Vodič Za Mlade

PREPOZNAJ NASILJEU PARTNERSKIMODNOSIMA

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polovaAutonomni enski centar

Vodi

za mlade

PREDGOVOR

Tokom prethodne dve godine, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova sprovo-di Strategiju za zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, Strategija od 2008 do 2012, koju je usvojila Skuptina AP Vojvodine. Ovo je vaan dokument kojim se institucije obavezuju da preduzmu kon-kretne akcije kako bi se zaustavilo nasilje nad enama. Sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova je deo Vlade AP Vojvodine, nadlean za sprovoenje Strate-gije i ostvarivanje ciljeva koji su u njoj definisani. Ovi ciljevi su postavljeni u odnosu na najvee probleme i prepreke u vezi sa nasiljem nad enama - podreenost ena, eko-nomska zavisnost, stereotipi i predrasude, shvatanje da je nasilje u porodici privatna stvar, nedovoljna informisanost rtava i javnosti, nedovoljno efikasno delovanje institucija. Zbog toga, vano je raditi na boljim merama zatite, ali i na poboljanju poloaja ena, izmeni svesti i ustanovljenih obrazaca. Izuzetno je znaajno Strategiju, kao politiko obeanje, pretvoriti u realnost i upravo se to ini putem projekta Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad enama u Vojvodini, koji sprovodi Sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova uz podrku Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad enama. Glavni ciljevi projekta jesu poboljanje delovanje insti-tucija (policije, sudstva, tuilatva, zdravstvenih ustanova, centara za socijalni rad), kako bi se efikasnije zatitile r-tve i primenile zakonske mogunosti zatite od nasilja. Ovo

ukljuuje i razvijanje Protokola o postupanju institucija, modela zatite tokom 24 asa, jedinstvene evidencije o nasilju. Drugi, veoma znaajan cilj jeste da se informacije o nasilju, njegovoj neprihvatljivosti i mogunostima zatite uine dostupnim kako rtvama, tako i njihovoj okolini. Kako bismo postigli nultu toleranciju na nasilje, moramo raditi na tome da nijedan graanin i nijedna graanka AP Vojvo-dine ne ele da toleriu bilo koju vrstu nasilja, u svom ivotu i ivotu svojih poznanika, prijatelja, komija. Vano je i da rtve znaju kome mogu da se obrate, kao i da se ohrabre da to i uine. Zbog svega toga, posebna panja usmerena je na mla-de ljude koji su uvek nosioci i nositeljke drutvenih prome-na i koji mogu da menjaju ustaljene loe navike, stavove, miljenja i ponaanja, s mnogo manje straha i mnogo vie odlunosti. Suzbijanje nasilja u AP Vojvodini deo je politike koju sprovodi Vlada AP Vojvodine, iji je cilj da pobolja uslove ivota ena i mukaraca u AP Vojvodini, da ivimo u boljem i pravednijem drutvu. Ali politike su uvek nedovoljne ako nema stvarne volje da se one sprovedu. Vano je da radimo na tome da o nasilju u porodici bude vie znanja, vie in-formacija i vie suprotstavljanja nasilju u parnerskim odno-sima. Zato nam je znaajno da, imajui u vidu da je nasilje nad enama globalni fenomen za koji institucije preuzimaju odgovornost, mladi ljudi krenu od sebe i suprotstave se na-silnim odnosima, imajui znanje o tome da nisu sami.

Miroslav Vasin

1. UVOD ............................................................................................................................... 12. POL I ROD ....................................................................................................................... 33. POL, ROD I DISKRIMINACIJA ........................................................................................74. DISKRIMINACIJA I ROD .................................................................................................115. RODNO ZASNOVANO NASILJE .......................................................................................136. KAKO SE NASILJE MANIFESTUJE? ...............................................................................157. GDE SE NASILJE DEAVA? ............................................................................................198. KO MOE BITI RTVA NASILJA? ...................................................................................219. KO MOE BITI NASILNIK? .............................................................................................2310. KAKO DA PREPOZNAMO POTENCIJALNOG NASILNIKA? ..........................................2511. PREDRASUDE O NASILJU NAD ENAMA ...................................................................3112. ZATO NAM JE TEKO DA IZAEMO IZ NASILJA? ....................................................3513. TA MOGU DA UINIM AKO SAM RTVA NASILJA? ..................................................3914. TA RADE INSTITUCIJE I ORGANIZACIJE U SITUACIJAMA NASILJA? .......................4315. KAKO MOGU POMOI AKO JE MOJ PRIJATELJ/

MOJA PRIJATELJICA RTVA NASILJA? ..............................................................................4516. TA DA UINIM AKO SAZNAM DA JE MOJ PRIJATELJ/

MOJA PRIJATELJICA NASILNIK? ........................................................................................4717. KAKO DA OSTVARIM KVALITETNU VEZU? ..................................................................4918. LITERATURA ................................................................................................................. 55

SADRAJ

1. UVOD1

Ovim vodiem eleli smo da motiviemo mlade da ne pristaju na nasilne par-tnerske odnose, ali i da ne ute kada se nasilje dogaa nekom drugom. Nasi-lje nije privatna stvar i nasilje nije izbor rtve (a svakako jeste izbor nasilnika). Od svih nas zavisi u kakvom emo drutvu iveti.

Ovim putem zahvaljujemo Aleksandri Spasojevi, urici azi, Ivani Trkulji, Jovani Ostoji, Nikoli Gutei, Milesi Milinko-vi, Tatjani Mali, Tijani Kosti, vrnjakim edukatorima/kama koji/e su uestvovali/e u izradi ovog vodia.

Posebno zahvaljujemo Aureliji an koja je uredila ovaj vodi.

Natai Jovanovi iz Autonomnog enskog centra zahvaljujemo na velikom doprinosu i angaovanju na izradi ovog vodia i na programu vrnjakih edukacija u celini.

Publikacija (vodi, broura) koja je pred vama nastala je u okviru projekta Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad enama u Vojvodini, koji je finansijski podrao Fond Ujedinjenih nacija za podrku akcijama protiv nasilja nad enama (UN Trust Fund). Jedna od dimenzija projekta jeste prevencija nasilja putem rada s mladim ljudima na njihovoj edukaciji i senzibilizaciji o pitanjima rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. U radu s mladima opredelili smo se za vrnjaku edukaciju, kao moderan, prijateljski pristup, koji se obraa direktno mladima na njima blizak nain i omoguava im da bez ustezanja i stida govore o temama o kojima se malo govori ili se uopte ne govori. Program vrnjake edukacije Kreni od sebe - prepoznaj nasilje u partnerskom odnosu razvio je Autonomni enski centar iz Beograda, iji je tim obuio i pripremio vrnjake edukatore/ke za seminare koji se od aprila 2010. odravaju u srednjim kolama u Vojvodini. Vrnjaki edukatori koji

neposredno rade sa srednjokolcima/kama uestvovali su i u izradi ove publikacije, koristei svoja znanja i iskustvo steeno u radu s mladima. Publikacija prati tok seminara Kreni od sebe - prepoznaj nasilje u partnerskom odnosu i time smo nastojali da ovu temu pribliimo to veem broju mladih ena i mukaraca. Kao posebna inspiracija i izvor informacija za ovaj vodi, posluile su publikacije Centra za edukaciju, savjetovanje i istraivanje (CESI) iz Hrvatske, organizacije u ijem je viegodinjem radu fokus na mladima, adolescentskim vezama i prevenciji nasilja. Za suzbijanje nasilja nad enama vano je raditi na poboljanju informisanosti i podizanju nivoa svesnosti o neprihvatljivosti nasilja nad enama i nasilja u partnerskim odnosima, ali je takoe vano osnaiti rtve da prijavljuju nasilje, a okruenje pripremiti da bude spremno da im prui neophodnu podrku. Vano je skrenuti panju na ovu temu i vano je da se mlade ene i mukarci osnae da kau NE nasilju i nasilnim vezama, kao i da grade odnose na meusobnom potovanju, razumevanju i ravnopravnosti.

2

Prepoznaj nasilje u partnerskim odnosima

2. POL I ROD3

4Prepoznaj nasilje u partnerskim odnosima

Svakoj osobi se pri roenju pripisuje jedan od dva pola - muki ili enski (deak ili devojica). To uglavnom rade doktori na osnovu vidljivih polnih karakteristika (penis ili vagina) kada se dete rodi. Termin rod je u upotrebi poslednjih nekoliko decenija, uglavnom kao sinonim za pol. Meutim, da li su pol i rod sinonimi?

Razmislite: ta je to pol, a ta je to rod? Da li se ova dva pojma razlikuju?

Da bismo to bolje shvatili razliku, zamoliemo vas da razmislite - kada neku osobu pogledate, po emu prepoznajete da li je muko ili ensko? Da li je to po njenim biolokim karakteristikama ili po izgledu - na-inu oblaenja, frizuri, ponaanju? Npr. ene imaju duu kosu, naminkane su, nose suknje, imaju neni-ju kou, grudi, dok mukarci nose pantalone, kratku kosu, imaju bradu, otrije crte lica, krupnije su grae, glas im je dublji, imaju penis.

Zapravo, ono to nekoga bioloki ini osobom mukog ili enskog pola jesu:

Genitalni organi - penis, testisi/vagina, materica, jajnici, grudi; Hromozomi 46 XY/Hromozomi 46 XX; Vrsta preovlaujuih hormona u organizmu - testo-steron ili estrogen; Sposobnost proizvodnje sperme/jajnih elija; Sposobnost raanja i dojenja dece.

Dakle, kada se dete rodi na osnovu ovih karakteristika mi znamo da li je mukog ili enskog pola. I ta se dalje deava? Od trenutka kada nekog okarakte-

riemo kao deaka ili devojicu, poinjemo da se ponaamo na odreene naine. Devojica dobija enska imena, deak dobija muka imena. Od najranijih dana, roditelji oblae devojice u roze, a deake u plavu odeu, devojicama se kupuju lutke, posu-e, a deacima kamioni, automobili, pitolji. Porodica, vrti, kola ue devojice i deake kako da se ponaaju zavisno od toga kog su pola. Ta oekivana ponaanja, koja se prenose s generacije na generaciju, uglavnom nisu zasnovana na bi-olokim karakteristikama, ve drutvenim i predstavljaju ono to nazivamo rod.

To su na primer:

DEVOJICE ENE

- Igraju se lutkama - Oblae suknjice- Fine su - Dozvoljeno im je da plau

- Duga kosa, minka, nose suknju - Emotivne su- Imaju porodicu, udaju se, domaice su, verne- Brinu o deci

DECI MUKARCI

- Igraju se fudbala, autii-ma, rata - Nose pantalone - Mogu da se potuku - Ne treba da plau

- Glave porodice - Zarauju - Idu u kafanu

Dakle, za razliku od pola koji predstavljaju bioloke ka-rakteristike, rod se odnosi na drutvene ideje i oekivanja (norme) u vezi sa enama i mukarcima. Tu spadaju ideje o tipino enskim i mukim karakteristikama, sposobno-stima i zajednikim oekivanjima u vezi s ponaanjem ena

5


i mukaraca u raznim situacijama. Te ideje i oekivanja se ue u porodici, od prijatelja, lidera (voa), u religijskim i kul-turnim institucijama, u koli, na radnom mestu, iz reklama i medija. One odraavaju i utiu na razliit drutveni status, ekonomsku i politiku mo ena i mukaraca u drutvu, na njihove razliite oekivane uloge. Rodne uloge su tako sve one razliite ideje, oekivanja i norme u pogledu stavova, izgleda i ponaanja koje pojedi-no drutvo ili kultura pripisuje i zahteva od osoba mukog i enskog pola. Rodne uloge se ue u procesima socijalizacije i odrastanja. Na primer, u nekim naim porodicama se oe-kuje od devojica da naue da kuvaju, peglaju, peru sudove, te da, kada to naue, redovno rade te kune poslove, dok se u istim porodicama to ne oekuje od mukarca. Rod je promenljiva kategorija, on se menja od kulture do kulture, kao i kroz vreme. U zapadnim drutvima, ena nije isto to u afrikom drutvu. Kako drutva postaju sloenija, uloge koje preuzimaju mukarci i ene nisu vie odreene samo kulturom, ve i drutveno-politikim i ekonomskim faktorima. Rod se, dakle, za razliku od pola, treba prepozna-vati i prihvatiti kao kategorija koja se u razliitim konteksti-ma i vremenima menja.

