vmotornavozila9

7/14/2019 vmotornavozila9

1/412

CENTAR ZA MOTORE I MOTORNA VOZILA

MAINSKOG FAKULTETA U NIU

iCENTAR ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

MAINSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCU

Aleksandar Stefanovi

D R U M S K A V O Z I L A- osnovi konstrukcije -

NI, 2010.


2/412

2

Autor:

dr Aleksandar Stefanovi, (1948.), diplomirani mainski inenjerredovni profesor Mainskog fakulteta u Niu

DRUMSKA VOZILA

- osnovi konstrukcije -

Prema odluci Nastavno Naunog Vea Mainskog fakulteta u Niu, broj 612-400-7/2010 od 10. septembra 2010. godine, a na predlog recenzenata, izloena materija

predstavlja univerzitetski udbenik, namenjen pre svega studentima mainskogfakulteta

Recenzenti:

dr Aleksandra Jankovi,redovni profesor Mainskog fakulteta u Kragujevcudr Ivan Kli nar,redovni profesor fakulteta Tehnikih nauka u Novom Sadudr Ferenc asnji,redovni profesor fakulteta Tehnikih nauka u Novom Sadu

Izdava: Centar za motore i motorna vozila Mainskog fakulteta u Niu iCentar za bezbednost Mainskog fakulteta u Kragujevcu

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Aleksandar Stefanovi

Dizajn korica:Vladislav ivkovi

Tira: 200 komada u formatu B5tampa: Unigraf, Ni

CIP - ,

629.3.01(075.8)

, , 1948-Drumska vozila : osnovi konstrukcije /

Aleksandar Stefanovi. -Ni : Centar zamotore i motorna vozila Mainskog fakulteta u Niu;

Centar za bezbednost saobraaja MainskogFakulteta u Kragujevcu:, 2010 (Ni : Unigraf). - 413 str. :ilustr. ; 24 cm

Tira 200. - Na koricama autorova slika,beleka o njemu i kratak sadraj knjige.- Bibliografija: str. 412-413.

ISBN 978-86-6055-005-9 (CMMVMF)

a) -

COBISS.SR-ID 179196172


3/412

3

Predgovor

Prihvatanjem Bolonjske deklaracije na Mainskom fakultetu u Niu i u stremljenju da sestudentima ponudi vei broj disciplina koje su bliske njihovom strunom opredeljenju, poev odkolske 2008/09. godine zaiveo je predmet nazvan jednostavno drumska vozila, predvienprogramom Mainskog fakulteta u Niu, na Saobraajnom smeru i smeru Transport i logistika.

Polazei od osnove da je cilj predmeta da pripremi mainske inenjere za rad u oblastisaobraaja, a uzimajui u obzir da je za prouavanje konstrukcije drumskih vozila predvien samojedan semestar, ovaj udbenik je koncepcijom podreen tom cilju. Tema ovog kursa se bazira napredmetu motorna vozila, koga sam nekada, po staromprogramu, predavao studentima Mainskogfakulteta u Niu u dva semestra. Ovoga puta je gradivo koje je obrauje teoriju kretanja svedeno nanajmanju meru, odnosno onoliko koliko je potrebno da student shvati koje sile dejstvuju na vozilo injihovu korelaciju, a zadrana je oblast konstrukcije vozila, proirena oblau eksploatacionihispitivanja istih i principima ugradnje pogonske grupe u vozila. Jasno je da se svo znanje ne moesmestiti u gradivo za jedan semestar, tako da je ovde prezentirano bar onoliko koliko smatramo da jepotrebno da inenjeri, koji e se baviti odravanjem i eksploatacijom vozila, imaju poetnog znaja izte oblasti, koje e kasnije nadgraditi praksom.

Sagledavajui potrebe u naim autosaobraajnim preduzeima, u ovoj knjizibie date i osnoveeksploatacionog ispitivanja vozila, pre svega prilikom zamene pojedinih sklopova sklopovima slinihkarakteristika ali drugog proizvoaa.

Pri pisanju ove knjige trudio sam se da svi termini, definicije, izrazi i simboli koji se koristebudu usaglaeni sa nekadanjim JUS standardima, sada SRPS, M.F2.010 iz 2001. godine (klipnimotori sa unutranjim sagorevanjem - renik, deo 1, termini koji se odnose na konstrukciju i radmotora), M.N0.010, M.N0.012, M.N0.013 i M.N0.050.

S obzirom da proizvodnja vozila u Srbiji, u vreme pisanja ove knjige, pokonstruktivnoj koncepciji i tehnologiji ne moe da bude konkurentna svetskoj proizvodnji, itaoci eprimetiti da je autorska koncepcija bila vie naklonjena obrazovanju strunjaka koji e da rade usaobraajnim preduzeima, dakle ne obrazovanju u smislu projektovanja vozila, ve pre svega

njihovom odravanju i pravilnoj eksploataciji. Shodno napred navedenom, u ovom udbeniku eprezentirana materija biti tako koncipirana da studenti shvate sutinu konstrukcije vozila i sklopovaistog, znaaj iste, uslove rada i optereenja iste, ali i osnove eksploatacionog ispitivanja vozila, presvega prilikom zamene pojedinih sklopova sklopovima slinih karakteristika ali drugog proizvoaa,to je u naim preduzeima est sluaj.

S obzirom da se predmet sa ovim ciljem i po ovakvom obimu predaje na MF u Niu sada prviput, dakle eksperimentalno, da li smo realizovali predvieni cilj pokazae praksa, a nadamo se idobronamerne primedbe itaoca. Stoga zadravamo pravo da se, povremeno, obraena materija menja,shodno proceni kako je studenti prihvataju, unose neke savremene konstrukcije i ispitivanja ili iskljuedelovi gradiva koja se preklapaju sa nekom ve ranije prouavanom materijom, to e biti redovnoaurirano na sajtu MF u Niu.

I pored briljive viestruke korekture i preitavanja, svestan sam da jo uvek ima greaka, te ihkao deo svoje nepanje, ja primam na sebe. Stoga u biti zahvalan svima koji mi budu ukazali nagreke, eventualne nedoreenosti ili moda nejasno prezentirane materije.

Zahvalnost dugujem i mlaem kolegama dr Milou Miloeviu i Predragu Miliu koji suveinu slika preuzetih iz drugih knjiga ili asopisa pogodno preradili za ovo izdanje.

Septembar 2010.


4/412


5/412

5

SADRAJ

Uvod .............................................................................................................................. 13

I.1 Istorijat vozila ................................................................................................................ 16

I.2 Definicije i podele vozila. ............................................................................................. 24

I.2.1 Klasifikacija drumskih motornih vozila prema SRPS NO. 010 .................................... 25I.2.2. Podela vozila prema zakonu o bezbednosti u saobraaju Republike Srbije ................. 28I.2.3. Klasifikacija i oznaavanje vozila prema broju osovina ipogonskih tokova..............30I.2.4 Podela prema pravilniku Evropske Unije......................................................................38

I.2.5 Standardi ...................................................................................................................... 41

I.2.6. Pojmovi i veliine kod drumskih vozila........................................................................ 43I.2.7. Merenje standardne potronje goriva ........................................................................... 50I.2.8. Identifikacija vozila ....................................................................................................... 51

II.1. Mehanike grupe vozila.....52II.2. Osnovna koncepcija poloaja motora i rasporeda pogona............................................ 53II.3 Ram (Okvir) vozila ....................................................................................................... 55

II.3.1 Oblici okvira ................................................................................................................. 55II.3.2 Ispitivanje konstrukcije vozila ...................................................................................... 64

II.4. Karoserija vozila ........................................................................................................... 66

II.5 Sistem oslanjanja i ogibljenja ....................................................................................... 72

II.5.1 Elastini elementi sistema oslanjanja............................................................................ 78II.5.2 Vrste sistema ogibljenja ................................................................................................ 90

II. 6. Uvodne napomene o transmisiji.................................................................................. 104

II.6.1 Klasifikacija transmisije.............................................................................................. 105

II.7 Odreivanje poloaja teita ....................................................................................... 109II.7.1 Odreivanje poprenih koordinata teita .................................................................. 109II.7.2 Odreivanje podunih koordinata teita.................................................................... 110II.7.3 Odreivanjevisine teita ........................................................................................... 110III. Pogonski agregati ....................................................................................................... 114

III.1 Uskladitenje energije................................................................................................. 115III.2 Karakteristike pogonskog agregata koje su povoljne za korienje u vozilima ......... 116III.3 Analiza pogonskih karakteristika pojedinih agregata ................................................. 119

III.3.1 Klipna parna maina kao pogonski agregat vozila ..................................................... 119III.3.2 Gasno turbinski motor kao pogonski agregat vozila ................................................. 122

III.4 Vozila sa elektro pogonom ......................................................................................... 127

III.4.1 Gorivne elije u kombinaciji sa elektromotorom ....................................................... 131III.4.2 Hibridni pogon motornih vozila ................................................................................. 134

III.5 Klipni motor SUS i motorno vozilo ........................................................................... 136III.6 Analiza karakteristika pojedinih pogonskih agregata ................................................. 137

III.7 Toplotni motori ........................................................................................................... 142

III.7.1 Motori sa spoljnim sagorevanjem.............................................................................. 142

III.8 Klipni motori sa unutranjim sagorevanjem.............................................................. 148III.8.1 Opis rada etvorotaktnog motora .............................................................................. 149III.8.2 Opis rada dvotaktnog motora .................................................................................... 150

III.8.3 Podela motora ......................................................................................................... 1544

III.8.4 Karakteristike klipnih motora sa unutranjim sagorevanjem ................................... 160III.8.5 Znaice motora ......................................................................................................... 170III.8.6 Nadpunjeni motori .................................................................................................... 172

III.8.7 Motori sa rotacionim klipom .................................................................................... 184III.8.8 Izbor motora ............................................................................................................. 189


6/412

6

IV. Spojnica .................................................................................................................... 195

V. Menja....................................................................................................................... 208V.1 Podela menjaa.......................................................................................................... 211V.1.1 Mehaniki menjai .................................................................................................... 212V.2 Izbor broja stepeni prenosa ...................................................................................... 217

V.2.1 Izbor meustepena raspored prenosnih odnosa ..................................................... 220V.3 Konstruktivna reenja menjakih kutija................................................................... 228V.4 Automatski menjai .................................................................................................. 230V.5.1 Poluautomatski menjai ........................................................................................... 231VI. Razdelnici snage ...................................................................................................... 236

VII. Kardanska vratila ..................................................................................................... 238

VII.1 Kinematika kardanskog zgloba ............................................................................... 242

VII.1.1 Provera kritinog broja obrtaja za kardanska vratila .............................................. 246VIII Pogonski most .......................................................................................................... 249

VIII.1 Izbor prenosnog odnosa u pogonskom mostu .......................................................... 249

VIII.1.1 Diferencijal pogonskog mosta .................................................................................252

VIII.2 Vozila sa pogonom na svim tokovima ................................................................... 255VIII.2.1 Meudiferencijali (srednji diferencijali) ..................................................................257VIII.3 Diferencijali sa samoblokiranjem ............................................................................ 262

