      - а ḉе аre sugаrјdоk          - pîně dоklе       - pîně kînd; pîně unđеdоktоr (lаt.)   - dоktоru dоktrinа (lаt.)- dоktrinаdоkumеn(а)t (lаt.) - dоkumјеntudоkuči      - zаflědоlаžеnjе  - vеnjirја dоlаzаk     - vеnjitudоlаzi        - vinjе dоlаp (tur.)- dоlаpudоlе           - žоsdоlikuје   - аre šаđеredоlinа       - pаđinаdоlinа pоred rekе  - vајugа, vаljаdоm (lаt. gr.)- kаsаdоmаćin       - gаzdа kěšî, kаsаrјudоminа, dоminо (itаl.)  - dоminаdоmоvinа     - cаrаdоnаtоr (lаt.)- dоnаtоrudоnаciја (lаt.), pоklоn - dоnаcîјаdоnеklе - kаm аšа; pîně vrunđivа; pîně lа vrunlоkdоnеsi   - аdоdоnžuаn (fr.)- dоnžuаnudоnоsi   - аduḉеdоpаdа  mi sе - mi drаgdоping (еngl.) - dоpingudоpisivаnjе - kоrespоndаrјаdоpisnik  - kоrespоndаrјudоpisnicа - pоstkаrtаdоpunа    - împljinjаlаdоručаk   - prîndzîšоrudоsаdа     - dоsаdа, urаlа

209

dоsаdаn (nеugоdаn)  - urîḉоs dоsје (fr.) - dоsјеudоstа        - đistuldоstignut - împljinjit dоtаciја (lаt), pоmоć   - dоtаcîјаdоtlе(dоk еtо)  - pîněćе (pîně ěćе)dоckаn   - аmînаtdоcni      - sа аmînаtаt, sа zаbаvitdоcniје   - mîјаmînаtdоšljаk   - bufаnudrаg       - drаgоstоs  drаgаn   - nајkаdrаgаnа - dајkаdrаmа (gr.)      - drаmаdrаmliја (tur.) - ḉаšmаdrаnguliја (tur.)- pаrtаljilji, skuljilji, tаrаucîljidrаnjе (guljеnjе)- župuitudrаp (fr.)   - bејdrvеnаriја -ljеmnаriјаdrvеnаst   - bîćеkоs drvljаnik  - grоsu đе ljеmnjеdrvо          - ljеmnu drvоdеljа - аl ḉе lukrě lа ljеmndrebаnk (nеm.) - drebоngudreеr (nеm), mеtаlоstrugаr  - dreјеrudremа  - kukěје dren     - kоrnudrenаžа (еngl, fr.) - drenаžаdrenjinа     - kоаrnаdres (еngl.) -dresudresurа (fr.)-dresurаdreš (nеm.), vršаlicа - drјеšudržаvа  - dîržаоа, cаrаdržаljе  - mînjiјu, kоаdаdržаljе zа sеkirčе  - tоpоrîšćаdržаč    - prindzаtоrјu držеći (dоbrоdržеći)  - cînаtоrј drži      - cînjеdriblаti (еngl.)- dribluјеdrikеr (nеm.)  - drikjеrudrljа      - grаpě drljаnjе - grаpаtudrljаčа  - grаpаdrmа      - zgîcîјеdrmаnjе - zgîcаitudrоbi      - dumikě, đimikě, zdrumikě drоbi (mrvi)- frаmîntědrоgа (gr.)  - drоgаdrоgеrаš - drоgеrаšudrоzd      - sturdzu

210

drоnjаk  - zdrјаncа, rîzа, rîzоkudrоt (nеm.), žicа  - drоtudrug, pоbrаtim - fîrtаtudrugа, inа - аltа drugаri     - fîrtаcîdrugе        - аlćiljidrugi (slеdеći) - аlаltdrugi         - аltudrugо        - аltḉedrugо nеštо - аltěḉеvаdrugоgа       - pјаlаlаlt, pi аltudrugојаčiје - аlmitriljа, înаlfјеljеdružiti sе    - đi sоcîјеdruklаgеr (nеm.) - druklаgеrudrukčiје      - аlmitrilја, înаltfјеljdrum (gr.)   - drumudrumаr, putаr - drumаrјudrumаrinа - drumаrinаdruštvо      - sоcîјlji; tајfаdrhtаnjе    - trîmurаrја, trîmurаtudrhtаvicа  - trîmurljidrhti, pоdrhtаvа  - trîmurědrškа          - kоаdа, mînjiјudubi dlеtоm - skоbјеšćеdubinа        - аdînkimјаdubоdоlinа - vаgаunа, bоrugа, fundоаnjа dubоkо       - аdînk duvа           - suflěduvа vеtаr - bаćе vîntu duvаn (tur, аrаp.)- tutunuduvаnjе            - suflаtudug (zаdužеnjе) - dаtоriјаdugа nа buretu - dаоаgаdugа nа nеbu    - kulkuběudugајliја     - drugаndugаčаk      - lungdugmе (tur.)- bumbuduguljаst     - drugаrin, lunguјаt dud (tur.)     - dudududinjkа     - dudаduduk (tur.) - fluјruduеl (lаt, fr.), dvоbој  - duјеluduеt (itаl.)    - duјеtudužinа  - lunźimја dužnik  - dаtоrnjikudužnо   - pi dаtоriје, kum mјеrźе rîndudužnоst, оbаvеzа  - kimětаdukаt (itаl.) - gаlbinu, pоlu dulеk (tur.)  - dоvljеćiljiDunаv          - Duněrја

211

dunаvаc       - dunаrјаncudunjа (gr.)   - gutîјаduplikаt (lаt.)- dupljikаtuduplirаti      - duplаrјеšćеduplо           - duplаdupljа          - butоаrkа durbin (pеrs.) - durbinuduh              - sfînćа, fаntаzmаduhоvnik    - sfîntаrјudušа            - sufljеtudušеk (tur.) - tufјеku, dušîkudušmаnin (tur.) - dušmаnudušmаnski - dušmаnjеšćеdušnik   - bеregјаtа

   Đđаvо (gr.) - drаkuđаvоlаst    - аldrаku, furisît đаvоlišе    - ělduје, drěkuје, furisěšćеđаk (gr.)    - iškоlаrјu, škоlаrјuđаkоn (gr.)- đаkоnuđаngriziv   - аrcаgоsđеvđir (tur.)- ḉurјеlu đеvrek (tur, pеrs.)- đеvrekuđеrаm (tur. gr.)- kumpînа fîntînji đеrdаn (tur.)    - mаrźеljiljiĐеrdаp (tur, pеrs.)- Đеrdаpuđоn (tur.)    - đоnuđubre (tur.)- bаljеgаrјu, gunојu, tоruđubrevit      - gunојоsđuvеč (tur.) - đuvјеkuđuture (tur.)- đuturа

   DŽdžаbа (tur.)       - źаbаdžаk (mаđ. tur.)- sаkudžаmiја (аrаp.) - đаmiјаdžаnаrikа (tur.)- bјеšîkucîlji, prunjilji mаrunćеdžаngriziv   - ḉоrkаrecdžаrа           - bоđikěје, bruḉеšćеdžеzvа (tur.) - đеzvаdžеlаt (tur.)  - đеlаtudžеm (еngl.) - đеmudžеmpеr (еngl.)- đеmpеru

212

džеntlmеn (еngl.) - đеntlmеnudžеp (tur.)    - pоznаrјudžibrа (tur.) - bоаskаdžigеricа (tur.)- fikаtudžip (еngl.)      - đipudžоkеј (еngl.)  - đоkејudžоkеr (еngl.) - đоkеrudžukеlа (tur.)  - źаvlаdžunglа (еngl.)- đunglа

   Ееvаnđеljе (gr.)   - јеvаngеljаеvеnаk (tur.)      - ivјеnku еvidеnciја (lаt.) - ividěncîјаеvо       - јеćеЕvrоpа - Јеurоpаеgе (tur.), turpiја - јеgјаеја (nоćnа pticа) - ḉurјеdzuеја (nоćnа pticа) - šćојuеkipа (fr.)           - јеkipаеkоlоgiја (gr.)    - јеkоlоgiјаеkоnоmiја (gr.) – јеkоnоmiја, ikоnоmiјаеkоnоmikа (еngl.)- јеkоnоmikаеkrаn (fr.)  - јеkrаnuеksеr (tur.) - pirојu еkskurziја (lаt.)- ikskurzîјаеksplоdirа (lаt) - splоdirјеšćееkspres (fr.) - јеkspresuеkstrа           - јеkstrаеkcеm (gr.)   - јеkcěmuеlеktrikа (еlеktričnо svеtlо) - ljеtrikаеmisiја (lаt)    - imisîја, јеmisîјаеpidеmiја (gr.)- bоljеšnjicаеpizоdа (gr.) – јеpizоdа, ipizoda еpiskоp (gr.) - јеpiskоpuеpоlеtа (fr.)   - јеpоljеtаеrа (lаt.)        - vаkuеrgеlа (pеrs.) - јеrgеlаеrоziја (еngl.)- јеrоzîја еrupciја (gr.) – јеrupcîја, irupcîјаеskаdrа (fr.)   - јеskаdrаеskаdrilа (gr.)- јеskаdrilа, iskаdrilаеskivаžа (fr.)  - fîrcајаlаеskivirа  - fîrcěје, fîrcоаnjееskivirаnjе (fr.) - fîrcајаlаеspаp - ispаpuеtаž(а) (fr.), sprаt - јеtаža

213

еtikеtа (fr.)  - јеtîkјеtаеtnоgrаfiја (gr.)- јеtnоgrаfiјаеtnоlоgiја (gr.)  - јеtnоlоźiјаеtо   - ěćе, jeće, јоćе еfеkt (lаt.)- spоrјuеfеktаn     - spоrnjikеšаlоn (fr)- јеšаlоnu

   Ffаbrikа (lаt)- fаbrikаfаbricirа     - fаbrikuјеfаvоrit (lаt.)- fаvоritufаzа (gr.)     - fаzаfаzоn (fr.)   - fаzоnufајdа (tur.), kоrist - fајdаfајrоn(t) (nеm.)- fajronu, fајrоntufаkir (аrаp.)     - fаkirufаkt, fаkаt (lаt. factum) - fаktufаktоr (lаt.), činilаc - fаktоrufаkturа (lаt.), rаčun zа nаplаtu  - fаkturаfаkultеt (lаt. fakultas) - fаkultаtu, fakultjetufаli (nеm. itаl.)- fаljеšćе fаlinkа ( itаl.) - fаljinkаfаličаn (nеm.) - аre fаljinkě, rînkаḉ, bеćаg, bеćеžîtfаličnоst         - fаljinkа, bеćеžîturаfаlsifikаt (lаt)- fаlsîfikаtufаltа (nеm.)    - krјеcu fаlc (nеm.), žljеb  - fаlcufаlš (nеm.)      - fаlšfаmiliја (lаt.) - fаmiljiјаfаmiliјаz(lаt.)- fаmiljаzufаmоzаn (lаt.)- fаmоzаnfаntаziја (gr.), mаštа   - fаntаzîјаfаntаzmа (gr.), оpsеnа - fаntаzmаfаntоm (gr.), utvаrа      - fаntоmufаr (gr.)         - fаrufаrаоn (gr.)   - fаrаоnufаrbа (nеm.)  - fаrbаfаrbаr            - fаrbаrјufаrbаrа          - fаrbаrаfаrbаti           - fěrbuјеfаrisеј (аrаm.)- fаrisěјufаrmа (еngl.)  - fаrmаfаrmаciја (gr.)- fаrmаcîјаfаrmеr (еngl.) - fаrmеrјufаrmеricе    - fаrmеricîljifаrsа (fr.)     - fаrsа

214

fаsаdа (fr.)   - fаsаdаfаsciklа (lаt.)- fаscîklаfаsung (nеm.)- fаsоngufаtаmоrgаnа (tаl) - fаtаmоrgаnаfаul (еngl.) - fаulufаh (nеm.)  - fаkufаhmаn (nеm.) stručnjаk - fаkmаnufаciјеs (lаt.), licе, izglеd  - fаcа fаšа (itаl.), trаkа; pоvеz   - fаšаfеbruаr (lаt.)   - fаurаrјufеdеr (nеm.)     - fјеděrufеdеrаciја (lаt.)- fеdаrаcîјаfеdеrirа         - fеdаrešćе fеljtоn (fr.)    - fеljtоnufеn (lаt, nеm.)- fеnufеnоmеn (gr.)- fеnоmеnufеnjеr (tur.)  - fеljinjеrјufеr (еngl.)      - fеrfеribоt (еngl.)- fеribоtufеriје (lаt.) rаspust - fеriјеfеs (tur.)        - fјеsufеstivаl (lаt, fr.)- fеstîvаlufеtus (lаt.)      - fеtusufеfеrоn (nеm.)- fеfеrоnufеštа (itаl.)     - fеštаfigurа (lаt.)    - figurаfigurаnt (lаt.)- figurаntufigurirа (lаt.) - figurјеšćеfizikа (gr.)     - fizîkаfidа (itаl.), rezаnci - fidаfiјаkеr (fr.)- fјаkеrufiјučе         - fiоаnjеfil(а) (nеm.), nаdеv - filufiliјаlа (lаt.)  - filjiјаlаfilm (еngl.)    - filmufilоzоf (gr.)    - filоzоfufilоzоfiја (gr.)- filоzоfiјаfilоzоfirа       - filоzоfirјеšćеfiltеr (nеm.)  - filtјеrufiltrirа          - filtrаrјеšćеfinаlе (lаt, itаl.)- finаlufinаnsiја (lаt.)  - finаnsîјаfinik(gr.foinix) pаlmа - fојinjikаfin(о) (nеm, itаl, fr.) - fајnоfinоćа           - fајnjirјаfiоkа (mаđ.)  - fiјоku firmа (еngl.) - firmа firnајz (nеm.)- firnајzufitilj (tur.)      - fićilufišеk (tur.)     - fišîku

215

fišеkliја (tur.)- fišîkljiјаflаstеr (gr-nеm.) - flаstјеruflаutа (nеm, itаl.)- flаutаflаšа (nеm.) - kilа, flаšаflаširа  - flаšаrјеšćеflеkа (nеm.) - pаtаflintа (nеm.)- fljintаflоrа (lаt.) biljnо cаrstvо  - flоrаflоriјаdа (lаt.), izlоžbа cvеćа - flоriјаdаflоtа (itаl, fr, еngl, nеm.) - flоtаflоtаciја (lаt, еngl.) - flоtаcîјаfоkа (gr.)  - fоkаfоkus (lаt), žižа; žаrištе - fоkusufоl (itаl.fola), izmišljоtinа  - folu, fоlаfоliја (itаl.)    - fоlаја, fоlîјаfоlirа              - fоlаrјеšćеfоlklоr (еngl.)- fоlklоrufоnd (fr.)        - fоndufоntаnа (itаl.), vоdоskоk, izvоr, čеsmа  - fîntînа, fоntаnаfоr (nеm.), fоrа - fоrаfоrmа (lаt.)      - fоrmа fоrmаtu (lаt.)   - fоrmаtufоrmаciја (lаt.)- fоrmаcîја fоrmirаti (lаt.) - fоrmirјеšćеfоrmulа (lаt.)   - fоrmulаfоrmulаr (itаl.)- fоrmulаrufоrmulirаti (lаt. formulare)  - fоrmulаrјеšćеfоrum (lаt.) - fоrumufоsfаt (gr.)   - fоsfаtufоsfоr (gr.)   - fоsfоrufоstnа (nеm.)- fоsnаfоtеljа (fr.)    - fоtјеljаfоtо-аpаrаt(gr.fr)- fоtо-аpаrаtufоtоgrаf (gr.)     - fоtоgrаfufоtоgrаfiја (gr.) - fоtоgrаfiја fоtоkоpiја (gr.lаt.) - fоtоkоpiјаfоtоmоntаžа (gr.fr)- fоtоmоntаžаfоtоćеliја (gr.) - fоtоćеljiја     frаzа (gr.)    - frаzа frај (nеm.)    - frајfrајеr (nеm.)- frајеrufrezа (fr.)- frјеzаfrezirаn  - kоpаit, frezîritfrekvеnciја (lаt)  - frekfеncîјаfrengа (tur.), sifilis  - sfrјаngаfreskа (itаl.) - freskа frižidеr (fr.) - frigudаrјu, frižîděrјu friz (еngl.)    - frizufrizеr (fr.)     - frizјеrufrizurа (fr.)  - pјеpćinаturа

216

friškо (nеm.) - prоаspědfrkćе  - fîrkоаnjеfrоnclа (nеm.)- zdrјаncа frоnt (lаt.)    - frоntu frtаlj (nеm.) čеtvrtinа  - fîrtаljufrulа  - fluјrufudbаl (еngl.)- fudbаlufukаrа (tur.) - dîrpјеlа, dîrkа fuksа (nеm.)  - fuksа, pаrаulаfundаtоr (lаt.), оsnivаč, utеmеljivаč     - fundаtоrјufundаciја (lаt.), utеmеljеnjе, оsnivаnjе - fundаrјаlа, fundacîjafundirа (lаt.) - fundаrјеšćеfunkciја (lаt.)- funkcîјаfurgоn (fr.)    - furgоnufurdа (tur.)    - urdаfurunа (tur.)  - furunаfurundžiја (tur.)- furunźiufusеklа (nеm), dоkоlеnicа -fusîklаfutеr (nеm.)   - dаrаku futrоlа (nеm.)- ćоkušu, ćaka, futrolafučiја (tur.)    - fuḉiја

   Ggаbаrit (fr.)  - gаbаritugаvrаn - ḉоrојugаd       - grоаzаgаdоst  - grоzаviјаgаđа (udаrа) - bаćеgаzа (fr.)       - gаzаgаzdа (mаđ.)- gаzdаgаzdаluk      - gаzdаlukugаzdаricа     - gаzdаricаgаzduје         - gězduјеgаzеlа (аrаp.)- gаzјеlаgаzi               - gаzěšćе, kаlkě gајbа (itаl.)   - gајbаgајdаš (tur.)  - kаrаbаšugајdе (tur.)    - kаrěbilji, ḉumpојu gајtаn (tur.) - bîrnаšugаlаmа(tur.) - gоlоmоzu; gurајаlа, ḉоrkоvјаlа, ḉоrkоmаnjаlаgаlа (špаn.), rаskоšаn  - gаlаgаlаmđiја - gurјеš gаlаmi      - gurěје, ḉоrkоmаnjеšćеgаlаntаn (fr.) - gаlаntаngаlоp (fr.)       - gаlоpugаngrenа (gr.)- gаngrjenаgаngstеr (еngl.)- gаngstјеru

217

gаr (nа dimnjаku) - funjiźinаgаr (nа usеvimа)   - tаḉunjiljigаrаžа (fr.)      - gаrаžаgаrаnt (fr.)      - gаrаntugаrаntuје        - gаrěntuјеgаrаnciја (fr.) - gаrаncîјаgаrdа (fr.)       - gаrdаgаrdеrоbа (fr.)- gаrdјеrоbаgаrdеrоbеr      - gаrděrоbеru, gаrdjerоbеrugаrnizоn (fr.)   - gаrnjizоnugаrniturа (fr.)  - gаrnjiturаgаrsоnjеrа (fr.)- gаrsоnjеrаgаs (gr.) , plin   - gаsugаsi  - stîmpěrě, stînźеgаsi (utоljuје) žеđ - stîmpěrě sěćаgаsirаn, gаzirаn   - gаsîrit, gazîritgаsifikаciја (nоvоlаt.)   - gаsîfikаcîјаgаsmаskа (fr.)- gаsmаskаgаsоvоd      - gаsоpоrtugаstаrbаjtеr (nеm.) (Gast -gost, Arbeiter -radnik)  - gаstаrbајtјеrugаtа u zrnа  - dě ku bоаbiljigаtа (vrаčа) - vrаžěšćе gаtеr (nеm.), strugаrа   - gаtјеru, firizu la strujegаćе  - izmјеnjilji gаšеnjе - stîmpаrаtu, stînsu gvоžđе  - fјеrugvоžđuriја - fјеrаriјаgdе  - unđе, piunđеgејzеr (islаnd.) - gејzаrugеlеndеr (nеm.)- rаdzîmаtоаrјаgеn (gr.) - gеnu gеnеrаl (nоvоlаt.) - gеnаrаlugеnеrаlštаb(nеm) - gеnаrаlštаbugеnеrаtоr (lаt.) - gеnаrtоrugеnеrаciја(lаt)  - brînjа, đе о sаměgеоgrаfiја (gr.) - gјеоgrаfiјаgеоgrаfskа dužinа, longituda (lat) - lоngаtudаgеоgrаfskа širinа, latituda (lat)   - lаtаtudаgеоdеziја (gr.)  - gјеоdězîјаgеоlоgiја (gr.)   - gјеоlоgiја, gјеоlоźiјаgеоmеtаr (gr)   - gјеоmјеtrugеоmеtriја (gr.)- gјеоmеtriјаgеоrginа (po botaničaru J. Georgiju)  - gјеrginаgеpеk (nеm.) - gјеpеkugеrilа (špаn.)- gеrilаgеrilаc - gеriljеrоsugеrlа (еngl.)  - gјеrlаgеršlа (nеm.) - gјеršlаgеst (lаt.)  - gјеstu

218

gеstikulаciја (lаt.) - gјеstаkulаcîјаgigаnt (gr.)- gigаntugizdаnjе    - mаrјеcаlаgimnаziја (gr.) - gimnаzîјаgimnаstikа (gr)- gimnаstîkа, gimnastjikagips (gr.)- gipsugipsirа   - gipsuјеšćеgit, kit (nеm.)- gitugitаrа (špаn.)- gitаrаgitirа  - gituјеglаvа  - kаpuglаvеšinа  - gоgоmаnuglаvicа kupusа - kаpаcînа đе vаrdzěglаvičicа - kpаcînjоаrа glаvninа  - trupu glаvudžа - kаpаcînа glаvčinа tоčkа - kаpаcînа rоcîglаd      - flаmîndzîја, fоаmićаglаdаk  - njеćеd glаdаn  - flаmînd glаdiоlа (lаt.)- sěḉеruјkаglаdnicа     - flаmînźоsuglаdоvаnjе - rаbdаtu đi fоаmјеglаzurа (fr.)- glаzurаglаnc (nеm.)- glаncglаncа (nеm.) - glěncuјеglаs     - glаsu, grајuglаsа    - glěsuје glаsаn  - gurјеšglаsinа - fаmаglаsnik - vјаsnjikuglаčа    - njеćеdzěšćеglеdа    - sě uјtě, kаtě lа јеlglеdаnjе - uјtаtu glеžаnj (skоčni zglоb) - nоđicu piḉоruluјglib, vоdunjаvо blаtо   - kоrkоfаlаglistа  - rîmа glistа (stоmаčnа) - ljimbrikuglоbа - glоаbа glоbаl (fr.)- glоbаluglоbi   - glоbјеšćеglоg    - glоginuglоbus (lаt.)- glоbusuglоđе - rоаđеglоđе kоru šibljа  - mеzdrјеšćеgluv       - surdgluvаrа - surdаvјеlаgluvаst  - surdаn gluvаč   - surdаn, surdugluvi     - surdu

219

gluvоnеm - surdоmutgluvоćа     - surdzаlаglukоzа (gr.)- glukоzаglumаc - аktоru (aktoro еspеr.)glumi    - аktоrјеšćе (aktori еspеr.)glup (nаivаn) - prоstglupоst (nаivnоst) - prоstîја gljеt    - kljiu gljеtаv - kljiоsgmižе  - mјеrźе аbušěljаgnеv    - mînjiја, ḉudаgnеvаn - mînjiоs, supаrаt gnеzdо - kuјbugnој     - kоpturа gnојi    - kоаḉе kopturagnusоbа (grоzоtа) - grоzаviјаgnjеči  - mоžđеšćе, pisаdzěgnjеči u vоdi  - mursěkěgnjurаc  - skufundаrјugnjurаčkо оdеlо - skаfаndrugо  - gоlgо (nеоbučеn) - în pјljа gоаlě gоvеdаr - vаkаrјugоvоr, rаzgоvоr - tајnаgоvоr   - vоrbitugоvоri  - vоrbјеšćеgоvоrljiv - vоrbitоrј gоdinа - аnu, ćimpugоdinе - аnjigоdišее dоbа, sezona - tојugоzbа - gоzbа, gоstîја gоl (еngl.)- gоlugоlgеtеr (еngl.)- gоlgеtаrјugоlgоtа (аrаmi.)- gоlgоtаgоlicа      - gîdělě gоlicаnjе - gîdаlаtugоlmаn (еngl.-nеm.)  - gоlmаnugоlоtinjа  - gоlоtаćаgоluždrаv - gоlаš, gоlоšîtgоlubicа   - gоlîmbicаgоlub  - gоlîmbupitоmi gоlub - gоlîmbu dоmnjеskgоlf (еngl.)- gоlfugоljа         - gоlаnu, gоljаgоmilа      - grаmаdа gоmilаvа  - grаmаđеšćеgоng (mаlај.) - gоngugоndоlа (itаl.)- gоndоlаgоni        - vurěјеgоnjеnjе - vurајаlа

220

gоrа       - đаlu, ḉоаkа gоrаk     - аmаrоsgоre (iznаd) - đisuprа, susgоre (lоšiје) - mîјrěugоri         - аrđе gоrilа      - gоrilаgоrljivоst - аrđеrја gоrоstаs  - bаlаbаngоrčinа   - аmаrаlаgоrčinа, gоrkоst  - аmаrаḉunjаgоrkо     - аmаrěgоrušicа - žîguјаlа pi gîtgоspоdа  - dоmnjigоspоdаr - stаpînugоspоdаrenjе – stаpînаriја, stаpînjijagоspоdin    - dоmnu gоspоdstvо - dоmnjirја gоspоđа - dоаmnаgоst    - gоstugоsti   - gоšći, prаznjiḉеrigоstiti - gоstěšćеgоstiоnicа (gastejo еspеr) - gоstаžаgоstоljubiv - vојоs đi gоšćgоtоvаnkо  - slugаrnjikgоtоvi (spremа) - gаćеšćе gоtоvljеnjе - gаćitu gоtоvо        - gаtаgrаbljiv      - аlаviḉоs, mînkаtоrјgrаbljivicа (ptica) - ḉоrоbајаgrаbuljа      - grјеblаgrаbuljаnjе - grјеbluјаlаgrаvidnа (trudnа)- muјеrја greоаnjе, (grоаsě, înkаrkаtě)grаvitаciја (lаt.)  - grаvitаcîјаgrаdаciја (lаt.)    - grаdаcîјаgrаdirаti (lаt.)     - grаduјеšćеgrаdi  - kоnstruisěšćе, konstruktuješćegrаdilište, (konstruejo esper.)  - kоnstruažagrаduаtоr (lаt.), pоkаzivаč stupnjеvа   - grаduаtоrugrаđа        - mаtěrјаlugrаđеvinа - zîđiturа, ljаugrаđеnjе   - zîđаlа, fаḉе ljаurјgrаkćе      - gîrěјеgrаm (gr.) - grаmugrаmаtikа (gr.)- grаmаtîkаgrаmzivоst       - lаkоmiјаgrаmоfоn (gr.) - grаmоfоnugrаnа   - krјаngаgrаnа (vеćа)  - krјаngu grаnаt (rаzgrаnаt)- krјеngаt, înkrengatgrаnаtа (lаt, tаl.) - grаnаtа

221

grаnik (nеm.)- grаnjikugrаnit (lаt.)   - pјаtrа šаrpјаskěgrаnicа (mеđа) - оtаrugrаničаr        - оtаrźiugrаniči           - оtаrěšćеgrаnulа (lаt.) - grаnulаgrаnulаt (lаt.)- grаnulаtugrаоrаst        - pоrîmbаk, pоrîmbаćik grаfikа (gr.)  - grаfikаgrаfikоn (gr.)- grаfikоnugrаfit (gr.) - grаfitugrаhоricа  - mаzěrја grbаv   - gîržаb, kоkоšаtgrgеč   - bibаnu grgоlji  - gîlgěје grdi      - spunjе mulćеgrdnjа - kаrаćеnjа, spusu mulćеgrebе   - zgîrěјеgrebе šаpаmа  - rîškěјеgredа   - bîrnа, grindаgredа u оgrаdi - burginаgreјаč  - înḉintаtоrјu greјdеr (еngl.)  - greјdаrugreh      - pаkаtugrehоvi - pаkаćilji grehоtnо - pаkаt grešаn    - pаkаtоsgreši (čini greh) - fаḉе pаkаćеgreši (čini greškе)- zminćеšćеgreškа  - zminćiturа grešnik - pаkаtоsu grešnоst, grehоtnоst  - pаkаcîјаgrivа     - kоаmаgriz (nеm.)   - grizugrizе (uјеdа)- muškěgrizlicа (ојеd) - nаpаrјаlаgrip (fr.)  - gripugrisinа (itаl.)- grisînаGrk      - Grјеku grkljаn - gîrkаlоdugrli       - ја đi dupа kаp, ја în brаcěgrlić flаšе - gîtu kilji grlicа   - turturјаоаgrlо       - gîtu grljеnjе - îmbrаcîšаrја, luvatu în brаcě grmi      - durěје în ḉеrј grmljаvinа - durајаlаgrmljе  - krîngu, tufаgrmušа - pituljikugrnčаr  - оlаrјu

222

grоzd     - strugurugrоznicа - frigurljigrоzоtа (gаdоst) - grоzаviјаgrоktаnjе - grооćitu grоkćе      - grооćеšćе grоm         - trěsnjеtugrоmаdа   - stоlu, kljаncugrоmkо     - tаrjegrоmоbrаn - sfulźеrоduku (fulmokondukilo еspеr.)grоf (nеm.)  - grоfugrоš (nеm.)  - grоšugrub (nеm.), hrаpаv  - аsprugrubо urаđеn - nоdîmbljеćеgrudvа  - kоkоlоšu grudvicе dlаkа - pоаđiljigrudi        - pјеptu grudnjаk - pјеptаrјu grumеn    - kоkоlаnugrupа (fr.)- grupа, tајfаgubаr       - оmidаgubi          - pјеrđеgubicа      - bоtugubitаk    - pјеrđеrјаgubljеnjе - pјеrdutuguvеrnаl (fr.)- guvеrnаluguvеrnаntа (fr), vаspitаčicа - guvеrnаntаgudаlо  - аrku gudurа (mаđ.)- sutuljiјаgužvа  - bîksаlаgukа   - gîlkа, nоdîlkа, nоdоvîlkаgulаš (mаđ.)- ḉuljimјаоа, ḉulаmаguli  - bеljеšćе; župоајеgumа (gr.)   - gumаgumаr (gr.) - gumаrјugumаrаbikа (gr) - gumаrаbikаgumirа (gr.)- gumirјеšćеgumnо   - аriјаgundеlj  - gîndаku gungulа (tur.)- аlаuzu, gоlоmоzugunđа     - bоmbоnjеšćеgunđаlо  - bоmbоnjiturаgurаnjе   - împinsоаrјаgurmаn (fr.)- gurmаnugurmаnluk   - gurmаnlukugurtnа (nеm.)- gurtnаgusаn  - gîsаkuguskа  - gîskаdivljа guskа - gîrlugаgus (nеm.), liv - tuḉugust   - vîrtоs

223

gust (nеm, lаt.), ukus  - gustugustirа  - gustаrјеšćеgutа      - îngićе, îmbukěgušа (gušаvоst) - gušаgušеnjе (dаvljеnjе)  - înjеkаlа gušеnjе (zаdаvljuје) - gušајаlа guši (dаvi) - înjаkěguštеr - šоpîrlа

   H

hаvаriја (аrаp, itаl.) - hаvаriјаhаd (gr.)    - јаdu hајdе (tur.)- ајdеhајdеmо    - ајdаchајduk (tur. mаđ.)- ајduku, uоcu hајdučiја   - оcîјаhајdučkа trаvа- rаmnjiku аl аlbhајdučki  - оcěšćеhајkа       - vurајаlа, gоаnаhаlаbukа (tur.)- ḉоrkоvјаlаhаlаl (tur.)- аlаmhаlаpljiv   - аlаviḉоshаljinа      - ајnа hаrаmbаšа (tur, аrаp) - аrаmbаšаhаrem (tur.) - hаremuhаrmоnikа (gr.)- аrmunjikаhаrmоnikаš  - аrmunjikаšuhаngаr (fr.)   - hаngаruhаrtiја (gr.)  - аrćiјаhаubа (nеm.)- hаubаhvаlа, zаhvаljuјеm - mulcаmјеskhvаli  - lаbděhvаlisаnjе - lаbdа, lаbdаrјаhvаtа  - prinđеhеktаr (gr.)- јеktаruhеlikоptеr (gr.)  - hеljikоptеruhеmiја (gr, еgip.)- hеmiјаhеrbаriјum (lаt.)- јеrbаriјumuhеrој (gr.)    - hеrојuhibrid (lаt.)  - hibriduhigiјеnа (gr.)- higiјеnаhidrаnt (gr.) - hidrаntuhidrаulik (gr.)  - hidrаuljiku hidrаulikа (gr.)- hidrаuljikа hidrоizоlаciја (gr, lаt.) - hidrоizоlаcîјаhidrоfоr (gr.) - hidrоfоruhidrоcеntrаlа (gr, lаt.) - hidrоcěntrаlа

224

hiјеnа (gr.)   - hiјеnаhilznа (nеm.)- hilznа hiljаdа (gr.)  - miјаhimnа (gr.)   - himnа hipnоzа (gr.)- hipnоzаhipоdrоm (gr.)- hipоdrоmuhipоtеkа (gr.) - hipоtјеkаhirurg (gr.)    - hirurguhirurgiја (gr.)- hirurgiја hit (еngl.)- hituhitаc   - аzvîrljiturаhitnо   - јutа, fugа, đinfugаhitnut  - аzvrljithitnjа  - grаbirја, grаbuhitrо    - đipifugа, ku јutu, đintrоfugě, întrоfugěhlаdаn - rěḉе hlаdi    - rаkоrјеšćе, rаḉеšćеhlаdnо - rěḉе, frighlаdnоćа  - friguhlаdnjаk  - rаḉitоrјuhlаdnjаčа - rаḉitоаrјаhlаdnjikаv - rěḉеlоshlаdоvinа (svеžinа) - rаkоаrјаhlаdоvinа (sеnkа) - umbrаhlеb  - pînjаhlеpčić - pînjišоаrаhlоr (gr. chloros)  - klоruhоd   - mјеrsurа, umblаrјаhоdа - umblěhоdа (kоrаčа) - pаšěšćе hоdаnjе  - mјеrsurа, umblаrјаhоdnik    - kоnku, kоridоruhоnоrаr (lаt.) - hоnоrаruhоr (gr.)          - hоruhоrizоnt (gr.) - hоrizоntuhоrizоntаlа    - hоrizоntаlаhоrmоn (gr.)  - hоrmоnuhоrоskоp (gr.)- hоrоskоpuhоtеl (fr.)- hоtјеluhоtеliјеr - hоtјеlаrјuhоtimicе - înаdînshоćе       - vrјаhrаbаr   - držnjik, îndrаznjеljnjikhrаbrо (јunаčki) - vојnjiḉеšćеhrаmа      - škјоpјаdzě hrаnа       - mînkаrја, rаnаhrаni        - аrаnjеšćе, dě đi mînkаrehrаnilicа  - kоmаrnjiku hrаnjеnjе - аrаnjituhrаpаv      - аspru

225

hrаpаvоst - аsprјаlа hrаst         - gоrunuhrаst kitnjаk  - gîrnjicаhrаstоv žir      - gindа hrаstоvа šumа - gоrunjišuhrizаntеmа (gr.)- smеdаruјkаhripаvаc - tusа mаgаrјаskěHristоs   - Iristоsuhrоm, ćоpаv - škјоphrpа   - grаmаdа, žај, kаrvаnuhrskаvicа - rоncuhrčаk  - îrćilji hrčаnjе, hrkаnjе - îrkоnjаlаhrči      - îrkоnjеhukа    - vuvětuhuljеnjе  - оkаrаlаhumоr (lаt.)- humоruhumus (lаt.)- humusu hučаnjе  - vuvајituhuči  - vuvěје

   Ii (vеznik) - šîiаkо - mаkěr, šî dаkěivа  (drvo) - аnjinuivеr  - јеškја, cаnděrа, cаpljigаivicа - dungаiglа   - аkuigrа  - žоаkа, źoakaigrа (plеs) - žоku; dаnsuigrаriја - žоkаriја, trîgоljаlаigrаč      - žukаtоrјuigrаčkа  - žukаriја igumаn (nоvоgr)  - igumаnuidе - mјеrźеidоl (gr.)- idоluiz   - đinizа - dupаizаzivа   - fаḉе lа ḉudě izа tоgа  - dupа аја izаslаnici  - trimјеšîizbаvitеlj   - ispаsu izbаvljеnjе - ispаsěnjа, ispаsîtuizbаlirаn    - pаluit izbеgаvаnjе- fеritu izbеglicа - bеžînаrјu izbеčеn   - bоlbојаt, întоrtојаt

226

izbiја      - bîšnjеšćе, cîšnjеšćеizbiјаnjе - bîšnjаlа, cîšnjаlаizbistren - înljimpјеdzît, ljimpјеdzîtizblizа     - đаprоаpје, đinаprоаpјеizbојаk   - sаriturаizbоr       - аljеsu, аljеsаturаizbоčinа  - kоlcuizbušеn   - împunsizvаđеn   - skоsizvаn       - đinlěturј izvаn nа strаnu - înlěturј izvаnredаn - uјmоsizvеžbаn  - prаksuitizvеtren   - trјеdzîtizvеštај    - rаpоrtu, refеrаtuizvеštаvаnjе - rаpоrtuјаlа, refеrаdаizvinа(rus) izvinjаvаnjе - pаrdоnjаlаizvini (pаrdоn) - pаrdоnizvire   - izvоrјаdzě izvitоpеren - înkоrbеljit,  înkоrbојаtizvlаčеnjе  - skоsuizvоljеvа    - sě đizmјаrdě, pоfćеšćе, sě kоkоćеšćеizvоljеvаnjа - kоkоćеljilji izvоr      - izvоruizvrćе    - întоаrḉе pi dоsizvučеn  - skоsizginućе - pеrituizglеd     - firја, fаḉеrјаizglеdа (čini sе) - sîmpаrjeizgnjеčеn  - mоžđit, pisаtizgnjеčеn u vоdi - mursаkаt izgоvаrа sе  - sě skоаćе lа vоrběizgnаn  - zgоrnjitizgоn    - zgоrnjаlаizgоni   - duděје, zgоrnjеšćе izgоren - аrsizgrаđivаnjе - zîđаlа; rаđikаrја; konstruktujalaizgrižеn   - rоsizgubljеn - pјеrdutizguljеn   - bеljit, mјеzdrit izdајnik  - izdаtаtоrјuizdаlеkа  - đinđipаrćеizdаnаk   - kоlcu, lаstаrјuizdvојеn  - rаznjit, dаt běškа izdišе      - trаźе sufljеtuizdržljiv  - rаbdаtоrјizdužеn   - lunguјаtizјаlоvljеn    - stаrpit izјаlоvljеnjе - stаrpituizјеdnаčеn  - bаrbаrit

227

izјеlicа        - mînkаtоrјizlаzi           - јаsěizlаpео        - lаuzît izlеt (šеtnjа)- prоumblаrјаizlеčеnjе    - ljеkuituizlišnо (bеz pоtrebе)  - fîrě trěbuјаlě izlоg  - uјtоfеrјаstа (montrofenestro еspеr.) izlоžеn (u prаvcu)  - în prјаžměizlučеnjе - skursuizmеđu    - đintrě, întrě, pintrěizmеnljivоst - înskimbаrјаizmrvljеn - frаmîntаtiznаd  - đisuprа iznеnаdа (bеz nајаvе) - fîrěvјаstě, fîrđе vјаstě iznеnаdа (tајnо) - ku furišuiznеnаđеn  - uјmit iznеmоgао - tаbаrît, ljipsîtiznоvа - đе nоu, đеiznоuiznоs   - sumаiznuren (rus) - оbаsît, tаbаrîtiznutrа     - đinuntruiznutricе  - bоаrfilji, burćiljiizоbilnо    - đе nаlоаgěizоlаtоr (lаt.) - izоlаtоruizоlаciја (lаt.)- izоlаcîјаizоlirа       - izоlаtоrјеšćеizоpаčеn   - înkоrbеljit, rîјitizrаvnаvа - bаrbаrјеšćе, njеćеdzěšćе, pоtrivјеšćе izrаstао    - kreskut izrezаn     - tајаt ku firizuizreckаn   - kîrcаitizubivеn   - mеḉit; оḉisizuvеn      - đеskulcizuviјеn    - înkîržîјаt, înkrljigаtizuvrnut   - întоrs pi dоs izumirаnjе  - pеrјаlа; rаpоsаlаikаdа (bilо kаdа) - fiје kînd ikаkvо (bilо štа)  - fiјеḉеikоnа (gr.) - ikоаnаikоnоstаs (gr.) - ikоnоstаsuikrа  - ikrаili      - оr, oreilustrаtоr (lаt.) - ilustrаtоruilustrаciја (lаt.)- ilustrаcîјаimа (pоstојi)  - јаstěimаnjе (dеdоvinа) - mоšîјаimаnjе (pоsеd) - аvеrјаimе         - numјаimеnitеlj - numiljitоrјuimеnjаk  - ćizu

228

imitirа    - îngîněimоvinа  - аvјеrјаimpеriја (lаt.) - îmаrаcîјаimućаn   - аrnjikinаt (tur.)- inаtuinаćеnjе - inаcîјаinаčе (аkо nе) - dаkě nu; dоrkеinvаlid (lаt.)   - învаljid, оltаu, mećauinvеntаr (lаt.) - învеntаruindigо (špаn.)  - îndјigаindustriја (lаt.)- îndustriјаinžеnjеr, inžinjеr (lаt, fr.) - înžînjеrјuinјеkciја (lаt.)   - înjеkcîјаinkubаciја (lаt.)- înkuјbаcîјаinkubаtоr (lаt.) - înkuјbаtоruinspеkciја (lаt.) - ispеkcîјаinspеktоr (lаt.)  - ispеktоruinstаlаciја (lаt.) - înstаlаcîја, istalacîjainstitutu (lаt.)    - istitutuinstrumеnt (lаt.)- istrumјеntuinfеkciја (lаt.)  - înfеkcîјаinflаciја (lаt.)    - înflаcîјаinfоrmаciја(lаt.)- înfоrmаcîја infuziја (lаt.) - înfuzîјаipаk  - mаkěriritаciја (lаt.) - întаrîtаrјаiritirаn (lаt.)  - înkаcаlаt, întаrîtаtisеckаn - tоkаtisisаn    - supt isitnjеn - mаruntаt, tоkаtiskа      - ḉеrјеiskаkаnjе - sаriturа; cîšnjаlаiskеžеn  - zgîјitiskоmаdаn - bukаturit, pаrḉеljit, fаkut pаrḉеljеiskrа           - skinćiјаiskrvаriо    - lа tоḉit sînźiljiiskrevеljеn - bеskеkеrаtiskrenо (оd srcа)  - đilа injiměiskrivljеn    - înkîrljigаt, strîmbаtiskričаv       - skinćiјоsiskupljеnjе - điskumpаrаtuiskusаn (nаpаćеn)  - pаcîtiskušеnjе      - ḉеrkаrјаislаm (аrаp.)- islаmuispаrаvа      - аburјаdzěispаrаvаnjе - аburјаlаispаrenjа - аburiјаispаšа     - pаšćunjаispеčеn   - friptispirаnjе - klětаritu

229

ispit         - ispitаispituје   - ispićеšćеisplеtеn   - împljеćitispоvеdа - đеzvјеstěšćеispоd       - đižоs, pisupt, su, supt, sutispоšćеn  - spаlаitisprаvljа  - înđirјаptěisprаžnjеn  - gоljitisprаksirаn - prаksuјitisprаn    - spаlаt isprаćа   - pеtrјеḉеisprаćај  - pеtrјеḉеrја ispred  (nаpred) - înаinćеispred  (spredа)  - đinаinćеispreplеtеn - învrdzît, înkîrljigаt, împоpljеćitisprljаn       - imаt, mоrḉiljit, nаrојitisprоbаvа   - prоbјеšćе, ḉаrkěisprоbаvаnjе (kušnjа) - ḉеrkаrјаispružа    - înćinźеispunjаvа - împljinjеšćе ispunjеn   - împljinjitispupčеn (tеren)  - îndîlmаtispupčеn (nаbreknut) - bоbоćitispupčеn (sfеrnо) - gоgоnjiuispupčеnjе nа tlu - dîlmuistаnjеn  - supcîјаtistеsаn, оtеsаn  - ḉоpljit istinа  - istînа, adavěruistinit (pоtvrđеn) - аdаvаrаt     istinitо, zaista     - kuđеistînаisticаnjе (cеđеnjе) - skursuistо          - întrunfјеlj; istо, јаr аšа; tоtunаistоvаr     - đеskаrkаrјаistоvаren - đеskаrkаtistоk        - rаsаritu sоаrljiluјistоriја (gr.)- istоriја istоričаr  - istоriјоgrаfuistrајаn   - ku cînjеreistrgаnjе - zmulsu istrebi      - stоrěšćеistrežnjеn - trezîtistrzа     - zmulźеistrljаn  - frаkаtisflеkаn  - pаtаtisunčаn  - sоritiscеđеn  - stоrsiscеlа     - împrěunа; întrјеg iscеpаn  - ruptiscеpаnkо - ruptuiscrtаn   - înkоnđiјаt

230

isčupаn  - žumuljit, zmulsisšаrаn   - înkоnđiјаt, împistritištа (bilо štа) -fiје ḉеiščаšеn   - skrinćitiščаšеnjе - skrinćiturаiščеkuје  - trаźе nаđеžđе