Na primer: Kod nas je uobiajeno da se majka brine o deci i da je njen posao kuvanje. U Srbiji su retki slu-ajevi da mukarac kuva. Meutim, u Danskoj to nije neuobiajeno. Mukarac (suprug) podjednako ue-stvuje u kuevnim poslovima i to ne znai da je ,,ma-nje mukarac. Margaret Mid1 je jo davno zapazila da postoji bitna razlika u podeli rodnih uloga meu plemenima koja ive u Australiji. U plemenu Arape, oba pola su odgajana da sarauju, pa mukarci za-jedno sa enama upravljaju dobrima i odgajaju decu. U plemenu Mundugomor, mukarci su agresivni,

6

_ _ _ _ _ _

1 Margaret Mid (1901 - 1978), amerika antropolokinja i autorka brojnih bestselera: Sazrevanje na Samoi, Pol i temperament u tri primitivna drutva, Mukarac i ena.

uestvuju u borbama, ratu i lovu. U plemenu um-bula, politiku i ekonomsku vlast dre ene, pokazuju samopouzdanje i veoma su hrabre. Mukarci su ljup-ki, osetljivi, bave se kunim poslovima, uvaju decu i usavravaju se u izradi umetnikih predmeta.

Vano je naglasiti da svi mi tipina ponaanja ene i mu-karca doivljavamo kao neto to se podrazumeva, sa im se raamo. Svakodnevno se sve devojke i ene barem deli-mino ponaaju kao tipine ene (kuvaju, minkaju se, obla-e suknje, haljine, ne igraju fudbal, fine su, brine su), a svi momci i mukarci ponaaju se barem delimino kao tipini mukarci (piju pivo, nose samo pantalone, ne minkaju se, ne pokazuju svoja oseanja). Zato razlike meu polovima mi vidimo kao neto sa im se raamo.

Da rod nije nuno uslovljen polom i ne zavisi di-rektno od biolokih karakteristika, ve je pro-menljiva kategorija, vidi se kod transrodnih osoba koje ispoljavaju rodne karakteristike ra-zliite od njihovog pola - bioloke ene koje nose muke frizure, muku odeu ili bioloki mukarci koji nose ensku odeu, minkaju se, nose en-ske frizure. Osobe koje osim roda, promene i pol, najee medicinskim putem, jesu transseksu-alne osobe. Nekada je ovo posledica intersek-sualnosti. Interseksualne osobe su roene sa biolokim karakteristikama oba pola (osoba iji se pol razvija van tipinog razvoja pola kao en-skog ili mukog) i kao takve su takoe rtve diskriminacije, tabuiziranog ivota, hormonskih terapija i medicinskih procedura.


3. POL, ROD I DISKRIMINACIJA7

8Prepoznaj nasilje u partnerskim odnosima

9 Drutvo koristi razliite oblike priti-saka da bi se mukarci i ene ponaali u skladu sa svojim rodnim ulogama.

Razmislite: ta se deava uko-liko se osoba ne ponaa u skla-du sa svojom rodnom ulogom ako izlazi iz okvira koje namee drutvo? ta bi se desilo ukoliko bi se mukarac u tvojoj okolini minkao, ili bavio kunim poslo-vima, uvao decu, dok njegova ena sedi u kafani i pije pivo? Kakav je naziv za mukarca koji esto menja partnerke? Ima li razlike u odnosu na ene koje esto menjaju partnere? Kako se okolina ophodi prema takvim osobama?

Ako se sluajno ne ponaamo kao tipina ena ili tipian mukarac, riziku-jemo da nas ogovaraju, izbegavaju, osu-uju, ismevaju. Za takve osobe koriste se razni pogrdni nazivi. Momci koji nisu tipini su seka-perse, papuari, plaljiv-ci, a netipine devojke su mukarae. Ukoliko osoba svojim oblaenjem, miljenjem i ponaanjem odstupa od uobiajenih drutveno postavljenih normi, drutvo je tretira na drugaiji (negativan) nain. Kada se tako pona-amo prema drugaijima u odnosu na nas, inimo diskriminaciju. Diskriminacija je svako neoprav-dano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (is-kljuivanje, ograniavanje ili davanje

prvenstva), u odnosu na lica ili grupe na otvoren ili prikriven nain, zasnovano na nekom linom svojstvu (kao to su pol, nacionalna pripadnost, etniko po-reklo, jezik, rodni identitet, seksualna orijentacija, invaliditet, godite, genet-sko naslee, obrazovanje, materijalni status). Pravljenje razlike, iskljuivanje ili ograniavanje koje se ini na osno-vu pola, a koje za rezultat ili cilj ima spreavanje ostvarivanja ili uivanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, u svim sferama ivota ena i bez obzira na brani status naziva se polna ili rodna diskriminacija.

Kako sediskriminacijamanifestuje?

Osnovni oblici diskriminacije:

Govor - kada govorite neto to drugu osobu stavlja u negativan poloaj (npr. ma te ene nemaju pojma), ili ono to je sad aktuelno na Facebooku - poziv na lin odreenih naroda ili nacionalnih manjina - to se naziva jo i govorom mrnje. Ponaanje - kada osobi sa invalidi-tetom onemoguimo tehniki prilazak nekoj zgradi. Direktno ugroavanje/oduzimanje prava - onemoguavanje osobi rom-skog porekla da upie svoje dete u kolu samo zato to je romskog porekla.

Diskriminacija moe biti individu-alna - kada je ine pojedinci/ke i/ili gru-pe ljudi i strukturalna - kada su sastavni deo vanih dravnih dokumenata, zako-na, politike institucija. Npr. neke drave diskriminiu ene oduzimajui im pravo glasa (Saudijska Arabija) ili pravo da sa-mostalno odluuju da li e roditi dete ili ne (Irska, Poljska i Kina). Strukturalna diskriminacija je i ona koja nastaje usled neuvaavanja razli-itosti. Primer za to su zgrade ili pre-vozna sredstva koja su neprilagoena osobama sa invaliditetom i u koja one ne mogu da uu, ime im se, onemo-guava da ostvare svoja prava, to je u posledici diskriminacija i nepravda.

Odakle dolazidiskriminacija?

STEREOTIPI

Svako od nas poseduje odreene stereotipe - uproena i teko promen-ljiva miljenja o drugim grupama ljudi. Stereotip se najee zasniva na pret-postavci da pripadnici druge grupe ima-ju odeene osobine koje su samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od drugih. Stereotip, takoe, podrazume-va da osobine koje su karakteristine za neku grupu moraju imati svi pripadnici te grupe. U osnovi stereotipa nalazi se pogre-na i neopravdano iroka generalizacija koja se zasniva na minimalnom pozna-


vanju grupe o kojoj se govori. Prilikom stvaranja stereotipa osobe se najee grupiu prema etnikoj pripadnosti, religiji, seksualnoj orijentaciji, polu ili prema bilo kojoj drugoj kategoriji. Njih uglavnom gradimo u detinjstvu i na ra-zliite naine: preko medija, roditelja, vrnjaka, nastavnika i dr. Stereotipi mogu biti i pozitivni i ne-gativni, mada se smatra da ima znatno vie negativnih stereotipa.

Razmislite: Da li imate stereoti-pe o odreenoj naciji, grupi lju-di, pojavama i slino?

Iako e vam se prvo initi da ste moda ba vi osoba koja je osloboena svih stereotipa, mala je verovatnoa da ih ne posedujete, jer ih svi mi imamo.

Na primer: Englezi su hladni; Italijani su najbolji ljubavnici; tinejderi su neozbiljni; plavue su glupe; Romi su prljavi; ene su loi vozai; mukarci su raci-onalni, grubi.

Generalizacije, pojednostavljiva-nja ili preterivanja koja se povezuju s mukim ili enskim polom predstavljaju rodne stereotipe.

PREDRASUDE Za razliku od stereotipa, predrasude su intenzivniji stavovi, praeni emocija-ma (vrlo esto mrnjom) i spremnou

STEREOTIPI PREDRASUDE DISKRIMINACIJA NASILJE

10

na akciju. Kada u stereotip ukljuimo emotivnu komponentu i na osnovu nje oblikujemo nae ponaanje, stere-otip postaje predrasuda i dolazimo do diskriminacije.

Romi su prljavi. Ne volim pr-ljave ljude. Kada vidim Roma okrenem lea, beim na drugu stranu.

ene su loi vozai. Kada vi-dim enu u saobraaju, izner-viram se. Mislim da ene ne treba da voze.

Ljubav izmeu osoba istog pola nije normalna. Ljuti me kad pomislim da lezbijke i gej mu-karci trae svoja prava. Kada bih video da se dva mukarca ljube, ne bih mogao da izdrim, a da ih ne uvredim, udarim.

DISKRIMINACIJA

Veoma je tanka linija izmeu pre-drasuda i diskriminacije.

PREDRASUDE VODE KA DISKRIMI-NACIJI, A DISKRIMINACIJA PREDSTAV-LJA NASILJE!

Na primer: postoji stereotip da Romi kradu. U autobus ulaze dve osobe romske nacionalnosti i vi odmah pretpostavite da su oni deparoi - to je predrasuda. Ukoliko uinite neto, - npr. po-nete da viete odmah kako su to deparoi, ili traite od njih da izau iz autobusa i slino - to je diskriminacija. Ukoliko ponete verbalno ili fiziki da vreate te osobe, to je nasilje.

Nisu retki sluajevi viestruke dis-kriminacije ili diskriminacije po vie osnova. Takav sluaj bi bio s licem ko-jem je onemogueno kolovanje na ma-ternjem jeziku, a koje je ujedno invalid pa ne moe da pristupi prostorijama obrazovne ustanove zbog neobezbee-nog prilaza (takozvane kose rampe). U Srbiji je Zakonom o zabrani dis-kriminacije zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, ali je zabrana dis-kriminacije propisana i drugim zako-nima (npr. Zakonom o ravnopravnosti polova, Zakonom o radu).