IX Teorija kretanja drumskih vozila ............................................................................. 267

IX. 1 Sile otpora kretanju vozila ....................................................................................... 268

IX.2 Sile otpora pri kretanju vozila iz mesta ................................................................... 268

IX. 3 Spoljanje sile otpora pri kretanju vozila................................................................. 268IX.3.1 Sila otpora kotrljanju Rf........................................................................................... 269

IX.3.2 Sila otpora vazduhaRv ............................................................................................. 271

IX.3.3 Sile otpora kretanja na usponuR............................................................................ 275

IX.3.4 Otpori kretanju prikljunog vozila Rp...................................................................... 277IX.3.5 Otpori inercionih sila - sila otpora ubrzanju odnosno usporenju vozila Ri .......... 277IX.2.6 Analiza otpora .......................................................................................................... 279

IX.4 Unutranji otpori - stepen korisnosti transmisije ..................................................... 287X Proraun vue (vuni bilans)................................................................................... 288X.1 Bilans sila ................................................................................................................ 288

X.2 Dinamika karakteristika vozila.............................................................................. 290X.3 Bilans snaga ............................................................................................................ 291

X.4 Oblast stabilnog rada motora .................................................................................. 294

X.5 Eksploataciono podruje broja obrtaja kod motora ................................................ 298X.I Dinamike reakcije tla ............................................................................................ 302

XI.1 Najvee vune sile na tokovima.............................................................................304XI.1.1 Pogon zadnjim tokovima ..................................................................................... 304XI.1.2. Pogon prednjim tokovima.................................................................................... 304XI.1.3. Pogon na sva etiri toka ....................................................................................... 304XI.2 Granine vrednosti uspona..................................................................................... 304XI.2.1 Maksimalna vrednost uspona ................................................................................. 305

XI.3 Maksimalna mogua brzina vozila ........................................................................ 307XI.3.1 Pogon prednjim tokovima................................................................................... 307XI.3.2 Pogon zadnjim tokovima .................................................................................... 307XI.3.3 Pogon na svim tokovima..................................................................................... 308XI.4 Maksimalno mogue ubrzanje .............................................................................. 308

XI.5 Spreg vozila .......................................................................................................... 309XI.6 Maksimalna masa prikljunog vozila ................................................................... 310


7/412

7

XI.6.1 Pogon na prednjoj osovini ..................................................................................... 310

XI.6.2 Pogon na zadnjoj osovini ...................................................................................... 311

XI.6.3 Pogon na svim tokovima ..................................................................................... 311XII. Stabilnost vozila .................................................................................................... 312

XII.1 Poduna stabilnost ................................................................................................ 312

XII.1.1 Prevrtanje oko zadnje osovine .............................................................................. 312XII.1.2 Stabilnost vozila sa aspekta upravljivosti ............................................................. 315

XII.1.3 Prevrtanje vozila oko prednje osovine .................................................................. 316

XII.2 Poprena stabilnost vozila..................................................................................... 317XII.2.1 Kretanje vozila na putu sa poprenim nagibom .................................................... 318XII.2.2 Kretanje vozila na ravnom horizontalnom putu u krivini ..................................... 319

XII.3 Stabilnost vozila na boni vetar............................................................................ 321XIII. Upravljanje vozilom i upravljaki mehanizam ...................................................... 323XIII.1 Zaokretanje automobila ......................................................................................... 323

XIII.2 Trapez upravljakog mehanizma ........................................................................... 326XIII.3 Elementi stabilnosti upravljajuih tokova............................................................ 330

XIII.3.1 Uticaj elastinosti pneumatika na stabilnost vozila ............................................... 335XIII.3.2 Uticaj procesa koenja i vune sile na stabilnost vozila........................................ 335XIII.4 Elementi upravljakog mehanizma........................................................................ 336XIV Teorija koenjai koni mehanizam....................................................................... 343XIV.1 Energetska analiza ................................................................................................ 343

XIV.1.1 Promena kinetike energija vozila........................................................................ 344XIV.1.2 Promena potencijalne energije vozila ................................................................... 346

XIV.2 Dinamika analiza procesa koenja.................................................................. 34949XIV.2.1 Maksimalne vrednosti sile koenja ...................................................................... 350XIV.3 Odreivanje maksimalnog usporenja ................................................................... 353XIV.4 Zakoni kretanja koenog vozila ........................................................................... 354XIV.4.1 Vreme koenja...................................................................................................... 355IX.4.2 Put koenja ........................................................................................................... 355XIX.5 Koni ureaji vozila ............................................................................................. 362XIV.5.1 Prenosni mehanizam u sistemu konica ............................................................... 363XIV.5.2 Vrste konica prema konstrukciji......................................................................... 371XV Sigurnost automobila i putnika i smanjivanje posledica nesrea ..........................376XV.1 Opte postavke ...................................................................................................... 376XV.2 Aspekti sigurnosti vozila, putnika i ostalih uesnika u saobraaju ...................... 377XV.2.1 Aktivna sigurnost .................................................................................................. 377

XV.2.2 Sistemi elektronske kontrole kretanja vozila ........................................................ 389

XV.2.3 Udobnost putnika ..................................................................................................397XV.2.4 Elementi pasivne sigurnosti vozila i putnika ....................................................... 398

XV.3 Principi projektovanja kabine i karoserije vozila ................................................ 398

XV.3.1 Unutranja zatita kod frontalnog sudara ............................................................ 400XV.3.2 Spoljanja bezbednost .......................................................................................... 403XV.3.3 Ergonomski aspekti vozila ................................................................................... 404

XV.4 Ekoloki aspekti i emisija izduvnih gasova..........................................................405XV.4.2 Katalizatori........................................................................................................... 409

LITERATURA.......................................................................................................................412


8/412

8


9/412

9

VANIJE UPOTREBLJENE OZNAKE

Sile akcije i reakcije[N]F - sila prianjanja

F0 - ukupna obimna (vuna) sila na pogonskim tokovima

F01, F02, F0 - vuna sila na prednjim, zadnjim, prednjim i zadnjim pogonskimtokovima,F0 - viak vune sile na pogonskim tokovima,

F0 - slobodna vuna sila na pogonskim tokovima,FC - centrifugalna sila

Fr - sila trenja, uopte,G - ukupna teina automobilaGA - teina automobila koja se prenosi na tlo preko tokovaprednje osovineGB - teina automobila koja se prenosi na tlo preko tokova zadnje osovineGT - teina toka automobila ili deo teine automobila koja se prenosi na tlo

preko jednog toka

GP - ukupna teina prikolice ili poluprikolice ( prikljunog vozila)G - teina prianjanjaGk - korisna nosivost

GS - sopstvena teina automobilaK - ukupna sila koenja, tangencijalna reakcija tla usled koenja,R - rezultujua tangencijalna reakcija tla, sila trenja u diferencijalu,Ri - sila otpora ubrzavanju vozila, inercijalna sila pri ubrzavanju vozila,

Rv - sila otpora vazduha,

R - sila otpora usponanagiba puta,Rf - sila otpora kotrljanju,

Ru - sila ukupnog otpora puta, jednakaRf +R,

Rp - ukupna sila otpora prikolice- vuna sila prikolice,Rv - sila otpora vazduha prikolice.

Z - radijalna reakcija toka, normalna reakcija tla,Z1 - ukupna normalna reakcija prednjih tokova,Z2 - ukupna normalna reakcija zadnjih tokova,X - tangencijalnapoduna reakcija tla,Y - tangencijalnabona reakcija tla,

Z - ukupna normalna reakcija levih tokova vozila,Z - ukupna normalna reakcija desnih tokova vozila,

Momenti[Nm]

Te - obrtni moment motora,

T0 - obrtni moment pogonskih tokova,Ti - inercioni moment,

Tr - moment otpora vozila, moment usled trenja u elementima transmisije,

M0S - slobodni moment,

Mf - moment otpora pri kotrljanju,

Mf1, Mf2 - moment otpora kotrljanja tokova prednje, zadnje osovine,MK - koioni moment,MS=M - moment stabilizacije


10/412

10

Masa [kg] i moment inercije [Nms2]

M - masa uopte,Jx;Jy ;Jz - moment inercije vozila u odnosu na osu koja prolazi kroz teiteJT - moment inercije toka,Jm - moment inercije obrtnih delova motora i spojnice,

Snaga [kW]

Pe - efektivna snaga motora,

P0 -pogonska snaga ili snaga koja se predaje pogonskim tokovima,Pr - snaga koja se gubi u prenosnim mehanizmima,

P0 - viak snage na pogonskim tokovima,P0S - slobodna snaga na pogonskim tokovima,Pf - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora kotrljanja tokova,Pv - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora vazduha, Pi - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora inercije vazduha,P - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora uspona puta,PR - snaga koja se angauje na savlaivanje ukupnog otpora,

Duinske [m, cm, mm], Povrinske [m2, cm2, mm2],Zapreminske mere [m

3, cm3, mm3, l]

L - ukupna duina vozila,B - irina vozila,H - visina vozila,

V - zapremina uopte

Vs - radna zapremina jednog cilindra motora cm

3

, lVt - ukupna radna zapremina cm3, l

l - osovinsko rastojanje,

2s, s - trag tokova,s1,s2 - trag prednjih odnosno zadnjih tokova,a - koordinata teita, rastojanje od prednje osovine do poprene teine ravni,b - koordinata teita, rastojanje od zadnje osovine do poprene teine ravni,c - koordinata teita, rastojanje od teita do podune ravni simetrije vozila,hT - visina teita,hr - visina napadne take rezultujue sile otpora vazduha,hp - visina poteznice,

rn - nominalni ili nazivni poluprenik toka,rs - statiki poluprenik toka,rd - dinamiki poluprenik toka,rf -poluprenik kotrljanja toka,

R -poluprenik zaokretanja,RT -poluprenik zaokretanja teita vozila,T -poluprenik inercije mase toka u odnosu na osu obrtanja, -poluprenik inercije uopte, poluprenik prohodnosti,s - hod klipa

d -prenik klipa,


11/412

11

Put [m], brzina ;m km

s h

, ubrzanje, usporenje2

m

s

S -put uopte, put ubrzanja- zaleta vozila,Sk -put koenja vozila,Sk1 -put pri koenju samo prednjim tokovima,Sk2 -put pri koenju samo zadnjim tokovima,Sk4 -put pri koenju sa etiri toka (svim tokovima),u - obimna brzina,

v - brzina vozila,

w - brzina vazduha,

vk - kritina brzina,vs -brzina pri kojoj poinje klizanje,vp -brzina pri kojoj poinje prevrtanje,va -brzina izjednaavanja,v

-brzina bonog pomeranja pri skretanju,

j = dv/dt - ubrzanje vozila,g - ubrzanje sile zemljine tee,

Ugaona brzina [s-1], ugaono ubrzanje [s

-2], broj obrtaja [min-1], vreme [t] i uglovi

; d/dt - ugaona brzina i ugaono ubrzanje pri kretanju vozila u krivini,

e; de/dt - ugaona brzina i ugaono ubrzanje kolenastog vratila motora,

T; dT/dt- ugaona brzina i ugaono ubrzanje toka,n -broj obrtaja uoptenp - broj obrtaja kolenastog vratila pri maksimalnoj snazi motora,

nv - broj obrtaja kolenastog vratila pri maksimalnoj brzini,

nT - broj obrtaja kolenastog vratila pri maksimalnom momentu,t - vreme uopte, vreme ubrzanja (zaleta) vozila,tk - vreme koenja vozila, -poduni nagib puta, ugao zaokretanja,

-popreni nagib puta, ugao zaokretanja,

pS , - ugao nagiba puta pri kome dolazi do klizanja (s), odnosno prevrtanja

(p) vozila,

PS , -popreni nagib puta pri kome dolazi do klizanja (s), odnosno prevrtanja (p)

vozila

Prenosni odnosi [ - ],

im -prenosni odnos u menjau,i0 - prenosni odnos u glavnom prenosniku (pogonskom mostu),

ir - prenosni odnos reduktora,

i - ukupni prenosni odnos,

q - odnos prenosnih odnosa dva uzastopna stepena prenosa.