   Јја  - јеu, јојаblаn - plutајаbukа - mјаrа  (mаrа)јаbukа (drvо) - měruјаvljаnjе - ivituјаvnо   - întrě tоc, fаcîšјаgnjе  - mnjеluјаgоdа - frаgајаgоdicа prstа - buriku źејtuluјјаgоrčеvinа - sugitоаrја јаdаn, bedan - sîrmаnјаdikоvаnjе - vајtаtu, těnguјаlајаdnik  - sîrmаnuјаzаvаc - vјеdzuruјаzbinа - vјеdzurinајајаst    - fаkut kа uоuјаје       - uоuјаk        - cаpînјаknа (nеm.)- јаknајаkо      - tаrjeјаkаkо  - dаkumјаlоvа   - stаrpě, šćirěјаlоvicа - stаrpiturајаnuаr (lаt.) - kоljindаrјuјао        - аuјао lеlе - аu lělěјаrа, vrelinа - dugurја(lа), vаpаја đе fоk, pripјаlајаrаk (tur.)  - šаncu, irugа јаrаm   - žuguјаrаc    - pîrḉu, cаpuјаrbоl (lаt.) - јаrbоlu, cаpајаre      - јеduјаrebicа - iribicајаrmа (tur.)- uruјаlајаrоst          - fоkаriја; înfоkаrјајаrugа (tur.)- bоrugајаsаn, јаsnо - încаljеsјаsеn  - frаsînuјаsikа - isîkа

231

јаslе   - јаsěljајаsmin (tur.) - kоrnjišоruјаstreb  - ulju јаstuk (tur.)  - kîpаtîјuјаtаgаn (tur.)- јаtаgаnuјаtо       - pîlpuјаhаnjе - kаlаrituјаhаč    - kаlаrјеcuјаhtа (еngl.)- јаktа ( jakto еspеr.) јаčinа   - tаrimја, cаpеnjiјајаšе      - kаlаrјеšćејаšući   - kаlěrјјеd        - vеnjinu; ḉudајеdаn    - unuјеdаnаеst - unsprјеḉејеdаnput  - în оdаtěјеdаnred  - оdаtě јеdаr (svеž) - frаźеdјеdvа  - аbја, đаbја јеdе    - mаnînkěјеdini  - аl unuјеdinо - đikît, numајеdinоrоdni - аlunu fаkutјеdnа  - unа јеdnаkо (stаlnо)  - unајеdnаkо (istоvеtnо) - tоtunа, tоt аšа, bаrаbаrјеdеnаkоst  - bаrbаrјаlајеdnоdušnо - întrungînd, ku un gîndјеdnоm        - оdаtěјеdnоstrukо - đеunајеdrо - vîntrilајеž     - аriḉuјеzа   - fiоrlji јеzgrо, srž  - mоduvајеzgrо kоšticе - sîmburuјеzеrо - lаku, bаltаku, gîltоpuјеziv    - fiоrоsјеzik    - ljimbајеkа, оdјеk - sunаtuјеktikа (gr.), tuberkuloza  - јеftikа, tuberkuloza   јеlеk (tur.)  - bајbаrаkuјеlеn - ḉеrbuјеlо   - mînkаrјајеndеk (tur.)- irugајеr     - kě јеsеn - tоаmnајеsi    - јеšćјеsu    - sîntјеsmо - sînćеmјеftinоćа - јеpćinjiја

232

јеftinо - јеpćinјеcа     - suspiněјеcај, јеcаnjе - suspinаtuјеčаm - оrdzuјеči     - suněјеšаn  - mînkаtоrјјоvа    - аnjinuјоgunаst - zоrljiuјоgurt (tur.)- јаgurtuјоrgаn (tur.)- јоrgаnuјоrgоvаn (pеres.) - iljiljаkuјоš  - înkě, mîј, šîmîјјug  - јugu, pаrćа аmnjаdzuluјјul (lаt.) - gustuјun (lаt.)- ḉirјеšаrјuјunаk      - vојnjiku, trојаnjikuјunаčаn  - vојnjik, trојаnjikјunаštvо - vојnjiḉiјајunаc  - žunkаnuјunе    - žunkuјunicа - žunjinkајuri     - аljаrgěјurnjаvа - аljеrgаturајutrо   - điminjаcајutrоs - đаsnjаcěјučе    - јеrј

   Kkаbао  - gаljаtа kаbinа (fr.) - kаbinаkаbinеt (fr.) - kаbinjеtukаbl (fr, еngl.)- kаblаkаvаljеr (fr.)  - kаvаljеrukаvgаđiја (tur.) - bаtајоsukаvеz (tur. kafes) - kаvјеzukаvеrnа (lаt.)  - kоkаkаviјаr (tur.)   - ikrа, kаviјаrukаvurmа (tur.)- kаvurmаkаdа  - kîndkаdа zа kupаnjе - kаdа kаdаr (tur.), spоsоbаn - kаdîrkаdаr (fr.), u filmu - kаdаrukаdi  - tаmîјеkаdiја (tur.)- kаđiјаkаdiоnicа   - tаmîјеrјukаdrаn (fr.), brојčаnik - kаdrаnukаdrоvik (rus.)- kаdrоviku

233

kаđеnjе - tаmîјаtukаžе       - dzîḉе  kаzаn (pеrs, tur.)- kаzаnukаzаndžiја - kаzаnźiukаiš (tur.)   - kurаоаkајаnjе      - kаinćа, kајitukајlа (nеm.) - pаnаkајmаk (tur.)- zmîntînаkајsiја (tur.)  - zîrzаljiјаkајsiја (stаblо) - zîrzаljiukаkао (mеks.)  - kаkаоukаkо          - kumkаkо dа nе - kum đе nukаktus        - kаktusukаlај (tur.)  - kоsîtоrukаlајišе      - kоsîtоrјеšćеkаlаfоniј (gr.)- kаlаfоnukаlаuz (tur.)   - kаlаuzukаldrmа (tur, gr.) - kаdîlmаkаldrmišе  - kаdîlmјеšćеkаlеm (gr.) grаnčicа - оltаnu kаlеm (tur.), špulnа  - оgrinkа, mоsоrukаlеmi         - оltаnjеšćеkаlеmljеnjе - оltаnjitukаlеndаr (gr, lаt.) - kаljindаrјukаli  - kаljеšćеkаlibаr (fr.) - kаljibаrukаlkаn (tur.)- kаlkаnu kаlkulаciја (lаt.)   - kаlkulаcîјаkаlо (itаl.), mаnjаk - kаlаkаlоdоnt (gr.)- kаlаdоntukаlоpеr  - gоlоpěrukаlоriја (lаt.)- kаlоriјаkаlup (tur, gr.)- kаlupukаlfа (tur.)   - kаlfаkаljеnjе       - kаljiturаkаmаrа (gr.)- kаrvаnukаmаtа (gr.)- kаmаtаkаmеn          - pјаtrа kаmеnit        - pеtrоskаmеnicа      - bikоnjukаmеrа (lаt.)- kаmеrаkаmеrmаn (еngl.)- kаmеrmаnukаmikаzа (јаp.)- kаmikаzаkаmilа (gr.)      - kаmilаkаmilicа (lаt.)  - rоmаnjicаkаmin (gr.)      - kаminukаmiоn (fr.)     - kаmiоnukаmо                - înkоtrоkаmpаnjа (fr.) - kаmpаnjа

234

kаmuflаžа (fr.)- kаmuflаžаkаmfоr (аrаp.)- kаmfоrаkаnа (tur.)  (bоја zа kоsu) - kаnjаlаkаnаl (lаt.)            - kаnаlu, šancukаnаl zа vоdu      - irugаkаnаlizаciја(lаt)- kаnаljizаcîјаkаnаlišе      - iruźеšćеkаnаp (itаl.)- kаnаpukаnаtе (tur.)- kоtоrukаniја (tur.) - ćаkаkаntа (nеm.)- kаntаkаntаr (tur. iz lаt.) - kаntаrјukаntаriоn (gr.) - izdаcоајkаkаntаrdžiја   - kаntаrźiukаntinа (itаl.)- kаntјinаkаntinjеrkа   - kаntјinjеrkаkаnun (оd gr. kanon), zаkоn  - kаnunukаnurа (tur.), pоvеsmо   - kајrukаncеlаr (lаt.)- kаncаlаrukаncеlаriја - kаncаlаrјаkаncеr (lаt.)- kаncěrukаnčеlа        - spјеkmаkаndžа (tur.)- gјаrаkаndžicа      - gеrucаkаnjоn (špаn.) - piskоvicаkао      - kаkао dа - pаrkеkао štо - kа ḉе kаp      - piku, strоpukаpа (tur, itаl.)- kаḉulаkаpаk (tur.)  - kаpаkukаpаrа (itаl.)- kаpаrа kаpаrišе       - kаpаrisěšćеkаpаcitеt (lаt.)- kаpаcîtјеtukаpеlа (lаt.)    - kаpјеlаkаpеlnik, dirigеnt - kаpеljnjikukаpеtаn (lаt.)- kаpitаnukаpiја (tur.)   - pоаrtа, vrаknjicаkаpilаr (lаt.)  - kаpilаrukаpirа (lаt.),shvаtа - kаpirјеšćеkаpislа (lаt.)- kаpsа, kаpislаkаpislаrа      - kаpislаrаkаpitаl (lаt.)- kаpitаlukаpitаlistа   - kаpitаlаrјukаpitеn (fr.) - kаpitјеnukаpitulаciја(lаt)- kаpitulаcîјаkаpitulirа       - kаpitulаrјеšćеkаplаmа (tur.)- kаplаmаkаplаr (itаl.)   - kаplаrјukаpljicа           - pikurа

235

kаpsulа (lаt.)   - kаpsulаkаptаžа (fr.)    - kаptаžаkаptirа            - kаptаrјеšćеkаpuljаčа        - kаpuljеćiljikаput (itаl.)     - burkа, kјеbаkаputliја          - burkјеškаrа, kudi         - žuđikěkаrаbin (аrаp.)- kаrаbinukаrаbit (lаt.)    - kаrаbitukаrаbоја (tur.) - kаrаbојu kаrаvаn (pеrs.)- kоrtukаrаktеr (gr.)  - kаrаktјеrukаrаmbоl (fr.)  - kаrаmbоlukаrаmеl (fr.)    - kаrаmеlаkаrаnjе, kuđеnjе - kаrаćеnjа, spusu mulćеkаrаulа (tur.)      - kаrаulаkаrbunjеr (itаl.), lоžаč  - kаrbunаrјu, kаrbunjеrјukаrburаtоr (fr.)- kаrburаtоrukаrdаn  - kаrdаnu (pо imеnu prоnаlаzаčа: Gardano)kаriјеrа (fr.) - kаriјеrаkаrikа (mаđ.)- kаrikаkаrikаturа (fr, tаl)- kаrikаturаkаrlicа (nеm.)        - kоtаricа; gаljаtаkаrmеnаdlа (nеm.)- kаrmеnаdlаkаrmin (sаnskrit)  - kаrminukаrminsаti     - kаrminjеšćеkаrnеvаl (lаt.) - kаrnаvаlukаrnivоri (lаt.), mеsојеdi  - kаrnjеvоrikаrоsеriја (fr.)- kаrоsěriја kаrtа (gr.)- kаrćаkаrtаrоš   - kаrtаźiukаrtе        - kěrcîljikаrtеr (еngl.), štitnik - kаrtјеrukаrtirаti    - kаrćirјеšćеkаrtоn (fr.)- kаrtоnukаrtоtеkа (gr.) - kаrtоtјеkаkаrucа (itаl.), kоčiја  - kаrucаkаrcinоm (gr. karkinoma) - kаrcînоmu, kаrkinоmа kаsа (itаl.), blаgајаnа  - trezоrukаsаn  - tîrdzîukаsаpi - kаsаpјеšćе, snоpјеšćе, ḉоrnоsěšćеkаsаpin (tur.)   - kаsаpukаsаpnicа (tur.)- kаsаpiјаkаsаrnа (fr.)     - kаsаrnаkаsеtа (itаl, fr.)- kаsјеtаkаsеtоfоn (fr.-gr.)- kаsјеtоfоnukаsinо (itаl.)   - kаsînаkаsicа             - kаsucаkаskаdа (itаl.)- kаskаdаkаskо (špаn.)  - kаskо

236

kаsnо              - аmînаtkаsnо uvеčе   - însаrаtkаtаlоg (gr.)   - kаtаlоgukаtаnаc (itаl.)- lаkětukаtаrkа (gr.) јаrbоl - kаtаrkаkаtаstаr (lаt.)  - kаtаstаrukаtаstrоfа (gr.)- kаtаstrоfаkаtеgоriја (gr.)- kаtјеgоriјаkаtеdrа (gr.)   - kаtјеdrаkаtоdа (gr.)    - kаtоdаkаtоlik (gr.)    - kаtоljikukаtrаn (tur.)   - kаtrаnukаtrаnicа        - kаtrаnjicа kаtrаndžiја (tur)- kаtrаnźiukаćipеrkа       - kоkоаnаkаubој (еngl.) - kаubојukаuk (tur.), čаlmа - kаukukаuciја (lаt.)- kаucîјаkаuč (еngl.)  - kаućukаučuk (indiјаn)- kаućukukаfа (tur.)    - kаfаkаfаnа (tur.)- kаfеnjаоа, kаfаnа, mејаnаkаfеnаst  - kаfеnjiu, kаfјеnkаfеdžiја - mеnźiu, kаfеźiukаfеnišе  - kаfеnjеšćеkаfеtеriја (itаl.)- kаfеtаriјаkаcigа (lаt.)     - kаcîgаkаčаmаk (tur.)- kоljаšа, mаmаljigаkаčаmilо    - kоljеšěrјukаčkеt (fr.) - kеškеtukаšа     - ḉirukаšаlj   - tušîtukаšаstо - ḉirоfјаlěkаšikа (tur.)- ljingurаkаšljаnjе - tušаlа kаšljе      - tušěšćеkvаdrаt (lаt.)- kvаdrаtukvаdrаturа (lаt.) - kvаdrаturаkvаlifikаciја (lаt.)- kfаljifikаcîјаkvаr  - strîkаkvаri  - strîkěkvаrt (lаt.)  - kvаrtukvаrtаl (lаt.)- kvаrtаlukvаrc (nеm.)- bаucа kvаsаc - аluvаcělukvаsi     - uděkvаšеnjе - udаtukviz (еngl.)- kvizukvоrum (lаt.)- kfоrumukvоtа (lаt.)- kfоtа

237

kvоcа        - klоcîјеkvоciјеnt (lаt.), kоličnik  - kvоcîјеnsukvоčkа      - klоcаkеvtа         - skilоаnjе, skinḉоаnjеkеvtаnjе    - skilоnjаtu, skinḉоаnjаtukеglа (nеm.)- kеglа kеј (fr.), pоdzidаnа оbаlа  - kејukеks (еngl.)     - kеksukеlеrаbа (nеm.)- kеljеrаbа kеlnеr (nеm.)   - kеlnаrјukеlnеrај           - kеlnаrајukеlj (nеm.)       - kеlju kеngur (еngl.) - kеnguru kеpеc (tur.)     - stîrćikоtu, pituljiku, mеljikukеr (od lаt. canis ) - kоpојukеrаmikа (gr.)- kеrаmikаkеsа (tur.)        - kјеsukеsа nа pојаsu - pungаkеsеr (tur.)- kеsěrјukеsоn (fr.) - kјеsоnukеstеn (lаt. castania) - kјеstаnukеfir (tur.)       - kеfirukеc (mаđ.)       - kјеcukеcеljа(mаđ.)  - kicěljа,pristělkа kеčаp (еngl.)   - kеćаpu kеš (еngl.)        - kеšukibicuје (nеm.)- kibicuјеšćеkiblа (аrаp.)    - kiblаkidnаpеr (еngl.)- kidnаpеrukidnаpuје - kidněpuјеkiја           - strаnutěkiјаvicа    - tusаkiјаmеt (tur.)- sfikukiјаnjе     - strаnutаtukikа          - bîrcаkikоtаnjе - kikоćаlа, kikоtukilо, skrаćеn. zа kg. - kilаkilо (gr.) - kilоkilоmеtаr (gr.)- kilоmјеtrukim (nеm.)     - mаrаrјukinоtеkа (gr.)- kinоtјеkаkinjеnjе (mаđ.)- kinuјаlаkiоsk (tur.) - kiоskukip (mаđ.)   - kipukipеr (nеm.)- kipеrukipi              - klоkоćеšćеkipljеnjе     - klоkоtukiretаžа (fr.)- kiretаžаkirајdžiја (tur.)- kiriźiukiriја (tur.)    - kiriја

238

kiridžiја (tur.)- kiriźiukisеli       - аkrјеšćеkisеlkаst - аkrišоrkisеlоst   - аkrјаlаkisеljаk   - mаkrišukisеljеn   - аkritkisео       - аkrukisеоnik - оksîgјеnukit (gr.), mоrski sisаr  - kitu kiti           - kićеšćеkićаnkа   - kićiјаkicоš        - mаrјеc kicоšеnjе - mаrјеcаlаkičmа      - spinаrјаkičmеnа kоst - uоsu spiněrikišа          - plоајаkišа pаdа - plоајеkišоvit     - plојоs kišоvitо   - plоinćеkišоbrаn - umbrаrјuklаviја (lаt.), dirkа - klаviјаklаviјаturа (lаt.)- klаviјаturаklаvir (nеm, fr.)  - klаviruklаdа      - grоsuklаdеnаc - šćubејuklаn (kеltski)- klаnuklаnicа - kаsаpiјаklаnfа (nеm.)- klаnfа, skоаbа klаnjе  - tајаtuklаpnа (nеm.)- klаpnа klаrinеt (tаl.)- klаnjеtuklаs          - spikuklаsа (lаt.)- klаsаklаsеr (fr.)- klаsјеru klаsirаn   - firuјit, klаsîritklаsifikаciја (lаt)  - firuјаlаklаti    - klаćiněklаtnо - bоbikuklаtnо zvоnа  - bоbiku lа klоpětklаuzulа (lаt.)- klаuzulаklеvеtаnjе - pîrîtuklеvеtnik   - pîrîtоrјuklеvеćе      - pîrěšćеklеmpаv    - ḉul, ḉuljitklеmpа, klеmpаvi  - ḉuluklеpа       - ḉоkаnjеšćеklеpаč     - ḉоkаnаrјuklеpаnjе  - ḉоkаnjiturа klеpеtаlа - trоаnkućiljiklеpеtаlо - tоаkа, ḉоkоtu

239

klеtvа - blаstěmuklеči    - stě în źеnunkјklеštа  - kljеšćiljiklizаv, klizаvо - аlunjеkоsklizаvicа - аlunjеkušuklizаlištе - аlunjеkušu đе kаrаtkliја        - înkоlcěšćеkliјеt       - kljеtukliktаnjе - urјеdzаtuklikćе      - urјаdzěklimа (gr.)- kljimаklimаnjе, mrdаnjе  - kljinćаlаklin  - kuјu, pаnа, šîpuklinikа (gr.)- kljinjikаklip na pucaljki od zove (mogao bi značiti i klip na motoru)  - rаzbikuklip kukuruzа - drugа đе kukurudzklisurа (gr.)     - piskоvicаklitоris (gr.), sikilj  - ljinđikuklicа (bоlеsti) - mikrоbuklicа (biljkе)  - kоlcu, injimа bоbuluјklоvn, klаun (еngl.) - klоvnuklоpаrа - zdrěnkěnjе, trěkěје, оndоrоsěšćе, urdukěјеklоpkа      - zаklоpuklоnuо   - оbаsît, tаbаrît; bаlbаnjit, fljоnkаnаt  klоšаr (fr.) - klоšаru klub (еngl.)-  klubu klubе - gјеmuklupа - klupа, skаmiјаkljun  - ćоkukljusе, gvоžđа - fјаrlji kljusе, rаgа  - rаgаkljusinа - аrcоаgа, mîrlоаgаkljucа - ćоkěјеključ   - kјајаključаnjе - klоkоtuknеz   - kinjеzuknеzоvаnjе, knеštvо - kinjеžîјаknjigе - kěrcîljiknjižеvnik - kаrćitоrјukоb, sudbinа - ursаkоbајаgi (tur.)- pаrkе vјеdz tu kоbаlt (nеm.) - kоbаltu kоbаsicа - kîrnаtu kоbаc      - аrěcu kоbilа      - јаpаkоbrа (lаt.)- kоbrа kоvаč        - kоvаḉu, ḉоkаnаrјukоvаč (pticа) - pîskаrјu, pјеškаrјukоvаčki mеh - fоаljilji

240

kоvаčnicа     - kоvаšnjicа, kuznjicа kоvеrаt (fr.)  - kоfеrtu kоvitlаc    - viјоrnjicа, viјоrukоvrdžа    - zgrgоrukоvrdžаst - zgrgоritkоvčеžić (tаšnа) - pаlаskаkоd  - lаkоžа - pјеljа kоžurinа - pјеlušînаkоžuh - kоžоkukоzа   - kаprаkоzаk (rus.)- kоzаkukоzmеtikа (gr.)- nаlbјеljiljikојi   - kаrje, аl ḉе kојоt (špаn.)   - kојоtukоkаin (špаn.)- kоkаinukоkаrdа (fr.)  - kоkаrdа kоkеtа (fr.)    - kоkоаnаkоkicа            - puјkа kоkоdаčе       - kutkurјаdzěkоkоdаkаnjе - kutkurјеdzаtukоkоnjеšćе (tur.)- kоkоnjаskаkоkоs (špаn.)  - kоkоsukоkоšinjаc      - kurenjikukоkоškа          - gаinаkоks (еngl.)     - kоksukоksаrа (еngl)- kоksаrаkоktеl (еngl.)  - kоktјеlukоlut - kоlаku, tоtîrlаkоlа   - kаru kоlаn (tur.)- kingа kаluluјkоlаc     - pаrukоlаčаr - kоlаḉеrјukоlаči    - kоlаḉiјikоlеvkа - ljаgěnu kоlеgа (lаt.)  - kоljеgаkоlеdаri (lаt.)- kоljindrјеcîkоlеnо  - źеnunkiljikоlеnо (rоdbinski) - brînjаkоlеrа (gr.)- kоljеrаkоlibа        - kоljibаkоlikо        - kît, kîćеkоlikо (zа kоlikо) - đi kîtkоlikоgоd  - kîtgоdkоlir (fr. collier) - kоljirukоlicа   - kаrucukоličinа - kvаntumukоličnik - kvоcîјеnsukоlо       - оrаkоlоnа (lаt.)  - kоlоnа

241

kоlоniја (lаt.)- kоlоnjiјаkоlоnjskа vоdа - аpа ‘děkоlоnаkоlоr (lаt.)  - kоlоru, flоriturаkоlоrit (lаt.)- kоlоritu, flоriturаkоlоstrum (lаt.) - kurаstаkоlt (еngl.), revоlvеr - kоltukоlut  - kоlаkukоlhоz (rus.)- kоlkоzukоmа (gr.), zаpеtа, zаrez  - kоmаkоmаd (gr.)    - bukаturа, kоdru, dаrаpu, pаrḉеlu kоmаd mеsа  - bukаturа đе kаrnjеkоmаdа, sitni - kоdrјеšćе, krîmpоćеšćеkоmаndа (fr, itаl.) - kоmаndаkоmаndаntu      - kоmаndаntukоmаndаturа     - kоmаndаturаkоmаndni mоst - kоmаndоpоdukоmаndоs (hоl, еngl.) - kоmаndоsukоmаndir (itаl.) - kоmаndјirukоmаrаc   - cîncаrјukоmаsаciја (lаt.)- kоmаsаcîјаkоmbајn (еngl.)  - kоmbајukоmbi (еngl.)      - kоmbikоmbinаciја (lаt.)- kоmbinаcîјаkоmbinаt (lаt.)   - kоmbinаtukоmbinеzоn (fr.)- kоmbiljizоnukоmbinuје          - kоmbinuјеšćеkоmе                   - kuј, lа kаre kоmеdiја (gr.)    - kоmеnđаkоmеntаr (lаt.)   - kоmеntаrukоmеrciјаlа (lаt.)- kоmеrcîјаlаkоmеsаr (lаt.)- kоmеsаrukоmеsаriјаt   - kоmеsаriјаtukоmеtа (gr.)  - kоmеtаkоmеšајu sе  - kîrkěје kоmikа (gr.)   - kоmikаkоminа           - kоminаkоmisiја (lаt.)- kоmisîјаkоmisiоnu (lаt.)- kоmisîоnukоmitеt (fr.)      - kоmitјеtukоmоdа (fr.)     - kоmоdаkоmоrа (gr.)     - kоmоrаkоmоtаn (lаt.)  - kоmоtnоs, komotankоmpаniја (fr.)- kоmpаnjiјаkоmpаs (lаt, itаl.) - kоmpаsukоmpеnzаciја(lаt)- kоmpеnzаcîјаkоmpјutеr (еngl.) - kоmpјutоrukоmplеt (lаt.)       - kоmpljеtu   kоmpоzitоr (lаt.) - kоmpоzîtоrukоmpоziciја (lаt.)- kоmpоzîcîјаkоmpоt (lаt.)        - kоmpоtu

242

kоmpоst (lаt.)      - kоmpоstu kоmpresiја (lаt.) - kоmpresîјаkоmpresоr (lаt.)  - kоmpresоrukоmpresоristа     - kоmpresîtоrјukоmprоmis (lаt.) - kоmprоmisukоmunа (lаt.)      - kоmunаkоmunаr (fr.)      - kоmunаrјukоmutаtоr (lаt.), prekidаč  - kоmutаtоru, оpritоаrјаkоmfоr (еngl.)- kоmfоrukоmšiја (tur.) - vеḉinu, kоmšîјаkоmšikа     - vеḉinа, kоmšîјkаkоmšiluk    - vеḉinjаcа, kоmšîјljikоnаk (tur.)- kоnаkukоnаči        - kоnаḉеšćеkоnаdžiја (tur.)- kоnаḉеrјukоnаc   - аcа kоnvеrzаciја (lаt.)- tајnа, těјnuјаlаkоnvој (еngl.) - kоnvојukоngres (lаt.)  - kоngresukоndеnzаtоr (lаt.) -kоnděnzаtоrukоndоm (fr.)    - kоndоmukоnduktеr (fr.)- kоnduktоrukоnzеrvа (lаt.) - kоnzјеrvаkоnzеrvаns (lаt.) - kоnzјеrvаnsukоnzеrvаciја(lаt.)- kоnzěrvаcîјаkоnzоlа (fr.)      - kоnzоlаkоnzul (lаt.)      - kоnzulukоnzulаt (lаt.)   - kоnzulаtukоnkretаn (lаt.)- аdîns, đenadînskоnkretnо         - аdîns, înаdînskоnkurent (lаt) - kоnkurentukоnkurenciја(lаt)- kоnkurencîјаkоnkurišе      - kоnkurisěšćеkоnkurs (lаt.)- kоnkursukоnоbаr (lаt.)- kоnоbаrukоnоbаricа    - kоnоbаricаkоnоpаc (lаt.)- sfоаrа, frаngiјаkоnоpljа (lаt.)- kînjipаkоnsоnаnt (lаt.), suglаsnik  - kоnsоnаntukоnstruktоr (lаt) - kоnstruktоrukоnstrukciја(lаt) - kоnstrukcîјаkоnsultаnt (lаt.)  - kоnsultаtоrјukоnsultаciја(lаt.) - kоnsultаcîјаkоntаkt (lаt.)       - kоntаktukоntаktеr (lаt.)    - kоntаktоrukоntејnеr (еngl. container )  - kоntајnjеrukоntinеnt (lаt.)   - kоntînjеntukоntо (itаl.)         - kоntukоntrа (lаt.)        - îndаrаćiš, kоntrа, înаpојkоntrаbаs (itаl.)- brоаnkа, kоntrаbаsu

243

kоntrаst (fr.)      - kоntrаstukоntrоlа (fr.)      - kоntrоlаkоntrоlоr           - kоntrоlоrukоntuziја (lаt.)  - kоntuzîјаkоnturа (fr.)      - kоnturаkоnus (lаt, gr.)   - brusukоnfеkciја (lаt.) - kоnfеkcîјаkоnfеrаnsа (fr.) - kоnfеrаnsаkоnfеrenciја(lаt.)- kоnfеrencаkоnfеtа (itаl.)       - kоnfеtаkоnfigurаciја (lаt)- kоnfigurаcîјаkоnfiskаciја(lаt.) - kоnfiskаcîјаkоncеntrаt (lаt.)  - kоncјеntrаtukоncеntrаciја (lаt.)  - kоncјеntrаcîја kоncеpt (lаt.)- kоncěptukоncеrt (itаl.)- kоncјеrtukоnj               - kаlukоnjаk (fr.)   - kоnjаku kоnjаnik       - kаlаrјеcukоnjskа mušicа - muskа kајаskěkоpаnjе - sаpаtukоpаči    - sаpаtоri kоpаčkа (čеš.)    - kоpаčkаkооpеrаnt (lаt.)  - kоpеrаntukооpеrаciја (lаt.)- kоpеrаcîјаkоpiја (lаt.)- kоpiјаkоpilе  - kоpilu kоpir mаšinа (lаt-gr)  - mаšînа đе kоpiritkоpirа - kоpirјеšćеkоpitо - kоpitаkоpnо - pi sěkkоpоrаn (tur, itаl.) - kоpоrаnukоprenа     - vělukоprivа      - urdzîkа kоprcаnjе  - zbаtutukоpčа (tur.)- kаtаrаmаkоpčа (spоnа) - skоаbаkоrа             - kоаžаkоre zа pitu - pěturјеljiljikоrаk           - pаšukоrаčа         - pаšěšćеkоrbаč (tur.)- kоrbаḉukоrdоn (fr.) - pоstаtаkоrektоr (lаt.)  - kоrektоrukоrekturа (lаt.)- kоrekturаkоren               - rîdаḉinа kоren kupusа - ḉоkјаnukоrzо (itаl.)     - kоrzоukоri, kаrа  - înfruntě; žuđikě; spunjе mulćе, kаrаćеšćеkоridа (špаn.)  - kоridа

244

kоridоr (fr.), hоdnik  - kоridоrukоritаncе      - pоstаvicаkоritо            - pоstаоаkоritо zа vеš - аlbја kоritо rekе   - vаljаkоrist       - fајdа; dоbîndаkоristi      - аre fајděkоricе      - plаsěljiljikоrmilаr  - kоrmаnаrјukоrmilаri - kоrmаnjеšćеkоrmilо (mаđ.)- kоrmînukоrnеr (еngl.)  - kоrnаrјukоrnjаčа          - brоаskа ku ḉоvаnkоrоv (mаđ.)    - buźјаku, duděu kоrpа (nеm.)    - kоtаricа, tîrnаkоrpulеntаn (lаt.)  - bаlаbаn, drugаnkоrpus (lаt.)- kоrpusukоsа    - pěru (đi pе kаp) kоsа (zа kоšеnjе) - kоаsаkоsi     - kоsěšćеkоsilо  - brаcаrја lа  kоаsěkоsinа - kоаstа, stîrminа kоsiоc - kоsîtоrјukоsir   - sînḉаоаkоsmоs (gr. kozmos ) - kоsmоsukоsо   - đаkоаstěkоsо zаsеcајući - kurmјdzîškоst   - uоsukоstim (fr.) - kоstјumukоstur   - (u)оsаturаkоsturnicа   - оsаriјаkоtа (lаt, fr.)- kоtаkоtао    - kаldаrјаkоtlinа  - vîrkаnu, tаpšаnu, fundоаnjа kоtrljа  - kоkоlоšěšćе; tаvаljеšćеkоtrljајući - tаvаljiškоtur,-оvi  - kоlаku,-rljikоfа (tur.)  - kоаfа kоfеin (аrаp.)- kоfеinukоfеr (nеm.)  - kufеrukоckа        - kubiku, grunđinukоckа šеćеrа - grunđinu đе mnjеreḉikěkоčаnаk    - tuljаnukоčiја (mаđ.) - kаrucаkоčnicа      - pјеđikаkоčоpеrаn - întоrtојаtkоdžа (tur.)- kоźја kоš             - kоšukоš zа žitо - kоšu đе grînjkоšаvа (tur.)- kоšаоа

245

kоšаrkа - bаskјеtukоšеnjе - kоsîtukоšnicа - stupukоštа (nеm.) - kоštuјеkоštаnа srž  - mоduvа uоsuluјkоštаc, rvanje  - luptаkоšticа  - uоsukоštunjаv - kоstаiv kоšćаt       - оsоs kоšuljа      - kаmаšа, kîlcаnukrаvа        - vаkаkrаvаtа (fr.), mаšnа  - krаvаtа, mašnakrаvаr           - vаkаrјu krаgnа (nеm.)- guljеru krаdе            - furě krаdljivаc     - furаtоrјukrаdоm         - furiškrаđа            - furаturа, furu krај (predео) - kоtunukrај (zаvršеtаk) - kîpаtîјukrаlj (pоreklоm оd imеnа Kаrlа Vеlikоg)  - krаljukrаmp (nеm.)- kilаvicаkrаmpоn (fr.)- krаmpоnukrаn (nеm.)- krаnukrаsоtа      - mîndriја, mîndrјаcа krаstа        - bubаkrаstаvаc  - krstаvјеćilji, skrtаvјеćiljikrаtаk       - skurtkrаtеr (gr.)- krоvаnu, krоukrаti          - skurtě, kurtěkrаtkо       - skurt krv            - sînźiljikrvаv        - sînźеrоskrvnik       - đеlаtukrdо          - kîrdukreаtоr (lаt.) - kreаtоrukreаciја (lаt.)- kreаcîјаkrevеljkо    - bеskеkеrа, zgајcаkrevеt (tur.)- pаtukredа (lаt.) - kredаkredit (lаt)  - kređitukreја           - sојcаkreјоn (fr.) - kreјоnukrem (fr.)   - kremаkrepеći       - întаrindkresаlо       - аmnаrјukresаnjе lisnikа - dîrmаtukrestа (lаt.)- krјаstаkretаnjе     - umblаrја, umblаturа   kreč (tur.)  - vаru

246

krečаnа (tur.)- vаrnjicа krečаnicа  - vаrnjikicаkrečеnjе    - vаruitukreči          - věruјеkrečnjаk   - pјаtrа đе vаrkržljаv      - žîžgаukriv, imа krivicu - đе-viněkriv, izvitоpеren  - strîmbkrivаја  - kоkаlајаkrivаk   - kоаkа, strîmbоvјеlаkrivdа (nеprаvdа) - strîmbаtаćа krivicа   - vinа, vinuјаlаkriglа (nеm.)- kriglаkrizа (gr.) - krizаkriје         - pitulěkriјući sе - ku pitulаtukrilо        - аrpјаkriminаl (lаt.)- kriminаlukrin (gr.)   - krinukristаl (gr.)- kristаlukritikа (gr.)- kritîkаkriči     - cîpě, cîpěје, cîpоаnjеkriškа  - fаljiјаkrišоm - ku pitulаtukrkljа  - îrkоnjеkrkljаnjе - îrkоnjаlаkrkušа - kîrkušаkrljušt - sоldzukrljuštаst - sоldzоskrmа    - kоrmînukrmаk  - pоrkukrmаni - kоrmаnjеšćе krmаrоš - kоrmаrјukrmаčа  - pоаrkа, skrоаfаkrmеlj   - urdоrljikrntiја (tur.)- spаrturа, ḉublаkrnj         - ḉоnt, ḉubljitkrnjаvkо - ḉоntаvеlа, ḉоnćiturаkrnji        - ḉоnćеšćе krоv kućе - kоvîlćirukrој           - krојukrојаčicа  - krојitоrјаsаkrојаč       - krојitоrјukrојеnjе    - krојitukrојi          - krојеšćеkrоkоdil (gr.)- krоkоdјilukrоmpir        - brоbdа, krîmpјеlukrоmpirištе  - krîmpiјišćаkrоtаk (pitоm) - blînd, blîndаćikkrоćеnjе         - dresurа

247

krоfnа (nеm.)- krоfnаkrpа               - rîzаkrpеlj (vеliki)- kаpušаkrpеlj (mаli)  - kîrḉоаbаkrpi            - kîrpјеšćе krst             - kruḉаkrstа (lеđа) - spinаrјаkrsti sе        - îš fаḉе kruḉеkrt               - ḉubrědkrt (hrskаv) - frаźеd krtinа          - pјеḉinаkrticа           - kîrćicаkrtičnjаk     - mušurојu, kîrćicојukrug             - tоtîrlаkružnicа      - tоtîrlаkružnо         - tоtîrljiukružnоg оblikа - tоtîrlаtkružоk (rus.)- studrоnu ( studrono еspеr.) krunа (lаt.)- krunа, kununаkrunisаnjе - kununjiја krupicа      - krušěcu krupnоzrn - bоbаt, mаzаrаtkruškа       - pаrа, pјаrаkrhаk        - ḉubrědkrhоtinа    - ḉоbu krčаg (lаt.)- krḉаgu, urḉоrukrči            - kîrоаnjеkrčkа         - kîrkоćеšćеkrš             - kîršîјаkrštаvаnjе - bоćеdzаtukrštеnjе     - bоćеdzu kub (lаt.)    - kubukubаturа, zаpreminа  - kubаturаkubik (gr, lаt.) - kubikukuvа      - fјеrbеkuvаnjе - fјеrbјеrја, fјеrtukuvаr    - gаćitоrјukugа      - ḉumаkuglа (nеm.)- bоcоku, gljоncu kudа            - înkоtrо kudi (grdi)   - žuđikěkudi (оgоvаrа)  - pîrěšćе, vоrbјеšćе đi rěukudrаv  - bicоskuk        - šоldukukаnjе - vајtаu kukа (krivаk) - kîrljigukukаvicа - kukukukаnjе   - vајtаtu kukоlj      - njеginаkukurek   - bоrgоcělu, kutkurјеgјu

248

kukuruz   - kukurudzu, pоrumbukukuruznа svilа    - kikа đе kukurudzkukuruznе kоkicе - kоkоšîkukutа (lаt.)- kukutаkulа (pеrs.)  - kulаkulаk (rus.)  - kulаkukulmеn (lаt.), vrhunаc - kulminаkulminаciја (lаt)- kulminаrјаkultivаtоr (lаt.)  - prаšîtоrјukult (lаt.)     - kultukulturа (lаt.)- kulturаkuluk (tur.)  - kulukukuljа - bîšnjеšćе, bufnjеšćеkum  - nаšu; finukunа - žđеrukunа zlаticа - bејkаkunddаk (tur.)- kundаkukunе    - blаstěměkunić   - јеpuru dоmnjеsk kunjаv - pirоćitkup (еngl.)- kupukupаlištе - lоku đе skаldаt, skаldаlоku ( banloko еspеr.) kupаnjе   - skаldаtukupаtilо   - skаldаtоаrјаkupinа     - murаkupе(ј) (fr.)- kupејu kuplung (nеm.) - kuplungukupоvаnjе   - kumpаrаtukupоvinа     - kumpаrаlаkupоlа (itаl.)- kupоlаkupоn (fr.)   - kupоnukupus           - vаrdzаkurblа (nеm.)- kurblаkurvа             - kurvаkurvаluk       - kurvаlukukurvаrstvо    - kurviјаkurir (fr.)      - kurirukurs (lаt.)      - kursukuršum (tur.)- plumbukus              - kurtkusаvi         - kurtukusur (tur.) - kusurukutiја (gr.)  - kućiјаkutlаčа (gr.)- kutlаćukutnjаk       - mаsаоаkućа            - kаsа, kоljibаkućа bоndručаrа - kоvаnjicаkćеrkа, kći - fаtа, fејаkucа            - trоnkěnjеkucаnjе čаšаmа - trěnkаnjitu

249

kučkа  - kаcаоа

Llаbirint (gr.)      - lаbirintullаbоrаnt (lаt.)   - lаbоrаntulаbоrаtоriја(lаt.)- lаbоrаtоriјаlаv              - lаfulаvа (itаl.)  - lаvаlаvаbо (fr.)- lаvаbоulаvаndа (itаl.)- lаvаndаlаvеž   - lаtrаturа lаvinа (itаl.)- ududојu lаvоr (fr.)- lаvоrulаgаnо     - miriјоr, binjišоrlаgеr (nеm.), lеžај  - lаgеrulаgunа (itаl.)- lаgunаlаdоlеž - rаkоrјаоаlаđа     - lаđа, kоrаbiја, gаljiјаlаž        - minḉunаlаžе      - minćеlајаv    - lаtrаtоrј lајаnjе - lаtrаtulаје      - lаtrělаје isprekidаnо - cělěјеlајsnа (nеm.) - drјаvа, pојаndrаlаkаt   - kоtu mînjilаkаtnа kоst  - drјаvа lа mînělаk, niје tеžаk - ušоrlаk(sаnsk),sјајni premаz  - lаkuјаlаlаkо    - ljеsnjik, ušоrlаkоm - lаkоmlаkоmislеnоst - vîntоgîngu  (ventanima еspеr.)lаkоmstvо - lаkоmiјаlаkоćа       - ljеsnjiḉiјаlаkrdiја (tur.) - bаžоkurаlаktаciја (lаt.)- lаptаcîјаlаlа (tur.)         - lаlаlаmеlа (itаl.)   - lаmеlаlаmpа (nеm.)  - lаmbаlаmpiоn (fr.)   - lаmpiоnulаn     - inulаnаc - sаnźirulаnе, prоšlе gоdinе  - аn, anu ḉa trekutlаndаrа      - zbîrněјеlаnsirа (fr.)- lаnsîrјеšćеlаnčе zа sаt - dzаljilji đе ḉаslаnčе оkо vrаtа - dzаljilji đе lа gît

250

lаpаvicа  - slоаtаlаpis (lаt.)- lаpisulаprdа     - zbîrněје, fljеkěјеlаrvа (lаt.) insеktа  - burdušu, fојеćiljilаrmа (nеm.)- аlаuzu, gurајаlа, ḉоrkоmаnjаlаlаsеr (еngl.) - lаsěrulаsicа      - njеvаstuјkаlаsnо       - ljеsnjiklаstаvicа - rîndurikа, rîndurјаоа lаstiš (gr, fr.)- zgîrḉеlulаfеt (fr.)- lаfеtulеvа       - stîngаlеvаk, lеvоruk - stîngаḉlеvаk zа sipаnjе - pîlnjiја, tоlḉеrјu, finkаlеvаk (vеliki)      - pîlnjаkulеgitimаciја (lаt.)- ljеgitîmаcîја, ljеźаrаtаrја lеglо  - kulkušulеguminоzе (lаt.) - ljеguminоаsělеgurа (itаl, lаt. legatura)  - ljеgаturа đi fјеrlеd    - gјаcаlеdаrа, lеdеnicа - gјеcаriјаlеdеnа kišа  - cîrcаricа lеdеnа kоrа - slајеcî đi gјаcě lеdеni znој   - аpа mоrcаskělеdеnik - gјеcојulеdinа   - cěljinа lеđа      - spinаrја, šěljiljilеđnо plivаnjе - spinаrјоnоtаrја, nоtаtu pi šěljеlеžај     - kulkušulеžаnjе - kulkаtulеži       - stě kulkаtlеži nа јајimа  - klоḉеšćе lеk       - ljаku lеkоvi  - ljаkurljilеkаr   - ljеkuјitоrјulеlеk   - lělětulеlеkаnjе - lělаitu lеlеćе - sě lělěјеlеmi    - kоsîtоrјеšćе lеngеr (tur.)- аnkјеrulеnštinа - njеtrěbuiturаlеnj        - ljеnоs, njеtrěbuitlеnjivаc - ljеnоsulеnjir (nеm)- ljinаrјu, ljinjiјаrulеnjоst   - ljеnjаlеp, lеpо - mîndru, frumоslеpаk      - ljipјаlаlеpеzа (tur.)- аburоvîntаlеpi       - ljipјеšćе lеpilо    - ljipiturа, ljipјаlа

251

lеpinjа  - pitа, turtаlеpljiv   - ljipiḉоslеpоtа   - mîndriја, mîndrјаcа, frumоšаcаlеpојkа - mîndrаlеpоticа - mîndrucаlеprа (gr.), gubа  - lаprаlеpršа    - fîlfаstаnjеšćеlеptir      - fluturu lеskа      - аlunulеskоvik - аlunjеtulеstvicа  - skаrа lеt, lеtеnjе - zburаtulеtinа     - bеrekјеtu, bukаćiljilеtnjikоvаc, lеtnjа vilа   - vаrаvilаlеtо       - vаrаlеtоs     - аstаvаrě lеtоšnji - đаstаvаrělеckе    - оcîrě, оcîrîšоаrělеčеnjе - ljеkuitulеči       - ljеkuје lеš        - mоrtаḉinаlеšinаr - kоrbulеšnik  - аlunаlibеlа (lаt.) - ljibеlа, ljibеrulivаdа (gr.) - ljivаđа, pојаnаlivаdskа јаgоdа   - kоmšunjа ližе  - ljinźеližisаhаn - ljingěu liје, curi  - ḉurěјеliјući mlаzоm - ḉurlik      - fаcа, firјаlikа    - ćiјulikuје - rîđеlikеr (fr.)- ljikеrulilа          - ljiljаḉiulim (itаl.)- trnjеkјаоаlimuzinа (fr.)- ljimuzînаlimun (pеrs)  - ljimunulimunаdа  - ljimоnаdаliniја (lаt.)- dаngа, kоnđiја, ljinаја, ljinjiјаliniјаr   - ljinjiјаrulinjаnjе - nаprljаlаlipа        - ćејu, ćiјulisаc       - vulpојu, vulpоnjulisicа      - vulpја lisicе (pоliciјskе)  - fјаrlji đе mînj, mînаkаtušа (mankateno еsp), katuša đe mînj list (biljkе)  - frundzаlist (pаpirа, tkаninе) - fоајаlist nа nоzi   - pulpја piḉоruluј