Najee se deava da lica koja su u povoljnijoj poziciji i koja imaju vie moi u drutvu vre diskriminaciju nad onima koji su u goroj poziciji ili su podreeni, imaju manje moi, ili pripadaju manjinskoj grupi (npr. efovi nad zaposlenima, profesori nad uenicima, veinski narod u dravi u odnosu na manjinske npr. Rome, a u porodici - mukarci nad enama i decom). Mo sama po sebi nije negativna kategorija. Ona se moe iskoristiti u pozitivne svrhe tako to emo pomoi nekom, stvoriti neto kreativno ili bilo kako doprineti da se ljudi oko nas oseaju dobro. Meutim, mo se moe i zloupotrebiti za uspostavljanje dominacije i kontrole nad drugima. Kada govorimo o moi, vano je imati u vidu da nije re samo o moi jednog pojedinca ili pojedinke nad drugim/

drugom, ve o drutvenoj raspodeli moi izmeu mukaraca i ena. Nejednak odnos moi izmeu mukaraca i ena ugraen u drutvene institucije kao to su porodica, pravni sistem, religiozni sistem i uverenja. Patrijarhat, koji po-drazumeva hijerarhijeske odnose u porodici, ima kljunu ulogu u odravanju neravnopravne podele moi.

Drutvo daje veu mo mukarcima, a manju enama. ene vie rade, a manje imaju, o emu nam govore i statistiki podaci Ujedinjenih nacija:

- ene u svetu obavljaju 2/3 svetskog rada;- ene zarauju 10% svetskog dohotka;- ene su vlasnice 1-2 % svetske imovine;- oko 70% ena u svetu je nepismeno i ivi u apsolutnom siromatvu.

Neke porodice vie vrednuju raanje mukih beba, nego enskih, ak se porodice odluuju na abortus ukoliko ranije saznaju da je beba enskog pola. U svetu, od sto dvadeset miliona dece koja ne idu u kolu, veina su devojice.

4. DISKRIMINACIJA I MO11

12


Raspodela moi meu lanovima porodice

Na osnovu raspodele moi u porodici - izmeu oca, majke i deteta, veoma lako moemo da doemo do zakljuka da je otac taj kome je data najvea mo u porodici. On esto odluuje o najveem broju stvari i njega odlikuju razne vrste moi: fizika snaga, novac, pamet, poloaj, obrazovanje i dr. Majka ima manje moi i to je uglavnom mo koju koristi ljubaznou, ljubavi, lepotu, novac, brigu o deci. Dete poseduje najmanju mo i ona moe da se ogleda kroz uspeh u koli ili mo da izazove radost i lepe emocije u porodici. S obzirom na to to je mo neravno-pravno podeljena izmeu mukarca i ene tako da mukarci imaju vie moi, osobe koje vre nasilje e-e su mukarci (jer imaju vie moi), a osobe koje su izloe-ne nasilju ee su ene (jer generalno u drutvu imaju manje moi) i deca (jer u poro-dici imaju najmanje moi). Ujedinjene nacije su u Deklaraciji o eliminaciji nasilja nad enama ukazale na to da je jedan od uzroka, ali i posledica nasilja nad enama vekovna razlika izmeu mukaraca i ena u pogledu moi, gde mukarci imaju veu mo. Samim tim, ene bivaju diskrimini-sane to im onemoguava njihov razvoj u svakom pogledu. Nasilje proizlazi iz moi, a mi moemo da biramo kako emo tu mo da iskoristimo. Onaj ko ima mo, ima i mogunost izbora da li e u odnos uneti i nasilje. Rodna ravnopravnost podrazumeva da mukarac i ena imaju jednake uslove za ostvarivanje ljudskih prava u punom obimu i jedna-ke mogunosti za ostvarenje svojih kapaciteta. Rodna ravnopravnost takoe ukljuuje i shvatanje da postoje razliitosti izmeu polova koje treba uvaavati. Rodna ravnopravnost u drutvu kljuna je za stvara-nje sutinski jednakih odnosa izmeu mukaraca i ena u privatnoj, ali i javnoj sferi - od podele odgovornosti za decu i porodicu, pa do celokupnog okruenja u kome ivimo.

5. RODNO ZASNOVANO NASILJE13

Rodno zasnovano nasilje je upotreba bilo kog oblika nasilja (fizikog, psihikog, seksualnog...) nad nekom osobom samo zato to je odreenog pola. Posledice nasilja mogu biti fizike, seksulnu ili psiholoke povrede ili ptnja. Pod nasiljem podrazumevamo i pretnje nasilnim delima, prisiljavanje ili oduzimanjeslobode. Istraivanja nam govore o tome da su rtve nasilja u preko 90% sluajeva osobe enskog pola, dok su nasilnici u preko 90% sluajeva mukarci. Zbog toga se rodno zasnovano nasilje najee izjednaava s mukim nasiljem nad enama.

Najuestaliji oblik rodno zasnovanog nasilja jeste nasilje u porodici, a posle porodinog, sledi nasilje koje se deava u zajednici (seksualno nasilje, trgovina enama u svrhu seksualnog iskoriavanja, nasilje na poslu). Pored ovih oblika, tu su jo i nasilje poinjeno ili odobreno od strane drave ili njenih slubenika (institucionalno nasilje), kao i nasilje nad enama u situacijama ratnog koflikta. U okviru porodice, najrasprostranjenije je partnersko nasilje. Od svih prijavljenih nasilnikih krivinih dela u Evropi, 25% se odnosi na zlostavljanje supruga ili partnerki. U Srbiji u 74.8% sluajeva nasilja nad enama, nasilnik je njen sa-danji ili bivi mu, a u ostalim sluajevima to su oevi, majke, deca. Vekovima unazad, nasilje u porodici i partnerskim vezama u potpunosti se tolerisalo. Smatralo se da ono, kao takvo, predstavlja privatnu stvar jedne porodice u koju drava ne treba da se mea, i koju ta porodica, odnosno partneri treba sami da ree, bez obzira na posledice. Danas, svaki vid nasilja smatra se zloinom, te je kao takvo, nasilje zabranjeno ponaanje, a svako rodno zasnovano nasilje je krenje enskih ljudskih prava i pokazatelj neravnopravnog statusa ena u drutvu.

Zapamti: Pravo na ivot bez nasilja je osnovno ljudsko pravo koje je garantovano meunarodnim dokumentima (npr. Konvencija Ujedi-njenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena tj. CEDAW) i domaim zakonima (Krivini zakonik, Porodini zakon).

Zanimljivost: 25. novembar je proglaen za Meunarodni dan bor-be protiv nasilja nad enama koji se obeleava svake godine u preko 100 zemalja sveta, ukljuujui i nau zemlju.

Zato dolazi do nasilja?

Nasilje je instrument kojim se osigurava dominacija i mo. To je pri-mer zloupotrebe moi jednog pola nad drugim polom. Nasilje je izbor koji nasilnik ini da bi zadobio mo i kontrolu. Dakle, nasilje u porodici ili par-tnerskoj vezi nije posledica alkoholizma, poremeaja, loe naravi, besa ili slino, to se obino misli, ve je to svesna i namerna aktivnost kojom nasilnik pokuava da odri i demonstrira mo.

NASILJE JE ZLOUPOTREBA MOI S CILJEM DA SE USPOSTAVI KONTROLA.

Nasilje je pojava kod koje jedan lan veze eli nametnuti dominaciju u vezi i ini sve to je potrebno da bi postigao svoj cilj.(, 17 godina).2

Npr. deko subotom uvee izae u grad, a devojci kae da ona osta-ne kod kue, jer on ide da pije sa svojim prijateljima.(m, 18 godina).Mora da mu polae raune i stalno da mu se javlja.(, 18 godina).

14

_ _ _ _ _ _2 Sve izjave mladih o nasilju preuzete su iz prvog istraivanja o nasilju u adolescentskim ve-zama koje je radio CESI - Centar za edukaciju, savjetovanje i istraivanje raeno u Hrvatskoj: Nasilje ne prolazi samo od sebe - izvjetaj o istraivanju rodno uvjetovanog nasilja u adoles-centskim vezama u Republici Hrvatskoj. Ceo izvetaj je dostupan na: http://www.cesi.hr/hr/istrazivanje-rodno-uvjetovanog-nasilja-u-adolescentskim-vezama/


6. KAKO SE NASILJEMANIFESTUJE?

15

16


Nasilje nad enama ima svoje obli-ke i svoju specifinu dinamiku. Neki od najeih oblika nasilja su:

Fiziko nasilje

Kada neko kae nasilje, svi prvo pomislimo na fiziko nasilje, na batine, udaranje, amaranje, guranje, veziva-nje, zakljuavanje, pucanje iz vatrenog oruija, ili povreivanje noem i dru-gim predmetima. Pored toga, fiziko nasilje je i upanje za kosu, nanoenje opekotina (npr. peglom, cigaretom), ali i uskraivanje osnovih potreba (za hranom, vodom, snom). Tein povred vrir od minimlnih do oz-biljnih (prelomi, podlivi, modrice), trjnih povred i smrti.

Psihiko nasilje

Psihiko nasilje je kada neko nekog vrea, psuje, ismeva, kada neko ne-kom preti. Svaki put kada ujete da je neko nekog nazvao npr. glupane, taj neko je izvrio nasilje. Vikanje, nepre-stano kritikovanje, poniavanje, op-tuivanje, zastraivanje, uskraivanje prava, pretnje samoubistvom (ubiu se ako me ostavi!), irenje glasina (ogovaranje), ljubomorne scene (bla-miranje), kada neko pretresa vae

stvari, prislukuje vae razgovore, ita vae dokumente (poruke, mejlove) - sve je to psihiko nasilje. Deluje kao da je manje strano od bilo kog drugog nasilja, ali i psihiko nasilje ostavlja posledice! Osoba koju stalno vreaju, ismevaju, ogovaraju (a svi smo mi bili barem jednom u toj situaciji) ne osea se prijatno i moe imati dugorone posledice.

Kada govori i ismeva vae inti-mne trenutke drugim prijatelji-ma. (, 18)Npr. ako ti se deko ruga, isme-va pred drutvom, govori ti da si glupa runa... koristi pogrdna imena ili vie na tebe. (, 18)

Socijalna izolacija je kada nekome ograniimo kretanje, zabranimo mu da se sa nekim drui, da pria telefonom ili komunicira preko interneta, kada ga stalno kontroliemo ili mu namerno ne prenesimo poruke od drugih ljudi. Moda vam zvui udno zato neko ovo radi nekome, ali odgovor je u te-nji za odranjem moi, a lake je kon-trolisati nekoga ko nema prijatelja, u loim kontaktima je s porodicom i sl.

ta e ti prijatelji, samo te isko-riavaju, dovoljan/na sam ti samo ja. Biraj - drutvo ili ja,

bili bi neki primeri socijalne izolacije.

Svaki nain ograniavanja u tvojoj slobodi. Npr.: druenje sa prijateljima, razgovor sa drugim ljudima. (, 17)

Proganjanje je uznemiravanje koje se ponavlja, a esto dovodi do fizi-kog i seksualnog nasilja (npr. stalno zvanje telefonom, slanje SMS poruka, praenje).

Ekonomsko nasilje

Ekonomsko nasilje je oduzima-nje imovine (patika, novca, mobilnih telefona), nedovoljno davanje nov-ca za ivot (npr. uskraivanje nov-ca za hranu), unitavanje imovine (npr. lomljenje nametaja, kompakt diskova, garderobe), nejednka do-stupnost zjednikim sredstvim, uskrivnje ili kontrolisnje pristup novcu, sprevnje zpoljvnj ili obrzovnj i strunog npredovnj eni od strane mua, ili erkama od strane oca, uskrivnje prv n vlsnitvo, prisiljvnje d se odrekne vlsnitv ili d tri vlsnitvo kojeg se odrekl/nmervl d se odre-kne, prodja stvri bez sglsnosti vlsnik/ce, prodja stvari i imovine pod prinudom.