12/412

12

Koeficijenti [ - ]

D - dinamiki faktor - koeficijent prianjanja,

f - koeficijent otpora pri kotrljanju,

f0 - koeficijent otpora pri kotrljanju za brzine do 60 km/h,

p - nagib puta,u - koeficijent ukupnog otpora puta,

e - efektivni stepen korisnosti motora,

m - mehaniki stepen korisnosti menjaa,

k - mehaniki stepen korisnosti prenosnih vratila,

0 - mehaniki stepen korisnosti glavnog prenosnika,

- mehaniki stepen korisnosti transmisije (ukupni),m1; m2 - koeficijent preraspodele teine za prednju i zadnju osovinu,ks - koeficijent otpora pri skretanju,

k1, k2 - koeficijent otpora skretanja prednje i zadnje osovine,1, 2 - uglovi skretanja prednje i zadnje osovine

- koeficijent uea obrtnih masa,k - odnos sila, uopte, i koeficijent proporcionalnosti,kp - koeficijent teine prianjanja,

K - koeficijent otpora vazduha,

W=K, A - faktor otpora vazduha,

cx - koeficijent aerodinaminosti vozila - koeficijent proporcionalnosti uopte,

Kb - koeficijent blokiranja diferencijala,

Kr - koeficijent raspodele pogonskih momenata na tokove jedne osovine,

B - koeficijent bone stabilnosti,

LA , - koeficijent iskorienja gabarita (za privredna vozila, putnika vozila),

2 - koeficijent stabilnosti zadnje osovine,

eT - koeficijent elastinosti motora po obrtnom momentu,eN - koeficijent elastinosti motora po broju obrtaja, - stepen kompresije,

0 - specifina vuna sila,

s - koeficijent klizanja,

z - broj cilindara motora; broj tokova vozila.

Ostale oznakepe - srednji efektivni pritisak [Pa, MPa, bar]

gc - specifina potronja goriva [g/kWh]Qh - asovna potronja goriva [kg/h], [l/h]Q -potronja goriva na 100 km preenog puta [kg/100 km], [l/100 km]


13/412

13

Uvod

Sveukupna ljudska aktivnost na Zemlji, protok roba i putnika neumitno uslovljava i

ubrzava razvoj saobraajnih sredstava, od kojih drumska motorna vozila, svih vrsta ikategorija imaju znaajno mesto u proizvodnji svake drave. Deluje zauujue, ali je

injenica, da dnevna proizvodnja putnikih vozila, veine evropskih proizvoaa iznosi oko2000 vozila, a motora za vozila i radne maine ak i oko 7000 dnevno. Shvatajui da ovakovelika proizvodnja jednostavno mora za kratko vreme i da bude prodata, sasvim dovoljno

ukazuje koliko se napora i novca ulae u ovaj jedan segment sveukupne proizvodnje.U vremenu u kome ivimo, a posebno u onome koje je pred nama, zahtevi trita i

administrativni propisi drava uslovljavaju da integracija motora i motornih vozila saokruenjem mora da postigne izuzetno visoku efikasnost. Da bi se to postiglo "stepenintegracije" mora da bude sa to manjim trokovima proizvodnje i odravanja i da se pri tom

postigne maksimalna efikasnost u recikliranju istih. S tim u vezi i motori sa unutranjimsagorevanjem i vozila se sve vie integriu sa okolinom, kako sa stanovita funkcionalnihsvojstava, bezbednosti saobraaja i zatite okoline, tako i u odnosu na racionalno korienje

energije, sirovina i drugih prirodnih izvora, kao i ekonomino odvijanje proizvodnih procesa.Ovakvi zahtevi ve sada postaju mogui, a u budunosti su sasvim izvesni. Zahvaljujuiizmeu ostalog, velikoj primeni elektronike, automatizacije i specijalnih mikro procesora,

postignuto je da nekada tipino mainski sistemi postanu sloeni i multidisciplinarni tehnikisistemi.

Sa druge strane, ljudska aktivnost na Zemlji, znatno je poremetila ekoloku ravnoteu imaterijalne rezerve. U tome motori i motorna vozila uopte, prema nekim procenama imajuuea neto vie od 14 % u zagaivanju okoline, a prozivaju se i kao znatni izazivai buke ivibracija, [28].

Da bi se lake shvatili uslovi koji se stavljaju pred proizvoae, svi uticajni faktori uproizvodnji motora i motornih vozila, mogu se svrstati u tri osnovne meuzavisnosti (slika 1).

POLITIKAZAKONSKI PROPISI

TEHNOLOGIJATREND

ITEELJE KUPACA

TR

Sli ka 1.Uticajn i f aktori u razvoju i proizvodnji motora i vozil a

Ovakva koncepcija, nekada revolucionarna, sada postaje klasine shvatanjeproizvoaa ak svih vrsta roba.

Prema slici 1, pod pojmom "tehnologija i trend" podrazumevaju se stanje i

mogunosti u mainogradnji i tehnologiji kao i njihova meusobna zavisnost. ak i sasadanjim stanjem razvoja u ovoj oblasti, ovde se ne oekuju vei proizvodno tehnoloki

problemi, bez obzira na uticaj faktora "politika i zakonska ogranienja". Ono, emu seposebno sada pridaje vanost u proizvodnji vozila i motora je: smanjenje potronje goriva,


14/412

14

smanjenje buke, poveanje komoditeta i sigurnosti putnika kao i samog vozila, uz poveanjesnage i brzine vozila.

Sa druge strane, posredno, preko poveanja snage motora, brzine vozila i konforaputnika, direktno se utie na poveanje mase vozila, to sa svoje strane negativno utie napotronju goriva, inei da ovi faktori sada postaju suprotnost jedni drugima, kao: smanjenje

potronje goriva i smanjivanje emisije tetnih izduvnih gasova, a da se pri tome traipoveanje snage motora, brzine vozila i slino. Pedantni statistiari su izraunali da je kodevropskih vozila godinje poveanje mase vozila iste klase ak 1,3%, dok je kod amerikihvozila isto 1,1%.

Reenja za navedene probleme su u principu poznata, kao na primer: korienjemotora sa promenljivom radnom zapreminom i razvoj istih sa promenljivim hodom klipa,

motori sa iskljuivanjem rada pojedinih cilindara, jednovremenim sagorevanjem siromanegorive smee i slina reenja, [28].

1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010 20120

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

Godina proizvodnje

Nadpunjeni Otto motori

Usisni Otto motori

Brojkomada[umilionima]

Slika 2. Trend poveanja proizvodnje turbo nadpunjenih oto motora

Dakle, prilaz reavanju problema je poznat, te stoga svetski poznate firme u svojiminstitutima intenzivno rade na nalaenju dobrih, a po ceni prihvatljivih reenja.

elja za istijom i zdravijom prirodnom sredinom, visokog ivotnog standarda ali ikonanost klasinih energetskih izvora, neumitno je navela drutvo da propisima nateraju

proizvoae, ali i potroae, na drugojaiji i sve stroiji odnos prema okolini. Naravno,strategija razvoja jedne zemlje, poreske olakice za "istije motore", ogranienja maksimalnih

brzina na putevima, protona sposobnost puteva, definisana preko specifine snage vozilaunutar jedne drave,ali i meusobni odnosi izmeu pojedinih drava, uvele su i politiku uveoma bitne inioce proizvodnje. Ovi uticajni faktori obuhvaeni su jednim izrazom"politika i zakonska ogranienja". Ovde su posebno znaajni propisi o graninimvrednostima emisije tetnih izduvnih gasova i buke (takozvane Euro norme), a u svetlukonanosti energenata, emisije izduvnih gasova i limitirane potronja goriva u zavisnosti odradne zapremine motora.

Bez sumnje moe se rei da faktor zakonskog ogranienja ustvari i usmerava pravacrazvoja motora i komponenata, ali i postavlja pitanje kom alternativnom energentu treba dati

"zeleno svetlo" na poetku XXI. veka, kao gorivu motora sa unutranjim sagorevanjem. Saovog aspekta posmatrano, fiskalna politika drava, koja je ranije i nametnula razliku u

koncepciji amerikih i evropskih motora, odnosno litarska snaga, kao faktor oporezivanja,gubi svoj znaaj osnivanjem multinacionalnih kompanija, otvaranjem svetskog trita i


15/412

15

uvoenjem elektromobila u primenu. Stoga se moraju pronai drugaija reenja u nainuoporezivanju vozila, ukoliko taj sistem uopte mora da postoji.

Isto tako, sve stroiji propisi vezani za bezbednost putnika zahtevaju da se i procesuispitivanja vozila, jo u fazi prototipa, posveuje velika panja. Ovim procesom se ustvarielida se u razliitim fazama razvoja, proizvodnje i eksploatacije vozila obezbede objektivne

informacije o kvalitetu pojedinih sklopova i kompletnog vozila, a sve u cilju podizanjapouzdanosti i bezbednosti na vii nivo, a time i veu konkurentnost na tritu. Da bi seostvarila konkurentnost to izmeu ostalog, znai i niu cenu na tritu, zahteva se od

proizvoaa da sve vea ulaganja u proces ispitivanja i homologacije nadoknade poveanjemserijske proizvodnje, te time snienjem cene po jedinici proizvoda.

No trenutno, ini se, ograniavajui faktor su ipak trite, odnosno kupovna mo onihkojima su motori i vozila namenjeni, te stoga faktor "Trite i elje korisnika" postajutakoe bitan uticajni faktor sa povratnom spregom na oba prethodno navedena faktora.

