Go

di

na

IV

Br

oj 6

71

. ju

l 2

00

8.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

OGLEDALO

SAVESTI

OGLEDALO

SAVESTI

Vojnodisciplinska odgovornostVojnodisciplinska odgovornostT e m aT e m a

S p e c i j a l n i p r i l o gS p e c i j a l n i p r i l o g

30 GODINA AVIONA G-430 GODINA AVIONA G-4

4

U F O K U S U

Pokazna ve`ba „VIDRA 2008”

OKLOPOM PREKO VODE 8

I N T E R VJ UDr Aleksandar Fati},

direktor Centra za bezbednosne studije

KORUPCIJA JE MORALNO PITAWE 10

Per asperaVOJNA TAJNA 13

T E M A

Vojnodisciplinska odgovornost

OGLEDALO SAVESTI 14

ODB RA N ABaze ^etvrte brigade

u Kopnenoj zoni bezbednosti

ZADATAK ZA PROFESIONALCE 18

Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlovi}”

FENIKS ^EKA NEBO 22

Srbi studenti vojnih akademija SAD

BUDU]I OFICIRI I XENTLMENI 26

Delegacija Uprave za odnose sa javno{}u u Ohaju

INFORMISAWE KQU^NI ELEMENT 28

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mailodbrana@beotel.rsredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. jul 2008.

18

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

8

Snim

io D

arim

ir BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerije

NA[A SRBIJA 55

DR U[ T V O

Bojan Udovi~i}, prvi Srbin kadet Vazduhoplovne

vojne akademije Kolorado Springs

KRILA JEDNE MLADOSTI 56

Devedeseta godi{wica streqawa slova~kih vojnika

u [umaricama

VI[E OD VOJNI^KE ^ASTI 59

S V E TCivilna za{tita [vajcarske

INTEGRISANI KI[OBRAN 60

Paralele

OD UZORA DO KRIZE 65

F E QT O N

Vojne pobune

STROGE KAZNE ZA POBUWENIKE 68

S P O R T^etvrti me|unarodni vite{ki turnir

„Svibor Duhovi 2008"

OPLEMEWENA SNAGA 72

Au to-re li „Ka ra van pri ja teq stva 2008”

POTVR\EN PRO[LOGODI[WI USPEH 78

76

RE^ UREDNIKA

5

DR@AVNO

PARTNERSTVO

N

Na ne dav noj Kon fe ren ci ji dr ̀ a va part ner stva ze ma qa ju go i -

sto~ ne Evro pe u So fi ji, ko joj su pri su stvo va li na ~el ni ci ge ne -

ral {ta bo va de set ze ma qa re gi o na, pred stva ni ci Na toa i ko -

man dan ti na ci o nal nih gar di SAD, Pro gram dr ̀ av nog part ner -

stva Sr bi je i ame ri~ ke dr ̀ a ve Oha jo oce wen je kao naj u spe -

{ni ji me |u 56 ta kvih pro gra ma ko je oru ̀ a ne sna ge SAD re a li zu ju sa

dru gim dr ̀ a va ma {i rom sve ta.

Pri me ra ra di, na {i su se di ima ju svo je part ne re. Ma |ar ska, ta -

ko |e Oha jo, jo{ od 1993. go di ne, Hr vat ska – Mi ne so tu, Ru mu ni ja –

Ala ba mu, Bu gar ska – Te ne si, Ma ke do ni ja – Ver mont, Al ba ni ja – Wu

Xer si i Cr na Go ra – Mejn.

Na {oj uspe {noj sa rad wi sa Oha jom no vi do pri nos dat je i ovog

me se ca. De le ga ci ja Upra ve za od no se sa jav no {}u bo ra vi la je u po se -

ti ko le ga ma u Sek to ru za od no se sa jav no {}u Na ci o nal ne gar de Oha -

ja, pripadnici Spe ci jal ne bri ga de u~e stvo va li su u bor be noj obu ci

sa pri pad ni ci ma Na ci o nal ne gar de Oha ja na po li go nu u Grej lin gu, a

le ta~ ki ti mo vi va zdu ho plov sta va Oha ja i Tek sa sa re a li zo va li su pe -

to dnev ni kurs pod na zi vom Va zdu ho plov ne ope ra ci je na ae ro dro mi ma

Ba taj ni ca i La |ev ci.

No ve ak tiv no sti na ja vqe ne su za sep tem bar, ta ko da }e jun i sep -

tem bar ove go di ne bi ti sli~ ni tim me se ci ma u pro {loj go di ni, ka da

su i u Oha ju i u Sr bi ji re a li zo va ne ak tiv no sti te meq ne za ono {to

je usle di lo na pla nu za jed ni~ ke obu ke.

Da pod se ti mo, Pro gram dr ̀ av nog par ter stva Sr bi je i Oha ja us -

po sta vqen je na osno vu spo ra zu ma SO FA, ko ji su 7. sep tem bra 2006. pot -

pi sa li pred sed nik Bo ris Ta di} i dr ̀ av ni se kre tar Kon do li za Rajs.

U ovoj fa zi re a li za ci je Pro gra ma od vi ja ju se sa dr ̀ a ji voj no-

voj ne sa rad we, u ko joj je te ̀ i {te na obu ci i obra zo va wu. Ciq je do -

sti za we vi so kih pro fe si o nal nih stan dar da, {to je vred na in ve sti -

ci ja za ostva ri va we neo p hod ne in ter o pe ra bil no sti Voj ske Sr bi je sa

mo der nim ar mi ja ma sve ta.

U obla sti obu ke pr vi zna ~aj ni ji ko rak bio je de se to dnev ni bo -

ra vak gru pe od 15 na {ih ofi ci ra i pod o fi ci ra u ju nu pro {le go di -

ne u Ohaju, gde su sa ame ri~ kim ko le ga ma raz ra |i va li {tab ne pro ce -

du re za an ga ̀ o va we je di ni ca u mi si ja ma i na men skim za da ci ma.

Na sta vak za jed ni~ kog ob u ~a va wa usle dio je ve} u sep tem bru, ka -

da je u Sr bi ji bo ra vi la de le ga ci ja Na ci o nal ne gar de Oha ja, u ko joj je

bi lo 39 ofi ci ra, pod o fi ci ra i ci vil nih li ca, po de qe nih u {est ti -

mo va.

Ta da us po sta vqe na sa rad wa spe ci ja la ca, ko ji su re a li zo va li

sa dr ̀ a je iz pa do bran ske i va tre ne obu ke, sa mo stal ne is hra ne u pri -

ro di i uve ̀ ba va wa ti ma Slu ̀ be tra ga wa i spa sa va wa, na sta vqe na

je ovog ju na po se tom pri pad ni ka Spe ci jal ne bri ga de i no vim ob li ci -

ma ob u ~a va wa na po li go nu u Grej lin gu.

Sa dr ̀ a je obu ke pra ti i sve te {wa sa rad wa na una pre |e wu od -

no sa sa jav no {}u. Po sle bo rav ka de le ga ci je Sek to ra za od no se sa

jav no {}u Na ci o nal ne gar de Oha ja u sep tem bru pro {le go di ne u Sr -

bi ji, ovog ju na usle di la je uz vrat na po se ta Upra ve za od no se sa jav -

no {}u Mi ni star stva od bra ne Sr bi je.