17


Seksualno nasilje

Mnogi misle da je seksualno nasilje samo in silovanja. Silovanje ili pokuaj silovanja jeste seksualno nasilje i vero-vatno njegov najlake prepoznatljiv oblik, ali ne i jedini. Seksualno nasilje je opti naziv za brojne oblike seksu-alnog ponaanja za koje je karakteristino da se odvijaju bez pristanka, odnosno iznueni su primenom sile, pretnje, manipulacije. Seksualnim nasiljem smatra se i: silovanje u braku ili vezi (seksualni in bez pristanka ene, ak i u vezama ene mogu rei ne, jer moda nisu rapoloene za seksualni odnos tog momenta), seksualno uznemiravanje, neeljeni seksualni predlozi, zahtevanje seksualnih usluga u zamenu za neto drugo, seksualno zlostavljanje dece, prisila na brak, komen-tari koji imaju seksualno znaenje, dodirivanje bez pristanka (npr. podizanje suknji devojicama u koli, ili dodirivanje u javnom prevozu). ak i provera da li je devojka devica jeste seksualno nasilje, kao i prisila na prostituciju.

Seksualno nasilje je svaki kontakt (verbalni, fiziki) koji ima seksualno znaenje i pozadinu, a NE PRIJA VAM!

Svaka devojka ima pravo da povue granicu na bilo kom stepenu intimnosti, jer je re o njenom telu koje niko nema pravo da kontrolie. Onaj koji prelazi granicu naruava njena prava. Svaka devojka ima pravo da jasno pokae i odluno odbije sve to joj ne odgovara, jer prisiljavanje na seks jeste oblik zlostavljanja, to jest silovanje.

Zapamti: Kada devojka kae NE, to znai NE!

18

Seksualno nasilje nema nikakve veze s ljubavnim odno-som, sa eljom ili uitkom; to je nametanje mukaraca ena-ma, bez njihove elje. Sve devojice/devojke se sigurno dobro seaju perioda iz osnovne kole kada su deaci/momci pokuavali da im po-dignu suknju, ili da ih dodirnu po intimnim delovima. Mada je vrlo verovatno da u tom momentu niko ne shvata pravo znaenje takvog ina, isto tako je verovatno da se nijedna devojica tada nije oseala dobro i prijatno. Svaka devojka koja esto putuje gradskim prevozom ili u prenatrpanim vozovima, imala je bar jednom neprijatnu situaciju da se neki mukarac, obino stariji, naslanja na nju sa seksualnim znaenjem, i da se ona ne osea prijatno, a da ne zna kako da reaguje. Takoe, svaka devojka koja je prola pored nekog gradilita ula je nepristojne komentare, ponu-de, dobacivanja i, verovali ili ne, oseala se kao objekat. Mnogi oblici seksualnog nasilja se tretiraju kao nevani i drutveno prihvatljivi, te ih je zbog toga vrlo esto teko prepoznati. Jedan od glavnih problema u prepoznavanju seksualnog uznemiravanja jeste taj to nam drutvo stalno poruuje da su to ponaanja koja su sastavni deo flerta ili zavoenja, koja su uobiajena i dobrodola. Pri tom se za-boravlja kako su za osobu koja ih doivljava neeljena i na-metnuta, najee od osobe koja ima vie moi i uticaja. Seksualno uznemiravanje nije flertovanje! Flertova-nje je eljeno, uzajamno, zabavno i prua dobar oseaj, dok je seksualno uznemiravanje neeljeno, jednostra-no, neugodno, vrea osobu, izaziva oseaj nesigurnosti i neravnopravnosti. Od svih oblika seksualnog nasilja, koji su sami po sebi tabu, najvei tabu je incest - seksualne radnje (silovanje, na-voenje na seksualne odnose, dodirivanje i sl.) nad decom od strane njihovih roaka, oeva, deda, ujaka, ouha (starije osobe od autoriteta u koju deca imaju poverenja).


7. GDE SE DEAVA NASILJE?19

Nasilje se moe deavati bilo gde - u koli, vrtiu, na poslu, na stadionu. Nasilje koje se najee dea-va, a koje je najmanje vidljivo, jeste nasilje od po-znatih, bliskih ljudi u okviru porodice, u kui, iza zatvorenih vrata. Gde god postoji mogunost komunikacije meu ljudi-ma i nasilnog reavanja konflikata, postoji mogunost za pojavu nasilja. Svakako se moe desiti na ulici, u diskoteci, na urkama, u kafiima, u prevozu. Nasilje se moe desiti kada idete ulicom i prolazite pored nekog gradilita i radni-ci ponu da vam dobacuju ili vam zvide i zovu vas nekim nepristojnim imenima. U gradskom prevozu esto sreete mukarce koji se prislanjaju uz vas, to je takoe nasilje. Nasilje se moe deavati i u institucijama. Institucio-nalno nasilje jeste nasilje koje vri odreena institucija ili slubenik u instituciji, usled krenja zakona i prava svojih korisnika/ca (pacijenti/kinje, klijenti/kinje, tienici/ce, uenici/ce, studenti/kinje). esto se to deava i nad osobom koja je ve pretrpela nasilje (npr. okrivljiva-njem rtve i neodgovarajuom reakcijom slubenika i onda se to zove sekundarna viktimizacija). Nasi-lje na poslu mogu da vre nadreeni nad svojim podreenima, kao i kolege istog poslovnog nivoa

meu sobom. Moe biti izraeno u razliitom stepenu, a e-sto je slabo vidljivo i u suptilnoj formi. U ratovima se nasilje deava kao nain pokazivanja moi i dominacije nad slabi-jim protivnikom i njihovim pripadnicima. Specifine vrste nasilja se javljaju na utakmicama i u kazneno-popravnim i zatvorskim ustanovama, od strane zaposlenih - policajaca i vaspitaa do zatvorenika.

Nasilje se moe desiti svugde, na bilo kom mestu, u gradu ili selu, na ulici ili kod kue, u bilo koje doba dana i noi, bilo kome.

20


8. KO MOE BITI RTVA NASILJA?21

22

Pogreno je verovanje da svaka rtva eli da bude rtva tj. da trpi nasi-lje, da ga sama izaziva, da su rtve same krive za to to im se deava. injenice su sasvim drugaije - niko ne voli da se nad njim/njom vri nasilje. Svaka osoba moe postati rtva nasilja bez obzira na socijalno-ekonomski status, nacionalnu i rasnu pripadnost, nivo obrazovanja, godine ivota. Nasilju mogu biti izloeni i lanovi manjinskih populacija - kod nas najee Romi, zatim osobe sa invaliditetom i osobe istopolne seksualne orijentacije. rtve nasilja su najee ene, majke, deca razliitog uzrasta. Takoe, u tu grupu se mogu svrstati i stari, nemoni ljudi, mukarci, profesori, ro-ditelji, osobe s psihikim poremeajima, korisnici narkotika, osobe koje su primorane na prostituciju od strane svojih makroa, osobe koje se na-laze na smetaju u ustanovama. rtva moe biti svaka osoba koja je u podreenom poloaju. rtve nasilja mogu biti i osobe koje na prvi pogled ne izgledaju tako (visokoobrazovane ene, ekonomski nezavisne, pripadnice visokog drutva ili poznate osobe). Iako nam je teko da u tako neto poverujemo, nasilje se deava i njima, kao to i njima moe biti teko da o nasilju priaju zbog stida, sramo-te i osude okoline.

Svaka ena moe postati rtva nasilja.


Najee se smatra da su na-silnici osobe s psihijatrijskom dijagnozom, alkoholiari, ko-risnici narkotika i osobe niskog obra-zovnog nivoa. Iako i meu njima ima nasilnika, to nije pravilo. Nasilnici mogu biti tihi, mirni, povueni, ljubaz-ni i obrazovani mukarci - osobe koje na izgled ne moemo prepoznati i za koje nikada ne bismo rekli da mogu

biti nasilni. Oni mogu biti drutveno prilagoeni i nevidljivi, a nasilni su u svojim porodicama, iza zatvorenih vrata. Podaci organizacija koje pru-aju podrku rtvama nasilja izveta-vaju o tome da su nasilnici najee mukarci iz svih drutvenih slojeva, svih nivoa obrazovanja i da esto ima-ju dobru komunikaciju sa okolinom. Nasilnici su uglavnom osobe koje su poznate rtvama i koje imaju bliski odnos sa njima. Nasilnik je svaka osoba koja tei da ostvari potpunu dominaciju i kon-trolu nad rtvom. Nasilnici esto ima-ju veliku mo manipulacije i uverenja

su da imaju pravo da vladaju svojom porodicom, koristei nasilne metode. Istovremeno, oni o sebi mogu da mis-le da su veoma moralne osobe jer ine sve za svoju porodicu, te na taj nain skidaju odgovornost sa sebe za svoje postupke. Meutim, iako su mukarci znatno ee nasilni nego ene, to ne znai da su oni po prirodi nasilnici; drutvo, socijalizacija i vrednosti ve-

zuju nasilno ponaanje uz mukarce i omoguavaju vie drutvene tole-rancije na nasilje mukaraca. Nasilan je samo onaj mukarac koji takvo po-naanje izabere. Kao nasilnika moemo okarak-terisati i profesora koji na bilo koji nain kri adekvatan odnos profesor-uenik - od blaih oblika psiholokog zlostavljnja, preko fizikog kanjavan-ja, materijalnog izrabljivanja, pretnji negativnim ocenama do seksualnog uznemiravanja. Oni su osobe koje po-seduju mo i autoritet nad decom i mogu ga zloupotrebljavati. Zbog spe-cifinosti takvog odnosa mogu proi

nekanjeno, naroito ukoliko nema dokaza, jer se deca boje kazne i osu-de od drugih. Meutim, zakonom iz oblasti obrazovanja3 eksplicitno se zabranjuje fiziko i psihiko nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ueni-ka, kao i seksualna zloupotreba dece, uenika i zaposlenih. Takoe, treba napomenuti da nasilne mogu biti i ene, ali da se to

deava u mnogo manjem broju slu-ajeva. Deca u razliitim periodima mogu vriti nasilje nad svojim roditel-jima. Najee se to deava u adoles-centnom periodu ili kao odgovor na pretrpljeno nasilje u detinjstvu, ali i u starijem dobu kada zanemaruju svoje roditelje, posebno stare i bolesne.

Osnovno je pravilo da nema pravila - svako moe biti na-silnik. Nasilje je izabrano ponaanje.

9. KO MOE BITI NASILNIK?23

_ _ _ _ _ _3 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS br 72/09), lan 45 - zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

24


10. KAKO DA PREPOZNAMOPOTENCIJALNOG NASILNIKA?

25

26


27

Ljubomora

Na poetku veze, zlostavlja-nasilnik e uvek govoriti da je ljubo-mora dokaz ljubavi. Meutim, treba imati na umu da ljubomora nema veze sa ljubavlju i da ona predstavlja znak nesigurnosti, posesivnosti i kontrole. Osoba koja vri nasilje e ti prigovarati s kim razgovara i na koji nain to ini. Optuivae te da sa svima flertuje, samo da bi ga napravila ljubomornim.