Za sada, elje korisnika su usmerena ka snazi motora, udobnosti vonje ali saaktivnom bezbednou vozaa i putnika [26]. Pri tome pod snagom motora se ne

podrazumeva i postizanje to vie maksimalne brzine, ve i vee ubrzanje vozila u viim

stepenima prenosa na niim brzinama kretanja i znatna "rezerva" snage kada je vozilo podpunim optereenjem. To automatski znai i napor proizvoaa motora da proizvedu motor savisokim obrtnim momentom na niim brojevima obrtaja, ali i napor proizvoaa vozila dausklade oprene zahteve o ogranienju potronje prema ubrzanju vozila. Naravno ikonstrukcija samog vozila, pre svega oblik karoserije i masa vozila, imaju znatnog uticaja na

potronju goriva.Sa aspekta aerodinaminosti ve je postignut zadovoljavajui nivo faktora

aerodinaminosti, a da se pri tome nije bitno ugrozila cena i proizvodnost vozila. Naime,veina evropskih putnikih vozila ima faktor aerodinaminosti u granicama cx = 0,26 do 0,35,to je dovoljno u poreenju sa ovim faktorom kod vozila sa naglaenim sportskimkarakteristikama, koji se kree u granicama 0,2 do 0,24.

U svetlu ovako naznaenih problema koji se postavljaju pred proizvoae motora,posmatrano i sa aspekta konanosti fosilnih goriva i limitiranja emisije tetnih izduvnihgasova, proizvoaima motora postavlja se kao problem i optimalan izbor goriva buduihmotora. Pri tome cilj kome treba teiti bi se mogao definisati kao: minimum potronjeenergenata, minimum tetnih izduvnih gasova a maksimalan konfor, sigurnost i ekonominosttransporta ljudi i sredstava (veliki radijus kretanja sa jednim "punjenjem", veliko ubrzanje i

brzine kretanja).

Da bi se postigao povoljan radijus kretanja sa jednim "punjenjem" energenata,

potrebno je da odnos raspoloive energije i mase energenta sa njegovim rezervoarom,izraeno u jedinicama kWh/kg odnosno kWh/l(gustina energije tj. specifina energija), bude

to vii.Za zadovoljenje zahteva o optimalnom ubrzanju i brzini trebalo bi da specifina snagavozila (kW/kg odnosno kW/l) bude takoe visoka. Ovi zahtevi obino nisu "kompatibilani"sa zakonskim regulativama o dozvoljenoj brzini kretanja na putevima i limitiranoj potronjigoriva kao i raspoloivim resursima energenata.


16/412

16

I.1 ISTORIJAT VOZILA

injenica je da se razvoj vozila, u optem smislu rei vezuje direktno sa razvojemljudske populacije, dakle bez tano definisanog vremena nastanka ili poetka njegovogkorienja. Meutim, kako se danas smatra, svoje pravo znaenje pojma vozilo, kao

transportno sredstvo, otpoinje otkriem toka (sumerska kultura, oko 4000 god. pre Hrista).Moe se inae slobodno smatrati da je toak jedno od najgenijalnijih otkria ljudskog uma, sobzirom da je to jedini nain kretanja koji ne postoji u prirodi, dakle ovek ga nije

jednostavno mogao videti u prirodi i preslikati, tako da se sa pravom smatra otkriem.Naime, kao prirodni vidovi kretanja ivih bia u prirodu su: hodanje tranje (npr. konj),skakanje (kengur), puzanje (gliste) i klizanje (zmije), dok obrtanje odnosno kotrljanje (toak),kao vid kretanja, ne postoji u prirodi.

Interesantno je napomenuti, a toje sasvim sigurno dokazano, da toak nije bio poznatna tlu Amerike i Australije u predkolumbijsko vreme.

Smisao, motorno vozilo, dobija tek ugradnjom pogonskog agregata u konstrukciju

vozila sa tokovima (krajem XVIII. veka). Smatra se da je hronologija uvoenja motornih

vozila u korienje ila sledeim tokom:

1769. Dems Vat (Jems Watt) u Engleskoj, dobija patentno pravo za pronalazak parnemaine. Ovaj pronalazak se smatra revolucionarnim, s obzirom da njime poinje

prelazak sa manufakturne na industrijsku proizvodnju i masovnog korienja parnemaine kao pogonskog agregata raznih maina.

1769. Francuski artiljerijski oficir Hugo (Nicolas Cougnot), konstruie vozilo na parni pogonza vuu topova. Karakteristike vozila: masa 5000 kg, brzina kretanja 4,5 km/h. Ovajteglja smatra se prvim motornim vozilom.

Sl. I .1-1 Prvo motorno vozil o konstrukcije Hugo-a

1806.Englez Riard Trevik (Richard Trevithck) konstruie insko vozilo na parni pogon zaprimenu u rudniku.

1829.Na raspisani konkurs za najsposobniju i najbru lokomotivu, takoe u Engleskoj,Robert Stephenson (Robert Stivenson) pobeuje na trci lokomotiva svojom parnomlokomotivom Rocket (raketa), koja postaje rodonaelnik svih kasn ijih lokomotiva.Odmah potom Stefansonovoj fabrici je narueno 8 takvih lokomotiva. Ova


17/412

17

lokomotiva,pored toga to je bila najbra, imala je i niz novih konstruktivnih reenja,od kojih istiemo jedan, kao posebno vaan - razvod pare u cilindre.

1830. Poinje javni prevoz robe i putnika vozom na liniji Liverpul - Manester.

1837. Tomas Devenport (Thomas Davenport) u SAD, konstruie prvi baterijski elektromobil.

1845. Tomson (Thomson) u Engleskoj, patentira toak sa elastinim crevom koje je podpritiskom (pretea pneumatika) - British patent 10990.

1860. Francuz Lenoar (Lenoir) konstruie prvi motor sa unutranjim sagorevanjem, sastepenom korisnosti od oko 3%, koji je kao gorivo koristio svetlei gas.

1873.Francuz Amadeo Bole (Amedee Bolle), konstruie autobus na parni pogon sa gumenimtokovima. Karakteristike autobusa: masa 4800 kg, brzina kretanja 36 km/h.

1878. Fabrika gasnih motora Dojc (Deutz), sa svojim konstruktorom Nikolaus A. Oto(Nikolaus August Otto), prezentira na svetskoj izlobi u Parizu gasni etvorotaktnimotor sa unutranjim sagorevanjem sa elektrinim paljenjem na kraju procesakompresije smee. Stepen korisnosti je iznosio oko 15 %. Oto-u nije pripalo patentno

pravo za ovaj motor, s obzirom da je pre njega, francuz Alfons Bo d Ro (AlphonseBeua de Rohas), teorijski dokazao i za to dobio patentno pravo, da se bolji stepen

korisnosti ciklusa dobija kada se pre sagorevanja gorive smee ostvari proceskompresije.

1883. Gotlib Daimler (Gottlieb Daimler) konstruie prvi motocikl sa benzinskim motorom.

Sl. I .1- 2 Daimlerov prototipski motocikl i z 1883. godine[Mercedes Benz Museum]

1884.Nikolaus A. Oto konstruie niskonaponsko elektromagnetsko paljenje smee u motoru.

1885. Vozilo francuske firme De Dion-Bouton, na tri toka sa pneumaticima, razvija brzinuod oko 70 km/h.


18/412

18

1886. Karl Benc (Karl Benz) 29. janura,prikazuje svoj prototip koija na tri toka (tokovi sutakoe bez pneumatika). Motor ima varnino paljenje smee, za ta Benc je dobio

patent br. 37435 [Mercedes Benz Museum].

Sli ka I .1-3. Koije sa tri toka Karla Benca [Mercedes Benz Museum]

Tek konstrukcija vozila sa 4 toka i poboljanim varninim paljenjem , moe da sesmatra poetkom serijske proizvodnje i prodaje ovog vozila pod nazivom Velo" zatadanjih 2200 nemakih maraka.

Sli ka I.1-4.Koije sa etiri toka Karla Benca [Mercedes Benz Museum]

U periodu od 1894. do 1902. god proizvedeno je oko 1200 komada. Ovo vozilo je imalo

motor snage 1,5 KS i razvijalo je oko 20 km/h.

1886. Gotlib Daimler konstruie putnike koije (tokovi bez pneumatika) koje su sekretale brzinom od oko 16 km/h. Karakteristike ovog brzohodog motora: paljenje


19/412

19

smee posredstvom usijane glave, zapremina 462 cm3, snaga 0,8 KS, broj obrtaja 700min-1.

Sl. I .1-5. Motorne koije Gotliba Daimlera iz 1886. godine[Mercedes Benz Museum]

1887. Gotlib Daimler u svojoj radionici konstruie motornu drezinu (insko vozilo).

1888. kot Don Danlop (John Boyd Dunlop) patentira pneumatik.

1888. Arman Peo (Armand Peugeot) u postojeoj firmi Peo u Francuskoj poinjeprototipsku proizvodnju putnikog tricikla, a ve 1890. vozila sa etiri toka.

Peoov tricikl iz 1888. god Peoov etvorotoka iz 1890. godSli ka I.1-6. Prvenci francuske fabrike Peo

Nekako iste godine i Luis Reno (Louis Renault), takoe u Francuskoj, konstruie svojprvi automobil.

1889. Camile Jenatzy, brzinom od 109 km/h postavlja u Americi svetski rekord u brzini

elektrinim baterijskim automobilom.

1892. Inenjer Viljem Majbah (Wilhelm Maybach), u saradnji sa Gotlibom Daimlerom,konstruie dvocilindrini motor Feniks (Phoenix), sa izduvnim ventilimaupravljanim bregastim vratilom. Istovremeno Majbah konstruie brizga benzina -


20/412

20

preteu karburatora. Majbah, dodue znatno kasnije, takoe prvi konstruie i hladnjakmotora u obliku saa, kao preteu savremenih hladnjaka.

1893. Rudolf Dizel (Rudolf Diezel) patentira svoj dizel motor sa kompresionim paljenjem

smee. Prva uspena konstrukcija (sa zadovoljavajuim stepenom korisnosti od oko

26 %)) ostvarena je tek 1897. godine u firmi MAN. Motor je snage 13,1 kW izapremine 15,2 l.

1896. Firma Daimler konstruie prvi teretni kamion ukupne mase od 5 tona, nosivosti 1,5tona, sa drvenom asijom, maksimalne brzine kretanja 12 km/h. Motor je benzinski,ugraen ispod poda vozila, dvocilindrini, zapremine 1060 cm3 i snage 4 KS,700 min-1.

1899. Firma Daimler-Werke na predlog austrijskog trgovca Jelineka, gradi novi tipputnikog vozila, najboljeg vozila toga vremena. Ovaj model naziva po imenuJelinekove erke Mercedes. Od tada do danas je ime Mercedes i sinonim za naziv

firme Daimler.

Kraj XIX. i sami poetakXX. veka, smatra se periodom intenzivnijeg osnivanja novih firmisa proizvodnim programom automobila:

- 1898. Firma Leopold Klement, kasnije nazvana koda, u Mladoj Boleslavi -eka (tadanja Austrougarska), poinje sa proizvodnjom bicikala, potom i motocikala, da bikonano prela na proizvodnju u tekoj mainogradnji (motora, automobila, topova i sl.)