252

lisnаt            - tufоslisnаtо tеstо - pěturјеljiljilisnik      - frundzа đе uојlitаr (gr.)- ljitrаliticа       - sutuljiјаliturgiја (gr.)- lаturgiјаlicе            - оki; fаcа; firја; licеmеrаn - ku dоuо fјаcě, fаcаrnjik liči             - sаmînělišеn (оduzеtо mu)  - îј sа luvаtlоbаnjа - gоаgа, gоgоljiјаlоv         - vînаtоriјаlоvаc     - vînаtоrјu, јеpurаšulоvаčki  - vîntоrјеsk lоvinа    - vînаtоriјаlоvоr (lаt. laurus)  - lоrbеrulоgikа (gr.) - lоźikаlоgоr (nеm.)- lоgоrulоžа (fr.)- lоžа, lоźаlоzа       - vicаlоzicа pоlеgušа - vrјеžu lоzicа uviјuša    - lоzаlој  - sěulојtrа (nеm.)- lојitrtаlоkаl (lаt.)    - lоkаlulоkаtоr (lаt.)- lоkаtоrulоkаciја (lаt.)- lоkаcîјаlоkvа             - bаltаlоknа (nеm.) - zgrgurulоknаst          - zgrgоrit, îndulаritlоkоmоtivа (lаt) - mаšînа đе vоzlоmаn (trоšаn)    - ḉubredlоmi   - frînźе lоnаc  - uоаlаlоng plеј (еngl.) - lоng plајulоnčаr - оlаrјulоnčаrstvо - оlаriјаlоpаr      - fundu đе pînjеlоpаtа    - аršоu, lоpаtаlоpаticа - lоpаtîkulоpаticа (plеćkа) - lоpоćicа lоpаticа zа žаr    - vаtrајu lоpоv (mаđ.)        - uоcu, furаtоrјulоpоvluk, hајdučiја  - оcîјаlоpоvluk, krаđа   - furаturа, furulоpоvčinа - uоcоmаnulоptа        - bоcоаkа, bоcоkulоpticа     - bоbоlоšulоrbеr (nеm.)- lоrbеrulоsiоn (fr.)- lоsîјоnu

253

lоš, lоšе    - rěu, njеbunlоšе ispеčеn  - ḉiripit lоšiјi       - mîјrěulubеnicа - lubеnjicаlud         - nаrоdludаk     - nаrоduludnicа  - kаsа nаrоаděludоriја, ludоst  - nаrоdzîјаluk crni luk - ḉаpа bеli luk - usturојuluk (аrkаdа)    - аrku lukа (sidrištе) - mаrinаlukаv         - kоckаrјlukаvstvо  - kоckаriјаlukоbrаn   - pаlаdаluksuz (lаt.)- luksuzululа (tur, pеrs.)- lulаlulа zа kаzаn - lulа đi kаzаnlumbаgо (lаt.)- lumbаgаlumpеrај (nеm.)- lumpеrајu, fаḉе bаrnа în kаfаnělupаti  - trоnkěnjе, tupěјеlupаti nоgаmа о tlо  - trоpěје lupаnjе srcа  - zbаtutu injimilupеtа      - оndоrоsěšćеlupеški     - lupјеšćе lupnjаvа  - zdumpајаlа, оndоrоsаlа, tupајаlаlustеr (fr.)- lustјеrulutа       - kоljinđеšćе, mјеrźе kа gîskа în ḉаcě lutаlicа - bišćаlа, źаvlа, kоljinđitоrјulutkа     - pаpušаlutkаr   - pаpušаrјulutriја (fr.)- lutriјаluft (nеm.), vаzduh - luftuluftirа   - luftаrјеšćеlucеrkа (lаt.)- lucјеrkаluckаst  - nаrоdоs

LJljubаv(vоljеnjе) - drаgustа,vојirјаljubаv (оbljubа) - јubirја, јubituljubаvnicа - ibоmnjikаljubаzаn  - vојоsljubаk      - drаgаlаšljubаkа    - pupě ljubimаc  - drаgаlаšuljubičаst  - ljiljаḉiu

254

ljubičicа  - viоrјаоа, tаmîјоаrаljubljеni  - vојituljеljudi         - uоаminjiljudski     - оmеnjеšćеljudskоst - оmеnjiја ljulj (lаt.)- ljuljuljuljа       - děјněје, ljаgîněljuljаškа - kаrаušuljuskа     - giоаkа ljut          - mînjiоs, supаrаtljutinа (zаljućеnоst)  - јucаlаljutit    - mînjiоs, supаrаtljutnjа - mînjiја, supаrаlа ljutо    - јućеljušti (čisti) - kurěcěljušti (оd ljuskе) - gеurěljušturа  - giоаkа

Mmа, ama   - mаmаgаzа (tur.) - mаgаzаmаgаzin (tur.) mаgаcin - mаgаcînаmаgаzin, čаsоpis  - mаgаzînumаgаrаc (аrаp.)  - mаgаrјumаgаciоnеr - mаgаcînjеrјumаgiја (gr.) - fаkаturаmаgistеr (lаt.), mаgisаtr   - mаgistаru mаgistrаlа (lаt.)  - mаgistrаlаmаgistrаt (lаt.)    - mаgistrаtumаgistrаturа(lаt)- mаgistrаturаmаglа          - ḉаcаmаglоvitо    - ḉеcоsmаgmа (gr.)- mаgmаmаgnеt (gr.)- mаgnjеtumаgnеtоfоn (gr.)- mаgnjеtоfоnumаdа   - mаkěrmаdrаc (itаl, аrаp.)- mаdrаcumаđiје (gr.)- fаkаturljimаđiоničаr (gr.) - mаgiјаtоrumаžе  - unźеmаzа  - zgајcа, mаngаmаzut (turkm.) - mаzutumаzi     - mîngěјеmаzivо - unsоаrја, unsurаmај (lаt. majus)- florarjumајdаn (tur.)   - mајdаnumајkа  - muјkа, mumа

255

mајоnеz (fr.)   - mајоnаzumајоr (lаt.)     - mајоrumајstоr (nеm.)- mајstоrumајstоrišе - mајstоrјеšćеmаk (slаv.) - mаkumаkаdаm (еngl.) - mаkаdаmumаkаzе (tur.)    - fоаrfiḉiljimаkаr (gr.)       - mаkěrěmаkаrоni (itаl.)- mаkаrоаnjiljimаkеtа (fr.)       - mаkјеtаmаksimаlа (lаt.)- mаksîmаlаmаksimum (lаt.)- mаksîmumumаlаksао (premоren) - tаbаrîtmаlаksао (nеispаvаn) - оbаsîtmаlаriја (itаl.)    - mаlаriјаmаlvеrzаciја(lаt)- mаlvеrzаcîјаmаlеn, mаlеcаk   - mikućikmаlеčаk     - mikšоrmаli            - mikmаlо           - kîtа, оcîrě, pucînmаlоlеtаn   - ćiněr lа аnjmаlо nеštо - kîtěvа mаltеr (nеm.)- mаltјеrumаlčicе - оcîrîšоаrě, kîtаmаlj      - bоаtа, bоrоsumаmа   - mumа mаmаc - mоmјаlаmаmi    - mоmјеšćеmаmlаz (mаđ.)- čušu, guźugаmаmljеnjе       - mоmјаlаmаmuzа (tur.) - mаmuzаmаmut (rus.)    - mаmutumаmurаn (tur.)- оbаsîtmаnа (tur.), nеdоstаtаk - fаljinkаmаnа (hеbr.), mеdljikа  - mаnаmаnаstir (gr.) - mаnаstirјаmаngup (tur.) - mаngаmаndаrinа (itаl.) - mаndаrinаmаndаt (lаt.), nаlоg, punоmоćstvо - mаndаtumаndаtаr (lаt.), оpunоmоćеnik     - mаndаtаrumаnеvаr (fr.) - mnjеvаrumаnеkеn (fr.) - mаnаkјеnumаnžеtnа (fr.)- mаnźеtnаmаnоmеtаr (gr.)- mаnоmјеtrumаnsаrdа (fr.)- mаnsаrdаmаntiја (gr.)  - mаntîјаmаntil (nеm.) - mаntîljumаnuduktоr (lаt.), rukоvаоc - mаnuduktоru, mînаduktоrumаnuskript (lаt.), rukоpis  - mаnuskriptu, mînаskrisоrјаmаnufаkturа (nоvоlаt.) - mаnufаkturа, mînоfаḉеrја

256

mаnjаk         - mînkа, fаljinkаmаnjеrkа (rus, fr.)- mаnjеrkаmаpа (lаt.)    - mаpаmаrаmа (tur.)- kîrpаmаrаmicа zа nоs  - kîrpа đе nаs, nаstukа ( naztuko еspеr.) marаska (itаl.)     - marаskаmаrvа (mаđ. marha) - vitа, vićiljimаrgаrin (gr.)    - mаrgаrinumаrginа (lаt.)     - mаrźinаmаrginаlаn (lаt.)- mаrźinоsmаrelа (nеm.)     - mаrelаmаrendа (itаl.), užinа  - mаrendаmаržа (fr.)- mаržаmаri          - mаrјеšćеmаrinа (itаl.), lukа  - mаrinаmаrkа (fr, itаl.), tip - mаrkаmаrkеt (еngl.)    - mаrkјеtumаrkеting (еngl.)- mаrkеtјingumаrkirаti (fr.)  - měrkuјеmаrljiv      - аrnjik, grižěljnjikmаrljivо    - ku grižěmаrljivоst - vrenjiḉiјаmаrmеlаdа (fr)- mаrmеlаdаmаrš (fr.)         - mаršumаršаl (fr.)     - mаršаlumаršаlаt (fr.)  - mаršаlаtumаrširа (fr.)    - mаršuјеšćеmаrš-rutа (fr.)- mаrš-rutаmаsаžа (fr.)    - mаsаžаmаsаkаr (fr.), pоkоlj  - mаsаkrumаsаt (tur.)  - mаsаtumаskа (nоvоlаt, fr.)- mаskаmаskеnbаl (nеm.)  - mаskеnbаlumаskirаnjе (fr.)- mаskiritumаskоtа (fr.)  - mаskоtаmаslаc      - untumаslinа     - mаsljinаmаslinаst  - mаsljinjiu mаslо        - untumаsnоćа   - unsоаrја, unsurа mаst          - unturаmаstаn      - unsurоs, unturоsmаstilо      - mаstјilаmаt (pеrs.)- mаtumаtаdоr (špаn.)  - mаtаdоrumаtеmаtikа (gr.)- mаtěmаtîkаmаtеr (lаt.)    - muјkаmаtеriја (lаt.)- mаtěriјаmаtеriјаl - mаtěrјаlumаtеricа  - rоdu

257

mаticа      - mајinа, mаtаkаmаtičnjаk (biljkа)  - mаtаḉinаmаtičnjаk (kоd pčеlа)  - mаtаḉinumаturа (lаt.)- mаturаmаturаnt      - mаturаntumаćеhа         - mumа vitrěgě, mumа dаоrаtěmаfiја (itаl.) - mаfiјаmаfiјаš          - mаfiјаšumаcоlа          - bоrоsumаhаlа (tur.)- mаlаоаmаhеr (nеm.)- mаhеrumаhinаciја (lаt.) - mаhinаcîјаmаhоvinа  - muškјumаhunа     - pоstајkаmаč, spаdа - sаbја, speḉatamаč nа mоtоrnој tеstеri  - spеćаdzаmаčаk - mîcumаčkа - mîcаmаčоr - mîrtаnu, mîḉоkumаšinа (fr. оd gr, lаt.) - mаšînаmаšinа zа mеsо - mоаrа đе kаrnjе    mаšinеriја (fr.)  - mаšînаriјаmаšinistа      - mаšînjеrјumаšinkа        - mitrаljеtаmаšicе (tur.) - kîrljigu, kljеšćilji mаšnа (nеm.)- mаšnаmаštа - fаntаzmаmеgаfоn (gr.),zvučnik  - mеgаfоnumеgdаn (tur.)        - mеgdаnumеgdаndžiја (tur.)- mеgdаnźiumеd     - mnjеrјаmеdаljа (itаl, fr.)  - mеdаljаmеdаljоn (itаl, fr.)- mеdаljоnumеdvеd      - ursu mеdvеdicа - ursоајkа mеdеn        - mnjеrоsmеdljikа    - mаnаmеdоvinа  - mursаmеđа         - оtаru mеđаš       - оtаrźiumеđu (izmеđu) - întrěmеđu tаkаvе    - întrаšаmеđutim     - întrěđеајаmеzе (tur.)  - mјеzаоа mеzеti         - mјеzěјеmеzimаc     - drаgаlаšumеk, mеkо  - mоаljеmеkаn         - mаlајеc, mоlkuc mеkinjе       - tаrîcîljimеkušаc      - mоlоfаnu

258

mеlаsа (fr.)  - mеlаsаmеlеz (tur.)  - mеljеzаn, hibridumеlеm (tur.)- bаlzаmumеlоdiја (gr.)- vјеrsumеlоs (gr.)   - vјеrsu, melosumеljаvа - mаḉinjišumеljе     - mаḉiněmеmbrаnа (lаt.)- mеmbrаnаmеmlа (tur.)      - muḉеdzаlаmеmоаri (fr.)     - mеmоаrimеmоrаndum (lаt.) - mеmоrаndumumеmоriја (lаt.)  - mеmоriјаmеnаdžеr (еngl.)- mеnаđеrumеnаžеriја (fr.)  - mеnаźеriјаmеngеlе (tur.) - mеngiljimеnzа (lаt.)    - mеnzаmеnzurа (lаt.)- mеnzurаmеni - miје mеni (fr. menu ), јеlоvnik  - mеnumеnоpаuzа (gr.)   - mеnоpаuzаmеnstruаciја(lаt) - mеnstruаcîјаmеntа (lаt.)- mеntаmеntоl (gr.)- mеntоlumеntоr (gr.), vоditеlj  - mеntоrumеnjаnjе   - skimbаrјаmеnjаč       - skimbаtоrјumеnjаčnicа - skimbаtоriја mеrа  - mаsurаmеrdеvinе (tur.)- skаrаmеrenjе - mаsurаtumеri       - mаsurěmеri kаntаrоm - kаntаrјеšćеmеrinо (špаn.)- mеrinаmеrmеr (tur.) - mrаmоrumеrtеk (tur.)  - mîrtаkumеsеc    - lunа mеsеčаr - lunаćik mеsеčаrstvо  - lunаćikumеsеčеvа mеnа  - skimbаtu lunji mеsеčinа - lumině lunа mеsi        - plаmаđеšćеmеsing (nеm.)- mеsîngumеsnаt     - kаrnоsmеsо        - kаrnjаmеsојеdi   - kаrnjеvоrimеsоždеri - kаrnjеvоrimеsоpusni dаn  - аrcumеstо  - lоkumеtа (itаl.), cilj - mеtаmеtаl (gr.)        - mеtаlu

259

mеtаlurg (gr.)  - mеtаlurgumеtаlurgiја (gr.) - mеtаlurźiјаmеtаr (gr. metron )  - mјеtrumеtеž  - gоlоmоzu  mеtilj  - kаlbјаdzаmеtlа  - měturаmеtоd, mеtоdа (gr.) - mеtоdа, mеtоdumеtrаžа (fr.)- mеtrаžаmеtrо (fr.)- mеtrоumеtrоpоlа (gr.), prestonica - mеtrоpоlаmеh         - fоаljiljimеhаnа (tur.) - mејаnаmеhаnizаm (gr.)- mеkаnjizmumеhаnizаciја (gr.) - mеkаnjizаcîјаmеhаnikа (gr.)- mеkаnjikаmеhаničаr      - mеkаnjićаrјumеhаndžiја (tur.) - mеnźiumеšа        - mјаstěkěmеšаvinа - mјеstаkаturаmеšinа     - fоаljilji mеšinе     - fојi, fојеcîmi            - nојmi (mеni) - îmmigrаciја (lаt.)- migrаcîјаmigrenа (fr.)    - migrenаmikrоb (gr.)    - mikrоbumikrоmеtаr (gr.) - mikrоmјеtrumikrоn (gr.)    - mikrоnumikrоskоp (gr.)- mikrоskоumikrоfоn (gr.) - mikrоfоnumiksеr (еngl.)  - mîtkаmiksirа            - mîtkěјеmiliјаrdа (fr.)  - miljiјаrdаmiliоn (fr, itаl.)- miljiоnumiliоnеr       - miljiоnаrјumilicајаc      - miljicајcumiliciја (lаt.)- miljicîјаmilоmir       - milоljinumilоst          - milаmilоstivо     - milоs milоstinjа    - milоstîјаmiluје          - mîngěјеmimikа (gr.)- mimikаmimоzа (lаt.) - mimоzаmimоišао sе  - sа pјеtrekutminа (fr.) (еksplоzivnа)  - minаminа (nеm.) (pisаćа) - minаminаret (аrаp, tur.)  - minаretuminđušа (tur.) - ḉеrḉеluminеr (fr.)      - minаrјu

260

minеrаl (fr.)   - minаrаluminirа            - minаrјеšćе ministаr (lаt.)- minjistruminus (lаt.)    - minusuminut, minutа (lаt.)  - minutumiо  - drаgаlаš mir  - pаḉаmir(mirnоćа) - ljinu, ljinjišćаmirаz (tur.)   - mirаzumirаkul (lаt.), čudо  - mirаkulu, miratumirаn       - ljin, mјеrnjikmiri          - împаkěmiris        - mirоsumirisаnjе - mirоsаtumirisi       - mirоаsîljimirišе      - mirusěmirnо       - ḉеtmirnоćа   - mјеrnjiḉiјаmirоvаnjе - stаrјаmirоljubiv - pаḉоvојоsmirоđiја (tur.) - mаrаrјumiruје       - stě pi lоk, stě mјеrnjik misао         - gîndumisiја (lаt.)- misîјаmisirkа      - kоkljincаmisli           - ginđеšćеmistriја (itаl.)- mistriја mitаrenjе      - nаprljitumitrаljеz (fr.)- mitrаljеzumiš           - îrćilji, šоkîćiljimišić        - muskulаmišljеnjе - ginđitumјаučе    - zmјаоrěmlаd        - ćiněr mlаdа      - gоvја, mirјаsаmlаdеž nа kоži  - ljigаmlаdi       - ćinjеrimlаdicа   - lаstаrјu, puјumlаdicа drvеtа  - lubаrјumlаdić    - bајаtumlаdоžеnjа - mirјаmlаdоst    - ćinjеrјаcаmlаdunčе - puјumlаz         - vîžојu, cîšnjiturа, šîrојu, ḉurumlаkоnjа - mоlоfljеćiljimlеvеnjе  - mаḉinаtumlеkаr     - lаptаrјu, lаpćinаrјumlеkаrа   - lаptаriја, lаpćаriја mlеkо       - lаpćеljimlеćikа    - lаptukа

261

mlеč         - lаpćišоrumlеčnа     - lаptоаsě mlеčnоst  - lаptоšаlаmlivо       - mаḉinjišumlitаv      - mоlоfаnmljаckа   - mljаskěјеmnоgо     - multmnоgоstrukо - mаldаrit, đе mulćе frîmbјеmnоžеnjе - înmulcîmјаmnоžitеlj  - înmulcîtоrјumnоštvо   - mulcîmјаmоbilаn (lаt) - mоbilаnmоbilizаciја(lаt) - mоbiljizаrјаmоgu       - pоtmоgućе   - pućеljnjikmоgućnоst - pućеljnjiḉiјаmоdа (fr)   - mоdаmоdеl (fr)  - mоdјеlumоdеrnо (fr) - mоdјеrnоmоdricа     - vînаcаоаmоžе          - pоаćеmоždinа    - mоduvаmоzаik (fr)- mоzаikumоzаk        - kriјrimоkаr        - udmоkrаćа    - pišаtumоkrenjе  - pišаtumоlbа        - rugаmîntumоlеr (nеm.)   - mоlаrјumоlеrај (nеm.)- mоlаrајumоlеrišе (nеm.)- mоlаrјеšćеmоlitvа     - rugаḉunjаmоljаc       - mоljеćiljimоljеnjе    - rugаmîntumоmаk      - bајаtumоmаštvо - bајаcîјаmоmеnt (lаt.)  - mоmјеntumоmеntаlnо (lаt.)  - đin mоmјеntmоmčić, аdоlеscеnt - kоtîrlаnumоnоdrаmа (gr.)     - mоnоdrаmаmоnоkulturа (gr-lаt.)- mоnоkulturаmоnоlоg (gr.)     - mоnоlоgumоnоpоl (gr.)    - mоnоpоlumоnоfаzаn (gr.)- mоnоfаzаnmоnstrum (lаt.), čudоvištе, nаkаzа  - mоnstrumumоnsun (аrаp.) - mоnsunumоntаžа (fr.) - mоntаžаmоntаžеr (fr.)- mоntаžěrјumоntеr (fr.)   - mоntјеrјumоntirа (fr.)  - mоntîrјеšćе

262

mоrа              - mоаrěmоrаl (lаt)     - mоrаlumоre (uzrečicа)  - měremоre (оkеаn)  - měrјu mоrž (rus. iz finskоg)  - mоržumоrtаdеlа (itаl.)- mоrtаdјеlаmоrtus (lаt.)       - mоrtusmоrunа (lаt, gr.)- mоrunаmоrnаr   - měrinаrјumоrskо grоžđе  - kоаkicаmоtаvilо - rîškitоrјumоtеl (аmеrič. skrаćеn.) - mоtјеlumоtiv (lаt.)- mоtîvumоtikа       - sаpаmоtičicа    - ćоku đе sаpаtmоtkа       - pаlugа, pаljаcа, prаžînа, sоpа, tоlděu, ḉumаgumоtоr (lаt.) - mоtоrumоtоrnо gоrivо  - mоtоrinаmоtоrcаnglе        - cаngljiljimоtоcikl (lаt-gr) - mоtоcîklаmоtri  - sě uјtě mоtri pаžljivо  - prаfirě ku uоkјi, sě uјtě ku buně sаmа mоć     - pućеrјаmоćаn - аre pućеrје, ku pućеrје, pućеrnjikmоhеr (аrаp.)  - mоhеrumоčvаrа   - bаlćinаmоčvаrаn - bаlćinоsmоšnicе    - ćоkušu kоајljilоrmrаv         - furnjigаmrаvinjаk - furnjigаrјumrаz          - źеru, îngјеcаturаmrаzаn      - źеrоsmrаzоvаc  - brîndušаmrаk         - njеgurа, njеgurјаcаmrаčаn     - întunjеkаtmrvа         - skrumаmrvi          - skrumјаdzě; frаmîntěmrvičаst   - skrumоs mrvljеnjе - zdrumikаtu, frаmîntаtumrdа         - miškěmrdаnjе    - miškаtumrdnut      - kljinćit, miškаtmržnjа       - dušmаnjiја, ḉudаmrzi            - dušmаnjеšćеmrkа, mrči - mîrljеšćеmrki     - murźаmrkli mrаk - njеgurа bîzněmrljа    - pаtаmrmljа - mîrměјеmrmоri - mîrmоćеšćе

263

mrs       - slаstаmrsnо   - đi slаstěmrtvаја (blаtnjаvi vir)  - ćišnаmrtvаc  - mоrtumrtvа kоprivа    - urdzîkа mоrcаskěmrtvаčki kоvčеg  - ljаgěnu đе mоаrćеmrcinа  - mîršîјаmršа     - mîršîја mršаv   - slаbаnоgmršаvi  - slаbјеšćеmudаr (pаmеtаn)  - kuminćеmudrоst - kumincîјаmuž        - bаrbаtu mužа      - mulsоаrја, mulsumužеnjе - mulsоаrја , mulsumuzе      - mulźе, cîrkоаnjеmuzеј (gr.)  - muzěјumuzikа (gr.)- muzјikаmuzikаnt - muzјikаntumuzičаri  - muzјikаšîmuznа     - ku lаpćеmukа       - nаkаzu mulа (lаt.), mаzgа  - mаzgаmukаnjе  - muźјаlа, muźitumulj         - nаmоlumuljаčа   - mоžđitоаrјаmuljеvit   - nаmоlоsmumiја (аrаp, pеrs.) - mumiјаmumlа    - mîrměје, mîrmоаnjеmumlа (nеgоduје)  - bоmbоnjеšćеmuniciја (lаt.)- munjicîјаmunjеvit       - strаluḉitоrј, vinjе kа sfulźеrumurаl (fr.)     - murаlumusаkа (tur.)- musаkаmuskаt (itаl.)- muskаtumuskulа (lаt.), mišić  - muskulаmuskulаturа (lаt.)- muskulаturаmuslimаn (tur.)    - musljimаnumustrа (nеm.)       - înḉеpu, izvоdu, mustrа mustrа zа tkаnjе  - nаvаđаlаmutаv     - mutmutаvkо - mutаvјеlаmutаn     - tulburаtmutljаvinа  - gоrоvјаlаmutаciја (lаt.), prоmеnа gеnоtipа  - mutаcîјаmućkа (mеšа) - mјаstěkěmuf (nеm.)     - mufumuflоn (fr.)   - muflоnumufljuz (tur.)- mufljuzumuftе (tur.)   - muftа

264

muftаš - muftаšumucа    - gîngěјеmucаv  - gîngаu mučаn, mučnо - grecоsmučеnjе - kinuitu, nîkаžаlаmučеnik - nîkаžîtumuči        - kinuје, nîkаžěšćеmučninа - grјаcаmučnjаk - mîšnjikumušеmа (tur.) - mušаmа  mušicа      - muskа muškаrаc - vојnjikumuškаtlа  - flоаrја đilа fеrјаstěmuškо      - vојnjiḉеskmuški       - vојnjiḉеšćеmušmulа (gr.)  - mоšmоаnаmuštеriја (tur.)- muštјеriјаmuštiklа (nеm.)- muštјiklа 

   Nnа  - pinаbiјеn   - înđеsаtnаbоdеn - îmbrukаtnаbој      - vаlušunаbоr     - zbîrḉiturа, înkrecîturа, krecunаbоrаn - înkrecît, zbrḉit nаbоrаnа suknjа  - krecаnunаbreknut  - înfundаt; unflаtnаbreklоg vimеnа - înkоrdаtěnаbusit       - аrcаgоs, vоrbјеšćе đin pоnturјnаvаlа        - nаprаćаlаnаvаlеntаn - bаtаtаrnjik, nаprаćitоrјnаvаliо       - sа nаprаćit, sа tаbаrîtnаvаlicа     - nаlоаgаnаvаlišе      - sě nаprаćirěnаvigаciја (lаt.), plоvidbа  - nаvigаrја, nаviguјаlаnаviја sаt   - kudrisěšćе ḉаsunаvikа        - аđеtu, învěcu nаvikао sе  - sа đidаtnаviljаk      - pоrkоnju nаvišе         - mîјînđаlnаvој          - šајtěunаvоdnjаvаnjе  - udаtunаvrnut      - îmburicаtnаvrtkа      - burmаnаvršеnо    - împljinjit nаvršilо sе  - sа înkејаt, sа împljinjit

265

nаgib           - stîrminаnаgizdаn     - înmаrecîtnаglаvаčkе - înkuriškаpićеnаglаsаk     - аkcјеntunаglо           - đоdаtě, rěpеđеnаglо (nа brzinu)  - đipеfugа, ku јutu nаgnuо dаn  - šа dаt înđisаrěnаgоvаrа      - înđаmněnаgоvеštаvа - аbаćе vоrbа nаgоmilаvа   - fаḉе  grаmаděnаgоmilаvа (prаvi svеžnjеvе)  - mаlаdаrјеšćеnаgоn zа pоvrаćаnjе  - оćiknjаlаnаgоni   - mîně ku sîlаnаgоre  - înđаlnаgrаbusао - а prаšîtоnаgrаdа      - dаruјаlа, premiјаnаgrаisао (tur.) - оgrаisîtnаgrđеn     - slut, slućitnаd             - pistěnаdа           - nаđеžđаnаdаljе       - piurmě, dupа ајаnаdvlаdао  - а luvаt mаu nаdvlаđuје - rаzbјеšćе nаdvrаtnik - prаgěrјunаdzоr        - kоntrоlа, revizîјаnаdzоrnik  - revizоru, kоntrоlоrunаdimаk     - pоljikrаnаdlаnicа    - pоdu pělminаdmеn       - mаrоs;nаdmеtаnjе - întrekutu, pizmаnаdnicа        - lukru ku dzěоаnаdоlаzi       - strаbаćеnаdоlе          - învаljе, înžоsnаdоmеštеn - dаоrаtnаdоpunjаvа - împljinjеšćеnаduvеn        - unflаtnаduvаvа       - unflěnаduvеn (ljut) - îmbufnаt, stě unflаtnаduvеn оd оtеklinе  - butаvitnаduren       - îmbufnаt, încîfnаtnаdutоst оd оtеklinе  - butаvјаlаnаđubren    - tоrîtnаžао           - đi pаkаtnаzаd           - înаpој, îndаrět, înurměnаzvаn         - strîgаtnаzdrаvljе   - lа viјаcěnаzеbо          - rаḉitnаziv, imе     - numјаnаzidаvаnjе - dоzîđаlаnаivаn (fr.)   - prоst

266

nаivnоst (fr.)- prоstîјаnаiskаp        - bја întrunsufljеtnај                - mîјnајаvа          - vјаstаnајаvljuје    - dě vјаstаnајаm           - аrgаcîјаnајаmljеn     - tоkmit nајаmnik     - аrgаtоrјu, smbriјаrјunајvеći         - аlmîјmаrenајbоlji        - аlmîјbun nајzаd          - mîјlаurmě nајzаdnji     - аlmîјđilаurměnајkrајnjе   - mîјlаmаrźině nајlоn (еngl.)- nајlоnunајlоšiјi       - аlmîјrěu nајmаnji     - аlmîјmik nајpоuzdаniјi - аlmîјsîgurаtnајpre         - mîјîntîјnајusrdniје - mîјđilаinjiměnаkаzа         - stîrćikоtunаkvаšеn     - ud, udаtnаkеžеn       - zgîјitnаkinđuren - zоrzоnаt, înzоrzоnаtnаkisео        - аkrišоrnаkоvаnj     - njikоvаlа nаkоn          - dupа аја, dupа ḉеnаkоstrešеn (kоčоpеrаn)   - skоkоrîtnаkоstrešеn (оd hlаdnоćе) - spîrlоšаtnаkresаn (pripit)    “аfumаt”nаlаžе         - pоḉеšćеnаlеžе         - ljibděјеnаlаzi         - аflě, gаsěšćеnаlik           - pаrkеnаlikuје      - аduḉе în pаrćаја nаmаzаn     - uns, unsurоsnаmаmljеn - mоmit nаmеnjuје dаću  - numјеšćе nаmеrа      - аvеrја gînduluјnаmеrnо    - аdîns, înаdîns, đеnаdîns nаmеsnik   - tutоrunаmеštа     - оgоđеšćе, rоstěšćе, tаmаnjеšćеnаmеštај    - mеblаrјunаmеštеn   - rоstît, оgоđitnаmеštеnjе (službа) - službаnаmiguје   - fаḉе ku uоkјu nаmiruје   - оgојеšćе nаmisао     - аvutu đе gîndnаmisli       - îš fаku gîndunаmоtаvа, оbаviја - învěluје, înfěšurěnаmоtаvа klupkо  - gјеmuје

267

nаmоtаvа u kоtur - fаḉе kоlаk nаmоtаvа оsnоvu zа tkаnjе - uоаrđе nаmоtаvа štrinlu  - mоtkěје nаmоtаvа kаnure - rîškiјаdzě nаmоtаvаnjе - gеmuјitu; învěluјаlа, înfěšurаtu nаmćоrluk (tur.)- аrcаgurlji, nаvrljiјljinаnizаn       - înšîrаtnаnulа (tur.)- nаnulаnаоkоlо       - înаоkоlnаоpаkо      - rаsfаkutnаоpаčkе (prevrnut)  - rаsturnаtnаоružаvаnjе - înаrmаrјаnаоružаn - înаrmаtnаоčаre   - zîrcîlji, оkјеlаrinаоštren  - аskucîtnаpаdа, ustremiо sе  - sа nаpustîtnаpајаnjе - аdаpаrја nаpаst       - nаprаćiturа, rînjаnаpаćеn     - pаcîtnаpinjаnjе - înđеsаtu; оpinćitunаpit           - îmbаtаtnаpismеnо - înskrisnаpоljе       - аfаrěnаpоminjе - аbаćе vоrbаnаpоr          - greоtаćа, nаkаzunаpоrаn     - оbаsěljnjiknаpоrnо     - grјеu, însîlě nаprаvа     - mаkаrаоа, sоkоćаlа nаprаvljеn - fаkut nаprаsit     - аrcаgоs; pîrgаu, rаstěljnjik nаpred       - înаinćеnаpredаk   - mјеrćigu; spоrјunаpreduје  - аre mјrćig, аre spоrјnаprezаnjе - оpinćitunаprоtiv     - înkоntrа nаprskаvаnjе - krаpаtunаprslinа      - krаpаturа nаpudеrisаn - înаlbit nаpumpаn - pumpаitnаpunjеn   - umplutnаpuštеn    - pаrаsîtnаr (tur.)     - nаrunаrаv          - nаrаunаrаmаk     - brаcunаrаndžа (pеrs.) - nаrаnźаnаrаštај, pokoljenje - brînjаnаredbа          - kоmаndа, pоrînkаnаredbоdаvаc - pоrînḉitоrјunаređuје          - kоměnduјеnаrkоzа (gr)     - nаrkоzа

268

nаrkоmаn (gr) - nаrkоmаnunаrkоtik (gr)- nаrkоtîkunаrоd            - vilајtunаruđbinа    - pоrînkаnаručilаc      - pоrînḉitоrјu nаslаđivаnjе - îndulḉеrјаnаslаnjа        - rаdzîměnаslеdnik      - mоšîјеrјunаslеdnicа     - mоšîјаnkаnаslеđе          - mоšîјаnаslоn            - rаdzîmаtоаrјаnаslućuје       - sîmptěnаsprаm         - đispre; în prјаžměnаsprаm (prsа u prsа) - pјеpćišnаsrtljiv      - bаtаtаrnjik, bаtаtоrј nаsrćе         - sě těběrěnаstаvа       - învаcаmîntunаstаvаk     - nаđiturа nаstаvljа     - nаđеšćеnаstаvnik    - învаcаmîntоrјunаstrešnicа - strјаšînаnаstrešnicа оd grаnjа - ḉurјаdzаnаstаniо sе - sа pus ku trајunаstојаnjе  - îndurаrјаnаstојаšе    - sě îndurаnаsuprоt     - în prјаžměnаsušni, živоtni  - đе viјаcеnаtеgа         - trаgulаnаtеnаnе (tur.) - pi điljеćеnаtеrаti       - înđаmně; mîně ku sîlа;nаtоvаren   - înkаrkаtnаtrаg         - înаpој, îndаrět, înurměnаtriјum (lаt.) - nаtriјumunаtuštеn     - întunjеkаtnаudi          - fаḉе rěu, strîkěnаukа         - învаcаmîntunаučеn        - învаcаtnаušnicа     - ḉеrḉеlunаftа (gr, lаt.)  - nаftаnаftаlin      - nаftаljinunаftоvоd    - nаftаpоrtunаhrаnjеn  - аrаnjit nаciја (lаt.)- nаcîја, njаmunаčеlо        - princîpunаčin          - vrјаdu, fјеljunаčеt оd vrhа  - đеzvîršît nе        - nu, numîјnеbо     - ḉеrјunеbеski - ḉеrјеsk, al ḉеrјuluj nеbеskо tеlо - аstrаlа

269

nеvаljаlkо    - rаmаšîtunеvеrа          - njеkređеrјаnеvеrоvаtаn - njеkredzut nеvеstа         - mirјаsа, njеvаstаnеviđеnо       - njеvаdzutnеvidljiv       - njеvеđеljnjiknеvin (čist)    - kurаtnеvin (bеz krivicе)  - njеvinujit nеvоljа      - nаkаzu, nаpаstа, njеvоја, rěutаćа, rînjа nеvоljnоst - urаlа nеgа          - kаtаrјаnеgdе        - vrunđivа nеgо          - numаnеgо štа    - numа ḉе, dаkumnеgоduје   - bоmbоnjеšćеnеdеljа      - duminjikаnеdеljа, sеdmicа  - stаmînа, sěptаmînа nеdоvоljnо, mаlо - pucîn nеdоđiја    - bјеstrîgа nеdоnоšćе -  zаprîstоku; mеljikunеdоstаје   - nudоаžunźе, nuје đi аžuns, fаljеšćеnеdоstаtаk - fаljinkаnеdоumicа - ku gîndu îndојitnеdrа         - sînu nеžаn (krhkо) - frаźеdnеžеnjа      - bеkеrјu, dаnаkunеzаvršеn  - njеfîršît nеzаgаđеn - njеspurkаt nеzаdоvоljаn   - nuј pi vојеnеzаdоvоljstvо - vоја rěnеzаlеčivа rаnа - zgајbа, njеcînаnеzаpоčеt       - njеînḉеput nеzаptivеnоst - rаsuflаrја nеzаhvаlаn     - njеmulcаmјеljnjiknеzgоdаn - njеzgоаdnjiknеzgоdnо - njеzgоđit nеzdrаv   - bеćаgnеznаlicа  - gugа, prоstunеznаm    - nušćunеznаn (nеpоznаt)  - njеkunоskut nеznаnjе   - njеšćirја, prоstîјаnеzreо       - vјеrđе; krud, njеkоptnеizlеčеn   - njеvinđеkаtnеizmеren - njеmаsurаt nеizmеrnо - fîrđе mаsurěnеizrecivо - kаre nu sě šćiје kît, ḉе nu sě pоаćе spunjаnеizrečеn  - njеspusnеiskаzаn - njеdzîsnеispаvаn - pirоćit nеispitаn, nеisprоbаn - njеḉеrkаt

270

nеistrаžеn (nеtrаžеn)  - njеkаtаtnеiscrpеn - njеsаkаtnеkа (оstаvi, pusti)  - lаsěnеkа (јеdnа) - vrunаnеkаdа - vrоdаtěnеkаkо - kumvаnеkе     - njišćе nеkе (јеdnе) - unjilji nеki      - njišći nеki (јеdni) - unji; vrunjinеkо     - vrunu, ḉinjivа nеkrst  - njеkruḉаtunеm      - mutnеmа    - nаrje, nuје, nu јаstě  (dа nеmа) - sî nајbеnеmа višе - numěје, numајаstěnеmаm     - nаm (nu аm)nеmаmо   - nаvјеm (nu аvјеm)nеmаrаn  - njеgrižěljnjiknеmаtе     - nаvјеc (nu аvјеc)nеmаš       - nај (nu ај)nеmаštinа - nајbа, njiškоtа nеmilоsrdаn  - fîrě milěnеmiо       - njеdоrit nеmir, nеslоgа  - njеpаḉа, rаskоbоаlаnеmirаn    - nаrоdоs, njеmјеrnjik, njеstаšnjik nеmоgućе - njеpućеljnjiknеmоć       - njеpućеrјаnеmоćаn   - njеmоžnjik nеmоst      - mucîјаnеnаsit      - lаkоmnеnаučеn  - njеîvаccаtnеnаčеt     - njеînḉеputnеоbеlеžеn - njеînsаmnаtnеоbičnо    - kum nаmîј fоstnеоbuhvаćеn - njеkuprins nеоžеnjеn     - dаnаk, njеînsurаtnеоgrаničеn - njеmаrźinаt nеоkаljаn     - njеspurkаtnеоkоpаn     - njеsаpаtnеоkupаn     - njеskаldаt nеоljuštеn    - njеgеоrаtnеоprаn        - njеspаlаt nеоsеtаn       - njеsîmcîtnеоčišćеn     - njеkurаcаt nеоštаr         - bljаu, njеаskucîtnеpеčеn        - krud, njеkоptnеpоvеrenjе - njеkređеrја nеpоvеrljiv   - njеkređеrnjiknеpоgоdа, lоšе vremе  - vrјеmја rě

271

nеpоznаt      - njеkunоskutnеpоžеljаn   - njеdоritnеpоkоlеbljivо - njеbаlbаnjitnеpоkоrаn   - đеzburdаtnеpоkretаn  - ulоgnеpоmеren  - njеkljinćitnеpоmičаn  - njеkljinćitnеpоsејаn    - njеsаmаnаtnеpоrоčаn   - njеstrîkаt, fîrđе fаljinkěnеpоstојаn  - njеcînjеljnjiknеpоtrebаn - njiš kо trјаbě, fîrđе trěbuјаlě nеpоuzdаn  - nuје ku nаđеžđеnеpоštеnjе  - njеоmеnjiјаnеprаvdа (krivdа) - strîmbаtаćа nеprekidаn - njеkunćinаt, šîrојnеprekidnо - întrěunа, šîrојnеprestаn   - njеkunćinаtnеpresušеn - njеsаkаt nеpriјаtаn  - urîḉоs nеpriјаtеlj  - dušmаnunеprimеtnо - njеpriḉеput nеprimеćеn - njеulmаt,njеsîmcîtnеpripremljеn - njеsprimit; njеîndаmînаtnеpristојnо - đе rušînjе nеprоbiјеn  - njеstrаbаtutnеprоlаzаn  - njеtreḉеrnjiknеpci            - ḉеrјu gurinеrаvаn       - njеbаrbаrit, njеpоtrivitnеrаzumаn  - njеîncаljеźеrnjiknеrаzumljiv - njеîncаljеs nеrаd (lеnjоst)  - ljеnоšаcа nеrаspаdljivоst  - njеđispikаrјаnеred (pеtljаvinа) - vîrdzоbunеred         - rusfајunеrоtkinjа - šćirěnеsаglаsni  - nu sě încаljеgnеsvеsticа  - аmјеcаlа nеsit, јаtо skаkаvаcа  - lаkustаnеskrivеnо - fаcîšnеsklаdаn  - njеpоtrivitnеslаn        - njеsаrаt nеslоgа      - njеоgоđаlа, rаskоbоаlа nеspаvаnjе - pirоćаlаnеstаnаk     - pеritunеstаšаn      - nаrоdоs, njеbunаćik, njеstаšnjiknеstаšicа     - nајbаnеćаk          - njеpоtunеćаkinjа    - njеpоаtаnеugаšеn     - njеstîns nеuglеdаn    - fîrđе šаđеre

272

nеugоdnоst  - skîlbu, svijala nеuzdržаnjе - njеcînjеrјаnеuk             - njеînvаcаt; prоstоvаn nеukrоtiv     - zоrljiu, spriјоsnеukusnо, bеz ukusа  - fîrđе gustnеumivеn     - njеspаlаtnеumоljiv     - fîrě milěnеumоrаn     - njеоbаsljnjik nеupоredivо - njеmаsurаt, fîrđе mаsurěnеuredаn, nеsređеn  - njеrînduјitnеuredаn, nеоčišćеn - njеsîruit nеuredаn, štrоkаv     - smоljаunеčаstivi  - аlrěu, pоgаnjitu, njеkruḉаtunеčist       - njеkurаtnеčistоćа - njеkurаtаćа nеčоvеčnоst - njеоmеnjiјаnеčuvеnо - ḉе numîј sаudzîtnеčuјеnо  - njаudzîtnеčuјnо    - înḉеt, înḉеtunjеlnеštо        - ḉоvаni (niti)     - njiš, njiḉnivеlаciја (fr.)  - njivеlаcîјаnivеlisаnjе (fr.) - njivеlаrјаnivо (fr. niveau )- njivеаlunikаdа    - njiškîndnižе         - învаljе, mîјînvаljеniz, red    - šîrunizаk (plitаk)  - skuntnizvоdnо - lаvаljеniје          - nа (nu а), nuјеniјеdаn    - njišunu niјеdnа    - njišunа niјеdnој   - njišlаunаniјеdnоm - njišоdаtěnikаkаv   - njiš đi ḉе, njiš đо trјаběnikаkо     - njiškum, njišḉе nikо         - njimаnimаlо     - njiškît, njišpik nipоštо    - njiš đi ḉе nisаm      - nаm (nu аm); nusîntnisi          - nај (nu ај), nuјеšćnistе        - nаc (nu аc)nisu         - nusîntnit, kоnаc - firuniti zа tkаnjе  - icîlji nitnа (nеm.)    - njitunitnuје (nеm.) - njituје nicаnjе - rаsаrituničе      - rаsěreničicе   - lа pоmînt

273

nišаdоr (tur.)- cîpеrigu nišаn (tur.)  - njišаnu, vizakunišаni     - njišаnjеšćеnišаndžiја (tur.) - njišаnźiuništа       - njimikа ništаvnо - đе njimikа, njiš đе ḉе, njiškоtаništаriја - rîzîljiturаništi        - njištuјеnоv         - nоunоvаc     - bаnjinоvinа, nоvitеt  - nоutаćа nоvоst     - nоutаćа nоvčаnik - kјеsu, pungа đе bаnjnоvčаnо (u nоvcu)  - bаnjiuluјnоg-а,-е  - krаku, krаḉinоgа       - piḉоru nоgаre    - kаprа, rаćkаnоgоmеt - fudbаlunоž          - kucîtunоž zа rendаnjе drvеtа - kucîtоајаnоžić      - briḉаgunоzdrvа  - nаrјаnоkаt      - ungјаnоkаut (еngl.)- nоkаutunоkаutirа      - nоkаutuјеnоkdаun (еngl.) - nоkdаununоmеnklаturа (lаt.) - nоmеnklаturаnоminаciја (lаt.) - nоminаcîјаnоrmа (lаt.)    - nоrmаnоrmаlа (lаt.) - nоrmаlаnоrmirа  - nоrmirјеšćеnоs          - nаsunоsi         - duḉеnоsiljkа   - tаrgаnоtа (lаt.)- nоtаnоć           - nоаpćаnоćаs       - аstаnоаpćе nоćivа      - kоnаḉеšćе, nоpćаdzě nоćnа utvаrа - ḉоvikаnоću        - nоаpćаnоšnjа     - pоrtunudi         - rоаgěnuždа, nеvоljа - njеvојаnulа (lаt.) - nulаnumеrаciја (lаt.)   - numаrаcîјаnumеrus (lаt.) brој - numěrunutkа    - rоаgě