Kontrola

U poetku, nasilnik e rei da takvo ponaanje dolazi iz brige o tvojoj sigurnosti, i da je za tebe vano da koristi vreme pametno i da donosi mudre odluke. Zlostavlja e se ljutiti ako kasno dolazi kui; on te moe detaljno ispitivati o tome gde si prola ili s kim si razgova-rala. Zatim e konstantno kontrolisati s kim se drui i koliko provodi vremena s porodicom i prijateljima. elee da u svakom trenutku zna gde si, s kim si i ta radi. Ovakvo ponaanje moe da se pogora, pa ti nee biti dozvoljeno da donosi bilo kakve odluke - od toga koje pie e u kafiu naruiti, do toga ta je prikladno da obue, da li e izai u grad ili ne. Ovo moe ii i dalje, pa te moe progoniti, pratiti ili traiti od prijatelja da paze na tebe, da konstantno motre na tebe.

Ljubav na prvi pogled

Mnoge osobe koje su preivele nasilje u porodici su poznavale svog partnera manje od est meseci pre nego to su poele s njim da ive. Zlostavlja je esto slatkoreiv i obino govori da si ti jedina osoba za njega i da nikad nikog nije voleo tako kao tebe.

Izolacija

Zlostavlja e pokuati da te izoluje od po-rodice, prijatelja. Optuivae osobe koje su ti bliske, govoriti da ti one samo donose proble-me i ubeivae te da ne treba da im posveuje vreme ili da se drui s njima.

Krivica

Nasilnik e pokuavati da te okrivi za sve to ga titi i to mu krene naopako. Rei e da si ti kriva za sve loe to mu se deava. Takoe e te optuivati i govoriti da ga povreuje ukoliko ne radi onako kako on kae. Takvim izjavama on pokuava da manipulie tobom.


Hipersenzitivnost

Zlostavlja se jako lako vrea i pri najmanjim sitnicama. Zato to se osea povreeno, smat-ra da mu to daje pravo da se ponaa nasilniki kako bi iskazao nepravdu koja mu se desila.

Okrutnost premaivotinjama ili deci

Osoba koja vri nasilje esto moe da kan-java ivotinje ili kune ljubimce na brutalan na-in, ne razmiljajui o njihovom bolu ili patnji. Takoe, nasilnik moe da oekuje od dece da rade neto za ta ona nisu sposobna, kao i da ih zadirkuje i izaziva, sve dok ona ne ponu da plau.

Prisila na seks

Zlostavlja moe da te prisiljava ili ucenjuje da ima seksualni odnos s njim iako to ne eli. Takoe, on moe da bude nasilan u seksualnom odnosu i da ti radi stvari koje ti ne prijaju. Pone-kad moe insistirati na seksualnom odnosu dok spava, ili si bolesna, umorna, ne razmiljajui o tvojim potrebama i eljama. Insistiranje na seksu esto dolazi i posle fizikog napada kao znak pomirenja.

28

Jedna osoba dve linosti

Jednog minuta nasilnik je dobro raspoloen, a ve drugog te vrea ili upotrebljava fiziku silu. Ti si zbunjena i pita se kako je to mogue da se jedna te ista osoba ponaa na dva potpuno razliita naina. Vano je shvatiti da tu nije re o mentalnom poremeaju ili neem slinom, nego da osoba manifestacijom ovakvih ponaanja uspostavlja kontrolu i demonstrira mo.

Razbijanje i udaranje objekata

Takvo ponaanje se koristi kao kazna i kao orue za izazivanje stra-ha. Nasilnik e odabrati posebne predmete koji su tebi vani i pokuae da ih uniti. Pored toga, osoba esto udara o sto, razbija predmete na koje naie, lupa vratima i baca predmete. Sva ova ponaanja su opisana u tzv. Toku nasilja koji je napravl-jen na osnovu iskustava ena koje su preivele nasilje. Toak nasilja pokazuje u svom centru cilj svakog nasilnog ponaanja, a to je demon-stracija moi i uspostavljanje kontrole nad osobom koja trpi nasilje. Nasilnik pokazuje razliite obrasce ponaanja koji polaze od po-niavajuih komentara, grubih ala, preko ekonomske eksploataci-je, udaranja i utiranja, manipulacije decom, izolacije, do seksualnog zlostavljanja, davljenja, sakaenja i ubistva. Strategije/taktike kojima se nasilnik slui da bi postigao cilj mogu biti koriene pojedinano ili u kombinaciji. To ne znai da se sve taktike koriste istovremeno ili da svaki nasilnik koristi sve navedene taktike. Izbor, naini primene, inten-zitet i uestalost zavise od procene nasilnika koja e taktika ili njihova kombinacija dovesti do eljenog cilja.


29


- UJE

DA

NJE

- G

URA

NJE

- U

TIRA

NJE

- DAV

LJEN

JE - B

ACAN

JE NA

ZEML

JU - UVR

TANJE RUKU

- SAPLITANJE - PREMLAIVANJE - UPANJE KOSE - PRETNJE ORUJEM - - ZAPLAU

JE VAS POG

LEDO

M, PO

STUPCIM

A, G

LASO

M, VIE, RASPRAVLJA SE - ZAHTEVA DA GOVORITE ONO TO ON ELI DA UJE - LOMI STVARI I U

NITAVA V

AU IM

OVINU

- ZLO

STAV

LJA VA

E K

UNE

LJU

BIM

CE -

POKA

ZUJE

ORU

JE

-

FIZIKO NASILJE SEKSUALNO NASIL

JEZASTRAIVANJE

zaplauje vas pogledom, postupcima,

da govorite ono to on eli da uje

zlostavlja vae kune ljubimce

pokazuje oruje

glasom, vie, raspravlja se zahteva

PSIHOLOKO I EMOTIVNO ZLOSTAVLJAN

JE

ignorie vas, nee da razgovara s vama

optuuje, psuje, kritikuje nadeva vam

imena tako da m

ilsite loe o sebi,

da se oseate krivom, da m

islite

da ste ludi manipulie

pokazivanjem oseanja

omalovaava vas, poniava, ism

eva,

IZOLACIJA kontrolie ta radite, koga viate, s kim

ava vam kretanje, prati vas prislukuje

vae telefonske razgovore ograni-

ava vaa interesovanja vri priti-

sak na vas da birate izmeu njega

i porodice, prijateljica vri

pritisak na vas da napustite

posao

razgovarate, ta itate, gde idete ograni-

UMANJIVANJE, PORICANJE I OKRIVLJAVANJE

umanjuje ozbiljnost zlostavljanja i ne shvata

nost za svoje nasilniko ponaanje

na vas govori da ste ga vi izazvali,

govori da se zlostavljanje

nije ni desilo vae brige ozbiljno prebacuje odgovor-

KORIEN

JE DECE

ini da oseate

krivicu z

bog ne

ega

to su

poruka uznemi

rava vas

i vrea

, oma

lo-

vaava i ponia

va pred

decom

upotrebljava a

limenta

ciju ka

o

nain za poka

zivanje

moi

preti da

e vam oduze

ti decu

deca uradila ko

risti dec

u za pr

enoe

njeKORI

EN

JE M

UKI

H PR

IVIL

EGIJ

A

on

dono

si sv

e van

e od

luke

p

odsea

vas

da

kae

o

n sm

atra

da

ima

prav

o da

bud

e

pitan

u ve

zi sa

svim

to

radi

te,

ta g

o-

vorit

e, ka

ko se

obl

aite

o

n sm

a-

tra d

a tre

ba d

a tr

aite

nje

govu

dozv

olu

za sv

e t

o ra

dite

ste e

nsko

i da

treb

a da

radi

te o

no

ta o

n

zara

du

EKO

NOM

SKO

ZLOS

TAVL

JANJ

E

sp

rea

va v

as d

a pr

ona

ete

ili za

drit

e po

sao

vam

ned

ovol

jnu

svot

u no

vca

uslo

vljav

a

dava

nje

novc

a

tra

i od

vas d

a opr

a-

opra

vdat

e sv

aku

paru

n

e do

zvo-

ljava

vam

da

imat

e uv

id

i pris

tup

u po

rodin

u

pr

imor

ava

vas

da m

olite

za n

ovac

d

aje

PRETN

JE I PRIN

UDA

pret

i da

e emo

tivno ili

fiziki povre

diti vas,

vas o

staviti

da e

vas prijav

iti vlastima,

da e

vam o

duzeti d

ecu, odati line

inform

acije

preti da

e izvriti

samou

bistvo

prisiljava vas

da ra

dite n

ezakonite

stvari

vau

porod

icu ili p

rijateljice

preti da este

MoI KONTROLA

TOAK NASILJA -MO I KONTROLAU PARTNERSKOM ODNOSUAdaptirano prema Penceand Paymar, 1986.

Proveri svoju vezu: Rei test i proveri kakva je tvoja veza. Potrebno je da iskreno odgovori na navedena pitanja. Zapii svoje odgovore i ozbiljno razmisli o njima.

Ti:

Da li se plai svog partnera?

Da li izbegava odreene teme za razgovor samo da ne bi naljutila svog momka?

Da li osea da nita ne moe uiniti kako treba?

Da li veruje da si zasluila da se on ponaa loe prema tebi?

Da li se osea emotivno prazno ili bespomono?

Tvoj mladi/tvoja devojka:

Da li te dovodi u neugodne situacije, omalovaava i ismeva pred drugima?

Da li ti daje do znanja da ta god uini nije dovoljno dobro?

Da li donosi odluke umesto tebe?

Da li krivi tebe kada s tobom ne postupa dobro, govori ti da si to sama traila?

Da li te pokuava nagovoriti na neto ili izazva oseaj krivice kod tebe govorei: Da me stvarno voli, ti bi...

Da li se ponaa kao da su u njoj/njemu dve osobe, nekad je izrazito ljubazan/na, a nekad je zaista lo/a?

Da li odbija da koristiti zatitu u seksualnom odnosu, iako ti to eli?

Da li te kritikuje, poniava ili vie na tebe za sitnice?

Da li te udara?

Da li ti ponekad lupi amar kad se iznervira?

Da li se ponaa ljubomorno?

Da li u svakom trenutku zna kuda se kree i gde se nalazi?

Da li ti brani da se via sa drugarima i mukim poznanicima?

Da li ti ograniava da se via sa prijateljicama i porodicom?

Da li ti ograniava pristup novcu, kolima, mobilnom telefonu?

Da li te na bilo koji nain povreuje?

Da li ti preti?

Da li unitava stvari do kojih ti je stalo?

Da li te prisiljava na seksualni odnos?

Ukoliko ima tri pozitivna odgovora ili vie njih, razmisli u kakvoj se vezi nalazijer je tvoja veza nasilna ili bi takva mogla da postane!!!