Od broj nih pi ta wa o ko ji ma je bi lo re ~i iz dva ja ju se pro gra mi

ra da sa za jed ni com, ~e mu se u Oha ju pri da je ve li ki zna ~aj, i pi ta wa

kri zne ko mu ni ka ci je, sve ak tu el ni ja zbog no vih i sve ra zno vr sni jih

ri zi ka i pret wi.

Po sle ve} dvo go di {weg is ku stva tre ba is ta }i ve li ku ko rist od

sa rad we, jer se od naj ja ~e ar mi je sve ta ima {ta na u ~i ti, ali i oce nu

ame ri~ ke stra ne da na{ pro fe si o na li zam i uspe {na re or ga ni za ci -

ja Voj ske Sr bi je pred sta vqa ju po u zda nu osno vu za da qe raz vi ja we

part ner skih od no sa.

Ra den ko MU TAV XI]

1. jul 2008.

VOJ NI CI JUN SKE PAR TI JE

PO LO@ILI ZA KLE TVU

U Cen tri ma za obu ku Voj ske Sr bi je, 21. ju na

voj ni ci jun ske par ti je po lo ̀ i li su za kle tvu.

Sve ~a no sti su odr ̀ a ne u cen tri ma u Som bo ru,

Pan ~e vu, Ja ko vu, Va qe vu, Za je ~a ru, Kru {ev cu i

Le skov cu.

Mla di voj ni ci za kle tvu su da li u pri su stvu pred stav ni ka

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, lo kal ne sa mo u pra ve i ro di te -

qa, rod bi ne i pri ja te qa, ko ji su iz svih kra je va Sr bi je u ve -

li kom bro ju do {li na sve ~a no sti.

^e stit ke mla dim voj ni ci ma u ime Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je upu ti li su, u Som bo ru, ge ne ral-ma jor Dra gan Ko lun xi -

ja, na ~el nik Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve (J-3), u Pan ~e vu,

ge ne ral-ma jor Pe tar Ra doj ~i}, na ~el nik Upra ve za qud ske re -

sur se (J-1), u Ja ko vu, ge ne ral-ma jor Qu bo mir Sa mar xi}, na -

~el nik Upra ve za lo gi sti ku (J-4), u Va qe vu, pu kov nik Mi len ko

La lo vi}, na ~el nik Ode qe wa za ci vil no-voj nu sa rad wu (J-9), u

Za je ~a ru, ge ne ral-ma jor Ra di voj Vu ko bra do vi}, na ~el nik

Upra ve za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku (J-6), u Kru {ev cu,

bri gad ni ge ne ral \u ro ]e li}, na ~el nik Upra ve voj ne po li ci je

i u Le skov cu, bri gad ni ge ne ral Ra de \u ri}, na ~el nik Upra ve

za oba ve {taj no-iz vi |a~ ke po slo ve (J-2).

Po ru ka naj mla |i ma u stro ju na {e od bra ne je ste da bu du

do bri voj ni ci, ko ji }e no ve za dat ke u re for mi sa nom si ste mu

obu ke iz vr {a va ti sa ve sno i od go vor no, gra de }i slo ̀ ne voj -

ni~ ke ko lek ti ve ospo so bqe ne za od bra nu ze mqe i dru ge za dat -

ke iz mi si ja Voj ske Sr bi je.

Ve li ko pri su stvo ro di te qa, rod bi ne i pri ja te qa mla dih

voj ni ka na sve ~a no sti ma po tvr |u je da je Voj ska Sr bi je po no vo

in sti tu ci ja od ugle da i po ve re wa u svom na ro du, a to je me sto

ko jim se kroz isto ri ju uvek po no si la.

R. M.

DOGA\AJI

6

ZA VR [E NA

PO VR [IN SKA

SA NA CI JA

T

M I N I S T A R [ U T A N O V A C O B I [ A O S

okom posete pod ne sen je iz ve {taj o ak tiv no sti ma ko je su, ra di ot kla wa -

wa po sle di ca eks plo zi je oko 1.300 to na uboj nih sred sta va, to kom pret -

hod ne go di ne i po pred u zi ma le spe ci ja li zo va ne je di ni ce Voj ske Sr bi je.

Mi ni star [u ta no vac je is ta kao da su zbog eks plo zi je uboj na sred stva

ra su ta na pro sto ru od oko 800 hek ta ra i da je do sa da za vr {en naj ve }i

deo po sla na ra{ ~i {}a va wu te re na.

– O~e ku jem da u na red na tri me se ca i pre o sta li deo po sla oko ma ga -

cin skog pro sto ra bu de za vr {en, a da se u sa rad wi sa Cen trom za raz mi -

nira we Re pu bli ke Sr bi je na red ne go di ne ceo te ren de taq no pre tra ̀ i i

da se na po kon ser ti fi ku je, od no sno da se do bi je od go va ra ju }a po tvr da da

G O D I [ W A K O N F E R E N C I J A S E D M

Mini star od bra ne Dra gan [u ta no vac ob i {ao je

skla di {te uboj nih sred sta va „Pa ra }in ske utri ne“,

gde je 30. ma ja zva ni~ no za vr {e na sa na ci ja

po sle di ca eks plo zi je iz ok to bra 2006. go di ne.

Re dov na Kon fe ren ci ja ze ma qa ~la ni ca SEDM (So ut he a stern Eu ro pe De -fen ce Mi ni ste ri al), na ni vou za me ni ka na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va na ci o nal nih

voj ski, na ko joj je u~e stvo vao za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-

pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, odr ̀ a na je 26. ju na u Sa ra je vu.

Na go di {woj Kon fe ren ci ji SEDM, re gi o nal noj ini ci ja ti vi na ni vou

mi ni sta ra od bra ne de set ze ma qa ju go i sto~ ne Evro pe, Ita li je i SAD, na ko -

joj Sr bi ja u~e stvu je u svoj stvu po sma tra ~a, pri ka za ni su re zul ta ti ak tiv no sti

ko je su spro ve de ne u to ku pro te kle go di ne, od po sled we kon fe ren ci je na ni -

vou za me ni ka na ~el ni ka ge ne ral {ta ba odr ̀ a ne u Za gre bu. Is tak nu to je da

pred u ze te ak ci je pro mo vi {u re gi o nal nu bez bed nost, me |u ar mij sku sa rad wu,

voj nu tran spa rent nost i ja ~a ju in ter o pe ra bil nost voj ski.

U za jed ni~ kom sa op {te wu, na kra ju Kon fe ren ci je, po zdra vqe no je pro -

{i re we pro ce sa SEDM i u~e {}e pred stav ni ka ze ma qa sa sta tu som po sma -

tra ~a, me |u ko ji ma i Sr bi je.

S K L A D I [ T E „ P A R A ] I N S K E U T R I N E ”

tu vi {e ne ma ra su tih pro jek ti la – re kao je mi ni star.

Skla di {te „Pa ra }in ske utri ne“, za jed no sa mi ni strom, ob i {li su

18. ju na i za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Mi lo je Mi le ti} i pred sed nik op {ti ne Pa ra }in Sa {a Pa u no vi}.

Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra o na kna di {te te ko ja je na sta la,

mi ni star [u ta no vac je re kao da Voj ska ne ma bu xet za ta kve na me ne i da je

to pi ta we u nad le ̀ no sti Vla de Sr bi je.

Na gla sio je i da }e pro stor voj nog skla di {ta, naj ve ro vat ni je, u okvi -

ru Ma ster pla na bi ti raz me wen sa op {ti nom Pa ra }in, te da }e se na tom

pro sto ru gra di ti objek ti neo p hod ni gra |a ni ma.

Pre ma re ~i ma pot pu kov ni ka Ra si ma Ci ri ko vi }a, jed nog od vo de }ih

qu di ko ji su ra di li na ~i {}e wu te re na, po vr {in ska pre tra ga, uni {ta va we

i iz me {ta we uboj nih sred sta va je za vr {e no. Pred sto ji du bin ska pre tra ga

u sa rad wi sa Cen trom za raz mi ni ra we i ser ti fi ko va we bez bed no sti pro -

sto ra za hva }e nog eks plo zi jom.

Ukup ni tro {ko vi ra do va na skla di {tu „Pa ra }in ske utri ne“ do sa da

iz no se ne {to ma we od 110 mi li o na di na ra. A. PE TRO VI]

DR@AV NI SE KRE TAR SPA SO JE VI]

NA SKU PU MI NI STA RA OD BRA NE

JU GO I STO^ NE EVRO PE

Ne for mal no za se da we mi ni sta ra od bra ne

ju go i sto~ ne Evro pe po sve }e no re gi o nal noj

sa rad wi i mo gu} no sti ja ~a wa re gi o nal nog

po ve zi va wa, odr ̀ a no je u Slo ve ni ji

20. i 21. ju na

Dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne Du {an Spa so -

je vi}, ko ji je pred vo dio na {u de le ga ci ju, u~e stvu ju }i u ras pra vi

na gla sio je va ̀ nost ta kvih sa sta na ka na ko ji ma se raz ma tra ju

svi ob li ci sa rad we i mo gu} no sti za jed ni~ kog de lo va wa s ci qem

ula ska u EU.

„Re gi o nal na sa rad wa u obla sti od bra ne je ste kqu~ na za

da qe evrop ske na po re i pro spe ri tet ju go i sto~ ne Evro pe", re kao

je Spa so je vi}, i do dao da je „Sr bi ja sna ̀ no i ne dvo smi sle no po -

sve }e na una pre |e wu re gi o nal ne sa rad we i ve o ma je ak tiv na u

svim re gi o nal nim ini ci ja ti va ma".

Spa so je vi} je to ilu stro vao ~i we ni com da su cen tri Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, kao {to je Voj no me di cin ska

aka de mi ja, pri hva }e ni kao vo de }i cen tri u tim obla sti ma i u

naj sko ri je vre me po sta }e me |u na rod ni re gi o nal ni cen tri, ko ji

}e ima ti me |u na rod nu li cen cu i bi ti pri zna ti od UN, EU i Part -

ner stva za mir.

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne Sr bi je ima la je to kom

kon fe ren ci je odvo je ne bi la te ral ne su sre te sa mi ni stri ma od -

bra ne Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re, po tom sa za me ni kom

mi ni stra od bra ne Ma ke do ni je, na ko ji ma je za kqu ~e no da sa tim

ze mqa ma ima mo od li~ nu sa rad wu u obla sti od bra ne, ali da ima

jo{ pro sto ra za we no una pre |e we, ne sa mo u okvi ru Part ner -

stva za mir ili sa rad we u okvi ru evrop skih in te gra ci ja ve} i na

bi la te ral nom pla nu.

„U raz go vo ri ma smo is ta kli da po ku {aj re {a va wa sta tu sa

Ko so va i Me to hi je jed no stra nim po te zi ma, kao {to je sa mo pro -

kla mo va na ne za vi snost i ~i we ni ca da su ne ke dr ̀ a ve, na pr vom

me stu dr ̀ a ve u re gi o nu, pri zna le ta kvu ne za vi snost, ne do pri -

no si sta bil no sti u re gi o nu ko joj te ̀ i mo, i ap so lut no ne do no si

ta ko o~e ki va nu bez bed nost za gra |a ne na pro sto ru za pad nog Bal -

ka na", re kao je Spa so je vi} i do dao da je u bi la te ral nim raz go -

vo ri ma na gla {en stav da jo{ ni su is cr pqe ne sve mo gu} no sti s

ci qem pro na la ̀ e wa kom pro mi snog re {e wa ko na~ nog sta tu sa

Ko so va i Me to hi je, na rav no vo |e wem pre go vo ra u okvi ru Uje di -

we nih na ci ja.

7

Snimio D

. BA

ND

A

Voj ska Sr bi je za in te re so va na je, iz me |u osta log, i za u~e {}e u pro jek tu

SE E SIM (Si mu la ci o na mre ̀ a ju go i sto~ ne Evro pe), {to }e do pri ne ti raz vo ju

obu ke, uz ve ̀ be ko je se po dr ̀ a va ju si mu la ci o nim mo de li ma, i raz vo ju si mu -

la ci o nih cen ta ra za obu ku u Voj sci Sr bi je.

1. jul 2008.8

Izvo|ewem slo`ene pokazne ve`be

na Velikom ba~kom kanalu,

u neposrednoj blizini sela Turija,

pripadnici oklopnih i izvi|a~kih

jedinica Prve brigade KoV prikazali su

mogu}nosti oklopnih borbenih vozila

u savladavawu vodenih prepreka

plovqewem

Pokazna ve`ba „VIDRA 2008”

U FOKUSU

OKLOPOMPREKO

VODE

K

ako je most u rejonu sela Turija poru{en, uspostaviti desantno

mesto prelaska, forsirati kanal plovqewem, obrazovati mosto-

bran i stvoriti uslove za formirawe skelskog mesta prelaska ra-

di uvo|ewa u borbu jedinica drugog borbenog e{elona – glasilo je

ukratko, kao uvod u takti~ku situaciju, nare|ewe brigadnog gener

ala \okice Petrovi}a, komandanta Prve brigade KoV.

Koriste}i improvizovana plovna sredstva, ume{no izra|ena od

priru~nog materijala, metalnih buradi, automobilskih guma i nekoliko

dasaka, za jednog i vi{e vojnika, na savladavawe kanala prvi su se za-

putili delovi izvi|a~ke jedinice. Neposredno iza wih, radi stvarawa

mostobrana, preko kanala su u amfibijskim transporterima krenuli i

delovi pe{adijskih jedinica.

Ustalasanom vodom Ba~kog kanala zaplovio je i izvi|a~ki vod na

tri oklopna izvi|a~ka automobila BRDM, a nakon wih i oklopna ko-

mandna vozila BTR.

Posle ovladavawa i pro{irewa mostobrana, forsirawe vodene

prepreke otpo~ele su i mehanizovane jedinice na borbenim vozilima

pe{adije BVP, koja su u mogu}nosti da, po potrebi, sa jednim puwewem

rezervoara plove i dejstvuju sa vode i vi{e od desetak ~asova.

Kako logistika ne raspola`e plovnim sredstvima, wihova tehnika

i qudstvo, nakon prelaska borbenih delova, prevezeni su brzo skelama

pontonirske jedinice.