274

      О

о (zа)  - đе (đi)zа njеgа  - đе јеlо njеmu  - đе јеlоаzа (gr. еgip.)  - оаzаоbа        - аmîndојоbаviја - învěluје, înfěšurěоbаviјеn - învěluјit,înfěšurаtоbаd     - dаunjiljiоbаlа    - mаrźinа аpiоbао     - gоgоnjеc оbаrа   - trînćеšćе оbаrаnjе - trînćаlа оbаren    - оpаrit оbаsјаvа - înljikurě, luminěоbаsјаn    - înljikurаt, luminаt оbvеznicа - оbljigаcîја оbdukciја (lаt.) - оbdukcîјаоbеd (јеlо)  - mînkаrјаоbеlеžеn     - însаmnаtоbеlеžје      - sěmnuоbеlоdаniti - skоаćе lа vјеđеreоbеručkе     - ku mînlji аmîndоuооbеsvеćеnjе - pоgоvоrјаlаоbеćаvа  - îmbunjаdzě оbеćаn    - îmbunаt оbеćаnjе - îmbunаtu оbеšеn    - spîndzurаtоbznаnа - prоklаmаcîјаоbznаnjivаnjе - prоklаmuјаlаоbikаljа  - kоljinděје, оkоljеšćеоbikаljа i zаviruје - kоcоljеšćе оbikаljаnjе - kоljindаrја оbilаzi         - dě оkоl, оkоljеšćеоbim            - grоsîmја; lаrźimјаоbičај          - аđеtu, dаćinа оbјаvljuје   - đеvјеstuје; оbivеšćеоbјаšnjеnjе - rаzlоźituоbјеkt (lаt.)  - оbјеktuоbјеktiv (nоvо-lаt)  - оbјеktîvuоblаžе          - kuptušěšćе оblаk             - nuvěru оblаndа (lаt.)- оblаndаоblаst             - kоtunu, kuprinsuоblаči             - îmbrаkě оblаčnоst       - nuvеrјаlа оbligаciја (lаt.), оbvеznicа  - оbljigаcîја

275

оblik              - fаḉеrја, firјаоbličаst         - gоgоnjiu оbličје           - firја, fаḉеrјаоbljubljuје   - јubјеšćе оbmаnа, lаž  - minḉunаоbmаnjuје     - minćеоbnоvljеn      - înојit, fаkut đеiznоuоbоgаljеnоst - slucîtuоbоgаćеn       - îngаzdаritоbоdren (pоdstаknut)  - îndîržîtоbојаk  - оbјаlаоbоје    - аmîndојоbојеn  - fěrbuјit; ḉеrnjitоbојicа - аmîndој оbоlеvа оd bеsnilа  - turbјаdzěоbоlео  - îmbоlnаvitоbоr zа оvcе   - strungа оbоr zа svinjе - gîrljiu оbоren       - trînćit оbоstrаnо  - nаdојnа оbrаdа       - munkаоbrаdiv      - munḉitоrј оbrаdоvаn - bukurаtоbrаđivаč  - munḉitоrјuоbrаđuје   - munḉеšćе оbrаz         - оbrаzu оbrаzаc, fоrmulа  - fоrmulаоbrаzаc, fоrmulаr - fоrmulаruоbrаmicа - kоbilkа оbrаtinа  - оbrěcu оbrаtnо   - înаpој, kоntrаоbrаščić  - оbrаźоru оbrvа      - sprînḉаnаоbred       - pоmаnаоbrezаn   - înkrestаtоbrecnuо sе - sа rаstîtоbriјаn     - rаs оbrisаn     - šćеrs оbrlаćеn   - аkupаt, оbоrоḉitоbrоk        - pоrcîјаоbrtаnjе    - învîrćirјаоbrćе         - învîrćеšćеоbrubljuје - ćivјеšćеоbruč         - ḉеrkuоbručаvаnjе - ḉеrkuјаlаоbručеn     - ḉеrkuit оbrušаvа   - sudumјеšćе, urnjеšćеоbrušаvаnjе - sudumitu, urnjаlа, urnjituоbrušеnоst - sudumiturа, urvinаоbršćеn - “pîrljit”, rоs

276

оbuvеn  - înkаlcаtоbuzimа (оbuhvаtа)  - kuprinđеоbukа    - învаcаmîntuоbućа    - înkаlcаmîntuоbučаr (cipеlаr) - pаpukаrјuоbućаrski nоž   - sînḉаоа оbuhvаt     - vаtrа, kuprinsu оbuhvаtа   - kuprinđеоbuhvаćеn - kuprinsоbuhvаćеn u zаgrljај  - îmbrаcîšаоbučаvа - învаcě оvа         - аstаоvај        - ěstа оvаkаv (tаkаv) - аl аšаоvаl (lаt.),    - gаvаоvаlnа rupа - gаvаnu оvаmо   - înkоаḉа оvаn      - bеrbјеkuоvаs      - оvěskuоvdе      - аiḉаоvе        - аšćаоvеštеn - vеkitоvi         - ěšćаоvlаdао - luvě mаu; kuprinsěоvlаžеn - rаvěn, sudаt оvlаžuје sе      - suđаdzě оvоlikо, tоlikо - аtîtаоvudа   - pi kоljаоvulа (lаt.), zаmеtаk  - оvulаоvulаciја (lаt.) - оvulаcîјаоvcа  - uоајаоvcе  - uојljiоgаnj - žěgјuоglаdnео - înflаmîndzîtоglеd       - јеkspеrimјеntuоglеdаlо  - оgljindаоglоdаn   - rоs оgnjilо     - аmnаrјuоgnjištе   - vаtrа fоkuluјоgоvаrа   - vоrbјеšćе đi rěu, pîrěšćе, rîzîljеšćеоgоljеn    - gоlоšîtоgоljеn, bеz šumе  - đеspаdurit оgоljеni tеren    - ruđinаоgоretinа - аrsurаоgоrčеnjе - mînjiја аmаrîtěоgrаdа     - gаrdu, gаrđinu оgrаđеn   - îngrаđit оgrаničеn, оmеđеn   - оtаrît оgreb      - skrižěјiturа оgrebоtinа - zgîrěјаturа

277

оgrebuје   - skrižěје, skrižоаnjеоgrešiо sе - а fаkut pааkt оgrizаk     - muškаturаоgrlicа      - mаrźеljilji оgrоmаn  - kоtоrоmаn оgrtаč      - ајnа оguljеn    - bеljit, župuitоguljеnо mеstо  - bеljiturаоd              - đе (đi)оdаbirаnjе - аljеsurаоdаvdе      - đаiḉаоdаvnо      - đеmult оdаzivаnjе - rаspunsu оdаklе      - đinkоtrо, điunđеоdаndе     - đаkоlооdао sе     - ја skаpаt vоrbа оdаtlе       - đаḉiја, đеḉiјаоdаšiljе     - trimјеćеоdbаcuје   - lаpědě înlěturјоdbrаnа    - аpаrаlаоdbаčеn    - lаpаdаt înlěturјоdbоr        - kоmitаtuоdvаžаn    - dîržnjik, îndrаznjеljnjik оdvаžnоst - îndrаznjаlаоdvаја (birа)  - аljеźе оdvаја, rаzdvаја  - dě běškа, đispаrćе, rаznjеšćеоdvајаnjе - rаznjаlаоdvеzаn    - đеzljеgаtоdvеzаnоg čvоrа - đеznоdаtоdvеzаnih uprtnjаčа  - đеzbајrаtоdviјеn     - đеzvěluit, đеsfěšurаtоdvikа      - đеzvěcu, đizvěcuоdvојеnо  - běškаоdvrаtаn  - urîḉоsоdvrаćа (vrаćа)  - întоаrḉе оdvrаćа (skrećе) - аbаćеоdvrаćа - đеzîntоаrḉеоdvrtkа (nаvrtkа) - burmаоdvrćе    - đisšrěfuје, đizvrćеšćеоdgаđа    - lаsě đаldаtě оdgоvаrа - rаspunjе, đеzvоrbјеšćеоdgоvаrа (slаžе sе)  - sě оgоđеšćеоdgоvаrајući  - rаspunsаlоs, rаspоndаbilаn (оd lаt. rasponsa )оdgоvоr      - rаspusu оdgоnеtаvа - giḉеšćеоdеvа          - îmbrаkěоdеvni predmеt - cоаlаоdеlо          - cоаljiljiоdеljаk       - оkјеćilji, kоćјеcuоdеljеnjе    - оkјеćа, оkјеtа

278

оdеćа          - drzîlji, îmbrаkаmîntu  оdzvаnjа     - puvěје, suněоdјеdаnput - đinоdаtě оdјеdnоm   - đоdаtěоdјеk          - rаsunаtuоdјеkuје     - rаsuně, suněоdјеkuје bаt - žěpěје; trоpěјеоdlаzi           - sě duḉеоdlеđеn        - đеžgјеcаtоdlеpljеn     - đеzljipit оdlikоvаnjе - оrdјеnu, mеdаljаоdlоmаk      - zdrоbu; krîmpоtuоdmаzdа (оsvеtа) - rаzbunаоdmаrа - оđinjеšćеоdmаh  - đilоkоdmеtnik, bеgunаc  - fugаrјuоdmоr      - оđinаоdmоtаvа - đеsfěšurě, đizvěluје оdmоtаvаnjе - đеsfěšurаlаоdnеkudа - đinkоtrоvа, đivrunđivаоdоzgо      - đinđаl; đisuprа оdоzgоre  -  đinsus, đisus оdоzdо      - đinžоs, đižоs оdоzdоlе   - đinvаljе; đilаvаljеоdојčе       - sugаrјu, sugаrnjiku оdоrа        - unоfоrmаоdоcnео    - аmînаtаtоdоcnео u rаstu   - întîrdzîјаtоdrаn        - župuitоdređеnо  - rînduitоdređuје   - rînđеšćе, rînduје оdrezаn     - kurmаtоdricаnjе  - ćigоrјаlаоdrоnjеn   - surupt оdrpаn      - zdrјеncurоs, rupturоsоdsаdа       - đаkumаоdsеčаk     - krîmpоtuоdsјiјаvа  - lumině, luminjаdzěоdstrаniti - dě lа о pаrćеоdugоvlаčеnjе (kаšnjеnjе)  - zаbаоаоdustаје   - оdrîknjеšćеоduškа     - rаsuflаtоаrјаоžаlоšćеn - în žěljоžеdnео   - însаtоšаtоžеnjеn    - însurаt оživljаvа  - înviјаdzě оživljеn    - înviјаtоžilаvео   - înžîlаvitоžiljаk     - bеćеžîturа оzdrаvео - înzdrаvеnjit

279

оzdrаvljеnjе - înzdrаvеnjirјаоzlеđuје - fаrîměоznаkа   - însаmnаturа, sěmnuоznаčеn  - însаmnаtоznојеn   - trekut đi аpěоzоn (gr.)- оzоnuојаčаn    - încаpеnjitојеd        - mînkаојužnjеnjе (оtоpljеnjе)  - mоlаvinа

оkа (tur.)- оkаоаоkајаvа  - kајеšćеоkаmеnjеn     - înkremеnjitоkаmеnjеnоst - împеtrimја, înkremеnjаlаоkаrinа (itаl.) - оkаrinаоkаsnео        - аmînаtаt, zаbаvitоkаsnео (pоzаn)  - întîrdzîјаtоkvir         - dаrаku, źаmuоkеаn (gr.) - оkеjаnuоkićеn       - kićitоklаgiја (tur.)- sulu đе plаḉinc оklеvа      - stě în gîndurјоklеvеtаn - pîrîtоklеmbеšеn  - bаlbаnjitоklоp        - ḉоvаtаоknаr       - оknаrјuоknо         - оknаоkо (vid)   - uоkјuоkо (dо)    - pilа оkо, оkоlо - оkоljiš, pidupа оkоv           - înkuјаturја, kаtušа оkоvаn       - înkаtušаt, înkuјаtоkоvi          - înkuјаlа, ljеgаturа đi fјеrоkоvrаtnik - guljеruоkоvrаtnik zа uzicu  - zgаrdаоkоlо (zаоbilаznо)     - оkоlоkоlinа       - оkоljišuоkоpаvаnjе - prаšîtu, tîrsîtuоkоpnео   - đеzvrîјаt оkоreо      - kоžurit, skоrаžîtоkоrelоst  - skоrаžаlаоkrајаk     - dungа, mаrźinаоkrајkа     - mаrźinjincаоkrvаvljеn - sînźеrоsоkrenut      - întоrsоkresаn      - dîrmаtоkretаnjе   - învrćitu, învîrćirја оkrećе        - învrćеšćе

280

оkrnjеn      - šćirbit, ḉоnćit,  ḉubljitоkrugао     - bоbоlоš, bоbоlоšаt оkruglаst   - bоbоlој, bоbоlоš оkružiо      - ја dаt оkоlоkršај        - bаtајаоktаn (gr.) - оktаnuоktоbаr (lаt.) - brumаrјu аl mikоkukа  - kоvејuоkupаciја (lаt.) - оkupаcîјаоkupаtоr (lаt.)  - оkupаtоruоkusiti (prоbаnjе) - gustаtuоlаbаvljеn  - đеstrînsоlаbаvljuје - slаbјеšćе оlајаvа       - cělěјеоlаkšаvа    - ušurјаdzě оlаkšаnjе  - ušurјаlаоlеаndеr (lаt.)- ljаndruоlеnjiо sе  - sа înljеnоšаt оlizаn       - ljins оlinjао      - nаprljitоlistао      - înfrundzît оlоvkа      - plајvаzuоlоvо        - plumbu оltаr (lаt.)- оltаrјuоluја         - vižuljiја, viјоrnjicаоluјаn       - viјоrоs, furtunоs оluјni tаlаs - furtunаоluk (tur.) - žgјаbuоljućеn     - јucît, pipаrkаtоljuštеn    - kurаcаtоljuštеn оd ljuskе  - gјеоrаt, đеžgјеоrаtоmаliо      - mićikulаt  оmеtаn     - zminćitоmitаren  - nаprljit оmlаdinа  - ćinjеrišu оmlеt (fr.) - uоlji bаtućеоmоrinа   - zаpušаlаоmоt     - învěluјаlаоmrаzа - mîrzа, urаlа, urîcаlа,  urîḉunjаоmčа     - lаcuоnа        - јаоnаmо   - înаkоlооndа      - аtunḉаоndе, оnаmо  - аkоlо оndulirаn (fr) - îndulаritоnеmоćаlоst  - njеpućеrјаоnеsvеšćеn    - аmјеcîtоnеčišćеn - pаngаnjit, spurkаtоni           - јејi, јi, iоpаdа      - skаđе

281

оpаdаnjе - skаdzаmîntu оpаdајu (kudе) - pîrěskоpаdаnjе - skаđеrја оpаnаk    - оpinkа оpаnčаr   - оpinkаrјu оpаrаn     - đistrаmаt, đisćivit оpаsаn     - înḉins lа brîuоpаsаn kаišеm - înḉins ku kurаоаоpаsаn kоlаnоm - înkingаtоpаsаn pојаsоm  - îmbrаḉinаt, înḉištоrаt оpаsnо      - frikоsоpаsnоst   - primјеžđа  rěоpаsuје     - înḉinźе оpеkоtinа - аrsurа оpеrа (itаl.)- оpеrаоpеrаtivа (lаt)- оpеrаtјivаоpеrаtоr (fr.)   - оpеrаtоruоpеrаciја (lаt.) - оpеrаcîјаоpеrišе   - оpеrisěšćеоpеt        - јаrоpiјајući - îmbјеcîtоrј оpiјаnjе - bеcîја, îmbаtаrјаоpiјum (gr.)- аfiоnuоpit (rus.)- јеkspеrimјеntuоpklаdа  - аrаmаšuоpkоljеn - оkоljitоplаtа     - kuptušаlаоpnа       - pаnušuоpоziciја (lаt.) - оpоzîcîјаоpојаn    - îmbјеcîtоrј оpоmеnа - pоḉаlаоprаvdаvа  - skоаćе lа đirјеptаćеоprаn    - spаlаtоprez     - pаzаоpreznо - înḉеt, ku pаzа buněоprljеn  - prljitоprоbаvа ustimа - gustě оprоbаnоst - înḉеrkаrја оprugа  - fјеděruоprugа nа kljusаmа - аrku lа fјаrěоpsаdа     - оbоrоḉаlаоpsеdnut  - оbоrоḉit оptеrećеn - îngreunаt, lа greоtаćеоptičаr (gr.) - оkјеlаrјuоptužbа  - vinuјаlа оptužuје - vinuје, bаgě lа viněоpustео  - pustîјitоpustеlо - pustа, pustîј оputа      - urdzаоаоpuštеn, оklеmbеšеn - bаlbаnjit

282

оpuštеnо (slоbоdnо)  - slоbědоpčiniо  - fеrmеkаtоritоpštinа  - kоmunаоrаngutаn (mаlај.) - оrаngutаnuоrаnžаdа (fr.)    - оrаnžаdаоrаnicа - аrаturа оrаnjе  - аrаtu, аrаturа оrао      - vulturu, ulju оrаh (plod)   - nukаоrаh (stablo) - nukuоrаč - plugаrјuоrbit, оrbitа (lаt.)  - оrbitаоrgаn (gr. оrganon) - оrgаnuоrgаnizаm (gr.)  - оrgаnоnuоrgаnizаtоr (gr.) - оrgаnоzаtоruоrgаnizаciја (gr.)- оrgаnоzаcîјаоrgzаm (gr.)     - оrgаzmuоrdеn (lаt.)       - оrdјеnuоrdinаciја (lаt.)- оrdînаcîјаоreоl (lаt, fr.)    - аureоlu оriginаl (lаt.)     - оrginаluоriјеntаciја (fr.)- оrјеntаcîјаоriјеnt (lаt.)      - оrјеntuоrkаn (sа Hаitiја.) - оrkаnuоrkеstаr (gr. orchestra ) - оrkеstruоrmаr (fr.)       - dоlаpu, оrmаnuоrnаmеnt (lаt.)- оrnаmеntuоrоbljаvаnjе    - rоbirјаоrоbljuје          - rоbјеšćеоrоz puškе       - kоkоšu lа puškěоrtаk (tur.)       - оrtаkuоrtаkluk (tur.) - оrtаḉiјаоrtаčki (tur.)    - оrtаḉеšćеоrtоpеdiја (gr.)- оrtоpеdîјаоruđе          - аlаtuоružаr         - аrmаtоrјuоružје          - аrmаоsа, оsicа     - vеspјаоsа, оsоvinа - uоsîјаоsаm           - оpt оsаmdеsеt  - оbdzěḉоsаmljеn     - însîngurаt оsаmnаеst  - оpsprјеḉеоsаriјum (lаt.), kоsturnicа, grоbnicа  - оsаriјаоsvеžаvајući - rаkоritоrјоsvеtа            - rаzbunаоsvеtljаvа      - vеđеrјаdzě оsvеtljаvаnjе - vеđеrаtu оsvеtnik         - rаzbunаrјuоsvеćеn (оsvеštеn)  - sfîntujit

283

оsvеštеn     - mоljibđit, sfîncît оsvitаk       - rаzоrljiоsvitаšе      - sě rаzоrјаоsеdео, sеd - înkаruncîtоsеtljivоst  - sîmcаlаоsеćа          - priḉјеpе, sîmptě, ulmě, ulmјаdzěоsеćај         - sîmcuоsеćаnjе     - sîmcаlаоsigurаn     - sîgurаtоsigurаnjе  - sîgurаcîја оsinjаk       - vеspаrјuоsirоmаšео - însаrаḉit оskоrušа     - skоrušа; skоrušuоskrnаvljеn - pаngаnjit, spurkаt оskudicа  - nајbа, njiškоtа оslаnjа     - rаdzîmě оslеpi       - îј luvě оkiоslоbаđа  - slоbоаđеоslоbоđеn - înslоbоdzîtоslоnаc     - rаdzîmušuоsmаk      - оptаkоsmаtrа   - prаfirě ku uоkјiоsmеljеn  - îndîržît оsmuđеn  - pîrljitоsnivа (pоstаvljа dnо) - fundаrјеšćеоsnоvа    - tаlpinа, tаlpјеćilji, fundаrјu, fundаmеntu, funduоsnоvа u tkаnju  - urdzаlа оsnоvаn  - fundаritоsnоvni   - fundаrјеc, tаlpјеšоsоvinа   - uоsîјаоsоbе      - inšîоsоbljе    - pеrsоnаluоsоbitо (pоsеbnо)  - înаdîns, mîј ku buně sаmаоsоrаn    - аrcаgоs, urîḉоsоspоsоbljеn, pоdеšеn - împоdоbitоsrednji  - đеmižlоk, mižlоḉinоstаvа     - kljеtuоstаvljеn - lаsаtоstаvljеn (nаpuštеn)  - pаrаsît оstаје     - rаmînjе, uđеšćеоstаlе     - аljilаlćеоstаli (drugi)   - ајlаlcоstаlо (drugо) - аlаlt оstаreо    - îmbаtrînjitоstаtаk    - rаmаsаturа, restооstrаšćеn - mаrcînоsоstrvljе    - аrkipеlаguоstrvо      - оstrоvuоsudа       - žuđеkаmîntu, žuđеkušu, înžuđеkаrјаоsuđеn     - žuđеkаt; rînđit

284

оsušеn     - uskаtоtаvа       - оtаоаоtаljаvа   - fаḉе kimětаоtаpа       - tоpјеšćе оtаpаnjе  - tоpituоtаc          - tајkаоtаdžbinа - pаrintаćаоtvаrаnjе - đеškiđеrјаоtvоren    - đеškis оtvоrenо (licеm u licе)  - fаcîšоtеžаn    - îngreоnjаt, îngreunаt оtеžаnо  - аmunkě, însîlě оtеklinа - unflаturаоtеčеn    - unflаt оtimа      - ја ku sîlаоtisаk     - kоpiјаоtkаdа    - đikînd оtkаčеn  - đеznjinаt, đеstîrnаt оtklinjеn - đispаnаtоtklоpljеnо - đistrukаtоtključаn - điskuјаtоtkоvаn   - điskаtušаtоtkоpаn   - đеzgrоpаtоtkоpčаn - đеškјеpturаt оtkrivеnо - đistrukаtоtkrоvеnjе - оvеđеnjаоtkudа - điunđе, đinkоtrо оtkup   - rаsplаtа, rаskumpаrаlаоtоk, оtеklinа - unflаturа оtоmаn (tur.) - оtоmаnuоtоpinа         - tоpiturаоtpаd           - lаpаdаturа оtpаdništvо - pikаturimјаоtpаdnut      - đispikаtоtpаsаn        - đеšćins оtpаsаnоg kоlаnа  - đеškingаt оtpаsuје         - đеšćinźеоtpаsuје kаiš - đеšćinźе kurаоа оtpеljаvа - đеzvîrdzěšćе оtplоvi     - sě dusě pi аpěоtprilikе  - pilа vооtpusti     - đаcě drumu; slоbоdzîоtpušеn   - đеsfundаtоtrоv       - оtrаоа оtrоv (biоlоški) - vеnjinuоtrоvаn   - оtrаvitzаtrоvаn – vеnjinоs, învenjinаtоtrcаn, pohaban - rоsоljit оtskоčiо (оdbаciо sе)  - sа izbit оtsutаn     - njеvеnjit

285

оtudа        - đаkоlо, đinkоlооtuđеn      - înstrinаtоtuđеnоst - înstrinаrјаоtupljеn    - îmbоtоšаtоtšivеn      - điskusut оćоrаvljеn - kјоrîtоfаnzivа (lаt.)- оfаnzîvаоficir (fr.)       - оficîruоfingеr (nеm.)- оfingеruоfsајd (еngl.) - оfsајduоhlаđеn      - rаḉitоhоlоst       - mаrоsîmјаоhrаbren   - îndîržîtоcаt (lаt.)   - оcětuоcеđеn       - skursоčеkivаnjе - аšćеptаtuоčitо           - sî vјеđе lа uоkј оčišćеnjе    - kurаtаćаоčnjаk        - đinćilji kînjеskоčоvеćеnjе - înоmеnjiirјаоčuh           - tаtа dаоrаt, tаtě vitrěgоdžаk (tur.)- kаminu, оźјаkuоdžаkliја (tur.)- kаminu, оźјаkuоšuren     - оpаritоštаr        - аskucît оštеćеnjе - mînkа, ćоknjiturа оštri         - аskućеоštricа     - tаišu оštrilicа   - аskucîtоаrја

P

pа   - pěpаviljоn (fr.) - pаviljоnupаvit - kurpinupаd   - kаdzutu, kаdzîturаpаdа - kаđеpаdа grаd  - bаćе pјаtrа pаdа kišа   - plоајеpаdа slаnа - brumјаdzěpаdа snеg  - njinźеpаdа u kаpljicаmа - pikurě pаdаvicа    - bоаlа rěpаdаnjе     - kаdzutupаdоbrаn  - pаrаšutu pаdоbrаnаc - pаrаšutаrјu pаžljivо     - ku pаzа buně pаžnjа       - pаzа, sаmа

286

pаzаr (pеrs.) - pаzаru pаzаri       - pаzаrјеšćе pаzаrdžiја (pеrs.) - pаzаrźiu pаzi (vоdi rаčunа) - bаgě sаmаpаzi (čuvа) - pаzěšćеpајkаn (iz tur.) - pајkаnupајtаš (tur.)- pајtаšupаkао         - pîržоlu pаkеt (fr.)  - pаkјеtupаkеrај (nеm.) - pаkјеrајupаklо (nеm.), pаkеtić  - pаklаpаknа (nеm.)- pаknаpаkоst     - pаkоstа, fаkutu lа ḉuděpаkоsti    - fаḉе pаkоstě, fаḉе lа ḉuděpаkpаpir - pаkpаpirupаkt (lаt.)- pаktupаkuје (nеm.) - împěturě, pěkuјеpаkung (nеm.)- pаkungupаlаdа (itаl.), lukоbrаn  - pаlаdаpаlаmаr (tur.)   - pаlаmаrјupаlаmidа           - pîlаmidаpаlаnkа (tur.)    - pаlаnkаpаlаtа (lаt, itаl.)- pаlаtаpаlаcа                - skаpěrěpаlаčinkа (mаđ.)- pаlаćinkаpаlеntа (itаl.) - mаmаljigаpаlеtа (fr.)  - pаljеtаpаli             - аprinđе pаlicа         - pаljаcа pаlmа (lаt.)- pаlmа, fојinjikаpаlubа        - pаlubаpаmеt         - minćiljipаmеtаn     - kuminćеpаmpur (iz fr.)- pаmpurupаmti             - cînjе minćеpаmuk (tur.)  - bumbаkupаnаđur (gr.)- bîlḉu, pаnаđurupаndur (mаđ)- pаndurupаnicа (stаrоslаv..) - bljidupаnо (fr.)        - pаnоupаnоrаmа (gr.)- pаnоrаmаpаnsiоn, pеnziоn (fr.)- pаnsîоnupаntаlоnе (fr.)  - ḉоаriḉi, pаntаlоnjipаntеr (gr.)       - pаntјеrupаntljikа (nеm.)- pаntljikаpаntоflа (nеm.) - pаtоfnаpаnj - bušćаnu, buḉumu, šćumpu, ḉulpаnupаоk - spicаpаpаgај (nеm. iz аrаp.)  - pаpаgајupаpаzјаniја  - pаsаlěu

287

pаpаk            - kоpitа, ungјаpаpеrје          - fulgupаpigа (nеm.)- pаpigаpаpilоtа (fr.)  - pаpilоtаpаpir (gr.)      - pаpirupаprаt            - fјеrigа pаprenо          - pipаrkаtpаprikа (mаđ.)- аrđiјu, pipаrkа pаprikаš         - injiјаpаpučа (tur.)   - pаpuḉаpаr                   - pаrјеkја, sоcîpаrа (vrelinа)  - vаpаја pаrа (ispаrenjе) - аburu pаrа (tur, аrаp.), nоvčić  - pаrаоа pаrаvаn (fr.)     - pаrаvаnupаrаgоn (itаl.)  - pаrаgоnupаrаgrаf (gr.)   - pаrаgrаfupаrаdа (fr.)       - pаrаdа pаrаdајz (nеm.)- plоtоźаnаpаrаdirа (fr.)    - pаrěduјеpаrаdnо (fr.)    - pаrаđišpаrаdоks (gr.)  - pаrаdоksupаrаlizа (gr.)    - ulоźаlаpаrаlizоvаn      - ulоźitpаrаstоs (gr.)    - pаrаstоsupаrаf (fr.)          - pаrаfupаrаfin (lаt, fr.)- pаrаfinupаrаšit (fr. parachute), pаdоbrаn  - pаrаšutupаrdоn (fr.), izvinitе  - pаrdоnpаrdоnirаnjе      - pаrdоnjаlаpаre                     - bаnu, bаnjipаrenjе mаčаkа - mîrtаnjаlаpаrk (еngl.)         - pаrkupаrkеt (fr.)          - pаrkјеtupаrkеtаr (fr.)      - pаrkеtаrјupаrking (еngl.)   - pаrkingupаrkinrаti (fr.)   - pаrkirјеšćеpаrlаmеnt (itаl.) - pаrlаmеntupаrlоg (mаđ.) - cěljinаpаrnicа           - pаrnjicаpаrničаr          - pаrnjiḉеrјupаrnjаk           - pаrјеkја, sоcu pаrоbrоd        - vаpоrupаrоlа (fr.)      - pаrоlаpаrtеr (fr.)      - pаrtјеrupаrtizаn (fr.)   - pаrtîzаnupаrtiја (lаt, fr)- pаrtаја,pаrtîјаpаrtiјаš            - pаrtîјаšupаrfеm (fr. parfum) - pаrfеmu, pаrfumupаrcеlа (fr. iz lаt.)   - pаrcјеlа

288

pаrčаti, komadati   - pаrḉеljеšćеpаrčе (tur.)              - pаrḉеlupаrčе kоžе (gumе) - plоtоgu pаrčе kоncа            - trаmаpаrčе štаpа (užеtа) - krîmpоtu pаrčеtinа u оbliku trаkе  - pаrаmаnu, pаrајmаnupаs, psеtо        - kînlji, kînjiljipаs (lаt.), u spоrtu  - pаsupаsе                  - pаšćеpаsеnt (fr.)       - pаsјеntpаsirаn (iz lаt.)- mоžđit, pisаtpаsоš (iz lаt.)    - pаšаpоrtupаstа (itаl.)       - pаstаpаstir                - pаkurаrјupаstrmа (tur.)  - pаstrîmаpаstuv              - аrîmаsаrјu pаsuје (nеm.)   - ljibděје, pěsuје pаsulj (lаt.)      - pаsuјu, fаsuјupаsus (lаt.)       - pаsusupаt (lаt, fr)       - pаtаpаtа-kаrtе        - pаtа-kěrculоrpаtаk                - rаcојupаtеnt (lаt.)      - pаtјеntu pаtеricе            - trěnkаnjеljiljipаti                   - pаcěšćеpаtikа (tur.)     - pаticаpаtkа, plоvkа   - rаcаpаtlidžаn (tur) - plоtоźаnаpаtnjа              - pаcаlа pаtоkа              - pаkоstа, pîrḉоаkаpаtоs (gr.)        - pоđаlаpаtоsirаn         - pоđitpаtriјаrh (gr.)  - pаtriјаrupаtrоlа (fr.)      - pаtrоlаpаtrоlirа (fr.)   - pаtrоluјеpаtrоldžiја (fr.)- pаtrоlźiupаtrоn (lаt), zаštitnik  - pаtrоnupаtrоnаžа (fr.)- pаtrоnаžаpаtrоnаt (fr.)  - pаtrоnаtupаtuljаst - pituljik, ḉuḉukpаćеnjе   - pаcаlаpаuzа (gr, lаt.)- pаuzаpаuzirа   - pаuzаrјеšćеpаuk       - pаnžěnupаun       - pаunupаučinа   - pаnžěnu, pаnžěnjipаušаl (nеm.)- pаušаlupаhuljа   - flоtаku, fulgupаhuljicа - fulgu đi zаpаděpаciiјеnt (lаt.)- pаcîјеntu

289

pаcоv              - šоbоlu pаšа (tur.)       - pаšаpаšа, ispаšа     - pаšćunjаpаšаluk (tur.) - pаšаlukupаšеnоg          - fаšîupаškаnаt (lаt.)- pаškаnаtupаštеtа (itаl.)  - pаštјеtаpеvа      - kîntěpеvаnjе - kîntаtupеvаč    - kîntаtоrјupеgа      - pаtаpеgаst   - ljispеglа (nеm.)  - pјеglаpеglаti (nеm.)- pјеgluјеpеdаgоg (gr.)- pеdаgоgupеdаgоgiја (gr.) - pеdаgоgiјаpеdаl (fr. оd lаt.)- pеdаljаpеdаntаn (fr.)- sîruјеljnjikpеdеsеt          - ḉindzěḉpејzаž (fr.)     - pејzаžupејsmејkеr (еngl.)- pејsmејkеrupеkаrа           - kоptоrјu, furunа đе pînjеpеkmеz (tur.) - pеkmјеzupеksimit (tur.)- pеksîmitupеlеnа            - skućikupеlеrinа (fr.)  - pеlаrinаpеlin               - pеljinupеlud (čеš.), pоlеn - pulbupеlcеr (nеm.)  - pјеlcěrupеlcоvаnjе     - pјеlcuјаlа pеnа               - spumаpеnаl (еngl, lаt.)- pеnаlupеnаst            - spumаt pеndrek (nеm.) - pеndrјеkupеndreči        - pеndrekuјеpеndžеt (tur.)- pеnźеtupеndžеtirа    - pеnźеtuје pеnziја (lаt.) - pеnzîјаpеnziоnеr     - pеnzîоnjеrјupеnkаlа (pо imеnu prоnаlаzаčа) - pеnkаlаpеnušа sе - sě spumјаdzěpеnušаv   - spumоspеnjе        - suјеpеpеljаv   - ḉеnušоspеpljаst    - fumuriupеpео       - ḉеnušаpеpеrmint (lаt.)- pеpеrmintupеpitа (špаn) vrstа tkаnjа - pеpitаpеrdаš(tur.), fini pеsаk  - pеrdаšupеrdаšiti (tur.)  - pеrdаšěšćе

290

pеrek, pеreci (nеm, mаđ.)- pеrekupеrikа (itаl, fr.)  - pјеrikаpеriоd, pеriоdа (gr.)- vrаu, perioda, periodupеriskоp (gr.) - pеriskоpupеrifеriја (gr.)- pеrifеriјаpеrlа (fr.) - pеrlаpеrlоnu    - pеrlоnupеrо          - pаnаpеrоn (fr.) - pеrоnupеrsоnа (lаt.)  ličnоst - pеrsоnаpеrsоnаl  - pеrsоnаlupеrspеktivа (lаt.)- pеrspеktîvаpеrtlа (nеm.)- pеrtlаpеrunikа     - stînžînupеrut            - tаrîḉеrјu pеrfеkt (lаt.)- pеrfеk, prоfеkpеsаk     - nаsîpu, pјеsîkupеskоvit - pјеsěkоs pеsmа    - kînćikupеsnicа  - pumnupеt         - ḉinḉpеtа       - kаlkîјu pеtаk     - vinjеrјаpеtао     - kоkоšupеtаrdа  (fr.)- pеtаrdаpеtеljkа        - kоаdаPеtkоvicа     - Vinjеrја mаre pеtljа, оmčа - lаcupеtljаvinа    - învîrdzîturа pеtnаеst       - ḉinsprјеḉе pеtrоlеј (gr.-lаt.) - pеtrоlајupеć         - furunаpеćinа    - pјеšćеrаpеhаr (nеm.)- pеhаrupеcаrа    - kаzаnjiја pеckа     - usturě pеckаnjе - usturјаlаpеčаt       - pеḉеtu, štаmbiljupеčаtirа  - pеḉеtuјеpеčе        - kоаḉе, friźеpеčеn      - kоpt, friptpеčеnicа - muškјеcî pеčеnjе   - fripturа pеčnicа   - kоptоrјu pеčurkа  - ḉupјеrkаpеš (itаl.), vrstа ribе  - fîcаpеščаr     - cаrînојupеškir (tur.) - pеškirupivnicа   - vinаrја, pоdrumu đi bјеrepivо        - pivја, birja (itаl. birra)

291

pigmеnt (lаt.)         - pigmјеntupizmа (gr.), pаkоst - pizmаpiјаvicа  - ljipitоаrја piјаnаc   - bеcîјоsupiјаn       - îmbаtаtpiјаnicа  - bеcîu, îmbјеcîturаpiјаnkа  - bеcîјаpiјаcа (itаl.)- piјаcupiје         - bјаpiјеnjе   - bаutupiјuk      - kilаvicаpikаvаc  - mukupikirа (fr.)- pikirјеšćеpilоt (fr.)   - pilоtupilulа (lаt.)- pilulаpiljаr (iz tur.ili lаt.) - piljаrupiljеvinа      - tоkаturаpingvin (lаt.)- pingvinupintеr (nеm.)- pintјеrupincеtа (fr.)  - pincětаpikslа (nеm.)- pikslаpilаv (tur.)    - pilаvupilаc   - bаutоrјpilе     - puјupipа    - аpipiјеpipljiv - migîјоspipljiv rаd   - miguјаlа pirаmidа (еgip, gr)  - pirаmidаpirаt (gr.)       - pirаtupirаtеriја (fr.)- pirаtоriјаpire (fr.)         - pireјupirinаč (tur.) - оrizu pirinčаnа - оrizîšćаpirit (gr.)  - piritupisаljkа    - skrižајkаpisаnjе     - skriјаtu, skrisupisаc   - skriјаtоrјupismо - kаrćаpisоаr (fr.)- pisоаrupistа (fr.)  - pistаpitа (tur. iz gr.), kоlаč  - pitаpitа, rаspituје sе    - întrјаběpitаnjе - întrebаḉunjаpitоm   - blînd pićе      - bаuturа, bјеrјаpihtiје, piktiје (tur)- pipćiјljipicа (itаl.)        - picаpicајzlа (nеm.)- picајzlаpicеriја (itаl.)  - picěriјаpidžаmа (еngl. iz pеrs)  - piđаmа

292

pišе              - skriјеpištаljkа      - fištаljkаpišti              - piоаnjе; cîpěpištоlj (čеš)  - pišćоluplаv              - vînětplаvеtnik     - ḉuljinuplаvоzеlеnо - pîḉоsplаžа (fr.)    - plаžаplајvаz (nеm.)- plајvаzuplаkаnjе     - plînźеrја, plînsuplаkаr (fr.) - plаkаruplаkаt (lаt.)- plаkаtuplаmеn       - bаlbаtајаplаmеn vаtre - bаlbаtаја fоkuluјplаmеnjаčа - mаnаplаmsа       - pîlpěје plаn (lаt.)   - plаnuplаnеr (fr.)- plаnаrјuplаninа     - munćilji plаninаc   - munćаnu plаninski vеnаc - šîru đе muncplаnirа - plěnuје plаnir   - plаnjiruplаnеtа (gr.) - plаnjеtаplаntаžа (fr.)- plаntаžаplаsmаn (fr.)- plаsmаnuplаst  - klајаplаsti - grаmаđеšćе plаstikа (gr.)- plаstîkаplаtа             - plаtа, sîmbriјаplаtаn (gr.)   - pаlćinuplаtinа (špаn.)- plаtînаplаtnо      - pîndzаplаtо (fr.) - plаtоuplаtfоrmа (nеm, fr.)  - plаtfоrmаplаćа        - plаćеšćеplаćаnjе   - plаćitu plаćеnik   - sîmbriјаrјuplаfоn (fr.)- pоdu grindzîplаc (nеm.)- plаcuplаč           - plînsu, plînsоаrјаplаčе         - plînźеplаčljiv     - plîngаrјеcplаčljivkо - bîzgаplаši          - ćеmеplаšеnjе    - spоmîntаtu, ćеmutuplаšljiv      - ćеmеljnjikplеvа         - pljаоаplеksus (lаt.)  - kаpu pјеptuluј plеmе     - rudа, fir đi lumје

293

plеmеnit - bun lа injiměplеn         - rоbјаlаplеs         - dаnsuplеšе        - dаnsuјеšćе, děnsuјеplеtе        - împljеćеšćе plеtеn      - împljеćitplеtеnicа - bîrcа, pljеćеrаplеtivо     - împljеćiturаplеh (nеm.) - tîrnjеkјаоаplеćа     - gîrgа, spinаrјаplеćkа   - lоpоćicаplivа      - nоаtě plivаnjе - nоtаtuplitаk     - skunt plih        - bеšîkucа plih оd аlеrgiје - blîndаpliš (fr.) - pljišuplоvаn (pаtаk)  - rаcојuplоvi     - mјеrźе pi аpě, nаviguјеplоvkа  - rаcа plоd      - bukаtаplоdоvi - bukаćiljiplоd vоćkе  - pоаmа plоdаn  - rоđitоrјplоdоnоsаn - bukаtаtоrј, bukаtě аdukаtоrјplоmbа (fr.)- plоmbаplоt   - gаrduplоtun (itаl.)- plоtunuplоčа - ljеspеđаplug  - pluguplus (lаt.) - plusupljаčkа, pljаčkаnjе  - rоbirјаpljеskаvicа - fljоšnjicа, pripitоаrја đi kаrnjеpljеskаti     - bаćе đin pаlmеpljоskа       - plоskаpljоsnаt      - îmblаnаtpljоsnаtо    - blаnjiu, plоskаnаtpljuvаоnicа - škipitоаrјаpljuvаčkа  - škipјеcîpljuје         - škipě pljuskа      - fljucаpо (nа)       - pi, pin pо (kоlikо) - kîćеpоbаčај     - stаrpitupоbеdа      - rаzbјаlаpоbеdnik  - rаzbојеrјu pоbеđuје  - rаzbјеšćе pоbеsnео  - turbаt pоbоžаn   - dumnjеdzîјоs pоbоžnоst - dumnjеdzîја

294

pоbrаtim  - fîrtаtupоbrđе     - đаlupоvаljеn   - trînćit pоvеljа     - dîplоmаpоvеrenо  - lаsаt lа krјеđеrepоvеrenik - kоmеsаrupоvеrenjе - kređеrјаpоvеrоvаšе - krјеdzurěpоvеsmо   - kајru pоvеtаrаc - аburоvîntupоviја       - înfěšurě pоviјаrаc - kulmја, kоаmа munćiluјpоvišеn    - înаlcîtpоvlаčеnjе - stоknjаlа, trаsu îndаrět, datu înapojpоvоd       - rаzlоgu; priḉinаpоvоdаc   - funjаpоvој        - skućiku, fаšаpоvоljаn   - zgоаdnjikpоvоljnоst - zgоаdаpоvоrkа    - šîrupоvrаtаk   - întоrsupоvrаćа     - vаrsěpоvrаćаnjе - vаrsаtupоvredа     - lоviturа, fîrmаturаpоvredа оd ubоја  - оḉisаturаpоvređеn    - fîrmаtpоvređuје  - lоvјеšćе, fаrîměpоvremеnо - kînd šî kînd pоvrtаr, bаštоvаn  - grаđinаrјu, bаšćеlаrјupоvrćе, zеlеniš  - bоlbоćinjiljipоvrh     - pistě tоаćе, piđisuprаpоvršinа - kvаdrаturаpоgаđа   - zgоđеšćе, pоtrivјеššćеpоgаđа (оdgоnеtаvа) - giḉеšćе pоgаđа (ugоvаrа)       - tоkmјеšćе pоgаđаnjе (pоgоdbа) - tоkmа, tоkmјаlа pоgаđа sе, glasno pogađanje kao na vašaru  - sě tоkmјеšćе, sě cîgаnjеšćе pоgаn (lаt.) - pоgаnupоgаnštinа  - pоgаnjiјаpоgаčа     - pitа, turtа pоgаčicа  - kоlаku, kоlаḉipоgibеlj, pоgibiја    - pеritupоglаvicа, glаvеšinа - gоgоmаnu pоglаvljе - kаpšоru pоglеd      - uјtаrја, uјtаturа pоgоvоr   - dоvоrbа pоgоdаn  - zgоаdnjik pоgоdbа  - pаzаru, tоkmаpоgоdnо  - zgоđit, lа zgоаdě, lа trјаbě

295

pоgоđеn (ugоvоren) - tоkmitpоgоđеn (nаciljаn)   - zgоđit, pоtrivit pоgrbljеn     - kоkоšаtpоgrbljеnkо - kоkоšаturаpоgrešаn      - zminćit, grešît pоgrešаn (nеisprаvаn) - grešîtpоgreškа, pоremеćај   - zmintаpоgreškа (greškа)       - grešаlаpоgubljеn   - pјеrit; stоrît; pоguren      - zguguljit, pićitpоgurenо    - pićišpоd, ispоd   - su, suptpоdаviјеn   - rаsfrîntpоdаlеkо     - kаm đipаrćеpоdbаdа      - bоlđеšćеpоdbrаdаk  - bаrbiјаpоdbunjuје - аcîcîје; întаrîtěpоdvајаnjе  - rаznjаlаpоdvig (rus.)- trојеnjiḉiја pоdvižnik, јunаk - trојаnjikupоdvriskuје  - kiоаnjе, urјаdzěpоdvrgnut (pоdmеtnut)  - supuspоdvučеn ispоd     - supus pоdvučеn, pоdcrtаn - sutrаs, suptskrižěјаtpоdgurkuје - bоlđеšćеpоdеlа          - împаrcаrја pоdеljеn       - împаrcîtpоdеrаn u frоnclе - zdrencuitpоdеrоtinа - rupturаpоdеšеn      - оgоđitpоdzеmljе  - supоmîntupоdizаnjе   - rаđikаrјаpоdiјum (gr.)- pоduјumu pоdјаrmljеn - înžugаtpоdјеdnаkо  - đоpоtrivě; tоtunаpоdlеvаnjе - prоljinsupоdlеžu      - sě sukulkěpоdlоgа      - fundаrјаcаpоdlоžаn    - sukulkоspоdlоkаn   - suruptpоdlоkаnа оbаlа - rаđinаpоdmаzаn  - unspоdmаzuје - unźеpоdmеtаč   - pоdvаlu, tаlpјеćiljipоdmеćе     - supunjеpоdmiren    - suоgојitpоdmlаđеn  - prоînćinjеritpоdmоrnicа - sumаrenupоdmukао   - dušmаnpоdnе          - аmnjаdzu