30


11. PREDRASUDEO NASILJU NAD ENAMA

31

Ranije je ve bilo rei o predrasudama i na koji nain one dovode do diskriminacije i nasilja. Predrasude o nasilju nad enama podstiu i opravdavaju nasilje i utiu na to kako e sredina i sama ena na nasilje reagovati. Kod ena koje trpe nasilje predrasude izazivaju strah od osuivanja, okrivljavanja, nerazumevanja i onemo-guavaju im da zatrae pomo. ene esto oseaju odgovor-nost za pretrpljeno nasilje. Takvom postavkom stvari nasil-nik se liava odgovornosti, dok se krivica za nasilje pripisuje onoj koja ga je preivela. Predrasude su posledica tradicionalnog obrasca u ko-jem ene imaju manje drutvene moi od mukaraca. Prvi i najvaniji korak u borbi protiv nasilja nad enama jeste saznavanje i isticanje injenica o nasilju, kao i stalno po-bijanje predrasuda. Stoga vam navodimo samo neke od najrasprostranjenijih predrasuda kada je re o nasilju nad enama:

Predrasuda: ena je kriva za nasilje koje je preivela. ene nasilje provociraju i izazivaju svojim ponaanjem.

injenica: Pretpostavka ove predrasude jeste da se mu-karci ponaaju nasilno kada su izazvani, te ukoliko ena bude pretuena, sigurno je to zasluila. Veina ena koje trpe nasilje ine sve da smire partnera. Niko ne za-sluuje da bude zlostavljan bez obzira na to ta kae ili uradi. Ukoliko okrivljujemo enu da je nasilje izazvala, prebacujemo odgovornost nasilnika na rtvu. Krivica i odgovornost za nasilje pripadaju uvek onome ko nasi-lje vri - nasilniku.

Predrasuda: ene biraju nasilne partnere. To to ene ostaju sa nasilnim partnerima znai da im se takav odnos sigurno svia.

injenica: ene ne vole i ne ele nasilje. Kada su birale partnera nisu birale nasilnika. esto ene ostaju veoma dugo se nasilnim partnerima, ali to nije zato to im se nasilje svia, ve iz raznih drugih razloga (zbog dece, mi-sle da e se promeniti, nemaju gde da odu).

Predrasuda: ena uvek moe da napusti nasilnog partnera i tada e nasilje sigurno prestati.

injenica: Kada ena odlui da napusti nasilnog partne-ra nasilje esto postaje intenzivnije i brutalnije, jer na-silnik tada pokuava da zadri mo i odri kontrolu nad njom. Zbog toga je od veoma vano obratiti panju na obezbeivanje sigurnog okruenje za enu kada napusti nasilnika.

Predrasuda: Nasilje je privatna stvar ene/porodice.

injenica: Nasilje nije privatna stvar porodice, niti lina stvar ene. Nasilje u porodici je krivino delo, krenje enskih prava je veoma ozbiljan drutveni problem.

Predrasuda: Nasilje u porodici/partnerskom odnosu jeste pojava koja nije iroko rasprostranjena. To je pitanje o kome se previe govori i ne predstavlja veliki drutveni problem.

32


33

injenica: Nasilje u porodici je veoma rasprostranjeno. Ono to oteava tano saznanje o rasprostranjenosti na-silja u porodici jeste injenica da se ono deava iza za-tvorenih vrata i da se o nasilju ne govori, jer se smatra linom i porodinom stvari. U Srbiji ne postoji pouzdana statistika o tome koliko je ena rtava nasilja u porodici. Prema istraivanjima iz 2002. godine, svaka druga ena je rtva psihikog nasilja, a svaka trea je rtva fizikog nasilja, dok je svaka etvrta bar jednom u ivotu bila izlo-ena fizikom nasilju u porodici. Postojei podaci govore i o tome da se policiji prijavi samo 16,5% sluajeva nasi-lja u porodici. U Srbiji jedna ena nedeljno bude usmre-na od strane svog sadanjeg ili biveg partnera. Dakle, u Srbiji godinje oko 50 ena bude ubijeno od strane svojih partnera ili lanova porodice. Ubistva ena, zasnovana na tome da su rtve ene, nazivaju se femicid.

Predrasuda: Pretnja i uvreda ne predstavljaju nasilje.

injenica: Pretnje i vreanje su oblici psiholokog nasi-lja. Velika predrasuda je da psiholoko nasilje nije tako ozbiljno kao ostali oblici nasilja. Pretnje i uvrede dopri-nose uspostavljanju mehanizma moi i kontrole i odra-vanju nasilja, izazivaju strah i umanjuju mogunost rtve da se suprotstavi.

Predrasuda: Nasilje u porodici nije pravi zloin - svi parovi se svaaju.

injenica: Nasilje je situacija u kojoj jedna strana ima vie moi (ima kontrolu nad finansijama, smatra se glavom porodice, fiziki je jaa), a druga strah da se suprotstavi ili da bilo ta uradi. Nasilje nije ravnopravna razmena argumenata i miljenja, diskusija ili privremeni nesporazum (konflikt, svaa), ve krivino delo.

Predrasuda: Nasilje je posledica gubljenja kontrole ili na-pada besa.

injenica: Nasilno ponaanje je izbor. Nasilnici ovakvo ponaanje koriste kao nain da kontroliu drugu osobu. Nasilno ponaanje je namerno i svesno ponaanje, a ne gubitak kontrole ili uraunljivosti.

Predrasuda: Alkoholizam je glavni uzrok nasilja u porodici.

injenica: Mnogi alkoholiari nisu nasilni. Mnogi nasil-nici koriste pijanstvo kao izgovor za svoje nasilniko po-naanje, kako bi izbegli odgovornost za svoje postupke uinjene u pijanom stanju. Nasilnik je pod dejstvom al-kohola u 37.2% sluajeva, ali i u tim sluajevima alkohol je samo okida za nasilje. On doprinosi tome da nasilje bude brutalnije, ali nije uzrok nasilja.

Predrasuda: Nasilje u porodici se deava uglavnom u soci-jalno ugroenim drutvenim slojevima, meu nisko obrazo-vanima i siromanima.

injenica: Nasilje u porodici se deava u svim vrstama porodica. Nasilnici i rtve nasilja u porodici mogu biti bilo koje klase, rase, kulture, religije, profesije, seksual-ne orijentacije, socio-ekonomskog porekla, obrazovanja i starosti.


34

Neke injenice o silovanju:

Silovanje je zloin!

rtva nikad nije kriva za ono to joj se dogodilo.

ene ne ele silovanje i ne izazivaju silovanje.

Sramota silovanja je sramota nasilnika, a ne rtve.

injenica da to ne eli jeste suprotstavljanje silovanju.

Silovanje nije posledica impulsa niti nekontrolisanih nagona, ve unapred isplanirani in nasilja i posledica je elje da se druga osoba ponizi, povredi, da se nad njom dominira i us-postavi kontrola i da joj se potpuno oduzme lina mo.

Silovatelji su obini mukarci svih drutvenih slojeva, obrazovanja, nacionalnosti, rase, invaliditeta. Oni su esto ugledni, bogati i moni ljudi, a ne ljudi sa margine, pijanci, be-skunii, bolesnici i ne mogu se prepoznati po specifinom ponaanju.

ene najee poznaju silovatelje. Najvei broj silovanja poinjen je od strane nekog koga rtva poznaje: komija, prijatelj, poznanik, kolega, kolski drug, mu, partner ili bivi partner.

Veina silovanja (preko 70% sluajeva) deava se u poznatom prostoru - u stanu ene ili poinioca, a ne u mranim ulicama i parkovima kako se veruje.

Svaka ena moe biti silovana, bez obzira na izgled, nain ponaanja i odevanja ili socijalni status, jer je silovanje in nasilja prema enama. esto su seksualno zlostavljane ene sa in-validitetom, psihikim smetnjama ili mentalnim ogranienjima, stare ene, Romkinje, lezbij-ke, ene smetene u institucije (zatvore, psihijatrijske bolnice, centre socijalnog staranja).


12. ZATO NAM JE TEKODA IZAEMO IZ NASILJA?

35

Ljubav predstavlja jedno posebno i predivno oseanje koje moemo gajiti prema nekome. Meutim, ponekad se moe dogoditi da se u ljubavnoj vezi oseamo ne-sreno, ponieno, izolovano od drugih ljudi koji su nam vani, a moemo ak oseati i strah za svoj ivot i svoju bezbednost. Vano je znati da se nasilje moe dogoditi svakoj/svakome od nas, koliko god godina da imamo, gde god da ivimo, koliko god da smo obrazovani/e.

Razmisli: Kada uje da neka osoba (devojka, ena) trpi nasilje, ta prvo po-misli? Moda: Sama je kriva? ili Zato odmah ne ostavi nasilnika?

Ono to u daljem tekstu sledi jeste pria o dvoje srednjokolaca i njihovoj ljubav-noj vezi.4

Ana i Marko su bili ve skoro godinu dana zajedno i na prvi pogled izgledali su kao savren par. Odlino su se slagali u poetku, imali su mnogo tema za razgovor, zajednike drugove i drugarice, viali su se i u koli, ali i pre i nakon nje, a svoje slo-bodno vreme voleli su najvie da provode jedno s drugim. Onima koji su ih poznavali inilo se da se veoma vole i da su jako zaljubljeni. Ono to su najvie voleli bili su dugi telefonski razgovori nou pred spavanje. Ana se ve godinama bavila latino plesom, imala je i dosta uspeha na svojim nastupima, uskoro joj se bliilo jo jedno vano takmienje, a samim tim i treninzi su bili ei, bliio se i kraj kolske godine i njene obaveze su bile sve vee. Viala se s Markom i dalje svaki dan u koli, i dalje su se uli telefonom skoro svako vee, ali zbog umora koji je Ana oseala na kraju napornog dana ti razgovori su trajali krae, zbog ega je Marko esto znao da se naljuti. Po-nekada je znao i da se razbesni iz njoj nekih udnih ili nepoznatih razloga. Dola je i subota, oni su se dogovorili da e to vee izai do grada. Marko je doao po nju i prvo to joj je rekao bilo je da je mogla da obue malo duu suknju i zamerio joj to je ekao 5 min. Krenuli su peke prema kafiu, a Ana je priala o svom treningu. Marko nikada nije voleo njenog plesnog partnera Acu. Oduvek je mislio da mu se Ana dopada i ve nekoliko puta joj je govorio da bi bilo dobro da prekine da ide na ples jer previe vremena provodi s

_ _ _ _ _ _4 Inspiracija za ovu priu je proistekla iz publikacije Tamna strana ljubavi - pria o Tanji i Mariu, CESI- Centar za edukaciju i savjetovanje ena, autorke Natae Bijeli. Publikacija dostupna na: http://www.cesi.hr/hr/tamna-strana-ljubavi-prica-o-tanji-i-mariu/

36


njim. esto je napadao Anu pitajui je da li se i on njoj svia. Poeli su da se svaaju oko toga i viu, Marko ju je nakon prepiranja zgrabio za zglob ruke, privukao i udario amar i dva puta pesnicama po telu. Ana je imala sree jer su u tom momentu prolazile njene komije koje su je otrgle od Marka, a on se samo okrenuo i otiao. Idui uplakana kui, pitala se ta da radi. Bila je u oku i nije mogla da veruje ta se upravo desilo. To to je oseala nije bila fizika bol, ve nemo i razoarenje. Hodajui polako ulicom razmiljala je o svojoj vezi i oseala se krivom zato to nije primetila znake upozorenja da je njen deko nasilnik, mislila je loe o sebi jer joj je kroz glavu prolazila injenica da ga je ona izabrala i volela, uprkos loim stvarima koje joj je radio.