Iako oklopna borbena vozila u toku izvo|ewa borbenih dejstava

vodenu prepreku savla|uju plovqewem samo u krajwoj nu`di, kada se

stru~no i kvalitetno pripreme i posluge i sredstva, kako su to tokom

ve`be prikazali pripadnici Prve brigade, za oklop ni voda ne pred-

stavqa nesavladivu prepreku.

Prema re~ima brigadnog generala \okice Petrovi}a, komandanta

brigade, i ova ve`ba je deo redovnih aktivnosti u procesu osposo bqa -

va wa i ne predstavqa neko posebno optere}ewe za jedinicu. Weno izvo -

|ewe u ovakvom prostoru omogu}ilo je i da se celokupni sastav jedinice

u`ivi u „borbena dejstava”, koja su na terenu neuporedivo uverqivija

nego prilikom obuke u kasarnama.

Pored ministra odbrane Dragana [utanovca, ve`bu su pratili i

na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko

Pono{ i general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant KoV.

B. M. POPADI]

ODLI^NA OCENA

Ministar odbrane Dragan [utanovac ve`bu je ocenio

odli~nom i istakao da Vojska Srbije ovakvu ve`bu izvodi

nakon osam godina.

„Otpo~e}emo sa redovnim izvo|ewem ovakvih ve`bi, jer je

na{a ideja da kroz {to vi{e prakti~nog rada na terenu

podi`emo osposobqenost vojske”, rekao je ministar [utanovac.

REDOVNA AKTIVNOST

General-potpukovnik Zdravko Pono{ je istakao da }e

ubudu}e ovakve ve`be u}i u redovan plan borbenog

osposobqavawa pripadnika Vojske Srbije, kao i da je oprede-

qewe Vojske da weni pripadnici {to vi{e vremena provode

ve`baju}i na terenu.

1. jul 2008.10

Pona{awe politi~ke elite

jednog naroda, sledi}e,

uz izvesne izuzetke,

i ostali gra|ani.

Korupciju stoga ne vidim

primarno kao pitawe

krivi~nog prava, ve} kao

pitawe integriteta,

li~nog po{tewa, a duh

integriteta prenosi se

odozgo nadole.

KORUPCIJA JE

MORALNO PITAWE

C

D r A l e k s a n d a r F a t i } , d i r e k t o r C e n t r a z a b e z b e d n o s n e s t u d i j e

en tar za bez bed no sne stu di je je di ni se u Sr bi ji ba vi si ste mat skom

kri mi no lo {kom obu kom za jav ne slu ̀ be ni ke ko ji se bo re pro tiv ta -

ko zva nih „me kih” bez bed no snih pret wi, po put ko rup ci je i or ga ni zo -

va nog kri mi na la. Da nas se u sa vre me nim dru {tvi ma, na i me, sma tra

da je ob u ~e nost jav nih slu ̀ be ni ka, pre sve ga ofi ci ra po li ci je, tu -

`i la ca, su di ja i sa rad ni ka u pra vo su |u, pri pad ni ka raz li ~i tih kon-

trol nihslu ̀ bi u mi ni star stvi ma, glav ni ~i ni lac spre ~a va wa tru qe wa

dru {tva ko je iza zi va ko rup ci ja i si stem ska kri mi na li za ci ja, o ~e mu smo

raz go va ra li sa di rek to rom Cen tra prof. dr Alek san drom Fa ti }em.

Gde je me sto Cen tra za bez bed no sne stu di je me |u dru gim fa kul te ti -

ma, cen tri ma i in sti tu ti ma sa sli~ nim po qem de lo va wa?

– Da nas je u na u ci {i ro ko pri hva }e no sta no vi {te da je kri mi no lo gi ja

po seb na na u ka, ko ja vi {e pri pa da do me nu so ci o lo gi je ne go kri vi~ nog pra va.

Po seb no je za ni mqi va pri me we na kri mi no lo gi ja, ko ja je kod nas ma lo za -

stu pqe na, i uglav nom se pre da je u okvi ru po je di nih pred me ta na Kri mi na li -

sti~ ko-po li cij skoj aka de mi ji, ali ne u do me nu ko ji za hva ta obu ka, a ko ju Cen -

tar za bez bed no sne stu di je, u sa rad wi sa ko le ga ma sa Aka de mi je, nu di. Sto -

ga je re~ o sa dr ̀ in ski je din stve nom pro gra mu obu ke na ovim pro sto ri ma.

For mat obu ke u Cen tru isto ve tan je kla si~ noj po sle di plom skoj na sta -

vi, a od po la zni ka se o~e ku je da su za vr {i li re le vant ni fa kul tet, da su ak -

tiv no an ga ̀ o va ni kao ofi ci ri ili jav ni slu ̀ be ni ci sred weg ili vi {eg ni -

Sni m

io D

. GO

L

IN

TE

RV

JU

istog po re kla. To smo iz gu bi li, a dru gu vr stu iden ti te ta ni smo iz -

gra di li. Vi {e ne zna mo ka ko da se od no si mo jed ni pre ma dru gi ma.

A taj je od nos kqu~ svih na {ih po li ti~ kih uspe ha i ne u spe ha. Dru -

{tvo u ko me po sto ji kul tu ra uza jam nih ob ra ~u na, ko je ume sto ele -

men tar ne kul tu re, sa o se }a wa i sim pa ti je me |u ~la no vi ma iste po -

li ti~ ke za jed ni ce, ga ji an ta go ni zam, ne mo ̀ e bi ti uspe {no, ni ti

osta vi ti za so bom traj na de la.

Za ra wi va dru {tva, kao {to je srp sko da nas, kqu~ no je da qu -

di pri pad ni ke svo je po li ti~ ke za jed ni ce po~ nu da do ̀ i vqa va ju kao

se bi srod ne. Ne na ni vou na ci je, ve} na osno vu pri pad no sti po li -

ti~ koj je di ni ci, od ni voa me sne za jed ni ce do ni voa dr ̀ a ve. Ako ne

po ka ̀ e mo so li dar nost pre ma dru gi ma, od te za jed ni ce ne ma ni -

{ta. De mo kra ti ju shva ta mo kao pro ce du ru, za bo ra vqa ju }i da po red

pro ce du re po sto ji i tra di ci ja.

U Sr bi ji je do {lo do ve li kog so ci jal nog raz dva ja wa, po ja vi li

su se qu di enorm no bo ga ti za svo je go di ne, ko je po zna je mo jer smo

za jed no i{li u {ko lu, na fa kul te te, ra di li sli~ ne po slo ve. Svo je

neo bja {wi vo bo gat stvo oni ne ko ri ste da in te gri {u za jed ni cu,

ve} da se do dat no, ku po vi nom po li ti~ ke mo }i, od we odvo je. Sr bi -

ja, ko ja je uvek bi la dru {tvo re la tiv ne jed na ko sti, ta ko po sta je

dru {tvo dra sti~ nih ne jed na ko sti. To je pro blem ko ji }e u bu du} no -

sti do ve sti u pi ta we dru {tve nu sta bil nost.