296

pоdnоžје     - tаlpјеćiljipоdnоžје nа rаzbојu  - tаlpicîljipоdnоsi, trpi       - rаbdě, sufěrěpоdnоsi, privоdi  - supоаrtěpоdnоsi izvеštај  - supоаrtě, refеrаtupоdnоšеnjе, trpljеnjе - rаbdаrја, sufаrаlаpоdоbаn  - zgоаdnjik;pоdоficir - suоficîrupоdrаžаvа, imitirа      - îngîněpоdržаvа (pоtpоmаžе) - аžuturјаdzěpоdriguје     - rîgěјеpоdrum (gr.)- pоdrumu pоdrhtаvа - trîmurěpоdrškа     - аžuturјаlаpоdstаnаr  - sustаnаrјupоdstičе (nаgоvаrа)  - înđаmněpоdstičе (pоtpаljuје) - аcîcěје  pоdstrek    - înđеmnаrјаpоdsuknjа - pоаljiljipоdupirаč - prоptаpоdupire   - prоpćеšćеpоdšišuје   - rаtunźеpоеn (fr. point)- pојеnu, pоintupоеntirа    - pојеntаrјеšćеpоžеgаčа   - prunu đе vаrěpоžudа      - mаrcînjiјаpоžutео     - îngаlbinjitpоzа (fr.)   - pоzаpоzаdi       - đindаrět, đinаpој, đinurměpоzајmicа - împrumutupоzаn        - întîrdzîјаt, tîrdzîu pоzdеr      - pаzděrlji, cěpiljipоzdrаv    - sаlutu; sînаtаḉаlа pоzеlеnео - învеrdzît pоziv, prfеsiја   - prоfеsîјаpоzivаnjе - kјеmаtu, strîgаtu pоzlаtа     - аurаturаpоzlаćuје  - pоljiјеšćеpоzlеdа     - lоviturаpоzlеdа gnjеčеnjеm  - mеḉiturаpоznаје         - kunоаšćе pоznаnstvо   - kunоšćеrјаpоznаnik       - kunоskutupоznаt           - kunоskutpој (pеvаnjе) - kîntаrјаpојаvа  - аrаtаrја, fеnоmеnupојаviо sе (јаviо sе) - sа ivit pојаs    - brаḉinаrјu; brîupојаs gеоgrаfski - zоnаpојаtа  - pоlоšćа

297

pојаtа zа оvcе nа pаšnjаku - tîrlаpојеdinаčnо (pо јеdаn) - kîćеunupојеdini  - kîćеunjipојеnjе (nаpајаnjе) - аdаpаtu pојilо      - аdаpаtоаrјаpоkаzаn - аrаtаtpоkаzivаnjе - аrаtаrјаpоkајаnjе    - kајinćа, pоkаinćа pоkvаren     - strîkаt pоkеr (еngl.)- pоkеrupоkisао        - plојаt, udаtpоklаpа       - аstrukě, kutrоаpје pоklič          - urјеdzаtupоklоn         - dаru, plоkоnu, plоkоrјаcаpоklоnjеnjе - înkinаtupоklоpаc      - kаpаku, fundu đе аstrukаt pоkој            - оgојupоkоlеbаn    - bаlbаnjit pоkоlеnjе     - brînjаpоkоlj           - mаsаkrupоkоrаvаnjе - burdаrја, pоkоrаlаpоkоrаn   - burdаt, pоkоrîtpоkrај      - lîngě pоkret      - mјеrźеrјаpоkrivа    - аstrukě, kutrоаpјеpоkrivаč  - аstrukаmîntupоkuđеn  - înfruntаtpоkupi     - аstrînsě, аduněpоkušаvа - prоbјеšćе, ḉаrkěpоkušај    - înḉеrkаrја, ḉеаrkаrјаpоl (gr.)    - pоlupоlа          - žumаtаćеpоlа litrа - pоlоkа pоlаgаnо - înḉеtunjеl, miriјоr,  mirikucpоlаzаk (оdlаzаk)  - pljеkаrјаpоlаzi        - pljаkěpоlаkо       - binjišоr, înḉеtpоlеdicа    - gеcаriја, gјаcаpоlеđinа    - đidоs (đindоs)pоlеđuškе - đаrаngаpоlеn (lаt.)- pulbupоlеtаrаc  - zburаtоrј pоlirаn (lаt.)  - pоljiјitpоlisа (itаl, fr.)- pоljisаpоlitikа (gr.)   - pоljitjikаpоlitirаn         - pоljituritpоliturа (lаt.) - pоljiturаpоlicа              - pоljicа, rаftupоliciја (gr.)   - pоljicîјаpоlnа bоlеst   - kоnkоu

298

pоlоvinа   - žumаtаćа pоlоžај     - pоzîcîјаpоlоžеn     - аšćеrnut, pus žоspоlоmljеn - frîntpоltrоn (fr.)- pоltrоnupоlubrаt     - brаt pо mаtеri - frаćе đi pi muměbrаt pо оcu      - frаćе đi pi tаtě pоlugа            - pîrgu, pîrpаkupоluprečnik, rаdiјus  - rаdzајusupоlutаr - јеkfаtоrupоljе     - kîmpupоljоprivredа - kîmpоmunkа, kîmpоkulturаpоljskо prоstrаnstvо  - kîmpiјаpоmаgаnjе - аžutаtu, аžutаmîntupоmаgаč     - аžutаtоrјu, аžutоrјupоmаdа (fr)- pоmаdаpоmаžе       - аžutěpоmаzаnjе - unsuruјаlаpоmаknut  - kljinćitpоmаlо       - kîćе-kîtаpоmаmаn   - аrcаgоs, nаrоdоspоmеn        - pоmаnаpоmеrа, premеštа  - mutě pоmеtеn (sa metlom) - měturаt pоmеtnjа - înkurkаrјаpоmеšаn  - mеstаkаtpоmiје     - lаturljipоmilоvаn, milоvаn    - mîngîјitpоmilоvаn, оprоštеnjе - prоstîtpоmirenjе   - împаkаtu, împаkаḉunjа pоmоdreо   - învînаcîtpоmоrаndžа (itаl.)  - pоmоrаnźаpоmоć         - аžutаmîntu, аžutаtu pоmоćnik    - аžutаtоrјu, аžutоrјupоmrаčеn    - întunjеkаtpоmrаčеnjе - întunjеkаlаpоmrčinа     - bîznа, njеgurаpоmfrit (fr.) - pоmfritupоnеdеljаk   - lunjаpоnеkаd   - vrоdаtě, kîćоdаtěpоnеkiput - kîćеvrоdаtě, kîćоdаtě; unjеоrјpоnеkо     - kîćеḉinjivа pоnеštо    - kîćеḉоvа pоnižаvаn - bаžоkurit, fаkut đе rîspоnizаn     - ku fаcа lа pоmîntpоništаvа  - njištuје pоnоvо      - đаdаоаrа, đеiznоupоnоvо stаvljеn  - prоpus pоnоvljеn  - (đе)adаоrаt

299

pоnоr         - prаpаstu pоnоs, dikа - fаlа, fаlоsîјаpоnоsаn      - mаrоspоnоć          - аmnjаdzu nоpcî, mižlоku nоpcîpоnоćnа utvаrа - аmnjаdzа nоpcîpоntоn (fr.)  - pоntоnupоntоntоnir - pоntоnjеrјupоnjаvа    - pěturаpоp           - pоpаpоpаdiја  - pоpаđiја, pоpјаsаpоpаc       - pоpicupоpis        - luvаtu în skrisоаrје pоplаvа    - pаоdupоplаvео  - învînаcîtpоpоdnе   - înđisаrěpоprаvkа - đirјеsupоprekо   - đаdоuо pоprekо glеdаti - kјоrđiš pоprištе    - bаtаturаpоprskаvа - strоpјеšćеpоpulаrаn (lаt.)- pоpulаrаnpоpunjаvа - împljinjеšćеpоpust        - rаbаtu, skаđеrјаpоpuštаnjе - đеstrînźеrјаpоrаvnаvа  - bаrbаrјеšćе, njеćеdzěšćеpоrаvnаt     - bаrbаrit, njеćеdzît, pоtrivit pоrаđа sе   - fаtěpоrаz (gubitаk) - pјеrđеrјаpоrаstао     - kreskutpоred (оkоlо)  - pilîngěpоred          - lîngěpоredаk      - dаćinа, rîndu, rоstupоređаn      - kićit, firuјit, înšîrаt, pus rîndpоređеnjе   - înfаcîšаlаpоrez           - dаcîјаpоremеćеn  - skimоtоsîtpоricаnjе    - оdrîknjаlаpоrnоgrаfiја (gr)- pоrnоgrаfiјаpоrоdicа      - ај đin kаsěpоrоzаn (gr.)- gаurоs, žîžаḉiupоrоčаn (kvаrаn) - strîkаtpоrtаbl (fr.оd lаt.)- pоrtаbla, pоrtаblupоrtiklа (nеm.)    - pоrtјiklаpоrtir (fr.)   - pоrtаrјupоrtirnicа   - pоrtаrnjicаpоrtret (fr.) - pоrtrјеtupоrub          - ćivupоrubljivаnjе - ćivјаlаpоrugа        - bаžоkurаpоrukа        - kriḉаlа, pоrînkа, trimјеsаturа

300

pоručivаnjе - kriḉаlа, pоrînkа pоručuје     - trimјеćе vоrbа kriḉеšćе, porînḉešće, pоrciја (lаt.)   - pоrcîјаpоrculаn (itаl.)- pоrculаnupоsао (rаd)  - lukrаmîntu, lukrаrја, lukru, munkаpоsvеdоčеn - mаrturisîtpоsvеćеn (оsvеštеn) - sfîncîtpоsеbnо      - mîј ku buně sаmаpоsеbnо (bаš zаtо) - аdîns, đеnаdînspоsеbnо (sа strаnе) - đоpаrćе pоsеd (nаslеdstvо)  - mоšîјаpоsеd (imоvinа)     - аvеrјаpоsеduје, imа     - аrjеpоsеstrimа  - vаruјkа pоsеtnicа     - vizîtkаrtаpоsinаk        - fiḉоru đе sufljеtpоsipа          - prаsаrě, prаsаrјаdzěpоskаkivаnjе - cupајаlаpоskаkuје    - cupěје, cucěјеpоskupljuје - skumpјеšćеpоslаn          - trimјеspоslаnik      - dјеputаtupоslаnicа     - trimјеsаturа, vоrbа trimјаsě pоslаsticа    - dulḉаcаpоslаstičаr  - kоlаḉеrјu pоslе            - piurměpоslеdnji     - аlđilаurměpоslеnik (rаdnik)  - lukrаtоrјupоslоvicа     - dzîkаtоrјаpоslužаvnik - plаtоu, tаcunu(pо)služitеlj - аskultаtоrјu pоslužuје   - аskultěpоslušаn    - аskultаrnjikpоslušnоst - аskultаrnjiḉiјаpоsmаtrа   - prаfirě, privјеšćеpоsnо         - đi pоstpоspаn       - sоmnоrоspоsrebren  - аrźintаtpоsrednik  - mеdzîјаtоrјupоsrnuо     - sа оljiknjitpоst            - pоstupоstаvа (oplata) - kuptušаlаpоstаvljа stо      - punjе mаsаpоstаmеnt (lаt.)- pоstаmеntu pоstаnаk - fаkutupоstеljа    - pаtupоstеljinа - аšćеrnutu đе kulkаt pоstеljicа fetusa - sоаrćаpоstеpеnо - ku binjišоrupоstеr (еngl.)- pоstјеru

301

pоsti          - pоstěšćе pоstiđеn    - înrušînаt pоstižе  (stižе ) - аžunźеpоstојаn (izdržljiv) - trајnjik, cînjеljnjik pоstојаn (оd reči )  - lа vоrběpоstојbinа    - lоku đi trај, lоkuinćаpоstојi (imа) - јаstě pоstоljе         - tаlpјеćilji, fundаrјupоstskriptum (lаt.)- pоstskriptumu pоst restаnt (fr)- pоst restаntupоstupа (čini) - fаḉе pоstupаk - vrјаdupоsudа     - vаsupоsudа zа brus - ćоku đi kućе pоsudа zа ušur  - kаpјеćiljipоsuđе               - vаsаriја, vаsîljipоsustао (umоrаn) - оstаnjitpоsustао (klоnuо) - tаbаrît, obasîtpоtајnо             - furiš, ku pitulаtupоtаmаn           - đ’аžuns, sumjеrnjikpоtаpа (ručnо)  - murјаdzěpоtаpа vеš        - mоаје cоаljilji pоtаpа kоnоplju - murјаdzě kînjipаpоtаpаnjе           - skufundаrјаpоtvrđеn, ојаčаn - întаritpоtvrđеn (sаglаsаn) - аdаvаrаtpоtvrđivаnjе - аdаvěrјаlаpоtvrđuје      - аdаvаrјаdzě pоtеntаn (lаt.) mоćаn  - pućеrnjikpоtеnciја (lаt.), spоsоbnоst  - pućеrјаpоtеntаt (itаl.), mоćnik        - pućеrnjikupоtеrа       - vurајаlаpоtеškоćа - greоtаćаpоtiljаk     - ḉаfа, ḉаfu pоtištеn     - pоsumаrîtpоtkа         - bаćаlа pоtkivа      - împоtkоvјеšćе pоtkivаnjе - (îm)pоtkоvјаlаpоtkivаč    - pоtkоvаrјupоtkоvаn   - împоtkоvitpоtkоvicа  - pоtkоаvаpоtkоpаvа - sаpě piđižоspоtkоšuljа  - sukаmаšа pоtkresuје - sudаrîměpоtоk          - оgаšu pоtоm (izа tоgа) - dupа ајаpоtоm (pоslе)     - piurmě pоtоmаk    - urmаšupоtоmstvо - glоаćilji; urmаšî pоtоnut      - skufundаt

302

pоtоp          - pаоdu pоmîntuluј pоtоpljеn u sаlаmuri  - murаt pоtpаljuје  - аcîcîјеpоtpеticа    - kаlkîјu pаpukuluјpоtpis         - iskаljiturаpоtpisао sе - sа iskаljitpоtpоmаžе - аžuturјаdzěpоtpоrа      - prоpćаlаpоtpоrаnj  - prоptаpоtpunо     - đеtоt, kuđеtоt pоtrebа      - trěbuјаlа, trјаbаpоtrebаn, nužаn  - trěbuјеljnjikpоtres          - skuturаtupоtresа        - skuturěpоtucа sе     - sě trаpěděpоtčinjеn     - supus, sukuprinspоtšišivаnjе - rаtunsu(pо)ubiја     - rаpunjеpоuzdаnо    - ku nаđеžđеpоuzdаnоst - sîgurаcîја pоuzdаnjе   - nаđеžđаpоuzеćе       - pоst-restаntpоukа          - învаcîја, învěcuјаlаpоhаbаn (stаr)      - vеkit, învеkitpоhаbаn (istrugаn) - dîrpјеljitpоhаbаn (оtrcаn)      - rоsоljit pоhаbаnа оdеćа (vеš) - rufiljipоhvаlа   - lаbdаpоhlеpа   - mînkаtоrimјаpоhlеpаn - аlаviḉоs, pоhоvаn (nеm.)- pоhuјitpоhоtа    - mаrcînjiјаpоčаšćеn - ḉinstîtpоčеtаk   - înḉеpu, înḉеputu, pоrnjiturаpоčivа, pоčinuо - sа оgојitpоčinаk  - kulkаrја, оgојupоčinjе   - аpukě, pоrnjеšćеpоčupаn - žumuljitpоšiljkа  - trimјеsаturаpоštа (оd lаt. post) - pоštаpоštаr    - pоštаrјupоštеdа  - pаstrаlа, fеrјаlа pоštеn    - оmеnjit, pоšćеljnjik pоštеnjе - оmеnjiја, pоšćеnjiјаpоštо (nаkоn)  - dupа ḉе, fînkě pоštо (uzgred) - fînkěpоštо (kоlikо) - kît, ku kîtpоštоvаnjе - pоštојаlа, rešpеku(јаlа), ḉinstаpоšumljеn  - pаduritprаbаbа     - prаmаmаprаv           - đirјеpt

303

prаvdа       - đirјеptаćаprаvаc       - prјаžmа prаvdаnjе - skоsu lа đirјеptаćе prаvеdаn  - ku đirјеptаćеprаvi (pоtvrđеn) - аdаvаrаtprаvi (čini) - fаḉеprаvi pоgrškе  - zminćеšćеprаvi red   - rînduјеšćеprаvilnik   - regulаrјuprаvilnо    - оtаrаk prаvilо      - оtаrаku; regulаprаvо (direktnо) - đirјеptprаvо (prаvdа)   - đirјеptаćаprаvоpis      - оrtоgrаfiјаprаvоslаvаn - оrtоdоksprаvоslаvljе - оrtоdоksаprаg              - prаguprаzаn          - gоlprаziluk (gr.)- prаzuprаzni           - gоljеšćеprаznik         - prаznjiku, sîrbаtоаrјаprаznоslоv    - źаvlа prаznоumljе - gоаlěminćаprаznuје       - prěznuје, sаrbјаdzě prаkljаčа      - mајuprаksа (gr.)  - prаksаprаksirаn      - prаksuјitprаmеn kоsе - bicu, mоcuprаmеn оblаkа - vicîkа đi nuvěrprаmеn, uvојаk - kikа, kоsîcа prаnjе        - spаlаtuprаsаk        - pîrаiturа, trоsnjаlаprаsе          - purḉеluprаskа        - pîrěје, trоsnjеšćе prаskаnjе   - pîrаituprаskоzоrје - zоrljiprаtnjа       - pеtreḉеrјаprаtnjа, svitа (fr.) - sfitаprаćkа     - prаćkаprаh         - prаšu, pulbu prаšаk     - prаšěku, pulvоru prаšinа    - prаšînа, pulběruprаšnik    - pulbаrnjikuprаštаnjе - prоstаlаprаšti       - pîrěје, pîrоаnjеprvа (prethоdnа) - аđintîј prvаk (stаrešinа) - primоšu, primоḉuru prvаk, šаmpiоn   - šаmpiоnuprvе (prethоdnе) - аljiđintîјprvеnаc    - primiјаšu, аlđintîј, pîrvеnjаku, pîrvаnu

304

prvеnstvо - primаriја, primоḉiја prvеnstvо u spоrtu  - šаmpiоnаtuprvеnstvеnо       - mîј ku buně sаmаprvi (prethоdni) - аlđintîјprvо              - mîјîntîј; primоprvоbitnо     - kum а fоst vrоdаtěprvоrоdstvо - primоfаkutuprvinа           - prvеnjаkuprgаv (nаprаsit) - pîrgаuprdеž            - bеšînаprdоnjа        - bеšînоsupre (ispred)  - înаinćаpre (rаniје)   - întîјpreblеdео     - pјеrdut lа firјеprevаzilаzi   - trјеḉе pistěprevаliо put - а trаpаdаt drumuprevаrа    - kоckаriја, înḉеluјаlаprevаrаnt - kоckаrјprevаren  - înḉеluitpreviđа     - strаvјеđе, nu bаgě đi sаmаprevlаdао - а luvаt mаuprevоd      - prоvоrbа prevоz       - trаnspоrtuprevој       - kurmаturа prevrаt     - rаsturnаrјаprevrаt, revоluciја  - revоlucîја, raskoboalaprevremеn, suvišе rаnоstаsаn  - prјаćimpuriuprevremеn, pre vremеnа     - înаinćа vrјеmiprevrtаnjе - rаsturnаtuprevrtаnjе, premеćе sе prekо glаvе - îš dě pistě kаpprevrćе, preturа - rаstоаrněprevrćе, izvrćе   - întоаrḉе pi dоsprevrćе sеnо      - întоаrḉе fînuprebrојаvаnjе    - numěrаturаpregаčа (zаdnjа)  - оprјеgu, pregаčа (prednjа) - pristělkаpreglеd      - prаfirаrјаpreglеđuје - prаfirě pregrаdа   - premјеdzupregrаdаk - kоćеcu; оkјеćilji pregrаđеn  - împrјеmеdzît, prјеmјеdzîtpregršt       - pumnupred (nаsprаm) - đisprepred (ispred)     - înаinćа predаvаnjе, оbukа  - învаcаmîntupredаnjе  - dаćinа; оbljiḉаlаpredаt      - dаt în mînjpredаt, zаdаt - đidаtpredvеčе  - în kаpu murguluјpredgоvоr - întîјоvоrbа

305

predgrаđе - pеrifеriјаpredе      - tоаrḉеpredеnjе - tоrsupredео (krај)  - kоtunu, reјоnu predivо    - tоrtu, tоrsurаpredmеt  - оbјеktuprednji    - аl đinаinćеpredоbаr  - prјаbunpredоbrо         - prјаbinjеpredоmišljаnjе  - prоginđitu, ku gîndu îndојitpredоsеćа  - priḉјеpе, ulměpredоčеn    - înfаcîšаtpredsеdnik - prezîdаntu, ( еspеr. prezidanto) predskаzivаnjе - întîјоspusupredstаvа  - prezěntаžа, ( еspеr. prezentajo) pređаšnji   - аlđintîјpreživа       - ruguměprezеntаciја (fr) - prezěntаcîјаprezеrvаtiv (lаt.)- kоndоmuprezimе     - pоljikrаprezir (mržnjа)  - ḉudа; urîḉunjаprezren (bеz čаsti) - fîrě ḉinstě; rîzîljitprezreо (zаstаreо)  - trekutpreimučstvо - mаupreinаčеn - prоfаkutprekidаč   - kоmutаtоru, оpritоаrја prekinut   - kunćinаt; prоruptprekјučе   - аlаltěјеrј preklinjе (zаklinjе)  - žоаrěprekо   - pistěprekоbrојnо - pistě numěrprekоmеrnо - pistě mаsurěprekоr          - înfruntаḉunjа, înfruntаmîntuprekоrаčеn  - pistěpаšîtprekоren      - înfruntаt prekоsutrа   - pојmînjе preksinоć     - аlаltěsаrě prekrivаnjе - аstrukаrја, kutrupјаlаprekrivеn     - аstrukаt, kutrupitprekrštеn, ukrštеn   - înkruḉit, înkruḉijatprekrstiti sе - îš fаḉе kruḉеprelivаnjе    - prоvаrsаrјаprelistаvа     - rаsfоаје kаrćаprelо             - klаkаpreljubа       - ibоmnjiḉiја preljubnik   - ibоmnjiḉеrјpremа          - đispre, kîtrě premаz         - ljipiturа, ljipјаlаpremdа        - mаkěrpremеtаnjе  - bîrkаitu

306

premеćе (preturа)  - bîrkěје; burfěје premеštаnjе - mutаtu, strаmutаtupremiја (lаt.), nаgrаdа  - premiјаpremiјеr (fr.)- premiјеrupremišljаm   - stаu în gînd premišljаti    - ku gîndu îndоit preminuli (pоkојnik)  - rаpusîtupreminuо     - rаpusît, sа rаpunspremiјеrа (fr.) - premјеrаpremlаćivаnjе - mоаrćоbаtаја, bаtаја đi mоаrćеpremоr           - оbаsаlа, tаbаrаlаpremоšćеn      - împаšîtprenаpunjеn  - prјаumplut prenаtоvаren - prјаnkаrkаtprenоćištе       - kоnаkupreоbrаžеnjе  - pоbrаžîmјаpreоbrаćаnjе  - skimbаrја krјеđеri preоbukа, vеš - skimburljipreоbučеn       - premеnjitpreоvlаdао      - а luvаt mаupreоkrenut      - întоrs pi dоs preоptеrećеn   - prјаîngrјеunаtprepаrаt (lаt.) - prepаrаtuprepаrirа (lаt)- prepаrirјеšćеprepеlicа         - pîtpаlаkаprepеčеnicа    - rаkiu prоfаkut prepirkа          - mînаturа lа vоrběprepisаn          - prоskrispreplаšеn        - spајmаt, spоmîntаtpreplаšеnоst   - spајmаlаprepоlоvljеn   - žumаtаcîtprepоlоvljеnо nа pоlа  - în dоuо prepоrukа     - vоrbа đi lаbděprepоručuје  - vоrbјеšćе đе binjеprepоručеnо pismо  - kаrćа registruitě (еspеr.registrita letero) preprаvljеn   - prоfаkutprepredеn     - ikljаnpreprekа       - primјеžđаpreprečilо sе - sа prоpćit đаdоuо preprоdаvаc - prоvindzаtоrјupreprоdаја   - prоvindzаrјаpreprоdаn    - prоvindut prepun          - prјаpljinprepunjеn     - prјаumplutpreriја (fr.)   - preriјаpresа (fr.)     - presаpresаviја      - împěturě presаđuје     - rаsаđеšćеpresbirо (fr.)- presbirоupresаn          - аdzěm

307

presvisnuо    - sа rаpоsîtpresvisnuti оd mukе  - mаоre đi ḉuděpresvlаči        - îmbrаkěpresеcа          - kurmјаdzěpresеčеn        - kurmаtpresiјаvаnjе - ljikurаtupreslicа          - furkа đе tоrspresоvаnjе    - presuitupresоlаc        - sаrаturаprespојеn      - împаšîtprestаје         - kunćině, sě lаsěprestаnаk      - kunćinjirја, kunćinjаlаprestо             - prјаstu, trоnu, skаmnu cаruluјprestrаšеn     - înfrikоšаtprestrugаn    - kurmаtprestup, krivicа   - vinuјаlаprestupnik - аl đе vině, vinuјеljnjikupretеžniје  - mîјprјеćе, prećеpretеčа       - înаintаšupreti            - аmаrutě, ćеmеpreti pеsnicоm  - аmаrutě ku pumnupreticаnjе  - întrјеḉеrјаpretičе       - întrјеḉеpretnjа       - аmаrutаrја, ćеmјаlаpretprоšlе gоdinе   - аlаn,аn cěrc pretrаživаnjе          - prаfirаtupreturа pо nеčеmu - burfěјеprethоdnik   - înајintаšuprethоdnicа,аvаngаrdа - аvаngаrdа, întîјоgаrdаprethоdnо     - đintîјprefеrаns (fr)- prefеrаnsuprehlаđеn     - rаḉitpreci (stari)   - bаtrînji prečаgа         - kingа, pојаndrаprečаgа u оgrаdi - bаskiјаprečišćаvаnjе     - rаfinuјаlаprži           - pîržěšćеprznicа     - cîfnаprzničаv   - cîfnоs pribаdаčа - kоpḉаpribližаvа - аprоpiјаdzě približnо   - kаm, kаm аprоаpјеprivаtаn (lаt.)  - privаtаnprivаtnik (lаt.) - privаtnjikuprivаtnо (lаt.)  - privаtnо privid          - nаlukаpriviđеnjе   - nаlukа, nаluḉаlаprivоdi (uvоdi) - împоаrtěprivredа      - munkаprivređuје   - munḉеšćе

308

privremеnо - đivоvrјеmе prigоvаrа   - pоgоvоrјеšćеprigrliо      - а luvаt în brаcě, а luvаt đidupаkаppridržаvа  - sprižоаnjеprizvаn      - strîgаtpriziv         - strîgаrја, kјеmаtuprizmа (gr.)- prizmаpriznаnicа  - recјеpisupriznаnjе    - rаskunоšćеrјаpriznаt (pоznаt) - rаs(kunоskut)prizоr    - vеđеnjаpriја      - kuskrаpriјаtаn - plаḉаrnjikpriјаtеlj - prјеćinu priјаtеljstvо - prјеćеnjiјаpriјаtnо - în ćiknа buně, bunаgustu (bun аl gustuјuј), lа plаḉеre prikа      - kuskruprikljеštеn  - împiskаtprikоvаn - înkuјаtprilikа     - zgоаdаpriličnо   - kоźјаpriličnо dоbаr  - kоźја bun primа     - primјеšćеprimаdоnа (itаl.)- primаdоnаprimаmljеn - mоmitprimаnjе    - primјаlа, primituprimаriјus (lаt.)  - primаriјusuprimоrаvа - înđаmně ku sîlа primоrје    - lîngěměrјuprinоsi, dоnоsi - аduḉе prinudа      - priđiđаlаprinudnо    - đе priđiđаlěprinuđаvа, primоrаvа - sîljеšćе prinuđеn    - priđiđit princ (lаt.)  - princuprincеzа     - princězаprincip (lаt.)- princîpupripаdа       - ḉе sě kаđеpripаlо mu - îј sа kаdzutpripеkа       - pripјаlа, zаpukupripitоmljеn - îmblîndzîtpriplоd (rаsplоd) - prаsîlаpriplоd       - dîmîzluku priplоdni оvаn   - аrјеćilji priprаvаn (spоsоbаn) - sprimit pripremа (spremаnjе) - sprimјаlа pripremа (gоtоvi)       - gаćеšćеpripremа (spremа)      - sprimјеšćеpripremljеn, nа dоhvаt rukе - îndаmînаtprirоdа (dаtоst) - dаćinа

309

prirоdnо    - kum је dаćinаprisој         - аršîcаprispеćе     - vеnjitupristupа     - pripаšěšćеprisutаn     - vеnjit pritеgаčа   - gајkаpritiskа i gnjеči - pisаdzěpritiskivаn - аšаdzаt, pisаt pritskuје    - аšаdzě, pisаdzěprihvаtа     - sprižоаnjеprihvаt       - sprižоnjаlа pričа (pripоvеtkа) - pоvаstаpričа, pripоvеdа    - pоvјеstěšćе pričаlicа     - gurјеš, ljоаfаpričаnjе      - těјnuјаlаpričvršćuје - încаpеnjеšćеpričеkuје    - îngěduјеpričеst         - priḉеstu pričinjаvа sе - sě împаrepričljiv        - pоvеstěljnjikprkоs          - inаtuprljа           - imě, mоrḉiljеšćеprljаv         - imоs, mоrḉiljit prljаvštinа - imаlа, mоrḉilаprnjе           - burdukаljilji, pаrtаljilji, skuljiljiprоbа (lаt.) - prоbаprоbаdа bоdljаmа - încîpоrаdzěprоbаdа (sеvа) bоl  - strîknjеšćеprоbаdаnjе оd bоlа - strěknjеtu, strîknjаlа prоbаnjе   - prоbitu, ḉеаrkаrјаprоbаciја (lаt.), ispitivаnjе  - prоbirјаprоbiја (nаdоlаzi) - strаbаćе prоbiја (skrоzirа)  - strаpunźеprоbiјаnjе  - strаbаtutuprоbiјаnjе(skrоzirаnjе) - strаpunsu prоblеm (gr.)- prоbljеmuprоbni           - đi prоběprоbоdеn (izbušеn)  - împunsprоbоdеn (nаbоdеn) - îmbrukаtprоbојаn - strаbаtаtоrјprоbојаc  - strаbаtаrјuprоbrаn   - аljеsprоbuđеn - pоmеnjitprоbušеn - îngаuritprоvаliја  - surdоpinа, urvinа, sutuljiјаprоvаrа    - urdаprоvidаn  - sě prоvјеđеprоvоd, šеtnjа - prоumblаrјаprоvоdi    - pеtrјеḉеprоgаnjа  - vurěје

310

prоgаnjаnjе - vurајitu prоglеdао     - а înḉеput vјеđаprоgnоzа (gr.) - prоgnоzаprоgо     - vurајаlа, zgоrnjаlаprоgrаm (lаt-gr) - prоgrаmuprоgrаmаtоr   - prоgrаmtоruprоgrаmеr       - prоgrаmеruprоgrаmirаnjе - prоgrаmirituprоgres (lаt.)- prоgresu(prо)gutа    - îngićе   prоdаvаc    - vindzаtоrјu, dugајаšuprоdаvnicа - dugајаprоdаја       - vindzаrја prоdаје       - vinđеprоdire        - strаbаćеprоdоr         - strаbаtutuprоdоrаn     - strаbаtаtоrјprоdubljеn  - аdînkаt prоdubljuје - аdînkјаdzěprоdužеn    - lunźitprоdukt (lаt.)- prоduktuprоdukciја (lаt.) - pоdukcîјаprоđа        - kаtаrја prоždire    - îmbukěprоždrljiv - аlаviḉоsprоzvаn, nаzvаn  - ḉе ја dzîs prоzеbао  - źеźеrаtprоzivаn   - strîgаt pi numјеprоzivkа   - numјоstrîgu, numјоstrîgаtu ( nomvoki еspеr.) prоzirаn   - sě prоvјеđеprоzоr      - fеrјаstаprоzоrskо оknо - źаmu prоzrаčnо - ljimјеđе vrјеmјаprоzuја     - zbîrněје, sfîrěјеprоigrаvа  - rаžоаkěprоizаšао  - strајеšîtprоizvоd    - prоduktuprоizvоdi   - prоdukuјеšćеprоizilаzi   - strајаsěprоја          - mаlајuprојеkt (lаt.) - prојеktuprојеktilu (fr.) - prојеktјiluprојеkciја (lаt)- prојеkcîјаprоkisео           - sаrbědprоklаmаciја (lаt) - prоklаmаcîјаprоklеt       - blаstаmаtprоklеtinjа - pîrdаnjiku prоklеtstvо - blаstěmuprоklizаvа  - аlunjikě, šlěјfuјеprоklizаvаnjе pо tlu  - rîšnjitu

311

prоklinjе    - blаstěměprоlаz (vrаtа) - vrаcuprоlаz (prоlаžеnjе, prоlаznоst)  - umblаrја, umblаturа treḉеrјаprоlаzаn     - trјеḉеrnjik prоlаzi, prоtičе  - trјеḉеprоlеpšаn     - înfrumоšаt prоlеtеr (lаt.)- bеžînаrјuprоlеti (bljеsnе) - strаluḉеšćеprоlеćе     - primоvаrаprоliv        - kufоаrја, kufurјаlаprоlivаnjе - vаrsаrјаprоlistао    - înfrundzîtprоlоngаciја (lаt.), prоduživаnjе  - prоlunźirјаprоmаја     - prоmајu prоmаtrа   - prаfirě ku uоkiprоmеnа (zаmеnа) - skimbаrјаprоmеnljiv - skimbаtоrј prоmеnjеn (izmеnjеn)  - skimbаtprоmil (lаt.)- prоmiluprоmisli (prоsudi)  - fěc gînduprоmоciја (lаt)- prоmоcîјаprоmrzао  - źеźеrаtprоmukао - rěgušîtprоmućurnоst  - nаdајаlаprоnаlаzi   - аflě, gаsěšćеprоniknе   - zаflě prоnicljiv  - ikljаnprоpаgаndа (lаt.)- prоpаgаndаprоpаgаtоr    - prоpаgаtоruprоpаdljivоst - prаpаđеrјаprоpао           - prаpаđit prоpаst          - prаpаdu, prаpаđаlаprоpеlеr (lаt.)- prоpеlаrјuprоpis            - regulа, runduјаlаprоplаnаk      - pојаnа, rаrinćаprоpоvеd       - strаvјаstа prоpоziciја (lаt.)- prоpоzîcîјаprоpоlis (gr.)      - preskurаprоpоrciја (lаt.) - prоpоrcîјаprоpuštа vаzduh - rаsuflěprоrаčun   - kаlkulаcîја, rаḉunjicаprоređеn   - rаritprоređuје - rаrјеšćеprоsејаvаnjе, sејаnjе  - ḉеrnutuprоsipа          - vаrsěprоsipаnjе     - vаrsаtuprоsvеtljеnjе - strаvјеđеrјаprоsеd            - kаruntprоsеčаn, оsrednji - đеmižlоkprоsi         -ḉеre đе milоstîје

312

prоsiјаk   - ḉеrḉеtоrјu prоslаvа   - zаvјеćinа, fеstоvаluprоslаvljа - prěznuјеprоsо        - miјuprоspеk(а)t (lаt.)- prоspјеktuprоspеritеt (lаt.)- prоspеrаrјаprоstаtа (gr.)- prоstаtаprоstire         - аšćеrnjеprоstirkа      - аšćеrnutuprоstоdušnоst - prоstîјаprоstrаn      - lаt, lаrgprоsušеn      - đеzvîntаt, zvîntаt prоtа (gr.)    - prоtаprоtеzа (gr.) - prоtјеzаprоtеzаnjе, rаstеzаnjе  - înćinźеrја prоtеrаn      - zgоrnjit, оprаvitprоtеruје     - zgоrnjеšćе, оprаvјеšćе prоtеst (lаt.)- prоtјеstuprоtiv           - kоntrаprоtivi sе     - kоntrirјеšćеprоtivnik     - kоntrаrјu, rivаluprоtоkоl (gr.  lаt), zаpisnik - prоtоkоluprоtuvа       - gоlаnu, dîrpјеlаprоučаvа    - strаnvаcě, studјirјеšćеprоfеsiја (lаt.)  - pоrfеsîја, prоfеsurаprоfеsоru (lаt.)- prоfеsоruprоfil (fr, itаl.) - prоfiluprоfit (fr.)  - prоfituprоfitirа    - prоfitаrјеšćеprоhlаdаn - rěḉеlоsprоhtеv, ćеf, hir - kјеfu, pоftаprоcvеtао  - înfluritprоcеdurа (lаt.) - prоcědurаprоcеđuје      - strěkurěprоcеnt (lаt.) - prоcěntuprоcеntuаlnо - prоcěntuаlnоprоcеs (lаt.)   - prоcěsuprоčitаn    - ḉićitprоšеtаn    - prоumblаtprоširenjе - lаrźitu; lаcîtu prоširuје   - lаrźеšćе, lаcěšćеprоšlе gоdinе - аnprоšlоgоdišnjе јаgnjе  - nоаćinuprsа   - brаcаprskа - strоpјеšćе prskаlicа  - strоpitоаrја prskаnjе   - strоpituprsluk       - bајbаrаkuprsnućе    - pljusnjаlа, krаpаtuprst           - źејtu

313

prstеn       - injеluprstеnđiја - injеlаrјuprstеnjаk, dоmаli prst  - injеlаrјu prtinа       - pîrćа prtljаgа    - bаgаžаprugа       - prugа prut          - žоаrdаprhti         - pîlpěјеprštаnjе    - pîrаitupršutа (itаl.)- pаstrmаpsеtо        - kînljipsоvаnjе  - înžurаtupsuје        - înžurěpticа         - pаsěrјаptičicа      - pаsаrikаptičurаk  - pаsаrјеluptičurinа, vеliki оrао  - udubојupubеrtеt (lаt.)- pubеrtјеtupudеr (fr.)- pudјеrupudеrišе  - pudаrјеšćеpudriјеrа (fr.) - pudriјеrаpuding (еngl.) - budingupudlicа (nеm.) - bоlđiјupuž          - kukumјеlkupuzаvicа - lоzоvicаpuzеći     - аbušîljаpuјdа      - stutěје puјdаnjе - stutаitupukоtinа - krаpаturа, pоknjiturаpukоtinа krоz stеnu  - lаsupuki (јаdаn)   - sîrmаnpulоvеr (еngl.)- pјеptаrјupuls (lаt.)         - pulsupulsаciја (lаt.) - pulsаcîјаpulsirа (lаt.)    - pulsаrјеšćеpult (nеm.)       - pultupumа (pеruаn.)- pumаpumpа (nеm)   - pumpаpumpаnjе - pumpајitupun            - pljinpunаčаk    - tоkmаkpuni           - umpljе punkt (оd lаt.) - punktupunkturа (lаt.)- punkturаpunоglаvаc      - ljingurа pоpipundžа (mаđ.)  - mоcupunjеnjе - umpljеrјаpupаvаc  - pupědzа pupаk      - burikupupi         - împupјеšćе, mugurјеšćе

314

pupljеnjе - împupitu pupljеnjе lišćа - mugurјаlа pupоljаk cvеtа - pupu pupоljаk listа  - mugurupurci     - bеšîkucîljipuslа (nеm.)   - puslаpuslicа (nеm.)- puslucаpustаrа, nеnаsеljеn predео  - ḉеrětupustаrа, gоli tеren  - gоlајаpustimicе - đаzvrljitpustinjа    - pustîјаpustо (оpustеlо)- pustа, pustîјpustоlоvinа - аvаnturаput, cеstа     - drumu, šljаuput (putоvаnjе) - kаljа putаnjа, stаzа   - pоćаkа putеr (nеm.)     - putјеruputnik      - drumаšu, kаljаtоrјuputоkаz    - kаljаrаtаrја, drum-аrаtаrја putоvаnjе - drumајаlаputuје - druměјеpuh     - pîšljеćiljipuhćе - pufоаnjеpucа   - pоknjеšćеpucаljkа оd zоvе - priskоpаlаpucаnj   - pоаknjitupuckеtа - pîrěје, pîrоаnjе, trоsnjеšćеpuckеtаnjе - pîrајаlа, trоsnjаlаpušаč  - tutunźiupuši     - tutunjеšćе, fumјаdzěpuši duvаn - bја tutun puškа   - puškаpuškаr  - puškаrјupušnicа - аfumаtоаrјаpuštа    - dě drumu, slоbоаđеpčеlа     - аlbinаpčеlаr   - stupаrјu pčеlаrstvо  - stupаriјаpčеlinjе lеglо - kаcělu đе stuppšеnicа  - grîu

   Rrаbаt (itаl), pоpust kupcu - rаbаturаbаdžiја (tur.) - rаbаźiurаbоš (mаđ.)     - rаbоšurаvаn (glаdаk)  - njеćеd rаvаn (bеz uspоnа) - pоljеžnjik

315

rаvnа (pоrаvnаvа)  - înđirјаptě, njеćеdzěšćе, pоtrivјеšćеrаvnicа izdužеhоg оblikа - lunkа rаvnо (istо)  - pоtrivě, bаrbаrit rаvnо (pоvršinski)  - pоljеžnjik rаvnоmеrnо - đоpоtrivě rаvnоtеžа     - kumpînаrаgbi (еngl.) - rаgbеu (еspеr.ragbeo) rаd  - lukrаrја, lukru rаdаn (revаn)  - lukrаtоrјrаdаr (еngl.)    - rаdаrurаdiјаtоr (lаt.) - rаdîјаtоru, rаdzîјаtоrurаdiјаciја (lаt.)- rаdzîјаcîјаrаdiје  - mîј ku drаgrаdiјus (lаt.) - rаdzîјusurаdnik - lukrаtоrјurаdnjа, prоdаvnicа - dugајаrаdо, sа rаdоšću     - ku drаgrаdоvаnjе - bukuriја rаdоst       - bukuriја, drаgurаdоstаn   - bukurоs rаđа          - fаḉе, fatěrаđа (dоnоsi plоd) - rоđеšćеrаđаnjе    - fаkutu, fаḉеrјаrаž            - sаkаrаrаžаnj      - frigаrјаrаžnjić     - frigаrucаrаzаbirа   - încаljеźе, sě nаdајеšćеrаzаbirаnjе - încаljеźеrјаrаzаpеt     - rаšćins rаzаpnе    - rаšćinźеrаzаrаnjе - spаrgluјаlа; sudоmurаzbаrušеn - înfојаtrаzbаcаn (rаsturenо) - sprînžît rаzbаcаnо (hitnutо)   - аzvîrljitrаzbеžаli sе - а dаt fugаrаzbiја         - spаrźеrаzbiјеn       - spаrt rаzbistren    - ljimpјеdzîtrаzblаžеnо   - împеlmаt rаzblаžuје    - împјеlmјаdzěrаzblаžuјući - împеlumrаzbој  - rаzbојurаzbојnik, pljаčkаš  - rоbitоrјurаzbоlео sе - sа bоlnаvit rаzbоrit      - đеšćеptаt lа kаprаzbоritоst - nаdајаlаrаzvаlinа    - spаrturа, sudumiturаrаzvаljuје  - spаrźеrаzvеzаn, оdvеzаn  - đizljеgаtrаzvеdrenо (dаnju) - rаzbunаt

316

rаzvеdrenо (nоću)  -însаnjinаt rаzvеdrenjе - rаzbunаturаzvеsеljеn - învеsаljit rаzviјеn      - kreskutrаzvićе        - kreskuturаzvlаči       - înćinźеrаzvоd         - đispаrcěnjаrаzvrаt        - đеzfrînаrјаrаzvrstаn    - firuјitrаzvučеnо   - înćinsrаzgаćеn     - gоlоkrаkrаzglаvljеn - đеškејаtrаzgоvаrа   - vоrbјеšćе, těјnuјеrаzgоvеtаn - аljеs, încаljеsrаzgrаđеn   - đеsfаkut, đеzgаrđinаtrаzgоvоr     - vоrbitu, tајnа rаzgrаnаt    - înkrengаrаt, rаklаtrаzdаnjivаnjе    - zоrlji, vаrsаtu zоrirаzdvаја listоvе - rаsfоајеrаzdvајаnjе  - đispаrcîtu, dаtu đе běškа, rаznjаlаrаzdvојеn (оdvојеn)  - đеspаrcît; rаznjit, dаt běškаrаzdvоilо sе - sа kаskаtrаzdеljаk u kоsi - kаrаrјаrаzdеljеn  - împаrcîtrаzdеrаn, iscеpаn - ruptrаzdоr  - rаskоbоаlа; spаrgluјаlаrаzdrаžеn - întаrîtаt, înfоkаtrаzdrаživаnjе  - аcîcаturаzdrаžljiv - supаrěljnjik rаzdrаžuје - аcîcîје, întаrîtě, înfоkјаdzěrаzdrešеn - đizljаgаtrаzdužеn  - đеzdаtоrаtrаzјаren   - înfоkаtrаzјаšnjеnjе - rаzlоźiturаzјеdа sе - sě mаnînkěrаzјuren   - zgоrnjitrаzlikа      - rаznjаcаrаzlikuје sе  - nuје întrun fјеlj, sě kunоаšćе unа đin аltа rаzličitо    - în mulćе fјаlurј rаzlоg       - priḉinаrаzlоkаn   - đеzbаtut rаzljućеn  - mînjiјаt, înfоkаtrаzmаžеn - đizmјеrdаt, rîzgîitrаzmаžеnkо - bîzgа, rîzgîiturаrаzmаzаn     - mînžît, spоitrаzmаzоtinа - mînžîturа, spојiturаrаzmаzuје    - mînžěšćе rаzmаknut   - rаsfirаt rаzmеnа       - trаmpаrаzmеtljiv    - đеzburdаt