- 1899. Adam Opel u Riselshajmu (Rsselsheim)Nemaka, poinje sa radom- 1899. osniva se firma FIAT u Torinu (Italija)- 1903. osnivanje Ford-Motor-Company u Americi- 1904. firma Rols-Rojs (Rolls-Royce) gradi najluksuznije automobile toga vremena- 1910. u firmi Audiu Nemakoj poinje, takoe, proizvodnja automobila.

Ovaj period se slobodno moe smatrati i poetkom proizvodnje teretnih vozila iautobusa (1897/98. Daimler, 1898. Adam Opel (Adam Opel) - Nemaka, 1895. Bencovautobus, 1898. 1903. FIAT - Italija, 1903. Skania - vedska, 1905. Reno (Renault) Francuska

Sli ka I .1-7. Prvi Daimler-ov teretni kamion Reimenwagensa benzinskim motorom


21/412

21

Slika I .1-8. Benz-ov li ni jski autobus za 8 putni ka iz 1895.sa benzinskim motorom

1897.Ferdinand Pore (Ferdinand Porsche) patentira prvi elektromobil bez transmisije, koji jeimao elektromotore u glavinama tokova.

1906.Automobil na parni pogon brae Stenli (Stanley) postie svetski rekord brzinom od 196km/h.

Sli ka I .1-9. Prvi F IAT-ov kamion (1903. godina), 4 tone bruto mase

1908.Henri Ford (Henri Ford), u svojoj fabrici Ford u Americi, prvi put uvodi proizvodnutekuu traku. Za dve godine proizvodnje narodnog vozila, model Ford T,

popularno nazvan Lola, isporuen je tritu u preko 15 miliona komada.

1912. Fabrika Sulcer(Sulzer) konstruie jednu lokomotivu kod koje je kolenasto vratilodvotaktnog motora SUS bilo direktno spregnuto sa osovinama. Zbog vel ike potronjevazduha prilikomputanja motora u pogon, konstrukcija je doivela potpuni neuspeh,ime je dokazano da nije mogue konstruisati vozilo, pogonjeno motorom SUS, sadovoljnim stepenom korisnosti, bez spojnice i menjaa.Za razliku od ovih, parna maina takoe nema spojnicu i menja, ali ona proizvodienergiju tek pokretanjem klipa, dakle uputanjem pare u cilindre tokom celog hodaklipa, ime je smanjena ekspanzija pare. Kao posledica toga ista ima i manji stepenkorisnosti.


22/412

22

1914. Za trku Targa Florio na Siciliji, fabrika Daimler Benz konstruie trkaki automobil samotorom koji ima kompresor za nadpunjenje smee.

1923. Iz proizvodnje izlazi teretno vozilo sa dizel motorom BenzMAN.

1926. Gotlib Daimler i Karl Benz spajaju svoje firme i poinje proizvodnja vozila podimenom Daimler Benz.

1932. U Nemakoj poinje sa radom firma Auto Union spajanjem firmi Wanderer,Audi, Horch i DKW. Ova firma u drugoj polovini XX. veka, zajedno sa firmomNSU,biva pretopljena u koncern Wolks Wagen (prvobitna firma VW osnovana

je tek 1938. godine).

1932.Manfred von Brauhi (Manfred von Brauchitsch) trkakim automobilom pod imenomMercedes SSKL (firma Daimler Benz), koji je pogonjen benzinskim motoromSUS sa kompresorom, postie brzinu od 194,4 km/h.

1936.Firma Daimler Benz poinje proizvodnju putnikih automobila sa dizel motorom.

1936. Profesor Ledvinka u fabrici Tatra (ehoslovaka) konstruie kamion sa nezavisnooslonjenim tokovima.

1938. U Nemakoj, u firmi Folksvagen (Wolkswagen), Ferdinand Pore (FerdinandPorsche) konstruie automobil bubu - (Kfer), sa osnovnim ciljem da proizvodnja

bude jeftina (putniki automobili za narod), odakle i potie ime (Volks - narodniWagen - automobil).

U godinama neposredno pred Drugi svetski rat i prvim godinama rata intenzivno su

koriena teretna vozila sa oto motorima, koja su koristila generatorski gas. PoetkomDrugog svetskog rata, kompletan razvoj vozila posveen je vozilima za ratne namene,te nastaju vozila sa pogonom na sva etiri toka, vozila sa guseninim pogonom aupravljanje pomou tokova i slina.

1950. U fabrici Rover Engleska, konstruie se vozilo sa gasnom turbinom.

1954. U fabrici Citroen (Citron) u Francuskoj, serijski je proizvedeno vozilo sahidropneumatskim ogibljenjem i podeavanjem visine (Patent Anri Citron).

1959. Feliks Vankel (Felix Wankel) patentira svoj vankel motor sa rotacionim klipom,kasnije nazvan Vankel motor.

1955/65. Ugrauje se dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem u teretna vozilaiautobuse.

1961. Prvi propis u Americi, takozvani kalifornijski test o dozvoljenom sadraju tetnihkomponenata u izduvnim gasovima vozila.

1963. Firma NSUu svoje serijsko putniko vozilo K - 80 poinje ugradnju vankel motorazapremine 500 cm3, 37 kW. Vozilo razvija brzinu od 153km/h.

1965. Uvoenje propisa o merama sigurnosti na vozilima u Americi.


23/412

23

1971/72 U Nemakoj prezentirano eksperimentalno vozilo sa aspekta sigurnosti putnika,takozvano sigurno vozilo.

1975 Ameriki propisi o maksimalnoj potronji goriva za vozila pojedinih kategorija.

Od 1980. Usavravanje konstrukcija pre svega sa aspekta bezbednosti vozila i putnika, uzekstremno brzo uvoenje elektronskih sistema u vozila (ABS, ASR, EDS), ime nekadaiskljuivo mehanika maina postaje sloeniji mehatroniki sistem.

1995.Na salonu automobila u Tokiju, japanska firma Tojota(Toyota) izlae prototip vozilasa hibridnim pogonom (elektromotor + motor SUS), koji se mogu smenjivati ili

dopunjavati u pogonu vozila.

Od 1995.Pootravanje evropskih normi o emisiji izduvnih gasova, sukcesivnim uvoenjemnormi, sa konanim ciljem uvoenja u praksu normi Zero (vozila bez emisije tetnihizduvnih gasova). Trenutno, 2010. godine, na snazi su takozvane Euro V norme.

2008. Na salonu automobila u Parizu invazija vozila sa hibridnim pogonom. Skoro svesvetski poznate firme izlau svoje verzije hibridnih automobila serijske proizvodnje. Tim

povodom, amerika firma GM (General Motors) izlae prototip serijskog vozila Volt sapogonom tokova iskljuivo elektromotorima, koji energiju dobijaju iz akumulatora. Voziloima i jedan Opelov benzinski motor od 1,6 litara, spregnut sa generatorom, iskljuivo kaoagregat za dopunu litijum -jonskih akumulatora, dakle ne i za direktan pogon tokova.

Danas se proizvode automobili svih vrsta i namena: vozila nie i srednje klase saskromnijim karakteristikama (vozila za narod), luksuzna putnika vozila, sportska vozila,

porodina vozila (poznatija kao Van automobili), terenska vozila svih vrsta i namena,teretna vozila takoe svih vrsta i namena, vozila specijalnih namena ukljuujui i radna,autobusi razliitih namena. Dovoljno je navesti, da prema statistikim podacima, samo u SR

Nemakoj, koja ima oko 82,5 miliona stanovnika, registrovano je oko 45 miliona putnikihautomobila. Kao kuriozitet svoje vrste, za najbri serijski automobil danas se smatra Feraritipa Enzo (Ferrari Enzo) sa motorom od oko 485 kW (650 KS) i najviom brzinom od oko360 km/h.

O budunosti automobila je takoe mogue potroiti veliki broj stranica tekstaopisujuipredviene konstrukcije i karakteristike vozila, no sve se mogu svesti u nekolikorei: vozila e biti sve sigurnija, bra i udobnija, a samim tim kao kompleksan mehatronikisistem i visoko sofisticirana.

Interesantno je pomenuti raritete iz razvoja zakonodavstva u saobraaju. Naime, uVelikoj Britaniji, 1865. godine, posle niza nezgoda na ulicama, donesen je prvi zakon kojim

je regulisan saobraaj, popularno nazvan Zakon o crvenoj zastavici (Red Flag Act).Ovim zakonom je propisano da vozilo na sopstveni pogon treba da ima tri lana posade -voza, koniar i jedan pratilac, koji je morao da ide ispred vozila i crvenom zastavicomupozorava prolaznike o dolasku vozila. Takoe je u to vreme bila propisana i najveadozvoljena brzina u saobraaju: 2 mph (milje na sat) u gradu i 3 mph na otvorenimdrumovima.

Neto kasnije je u Nemakoj uveden propis da vozilo mora da ima i trubu, kojom bi u

gradu voza upozoravao peake na dolazak vozila.


24/412

24

I.2 DEFINICIJE I PODELE VOZILA

Prema SRPS M.N0.001 (bivi JUS M.N0.001)* pod optim pojmom vozila,podrazumevaju se kopnena mobilna sredstva, sposobna da se kreu:

- drumovima (drumska vozila),

- inama (inska vozila),- terenu (graevinske samohodne maine, maine unutranjeg transporta)-poljoprivredna vozila i maine ( traktori, kombajni i slina)-borbena vozila (samohodni topovi, tenkovi, oklopni transporteri i slina)Ova definicija istovremeno vri podelu vozila prema svojim tehnikim i

eksploatacionim karakteristikama.

U opte uzev, svrha drumskih vozila definie njihovu konstrukciju, opremu i ureaje,te se shodno tome i unutar gore navedenih grupa i podgrupa mogu izvriti dalje podele.

Podela drumskih vozila:

prema vrsti ostvarivanja pogona

- vozila na miini pogon- vozila na motorni pogon, sa sledeim podgrupama

- vozila sa pomonim motorom- drumska motorna vozila

-prikljuna vozila, koja sadre sledee podgrupe- prikolice

- poluprikolice

- skupovi ili spregovi vozila (vuni vozovi)- zaprena vozila

prema nameni- vozila za prevoz lica i/ili robe (putniki i teretni automobili, tegljai,

autobusi)

- radna vozila

- specijalna vozila

- vozila unutranjeg transporta (na primer viljukari, vozilaposebnih namena uunutranjem transportu)

- vojna vozila (borbena i ne borbena vozila)

Borbena vozila su po svojoj specijalnoj konstrukciji i opremi namenjena za posebna

korienja, pre svega u ratne svrhe i sposobna su da se kreu po putevima i terenu, te ovugrupu vozila ne obuhvata "Zakon o bezbednosti u saobraaju", a ni standard SRPS

M NO.010,koji vri dalju detaljniju podelu vozila.U podeli motornih vozila, prema vrsti i nameni, postoji neusaglaenost izmeu Zakonao bezbednosti u saobraaju (ZOBS) i standarda SRPS N0.010, koji je potpuniji samim tim toobuhvata sva drumska vozila sa i bez motornog pogona.