Na {e je dru {tvo raz je di we no, vred no sti opa da ju i me wa ju se

iz da na u dan. Ka da vi dim ka ko se ne ki mla di po na {a ju jed ni pre -

ma dru gi ma, pa za mi slim da }e oni u bu du} no sti bi ti u mo gu} no sti

da ru ko vo de ne kim de lo vi ma dru {tva, uhva ti me je za.

Na sre }u, oni ko ji ima ju du hov no ute me qe we, sle de od re |e ne

vred no sti i si stem ve ro va wa ko ji im omo gu }a va da shva te {ta se

oko wih de {a va, mo }i }e da se u od no su na to sa mi od re de, u skla -

du sa vla sti tim mo ral nim kri te ri ju mi ma.

Jo{ pre 20 go di na po zna ti kri mi no lo zi tvr di li su da Sr bi ja

ne ma pod ze mqe. Si tu a ci ja se u me |u vre me nu pro me ni la, usto li -

~io se i or ga ni zo van kri mi nal. [ta ga ~i ni to li ko opa snim?

– Isti na je da je do pre 20 go di na bi lo po li ti~ ki ne ko rekt no

re }i da po sto ji or ga ni zo va ni

kri mi nal na ovim pro sto ri ma,

i sva ko ko je o to me pi sao bio

je pred met pri ti sa ka i re pre -

si je. To, me |u tim, ne zna ~i da ga

ni je bi lo. U stva ri, na ovim

pro sto ri ma je or ga ni zo va ni

kri mi nal uvek po sto jao. We ga

je u ti to i sti~ ko vre me dr ̀ a va

ko ri sti la da pre ko kri mi na la -

ca na pa da di si den te i po li ti~ -

ke emi gran te u ino stran stvu.

Or ga ni zo va ni kri mi nal je in -

du stri ja. Kao {to je Kla u ze vic

sma trao da je rat na sta vak po -

li ti ke na sil nim sred stvi ma,

ta ko da nas kri mi no lo zi sma -

tra ju da je or ga ni zo va ni kri mi -

nal na sta vak bi zni sa kri mi -

nal nim sred stvi ma. Ta mo gde su

gra ni ce iz me |u le gi tim nog i

ne le gi tim nog mut ne, lak {e se

raz ra sta or ga ni zo va ni kri mi -

nal. Ta ko |e, ta mo gde ima re -

sur sa ko ji se mo gu re la tiv no

la ko opqa~ ka ti, raz ra sta se

or ga ni zo va ni kri mi nal.

Pod se ti mo se vre me na hi pe -

rin fla ci je, „{ti cun ga” i pri -

vi le gi ja ne kih da ku po vi nom de -

vi za od ba na ka po zva ni~ nom

voa u ra du na de lat no sti ma ko je su u ve zi sa su zbi ja wem kri mi na -

la i ko rup ci je, te da ih je for mal no de le gi ra lo wi ho vo mi ni star -

stvo. Obu ku je do sa da uspe {no za vr {i lo vi {e od 300 ofi ci ra,

tu ̀ i la ca, su di ja – i svi su oni ak tiv ni u svo jim obla sti ma. Sa rad -

wa Vla de Kra qe vi ne [ved ske, kao i sa rad wa Vla de Sr bi je, bit ne

su kom po nen te u uspe {nom od vi ja wu tog pro gra ma, ko ji se po la ko

pri vo di svom za kqu ~e wu, i mi o~e ku je mo da bi on tre ba lo da bu de

in te gri san na ne ku od dr ̀ av nih na stav nih usta no va, sa da ka da je u

pot pu no sti raz ra |en. Upra vo ta kva raz ra da je smi sao po mo }i si -

ste mu obra zo va wa ka dro va za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi -

na la i ko rup ci je u Sr bi ji.

Po mi we te ko rup ci ju. Bor ba pro tiv we ~e sto je pred iz bor -

no obe }a we. Ali da li je u srp skom dru {tvu ta bor ba uop -

{te po ~e la?

– Ko rup ci ja ni je pri mar no pi ta we kri vi~ nog pra va, ne go in -

te gri te ta, li~ nog po {te wa, a duh in te gri te ta pre no si se od o zgo

na do le. Ka ko se po na {a po li ti~ ka eli ta jed nog na ro da, ta ko }e se,

uz iz ve sne iz u zet ke, po na {a ti i na rod. Sr bi ja je da nas ra zo re no

dru {tvo u ko me se ne zna ni {ta se sme, ni {ta se ne sme, ne go je sve

do zvo qe no, ako se u|e u par tij ski mun dir. Svi na ja vqu ju bor bu

pro tiv ko rup ci je u tu |im, a ne u svo jim re do vi ma. Svi su spre mi na

ob ra ~un sa ko rup ci jom kod dru gih, a ne u se bi i kod se be. Mo ral

ni je kri ti ko va we dru gih, ne go po la ̀ e we od se be i svo je par ti je da

bi se po ka zao pri mer. U su prot nom, bor ba pro tiv ko rup ci je osta -

je spo qa {wa re pre si ja, i ona obi~ no ne po ga |a glav ne ge ne ra to re,

a we ni ukup ni efek ti na sma we we ko rup ci je su vr lo skrom ni.

Vi, da kle, ko rup ci ju od re |u je te pr ven stve no kao mo ral no

pi ta we.

– Mi slim da se tre ba vi {e ba vi ti kon tro lom sop stve nih re -

do va, ne go po zi va ti re pre siv ne in sti tu ci je da se bo re pro tiv ko -

rup ci je. Naj krup ni ja ko rup ci ja, uo sta lom, i ne spa da u kri vi~ na de -

la. U te o ri ji ko rup ci je we ne osnov ne for me su kro ni zam (si ste mat -

sko fa vo ri zo va we pri ja te qa), ne po ti zam (fa vo ri zo va we srod ni -

ka) i na mer no lo {e upra vqa we

u okvi ru za kon skih ovla {}e wa.

Ni jed na od ove tri for me ni je

za hva }e na kri mi na li za ci jom u

kri vi~ nom za ko no dav stvu. Pri -

ma we mi ta i sli~ ni ob li ci ko -

rup ci je to li ko su efe mer ni fe -

no me ni, da pra vqe we glav ne te -

me od wih pot pu no od stra wu je

sva ku kon tro lu od pra ve ko rup -

ci je. Pra va ko rup ci ja je u na ~i -

nu na ko ji naj vi {i pred stav ni ci

po li ti~ ke i pri vred ne eli te vr -

{e spro vo de ovla {}e wa. To je

po zna ti prin cip ko ji je da nas

ugra |en u de fi ni ci ju ko rup ci je u

Or ga ni za ci ji za evrop sku bez -

bed nost i sa rad wu, i u ti mu za

bor bu pro tiv ko rup ci je Svet ske

ban ke. Re~ je o dve naj na pred ni -

je or ga ni za ci je za pro u ~a va we

ko rup ci je u sve tu, a pra vi la

Oeb sa su ugra |e na i u evrop ske

nor ma tiv ne in stru men te, ko ji su

oba ve zu ju }i za sve ze mqe ~la -

ni ce i kan di da te za ~lan stvo.

Ka kve su po sle di ce so ci -

jal nog ra slo ja va wa na

dru {tve nu sta bil no sti?