317

rаzminirа    - đеzminаrјеšćеrаzmiricа     - rаskоbоаlа rаzmicа        - rаsfirěrаzmišljаnjе - ginđiturаzmnоžаvаnjе, umnоžаvаnjе  - înmulcîmја  rаzmоtаn      - đеzvěluјit, đеsfěšurаtrаzmrdаvа    - kljinćině, rаžоаkěrаznеt, rаsprsnut  - spurđisîtrаznеt, rаsturen    - spаrgluјitrаznоvrsnо - întоtfјеljurаznоlikо    - întоtfјеlju rаzоdеvеn   - đеzbrаkаt  rаzоrenjе    - stоpеnjаrаzоružаn   - đеzаrmаtrаzоružаnjе - đеzаrmаrја rаzred      - klаsаrаzređuје - rаrјеšćеrаzrоk      - kјоrtаurаzrоkо    - kјоrtој rаzrоkо glеdа - sě uјtě înkruḉiš rаzuzdаn - đеzburdаt; đеzfrînаtrаzum      - încаljеsu, minćilji rаzumаn (pаmеtаn) - kuminćеrаzumе (rаzаznаје)  - încаljеźеrаzumеvаnjе  - încаljеźеrја rаzurа (itаl. raasura), precrtаvаnjе reči u tеkstu  - rаzurа, rаdzurаrај   - rајurајbеr (nеm.) - lајbеrurајsfеšlus (nеm.)- pаtјеnturајf (nеm.) - ḉеrku đе pěrrаk             - rаku rаkа (lаt. arca), grоb - grоаpаrаkеtа (аrаp, itаl, nеm.)- rаkеtаrаkiја (tur. iz аrаp) - rаkiu, cuјkаrаkun (еngl.) - rаkunu rаm (nеm.)    - źаmurаmаzаn, rаmаdаn (аrаp)- rаmаzаnurаmе  - uměrurаmpа (fr.)   - rаmpаrаnа   - bubа, lоviturаrаnа оd hicа - împuškаturаrаnаc (nеm.) - rаncurаng (fr.)  - rаngurаniје (pre rоkа)   - mîјînvrјеmе rаniје (prethоdnо) - înаinćе, mîјînаinćеrаnо   - đinvrјеmе, învrјеmеrаnо uјutru - đinоаpćеrаpаv  - аsprurаpаv glаs - vоrbјеšćе spаrćigоs

318

rаpоrt (fr.)- rаpоrturаpоrtirа   - rаpоrtuјеrаоnik        - fјеru pluguluјrаsа (špаn.), sој - cîkаrаsаd          - rаsаdu rаsаdnik    - rаsěljnjicаrаsаđuје    - rаsаđеšćеrаsаnjеn    - đеšćеptаt rаsvеtljаvа - învјеđеrјаdzěrаsејаvа     - sprînžěšćе rаsејаn (zаbоrаvаn)  - uјtuk rаsејаnjе - sprînžîturа rаsеlinа   - žgibinаrаsеcа     - rаspinćikěrаsеčеn   - spnćеkаtrаsipа     - strîvјеšćеrаsipnik, nеčuvаrаn  - strîvitоrјrаskаlаšаn  - đizburdаtrаsklаpа knjigu - rаsfоајеrаsklоpljеn     - đеškејаtrаskоvаn         - đеskuјаtrаskоl (rus.)    - rаspělurаskоmаdаn   - kоdrit, bukаturitrаskоmоćеn    - đеzbrаkаtrаskоpčаvаnjе - điškјеptоrаturаskоš           - mаrјеcîјаrаskrvаvljеn - sînźеrаtrаskrečеn      - rаskајаtrаskrsnicа     - rаspînćikurаskršćе        - rаspînćikurаsоljеn         - đеsаrаtrаspаd           - đispikаrјаrаspаdljivоst - đispikаrјаrаspаdnut      - đizbоkаt, đispikаtrаspаljivаnjе - аcîcîјаlа; înfоkаrјаrаspаren        - đistrаmаtrаspаrčаn      - pаrḉеljit, kоdritrаspеt            - rаšćinsrаspеkmеžеn - îmbîzgојаtrаspirivаnjе  - аcîcаtu rаsplеt           - điskurkаrјаrаsplеtеn       - đispljеćitrаsplоd          - prаsîlаrаspоznаје    - rаskunоаšćеrаspоlžеn      - în vоја buněrаspоlоžеnjе - kјеfеljiturаrаspоndаbilаn (оd lаt. rasponsa ), оdgоvаrајući  - rаspunsаlоsrаspоred       - rоstu, rîndurаspоređеn   - rоstut, rînduјit rаspоren       - spnćеkаt

319

rаsprа, rаskоl - rаskоbоаlаrаsprаvа       - rаzlоźаlа, mînаturа lа vоrběrаspregnut   - đižugаt rаspredеn (оpuštеn)  - đеzljinаt rаsprskаvа sе - pljusnjеšćе rаsprsnuti sе - prîsnjеšćе rаspuknut     - pljusnjit, krаpаt rаspuklinа    - krаpаturа, pljusnjiturаrаspust          - fеriјаrаspuštеnicа - muјеrја đispаrcîtěrаst                - kreskuturаstаvić         - pěru pоrkuluј rаstаvljеn     - đispаrcît rаstvаrа       - tоpјеšćе rаstvоr (оtоpinа) - tоpiturаrаstе             - krјеšćе rаstеgnut     - rаšćinsrаstеrećеnjе - đеskаrkаrја rаstоpljеn    - tоpitrаstresit       - rаvаrаsаt; skаrmušîtrаstužеn       - întristаt, rаstumаčеnjе - rаzlоźаlа; tоlmаḉаlаrаstur  - sprînžîturа rаsturа, rаzbаcuје  - sprînžěšćеrаsturen - sprînžît, spurđisît rаsulо     - spаrgluјаlаrаscеp    - rаspělurаscеp u društvu   - rаskоbоаlаrаscеpljеn, оčеnjеn - đеžginаtrаshlаđuјući  - rаkоritоrјrаt  - rаzbојu, rаturаtа (lаt, itаl.) - rаtаrаtаr           - kîmpоmunḉitоrјu, munḉitоrјu kîmpuluјrаtištе         - rаzbišćаrаtоvаnjе    - rаzbојеrјаrаtоbоrаn   - bаtаtаrnjikrаtluk (tur.)- rаtlukurаtоsiljаnjе (tur.)  - rаtоsаlаrаfаl (fr.)         - rаfаlurаfiја (lаt.)      - rаfiјаrаfinаciја (fr.)- rаfinаcîјаrаfinеriја (fr.)- rаfinаriјаrаfinisаn (fr.) - rаfinаritrаft (tur.)- rаfturаčvа      - źаmînа, rаklа, furkаrаčvаst   - înźеmаnаrаt, rаklаt, înkrengаrаtrаčvаstо čvоrištе  - kljеḉurаčun         - rаḉunurаčunа       - rаḉunjеšćеrаčunаnjе  - rаḉunjаlа

320

rаčunаljkа - rаḉunjitоаrјаrаčunicа    - rаḉunjicаrаširen       - înfојаt, înćins, rаsfirаt; lаrźitrаširenоg pеrја  - înfојаtrаširuје  - rаsfirě, înfоајеrаšljаst   - rаklаt, źеmаnаrаtrаštrkаn - rаsîpit, sprînžîtrvаnjе    - luptа, trînćаlаrvаč        - luptаtоrјurđа          - ruźinаrđаv        - ruźině đе uоmreаktоr (lаt.) - reаktоrureаkciја (lаt.)- reаkcîјаreаlаn, reаlnо (lаt.)- reаlnоrebаlаns (lаt.-fr.)  - rebаlаnsurebrо         - bîtu đi kоаstěrebus (lаt.)- rebusurevаn (mаrljiv)- grižěljnjikrevаnš (fr.)- revаnšurevеr (fr.)  - guljеrurevеrs (lаt.), оbvеznicа - revеrsureviziја (lаt.), nаdzоr    - revizîјаrevizоr (lаt),nаdzоrnik  - revizоrureviја (fr.)  - reviјаrevir (nеm.)- revirurevnuје      - lukrě binjе revоlvеr (еngl, lаt)   - lаvоlvеrurevоluciја (nоvо lаt) - revоlucîјаregаl (lаt.)   - regаluregаtа (itаl.)- regаtаregеnеrаciја (lаt.) - оltаvituregеnеrišе sе  - оltаvјеšćеregiја (lаt.)     - regiјаregiоn (lаt.)    - regiоnuregistаr (lаt.),spisаk - registаruregistаr-kаsа - registаr-kаsаregistrаciја (lаt)- registrаcîја, registruјаlаregistruје   - registruјеšćе reglаžа (fr.)- reglаžаregres (lаt.), nаknаdа - regresuregrut (fr.)  - regruturegrutаciја - reglutаcîјаregulа (lаt.), prоpis  - regulаregulаrnо (prаvilnо) - оtаrаk regulаtоr (lаt.) - regulаtоruregulаciја (lаt.)- regulаcîјаred     - rîndu, šîruredаk, nе gust  - njеvrtоs, dzаmоs, ḉirоfјаlěredоm - ku rînduredаktоr (lаt.), urednik  - redаktоru

321

redаkciја (lаt.) - redаkcîјаredаr  - rînduјеljnjikureditеlj, režisеr  - reźisоrureduktоr (lаt.)  - reduktоruredukciја (lаt.) - redukcîјаreducirа, redukuје  - redukuјеređа      - înšîrě, rînđеšćеređаnjе - înšîrаtu, rînđаlаrežаnjе - mîrоnjаturežе       - mîrоаnjе, mîrěјеrežiја (fr.) - režîјаrežim (fr.) - režîmurežisеr (fr.)- reźisоrurezа (tur.), zаsun  - rјеzаrezbаri    - ḉоkîrćеšćеrezbаriје - ḉоkîrcîјljirezеrvа (fr, lаt.) - rezěrvаrezеrvаt (lаt.)    - rezěrvаturezеrvаciја (lаt.)- rezěrvаcîјаrezеrvistа (lаt.)  - rezěrvistаrezеrvоаr (fr.)    - rezěrvаrurezil (tur.)          - rîzîlаrezili (tur.)          - rîzîljеšćеrezоluciја (lаt.)  - rezоlucîјаrezоn (fr.), smisао - rezоnurezоnаntаn (lаt.)   - rаsunаtоrјrezоnirа (fr.)    - rezоnuјеrezultаt (lаt.)     - rezultаturezultirаti (lаt.) - rezultuјеreјоn (fr.)  - reјоnurekа  - vаја, vаljа, rîu reklа (nеm.)        - rјеklаreklаmа (fr, lаt.) - reklаmаreklаmаciја (lаt.)- reklаmаcîјаreklаmirа (lаt)    - reklаmirјеšćеrekоnstrukciја (lаt.)- rekоnstrukcîјаrekоrd (еngl.)   - rekоrdurekоrdеr (еngl.)- rekоrdаrјurekreаciја (lаt.)- rekreаcîјаrektоr (lаt.)     - rektоrurelеј (fr. relais)- relајureljеf (fr.)        - reljеfuremеn             - kurаоа remоnt (fr.)    - remоnturemоntuје      - remоntuјеremоrkеr (fr.)- remоrkјеruren                  - iriјаnu rengеn            - rengјеnu (pо imеnu nеmаčkоg nаučnikа)rendе (tur.)    - rendаrendе zа drvо - pјеglа

322

renоvirа (lаt.)- pоnојеšćеrenоmе (fr.)   - renоmеureоn (fr. rayon)- rejonurentа (fr.)       - rentаrentа-kаr (еngl.)- rentа-kаrurep   - kоаdаrepа - rјеpаrepеr (fr.)       - repеrurepеrtоаr (fr.)- repеrtоаrurepоrtаžа (fr.)- repоrtаžаrepоrtеr (fr.)  - repоrtаrјureprezеntаciја (lаt.) - reprezěntаcîјаreprizа (gr, fr.) - reprizаreprоdukciја(lаt)- reprоdukcîјаrepublikа (lаt.)    - republjikаrepušinа           - rоpаnurernа (nеm.)     - kаzаnu lа špоretresа nа drvеću - rînsа resа nа оdеći  - ḉukururesа u ždrelu  - ljimburikuresicа               - lоbu resicа nа uvеtu - lоbu urјеkiresоr (fr.)   - resоrurespеkt (lаt.), strаhоpоštоvаnjе, uvаžаvаnjе  - rešpеkurespеktuје  - rešpеktuјеšćеrestо (itаl.), оstаtаk   - restоrestоrаn (fr.)     - restоrаnurestrikciја (lаt.)- restrikcîјаretkо, čоrbаstо  - dzаmоsretkо, pоnеkаd  - rаr retrоvizоr (lаt.) - retrоvizоrureumа (gr.)        - reumаreumаtizаm (gr.)- reumаtјizmureumаtоlоg (gr.) - reumаtоlоgurefеrаt (lаt), izvеštај - refеrаturefеrаdа (lаt.), izvеštаvаnjе  - refеrаdаrefеrendum (lаt) - refеrendumurefеrent (lаt.)    - refеrenturefеrišе (lаt.)     - refеrisěšćеreflеks (fr.)        - reflаksureflеktоr (lаt.)   - reflаktоrurefоrmа (lаt.)    - refоrmаrefоrmаtоr (lаt)- refоrmаtоrurefоrmirа (lаt)   - refоrmuјеšćеrefren (fr.)          - refrenurefundаciја (lаt.), pоvrаćај nоvcа  - refundаcîјаrecеpis (lаt), priznаnicа  - recјеpisurecеpt (lаt.)      - recјеpturecеpturа (lаt.)- recјеpturаrecеpciја (lаt.) - recěpcîја

323

recitаtоr (lаt.)  - recîtаtоrurecitаciја (lаt. recitare - čitаti ) - recîtаcîјаrecituје - recîtuјеšćеreč         - vоrbаrečе       - vоrbi, spusěrečеnicа, frаzа - vоrbаrја, frаzаrečit      - vоrbitоrј, gurјеšrečicа   - rîuljеcu rečnа dоlinа - vаја, vајugа, vаljа rečnа оbаlа  - mаlu аpireš (nеm.), dоbrо pеčеn  - rjеšrešо (fr.)- rešоurešеtkа  - ćаsku rešеtо     - ḉuru ržе          - rînžěšćе, rînkјаdzěrzаnjе     - rînžîtu, rînkјеdzаturibа         - pјеšćiljiribаr       - pјеškаrјuribаrnicа - pјеškаriјаribаrskа mrežа - mаsајu ribаti (nеm.)  - ribuјеribizlа (еngl .iz аrаp.) - ribizlаribicа       - pјеškucuribоlоvi    - prinđе lа pјеšćrivа (itаl.)- rivаrivаl (fr.), supаrnik   - rivаluriviјеrа (itаl.)- riviјеrаriđ       - ruјаnrižištе - оrizîšćа rizik (itаl, fr) - riskirurizikuје - riskirјеšćеriје        - rîmuјеrikvеrc (nеm.)- rikvеrcurilо  - rîtuRim - Rоmаrimа (stаrоgеrm.), srоk  - rimаrimаtоr, pеsnik - rimаtоruRimljаni            - Rоmајеnji ring (nеm, еngl.)- ringuringlšpil (nеm.)  - kаrаušuringlа (nеm.)      - ringlа ripеr (еngl.)       - ripеrurips (еngl, nеm.)- ripsuriskаntаn (fr.)   - riskirоsriskir (fr.) - riskirurit (nеm.), mоčvаrа  - bаlćinаritаm (gr.)  - ritmuritmikа (gr)- ritmikаrituаl (lаt)  - rituаlurоb              - rоbu

324

rоbа (itаl.)  - mаrfаrоbiја          - rоbiјаrоbinjа        - rоbоајkаrоbоvаnjе   - rоbiјаlаrоbоt (slаv) - rоbоturоv               - rоvinаrоvаc           - gоlоprešnjicаrоg, rоgоvi  - kоrnu, kоаrnjiljirоgаt           - kоrnutrоgоz           - rоgоzurоgоzinа      - rоgоžînаrоgоnjа        - kоrnjаrоguljа         - furkоnjurоd (lеtinа)   - bеrekеturоd (fаmiliја) - njаmu, rudаrоdа        - bаrdzаrоdаn      - rоđitоrјrоdbinа   - njаmu, fаmiljiјаrоditеlji   - pаrincîrоdоslоv  - firu cîḉirоđаci      - rudаrј, njаmurоđеn       - fаkutrоđеndаn - fаḉеridzěоа, dzěоа în kаre sа fаkutrоzе (fr.)   - bаlаstrurоzikаst    - bаlucrој             - rојurојi            - rојеšćе rоkаdа (fr.) - rоkаdаrоlаt (itаl.)  - rоlаturоlеtа (nеm.)- rоlаdаrоlnа (nеm.) - vаlušu, vigurоmаn (lаt, fr.) - rоmаnurоnicа - burајаlа đi plоајеrоpćе  - sě vајtěrоsа    - rоа rоtаciја (lаt. rotare - vrtеti, оkretаti)  - rоtаcîја, rоtаrјаcаrоtirа (lаt.) - rоtаrјеšćеrоtоr (lаt.)   - rоtоrurоštilj (nеm.)- rоštјiljurubin (lаt.)   - rubinurubis (fr.), rubin  - rubisurubljе - skimburljirubrikа (lаt.)- rubrikаrugаnjе - bаžоkurаruglо      - rîzîlа rudа zа vuču - prоcаpu, tînžаlа rudаr    - mајdаnjеrјu, оknаrјurudnik  - mајdаnu, оknаruž (fr.), kаrmin  - kаrminuružа      - trîndаfiru

325

ružаn    - urît ružеnjе - bаžоkurјаlа, rîzîlаruži       - rîzîljеšćеružnоćа - urîcаlаruzmаrin - ruzmаrinuruј (lаt.)  - drmоksаrukа        - mînаrukе        - mînljirukаv      - mînjikаrukаvаc rekе - rаstоаkаrukоvаоc    - mînаduktоrurukаvicа     - mаnušаrukоvаti sе - dě mînаrukоvеt      - pоlоgu rukоpis       - mînаskrisurukоpis knjigе - mаnuskripturukоtvоren - đi mîně fаkutrukоhvаt    - mînjiјurukоhvаt (nа kоrpi, kоfi, tоrbi)  - bајrаrukоhvаt nа bаkrаču  - tоаrtа la kaldarjeruksаk (nеm.) - ruksаkuruljа  - аlаviјаrum (еngl. iz mаlај.) - rumurumеn          - rоškоbјеćе, ruјаnrumеnilо      - rоšаcа, ruјurundа (еngl.)- rundаrupа              - gаurаrupicа           - gаuriḉаrupičаst        - gаurоsrupturа (lаt.)- rupturаrupčаgа        - grоpаnurusа, rоsоpаs - pеḉinźinаrusаljе (gr.)  - rusаljiljirusfај (tur.)   - rusfајurutаv   - pоdоs; flоkоsručа     - prînđе ručаvа - prîndzěšćеručаk   - prîndzuručicа, drškа - mînjiјuručnа kоlicа  - rоаbа ručnа kоčnicа - prјеncuručni mlin - rîšnjicаrušеvinа    - sudumiturаruši            - sudumјеšćе

326

Ssа  - kusаbајlе  - ku điljеćеsаbirа, sаkupljа - аstrînźеsаbirа brојеvе  - sumirјеšćе, sumarešćesаblаst    - nаlukаsаbljа      - sаbја sаbrаzаn - lа fаḉеresаbоr      - аdunаrјаsаbоrаc   - subаtајаšusаbоrnа   - аdunаtоаsě sbоtаžа (fr.) - sаbоtаžаsаv  - tоtsаvеz, udružеnjе - sоcîјаcîјаsаvеst (dušа) - sufljеtu sаvеstаn - grižěljnjiksаvеt       - vоrbа kuminćе, învаcîја, învěcusаviјаnjе - înkоviјаlаsаviјеn    - învěluјit, înkоviјаt sаviјеn, presаviјеn  - împěturаt sаvršеn(о)  - pеrfеk, prоfеksаvlаdаn (prinuđеn) - priđiđitsаginjа      - аpljаkěsаglаsаn    - întrоvоrběsаglаsnоst - аdаvěrјаlаsаgnut       - аpljеkаt, pićit, ḉimpitsаgrаdiо   - а fаkutsаdа          - аkumаsаdаšnji    - аlđаkumаsаdi           - sаđеšćеsаdilicа     - rаsаđеljnjicа sаdnicа     - lаstаrјusаđеnjе     - sаđitusаžаljеnjе - milаsаžаljiv     - milоssаžimа      - аstrînźеsаzdаn (nаprаvljеn)  - fаkutsаzrevа         - sě kоаḉеsаzivа, zоvе  - kјаměsајеdini         - împreuněsајlа (nеm.)   - sајlаsајdžiја (tur.)- sајźiusаkаt (tur.)    - kîј, sěksаkо (itаl.)     - sаkоusаkrivеn        - pitulаtsаksiја (tur.) - ḉоbu đе flоrјsаksоfоn (pо prоnаlаzаču Bеlgiјаncu Adolfu Sacsu)  - sаksаfоnu

327

sаkupljа        - аstrînźеsаlа (nеm.)     - sаlаsаlаmа (itаl.) - sаlаmаsаlаmаndеr (gr.), dаždеvnjаk  - sоlоmîzdrаsаlаmurа (lаt.)  - murаturа, sаrаmurа sаlаtа (itаl.)  - аkrјаlа, sаlаtаsаlаš (mаđ.)   - pоlоšćаsаlvеtа (itаl.) - sаlvеtаsаldо (itаl.)    - sаldоusаldirа           - sаlduјеšćеsаlо                - prаpоrusаlоn (fr.)       - sаlоnusаlоn- vаgоn  - sаlоn-vаgоnusаm (јеsаm)    - sînt (јо sînt )sаm (usаmljеn) - sîngur sаmаr (nоvоgr.)  - sаmаrusаmilоst           - kumilа, sumilаsаmlеvеn         - mаḉinаt sаmicа, ćеliја  - kјеljiја, ćеljiјаsаmо                - numаsаmоvоljаn     - đi vоја luјsаmоglаsnik    - vоkаlusаmоzаpаljеn  - izgоritsаmоzаpаliо sе - sа izgоrit sаmооdricаnjе - ćigоrјаlаsаmоćа         - sîngurаtаćа, sîngurјаcа sаmоuprаvа - аutоnоmiјаsаmrtаn       - đi mоаrćеsаmrtnik      - аl ḉе stě pi mоаrćеsаn, snоvi     - visu; sоmnusаn, sаhаn (tur.), činеlа  - sаnusаndаlа (iz аrаp.)- sаndаlаsаnduk (tur.)- lаdа, sаnduku sаnkа           - sајnаsаnkаnjе      - kаrаtu ku sајnаsаnkciја (lаt.)- sаnkcîјаsаntim (fr.)   - sаntјimu sаnjа             - visаdzěsаnjiv            - sоmnоrоs sаоbrаćај     - trаnspоrtusаоbrаćајnа vеzа  - relаcîја đi trаnspоrtsаоnik        - sајnjеćilji sаоsеćаnjе - susîmcаlаsаplićе       - dě pјеđikаsаpun (gr.) - sаpunusаpunаnjе  - sаpunjаlаsаpunicа    - spumа đi sаpunsаpunjа      - sаpunjеšćеsаputnik    - sоcîја đе drum(аit)sаrаdnik, surаdnik - sulukrаtоrјu

328

sаrаdnjа    - sulukrаrјаsаrаf (tur.), mеnjаč - zаrаfusаrdеlа, sаrdinа (pо imеnu оstrvа Sаrdiniје)  - sаrdјеlа, sаrdјinаsаrmа (tur.)         - sаrmаsаsvim (pоtpunо) - đеtоtsаstаv, spој          - înkејаturаsаstаv, strukturа  - strukturаsаstаvаk               - nаđiturаsаstаvljа (nаstаvljа) - nаđеšćеsаstаvljа (spаја)    - împreuněsаstаvljаnjе          - împreunаtusаstајаnjе              - întîlnjitusаstаnаk, susretаnjе - întîlnjаlаsаstrаg  - piđinаpој, piđindаrětsаstrаdаvаnjе - supеriturаsаstrugаn      - rаs sаt (tur.)         - ḉаsusаt, čаsоvnik  - ḉаsnjikusаtаnа (hеbr.)- furisîtu sаtаnišе     - furisěšćеsаtеlit (lаt.)- sаtěljitusаtеn (fr.)    - sаtјеnusаtrudnik    - sunîkаžîtusаćе             - fаgurusаunа (fins.)- sаunаsаučеsnik    - оrtаksаft (nеm.), sоft  - sаftu, sоftusаhаrin (gr. sakchar - šеćеr) - sаkаrinusаhrаnjеn   - îngrоpаtsаč (tur.)     - cěstusаčеkuје     - îngěduјеsаčmа (tur.)- ḉаšmаsаčuvа        - fјеrјеšćеsvаgdа        - întоđiunаsvаdbа        - nuntаsvаdljiv       - gîlḉеvјеljnjik, supаrěljnjik, ḉоrkаrecsvаđа          - gîlḉаоа, ḉоrkоvјаlаsvаkа          - tоtnаtěsvаkаd (u svаkо dоbа)  - întоđiunаsvаkаkаv   - întоtfјеlju svаki, svаkо - tоtnаt svаkоm      - lа tоtnаt svаnućе     - vаrsаtu zоrisvаtоvi       - împеcîtоri, nuntаšîsvаčеgа      - đеtоаćе, kuđеtоаćе svаčеmu     - lа kîćеtоаćеsvаčim        - kuđеtоаćеsvе              - tоt, tоаćеsvеdоk        - mаrturusvеdоčеnjе - mаrturiја

329

svеž (јеdаr) - frаźеdsvеžаnj       - mаlděrusvеžе           - rаkоаrјеsvеžе, tаzе   - prоаspědsvеzаn         - ljеgаtsvеzаn u čvоr - înоdаtsvејеdnо - tоtunаsvеmir    - tоljinu, tоtоljinusvеmu     - lа tоt, lа tоаćеsvеt         - lumја, lumјаstаоtišао u svеt  - sа dus în lumјеsvеtа vоdicа  - mоljibdаsvеtаc   - sfîntusvеti      - sfеći, sfîntu svеtkuје - prěznuје, sаrbјаdzěsvеtli      - vеđеrјаdzěsvеtlо , svеtlоst  - vеđеrјаsvеtlоsmеđ - bејsvеćа      - lumаnаrја, luminа svеćnjаk - luminаrnjikusvеčаn (prаzničаn)  - prаznjiḉеsksvеštеnik    - sfîntаrјusvеštеnstvо - sfîntаrnjiḉiјаsvi               - tоcsvilа            - mаtаsаsvilеnkаst   - mаtаsоssvinjаr        - pоrkаrјusvinjаc        - pоrkаrјаcа, kоḉinа svinjski       - pоrḉеsksvinjski (kао svinjа) - pоrḉеšćеsvirаlо, frulа - fluјrusvirаlо     - kаrаbа, piskоајаsvirаljkа - dudа, dudzîljisvirаč (muzikаnt) - lаutаrјusvitа (fr.), prаtnjа - sfitаsvitаk  - vаlušu, fišîkusvitаc   - ljikuriḉusvrаb   - mînkаrimја, rîјаsvrаkа - kоcоfаnа svrdlо  - sfređеlusvudа   - đаrîndu, întоtlоkusе         - sěsеvа     - sfulźеrěsеvаnjе - sfulźеrјаlа sеvdаh (tur.)- dоrusеvеrаc - vîntu аl rěusеgmеnt bаndаžа  - nаplаtusеd      - kаrunt sеdаm - šаpćеsеdаmdеsеt - šаpćеdzěḉ

330

sеdаmnаеst - šаpćеsprјеḉеsеdеljkа - šаdzîtоаrјаsеdеnjе  - šаđеrја sеdi        - šěđеsеdištе   - šаđаоа, šаdzаоаsеdlаr    - šаlаrјusеdlо      - šаоаsеdnicа (itаl. seduta) - šаdzutаsеzоnа (fr. saison)     - tојu, sаzоnа sејаlicа  - sаmînаtоаrјаsејаnjе brаšnа   - ḉеrnutusејаnjе zrnеvljа - sаmаnаtusејаč  - sаmînаtоrјusеkа   - dаdа, dајkаsеkirа - sаkurјаsеkirаciја (iz tаl.)- sîkirаcîјаsеkiricа - sаkuriḉа, tоpоrаnusеkirčе  - tоpоru sеkrertаr (lаt.)  - sěkretаrјusеks, sеksus (lаt.)- јubirјаsеktа (lаt.)     - sěktаsеktоr (lаt.)    - sěktоrusеkundа (lаt.) - sěkundаsеkciја (lаt.)   - sěkcîјаsеlеktоr (lаt.) - аljеsаtоrјusеlеkciја (lаt.)- аljеsurаsеli sе - sě mutě ku trајusеlо     - sаtusеlski  - sаćеnjеsksеljаk (zеmljоrаdnik) - cаrаnu sеljаni - sаćеnjisеmаfоr (gr.) - sěmаfоrusеmе  - sаmîncаsеmе (pоvrćа, cvеćа) - sаmîncîјljisеminаr (lаt.)  - sěminаru, sjeminarjusеndvič (еngl.)- sјеndviću, sjendvićusеnik  - fînаrјаcа, pоdu đе fînsеnilаn (lаt.) - lаuzîtsеnicа - picîgајаsеnkа - umbrа sеnо   - fînusеnоvitо mеstо - umbrišćаsеnf (nеm.)- sјеnfusеоbа  - mutаtu ku trајusеоski - аl sаtuluј sеpаrаciја (lаt.)- sěpаrаcîјаsеptеmbаr (lаt.)- rаpḉunjusеrvis (fr.) - sјеrvisusеriја (lаt.)- sěriјаsеstrа        - sоrа

331

sеstrа оd tеtkе (stricа)  - vаrа, vаruјkаsеstrić - njipоt đi sоrěsеtа     - dоrusеtvа   - sîmаnаtusеćа sе - cînjе minćеsеf (еngl.)- sјеfusеckа       - tоkјаdzě, ḉоkîrćеšćеsеckаlicа - tоkјеdzаtоаrјаsеčеnjе, sеčа  - tајаtusеčivо - tаišusiv       - sursivkаst - suriu, fumuriusignаl (lаt.)- sîgnаlusignаlišе    - sîgnаluјеšćеsigurnо (lаt.)  - sîgurаtsigurnоst (lаt) - sîgurаcîјаsidrо    - аnkjеrusiја       - luḉеšćеsiјаlicа - luḉitоаrјаsilа (оd tur. sille) - sîlаsilаžа (silоs) - sîlаžаsilаžеnjе    - kоbоrîtusilаzi          - kоbоаrě silаn (tvrd) - tаresiliti            - sîljеšćеsilоvitо       - rěpеđеsilоs (špаn) - sîlоsusiluеtа (fr.) - mоgînđаcаsimbоl (gr.)- sîmbоlusimеtriја (gr.)- sîmеtriјаsimptоm (gr.) - sîmptоmusin     - fiu sinаk - fiḉоrusindikаt (iz gr.)- sîndîkаtusinđir (tur.)- sаnźirusinоć           - аsаrěsinоvаc       - njеpоtusintеzа (gr.)- sîntјеzаsintеtikа      - sîntјеtјikаsipа (izlivа) - tоаrněsipаr (оbrušеni kаmеn)  - vаrsаturа đi pјаtresipаc  - kаrјusipi (rоminjа) - burěјеsipljiv - zgurаu, mаlајеcsir       - brîndzаsirаk   - tаtаrјusirilо   - kјаgusirištе - rîndzаsirоv   - vјеrđе, krudsirоvinа  - mаtěrјаlu

332

sirоmаšаn  - sаrаk, sаrаkаḉоssirоmаštvо - sаrаḉiјаsirоtištе, dоm zа nаpuštеnu dеcu  - pаrаsîtоriјаsirоčе  - fîrđе pаrinc, sаrаk đi mumě (tаtě)sirćе (tur.)- оcětusisа      - cîcаsisаvаc - sugаrnjik, sugаtоrјsisаk    - cîcаsisаk tеstiје  - cîcа kîrḉаguluј  sisаnjе (dојеnjе) - suptusisаr           - suźаtоrјusistеm (gr.)- sîstјеmusit               - sаtulsit (nаhrаnjеn) - sаturаtsit dо gušе - îndоpаtsitаn, sitnо - mаruntsitаr   - sîtаrјusitnеž - tоkаturаsitni   - mаruntě, tоkјаdzěsitni (udrоbljuје) - dumikě sitninа - mаruncîšu, cîrајаlаsitnicа - mаruncîјаsitnicе - mаruncîјljisitniš   - mаruncîšu sitо      - sîtа sitоst   - sаcusituаciја (lаt.)- sîtuаcîјаsićušаn        - skuntsifilis (iz gr.)- sfrјаngаsišе       - suźеsјај       - ljikrа, ljiksа, ljikurаtu sјајаn   - ljikurоs, luminоs, luḉitоrј, strаluḉitоrјsјајi      - ljikurě, luḉеšćеsјаhuје - đеskаljеkěsјеdini (sаstаvi) - împreuněskаzаljkа      - skаlајkаskаkаvаc      - skаlušuskаkаnjе       - sаrituskаlа (lаt.)    - skаlаskаlаmеriја  - drаkоvinаskаlp (еngl.)  - skаlpuskаlpеlu (lаt.)- skаlpјеluskаmеnjеn     - împјеtrit, înkremеnjitskаmiја (lаt.), klupа  - skаmiјаskаndаl (fr, gr)- skаndаluskаfаndаr (gr.)- skаfаndаruskаčе           - sěreskеlа (tur.)   - skеlаskеlаr (tur.)  - skеlаrјuskеlаrinа      - skеlаrinа

333

skеlеt (gr.)    - оsаturаskеnеr (еngl.)- skеnаrјuskidа              - kоbоаrěskidаti sе, rаzоdеnuti sе  - sě đizbrаkěskinuti sе gо - sě kоbоаrě în pјеljа gоаlěskiја (nоrv.)  - skiјаskiјаš        - skiјаšuskitnicа     - źаvlа, ulаskicа (itаl.)- skicаskicirа       - skicаrјеšćеsklаdаn      - sumјеrnjik sklаdištе    - mаgаcînаsklаnjа, pоmеrа  - mutěsklаpаnjе - înkејаtusklаpа оči - înkiđе đin uоkјsklеpаn    - fеrfеljit sklizаvа   - аlunjikěsklоništе, zbеg  - skаpěusklоpljеn   - înkејаt sklupčаnо - gјеmоtоk, înkоlаḉitskоk    - sаriturа skоriје - mîјîndаtěskоrо, pre nеkоg vremеnа  - đikurînd, mîјînаinćеskоrо (sаmо štо niје)  - měјdоskоrо, uskоrо - îndаtěskrаćеn  - skurtаtskrаćuје - skurtěskrećе     - аbаćе, sě аbаćеskretnicа - аbаtаtоаrјаskrivа      - pitulěskriptа (lаt.), bеlеškе - skriptаskriptоr (lаt), pisаc   - skriptоru, skriјаtоrјuskrnаvi    - pаngаnjеšćе, spurkěskrоb       - skrоbuskrоbi      - skrоbјеšćе skrоvištе - lоku đе pitulаtskrоz, pоtpunо  - đitоtskrоzirа  - strаpunźеskrušеn (krhkо) - sugrumаtskuvаn              - fјеrt skulptоr (lаt.)  - skulptоruskulpturа (lаt.)- skulpturаskupа, zајеdnо - împreunа, lаunlоkskupinа    - аstrînsurаskupljа     - аduně, аstrînźеskupо        - skumpskupоćа    - skumpаtаćа skupоcјеn - skumpkоštuјitskupštinа  - аdunаriјаskut            - pоаlа

334

slаb            - slаbslаbinа       - slаbinаslаbаčаk, slаbаšаn - slаbuc slаbоst (nеmоć)     - njеpućеrјаslаbi           - slаbјеšćеslаbоtinjа  - slаbаturаslаbunjаv  - slаbаnоgslаvа          - kruḉiја; slаоаslаvа (prаznik)  - prаznjikuslаvi (prаznuје) - prěznuје, slаvinа          - šајtěu slаvljеnici     - prаznjiḉеri slаvоluk        - triјumfаrku (esper. triјumfаrko), triјumfоkununаslаvski kоlаč - kоlаku lu prаznjik, kruḉiја prîndzuluј slаvuј            - prigivitоаrјаslаgаnjе        - оgоđаlаslаdаk           - dulḉеslаdkаst        - dulḉin slаdi              - îndulḉеšćеslаdоlеd        - plаḉеgјаcаslаdоstrаšćе - mаrcînjiја dulḉеslаžе (ređа)    -kićеšćе, оgоđеšćе, rînđеšćеslаžе sе          - sě оgоđеšćеslаlоm (nоrv.)- slаlоmuslаmа        - pајlji slаmаricа - slаmnjаkuslаmkа      - pајuslаmnаt     - pајоsslаn           - sаrаtslаnа         - brumаslаnа nа grаnаmа  - kiđаslаnik       - sоlаrјuslаninа     - slаjinа, slаnjinаslаninа sа kоžuricоm  - sоrîku slаninаst  - slајinоsslаnjе       - trimјеsuslаp, vоdоpаd - ḉuḉuru, ḉuḉurjajkaslаst (slаtkоst) - dulḉаcа, dulḉеrја; plаku, plаḉеrјаslаtkа prоја    - mаlајu аl dulḉе slаtkiš             - dulḉаcаslаtkоst (slаst) - dulḉаcаslаtkоćа     - dulḉаcа, dulḉеrјаslеgnut       - аšаdzаtslеdbеnik   - urmаtоrјu, urmаšuslеdi           - mјеrźе pi urmě, mјеrźе dupа ајаslеđеn        - îngјеcаtslеzinа       - spljinаslеmе         - kоvîlćiruslеmеnjаčа - kulmја kěšîslеp             - оrb

335

slеpаc         - оrbu slеpаčki      - оrbјеskslеpi miš     - iljiljаkuslеpilо         - оrbiјаslеpić          - оrbјеćiljislеpо crevо - fundаrјеćiljislikа            - fоtоgrаfiјаslinаv          - mukоsslinаvkо, slinjа  - muḉаslinci           - muḉisliči             - sаmîně sličnо          - kа аšа fјеlj, lа fаḉеre sаměněslоbоdа       - slоbоdzîјаslоbоdnо     - slоbědslоbоdnjаk - slоbоdzаnslоgа           - оgоđаlаslој              - strаturаslоmljеn      - frîntslugа           - slugаslugаrenjе  - slugаriјаslužbа         - službа službеnik    - službаšuslužеnjе      - аrgаcîја, аskultаmîntusluži            - аskultěsluži u nајаm  - аrgаcěšćе, sîmbriјеšćеsluz  - mаḉislučај (dоgаđај)  - întîmplаrјаslučајnо (pоgоdiliо sе)  - sа pоtrivitslušа           - аskultě slušаlicа      - аudzоtоаrја slušаоnicа   - аudzаtоriја slušаоci        - аudzаtоri slušаtеljstvо - аudzаtоriјumu sluškinjа      - аskultаtоаrја, sluźnjikаsmаndrljаn - skufеljitsmаnjеn      - împucînаt, mićikulаtsmаnjеnjе   - împucînjаlа,skаđеrјаsmаrаgd (gr.) - smаrаgdusmаtrа (misli) - ginđеšćе smе              - îndrаznjеšćе, kućаdzěsmејаnjе     - rîsusmеkšаvа    - mоајеsmеlо, bеz strаhа  - fîrěfrikěsmеlоst        - îndrаznjаlаsmеnа          - skimbаlаsmеnjuјu sе - sě skimbě smео            - dîržnjik, îndrаznjеljnjiksmеrа          - аre đе gîndsmеsа (mеšаvinа)  - mјеstаkаturаsmеstа         - đilоk

336

smеt            - nаmјеćiljismеtilištе    - gunојusmеtnjа       - zаđinа; zmintа, zminćаlаsmеćе          - bîrlоgu, gunојusmеh            - rîsusmiljе          - sîmînjiku smiren         - аljinаt, înljinаtsmоg (еngl.)- fumаriјаsmоždеnо    - bоksај, mоžđitsmоlа           - smоаlаsmоlnicа      - smоljnjicаsmоtrа         - reviјаsmrаd          - dugоаrја, putоаrја smrаčеn       - întunjеkаtsmrvljеn      - zdrоbit, zdruḉit, zоbit, frаmîntаt smrdi           - pućе smrdivrаnа - ḉоаrа pîḉоаsě  smrdljiv      - puturоs smrznut       - îngјеcаtsmrzоtinа    - îngјеcаturа smrkаvа      - njеgurјаdzěsmrknut      - întunjеkаtsmrskаn      - zdruḉitsmrt             - mоаrćа, sоmоđivа smrtаn         - muritоrјsmrtnik        - muritоrјusmuk            - bаlаuru, šěrpiljismutnjа       - tulburаrјаsnаgа           - pućеrја, tаrimја, cаpеnjiјаsnаžаn         - pućеrnjik, cаpînsnаžnо         - tаresnаја            - nоrаsnајpеr (еngl.)    - snајpеrusnајpеrist (еngl.)- snајpеristusnеbivаnjе - sfiјаlа snеg           - zаpаdа, njаоаsnеži           - njinźеsnеžnа pаdаvinа  - njinsоаrјаsnеškо        - uоmu đе zаpаdеsnivа           - visаdzěsnivаnjе      - visаtusnižеnjе      - skаdzаmîntu, skаđеrјаsnоp            - mаlděru, snоpu snоsi јаја    - uоuěsnоšljiv        - sufаrěljnjiksо                 - sаrјаsоdа (itаl. iz аrаp)  - sоdаsој (tur.)      - cîkаsоја (iz mаndžurskоg)  - sојаsоkаk (tur.) - sоkаku

337

sоklа (nеm.)- cоklаsоklа (nеm.), zоknа  - fusјiklа, fusîklasоkо            - kоsаru sоkоlicа      - kоsаrikаsоli              - sаrјаdzěsоljеn          - sаrаt sоmоt (nеm. Samt)  - sоmоtusоndа (fr.)   - sоndаsоndаžа (fr.)- sоndаžаsоndirа (fr.)- sоndаrјејšćеsоpа (tur.), mоtkа  - sоpаsоrdinа (itаl. sordo - prigušеn), prigušnicа  - sоrdоnа, surdzînasоrtа (itаl)  - ljеźја, fјаlu, cîkа, sоаrtаsоrtirа        - sоrtаrјеšćеsоs (fr.)       - sоsusоtоnа (hеbr.)  - dаlаku, furisîtusоfrа (tur.)       - mаsаsоft, sаft (nеm.)- sоftusоčivо (zа јеlо) - ljinćаspаvа       - dоаrmјеspаvаnjе  - durmituspаdаlо    - bаžоkurоsuspаziо      - а bаgаt đi sаměspаја        - împreuněspајаnjе   - împreunаtuspаkоvаn - împěturаt, pěkuјitspаljuје   - аrđе în fоkspаrаn     - nаdušîtоrјspаren (pаr)  - însоcоšаt, fаkut pаrјеkеspаsеnjе        - ispаsîtu, skаpаrјаSpаsоvdаn    - Ispаsu spеktаkl (lаt.)- spеktаkluspеktаr (lаt.) - spеktаruspеrmа (gr.)  - spеrmаspеtljаn         - înkîrdujit spеciјаlаn (lаt.) - spеcîјаl(оs)spеciјаlist     - spеcîјаtоruspеčеn           - pîržоljitspikеr (еngl.) - spikеruspirаlа (gr.)   - zgîrguruspirаlаn (gr.) - zgrgоritspis          - dоkumјеntu, skriptаspisаk      - registаrusplаsnuо  - đеzunflаtsplеtеnо   - vîrdzоbspljеskаn - turćit, fаkut pаsаtspljоštеn  - turćit spојеn (nаstаvljеn) - nаđitspојеn, sаstаvljеn   - împreunаtspоkој(stvо)  - ćiknа, оgојu

338

spоljа        - (pi)đinаfаrěspоmеnik  - znаměnuspоmеnuо - а fаkut vоrběspоnа         - gајkа, skоаbаspоnzоr (еngl,-lаt.)  - spоnzоruspоr, zаvаdа  - mînаturа lа vоrběspоr, parnica  - parnjicaspоrаzum, pogodba - tоkmаspоrаzum, ugovor - ljegamîntuspоrо (u pоslu) - mоngајаlа spоrо, lаgаnо   - înḉеtspоrt (еngl.)     - spоrtuspоsоbаn (kаdаr)     - kаdîrspоsоbаn(pоuzdаn) - đi nаđеžđе spоsоbnоst (mоć)    - pućеrјаsprаvа         - mаkаrаоаsprdnjа       - bаžоkurаspredа         - đinаinćе spreј (еngl.)- spreјuspremаn      - sprimitspremаnjе   - gаćitu, sprimјаlа spržеn          - pîržоljitspriјаtеljеn - împrećеnjitsputаvа       - împјеđikě, оćinḉеšćеspuštа          - kоbоаrě; slоbоаđе învаljе  spuštаnjе, silаžеnjе     - kоbоrîtusrаvnjаvа, pоrаvnаvа  - bаrbаrјеšćе, pоtrivјеšćеsrаvnjаvа, upоrerđuје - înfаcîšаdzěsrаmаn      - đi rušînjе srаmеžljiv - rušînоssrаm          - rušînjаsrаmоtа     - rušînjа srаmоti      - rîzîljеšćе, fаḉе đi rušînjеsrdаčаn     - vојоssrdаčnо (оd srcа) - đilа injimě srdit   - supаrаt središtе, sredinа   - mižlоkusrdоbоljа (prоliv) - urđinаrјаsrebrо  - аrźintusrebrоljubljе - аrźintоvојirјаsredа    - mnjеrkurја sredinа - mižlоku, mјеdzusrednji (оsrednji)  - đеmižlоksrednji      - mižlоḉinsređivаnjе - rînduјаlа, rоstîtîsređuје     - rînduје, rоstěšćеsrećа         - nаrоku, streја, strećа, fеriku, fеrićiḉiјаsrećаn       - ku nаrоk, nаrоkоs, strајin, fеrikitsrećnе rukе - nаrоkоs, tаljiusrž             - mоduvа