* Nakon raspada Jugoslavije i stvaranja Republike Srbije, nekadanji naziv

jugoslovenski standar d (JUS), zamenjen je nazivom " srpski standard" , koji je dobioskraenicu SRPS.


25/412

25

I. 2.1 Klasifikacija drumskih motornih vozila prema SRPS M NO. 010Srpski standard SRPS M NO.010, pod nazivom (drumska vozila - klasifikacije,

termini i definicije) ureuje klasifikaciju, termine, decimalni (klasifikacioni broj) i definicijedrumskih vozila, koja je zasnovana na razlikama u konstrukciji i karakteristikama drumskih

vozila. Ove razlike opredeljuju vrste pogona, hodne sisteme, ureaje, opremu i nadgradnju u

vezi sa namenom.

1. Drumska vozila

1.1 Drumska vozila na miini pogon (bicikli i tricikli), pod kojima sepodrazumevaju vozila na dva ili tri toka sa pedalama za noni pogon, koja se voze u jahaempoloaju i koja su namenjena za prevoz lica i stvari.

1.2 Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreu snagomsopstvenog motora.

1.2.1 Drumska vozila sa pomonim motorom (bicikli i tricikli) definisanisu kao vozila koja se kreu drumovima, a za pogon koriste snagu miia vozaa ili motor, priemu su maksimalna brzina vozila i snaga motora zakonom definisane karakteristike i iste

fabriki limitirane.1.2.2 Drumska motorna vozila na motorni pogon predstavljaju vozila koja

se kreu drumovima pogonjena motorom, a prema konstrukciji, ureajima i opremiopredeljena su za prevoz lica i /ili tereta ili za vrenje odreenog rada.

1.2.2.1 Drumska motorna vozila sa dva toka u istom tragu (mopedi,skuteri i motocikli).

1.2.2.2 Drumska motorna vozila sa tri toka i sa tri traga. Ova podgrupa imadalje podele prema obliku i nameni.

1.2.2.3 Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa

najmanje etiri toka. Prema konstrukciji i nameni, a samim tim i po opremi, namenjen je zaprevoz:

- tereta i/ili putnika (teretna, putnika ili kombinovana - kombi vozila)- samo odreenih tereta (specijalni automobili)- za vrenje odreenih radova (radni automobili)- za vuu prikljunih vozila (vuni automobili)Prema nainu razvoenja pogona na tokove, dalje se ova podgrupa razvrstava u

podvrste:

- automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4: 8x2: 8x4

- automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8, uobiajeno nazvaniterenski automobili.

Sli ka I .2-1. Moderno koncipiran putniki automobil "Honda Jazz"


26/412

26

Svaka od gore navedenih grupa automobila moe dalje da se podeli u podgrupe:1.2.2.3.1 Automobili za prevoz putnika. Ova vrsta vozila se dalje standardom

razvrstava u podvrste prema obliku karoserije, kao na primer: limuzine, kupe, karavan,

specijalni putniki automobil i slino. U ovu grupu vozila (za prevoz putnika) svrstavaju se iautobusi, kao posebna podgrupa (podgrupa 1.2.2.3.1.2), koji se pak dalje razvrstavaju u male,

meugradske, turistike, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse.1.2.2.3.3 Automobili za prevoz tereta. I ova vrsta vozila se dalje standardomrazvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni

sanduk, furgon, platforma za kontejnere, damperi i slino...). Ukoliko je tovarni prostornamenjen prevozu odreenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnimautomobilima (hladnjaa, cisterna, mealica za beton, odvoz smea, automobil radionica islino). Ova podgrupa vozila nije ograniena, s obzirom da su specijalni tereti takoe neogranieni po nameni.

Sli ka I .2-2 Moderno koncipir an troosovinski teretni automobil " Volvo"

1.2.2.3.4 Automobili za vuu prikljunih vozila (tegljai). I ova podgrupa sedalje razvrstava u tegljae opremljene vunim sedlima za vuu poluprikolica (1.2.2.3.4.1) ispecijalne tegljae (1.2.2.3.4.2), opremljene poteznicom i dodatim teretom radi poveanjaathezione sile, namenjenih vui velikih i vangabaritnih tereta.

1.2.2.3.5 Automobili za vrenje rada. Ova grupa vozila obuhvata automobilespecijalne konstrukcije, koja imaju specijalnu opremu i /ili ureaje za vrenje odreenog rada

(automobil dizalica, vatrogasna vozila, automobili cisterne za pranje ulica, automobil istasnega, kompresorski ili elektro agregati i slina). Ova grupa vozila nije ograniena s obziromda su specijalni ureajii oprema na vozilima ne ogranieni po nameni.

Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban

klasifikacioni broj.

1.3 Drumska prikljuna vozilaOvom podvrstom vozila su obuhvaena drumska vozila bez motornog pogona, koja su

po konstrukciji ureajima i opremi sposobna da se prikljue za vuno vozilo i namenjena suprevozu lica i/ili tereta ili vrenju odreenog rada. Podela ove vrste vozila je mnogobrojna sobzirom da je konstrukcija istih, ureaji i oprema koja se moe nalaziti na njima

neograniena, na primer:


27/412

27

1.3.1 Prikolice, sa jednom, dve ili vie osovina, konstruisana tako da samo delomsvoje mase optereuju vuno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica

putnikih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne prikolice za prevoz tereta iprikolice za vrenje rada.

Sli ka I .2-3. Teretni automobil sa prikoli com(Skup teretnog automobila sa prikol icom)

1.3.2 Poluprikolice, kojima se podrazumevaju vozila sa jednom, dve ili vie zadnjihosovina (dakle bez prednje- upravljajue osovine) i sa vie tragova, konstruisana tako da samosvojim prednjim delom optereuju vuno vozilo posredstvom specijalnog vunog sedla, prekokoga se znatan deo mase poluprikolice prenosi na vuno vozilo - teglja.

Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolice putnikih i teretnih automobila,specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vrenje rada.

1.3.3Specijalna prikljuna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalnekonstrukcije, namenjena specijalnim transportnim namenama (niskonosee platforme, spratne

platforme. U ovu podvrstu razvrstavaju se i traktorske jednoosovinske prikolice, mada to

nije decidirano navedeno standardom.

1.4 Drumski skupovi (spregovi) vozila, koja podrazumevaju sastav motornog i

prikljunog vozila, koji u saobraaju na putevima uestvuju kao jedna celina (spreg motociklasa prikolicom, spreg putnikog automobila i lake prikolice, skup autobusa (spreg autobusa iautobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret), skup teretnog automobila (spreg teretnog

automobila i prikolice), skup tegljaa (spreg vunog vozila i poluprikolice klasine ispecijalne namene)

Slika br I .2-4. Skup turistikog autobusa i putnike prikolice


28/412

28

Sli ka br I .2-5. Skup tegljaa sa specijalnompolupri koli com - cisternom

1.5 Drumska zaprena vozilaOva vrsta vozila podrazumeva skup zaprene ivotinje i zaprenog vozila sa jednom

ili dve osovine, namenjeno prevozu lica i/ili tereta.

I.2.2. PODELA VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI U

SAOBRAAJU REPUBLIKE SRBIJE

Zakon o bezbednosti u saobraaju, koji je u Republici Srbiji stupio na snagu oktobrameseca 2009. godine, ima znatno drugojaiju podelu od one koja je data standardom SRPSM.N0.010. Stoga u podeli motornih vozila, prema vrsti i nameni, postoji neusaglaenostizmeu

zakona o bezbednosti u saobraaju ZOBS (donesen oigledno za posloveadministrativnog znaaja i registracije vozila) i

standarda SRPS M N0.010, koji je potpuniji, samim tim to obuhvata sva drumskavozila sa i bez motornog pogona i koji razrauje podelu na osnovu tehnikihkarakteristika.

Prema navedenom Zakonu, definicija motornih vozila je:

Motorno voziloje vozilo koje se pokree snagom sopstvenog motora, koje je pokonstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno za prevoz lica, odnosno stvari, za

obavljanje radova, odnosno vuu prikljunog vozila, osim inskih vozila.Dalja podela je prema vrsti, tako da se sva motorna vozila dele na:Moped pod kojim se smatra motorno vozilo sa dva toka, ija najvea konstruktivna

brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora,kada vozilo ima motor SUS, ne prelazi 50cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalnasnaga ne prelazi 4 kW, kada vozilo ima elektrini pogon.

Laki triciklje motorno vozilo sa tri toka, ija najvea konstruktivna brzina, bezobzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada voziloima motor SUS sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija najvea efektivna snagamotora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor SUS sa drugom vrstom pogonskog goriva, ili

ija najvea trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon.

Motociklje motorno vozilo sa dva toka, ili sa tri toka asimetrino rasporeena uodnosu na srednju podunu ravan vozila (motocikl sa bonom prikolicom), ija najvea


29/412

29

konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, pri emu radna zapreminamotora, kada vozilo ima motor SUS, prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajnanominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon.

Teki triciklje motorno vozilo sa tri toka, ija najvea konstruktivna brzina, bezobzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima

motor SUS sa pogonom na benzin, prelazi 50 cm3

, ili ija najvea efektivna snaga motoraprelazi 4 kW kada vozilo ima motor SUS sa drugom vrstom pogonskog goriva, ili ija najveatrajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon.

Laki etvorociklje motorno vozilo sa etiri toka, ija masa ne prelazi 350 kg, to neukljuuje masu baterija vozila sa elektrinim pogonom, ija najvea konstruktivna brzina, bezobzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada voziloima motor SUS, ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalna snaga ne

prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. etvorocikl se u literaturi jo naziva ikvadricikl (quadricikl).

Teki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, osim lakog etvorocikla, ija masane prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretne etvorocikle, to ne ukljuuje masu baterija

vozila sa elektrinim pogonom i ija najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajnanominalna snaga motora ne prelazi 15 kW.

Vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica,

ija je masa vea od 400 kg i ija najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalnasnaga motora je vea od 15 kW.

Putniko vozilo je vozilo za prevoz putnika, koje ima najvie 9 mesta za sedenje,ukljuujui i mesto za sedenje vozaa.

Autobusje vozilo za prevoz putnika, koje ima vie od 9 mesta za sedenje, ukljuujuii mesto za sedenje vozaa.

Trolejbusje autobus koji se preko provodnika napaja elektrinom energijom.Teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje etiri toka, koje je namenjeno za

prevoz tereta, odnosno vrenje rada na nain da se vozilom ne moe prevoziti nikakav drugiteret, odnosno vuu prikljunih vozila, ija je masa vea od 550 kg i ija najvea efektivnasnaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora je vea od 15 kW.

Skup vozilaje sastav vunog vozila i prikljunog, odnosno prikljunih vozila, koji usaobraaju na putu uestvuje kao jedna celina.