– Ne ka da su qu di jed ni

dru ge do ̀ i vqa va li kao iz dan ke

11

Mo ral ni je kri ti ko va we dru gih, ne go po la ̀ e we od se be i

svo je par ti je da bi se po ka zao pri mer. U su prot nom, bor -

ba pro tiv ko rup ci je osta je spo qa {wa re pre si ja, i ona

obi~ no ne po ga |a glav ne ge ne ra to re, a we ni ukup ni efek -

ti na sma we we ko rup ci je su vr lo skrom ni.

Ne ma jed no stav ni jeg na ~i na da se ~o vek obo ga ti ne go da

dr ̀ a va ma lo „sa vi je” ne ka uo bi ~a je na pra vi la i da mu „za -

lo gaj” mo no po la na ne ko vre me. Ta kav je bio pro ces bo ga -

}e wa u svim post ko mu ni sti~ kim ze mqa ma, jer u wi ma je po -

sto ja la kul tu ra to ta li tar ne vla sti ko ja je mo gla da ra di

{ta je hte la.

Ta mo gde su gra ni ce iz me |u le gi tim nog i ne le gi tim nog

mut ne, lak {e se raz vi ja or ga ni zo va ni kri mi nal. Vr lo

~e sto se raz vi ja i ta mo gde ima re sur sa ko ji se mo gu re -

la tiv no la ko opqa~ ka ti.

U Sr bi ji je do {lo do ve li kog so ci jal nog raz dva ja wa, po ja vi -

li su se qu di enorm no bo ga ti za svo je go di ne, ko je po zna je mo

jer smo za jed no i{li u {ko lu, na fa kul te te, ra di li sli~ ne

po slo ve. Svo je neo bja {wi vo bo gat stvo oni ne ko ri ste da

in te gri {u za jed ni cu, ve} da se do dat no, ku po vi nom po li ti~ -

ke mo }i, od we odvo je.

kur su, a wi ho vom pro da jom gra |a ni ma po cr nom kur su, fak ti~ ki

za ko ni to opqa~ ka ju ceo na rod. Pod se ti mo se pi ra mi dal nih she ma

{ted we po put „Da fi men ta” i „Ju go skan di ka” ko je su osta vi le de se -

ti ne hi qa da qu di bez u{te |e vi ne. Sve se te she me, pre ma da nas

va ̀ e }im nor ma tiv nim de fi ni ci ja ma u okvi ru EU i UN, pa i u srp -

skom za ko no dav stvu, ukla pa ju u po jam or ga ni zo va nog kri mi na la,

sa mo {to ta da ni je bi lo tih de fi ni ci ja i bi lo je za bra we no go vo -

ri ti o or ga ni zo va nom kri mi na lu.

Ka ko je na sta ja la spre ga kri mi na la, bi zni sa i po li ti ke u

Sr bi ji?

– Naj lak {i na ~in da se ~o vek obo ga ti je ste da mu dr ̀ a va

omo gu }i ne ku kri ti~ nu pred nost, ne ki mo no pol, ko ji dru gi gra |a ni

ne ma ju. Ako sam ja pe kar, i dr ̀ a va mi pro da bra {no iz svo jih re -

zer vi za de se ti deo ce ne na tr ̀ i {tu, dok to dru gim pe ka ri ma ne

omo gu }i, ja po sta jem bo gat ~o vek pre ko no }i, jer je moj hleb dvo stru -

ko jef ti ni ji od sva kog dru gog, a ja za ra |u jem na we mu, re ci mo, pet

pu ta. Ako imam {ko lu en gle skog je zi ka, i dr ̀ a va sa mo pre ko me ne

spro vo di obu ku svo jih za po sle nih u en gle skom je zi ku, ja po sta jem bo -

gat ~o vek fak ti~ ki pre ko no }i. Ne ma jed no stav ni jeg na ~i na da se

~o vek obo ga ti ne go da dr ̀ a va ma lo „sa vi je” ne ka uo bi ~a je na pra vi -

la i da mi „za lo gaj” mo no po la na ne ko vre me. Ta kav je bio pro ces

bo ga }e wa u svim post ko mu ni sti~ kim ze mqa ma, jer u wi ma je po sto -

ja la kul tu ra to ta li tar ne vla sti ko ja je mo gla da ra di {ta je hte la.

Da nas su in stru men ti bo ga }e wa po li ti~ ke par ti je, ko je ima ju

ulo gu di stri bu te ra dru {tve nog bo gat stva po sred stvom svo jih do go -

vo ra o struk tu ri vla sti. Po li ti~ ka te o ri ja vlast sa gle da va kao

mo no pol pri me ne si le i pri nu de, ali jed na ko ta ko i kao funk ci ju

ras po de le dru {tve nog bo gat stva. Sto ga je pri rod no da je kri mi -

nal no bo gat stvo na sta ja lo ve li kim de lom u si ner gi ji sa zlo u po -

tre bom dr ̀ av ne vla sti u tran zi ci o nim pro ce si ma u biv {im ko mu -

ni sti~ kim ze mqa ma. Ka da se jed nom upo tre bi dr ̀ av na vlast za ~i -

we we uslu ge or ga ni zo va nom kri mi na lu, na sta je ta ko zva ni kli jen -

te li sti~ ki od nos.

To je spe ci fi ~an od nos dve stra ne, jed ne u vla sti i jed ne u

kri mi nal noj gru pi, u ko me je bi lo ko joj stra ni te {ko da iza |e iz te

ve ze. Pred stav nik po li ti~ ke stran ke ima ulo gu spon zo ra kri mi -

nal ca, jer mu omo gu }a va pri vi le gi je ko ji ma se on bo ga ti, i u raz li -

~i tim ste pe ni ma za {ti tu od prav nih po sle di ca. Isto vre me no, ima

ulo gu kli jen ta tog kri mi nal ca, jer od we ga pri ma no vac, uslu ge,

fi zi~ ku za {ti tu, pro vi zi je, i to me sli~ no. U ovom dru gom smi slu,

kri mi na lac je spon zor, a pred stav nik po li ti~ ke vla sti je kli jent.

Uko li ko bi lo ko ja stra na po ku {a da iza |e iz tog od no sa, ona stva -

ra vr lo opa snu si tu a ci ju za dru go ga, ko ji ~e sto do vo di do to ga da

dru ga stra na pre du zme eks trem ne me re. Sto ga su obe stra ne upla -

{e ne od pre ki da od no sa i traj no za ro bqe ne u kli jen te li sti~ kom

za gr qa ju. To je do mi nant no kri mi no lo {ko ob ja {we we si ner gi je

po je di nih pred stav ni ka po li ti~ ke vla sti i or ga ni zo va nog kri mi -

na la u tran zi ci o nim dru {tvi ma.

U sa rad wi sa {ved skom Agen ci jom za me |u na rod ni raz voj, u

no vem bru ove go di ne or ga ni zu je te me |u na rod nu kon fe ren -

ci ju „Po li ti ka su prot sta vqa wa or ga ni zo va nom kri mi na -

lu”. [ta od we o~e ku je te?