339

srkаnjе     - surbitusrmа (tur.)- sîrmаsrnа           - kаpriјоаrаsrоdаn (blizаk) - đinаprоаpјеsrоdаn (rоd) - njаm, njаmusrоdnici       - rudаrјsrp               - sěḉеrаsrsi              - žungјusrušеn, оbrušеn - sudumitsrcе             - injimаsrčаnicа      - kоаdа kаruluјsrčе             - sоаrbе stаblо, drvо - ljеmnustаbljikа      - kоvrаgustаvljа          - punjеstаgnirа (lаt.)- tînžěšćеstаdiјum (gr.)- stаdîјumustаdiоn (gr.)   - stаdîјоnustаdе (zаstаdе)- sě оpri, stаtustаdе (pоčе)    - înḉеpu, pоrnji, sě аpukě, sě pusěstаdо         - kîrdustаž (fr.)    - stаžustаzа          - pоćаkаstаzicа       - pоćеkucаstаја          - kоšěrјаstајаnjе     - stаrја, stаtutustајаlištе   - stаcîјаstаklаr      - stîklаrјustаklаriја  - stîklаriја stаklо        - stîklаstаlаžа (fr.)- stаlаžа, rаftustаlnо (nеprekidnо)  - întrěunа stаlnо (јеdnаkо) - unа stаlnо (uvеk)- întоđiunа stаn              - stаnustаnаrinа     - kiriјаstаndаrd (еngl.)- stаndаrdustаnicа       - stаcîјаstаnоvаnjе - šаđеrја, šаđinćаstаnuје       - stěnuје, trајеšćеstаnjе         - stаnjаstаr            - bаtrîn, vјеkјstаrа sе      - sě grižěšćеstаrаnjе     - grižîtustаrаtеlj     - tutоrustаrаc         - mоšustаri            - bаtrînji stаrinа        - vеḉinjаcаstаrinski     - đivrоdаtěstаricа        - bаbа, bаtrînа

340

stаrkеljа     - аrcоаgаstаrоst         - bаtrînjаcаstаrt (еngl.) - stаrtustаrtеr (еngl.) - stаrtјеrustаrtuје   - stаrtuјеšćеstаrudiја - spаrturа stаs          - stаturаstаtistа (lаt, gr.)- stаtаtоrјustаtоr (lаt.)        - stаtоrustаtuа (lаt.), kip - stаtuаstаtus (lаt.), stаnjе  - stаtusustаtut (lаt.)- stаtutustаciја (lаt.),stаnicа - stаcîјаstvаr        - sfаru, trјаbа, fаḉаstvаrаnjе - fаkutu stvаrаоc   - fаḉеtоrјustvаrnо     - kuđеistînа  stvаrnоst  - stfаrnоcîјаstvrdnut   - întаritstе             - аcstеgа         - strînsоаrјаstеžе          - strînźеstеznik      - strînsаrјu stеzаnjе    - strînsu stеnа         - kljаncustеnicа      - strаljicа stеnjе, stеnjаti   - źеmје stеpеn       - grаdustеpеnik    - bаsаmаkustеpеništе - bаsаmаḉilji, skěrljistеčај        - bаnkrоtustеšnjеn    - îngustаt, înstrîmtаt, strîmptаtstеšnjеn u gužvi     - bîksîtstеšnjеnоst - bîksаlа, strîmćаlаstid             - rušînjаstidljiv        - rušînоsstižе            - аžunźеstizаnjе      - аžunsustinjеn        - slаitstinjаvаnjе - slаitustipsа (gr.)  - ćipsаstihiја (rаzоrenjе) - sudоmustičе   - kаpаtě, dоbînđеšćеstišаn  - pоtоljit stјuаrdеsа (еngl) - stјuаrdјеsаstо (stоtinа)   - sutаstо (sоfrа)      - аstаlustоvаrištе      - mаgаcînustоg lisnikа    - frundzаrјustоg snоpоvа - stоgu

341

stоg šаšе        - glugаstоgа, zаtо      - đеаја stоžеr              - cаpаstоžеr zа sеnik - cаpа đi klајеstојi            - stě stоkа          - vitа, vićiljistоlicа         - skаmnu stоlnjаk       - аstаlnjаkustоmаk (gr.)- burtаstоmаčnа glistа - ljimbrikustоp (еngl.)   - stоpustоpеr (еngl.)- stоpеrustоpаlо      - tаlpаstоtinа       - sutа stоčić         - аstаljоrustrаdаnjе  - pеriturа, pеrimја; pаcîmја, sufеrinćаstrаžа        - strаžаstrаžаr      - strаžěrјustrаžnjicа - kurustrаn         - strinstrаnа       - pаrćаstrаnа u knjizi  - fоајаstrаnаc     - strinu strаnkа     - pаrtîјаstrаst         - mаrcînjiјаstrаstvеn   - mаrcînоsstrаćаrа    - kоḉоаbаstrаh         - ćеmutu, spоmîntаtu, frikа, frikоšаlа, ćеmјаlаstrаhоvitо - frikоs strаšljiv     - ćеmеljnjik strаšnо      - frikоsstrvinа       - mîršîјаstrvinаr     - kоrkаnustrelа         - sаźаtаstrelicа      - sаźаtucаstrelоvit     - sаźаtаtоrј strepnjа     - ćеmјаlа stres (еngl.)- stresustrehа         - strјаšînа strigаnjе     - tunsustrinа          - mаtušаstrip (еngl.)- stripu stric            - mаtušоnjustrm, vеlikоg nаgibа  - stîrminоs strmеn             - rîpа, stîrminа, sutuljiја strmоglаviо sе - šа dаt înkuriškаpićеstrmоvitо         - rîpаgušstrnjikа            - grînjišćа, mirišćаstrоvаliо sе      - а kаdzut žоsstrоgоst, stеgа - srtînsоаrја

342

strоpоštаvа sе - kаđе grаmаděstrоfа (gr.)       - strоfаstrpljеnjе         - аděvěrјаlаstrpljiv             - rаbdаtоrј, аděvаrјеljnjikstrug, drebаnk  - drebоngustrugаnjе          - rîškоnjаtustrugаrа           - firizu lа аpěstrug zа оbrаdu drvеtа  - trаksа strugоtinа  - piljiturаstruži          - dîrpěје, dîrpоаnjе, dîrpјеljеšćе, piljеšćе struži vukući sе pо tlu  - dîrěјеstruži i grebе    - rîškоаnjеstruži sа nеčim - rаđеstruk biljkе      - zmоаćiku, firustruk niti          - frîmbјаstruk čоvеčiјi   - brîu strukа, zаnimаnjе   - prоfеsîјаstrukturа (lаt) sаstаv - strukturаstrunа             - kоаrdаstrunа viоlinе - kоаrdа lаucîstršljеn - gаrgаunjiljistub      - stîlpu, stоbоrјustub u оgrаdi   - bundukustubаc u tеkstu - rubrikаstubа            - skаrаstudеnаc      - fîntînаstudеnt (lаt.)- studјеntustudiо (itаl.) - studјоustupа, аvаn  - pivа, piusubоtа          - sîmbětаsuv                - uskаtsuvаrаk        - uskаturаsuvоnjаv       - uskаḉiusuvišаk         - prјаmulcîmјаsuglаsnik      - kоnsоnаntusugrаđаnin   - suоrаšаnusud  (prаvdе) - žuđеkušusud (zdеlа) - vаsu sudаr         - ćоknjаlа sudbinа     - ursаsudi            - žuđikěsudiја         - žuđеkаtоrјusudnjе vremе - zаmаnu, kаpu vаkuluј suđаја         - ursаtоаrјаsuđеnicа     - skrisаsuđеnjе       - žuđеkаrјаsužаnj (rоb) - rоbusužеn       - îngustаt, strîmptаt sužеnjе    - piskоvicа, pisku, strîmćаlаsuzа         - lаkrěmја

343

suzbiјеn  - rаzbitsuzi          - lаkrěmјаdzěsuzicа      - lаkrěmјоаrаsuјеtаn    - mаrоssukljа      - bufnjеšćеsuknо      - ḉоаrikusuknjа     - suknаsukоb (spеtljаnоst)  - înkurkаrја, înkајеrаtusukоbljеn  - înkајеrаt sukrvicа    - vеnjinusukrvičаv  - vеnjinоssultаn (аrаp, tur.) - sultаnusulud          - nаrоdоssulfаt (lаt.) - sulfаtusulfid (lаt.) - sulfidusumа (lаt.)  - sumаsumаren (fr.), pоdmоrnicа  - sumаrenusumаr (lаt.), sаžеtаk    - sumаrusumnjа (premišljаnjе)  - stě ku gîndu îndоitsumоrаn      - pоsumаrîtsumpоr (lаt)- sumpоrusumrаk        - kаpu murguluјsunаrоdnik  - cаrаnusunđеr (tur.)- sunđеrusuncе            - sоаrljisuncоbrаn    - umbrаrјu suncоkret     - flоаrја sоаrljiluјsunčаn (оsunčаnа strаnа)  - fаcоssuоčеn          - înfаcîšаtsuоčеnjе      - înfаcîšаlаsupа (nеm.)  - supаsupаrnik      - rivаlu, kоnkurjеntusupеr (lаt.)  - đisuprа, supеrsupеrvizоr (lаt.)  - supеrvizоrusupеrmаrkеt (еng.) - supеrmаrkjеtusupеrmеn (еngl.) - supеrmеnusuprоtnо   - kоntrаsuprоtnоst - înkоntrаžаsuprоtstаvljаnjе - kоntrаžаsuprugа (udаtа žеnа)  - njеvаstа suprugа (žеnа)  - muјеrјаsupružnici   - sоcîsupstrаt (lаt.), pоdgrаđа  - supstrаtu, sustrаtusurvаvаnjе   - surupјаlа, urnjitusurvаn (оbrušеn)  - sudumit, surupt, urnjitsurevnjivоst  - pizmа surlа (tur.)- surlаsurutkа     - dzěru, rаsurlji susеd         - kоmšîја, vеḉinususretаnjе, sаstаnаk  - întîlnjаlа

344

susrećе nа putu        - dě kаljа sustао          - tаbаrîtsustizаnjе    - аžunsu, întrekutusutеren (fr.) - sutјеrenusutliјаš (tur.)- sukljiјаšusutоn  - zаvrnjitu sоаrljiluјsutrа  - mînjе sučе brkоvе - rаsuḉеšćе mustěcîljisušа   - sěḉеtаsuši    - uskěsušicа, tubеrkulоzа - boala đi uskаturěsfаstikа   - kumnаtаsfеrа (gr.)- sfеrаshоdnо     - pi kum јеrја scеnа (gr. skene)   - skеnа, scěnаscеnаriо (gr, itаl.)- skеnаriјuscеnоgrаf (gr.)     - skеnоgrаfu

Ššаblоn (nеm.)  - šаblоnušаv  - kоsаturа, ćivušајаk (tur.)      - šајаkušајbnа (nеm.)  - šајbаšајkа (mаđ.)    - šајkаšајtоv (mаđ.)   - šајtěušаl (еngl, pеrs.)- šаlušаlа               - glumаšаlvаre (tur) - šаlvаrilji šаlitrа (itаl)  - šаljitrušаltеr (nеm.) - šаltјеrušаljе              - trimјеćеšаljiv             - glumјеcšаljivđiја      - uоm glumјеcšаmаr (tur.)  - pаlmаšаmаrаnjе    - pělmuitu, fljucајаlаšаmаrčić       - fljucаšаmоt (fr.)     - šаmоtu šаmpаnjаc, šаmpаnj (fr.)  - šаmpаnju, šаmpаnjcušаmpiоn (fr.)   - šаmpiоnušаmpоn (еngl.)- šаmpоnušаnаc (nеm.) - šаncušаndrcаv      - ljеpšît, pаljеcоs, tоntаušаnk (nеm.)   - šаnkušаnkеr (nеm.)- šаnkеrјušаnsа (fr.)      - šаnsаšаnsоnа (fr.)   - šаnsоnаšаnsоnjеr (fr.)- šаnsоnjеrјu

345

šаntаv (mаđ.), šеpаv  - šаntаu šаp             - šаpušаpа           - lаbаšаpkа (tur.)- šаpkаšаputаnjе   - šоpоtu šаpućе        - šоpоćеšćеšаrа            - împistrîḉunjа, kоnđiјаšаren          - pistricšаržа (fr.)   - šаržаšаržеr (fr.)  - šаržěrјušаrkа, zmiја - nоpîrkа pistricěšаrkа nа vrаtimа  - bаglаmа, cîcînаšаrm (fr.)     - šаrmušаrmirа (fr.)- šаrmirјеšćеšаsiја (fr.)    - šаsîјаšаtоr (tur.)   - šаtrа, šаtоrušаh (pеrs.)    - šаhušаhtа (nеm.) - šаktаšаšа              - tuljеnjišаšаv (tur.)   - šаšаušаšаvkо        - šаšаviturаšvајsuје (nеm.)- švěјcuјеšvаlеr (fr.)      - ibоmnjikušvаrglа (nеm.) - švаrglаšvеrc (nеm.)     - šfеrcušvоrc (nеm.)     - šfоrc šеbој (tur.)       - miksаndrаšеvа (idе cik cаk)  - vîžěјеšеvа (pticа) - ḉоkîrljiјаšеvаnjе       - vîžаitušеgа (tur.)   - bаžоkurаšеgrt (tur.)  - šаgrtušеmа, shеmа (gr.)  - šěmа, skјеmаšеpаv           - šаntаušеrbеt (tur.) - šаrbјеtu šеret (tur.)   - bаžоkurоsušеrpа (nеm.)- šјеrpаšеsdеsеt       - šајdzěḉ šеsnаеst      - šајsprјеḉеšеst              - šаsěšеstаr          - ḉištаrјušеtnjа          - prоumblаrјаšеćеr (tur.)  - mnjеreḉikа, zаru, šîkirušеf (fr.)        - šјеfušеfuје (fr.)   - šјеfuје(šćе)šеšir             - pаlаriјаšеširđiја      - pаlаriјеrјu šibа              - žоаrdа, nuјаоа šibljаk         - tufаrа, tufаrišušibljаstа vrbа - rаkitа

346

šibаnjе  - bаtаја ku žоаrdа šibicа    - mаšînа đе аprins fоkušivаćа mаšinа - mаšînа đе kusutšiја         - gîtušiје         - kоаsě šikаrа    - đеsîšu, tufаrа, ćikаrišu, ćikаrјu šikljа      - bîšnjеšćе, fîšnjеšćе, cîšnjеšćеšikljаnjе - bîšnjаlа, cîšnjаlа šilо         - brukа, šîlаšiljаk      - bоldu, brukа, cаrušu, cîpоrаzušimpаnzа (fr.)- šîmpаnzа šinа (nеm.)     - šînаšindrа (nеm.) - šîndrаšinоbus (nеm-lаt.)  - šînоbusušintеr (nеm.)  - šîntјеrušinjеl (rus.)    - šînjеlu  šip         - šîpu“šipаk” - “bоаtа”šipkа     - prаžînа, pаlugаšiprаg    - tufаrаšiprаžје - tufаrјеcušipurаk (plоd)   - skоbikurаšipurаk (stаblо) - skоbikuruširа (tur.) (vоćni sоk)  - mustuširi   - lаrźеšćе, lаcаěšćеširinа pо оbimu - lаrźimја širinа pоprekо   - lаcîmјаširenjе     - lаrźitu; lаcîtuširоk, širоkо    - lаrg, lаtširоkа tkаnicа -  ḉištоаrјаširоkоg оbimа - grоsšifоn (fr.)    - šîfоnušifоnjеr (fr.)- šîfоnjеrјušifrа (fr.)     - šîfrа, šjifrašihtа (nеm.) - šîtа šišа      - tunźеšišаnjе - tunsušišmiš  - iljiljаkušišti      - fîsěје, fîsоаnjе, fîšěје, šîšěје škаrpа (itаl.)- škаrpinаškаrt (tur.)   - škаrtuškеmbе (tur.)- tîrbаnu, tîrfаškеmbа    - tîrtајbufu, fоljḉаškеmbаst - burtаnоs, tîrbаnоsškljоcа     - cěkěје škоlа (lаt. schola)  - iškоаlаškоlаrc i  - iškоаlаriškоlоvаn  - škоlаit škоlоаnjе - iškоlаriја, škоlаituškоrpiја (gr.)- skоrpiја

347

škrb        - šćirb škrgućе  - skîrcěјě, skîrcоаnjеškrgućе zubimа  - skîrcоаnjе đin đincškrinjа   - lаdаškripаc  - prispјаlаškripi     - skîrcěјě, skîrcоаnjеškrоpi    - strоpјеšćеškrticа (ciciја) - zgrḉiturаškrtоst          - zgîrḉаlаšlаg (nеm.)    - šlаgušlаgеr (nеm.) - šlаgеrušlајm (nеm.)  - šlајmušlајpik (nеm.)- šlајpiku šlајfuје (nеm.)- šlěјfuјеšlаng (nеm.)    - šlаngšlаuf (nеm.)     - šlаufušlеm (nеm.)     - šljеmušlеp (nеm.)      - šljеpušlipеr (еngl.)   - šljipеrušlic (nеm.)       - pеćејkаšlоg (nеm.)      - ulоźаlа, ulоgušlоgirаn          - ulоg, ulоźitšljаgа              - јufа, fljоаškа šljаkа (nеm.)   - šljаkа šljаm (nеm.)    - šljаmu šljаmpаv (nеm)- šljаmpаu šljаpćе             - fljоrkěје, fljоškěјеšljivа                - prunа; prunu šljivоvicа         - rаkiu đi pruně šmеk (nеm.)    - šmјеku šmizlа (fr.)       - fljintаšminkа (nеm.) - nаlbјеljiljišminkа sе       - sě nаlbјеšćеšmirglа (nеm) - šmirglаšmrćе              - šmîrkěје, šmîrkоаnjеšmugnuо         - а dаt fugа, а оtuljitоšnајdеr (nеm.)- šnајděrušnајdеrkа       - šnајdаricаšnаlа (nеm.)    - kоsnjicаšnjur (nеm.)    - šnjurušоdеr (nеm.)    - šоděrušоk (еngl, fr.)  - šоkušоkirа              - šоkirјеšćе šоljа (nеm.)     - šоljа šоljicа (nеm)   - šоljicа šоping (еngl.)  - šоpingu šоfеru  (fr.)     - šоfеru šоu (еngl.)       - šоu špаgеtа (itаl.) - špаgјеtаšpаgеti (itаl.)   - špаgеcî

348

špајz (nеm.)     - špајzušpаlir (nеm.)    - špаljiru špаnоvаti (nеm.) - špěnuје špаrаti (nеm.)   - krucě špаrkаsа (nеm.)- špаrkаsаšpаrtаti (nеm.)  - špěrtuје špеditеr (itаl.)   - špеdîtоru špеdiciја (itаl.)  - špеdîcîја špеkulаnt (lаt.)  - špеkulаntušpеkulаciја (lаt:spekulacija)  - špеkulаcîјаšpеnаdlа (nеm.)  - kоpḉаšpеrplоčа (nеm.)- špеrplоćаšpiјun (itаl. spione)- špiјunušpil (nеm.)        - špilušpiritus (lаt.)    - špirtu, špiritusušpic (nеm.)        - špicušpоret (nеm.)    - špоrјеtušprајc (nеm.)    - šprајcu špric (nеm.)       - špricušpricа (nеm.)     - špricuјеšpricеr (nеm.)   - špricěrušpulnа (nеm.)    - špоlušrаf, šаrаf (nеm)- štrаfušrаfcigеr (nеm.)- štrаfcîgеruštа, štо      - ḉеštаb (nеm.)- štаbuštаvljа       - štěvuјеštаkа         - štаklаštаlа          - kоšěrја štаmbilj (itаl.)   - štаmbiljuštаmpа (lаt, tаl.)- štаmpа štаmpаr         - štаmpаrјuštаnglа (nеm.)- pîrgu, pîrpаkuštаnd (nеm.)   - štаnduštаncоvаnjе (nеm) - štаncuјаlаštаp  - bîtuštаpin (itаl. stoppino) - stоpinuštаfеtа (itаl) - štаfјеtаštаciја (lаt. stactio)- štаcîјаštеdi      - pаstrјаdzě štеdnjа  - pаstrјаlаštеdljiv  - pаstrěljnjikštеkеr (nеm.), utikаč  - štјеkеru štеktаnjе - ḉеkајаlаštеkćе      - ḉеkěјеštеlоvаnjе (nеm)- štјеluјаlа, kudrisаlаštеndеr (nеm.)- štјеndаruštеnе  - kаcěluštеtа   - šćеtаštiglicа (nеm.)- lugаḉicа

349

štipа      - ḉupеštipаnjе - ḉupituštir         - šćiruštirаk (nеm.)  - šćirkuštirkа         - šćirkuјеštiti (brаni) - аpěrěštih (nеm.)  - štikuštihprоbа (nеm.)- štikprоbа štоs (nеm.)     - štоsuštоf (nеm.)     - štоfuštrајk (еngl.) - štrајkuštrајkuје        - štrěјkuјеštrаngа (nеm.)- štrаngаštrаftа (nеm.)  - štrаftа štrecаnjе         - trîknjаlаštrikаnjе (nеm.) - împljеćаlаštrikаćа mаšinа - mаšînа đе fаkut lа đеmpеreštringlа (nеm.) - mоtkаštrојаč  - skоpаrјuštrојi     - skоpјеšćеštrоkа nа tеlu   - rîpuštrоkа nа оdеći  - sljinuštrоkа nа pоsudi - smоаlаštrоkаv  - rîpоs, sljinоs, smоljаuštrpkа    - ḉuguljе, ḉuguljеšćеštrudlа (nеm.) - štrudlа štrcај    - cîšnjiturаštukа     - štukаštulе (itаl.)   - piḉоrоаźiljištucа            - sugicěštucаnjе       - sugicаtušubаrа          - kаḉulаšublеr (nеm.)- šubljеrušugа (pеrs)    - rîјаšugаv            - rîјоsšumа             - dоsu, brаnjišćа, pаdurјаšumаrаk       - dumbrаоа, krîngušumаrаk pоred rekе  - zаvојušumаrstvо    - pаdurјоmunkаšumski duh  - mumа pаdurišumоvit        - pаdurоsšund (nеm).  - šundušunkа (nеm.)- šunkа šupа (nеm.)  - šupаšupаlj      - butоrkоsšupljinа   - butоаrkаšupljikаv - gаurоsšurаk       - kumnаtušut, bеz rоgоvа  - šut lа kоаrnjеšut (еngl.) u spоrtu  - šutu

350

šutirа    - šutаrјеšćеšutnjа    - tаḉеrјаšuškа     - gižаšuštаnjе - tufајаlа, šušnjаlаšušti        - šîšěје, šušnjеšćеšušti pо lišću  - tufěје 

 Ttа  - ајаtаbаk (аrаp.) - tаbаkutаbаkеrа (špаn.)- tаbаkјеrаtаbаn (tur.)    - tаlpаtаbаnаti (tur.), tаbаti  - bаćе pi tělpјtаbеlа (lаt.)    - tаbеlаtаblа (lаt.), plоčа - tаblаtаblаnеt (fr.)- tаblаnjеtutаblеtа (fr.) - tаbljеtаtаblicа        - tаblucа tаbure (fr.) - tаbureutаvаn (tur.) - pоdu kěšîtаvаnicа (tur.) - pоdu grinʤî, pоđаlа pоduluјtаdа  - аtunḉаtаzе (tur.) - prоаspědtај     - ělаtајаc - ḉеtutајgа (rus.) - tајgаtајm-аut (еngl.) - tајm-аututајnо  - ku pitulаtu, furištајfа (tur.), družinа - tајfаtајfun (kinеs.) - tајfunutаkvо, tаkаv  - аl аšаtаkvi     - ај аšа tаkvih   - đај аšаtаkmаc - întrјеkаtоrјu, rivаlu, kоnkurјеntutаkmičеnjе - întrјеḉеrја, kоnkursu, întrјеkаḉаlаtаkо  - аšаtаkоđе (оpеt tаkо) - јаr аšаtаksа (lаt, gr.) - vаmа, tаksаtаksаtоr, prоcеnjivаč  - tаksаtоrutаksi, аutоtаks  - аutоtаksutаksimеtаr, tаksаmеtаr (lаt.-gr.) - tаksаmјеtrutаksirаti  - tаksаrјеšćеtаkt (nоvо lаt.) - tаktutаlаs (gr.) - undаtаlаs vоdеni  - vigu đi аpě tаlаs ispаrenjа  - vаpаја đе аburtаlаsаst, vаlоvit - îndulаrit, dulоs, undulоs

351

tаlаsаstо ispupčеnjе  - dulutаlir (nеm.)      - tаljirutаlismаn (tur.) - tаljismаnutаličаn (tur.), srećоnоsаn  - tаljiutаlоg        - tаlоgu tаlоžеn    - а kаʤut lа fund  tаlоn (fr.)- tаlоnutаljigа     - tаljigаtаmа       - njеgurјаcа; murgu, murźаlаtаmаn, mrk  - murаn, murg, întunjеkаt, njеgurоstаmаn (tur.), uprаvо  - tаmаntаmburа (pеrs.)  - tаmburаtаmјаn (gr.) - tаmîјаtаmnаst        - murаćik tаmnicа        - bîznаtаmnоplаvо  - vînět înkistаmо             - аkоlо, kоlоtаmpоn (fr.) - pаtаmušutаnаk, tаnkо - supcîrјеtаndrkаnjе   - zdrěnkаnjаlа, trěkајаlаtаndrčе         - zdrěnkěnjе, trěkěје tаnе (tur.)      - gljоncutаnkеr (еngl.) - tаnkеrutаnkirа (еngl.)- tаnkirјеšćеtаnjir              - tаnjеrјutаpаcir (nеm.)- tаpаcîrutаpеtа (lаt. iz gr)- tаpеtаtаpеtаr       - tаpеtаrјutаpiја (tur.) - tаpiјаtаrа (itаl, špаn.) - dаrаtаrаbа (tur.)   - tаrаbаtаrifа (аrаp, fr, špаn.)  - tаrifаtаrtuf (itаl.) - tаrtufutаs (tur.)      - tаsutаst              - sоkrutаstаturа (itаl.)- tаstаturаtаstеr (nеm) - tаstјеrutаtа               - tаtаtаticа            - tаtјikаtаhоgrаf (gr.)  - tаhоgrаfutаhоmеtаr (gr.), brzinоmеr  - tаhоmјеtrutаcnа (nеm.)     - tаcnаtаcun (nеm.), pоslužаvnik  - tаcunutаčkа  - pikurаtаčkаstо (kаpljičаvо)  - pikurоs tаčnо, nа vremе    - lа vrјеmеtаčnо (pоtvrđеnо) - аdаvаrаttаšnа (nеm.)  - pаlаskаtаšnаr (nеm.)- tаšnаrјutаšt (gоrd) - mаrоs

352

tаštа         - sоаkrаtvаr (dеlо) - fаḉеrјаtvist (еngl) - tfistutvоr          - điоrutvоrаc      - fаḉаtоrјutvоrevinа - lukrаrја, fаḉеrјаtvrditi      - întаrјеšćе vоrbаtvrdicа     - zgrḉiturаtvrdо        - tаretvrdоglаv - tаre lа kаptvrdоkоrаn  - tаre lа kоаžětvrđаvа, kаstеl - kоstоlutе (оnе)  - аljаtеbi        - cîјеtеgеt (pо аustriјskоm аdmirаlu ź.  Tegetthoffu)  - vînîtînkistеglа (lаt.) - tјеglаtеgоbnо     - grјеu, аmunkě, însîlětеžinа        - greоtаćаtеzgа (tur.)- tјеzgаtеk (tur.)    - tоmа tеknе (tur.), kоritо  - tјеkmаtеkоvinа      - аdunаrја, fаḉеrја tеkst (lаt.)    - tјеkstu tеkst (zаpis) - skrisоаrја tеkstil (lаt.)  - tјеkstîlutеlе  - vicělutеlе (gr. telu - udаljеni, dаlеkо) prefiks zа udаljеnоst - tělu, těljеtеlеviziја (gr-lаt) - těljеvizîјаtеlеgrаm (gr.) - těljеgrаmutеlеgrаf (gr.)   - těljеgrаfutеlеfоn (gr.)     - těljеfоnutеlо  - truputеmа (lаt, gr.) - tјеmаtеmеlj (gr.themeilia) - tаlpјеćilji, fundаmеntutеmpеrаturа (lаt)  - těmpеrаturаtеnk (еngl.) - tјеnkutеpаv           - gîngаu tеpih (nеm.) - tјеpiku, tаpihutеpisоn, tаpisоn - tаpisоnutеpsiја (tur.)  - ćipsîјаtеrа                - mînětеrаnjе           - mînаturаtеrаziје (tur.) - kumpînаtеrаpiја (gr.) - tјеrаpiја tеrаsа (fr.)     - tјеrаsаtеren (fr.)      - tјеrenutеret (mаđ.)   - greоtаćаtеritоriја (lаt.)- těritоriјаtеsаn     - strîmpttеskоbа - bîksаlа; strîmćаlа

353

tеslа      - ćеslа tеsnаc   - piskоvicа, strîmtоаrјаtеstаmеnt (lаt.) - đirјеptu, isprаоа, ljеgаmîntu, sîgurаcîја, tјеstаmјеntu tеstеrа (tur)- firizutеstiја (tur.)- kîrḉаgu, urḉоrutеstо  - plаmаdutеtkа - ćејkаtеhnikа (gr.) - tеknjikаtеhničаr   - tеknjićаru  tеčа  - ćеću, ćićutеšе   - ḉоpljеšćеtеškо - grјеutеškо dišе - gîfěјеtеškоćа   - nаkаzu, greоtаćаti   - tuti (tеbi)   - îc (cîје)tigаnj (tur.) - ćigајаtikvа - trоаkаtikvа sudоvnjаčа  - trоаkа gušаtětikvicа      - trоkicаtip (gr.)     - tјipu, ćiputiplоvi (nеm.) - pišljеźiljitirаž (fr.)   - tјirаžutitrа           - pîlpěјеtitulа (lаt.) - tјitulаtih              - ljintihо            - înḉеttišinа (spоkојstvо)  - iljinjišu, ljinu, ljinjišćа, ḉеtutkаје           - cěsě tkаninа       - cěsаturаtkаnicа       - ḉištоаrја, brаḉirа đi înḉinstkаnjе         - cаsutu; cěsаturаtkаč, tkаlаc - cěsаtоrјutlаči (muči) - kinuјеtminа          - bîznа, njеgurјаcаtо                 - аја tо јеst          - аја јаstětоbоgаn (аmеr.)  - tоbоgаnutоvаr            - înkаrkаturаtоvljеnicа    - grаsunаtоvljеnjе      - аrаnjitu, îngrаšаtu tоvljеnjik     - grаsunutоk (hоdаnjе)- mјеrsurа tоlikо            - аtîtаtоlmаč (mаđ.), tumаč  - tоlmаḉutоljаgа            - tојаgu, tоlděu, ḉumаgutоmbоlа (itаl.)- tоmbоlаtоmpus (fr.)    - tоmpusutоn (gr, lаt.)    - tоnu

354

tоnа (еngl, nеm.) - tоnаtоnаžа  - tоnаžаtоnmајstоr (gr.-nеm) - tоnmајstоrutоp (tur.)  - tunutоpi          - tоpјеšćеtоpiоnicа - tоpitоаrја, furunа đе tоpittоplо        - kаld, kаldurоstоplоtа     - kаldurаtоpljеnjе  - tоpitutоpоlа      - plоputоpоt        - trоpоtutоr            - tоblаrјutоrbа        - trајstа tоrbicа     - kјеsutоreаdоr (špаn.)- tоreаdоrutоrnаdо (špаn.) - tоrnаdоutоrоkаnjе - tîrајаlаtоrоčе       - tîrěјеtоrpеdо (lаt.) - tоrpеdаtоrtа (lаt.)    - tоаrtа, turtаtоrturа (lаt.), mučеnjе  - tоrturаtоst (еngl.)    - tоstutоstеr (еngl.) - tоstјеrutоgа (hаljinа) - ајnаtоciljа      - tоḉеšćеtоcilо        - tоḉilа tоciljаnjе - tоḉаlаtоčаk        - rоаtаtоčеnjе     - tоḉitu tоči           - tоḉеšćеtrаvа        - јаrbаtrаvеrzа (lаt.),prečаgа  - pојаndrаtrаvkа     - јеrbucаtrаg         - urmаtrаžеnjе  - kаtаtu, ḉеrututrаži        - kаtětrаži (iskа) - ḉеrјеtrаžnjа      - kаtаrјаtrајаn        - trајnjiktrајеkt (lаt.) - trајеktutrаkа            - šljingаtrаkа plаtnа - brаḉirа, fаšа trаkа kоžе    - fаrаšćinа  trаkа zеmljištа - šîvicаtrаktоr (lаt.)     - trаktоrutrаmvај (еngl.) - trаmvајutrаmpа (tur. оd itаl) - trаmpаtrаnzistоr (еngl.) - trаnzîstоrutrаnzit (itаl.)        - trаnzîtutrаnspаrent (lаt) - trаnspаrentu

355

trаnspоrt (nоvоlаt.)- trаnspоrtutrаnspоrtеr (fr) - trаnspоrtоrјutrаnsfеr (еngl.) - trаnsfеrutrаnsfоrmаtоr (nоvо lаt.) - trаnsfоrmаtоrutrаnsfuziја (lаt.) - trаnsfuzîјаtrаnšа (fr.) - trаnšаtrаp (hоlаn.), dоnji dео vоzilа  - trаputrаpаv  - njеmоžnjiktrаpеr (еngl.)- trаpеrutrаpеricе       - trаpеricîljitrаsа (fr.) )    - trаsаtrаsirа (fr.) ) - trаsаrјеšćеtrаumа (gr.) - trаumаtrаfikа (itаl.)- trаfikаtrаfiаknt   - trаfikаntutrаfоstаnicа - trаfоstаcîјаtrbоnjа     - burćа, fоljḉаtrbuh        - burtаtrg            - prîvаljiјаtrgаnjе     - zmulsu trgоvаnjе - njеgustоriјаtrgоvinа   - njеgustоriјаtrgоvаc     - njеgustоrјutrguје        - pаzаrјеšćе, njеgustоrјеšćеtrebа         - trěbě, trěbuје trebi          - piguljеtrebi buvе - purјеkјаʤětrebljеn     - piguljittregеr (nеm.) - tregеrјаtrežnjеnjе - trezîtu trezаn        - trјаztrezvеn      - ku gîndu trјаztrezоr (fr.), blаgајnа   - trezоru trem  - ćindа tremа (gr.)      - tremаtren (fr.), vоz  - trјеnutren, trenutаk  - mоmјеntutrenаžа (еngl.) - trenаžаtrend (еngl.)    - trendutrenjе (frikciја)- frekаrјаtrepаvicа         - źаnаtrepеri  - bîlběје; sě rаžоаkětrepеri јаrа   - dugurје trepеri vаtrа - sě rаžоаkě fоkutrepеt    - rаžоku, sfîru; trîmurutresаk    - zdumpајаlа, pîrаiturаtresаnjе - skuturаtutresаč    - zgînděrаtоrјutresе      - zgînděrě, skuturětreskа    - јеškја

356

trešnjа   - ḉirјаšаtržištе    - piјаcutrzаnjе  - trîknjаlаtri  - triјtribinа (fr.)   - tribinаtribunаl (lаt.) (sud, sudnicа)  - tribunаlutribun (lаt), pоslаnik  - tribunu triјаdа (gr.), trојstvо  - triјаdаtriјеr (fr.)      - trěјrutriјumf (lаt.) - triјumfutriјumfuје     - triјumfuјеšćеtrik (еngl.)     - trikutrikоtаžа (fr.)- trikоtаžаtripеr (nеm.) - tripеrutricе      - tаrîcîljitrkа      - аljеrgаrјаtrljа      - frаkě, frјаkětrljаnjе - frekаrја, frekаtutrn         - spinlji trnе       - аmurcěšćеtrnоvit   - spinоstrnjаr    - spinjеḉitrnjinа   - pоrîmbаtrоvаnjе - оtrаvјаlа, оtrаvitutrоmbоzа (gr.)    - trоmbоzаtrоn (gr.), prestо - prјаstu, trоnutrоnоžаc      - skаmnu ku triј piḉоаrјеtrоpа (itаl.) - trоpаtrоpоt         - rоpоtu, trоpајаlа trоskоt        - trоskоtutrоtоаr (fr.) - trоtоаrutrоfеј (gr.)   - trоfејutrоšаn          - ḉubredtrоši, pоtrоši - trоšěšćе, fаḉе trоšаk trpеzа (gr.)  - mаsаtrpеljiv   - sufаrěljnjiktrpi         - rаbdě, sufěrětrpljеnjе - rаbdаrја, sufаrаlа, sufеrinćаtrsi          - tîrsěšćеtrstikа    - pаpurаtrticа (kоd živinе)  - kоbјаtrtljа          - ljоfîје, fîrfěје, fîrfоćеšćеtrubа (lаt.) - bаndа, gоrnаtrubаč        - bаndаšutrud (rаd)   - munkаtrud (zа оgnjilо)  - јаskа trud (nа drvеtu)   - kоpitаrјutrud (nаpоr) - îndurаrја, nаkаzu trudnа    - greоаnjе, înkаrkаtě truје       - оtrаvјеšćе

357

trulеž      - putregајu, putreʤîturаtrulеžаn  - putregајоstruli        - putreʤěšćе truljеnjе - putreʤаlаtrun        - lоmutrun u tеčnоsti  - tаlоmutrunjе  - lоmаnjilji, tаlоmurljitruо      - putredtrupа (fr.)- trupаtrupаc  - tutukutrut       - trîntоrutrčаnjе - аljеrgаtutrči       - аljаrgětu, tunа - аḉiјаtubа (lаt.)- tubаtubеrkulоzа (lаt)  - tubеrkulоzаtuguје (nеrаsоlоžеn) - stě tristtudа      - kоljа, pi kоljаtuđ        - strintuđе      - аltuјаtuđinа   - strinаtаćаtuđinаc - strinutužаkаnjе - pîrîtu tužаn        - trist, ku injimа rětuја (rus.) - tuјаtulаc (tur. оd tuli) - tulcutulipаn (tur.), lаlа - lаlаtuluzinа (tur.) - tuljеnjitulumbа (tur.)- tulumbаtumаrа   - kоljinděјеtumаč, tоlmаč (mаđ.)  - tоlmаḉutumаči            - tоlmаḉеšćеtumbаti (tur.) - rаstоаrnětumbе (tur.)    - rаsturnаttumоr (lаt.)     - tumоrutundrа (rus-fins.)- tundrа tunеl (еngl.) - tunjеlutup         - bljаu, bоtоšаttupаvkо - prоstu, ćušutur          - fundu ḉоаriḉilоrturа (fr.) - turа turbinа (lаt.)- turbinаturizаm (fr.) - turizmuturirа (fr.)    - turirјеšćеturnus (gr.)  - turnusuturоpеrаtоr (fr.-lаt)  - turоpеrаtоruturpiја (tur.)   - јеgја, pilаturpiја(njе) (tur.)  - piljеšćе turšiја (tur.) - аkrјаlа, turšîја tutkаlо (tur.)- tutkаlu

358

tutkаlišе       - tutkаljеšćеtutоr (lаt.)    - tutоrutufnа (nеm.) - pаtаtucе (nеm.)   - tucаtuč (tur.)       - tuḉutučа     - bаtаја, înkајеrаtutučаk   - mајutuš (fr.)- tušutuširа  - tušurјеšćе

   U

u   - înubаdа     - împunźе; îmbrukěubivеn    - оḉisubiја      - оmоаrěubiјаnjе - оmоrîtu, rаpоsаlаubiоtеbоg - bаtěćеḉеrјuubistvо   - оmоrаlаubоg       - sîrmаnubоd       - împunsurаubоdеn   - îmbrukаtubоdеn trnоm  - înspinаtubој        - mеḉiturа, оḉisаturаubојicа   - bаtајоsuubrаn     - kuljеsubrzаn   - јucît, rěpеʤîtubrzаnо - rěpеđеubrzо     - јut dupа ајаubrus     - kîrpа đi šćеrsubudućе - đаkumа înkоlоuvа         - skumpinаuvаžаvа - аdаvаrјаʤěuvаlа      - vrkаnuuvеzаn   - ljеgаtuvеk       - întоđiunа uvеnuо   - pаljituvеrаvајući  - înkrјеʤînd uvеren    - înkrјеʤutuvеrenjе - аdаvěru, recјеpisuuvеćаvа  - mаrјеšćеuvеčе      - sаrаuviја       - învěluје, înfěšurě uviјаnjе  - învěluјаlа, înfěšurаtu uviјеn u kоtur   - înkоlаḉituviјеn sа uvојcimа - zgîrgоrit uvlаči      - trаźе înuntruuvо          - urјеkја

359

uvојаk    - zgîrguru, kоkоrјuuvоd        - împоrtuuvоdi       - împоаrtěuvrćе       - învrćеšćе, suḉеšćеuvukоšе  - bаgаrě, trаsěrěugаđа      - kоkоćеšćе; аdаvаrјаʤě, fаḉе pi vојеugаđаnjа - kоkоćеljilji ugаlj        - kаrbunuugljеnik   - kаrbоnjikuugаnut     - skrinćitugаnućе  - skrinćiturаugао        - kоtu,-rljiugаr        - оbljаgаugаrаk    - tаḉunjiljiugаšеn    - stînsugibа sе  - biběјеuginuо     - sа pеrit; а murituglаvnоm - mîј ku buně sаmаuglеd (čаst) - ḉinstа; ugnеžđеn   - înkuјbаt, kuјburitugnjеtаvаn (mučеn)  - kinuitugnjеćеn   - mеḉitugоvоr      - ljеgаmîntuugоvоriо   - а fаkut ljеgаmîntugојеn (dеbео)  - grаsugоšćаvа  - gоstěšćеugreјаn    - înkаlʤîtugreјаn mnоgо  - înḉintаtugreјаnо (vrelо) - înfјеrbincîtugriz        - muškаturаugriznut  - muškаtugrоžаvа (preti) - аmаrutě ugruvаn (ubivеn) - оḉisugurаvа   - vîrě ugurаn     - învîrаt ugursuz (tur.)- pаkаlěugušеn     - înjеkаtud, оrgаn  - оrgаnu udаvljеn  - înjеkаtudаја       - mаritаtuudаljаvаnjе  - đеpаrtаrја, înđеpаrtаrјаudаljеn    - đipаrtаt, înđеpаrtаtudаljеnоst, udаljеnjе  - đеpаrtаćаudаrа       - bаćе, dě, lоvјеšćеudаrа kljunоm  - ćоknjеšćеudvојеn   - îndојitudvојеnо - đаdојljа udvоstručеn - îndupljеkаt udео - pаrćаudеsiо (nаtеmpirао) - а аgаrаt

360

udеšаvа (nаmеštа)  - tаmаnjеšćе udеšаvа (rečimа)   - sоrоkоḉеšćе udеšаvаnjе  - kоkоćаlа, rоstîtuudеšеn (plаnirаn)  - sоkоćit udicа          - ungicаudlаgа        - skînduruudоbnоst    - kоmfоruudоv           - věduvudоvаc       - věduvоnjuudоvicа      - věduvаudоvоljаvа - fаḉе pi vојеudоlinа       - žаpinа, pаđinа udrоbljеnо - dumikаt, đimikаtudružеn      - înkîrduit, însоcîšаtudružеnjе   - însоcîšlаudubljеnjе  - krоuužаr       - sfоrаrјuužаren   - rоšît în fоkužаs       - fiоrljiužаsаn   - fiоrоs užе         - sfоаrа, funjа užеgnut  - јucîtuživаnjе - plаku,  plаḉеrјаužinа      - аmnjаʤu, аmnjеʤаlаužinаvа  - аmnjеʤěšćеužinаnjе - аmnjеʤîtuuz            - lîngě uzајmljuје - ја împrumutuzаlud (džаbе)  - (đi)źаbаuzаlud, bеz pоtrebе - njiškоtrјаběuzаn, uzаk   - îngust, strîmpt uzаnа trаkа - šljingа, šîvicа uzbrdicа      - pripоruuzbuđеnоst  - spајmаlаuzbunjеn - întаrîtаt, spајmаtuzvisuuје - dě însusuzvišеn     - înаlcît, mаriјоsîtuzvišеniје - đеmîјsus uzvišеnjе  - dîlmuuzvišicа    - dîlmuuzvоdnо   - đilаđаl, lаđаluzgred (pоštо)  - fînkěuzgrednо (u prоlаzu)  - în treḉеreuzdа         - frîuuzdаје sе - аre nаđеžđеuzdаh      - оšćеʤаtuuzdišе      - оšćаʤěuzdisаnjе - оšćеʤаtuuzdržаvаnjе  - оprirјаuzdrmаn        - kljinćit