Devojka/ena moe oseati sramotu i krivicu zato to partnerski odnos nije uspeo i smatrati da je to njena odgo-vornost. Moe verovati da je sama kriva za nasilje koje je preivela i da je to na neki nain zasluila. esto nee eleti da se sazna ta sve preivljava ili e se oseati dunom da uvajui pred drugima tajnu da joj se nasilje dogaa pokua da sauva i taj odnos. Vrlo esto devojka/ena se moe ose-ati krivom kada razmilja o tome da napusti nasilnika ako on preti da e se ubiti ako ga ostavi ili ako ena veruje da je nasilniku potrebna njena pomo i da je njena dunost da o njemu brine. Iako devojka/ena nikada nije kriva za nasilje koje trpi, oseaj krivice i sramote je zadravaju u nasilnom odnosu.

Dola je do ulaza zgrade, sela je na klupu koja se nalazila nedaleko od njega, briui suze priseala se jo nekih doga-aja koji su se deavali u proteklih par meseci. Marko je u poslednje vreme bio napet, postajao je sve nervozniji i bilo ga je lako izbaciti iz takta. Lako bi se iznervirao i oko sitnice bi burno reagovao. Ana nije razumela o emu se radi, mislila

je da je i on pod stresom zbog kraja godine, a injenica je bila da su se ree viali zbog njenih obaveza. Nita joj nije bilo jasno, a jedino to je elela je da se sve ovo nikada nije desilo i da njihov odnos bude kao i na poetku veze.

Devojke/ene se nadaju da e se nasilnik promeniti i da on duboko u sebi nije zaista nasilan, da su krive neke spolja-nje okolnosti, problemi, alkohol itd. Mnoge devojke/ene koje su u nasilnom odnosu, vole svoje partnere i ele sa njima da ostanu, a da nasilje prestane.

Razmiljajui tako setila se i situacija kada ju je Marko uveravao da su drugi ljudi loi, zavidni na njihovu veliku lju-bav i da ele da ih posvaaju, razdvoje. Da je on toliko voli da se samo boji da e ga ona ostaviti, da je drugi momci muvaju, svi, i njeni drugovi, i njegovi, i drugovi njenog brata, i momci njenih drugarica... a on samo ne eli da se ona drui s njima, jer ne bi podneo da ga ostavi zbog drugog. Ana je shvatila da se, da bi izbegla svae, udaljavala od tih ljudi, da je stalno bila na oprezu ko je kako gleda, ta ko moe rei na to to je razgovarala s nekim, da je postajala nervozna, povlaila se u sebe. Neki prijatelji, koji su njeno ponaanje protumaili kao da ona ne eli vie da se drui s njima, izbe-gavali su je i prekidali druenje.

Nasilnici svojim taktikama izoluju rtvu i ona s vreme-nom gubi svoje prijatelje i osobe koje je razumeju i pred-stavljaju njenu podrku. ena/devojka u tim situacijama kao da predstavlja vlasnitvo nasilnika i on ima apsolutno pravo na nju. Godine trpljenja ine ih pasivnim, nesamopouzda-nim i preplaenim. Sluajui partnerove uvrede, zamerke i omalovaavanja, devojka/ena vremenom poinje da veruje u ono to nasilnik o njoj govori. Posebno u dugortrajnom nasilju, kada je samopouzdanje i samopotovanje osobe

37


koja trpi nasilje sistematski razarano, a lanovi porodice i prijatelji nedostupni ili ne postoje, devojke/ene gube po-verenje u sebe, u svoje sposobnosti i vrednosti.

Odluila je da o svemu porazgovara sa svojom mamom. Popela se u stan, pozvala mamu u svoju sobu i ispria-la joj ta se desilo. Od mame je dobila preko potrebno razumevanje i podrku, zatim kada se umirila, nazvala je i svoju najbolju drugaricu koja se takoe sloi-la s maminim miljenjem da nije u redu to joj deko ita sve poruke, i zove nje-ne prijatelje da proveri gde je bila, i ta je radila, prigovara kada obue kratku suknju ili dekolte, da nije ona kriva za njegovo ponaanje i da jedan amar je-ste jako straan, kao i da je veza u kojoj je bila postala nasilna.

Mnoge ene su nedovoljno infor-misane o svojoj situaciji, zakonskim pravima i dunostima. Devojka/ena moe da ne prepoznaje da je ono to joj se dogaa u odnosu nasilje. Mno-ge devojke/ene rtve nasilja odrasle su u nasilnim porodicama i one mogu da smatraju da je nasilje uobiajena stvar. Takoe, devojka/ena moe biti obeshrabrena prethodnim negativnim iskustvom obraanja centru za socijalni rad, policiji, zdravstvenim ustanovama, sudstvu ili tuilatvu i smatrati da niko

ne moe da joj pomogne. Zato je vano da devojkama koje su u situaciji nasilja svi, i policija, i mediji, i roditelji, prijate-lji, pruimo razumevanje i podrku.

Kada je legla da spava shvatila je da je ovo prvo vee otkako su Marko i ona bili zajedno da se ne uju telefo-nom, inilo se da joj nedostaje razgovor ali je shvatila da se isto tako plai ta e biti sutra kada se sretnu u koli jer je odluila da e ga ostaviti, brinula je da li e moda ponovo pokuati fiziki da je povredi, da li e je pratiti gde god da krene, iriti glasine o njoj (postaviti status na FB koji je prikazuje u runom svetlu), podeliti s drugim ljudima neke tajne koje mu je rekla u toku veze, sa drugim ljudima, a moda ak povre-diti i njoj bliske ljude (mlaeg brata, drugaricu koja joj prua podrku da ga ostavi...). Da li e je uznemiravati, zvati telefonom stalno, slati poruke?

Strah je jedan od glavnih razloga zbog kog devojka/ena ne naputa na-silnika. On moe poticati od pretnji ubi-stvom, osvetom ili nanoenjem fizikih povreda njoj, osobama koje su joj bliske i do kojih joj je stalo. Tu spadaju i strah od samoe, novog poetka i neizvesno-sti koju budunost nosi. Devojka/ena moe strepeti i od toga da nasilje nee prestati samim prekidanjem veze s na-silnikom. Odlazak, sam po sebi, moe

biti opasan popstupak. Veliki broj na-silnika poveava nasilje kada devojka/ena pokua da izae iz nasilnog odno-sa da bi prinudili rtvu nasilja na pomi-renje ili da bi se osvetili za odlazak.

Iako je to vee vrlo malo spavala, odluila je da e otii do kolske psiho-loko-pedagoke slube, porazgovarati s njima o svemu i zatraiti pomo, a oni e je, nadala se, razumeti, a moda je i uputiti na neko savetovalite koje se bavi problemima ove vrste.

Zapamti: Izai iz nasilnog kruga veoma je teak i komplikovan proces za rtvu i zavisi od mno-gih inilaca. Zato je vano da r-tva ima informacije i podrku.

38


13. TA MOGU DA UINIMAKO SAM RTVA NASILJA?

39

40


41

Ukoliko se ve neko vreme osea loe u vezi sa svojim dekom (devojkom), bilo da su vae svae izmakle kontroli, bilo da ti tvoj partner nanosi emocionalnu ili fiziku bol, treba da zna da to to ti se dogaa nisu uobiajene deje svae koje e proi. Postupanje tvog partnera predstavlja svojevrsni obrazac ponaanja koji je on usvojio i koji e koristiti i u svojim buduim vezama i braku.

Zapamti: Bilo koji oblik nasilja u vezi je neprihvatljiv!

injenica je da nasilne epizode u vezi postaju sve ee i brutalnije i koliko se god ti trudio/la da udovolji svom partneru/ki i da se ponaa onako kako on/ona zahteva od tebe, nasilje nee prestati!

Zapamti: Nasilje se ne sme tolerisati, ve mu se treba suprotstaviti! Svako ima pravo na ivot bez nasilja!

Ponekad kada se nalazimo u nasilnoj vezi oseamo sramotu da se bilo kome poverimo u pogledu nasilja koje trpimo. Oseamo se krivima zbog toga to smo izabrali/e takve partnere/ke, sramota nas je to smo to sebi dozvolili/e. Meutim, mi ne moemo biti odgovorni za nasilno ponaanje svojih partnera/ki, jer ponaati se nasilno jeste izbor druge osobe za koji mi ne snosimo nikakvu odgovornost. Stoga, vano je pronai bar jednu osobu s kojom moe da razgovara o svojim strahovima i oseanjima, i koja e te podrati u tvojoj odluci da prekine nasilnu vezu, te da preduzme odreene mere kako bi nasilje zauvek prestalo. U tinejderskim godinama, potrebna nam je podrka neke odrasle osobe koja e da, ukoliko je to potrebno, angauje neke od institucija koje nam mogu pruiti potrebnu pomo za izlazak iz nasilja. Odrasle osobe od poverenja mogu biti roditelji, roaci, susedi, profesori, brat, sestra, kolski psiholog, pedagog ili bilo koja druga osoba kojoj verujemo i koja nam prija. Iako ti moe biti nelagodno da razgovara s nekom starijom osobom o svojoj vezi, seti se da takav razgovor moe biti viestruko koristan,

budui da osobe starije od nas imaju vie ivotnog iskustva i da su kompetentnije od naih vrnjaka da nam dajuadekvatan savet. Ovo moe pomoi:

Izaberi pravi trenutak i mesto. Najbolje je da to bude mesto na kome vas niko i nita nee ometati u razgovoru (ili bar mesto gde e biti najmanje odvlaenja panje). Moete otii i na neko neutralno mesto (npr. kafi). Podeli sve svoje brige i strahove. Ti nisi kriv/a za nasilje koje se dogodilo! Zamoli svog sagovornika/svoju sagovornicu da se posavetuje sa strunom osobom u nekoj od institucija (kola, centar za socijalni rad, policija) o merama koje moete da preduzmete, te o kvalitetnijoj podrci i pomoi koja ti moe biti pruena u izlasku iz nasilne veze.

Ukoliko osea da ne postoji nijedna starija osoba s kojom bi mogla da porazgovara o nasilju koje trpi, moe se obratiti nekoj od organizacija koje se bave podrkom rtvama nasilja (SOS telefoni) ili institucija s podruja optine u kojoj ivi.


42


Zapamti: Zakoni nam pruaju mogunost zatite od nasilja! Nasilje ne moramo i ne treba da trpimo!

Nasilje u porodici je krivino delo, a za izvrioca nasilja predviene su zatvorske kazne. Porodini zakon Republike Srbije takoe poznaje odreene mere kojim se moemo zatititi od nasilja u porodici, a koji pri tom porodicom smatra i partnersku (emotivnu ili seksualnu) vezu izmeu dvoje ljudi koji nisu u braku ili u vanbranoj zajednici (tj. koji nikada nisu iveli u istom domainstvu). Te mere nam omoguavaju da se zatitimo od nasilnika tako to e sud u posebnom postupku zabraniti nasilniku da nam se priblii na odreenoj udaljenosti, da se pribliava naem stanu, a sud moe zabraniti nasilniku i da nas dalje uznemirava. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja eksplicitno se zabranjuje fiziko i psihiko nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje uenika, kao i seksualna zloupotreba dece, uenika i zaposlenih.

14. TA RADEINSTITUCIJE I ORGANIZACIJEU SITUACIJAMA NASILJA?

43

POLICIJA:

izlazi na lice mesta, intervenie; upozorava nasilnika, prikuplja dokaze, privodi nasilnika; pokree krivini i prekrajni postupak protiv nasilnika; preduzima istrane radnje i mere za zatitu oteenih i svedoka.