– Kon fe ren ci ja }e oku pi ti spe ci ja li ste iz raz li ~i tih obla -

sti bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, a wu ko or di ni ra Eks -

pert ski tim ko ji sa ~i wa va ju, po red ~la no ve CBS-a, pred stav ni ci

re pu bli~ kog tu ̀ i la {tva, po li ci je, po li cij ske i prav ne na u ke. U woj

}e u~e stvo va ti ne ki od re no mi ra nih evrop skih i re gi o nal nih stru~ -

wa ka, po put Kla u sa Bah ma na iz Poq ske, Xo na Slej te ra, du go go di -

{weg stru~ wa ka bri tan skog Sko tland jar da, Ser ge ja He vor ko va iz

Ukra ji ne, od no sno po li caj ci, prav ni ci i tu ̀ i o ci iz ze ma qa za pad -

nog Bal ka na. Ciq kon fe ren ci je je ve ri fi ka ci ja ne kih za jed ni~ kih

is ku sta va i pro fi li sa we prin ci pa na ko ji ma }e se ba zi ra ti bu du -

}a Stra te gi ja za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

Sne ̀ a na \O KI]

INTERVJU

KON FE REN CI JA O CI VIL NOJ

ZA [TI TI U @ENE VI

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni -

star stva od bra ne dr Zo ran Jef ti}

i na ~el nik Od se ka ci vil ne za {ti -

te u Upra vi za van red ne si tu a ci je

@iv ko Ba bo vi} u~e stvo va li su u

ra du Kon fe ren ci je „Ulo ga ci vil ne

za {ti te i no vi glo bal ni iza zo vi”

ko ja je odr ̀ a na u @ene vi.

Kon fe ren ci ja je oku pi la

pred stav ni ke ve li kog bro ja ze ma -

qa iz Evro pe, Azi je, Afri ke i Ju ̀ ne Ame ri ke. Iz la ga wa i ras pra va

od no si li su se, naj ve }im de lom, na funk ci o ni sa we na ci o nal nih si -

ste ma za upra vqa we u van red nim si tu a ci ja ma. Po se ban ak ce nat je

sta vqen na zna ~aj me |u na rod ne sa rad we i po mo }i u slu ~a je vi ma ve -

li kih pri rod nih i teh ni~ kih ka ta stro fa.

To kom bo rav ka u @ene vi, dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran Jef ti} su -

sreo se sa mi ni strom za ci vil nu od bra nu i van red ne si tu a ci je Ru ske

fe de ra ci je, Ser ge jom [oj gu om. Tom pri li kom is tak nut je zna ~aj sa -

rad we dve ze mqe u obla sti za {ti te i spa sa va wa qu di i ma te ri jal nih

do ba ra od pri rod nih i teh ni~ kih ne sre }a i ka ta stro fa i na ~el no do -

go vo re na da qa sa rad wa u ovoj obla sti.

VOJ NIM PEN ZI O NE RI MA CR NE GO RE

VRA TI TI PRA VO NA PEN ZI JU

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor Jo vi ~i} sa sa -

rad ni ci ma odr ̀ ao je 26. ju na rad ni sa sta nak sa pred stav ni ci ma Ini -

ci ja tiv nog od bo ra voj nih pen zi o ne ra bez pen zi ja.

Na sa stan ku je kon sta to va no da je neo dr ̀ i va si tu a ci ja u ko ju je

pre 10 me se ci do ve den 61 voj ni pen zi o ner, ka da im je Fond za pen zij -

sko i in va lid sko osi gu ra we Cr ne Go re pre ki nuo is pla tu pen zi ja i

ski nuo ih sa evi den ci je, a na osno vu Za ko na o iz me na ma i do pu na ma

Za ko na o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu Cr ne Go re.

Na i me, Fond za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we Cr ne Go re

uki nuo je pen zi je svim pen zi o ne ri ma ko ji su pra vo na pen zi ju ostva ri -

li po voj nim pro pi si ma, ne ma ju pre bi va li {te u Re pu bli ci Cr noj Go -

ri, a do ta da su bi li ko ri sni ci Fon da PIO Re pu bli ke Cr ne Go re.

Pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne iz ne li su uve ra va wa da

}e sa Mi ni star stvom za rad i so ci jal nu po li ti ku, kao ma ti~ nim or ga -

nom za oblast PIO, Mi ni star stvom spoq nih po slo va, om bud sma nom

i dru gim or ga ni ma Re pu bli ke Sr bi je u~i ni ti sve, u skla du sa svo jim

nad le ̀ no sti ma, a ra di pre va zi la ̀ e wa neo dr ̀ i ve si tu a ci je u ko joj je

ovim gra |a ni ma Re pu bli ke Sr bi je uki nu to ele men tar no gra |an sko

pra vo.

SARADWA U OBLA STI ZA KO NO DAV STVA

SA RU MU NI JOM

De le ga ci ja Prav ne upra ve Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je,

ko ju je pred vo dio se kre tar Mi ni star -

stva od bra ne Dra gan Ra du lo vi}, bo ra -

vi la je u zva ni~ noj po se ti Mi ni star stvu

od bra ne Ru mu ni je. Tom pri li kom se kre -

tar Ra du lo vi} su sreo se sa dr ̀ av nim

se kre ta rom i na ~el ni kom Sek to ra za

ve zu sa par la men tom i jav no in for mi -

sa we Ge or ge tom Eli za be tom Io ne sku.

To kom po se te raz mo tri li su ak tu -

el na pi ta wa u ve zi sa uskla |i va wem

pro pi sa do ma }e le gi sla ti ve sa pra vom Evrop ske uni je ali i osta la

prav na pi ta wa i pro ble me u obla sti od bra ne u okvi ru te ku }ih re -

form skih pro ce sa u Ru mu ni ji i Re pu bli ci Sr bi ji.

12 1. jul 2008.

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

13

VOJNA TAJNA

^itava istorija, to

je vreme uzaludnog

tragawa za tajnama.

Jedan od velikih

britanskih {pijuna

ovako je definisao

svoje muke sa

misterijama: „Tajna,

to je sve ono {to ne

znamo!“

DDa nije pogubne i spasonosne qudske radoz-

nalosti, jo{ bismo `iveli u pe}inama i ukle-

savali svoje likove na wenim negletovanim zi-

dovima. Mamuti bi bili na{i ku}ni qubimci, a Ka-

menko i Kremenko prve kom{ije. U stvari, to mo`da i

ne bi bilo preterano lo{e. Nema gu`ve ni zaga|ewa,

ni kirije, ni obavezne TV pretplate.

Za homo sapiensa `ivot van podzemnog

skrovi{ta be{e u po~etku velika avantura i nedoumi-

ca, rizi~no bekstvo iz zaklona na osvetqeno sun~ano

poqe. A tamo su ve} po~eli ratovi za prostor i imov-

inu. I do danas nisu prestali, a nema nade da }e ih

neko ukinuti.

Prvu lekciju o tome {ta je vojna tajna svako od nas

nau~i u regrutskim danima. [ta se sme a {ta ne sme

govoriti i pisati, to vam utuve u glavu pre nego {to od

{mokqana probaju da naprave vojnike. Dakle, ne sme

da se ka`e koliko vas ima, koji vam je ratni raspored,

formacijski naziv jedinice, kakav je komandir. Kako

se zove, to mo`e, ali kakav je nikako.