Turistiki voz je skup vozila koji ine vuno vozilo i prikljuna vozila, namenjena zaprevoz putnika u parkovima, hotelsko - turistikim i slinim naseljima, na povrini na kojoj sene obavlja saobraaj i putu na kome se saobraaj odvija u turistike svrhe i ija najveakonstruktivna brzina kretanja ne prelazi 25 km/h.

Radna maina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvoenje

odreenih radova (kombajn, valjak, grejder, utovariva, rovokopa, buldoer, viljukar islina) i ija najvea konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h.Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno

namenjeno za vuenje, guranje, noenje ili pogon izmenljivih prikljuaka za izvoenjeprvenstveno poljoprivrednih, umskih ili drugih radova i za vuu prikljunih vozila za traktor.

Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji od pogonsko- upravljakog itovarnog dela, koji su konstruktivno razdvojivi, a u saobraaju na putu uestvuju iskljuivokao jedna celina, iji pogonski deo prema konstrukciji, ureajima i opremi je namenjen iosposobljen za guranje, vuenje, noenje ili pogon izmenljivih prikljuaka za izvoenje

poljoprivrednih radova, ija najvea snaga motora nije vea od 12 kW.Prikljuno voziloje vozilo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi

namenjeno i osposobljeno da bude vueno od drugog vozila, a slui za prevoz putnika,odnosno stvari, odnosno obavljanje radova.


30/412

30

Prikljuno vozilo za traktorje prikljuno vozilo koje je namenjeno da bude vuenoiskljuivo traktorom.

Prikljuak za izvoenje radova je izmenljivo orue koje slui obavljanjupoljoprivrednih, umskih ili drugih radova i koje se u svrhu izvoenja radova postavlja iliprikljuuje na motorno vozilo.

Zapreno vozilo je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vue upregnutaivotinja.Napomena:Zapreno vozilo ve po definiciji ne spada u grupu motornih vozila,

meutim zbog potreba registracije svrstava se kao posebna grupa vozila.

Vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano

po posebnim propisima ministarstva nadlenog za poslove odbrane, kao i svako drugopropisno obeleeno vozilo dok se, po osnovu izvravanja materijalne obaveze, nalazi nakorienju u jedinicama i ustanovama ministarstva nadlenog za poslove odbrane i VojskeSrbije.

I.2.3.KLASIFIKACIJA I OZNAAVANJE VOZILA PREMA BROJUOSOVINA I POGONSKIH TOKOVA

Podela vozila prema broju osovina u principu vri se kod terenskih, teretnihautomobila i automobila specijalne namene. Meutim kod putnikih automobil, uobiajenakonstrukcija je sa jednom upravljajuom osovinom i jednom zadnjom osovinom, bez obzirada li je prednja ili zadnja osovina pogonska.

Standard SRPS MN0.010 posebno ne definie nain razvoenja pogona na tokove,te se stoga u praksi radi blieg objanjenja svrhe i namene putnikih i teretnih automobila saaspekta prohodnosti. Ova vrsta vozila se razvrstava u podvrste: dvoosovinska, troosovinska,

etvoroosovinska i vieosovinska vozila. Takoe i sa aspekta prohodnosti vozila , odnosnomogunosti savlaivanja terena, automobili se dele u:

- automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4: 8x2: 8x4

- automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8, koji se uobiajenonazivaju terenski automobili.

Tabela I .2-1. Dvoosovinska vozil a -razmetaj osovina i pogonaShema

rasporedaosovina

Pogonskitip tokova

Formulaupravljajuih

osovina

Formularasporedapogona

Namenai prohodnost

I 4 x 2 1 - 0 02 Vozila normalneprohodnosti

II 4 x 2 1 - 0 10 Vozila normalneprohodnosti

III 4 x 4 1 - 0 12 Vozila poviene ivisokeprohodnosti

IV 4 x 2 0 - 1 10 Sporohodnavozila i vozilaunutranjegtransporta

U ovoj oznaci prvi broj oznaava ukupan broj tokova vozila a drugi broj predstavlja

broj pogonskih tokova, pri emu se udvojeni tokovi ne raunaju kao posebni, ve samo kaotoak poveane nosivosti. Tako na primer oznaka 6 x 4 predstavlja automobil sa ukupno 6


31/412

31

tokova (najee jedna prednja - upravljajua osovina i dve zadnje osovine), kod koga su svizadnji tokovi pogonski.

Slika I .2-6. Teretni dvoosovinski automobil visoke prohodnosti

Sli ka I .2-7. Terenski vienamenski dvoosovinski automobil visoke prohodnosti

Tabela I .2-2. Troosovinska vozil a -razmetaj osovina i pogona

Shema rasporeda osovina

Pogonski

tip tokovaRaspored

osovina

Formula

upravljajuihosovina

Formula

rasporeda

pogona

Namena i

prohodnost

I 6 x 4

6 x 2

6 x 6

1 - 2

1 - 2

1 - 2

1 - 00

1 - 00

1 - 00

023

020

123

Vozila

normalne i

povieneprohodnosti.

Vozila

normalne

prohodnosti.

Vozila visoke

prohodnosti

II6 x 6

6 x 6

1- 1 - 1

1- 1 - 1

1 - 2 - 0

1 - 0 - 3

123

123

Vozila visoke

prohodnosti.

Vozila visoke

prohodnosti

III 6 x 6 2 - 1 12 - 0 123Vozilaspecijalne

namene


32/412

32

Slika I .2-8. Teretni automobil visoke prohodnosti

Slika I .2-9. Teretni automobil visoke prohodnosti(Specijalni teretni automobil "Tatra 813")

Slika I .2-10. Specijaln i automobi l visoke prohodnosti


33/412

33

Sli ka I .2-11. Terenski vienamenski troosovinskiautomobil visoke prohodnosti

Tabela I .2-3. etvoroosovinska vozila -razmetaj osovina i pogona


Pogonski

tip

tokova

Raspored

osovina

Formula

upravljajuih osovina

Formula

rasporeda

pogona

Namena

i prohodnost

I

8 x 4

8 x 6

8 x 8

22

22

2 - 2

1200

1200

12 - 00

0034

1034

1234

Vozila normalne

prohodnosti

Vozila povieneprohodnosti

Vozila visoke

prohodnosti

II 8 x 4

8 x 8

1-1-1-1

1-1-1-1

1- 2- 0- 0

1- 0- 0- 4

1234

1234

Vozila visokeprohodnosti

Vozila visoke

prohodnosti

III 8 x 8 1 - 2 - 1 1- 00- 1 1234Vozila visoke

prohodnosti

IV 8 x 8 1 - 1 - 2 1 - 2 - 00 1234Vozila visoke

prohodnosti

Raspored osovina: I - Podel jeni raspored osovinaI I - Ravnomern i raspored osovinaI I I - Raspored sa srdnjim osovinama na bliskom rastojanjuI V - Neravnomerni raspored osovina


34/412

34

Sli ka I .2-12. Teretni automobil normalne prohodnosti(Radni automobil "Deutz-Magirus 310")

Slika I .2-13. Teretni automobil visoke prohodnosti(Specijalni teretni automobil "MAZ 8 x 8")

Slika I .2.14. Specijaln i teretni automobil visoke prohodnosti(Specijalni teretni automobil "ZIL 135")


35/412

35

Slika I .2-15. Teretni automobil visoke prohodnosti(Teretni automobil "MAN")

Slika I .2-16. Teretni automobil visoke prohodnosti

Tabela I .2-4. Razmetaj osovina i pogonaspecijalnih i dizalinih vozila


Pogonski

tip tokovaRaspored

osovina

Formula

upravljajuihosovina

Formula

rasporeda

pogona

Namena

i prohodnost

I

10 x 6 2 - 3 12 - 300 10045

Vozila

povieneprohodnosti

II12 x 6

12 x 6

3 - 3

2 - 4

123 - 000

12 - 3006

000456

000456

Vozila visoke

prohodnosti

Vozila

povieneprohodnosti

III 14 x 8 4 - 3 1234 - 007 1204500Vozila

povieneprohodnosti

IV 16 x 8 5 - 3 12340 - 678 00305670Vozila

povieneprohodnosti


36/412

36

Sli ka I .2-17.Razmetaj osovina specijalnih i dizalinih vozila(Specijalni teretni automobil "FAUN")

Sli ka I .2-18. Razmetaj osovina i tokova specijalnih vozila(Specijalni teretni automobil "MT 120.8.2")

Sli ka I .2-19. Konstruktivna shema oslonca sa dva toka kod specijaln ih vozil a


37/412

37

Slika I .2-20. I zgledslogova tokovakod specijaln ih vozi la

Tabela I .2-5. Konstruktivna reenja razmetaja slogova kod vieosovinskih vozila

Shema rasporeda

Broj slobode

kretanja

Formula

tokovaFormula

upravljajuihslogova

I jedna uhorizontalnoj ravni

jedna u vertikalnojravni

6 x 68 x 8

1 - 0 - 01 - 0 - 3

12 - 00

I I2 ili 3

8 x 816 x 16

12 - 341200 - 5600

I. Prikolini tipI I . Slogovi sa pojedinanim sedlima

Tabela I .2-6. Razmetaj osovina specijalnih samohodnih vozil a i pri koli caShema rasporeda osovina Namena i prohodnost

I Specijalna vozila povieneprohodnosti i specijalneprikolice

II Specijalna vozila povieneprohodnosti i specijalne

prikolice

III Specijalna vozila povieneprohodnosti i specijalne

prikolice

I - Ravnomerni raspored osovina

I I - Zglobni tip vozil aI I I - Ravnomerni raspored osovinavozila sa vuno -noseim sedlima


38/412

38

I.2.4 PODELA VOZILA PREMA PRAVILNIKU EVROPSKE UNIJE

Kako bi se lake vozila klasifikovala, zemlje Evropske Unije usvojile su standard70/156 EWG, kasnije promenjen u 98/91 EG, prema kome su sva vozila podeljena u 6

kategorija (tabela 1.2-7), s tim da svaka kategorija sadri podkategorije. Na ovakvu podeluvozila, oslanjaju se na dalje sve regulative Evropske Unije koje se odnose na vozila.