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD:

prikuplja informacije o nasilnom dogaaju, istoriji zlostavljanja, procenjuje stepen ugroenosti; preduzima sve mere iz oblasti socijalne i porodino-pravne zatite, nadzire vrenje roditeljskog prava; informie o zakonskim propisima i nadlenostima institucija, upuuje i posreduje kod drugih organizacija; po slubenoj dunosti prijavljuje nasilje policiji ili tuilatvu; daje miljenje sudu o celishodnosti mera zatite od nasilja; decu, rtve nasilja, oduzima od roditelja, obezbeuje smetaj, pokree postupak za liavanje ili ograniavanje roditeljskog prava.

ZDRAVSTVENE USTANOVE:

saniraju povrede; dokumentuju povrede, upuuju na specijalistike preglede; prijavljuju nasilje policiji i/ili tuilatvu.

TUILATVO:

po slubenoj dunosti pokree krivini postupak za krivino delo nasilja u porodici; prikuplja dokaze.

KOLA:

svaka osoba u koli koja ima saznanja o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju, duna je da reaguje (da zaustavi nasilje, pozove pomo, konsultuje se s timom za zatitu od nasilja, psihologom, pedagogom); informie nadlene slube (policija, zdravstvene ustanove); preduzima zatitne mere prema rtvi nasilja; ima obavezu da formira tim za zatitu dece/uenika od nasilja.

(tim uestvuje u obuci za zatitu dece od nasilja, prua informacije, pravi program zatite uenika od nasilja, procenjuje nivo rizika od nasilja, prati efekte preduzetih zatitnih mera, prikuplja dokumentaciju i evidentira sluajeve nasilja).

NEVLADINE ORGANIZACIJE:

pruaju informacije, upuuju na ustanove; pruaju psihosocijalnu podrku i pravnu pomo; obezbeuju smetaj u prihvatilite.

44


15. KAKO MOGU POMOIAKO JE MOJ PRIJATELJ/MOJAPRIJATELJICA RTVA NASILJA?

45

Ako je tvoja prijateljica rtva nasilja u vezi, ona se verovatno osea veoma nesreno i izolovano. U takvoj situaciji treba joj dati do znanja da smo na raspolaganju ukoliko eli da razgovara i da smo za nju zabrinuti. Vano je osobu paljivo sasluati, ali bez optuivanja i procenjivanja. Budi joj podrka i objasni zato si zabrinut/a, da se osea loe kada je partner vrea, da si primetio/la da je depresivna i sl. Daj joj do znanja da ti se nasilno ponaanje koje se dogaa, a koje si primetio/la, ne svia i da ona nije odgovorna za nasilno ponaanje svog partnera. Pomozi joj da pronae prave informacije i pomo. Uputi je da je nasilje koje trpi zakonom zabranjeno i kanjivo, te da postoje mere koje se mogu preduzeti radi njene zatite. Ponudi se da joj prui podrku tokom trajanja strune pomoi na nain na koji ona to bude elela.

Zapamti: Samo osoba koja trpi nasilje moe doneti odluku o izlasku iz nasilne veze! Mi joj moemo jedino pruiti podrku u tom procesu, ali konana odluka je na njemu/njoj!

46


16. TA DA UINIM AKO SAZNAMDA JE MOJ PRIJATELJ/MOJAPRIJATELJICA NASILNIK?

47

U ovakvoj situaciji treba se pripremiti na to da e tvoj prijatelj poricati da je uinio ita loe i da jednostavno nee pridavati preveliki znaaj ono-me to se dogodilo. I nama kao prijateljima moe biti teko da poverujemo da nam je prijatelj nasilan. Razgo-varati s prijateljem koji se ponaa nasilno nije jednostav-no, ali svakako predstavlja in pravog prijateljstva. Kada razgovaramo s takvom osobom vano je da imamo na umu par stvari koje nam mogu pomoi:

objasni konkretno ta si video/la i kao si se pri tom oseao/la daj mu do znanja da nee biti samo posmatra i da se ne moe dozvoliti da se takvo ponaanje nastavi i u budunosti pobrini se, koliko je to mogue, da mu stavi do znanja da je samo on odgovoran za svoje ponaa-nje i posledice svog ponaanja, te da je u velikom problemu, jer nasilno ponaanje predstavlja kri-vino delo pomozi mu da potrai strunu pomo, da poraz-govara sa nekim od profesora/ki u koli, kolskim psihologom, pedagogom ili bilo kojom odra-slom osobom u koju ima poverenja i ponudi se da mu bude podrka u traenju pomoi.

Vano je da u takvim situacijama objasnimo svom prijatelju da nam je stalo do njega i da emo biti uz njega ukoliko to bude eleo.

Zapamti: Samo od snage i volje osobe zavisi da li e uspeti da promeni svoje nasilno ponaanje.

48


17. KAKO DA OSTVARIMKVALITETNU VEZU?

49

50


51

To to oseamo ljubav prema nekome, ne znai da emo uspeti i da ostvarimo kvalitetnu vezu. Da bi jedna veza bila kvalitetna i da bismo se u njoj oseali dobro, moramo na tome da radimo. Svi parovi s vremena na vreme prolaze kroz pe-riode neslaganja, razmirica i sukoba. U takvim situacijama vano je izbegavati vreanje, pretnje i nanoenje bilo kakvog bola dru-goj strani. Na sukob treba gledati kao na konstruktivan nain na koji se veza moe produbiti, promeniti i unaprediti. Kako bismo bili u stanju za to, moramo prihvatiti da je normalno da dve oso-be u vezi imaju razliite elje, potrebe i prioritete.

Zdrava veza podrazumeva uvaavanje i potovanje indi-vidualnosti svake osobe. To su veze zasnovane na rav-nopravnosti, a ne na moi i kontroli.

U kvalitetnoj vezi svaki od partnera ima svoja pra-va. U kvalitetnoj vezi postoji:

Meusobno potovanje - znai potovati li-nost i granice partnera/ke i ne nanositi mu/joj emocionalni ili fiziki bol.

Otvorena i iskrena komunikacija - svaka strana ravnopravno moe da trai ono to joj je potrebno u odnosu s partnerom/kom i da jasno izraava svoje emocije. Neslaganje moe da se izrazi i bez svae i vikanja.

Poverenje - svaka osoba moe da rau-na na pordku partnera/ke u dobrim i loim trenucima.

Uvaavanje - uvaavaju se ideje, miljenje i stavovi druge osobe.

Podrka - porava se i podstie druga osoba kako bi dala sve od sebe.

Prihvatanje razliitosti - osobe u vezi ne po-kuavaju da promene jedna drugu.

Otvoreno izraavanje emocija - moe slo-bodno da izrazi tugu i nesigurnost bez straha od ismevanja i omalovaavanja.

Aktivno sluanje - vetina koja omoguava da razumemo i nauimo neto od partnera, da saoseamo i sagledamo stvari iz njegove perspektive.

Odgovornost za sopstvene postupke.

Zajedniko donoenje odluka.

Ohrabrivanje prijateljstava i interesa izvan veze.


52


ta naruavakvalitet veze?


53

Koji su usloviza kvalitetnu

vezu?

Kakose oseate

u kvalitetnoj vezi?


54

I NA KRAJU...

Zapamti: elimo ti da uvek ostvaruje kvalitetne veze, da nasilje prepoznaje i da ga ne tolerie, bez obzira na to kako e na njega reagovati. Us-postavljanjem nulte tolerancije na nasilje, me-njamo sebe i svet oko nas inimo lepim, boljim, pravednijim, humanijim. Svako ima pravo na ivot bez nasilja!

1. A. Bukvi i saradnice, (2008.): Prirunik za rad sa enama sa traumom mukog nasilja-feministiki pristup, Autonomni enski centar, Beograd 2. A. Mesochoritosova, D. Karlovska, N. Krokavcova, K. Galovicsova, Z. Magurova, (2007.): Prirunik za strunjake i strunja-kinje koji rade sa enama koje su doivele ili doivljavaju nasilje u partnerskim odnosima, Cenzura, Novi Sad 3. Bijeli N., (2006.): Tamna strana ljubavi pria o Tanji i Mariu, CESI- Centar za edukaciju i savjetovanje ena, Zagreb4. Cesar, S., Hodi, A. (2006): Bolje sprijeiti nego lijeiti - prevencija nasilja u adolescentskim vezama, CESI , Zagreb5. Hodi A., Bijeli N., Cesar S. (2003.): Spol i rod pod povealom, CESI, Zagreb6. Hodi A.: Nasilje ne prolazi samo od sebe - izvetaj o istraivanju rodno uvjetovanog nasilja u adolescentskim vezama u Republici Hrvatskoj, CESI, Zagreb7. Kandido Jaki, M. (2001): Polnost i politika, Beogradski krug, Beograd 8. Konstatinovi-Vili, S., Petrui, N. (2007): Krivino delo nasilje u porodici aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Niu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar, Beograd9. Krivini zakonik Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 72/09; 111/09)10. Nikoli-Ristanovi V. (2002): Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej, Beograd 11. Popadi, D., Bogavac, Lj. (2003): Tehnike intervjuisanja dece i ena koji su preiveli seksualno zlostavljanje, sa osvrtom na tehnike intervjuisanja izvrilaca seksualnog zlostavljanja, Incest trauma centar, Beograd12. Popivoda, T. (2009.): Silovanje je zloin, prirunik za ene koje su preivele seksualno nasilje, Autonomni enski centar, Beograd13. Porodini zakon Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 18/05)14. Sharon E., Ph. D (2006): Ethics and Intersex, Springer, The Netherlands15. 100 rei o ravnopravnosti: Renik termina o ravnopravnosti mukaraca i ena, (2004.): Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad

55

18. LITERATURA:


16. Trebjeanin, . (2004): Renik psihologije, Stubovi kulture, Beograd 17. Vlada Republike Srbije, Strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja, Beograd. Dokument dostupan na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 18. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, (2006.): Posebni protokol za zatitu dece u ustanovama socijalne zatite od zlostavljanja i zanemarivanja, Beograd. Dokument dostupan na: http://www.minrzs.gov.rs/doc/briga/pos-protokol-dece-zlost-zanemar.pdf 19. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, (2007.): Posebni protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, Beograd. Dokument dostupan na: http://www.mp.gov.rs/userfiles/projekti/borba-protiv-nasilja/PosebniProtokol.pdf 20. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja RS (Sl. glasnik RS, br. 72/09)21. Zakon o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS, br. 104/09)22. Zakon o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik RS, br. 22/09)23. http://www.edvp.org/GetInformed/Warnings.aspx24. http://www.asafeplaceforhelp.org/batteringpersonality.html25. http://www.nasiljeuporodici.rs/index.php?url=edukacija/nasilje_nad_zenama.htm26. http:/webrzs.stat.gov.rs/axd/documenti/razno/agenda.pdf 27. http://www.un.org/womenwatch/daw/vaw/ 28. http://www.un.org/rights/dpi1772e.htm 29. http://sr.wikipedia.org/sr/

56


57

Urednice:Aurelija anNataa Jovanovi

Lektor:Milo Zubac

Grafiko oblikovanje i dizajn:DNK CREATIVE Studio, Novi Sad (www.dnkcreative.com)

Ilustracije:Duko Bjeljac

Izdava:Pokrajinski sekretarijat za rad,zapoljavanje i ravnopravnost polovai Autonomni enski centar

Za izdavaa:Miroslav Vasin

CIP ,


Documents

Vodič Za Mlade