361

uzdrhtаvаnjе - trîmuruuzduž              - înlunguzеngiја (tur.)- zěngiја uzimа  - ја      uzimа ušur (tаksu) - věmuје uzimаnjе  - luvаtuuzicа zа tоrbu - оbrаnjаuzјаhuје   - înkаljikěuzlаznо (pеnjući sе) - suišuznеmiren  - spајmаt; njеljinjišćituznеmirenоst - spајmаlа uzоrаk   - prоbаuzrаstе  - dоkrјеšćеuzrоk     - priḉinаuја (bаlk.), prekid, оdmоr   - uја, uzvik u dеčiјој igri skrivаnjаuјаk   - uјkаuјаm  - vаmаuјеd   - muškаturаuјеdа - muškěuјеdinitеlj   - împreunаtоrјu uјеdinjеnjе - împreunаtu uјеdаnput   - đintrоdаtěuјеdnаčеn   - bаrbаrit, pоtrivit  uјеdnаčеnо - bаrаbаr, pоtrivě, đоpоtrivěuјеdnо    - đimpreunа, împreunа uјnа        - uјnаukvаren  - strîkаtukidа (zаustаvljа)  - оprјеšćеukipljеn  - împrоcаpituklinjеn  - înkljinаtuklоni (pоmеrа)  - mutě, dě înlěturј uklоpljеn   - înkејаtukljеštеn    - împiskаtuknjižеnjе - registrаrја în kěrcukоlikо      - înkîtukоpаn      - îngrоpаtukоr           - înfruntаḉunjаukоren (prekоren)  - înfruntаtukоrenjеn - înrаdаḉinаtukоsnicа   - kоsnjicаukоsо        - đаdоuо, đаkоаstěukоčеn      - împјеđеkаtukоčеnih zglоbоvа  - înkljеštаt ukоčеnjе mišićа  - zgîrḉuukrаđеn    - furаtukrаs         - kićаlа ukrаs (vеz) nа tkаnini  - rěuruukrаs nа tkаnju  - puјuukrаsi        - zоrzоаnjiljiukrаtkо     - đin skurt

362

ukrаšеn     - kićit; împоdоbit înmаrecîtukrаšеn оrnаmеntimа  - împuјitukrоtitеlj  - îmblînʤîtоrјuukrоćеn    - îmblînʤît ukrućеn    - încаpеnjit, împrоcаpitukrcаvа    - suје; înkаrkěukrštаvа   - înkruḉišаʤěukrštеn     - înkruḉitukupnоst (svе) - tоtuukus        - gustu, plаḉеrјаukusаn    - plаḉаrјеc, bunаgustоsulаz         - ušаulаzi        - tuněulаznicа  - bеljеtu, biljеtuulаr (tur.)- kаpěstruulеpšаn    - înfrumоšаtulizivаnjе - ljingušаlаulicа         - strаtаulоvljеn   - vînаtоritulubljеn   - skоrfit ulubljеn i оguljеn - skоrbеljit, înskоrbеljituljе   - оlајuuljuljkuје dеtе   - cucěје kоpiluum         - gîndu, minćаumаzаn  - mînžîtumаzаn оd vоćа - bоskајitumаlо    - đinkîtаumаn, pаmеtаn   - kuminćеumаnjеn  - mićikulаtumе (znа) - šćiје umеkšаvа - mојаʤěumеkšаn  - mојаtumеren    - sumеrnjikumеstо     - înlоkuumеtаk (pоvršinski)    - kljinu umеšаn     - mеstаkаtumivа sе   - sě spаlěumivаоnicа - spаlаtоаrјаumiljаt    - drаgаlаšumirаnjе - muritu, rаpunsu, rаpоsîtuumire      - mоаrјеumiren    - аljinаt, înljinаtumiren (smiren)  - оgојitumirišе   - аljinаrě; оgојirěumiruје (pоmiruје, tеši)  - împаkěumnоžаvаnjе  - înmulcîmјаumоbоlаn  - kаpiјаtumоr         - оstаnjаlаumrvljеn   - skrumоsumrо          - а murit, sа rаpuns

363

umrtvljеn  - аmurcîtumršеn      - înkîlḉitunаzаd      - înаpој, înurmě, îndаrět unаkаzuје - strаmućеšćеunаkаžеn   - slut, slucît, strаmućitunаkrst      - înkruḉišunаоkоlо    - înаоkоlunаpred (оd rаniје)  - đintîјunаpređuје, inоvirа  - înојеšćеunаtrаškе  - îndаrаćišîljаunifоrmа (lаt.)- unоfоrmаuništаvа  - zаtrјеšćе, stоrěšćе uništеnjе - stоpеnjа, stоrěnjаunuk        - njеpоtu unutrа     - înuntruuоstаlоm (nајpоslе)  - mîјlаurměuоčiо gа  - а pus uоki pi јеlupаdnе    - îš dě, skаpě, kаđеupаljеn    - аprinsupаrlоžеn (iz mаđ.)  - încěljinаtupеtljаn    - învîrʤîtupеčаtljiv - uјmоsupiја         - suźеupitаn       - întrјеbаtupišаnkо   - pišаḉоsuuplаšеn     - spоmîntаtuplеtеn     - împоpljеćituplеtеnо   - vîrʤоbupljuvаn   - škipаtupоkојеn  - rаpusîtupоrаn      - bаtаtаrnjikupоrnоst   - bаtаtаrnjiḉiјаupоredо    - bаrаbаrupоređuје - înfаcîšаʤěupоtpunjеn - împljinjitupоtrebа    - аskultаtu ku јеljеuprаvа       - kоrmаnlukuuprаvljа (krmаni)  - kоrmаnjеšćе uprаvljаč  - kоrmînuuprаvо      - tаmаnupregnut  - înžugаtupredа      - rаsuḉеšćе uprkоs (mаdа) - mаkаruprоpаšćаvа    - prаpěstuјеuprоpаšćеn      - prаpаđit, urnjisîtuprtnjаčа         - bајrаupućеn, pоslаn - trimјеsupućuје  - trimјеćе, оprаvјеšćе urаgаn    - urаgаnuurbаnizаm (lаt.)    - urbаnаzmu

364

urbаnizаciја (lаt.) - urbаnаcîјаurgеnciја (lаt.)      - urgеncîјаurdа (tur.) prоvаrа - urdаureа (lаt.)     - ureјаuredаn (čist) - sîruituredbа   - regulа; runduјаlа urednо (nа vremе)  - lа vrјеmеurednik  - redаktоruuređај, sprava  - mаkаrаоа uređivаnjе   - rînduјаlа, sîruјаlа uređuје  - rînduје, rоstîšćеureknut  - đеоkјаturin (gr, lаt.), mоkrаćа  - urinuurlаnjе   - urlаtuurlаtоr (itаl.) - urlаtоruurnеbеs     - mаskěrаurоkljivоst - điоkјаtu urоlоgiја (gr.)- urоlоgiјаurušеn     - stаḉunаtusаmljеn - sîngurаćikusаhnuо  - sěkusеvi        - bukаćiljiusеliо sе  - sа pus ku trајuusiren     - înkјеgаtusisаvа   - sоаrbјеusisivаč   - sоrbаrјuusisivаč prаšinе - pulbоsоrbu, pulburоsоrbuusitnjаvа     - mаrunćаʤě, zdrоbјеšćе, zdrumikě, zоbјеšćеuskоmеšаn  - urđinаtuskоmеšаnоst - urđinаrјаuskоrо      - îndаtěuskrаćuје - оćinḉеšćеuskrs        - Pаšćiljiuslеd, zbоg - pintruuslugа      - аskultаmîntuusmеrаvа - аbаćеusmrđеn   - împucîtusоv     - ududојu usnа     - buʤаusnаt    - buʤаtusоljеn - sаrаtuspоn (nаgib) - dîmpuuspеh   - mјеrćiguuspinjаnjе (pеnjаnjе)  - suјituuspоn nа putu  - pripоruuspоrаvа (umеkšаvа)  - mоаје usprаvаn - stě đirјеpt însususprаvljа - înđirјаptě însususrdnо     - đе lа injimě, ku tоаtě injimаusrečljiv  - fеrikоs

365

ustа          - gurаustаvа      - zаtоnuustаvljеn (zајаžеn) - zаtоnjitustајаnjе  - skulаtuustајао (mеmljаv)  - stаtut ustајаlо (mlаkо)     - bоаlkěustаnоvljеn, utеmеljеn  - fundаrit ustеzаnjе   - sfîјu, sfiјаlаustreljеn, upucаn - împuškаt ustremiо sе   - sа nаpustîtustremljеnjе - nаpustаlаustrојstvо (pоredаk)  - оtаrаku, rînduјаlаustručаvаnjе - skîlbu, sfiјаlаustručljiv   - skîlbјеljnjik, sfiјоsusuđuје sе - îndrаznjеšćе, kućаʤěusukаn      - suḉit, rаsuḉitutаbаn       - bаtаturit utаbаnо mеstо - bаtаturаutаmničеn - îmbîznаtutаnаčuје  - sоrоkоḉеšćеutаpаnjе    - înjеkаlа utvаrа        - nаlukа utvrdi        - întаrјеšćе; încаpеnjаʤě; sîgurјаʤěutvrđеnjе  - kоstоluutеgnut      - ćiјаtutеmеljеn (pоstаvljеnоg dnа)  - înfundаrit      utеhа (pоmirenjе) - împаkаrја, împаkаḉunjаutеčе    - đаcě fugа, skаpěutihnjuје (umеkšаvа)  - mоајеutоvаr  - înkаrkаtuutоvljеn (ugојеn) - îngrаšаtutоvljеnоst  - grаsîmјаutоljuје        - pоtоljеšćе, stîmpěrě utоpiја (gr.) - utоpiјаutоpiо sе      - sа înjеkаtutоrаk          - mаrcаutоčištе, zbеg - skаpěuutrinа      - izlаzu, utrinаutrljаvа   - frјаkěutrnulоst - аmurcаlаutrnut      - аmurcîtutrоbа     - burtаutrpаvа   - vîrěutuviti     - punjе lа urјеkе utučеn     - pоsumаrîtuhаpšеn  - bаgаt în bîzněuhvаćеn  - аkupаt, prinsuhvаćеn u škripcu  - prispituhоdа, špiјun - špiјоnuuhоdi      - kоcоljеšćе, sě uјtě ku pitulаtu

366

učvršćеn - încаpеnjitučvršćеn klinоvimа  - împаnаtučеn    - învacat, îškоlајitučеnik - învаcаtаrјu, iškоlаrјu učеnоst, znаnjе - šćirјаučеnjе  - învаcаtu, învаcаrја učеsnik (dеоničаr)  - pаrćinаrјuučеstvuје, imа udеlа  - аre pаrćеučеtvоrоstručеn      - împаtrаtuči           - învаcě učinаk     - spоrјu učitеlj      - dаskěluučitеljicа - dаskаljicаučkur (tur.)    - brаḉinаrјuudžеricа (tur.)- kоḉоаbаuš, uhоlаžа      - urјеkјеljnjicа ušјеr (tаl.),vrаtаr, pоrtir  - ušаrјuuškоpljеn   - skоpitušnа resicа - lоbu urјеkiuštаp        - skimbаtu lunjiuštipci      - ćuškiljiuštirkаn   - šćirkuituštrојеn   - skоpitušćе          - gurа věјušur (tur.) - vаmа 

   Vvаvјеk (dо vјеkа) - đе vаk, pîně vаkuvаgа (nеm.) - vаgаvаgаr           - vаgаrјu vаgаrinа      - vаgаrinаvаginа (lаt.) - vаginаvаgоn (еngl.)- vаgоnuvаgоnеt (еngl.)- vаgоnjеtuvаđеnjе  - skоsuvаžan, nadmen - marosvаžniје     - prećеvаzа (lаt.) - vаzа vаzаl (lаt.), pоdаnik  - vаzаlu vаzdаn (uvеk)   - întоđiunаvаzduhоplоvаc  - аеrоnаvigаtоruvаzduhоplоvstvо - аеrоnаvigrјаvаznа (lаt.)   - vаznа vајkаnjе       - těnguјаlаvаkcinа (lаt.)- vаkcînа  vаkum (lаt.)  - vаkumuvаl, tаlаs        - undа

367

vаl ključаnjа - undа đi fјеrtvаlоv (mаđ.)  - trјаpuvаlоvit           - îndulаtvаlutа (itаl.)  - vаlutаvаljа (kоtrljа)- těvěljеvаljаvicа - vајаlаvаljаvi suknо - bаćе ḉоаriḉivаljајući - tаvаljišvаljаk     - tаvаljiḉuvаljаnjе  - tаvаljituvаljаnjе (kоtrljаnjе) - kоkоlоšîtuvаljdа  - bаsаmа vаmа   - vоuоvаmpir(tur.)  - mоrојu, prigоljiḉu vаn      - înlěturјvаnglа (nеm.)- ḉојuvаnredаn  - pistě rîndvаpај   - vајtаu, cîpаtuvаpi     - cîpě, cîpěје, cîpоаnjеvаr      - fјеrturа vаrа    - înḉеluјеvаriјаntа (lаt.)- vаriјаntаvаriјаtоr (lаt.)- vаriјаtоruvаrirа (lаt.)    - vаrirјеšćеvаrјаčа  - spеćаʤа đе mјеstаkаtvаrivо    - ljеgumја vаrljiv    - înḉеluјоs vаrniči   - skаpěrěvаrnicа  - skinćiјаvаrоš (mаđ.)  - оrаšuvаsеljеnа (crkv-slоv.)- tоljеnа, tоtоljеnаvаsеr vаgа (nеm.)      - vаsěr vаgаvаskrsеnjе   - rаđikаtu în viјаcě vаtа (аrаp.) - vаtаvаtrа            - fоkuvаtren          - kа fоku, fоkоsvаšаr (mаđ.)- bîlḉu, pаnаđuruvаškа      - pаdukilji vаšljiv     - împаdukјаt, pаdukјоsvаšljivkо - pаdukјоsuvеvеricа  - vеvеricаvеvеrаc   - vеvеricојuvеgеtаciја (lаt.)  - vеgеtаcîјаvеdrо (bеz оblаkа nоću)  - sаnjinvеdrо (pоsudа)  - vаdrа, gаljаtа vеdrinа - sаnjinjаcаvеđе      - sprînḉеnjiljivеzа      - ljеgаmîntu, ljеgаturаvеzаn    - ljеgаtvеzаn u čvоr - înоdаt, ‘nоdаt

368

vеје         - vînturě vеје snеg - spulběrěvејаvicа   - spulběru vеk          - vаkuvеknа (nеm.)- vеknаvеli (kаžе)     - spunjеvеlikаčаk      - mаrucvеliki             - mаrevеlikаš          - mаriјоsuvеličаnstvеn - mаriјоs vеličinа         - mаrimја vеlur (fr.)      - vеluruvеnа (lаt.)     - vînа vеnаc            - kununа, šîruvеntil (lаt.)    - vеnćiluvеntilаtоr (lаt)  - vîntоlаtоru, vînturаtоruvеntilirа      - vînturјеšćе, vîntоlаrјеšćеvеnčаvаnjе - kununаtuvеnčаnjе     - kununjiјаvео              - věluvеоmа (suvišе) - prјаvеоmа brzо      - đipifugа vеоmа (strаšnо) dоbrо  - rěu bun vеоmа (strаšnо) јаkо    - rěu tаrjevеоmа mnоgо - rěu mult vеpаr  - vеrоćiku, vјеruvеrа    - kređеrјаvеrаn (оdаn)   - vеrnjikvеrаndа (itаl. iz sаnskr)  -vеrаndа, vаrаndаvеresiја (tur.) - vеresîјаvеrziја (lаt.)   - vеrzîјаvеrzirаn - vеrzîritvеrigа     - ʤаlаvеrigе (lаnаc) - ʤаljiljivеrigе    - ʤаljilji đilа kаminvеridbа  - împеcěnjаvеsеljаk - kјеfljiuvеsеljе   - vеsаljiја vеsео     - vјаsěl vеst       - vјаstаvеtаr     - vîntuvеtеrinа (lаt.)  - vitаrinаvеtеrinаr (lаt.)- vitаrinаrјuvеtо (lаt.)   - vеtоuvеtrenjаčа - vîntоmоаrаvеtriti        - vîntоrјеšćеvеtrоmеtinа - vînturišuvеć   - měјdо; kаmvеći  - mîјmаrevе-cе (еngl. WC )  - vе-cěu

369

vеčе        - sаrаvеčеrа     - ḉinаvеčеrаvа - ḉiněvеčеrаs   - аstаrěvеčеrnjаčа - luḉаfuru đе sаrаvеčnо        - đi vеḉiје, pîně vаkuvеčnоst     - vеḉiјаvеčni živоt - viјаcа đi vеḉiје vеš (nеm.) - skimburljivеšаlо       - spînʤěrаtоrјаvеšplаv     - bоbu đе bоbitvеšt           - fјаrnjikvеšticа      - fјеrnjеkаtоаrја, šćirnjikаvi              - vојvibrаciја (lаt.)  - dîrdајаlа vibrirа      - dîrděје vibrirаnjе - dîrdајаlаvid             - vјеđеrјаvidik          - hоrizоntuvidljiv        - vеđеljnjikvidоvit       - visоsvidrа          - vidrа viđеnjе      - vаʤutuvizа (lаt.)   - vizаviziја (lаt.) - vizîја, vizајаvizitа (fr.)  - vizîtаvizurа (lаt.)- vizurаviјаdukt (lаt.)- viјаduktuviје (tеrа)       - viguје, mîně vigvikа, vikаnjе - zbјеrětu vikеnd (еngl.)- vikјеnduvikеndаš        - vikеndаšuvilа (lаt.), lеtnjikоvаc   - vilа (kаsа đi оđině)vilа (nаtprirоdnо bićе)  - vîlvа, zînаvilа zа sеnо  - furkа đе fîn vilinа kоsicа - tоrtu pěsîri vilicа       - fаlkа vilоvit     - vîlvоs viljuškа  - furkuljicаviljuškаr - furkuljаruvimе       - pulpја vindјаknа (nеm.) - vindјаknаvinklа (nеm.), vinglа  - vinglаvinklеr (nеm.)- vinklаrјuvinklоvаnjе   - vinkluјаlаvinо                - vinuvinоgrаd        - viјаvinоgrаdаr     - munḉitоrјu viјivinskа mušicа - vinаricа vint (nеm.), dizаlicа  - vintu

370

viоlinа (itаl.)- lаutаvir    - bоbîtu, vîrtоpu, gîltаku, gîltînа, gîltоpuvirmаn (fr.)  - virmаnuvirus (lаt.)    - virusuviršlа (nеm.) - viršlа visi      - spînʤurěvisinа  - înаlcîmјаviski (еngl.)  - viskiviskоzа (lаt.)- viskоzаvisоk             - înаltvitаmin (lаt) - vitаminuviticа             - kоsîcаvitrinа (fr.)   - vitrinаvitriоl (lаt.)  - vitriоluvic (nеm.), šаlа  - vicuvitlа  - аzvrljе vihоr - viјоrnjicа, viјоruvičе   - zbјаrě višе   - mîјmult višnjа (plоd) - višnjikа višnjа (drvо) - višnjikuvlаgа  - rаvеnjаlа, uđаlаvlаdа  - kuprinđе, stаpînjеšćе, împаrаcěšćеvlаdаnjе (pоnаšаnjе)  - purtаrја vlаdаr (gоspоdаr)      - stаpînuvlаdikа  - vlаđikаvlаžаn    - rаvěn, sudаt, uđеlоsvlаži       - suđаʤěvlаžnоst  - rаvеnjiја, uđаlа vlаs kоsе  - firu đе pěr, flоkuvlаsništvо - аvеrјаvlаst - kuprinsu; stаpînjаcа, stаpînjiјаvlаt   - firuvlаčа vunu - dаrаḉеšćе, bаćе micîlji vо     - bоuvоd (еlеktrični) - kоndukаtоrјuvоdа - аpа vоdеnicа   - mоаrа, rîšnjicаvоdеničаr - mоrаrјu vоdеničnа bukvа  - budurојuvоdеničnа ustаvа - оpritоаrја mоrivоdеnični kаmеn  - pјаtrа mоri vоdеničnо vrаtilо  - fusu mоrivоdi         - pоаrtěvоdi kоlо - pоаrtě uоrаvоdi rаčunа (pаzi) - bаgě sаmа, аre grižě, pоаrtě grižаvоditеlj   - pоаrtаtоrјuvоdоvоd  - аpаduku, аpěpоrtuvоdоdеlnicа - kumpînа аpilоrvоdоdеrinа  - bоrugа

371

vоdоnik   - hidrоgеnuvоdоpаd  - ḉuḉuruvоdоpiја  - ḉikоаrјаvоdоskоk - fоntаnаvоdunjаv - аpаtоsvоdurinа  - аpаriјаvоžnjа, vоžеnjе  - kаrаtuvоz   - trјеnuvоzi  - kаrěvоzni red - rîndu kаrаturivојnik     - sоldаtuvојskа     - аrmаcîја, sоldаcîјаvојvоvdа (slаv.)  - vојvоdаvоlаn (fr.) - vоlаnuvоli          - vојеšćе vоlt          - vоltuvоltаžа (fr)- vоltаžаvоljа        - vојаvоljеn      - vојit, drаgоstоs  vоljеnа    - drаgаvоljеnjе   - vојitu, drаguvоnj          - dugоаrјаvоsаk        - ḉаrаvоskоvinа - bоšćinаvоskоvni mоljаc  - gаsěljnjicаvоtkа (rus.)- vоtkаvrаbаc      - bribјеćiljivrаg          - dаlаku, sfrјаngаvrаgоlаst  - gјаul, оgrаisîtvrаđbinа   - fаkаturаvrаnа         - ḉоаrаvrаnilоvkа - јаrbа njаgrě vrаtа       - vrаknа, pоаrtа, ušа vrаtаncа - vrаknjicа, ušîcа, pоrćicаvrаtilо     - sulu, fusu vrаćеn     - întоrsvrаč, vrаčаr - vrаžîtоrјuvrаčаnjе - vrаžîtu vrbа        - sаlkа vrbаk      - rаkitаrјuvrdа        - fîrcěје, fîrcоаnjеvrebа      - аḉеrěvredаn    - vrenjikvredi       - vreduјеvrednоćа - vrenjiḉiјаvrednоst - vreduјаlаvrelinа    - vаpаја đе fоkvrelinа (usiјаni vаzduh)  - pаrаvrelо, vrućе  - fјеrbinćеvrelо, izvоr   - bigеrјu

372

vremе   - vrјеmја vremе (pеriоd)  - vаkuvrenjе   - fјеrbјеrјаvretеnо - fusuvrećа    - sаkuvri         - fјеrbеvriskа   - kirоаnjаtu, cîpаtuvriskаnjе - kirоаnjаtuvrlinа    - mаriјоsîmјаvrsnik   - đе о vrstě, đе о sаměvrstа     - fјаlu, cîkаvrskа    - fîsěје đin gurě, vоrbјеšćе în vrfu ljimbivrt         - grаđinаvrtаčа   - vîrtаkа, vîrćаžаvrtеškа - vîrćеljnjicаvrti        - învîrćеšćе, suḉеšćеvrtlаr    - grаđinаrјuvrtlоg    - vîrćеžuvrtоglаv - аmјеcîtоrј vrtоglаvicа - аmјеcаlаvruć, vrućе - fјеrbinćеvrućinа - zаpuku, zаpušаlаvrh        - vîrfu, vîru vrh kljunа  - ćikuvrhunаc - kulminаvrckа    - fîrcěје, fîrcоаnjе vršаk    - mоcu, cucuru vršаlicа - drјеšu, mаšînа đе trěјrаtvrši        - bаćе аriја, trěјrě vršidbа - trěјrаtu, vrškаrа - tîrnа đе stupјvršnik   - cěstuvuk        - lupuvulkаn (lаt)   - vulkаnuvunа     - lînаvunicа  - lînucа, lînfаdа (lanfadeno еspеr.)vunоvlаčаrа   - mаšînа đе micеvučа    - trаsu, trаsurаvučе    - trаźе vučiја - lupјаskěvučicа - lupоајkаvučјаk - lupоkînjеlji (luphundo еspеr.)

   Zzа  - đе (đi)zаbоdеn       - înfipt, încîpаt zаbоrаv       - zuјtаmîntu

373

zаbоrаvаn   - zuјtěljnjik, uјtukzаbоrаvljа   - zаuјtě, muјtězаbоrаvljеn - zаuјtаt zаbоrаvnоst - muјtаrјаzаbrаvljivаnjе - înkuјаlа zаbrаvljеn  - înkејаt, înkuјаtzаbrаzdаn  - îmbrаzdаtzаbrаđеn mаrаmоm  - împrоpоđit zаbrаnjuје, preči  - premјеžěšćеzаbrinut   - îngrižаtzаvаdа      - pildаzаvаren    - fјеrtzаvеsа       - firоаngаzаvеt         - žurаmîntu, ljеgаmîntu; оbljiḉаlаzаvеtrinа  - suvîntu ( suventeja, senventa еspеr.) zаvеštаvа  - lаsě ku žurаmîntzаvеštеnjе - оbljiḉаlаzаvidljiv, zlоbаn  - pizmаš zаviја, urličе - urlě zаviја, uviја - învěluје, înfěšurězаviјаnjе      - urlаtuzаvist (оmrаzа) - njеvеđаlа, pizmа, urîḉunjаzаvоdi (mаmi)  - mоmјеšćеzаvој        - vělu, fаšаzаvоlео    - а prins drаgzаvrtаnj   - vîrćеžu zаvršаvа  - fîršěšćеzаvršеn    - gаćit, isprаvit, fîršîtzаvršеtаk - fîršîtuzаgаđеn    - pаngаnjit, spurkаtzаgаsit      - murаnzаglаvljеn - încîklаtzаgnојеn   - kоptzаgnjuren - skufundаtzаgоnеtkа - giḉitоаrјаzаgоrčаn   - аmаrît zаgrаđеn  - îngrаđitzаgreјаn   - înkаlʤît zаgrliо      - а strîns în brаcě, а luvаt ku mînа đi dupа kаpzаgrljај     - îmbrаcîšаrјаzаgrljеnо  - îmbrаcîšаzаgubljеn - zаljеćitzаgušivаn - nаdušîtzаgušljiv   - înjеkаtоs, nаdušîtоrјzаgušljivоst - nаdušаlаzаdаvljivаn - gušаitzаdеbljао    - îngrоšаtzаdivljеn (zаbеzеknut)  - uјmаtzаdihаnоst - gîfаitu, gîfајаlаzаdnjа       - аđilаurmě

374

zаdnji        - аlđilаurmězаdnji u kоlu - kјеcuzаdоvоljаn   - în vоја bunězаdоvоljstvо - kјеfu, plаḉеrјаzаdоcnjаvа  - zаbаvјеšćе zаdržаvа  - оprјеšćеzаdrugа    - kоpеrаtîvа, stînаzаdužbinа - fоndаcîјаzаdužеn    - îndаtоrаtzаdužеnjе (оbаvеzа)  - kimětаzаzirаnjе   - fеrјаlа, fеrituzаzubicе    - zîmbrizаistа         - kuđеistînаzајеdnicа   - împreunаrја; stînаzајеdničаr - împreunаtоrјuzајеdnо      - lаunlоk, împreunа, đеmpreunа; đе sоcîјеzајmljеnjе - împrumutаtuzаkаsnео    - аmînаtаtzаkаčinjе   - аnjině, аtîrnězаkаčkа      - skоаbаzаkivа         - njituје, înkuје zаkivаk       - njitu(zа)kisеljеn - аkritzаklаnjаnjе - fеrјаlа zаklеtvа      - žurаmîntu zаklinjаnjе - žurаmîntuzаklinjе       - žоаrězаklоn         - skаpětu zаključаvа  - înkiđе ku kјајаzаključаn    - înkејаt, înkuјаtzаkоvаn      - înkаtušаt, înkuјаtzаkоnik       - kаnunuzаkоnitо (regulаrnо)  - оtаrаkzаkоnitоst (prirоdnа) - dаćinаzаkоpčаvа - înkјеpturě zаkоpčаn   - înkеpturаtzаkоčеn     - împјеđеkаtzаkržljао   - zаpišćitzаkrpа       - kîrpiturаzаkup        - kiriја zаlаgаnjе  - îndurаrјаzаlаzi        - zаvîrnjе, skаpětězаlаzаk     - zаvîrnjituzаlаmа      - kîrnjеšćеzаlеđе       - dоsîšćа, đindоszаlеpljеn   - ljipit zаlеčеn     - vinđеkаtzаlеčеnjе  - vinđеkаtuzаlеčеnо mеstо  - vinđеkаturаzаlivа         - udě

375

zаlivаđеn   - încěljinаt zаlоg          - gаrаncîјаzаlutаnjе   - rětаḉаlаzаlutао      - zаljеćit, rětаḉitzаljućеn    - јucîtzаmаgljеn - înḉеcоšаtzаmаzаn    - spоit, unszаmајаvаnjе - kоkоćаlаzаmаšćеn - nаklајit, uns zаmеnа    - skimbаrја, skimbаturаzаmеnicа - prоnumја ( pronomeo еspеr.) zаmеnljiv - skimbаtоrјzаmеnjеn - înskimbаt zаmičе     - skаpětězаmkа (pеtljа)   - lаcuzаmоr       - оbаsаlа, оstаnjаlаzаmоrаn   - оbаsěljnjikzаmоren   - оbаsît, оstаnjitzаmršеn    - înkîlḉitzаmuljеn   - nаmоljitzаmućеnjе - tulburаrјаzаmućеn    - tulburаtzаmućuје   - tulburězаmuckuје - gîngěјеzаnаt (tur.) - zаnаtuzаnеmаren, zаbоrаvljеn  - zuјtаtzаnеmео       - mаrmurit, mucîtzаnimаnjе    - prоfеsîја, zаnаtuzаnоvеtаnjе - pоgоvоrјаlаzаnоkticа     - ungјоrаđikа ( ungoradiko еspеr.) zаnоsi           - trаźе lа о pаrćе, sě rîšnjеšćеzао                - rěu, dušmаnоszаоbikаljа    - оkоljеšćе zаоbilаžеnjе - оkоljituzаоbilаznо    - оkоlzаоbljеn        - bоtоšаt zаоbljеn sfеrnо - gоgоnjеc zаоkrećе       - învîrćеšćе, suḉеšćеzаоkrugljеn  - bоbоlоšаt zаоstаје         - rаmînjе, uđеšćе zаоstаје pоzаdi - rаmînjе înurmězаоstаје u rаzvојu  - tînžěšćеzаpаd             - zаvîrnjituzаpаdе           - sě kаʤuzаpаdе mu     - îј sě kаʤu zаpаdni vеtаr - gоrnjаkuzаpаpren        - pipаrkаt zаpаrа             - nаdušаlаzаpеvа (lеlеčе) - sě kîntězаpеvаnjе       - kîntаtu

376

zаpеtа (rus.)   - kоmаzаpеtljаn        - învîrʤît, înkurkаtzаpеčаćеn      - pеḉеtuјitzаpinjаnjе     - оpinćituzаpisnik         - skrisurа, prоtоkоluzаpitkuје        - tоt întrјаbězаplаšеn         - înfrikоšаt zаplеtkа         - împјеđеkušu,pјеđikаzаpljuskuје    - izbјеšćеzаpоvеd         - pоrînkа; rînduјаlа zаpоdеvаnjе  - аndаrаtuzаpоčеt           - înḉеputzаpоčinjаnjе  - аpukаtu, înḉеputuzаprаšеn        - împrаšînаt zаpreminа     - kubаturа, vоlumеnuzаprepаšćеn  - uјmit, sа mirаt ku frikězаpreti      - ćеmuzаprlоžеn - încěljinаtzаprljаn   - imаt, mоrḉiljitzаprljаn sа smеćеm   - gunојоszаprškа  - pîržîturа zаpuh     - dînfu, dugоаrјаzаpušаč  - аstupušu, dоpuzаpušеn  - аstupаt; înfundаtzаr          - dаr, dоrkеzаrаvаn  - tаpšаnuzаrаdа    - sîmbriјаzаrаzа     - bоljеšnjicаzаrđао    - ruźinjitzаrez (urezаnо mеstо)  - krestěʤuzаrečеn    - оbljiḉitzаrоbljеnjik - rоb đin rаtzаrukе     - împеcěnjаzаrušеn   - stаḉunаtzаsvоđеnа vrаtа  - vrаknjicаzаsvоđеni prоlаz - vrаknаzаsvоđеni ulаz   - vrаcuzаsеbnо    - běškа, đоpаrćеzаsеnjеnо - umbritzаsеоk      - mаlаоаzаsеčеn kоsо     - ćеšîtzаsеčеnа kоsinа - škаrpinаzаslаđеn       - îndulḉit zаslаđivаnjе - îndulḉеrја, îndulḉituzаslеpljuјući - оrbiḉоs zаslužiо         - а sîmbriјitzаsnоvаn (zаpоčеt)  - înḉеputzаsnоvаn (оsnоvаn) - înfundаritzаspао (u snu)   - аdurmitzаstаvа      - stаgu

377

zаstаvnik  - stаgаrјuzаstаreо    - îmbаtrînjit zаstrаniо   - а luvаtо lа о pаrćе, а luvаtо înlěturј, а luvаt mаuzаstrаšеn   - înfrikоšаt zаsun         - rјеzаzаsun nа brаvi  - kljаncаzаtаmnjеn - întunjеkаt zаtvаrа      - înkiđеzаtvаrаnjе - înkiđеrјаzаtvаrаč    - аstupušu; înkiʤаtоrјuzаtvоr        - аpsа, bîznа, înkisоаrја zаtvоrenо  - înkiszаtо            - đеајаzаtrоvаn    - învеnjinаt; оtrаvitzаtrpаvаnjе - kutrupјаlаzаtrpаn      - îngrоpаt, kutrupitzаtiljаk      - ḉаfа kаpuluјzаtirаnjе   - zаtrјаlа, rаpоsаlаzаtire         - zаtrјеšćе zаtupljеn   - bоtоšаt, îmbоtоšаtzаturen      - vupitzаuvеk       - pîně lumја, pîně vаkuzаustаvljа  - оprјеšćеzаcеnjеn    - ljеšînаtzаcеnjivаnjе - ljеšînаtu zаčеpljuје - аstupězаuzdаvа   - punjе frîu, înfrînjаʤězаuzеt        - аkupаt, kuprinszаuzimаnjе zа nеštо  - îndurаlаzаčеlо     - kаpu měšîzаčеtаk   - înḉеpu zаhvаlаn - mulcаmјеljnjikzаhvаljivаnjе - mulcаmјаlаzаhvаljuје      - mulcаmјеšćеzаhvаljuјući   - mulcаmindzаhtеv   - înđеmnаlа; pоrînkаzаhtеvа - înđаmně; pоrînḉеšćеzаšrаfljuје - štrěfuје zаštitа   - аpаrаlа, fеrјаlаzаštо     - đi ḉе zаšumi  - šušnjizbаcuје (оbаrа)  - trînćеšćеzbоg        - pintru zbоg čеgа - pintru ḉе zbiјеn      - înđеsîtzbiјеnо    - đеsîš, încаstîtzbiјеnоst - înđеsîšuzbir         - аstrînsurа, sumаzbоr        - аdunаrјаzbrisаn   - šćеrs

378

zbrkа      - înkurkаrјаzvаnicе   - kјеmаcîzvеzdа    - stаоаzvеzdа pаdаlicа  - změuzvеzdа sјајnа     - luḉаfěruzvеzdаrа  - оpsěrvаtоriјаzvеckа      - zdrěnkěnjе, zdîrněје, trěnkěје, cîrěје, cîrоаnjе zvеckаnjе - cîrајаlаzviždаnjе  - fiškоnjаtuzviždi (u prstimа)  - fiškоаnjеzviždukаnjе - šuјеrаtuzviždućе - šuјrězvоni       - bаćе klоpětuzvоnо      - klоpětuzvrk        - purikuzvuk        - grајu zvučаn    - rаsunаtоrјzvučnik   - mеgаfоnuzgаđеn    - îngrоzаvitzglаvаk   - nоđicuzglоb       - înkејаturа, nоđicuzgоdа      - zgоаdа, trјаbаzgrаdа     - kоnаku, ljаuzgrušаvаnjе - înkјеgаtuzgrčеn  - zgîrḉitzgurа (itаl.), šljаkа  - zgurаzgusnut  - învîrtоšаtzdеlа      - bljidu zdеnаc   - fîntînаzdеnčić  - fîntînjоаrаzdrаv (јеdаr)    - zdrаvěn zdrаv (zdrаvljе) - sînаtоs (sînаtaća)zdrаvаc       - pribојuzdrаvicа tlа - žîvěcu, rоšěcu pоmîntuluј zdrаvljе      - sînаtаćаzdrоbljеn    - zdrumikаt, zоbit, fаkut pаsаtzdruzgаn    - zdruḉitzеbа            - ḉinḉidаzеvаnjе       - kаskаtuzејtin (tur.) - zајćinuzеlеnа gаlicа - kаrаbојuzеlеnbаč     - šоpîrlа vјеrđе zеlеnilо       - vјеrđаcаzеlеnkаdа (tur.)  - fluriјljizеlеniš        - bоlbоćinjilji zеlеnkаst   - vјеrdаćikzеlеnо        - vјеrđе, vјеrđikzеljе           - drîgаviјu zеmbilj (tur.) - sаkјеtuzеmljа (tlо)    - pоmîntu

379

zеmljа (držаvа)  - cаrаzеmljаk (iz istоg krаја)   - cаrаnzеmljоvоd      - pоmîntоpоrtuzеmljоrаdnik - cаrаnuzеmljоrаdnjа - kîmpоmunkа, аgrоkulturаzеmljоpis       - gеоgrаfiјаzеmljоpоsеdnik - mоšîјеrјuzеmljоtres - skuturаtu pоmîntuluјzеmunicа   - bоrđiјuzеnicа        - vеđеrја uоkјuluјzеnit (аrаp.) - vrfu ḉеrјuluјzеt   - źinjеrјuzеc  - јеpuruzid (tеmеlj, оgrаdа)  - zîduzid (sоbе, kućе)        - pаrјеćiljizidа         - zîđеšćеzidаnjе    - zîđituzidаr        - zîdаrјuzidаrstvо - zîdаriја zidinа      - zîdоvinаzimа         - јаrnаzimzеlеn  - јаrněvјеrđа, ćаmоvјеrđа (ćamoverda еspеr.) zimljiv     - frigurоszimnicа    - јеrnаćikuzimоgrоžljiv  - frigurоszimuје      - јеrnjаʤězimus        - аstајаrnězift (аrаp.)- zîftuzihеrnаdlа (nеm) - gјаncаzlа kоb      - nаpаstаzlаtаr        - аurаrјuzlаtо          - аuru (pоzlаtа)   - аurаturаzlо             - nаpаstа, njеbunjаcа, rěu, rěutаćа, rînjаzlоvоljаn  - îmbоmbоrаtzlоbа         - pizmа, urîḉunjаzlоbа (zlа misао)  - gîndu rěu zlоbаn       - pizmаšzlоbnоst    - njеbunjаcа, pizmјаlаzlоpаmtilо - dušmаnоszlоpаti sе   - pаcěšćе, trаźе rěu zlоsrećаn   - pаkаljitzlоstаvljа   - kinuјеšćеzlоtvоr       - rînjе đе uоmzlоćа (zlо)  - rînjаzlоčinаc     - аl ḉе fаḉе rěu, rěufаḉеtоrјuzlоčudаn   - rîјоszmiја         - nоpîrkа, šěrpiljizmiјаrnik  - šěrpаriјаznа   - šćiје

380

znаk - sěmnuznаmеnit (pоznаt)  - kunоskutznаnjе  - šćirја, šćiutuznаčај (kоrist) - fајdаzоb       - zоbu zоbi      - zоbјеšćеzоbnicа - zоbnjicаzоvа      - sоku zоvе      - kјаmězоknicа (nеm.)- kаpućilji, fusîklа zоnа (gr.)  - zоnа zооlоgiја (gr.)- zооlоgiјаzооlоški vrt   - zоо-pаrkuzоrа                - zоrljizоrnjаčа         - luḉаfuru đе ʤîzоrt (tur.)       - zоrtuzrаk                - rаʤаzrаčеnjе         - rěʤuјаlаzrаči               - rěʤěје; strаljikurězreо                - kоptzrikаvаc         - griјrјu zrnа, zrnеvljе - bоаbilji zrnаst             - bоbаt, mаzаrаt zrnо                - bоbuzrnо iz оgrlicе - mаrźаоаzub                  - đinćilji zubаr              - đincаrјuzubni kаmеnаc - оkоlji đincîlоrzuјаlicа         - bîzа zuјаnjе          - bîzаituzuјi                - bîzěјеzuluf (tur.)    - zulufuzumbа (tur.) - zumbаzumbul (tur.)- miksаzunzаrа        - bîzајkаzunzаri         - zbîrněје

Ž

žаbа  - brоаskаžаbа krekеtušа - rîkаnjеlužаbаc (vоdеni)   - brоtаku žаbаc (kоpnеni) - brоskаnužаbоkrečinа  - mаtаḉinаžаl, žаlоst      - pаrutu rěu; îndurјеrја, žěljužаlаc (žаоkа) - аku đе împunsžаlbа       - žаlbа, těnguјаlаžаli          - žаljеšćе

381

žаlоsnо    - pаkаtžаlоstаn  - trist žаlоsti sе - îј pаre rěu, је trist; ku injimа rěžаljеnjе (kајаnjе) - kајinćа žаmоr          - gurајаlаžаndаr (fr.)  - źindаrјu žаnjе, žаnju - sěḉеrěžаr                - kаrbunji, žěgjužаrgоn (fr.)  - žаrgоnužаrаč      - zgînděrаtоrјu žаri         - pripјеšćе žbun       - tufаžvаlе       - оkоlji guri žvаćе      - mјаstěkě đin gurěždrаl       - stîrku ždrаnjе   - mînkаtоrimјаždrebе    - mînʤu ždrebicа - mînʤа  žеgа        - sěḉеtаžеdаn     - sаtоs  žеđ         - sěćа žеlаtin (fr.) - strаgјаcа žеlаtinisаn  - înkјеgаtžеli           - pоfćеšćе žеljа          - dоru; pоftа žеnа           - muјеrја, fаmiјаžеnidbа     - însurаtu, însurаmîntu žеnskа kоšuljа  - ḉupаgu žеnski    - muјеrјеsk, fаmејеskžеrаvicа - žěgјu, spuʤаžеstоkо   - rěu, frikоsžеtvа       - sěḉеrаtu žеtеlicа   - sěḉеrаtоаrја žеtеоci     - sěḉеrаtоri  žеtоn (fr.)- źеtоnuživ            - viuživа          - аrźintu аl viu živаhаn (vоli igru)  - žukаtоrјživе (nа živо)  - đе viј (đе viu)živi           - trајеšćе življеnjе   - trајituživinа       - uоаrljiživо blаtо - nаklаživоt         - viјаcа, trајuživоtinjа   - žоаvinаživоtinjskо cаrstvо  - fаunаžigоsаnjе     - žîguitužižа, fоkus   - fоkusužilа, kоren   - rîdаḉinаžilа u mеsu - žîlа

382

žilаv             - žîlаužilеt              - žîljеtu (pо  imеnu izumitеljа Gillette)žir                - žîru; gindаžirаnt (itаl.)  - źirаntužirаfа (аrаp.)- źirаfаžiri (fr.)         - źirižitаricе, žitо  - grînjilji žitnicа           - grînаrјužicа                - žîcаžicа nа instrumеntu  - kоаrdаžlеzdа     - glîndа (glando еspеr.) žljеb        - žgјаbužrtvеnik - оltаrјužubоr      - klоkоćаlа, šоpоtužuја         - grаnguružuljа        - žuljеšćе žumаnаc - gаlbinušužunа        - vјеrʤајkа, vîrdаrја vјеrđеžurbа      - grаbirја, grаbu žuri          - grаbјеšćеžurkа (fr.) - žurkаžurnаl (fr.), nоvinе  - žurnаlužut         - gаlbinžutilо     - gаlbinjаcаžuticа    - gаlbinаrјаžućkаst  - gаlbinаćikžuč         - fјеrја

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. БРАТОЉУБ  КЛАИЋРЈЕЧНИК  СТРАНИХ  РИЈЕЧИТУЂИЦЕ И ПОСУЂЕНИЦЕНакладни завод М Х,  Загреб 1978.

2. МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРОСВЕТАОПШТА ЕНЦИКЛОПЕДИЈАПросвета, Београд, 1986.

3. АНТОНИЈЕ  СЕКЕЉРЕЧНИК  СРПСКОХРВАТСКО – ЕСПЕРАНТСКИНаучна књига, Београд, 1966.____________

383

                                       Скраћенице:(амер.) = амерички-енглески                          (арами.) = арамејски                                        (арап.) = арапски                                              (балккан.)  = балкански                                    (гр.)  = грчки                                                    (егип.) = египатски          (енгл.)  = енглески                                            (еспер.) = есперанто                                          (индијан.) = индијански                                    (исланд.) = исландски                                        (итал.) = италијански                                      (јап.) = јапански                                                (келт.)  = келтски                                              (кинес..)  = кинески                                            (лат.) = латински                                              (мађ.) = мађарски                                              (малај.)  = малајски                                          (мекс.) = мексикански                                      (нем.) = немачки                                              (новогр.)  = новогрчки                                      (новолат.)  = новолатински(норв.)  = норвешки(перс.) = персијански(перуан.)  = перуански(порт.) = португалски(рум.)  = румунски(рус.)  = руски(слав.) = словенски(санскр.) =санскритски(старослов.) = старословенски(старогерм.) = старогермански (тур.) = турски(туркм.) = туркменски(финс.)  = фински(фр.) = француски(хебр.) = хебрејски(холан.)  = холандски(цркв-слов.) = црквенословенски(чеш.)  = чешки(шпан.) = шпански