Tabela 1.2-7 Podela vozi la po kategori jamaVrsta

vozila

Pod

kategorija

Vrsta vozila

Vrsta

M

Putnika vozila sa najmanje 4 tokaM 1 Putnika vozila, koja osim sedita vozaa imaju najvie jo 8 sedita

(U ovu kategoriju vozila najee spadaju i "automobili za stanovanje i/ilikampovanje

M 2 Putnika vozila, koja osim sedita vozaa imaju vie od 8 sedita, ija ukupnamasa nije vea od 5 t

M 3 Putnika vozila koja osim sedita vozaa sadre vie od 8 sedita, ija ukupnemasa prelazi 5 t

Vrsta

N

Teretna vozila sa najmanje etiri toka N 1 Teretna vozila ija ukupna masa nije vea od 5 tN 2 Teretna vozila ija ukupna masa prelazi 5 t, ali nije vea od 12 tN 3 Teretna vozila ija ukupna masa prelazi 12 t

Vrsta

O

Prikolice i poluprikolice

O 1 Prikolice ija ukupna masa nije vea od 0,75 tO 2 Prikolice ija ukupna masa prelazi 0,75 t, ali nije vea od 3,5 tO 3 Prikolice ija ukupna masa prelazi 3,5 t, ali nije vea od 10 tO 4 Prikolice ija ukupna masa prelazi 10 t

Vrsta

L

Drumska vozila sa manje od 4 tokaL 1 Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toka, konstrukcione brzine do 45

km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora SUS do 50 cm3

L 2 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toka bez obzira na raspored istih,

konstrukcione brzine do 45 km/h, bez obzira na na in pogona i/ili radnezapremine motora SUS do 50 cm

3

L 3 Motocikl: Motorna vozila na dva toka, konstrukcione brzine vee od 45km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora SUS vee od50 cm

3

L 4 Asimetrini tricikl: Motorna vozila na tri toka asimetrino postavljena uodnosu na uzdunu osu vozila (motocikli sa bonom prikolicom),konstrukcione brzine vee od 45 km/h, bez obzira na nain pogona i /ili radnezapremine motora SUS vee od 50 cm3

L 5 Teki tricikl: Motorna vozila na tri toka simetrino postavljena u odnosu nauzdunu osu vozila, konstrukcione brzine vee od 45 km/h, bez obzira nanain pogona i/ili radne zapremine motora vee od 50 cm3

etvorocikl (Quadricikl)L 6 Laki etvorocikl: Motorna vozila na etiri toka, ija neto masa ne prelazi

350 kg, to ne ukljuuje masu baterija za vozila na elektropogon,konstrukcione brzine do 45 km/h, a koja imaju motor: motor SUS radne

zapremine do 50 cm3

sa pogonom na benzin ili motor SUS radne zapremine

ija neto snaga ne prelazi4 kW sa pogonom na druga goriva ili ija neto snagane prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom

L 7 Teki etvorocikl: Motorna vozila na etiri toka, koja ne odgovarajuuslovima iz L6, ija neto masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretnikvadricikl, to ne ukljuuje masu baterija za vozila na elektropogon i ija netosnaga motora ne prelazi 15 kW.

Vrsta

G

Terenska vozila

G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima

VrstaT TraktoriNapomena:Za razliku od naeg pravilnika, prema direktivi EU u ovu kategoriju spadajutraktori svih vrsta (tokai i guseniari) namenjeni radovima u poljoprivredi i umarstvu


39/412

39

U zavisnosti od nadgradnje ili vrste karoserije (limuzina, karavan, kupe, kombinovano

vozilo) vozila vrste M mogue je dodatno definisati. U ovu klasu uobiajeno spadaju itakozvana vienamenska vozila, pod kojima se podrazumavaju vozila, koja pored putnikamogu prevoziti i teret unutar jedne zapremine.

U koju e se podklasu dalje svrstati neko vienamensko vozilo zavisi pre svega od

ispunjenosti ostalih uslova (broj putnika, koliina tereta i slino).Treba da se istakne da kategorija vozila G nije samostalna, ve samo dopunskakategorijama M i N, to znai da pored osnovne oznake (M, N) treba napisati i oznaku G,ukoliko je re o vozilima namenjenih kretanju po terenu - takozvana terenska vozila, (npr.M1G; N1G).

U naoj Dravi se takoe predvia prihvatanje podele vozila po kategorijama shodnonavedenoj podeli EU i to podzakonskim aktom (Pravilnik o podeli motornih i prikljunihvozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima) u okviru ZOBS -a iz 2009.godine (navedeni Pravilnik nije stupio na snagu do trenutka izdavanja ove knjige). Izmena

postoji u vrsti vozila T (traktori), koja je ogranienasamo na traktore tokae, a kao posebnavrsta uvode se traktori sa gusenicama (vrsta C) i vrste vozila R, S i K. Ove kategorije takoe

su podeljene u vie podkategorija.

Tabela 1.2-7 a Blia objanjenja vrsta T, R, S i K

Vrsta T

Traktori tokaiT 1 Traktor na tokovima ija masa kada je spreman za vonju nije vea od 600 kg,

najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h, irina traga osovine najblieseditu vozaa nije manja od 1150 mm i koji ima klirens manji od 1000 mm

T 2 Traktor na tokovima ija je masa kada je spreman za vonju vea od 600 kg,najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h, kod kojih je najmanja irinatraga manja od 1150 mm i iji je klirens manji od 600 mm. Kod traktora ovekategorije najvea dozvoljena brzina je ograniena na 30 km/h kada je visinateita iznad zemlje podeljena srednjom irinom traga vea od 0,9.

T 3 Traktor na tokovima ija masa spremnog za vonju nije vea od 600 kg anajvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h.T 4 Traktori posebnih namena, ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h.T 5 Traktori na tokovima, ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h.Tm Motokultivatori: Motorno vozilo iji je pogonski deo prema konstrukciji,

ureajima, sklopovima i opremi namenjen za guranje, vuenje noenje ili pogonizmenljivih prikljuaka za izvoenje poljoprivrednih radova, ne moe da razvijeveu brzinu od 30 km/h i ija snaga motora ne prelazi 15 kW.

TR Radne maine: Motorno vozilo koje je prema konstrukciji, ureajima,sklopovima i opremi iskljuivo namenjeno i osposobljeno za vrenje odreenihradova (kombajn, valjak, utovariva, grejder, rovokopa, viljukar i slina) i ijanajvea konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h,

Vrsta C

Traktori guseniariC 1 Traktori sa gusenicama ija masa kada je spreman za vonju nije vea od 600

kg, najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h, irina traga osovinenajblie seditu vozaa nije manja od 1150 mm i koji ima klirens manji od 1000mm

C 2 Traktori sa gusenicama ija je masa kada je spreman za vonju vea od 600 kg,najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h, kod kojih je najmanja irinatraga manja od 1150 mm i iji je klirens manji od 600 mm. Kod traktora ovekategorije najvea dozvoljena brzina je ograniena na 30 km/h kada je visinateita iznad zemlje podeljena srednjom irinom traga vea od 0,9.

C 3 Traktori sa gusenicama ija masa spremnog za vonju nije vea od 600 kg anajvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h.

C 4 Traktori sa gusenicama posebnih namena, ija najvea konstruktivna brzina neprelazi 40 km/h.

C 5 Traktori sa gusenicama, ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h.


40/412

40

Vrsta R

Prikljuno vozilo traktoraR 1 Prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 1500 kgR 2 Prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 1500 kg ali ne prelazi

3500 kg

R 3 Prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 3,5 t ali ne prelazi 21 tR 4 Prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa prelazi 21 t

Napomena: Svakoj podkategoriji Rx dodaje se jo i slovna oznaka a ili b uzavisnosti od dozvolj ene brzine kretanja:

aza brzine manj e il i j ednake 40km/hbza brzine preko 40km/h

Vrsta S

Izmenljive vuene maineS 1 Izmenljive vune maine namenjene za poljoprivredu ili umarstvo ija najvea

dozvoljena masa ne prelazi 3500 kg

S 2 Izmenljive vune maine namenjene za poljoprivredu ili umarstvo ija najveadozvoljena masa prelazi 3500 kg

Napomena: Svakoj podkategoriji Sx dodaje se jo i slovna oznaka a ili b uzavisnosti od dozvolj ene brzine kretanja:

aza brzine manj e il i j ednake 40km/hbza brzine preko 40km/h

Vrsta K

Ostala vozila

K 1 Zaprena vozilaK 2 Vozila sapogonom na miinu snagu ljudi (bicikli, trotineti, tricikli sa pedalama,

tandem bicikli, invalidska kolica...)

K 3 Vozila sa pogonom na pedale sa dodatnim elektrinim motorom ija je najveasnaga manja od 0,25 kW i najvea konstruktivna brzina manja od 25 km/h, akoja nisu deklarisana kao vozila vrste L1

K 4 Vozila sa pogonom ija je najvea konstruktivna brzina manja od 25 km/h, akoja nisu deklarisana kao vozila vrste L1, a koja se koriste kao zamena za

hodanje (motorizovana invalidska kolica, motorizovani trotineti, motorizovane

platforme sa rukama, motorizovane igrake, motorizovana vozila za golfterene...)

K 5 a Vuno vozilo turistikog vozaK 5 b Prikljuno vozilo turistikog vozaK 6 Platforme za prevoz vangabaritnih tereta moraju da ispunjavaju odredbe ovog

pravilnika koje se odnose na najvea dozvoljena osovinska optereenja ioznaavanje vozila

K 7 Motorne sanke


41/412

41

I.2.5. STANDARDI

U principu sve karakteristike i veliine vozila se deklariu prema nacionalnim ilimeunarodnim standardima. Standardi meusobno nisu isti, niti su isti uslovi prema kojima seobavlja ispitivanje odreenih karakteristika, tako da o ovome mora da se vodi rauna kod

poreenja karakteristika proizvoaa vozila u razliitim dravama. Tako na primer premaSAE standardu (standard u SAD), snaga motora se odreuje kada se od motora odstrani svaoprema, kao na primer: generator struje, sistem za hlaenje, preista vazduha, izduvni sistemi ostali, usled ega je razlika deklarisane karakteristike snage i obrtnog momenta vea od 10%u odnosu na na ili nemaki standard, koji propisuju da pri ispitivanju motor mora da budeopremljen svimpripadajuim agregatima.

Uobiajeni standardi koji se koriste su:- Srpski standard - SRPS (Srpski standard)

-Nemaki - DIN (Deutsche Industrie Normen),- Italijanski - CUNA (Comissione tehnica di unificazione

nell automobile),

- SAD - SAE (Societe of automotive engineers),- Britanski - B.S (British standard)

- Meunarodna organizacijaza standardizaciju - ISO (International standardizing organization)

- Evropske zajednice* - ECE standardi (Economic Comision for

Europe)

- Evropske ekonomske

zajednice - EWG (Europischen Wirtschaft Gemeinschaft)

- Evropske unije - EG (Europischen Gemeinschaft)

Neki od vanijih meunarodnih pravilnika i standarda Evropske Unije, koje se odnosena oblast aktivne i pasivne sigurnosti vozila, date su u tabeli I.8

Tabela I .2-8 Skraeni pregled postojeih pravilnika (Evropske unije, meunarodni ) izoblasti aktivne i pasivne sigurnosti vozil a*

Red.

broj

OBLAST STANDARDA EU

direktiva

ECE

direktiva

prihvaen uR. Srbiji

Aktivna bezbednost putnika

1 Upravljaki sistem 70/311 EWG R 792 Koenje vozila 70/320 EWG R 13 prihvaen3 Izmenljive obloge konica 71/311 EWG R 904 Zvuni signalni ureaji 70/388 EWG R 28 prihvaen5 Vidno polje 77/649 EWG -

6 Ureaji za odmrzavanje i suenje zastakljenihpovrina

78/317 EWG -

7 Brisai vetrobrana 78/318 EWG -8 Retrovizor 71/127 EWG R 46

9 Grejanje

Documents

vmotornavozila9