U prvim vojni~kim danima, a to je bilo davne

1966, ~uo sam i anegdotu o vojnoj tajni. Ide stroj vo-

jnika ulicom, olabavili oni korak, umorni su i

pra{wavi. Nije im ni do ~ega, samo da se dovaqaju do

kasarne i oslobode svoje napa}ene, ̀ uqevite noge kru-

tih cokula, sirovih gle`waka i odrvenelih ~arapa. Kad

neko od radoznalih civila pita: „A je li, vojsko, {ta

to nosite u torbicama!“

Zini da ti ka`em!“ – odgovara oprezan profesion-

alac civilu nepoznatih namera. „To {ta mi nosi-

mo, to ti je, brale, vojna tajna!“

„A je l’ te{ko?“, ne odustaje ta dosada od radoz-

nalog civila, nego navaquje svim silama, pa to ti je!

„Sigurno da je te{ko kad je municija!“ – odgovara

~uvar vojne tajne.

To {to su vojna lica morala da znaju kako bi

sa~uvala integritet svog poziva, poznavali smo pod

imenom bezbednosna kultura. Naravno da vojska nije

smela da be`i od pitawa. Nisu sva zlonamerna. Nar-

od ima prava da pita, a ti budi mudar pa ka`i sve, a

da ne ka`e{ ni{ta. Nije svaki ~i~a koji svoju

znati`equ ne stigne da obuzda {pijun! Taman posla.

Ali pravi vojnik ume da razgovara sa svakim.

Tako je neki ~ovek pitao i ovo: „Je li, koliko vas

ima u jedinici?“

Uh! To je bilo te{ko pitawe. Da se dobro razmis-

li, ~ak da se organizuje mala rasprava. [ta da

odvali{ a da se ne izbrbqa{, da ne obruka{ ~etu

pred narodom. Recimo ovo: „[ta te se ti~e, burazeru!“

Grubo, nevaspitano. Mo`da ga se ti~e, i on pla}a svoju

vojsku, ako je pitao nije mislio ni{ta lo{e. A gledajte

ovu varijantu: „E, vala ja nisam imao druga posla, nego

sam sve brojao. ‘Ajde, prikane, odabi!“ Ovo ve} li~i

na Nikoletinu Bursa}a, junaka Brankovih pri~a. Ali

mitraqezac je davno u legendi, a ti ~uva{ tajnu.

Jedan je na prethodno neprijatno pitawe odgovo-

rio: „Ima nas ta~no koliko treba!“ I to je oceweno

mudrim zborom, bar za vreme u kome je problem oko

vojne tajne i nastao.

Vojna tajna je, naravno, ono {to je neko proglasio

tajnom. Ne `elimo da po{tovanog ~itaoca optere}uje-

mo teorijom, jer on to boqe zna od pisca ovoga teksta.

Ali tajna ima smisla samo dok ono zbog ~ega je nastala

daje rezultate.

Recimo, generali rimskih legija su komandovali

glasom i urlali do neba da bi ih borci razumeli. Wihov

smrtni protivnik Hanibal rukovodio je trupama uz pomo}

nemu{tih znakova (prstima, rukama, ogledalima). Dakle u

ti{ini, {to niko nije razumeo pre Scipiona Afrikan-

ca, ~oveka koji je i oterao Kartagiwanina u penziju.

Veliki Hanibal je, mo`da, bio prvi vojskovo|a koji

je komandovao koriste}i {ifre. Scipion je po~eo da

i{~itava povezanost pantomime protivni~kih generala i

postupaka vojske. I tako je razbio tajni kod, posao kojim

}e se u Drugom svetskom ratu baviti ~itavi bataqoni na-

jboqih matemati~ara.

Kao i sve drugo, i vojna tajna je do`ivela svoju

evoluciju. Sa wom i {pijuni, koji su davno izumrli, bar u

klasi~nom smislu. Nova generacija obave{tajaca koristi

elektroniku i analitiku kako bi dobila podatke koji su

„svuda oko nas“. Ni{ta se vi{e ne mo`e sakriti, ali je

uzbudqivo stalno poku{avati.

Vojne tajne se ~uvaju, pre svega – iz principa. Ko-

liko nas ima, {ta nosimo, i da li je municija te{ka,

odavno znaju svi. Sve preostale tajne kriju se samo u vo-

jni~kim glavama. Zbog toga su podaci o qudskim slabosti-

ma bili prava otkri}a. Recimo, voli li komandir da

popije koju vi{e, da li ga je omamila kocka i je li slab

prema „suprotnom polu“, ili svom, |avo bi ga znao!

To su bila op{ta mesta sedamdesetih, kada se vi{e

vodilo ra~una da se mane sakriju, nego da se otklone.

Jeste da se na{ ~ovek odaje nekoj vrsti zabrawenog hedo-

nizma, samo je va`no da to neprijateq ne sazna.

Ali, on to svakako na~uje, i to preko prijateqa.

[ta je sve vojna tajna, jo{ bi se o tome dalo

raspravqati. Ali, badava, u toj oblasti ima

ta~no onoliko eksperata koliko i zabluda.

Ovaj tekst nastaje kao poku{aj da vojna tajna, kao pred-

met javnog razmatrawa, okru`i i nekom vedrinom, a ne

samo sumwom.

Povodom autora ove misteriozne pri~e, vojne

vlasti su, s namerom da nanesu {tetu ugledu biv{eg vo-

jnog lica, objavile u maju 95. tajni podatak, da to vojno

lice, tojest ja, ima uglavnom jednu, i to neoprostivu manu.

Voli `ene!

Ni do danas ne razumem su{tinu navedene qage i

tajne, koju ina~e nikada nisam krio. Ta~nije bi bilo da su

napisali kako gre{nik po{tuje i, naravno, voli `ene,

kao ne{to najboqe {to ̀ ivi pored nas. Ali ko bi uop{te

razumeo bezimene biografe i wihov rasko{ni talenat.

Vidim da su ovi mladi generali danas potpuno raz-

bili ksenofobiju iz ranijih vremena. Dakle, slobodno

kontaktiraju sa strancima, {to bi samo pre desetak god-

ina bilo progla{eno za ~istu izdaju. Ina~e, postoji

savr{en na~in da se pred onostranom ~eqadi sakrije

svaka tajna, a posebno vojna. I to pomo}u doslednog nez-

nawa stranog jezika. Na svako pitawe radoznalog stran-

ca samo ma{e{ rukama, kao Hanibal.

Autor je komentator lista „Politika“

S

etite se samo koliko ste puta tokom vojnog {kolovawa i profesion-

alne karijere ~uli izraz – red, rad i disciplina. Olako smo mu pri-

davali ideolo{ko zna~ewe, nastoje}i da obezvredimo wegovu

su{tinu. A ona se potvr|uje u svakoj oblasti vojne organizacije. I ne

samo u woj – danas su red, rad i disciplina osnovni principi na ko-

jima poslovawe zasnivaju zna~ajni dr`avni i privredni sistemi.

Disciplina, sama po sebi, nema vrednost. Ona dobija smisao samo u

odre|enom sistemu vrednosti. Tako je disciplinska odgovornost pripadnika Vo-

jske osnovni postulat na kome po~iva princip subordinacije. Iz we progovara i

odnos ~oveka prema samome sebi, dru{tvenim i profesionalnim normama.

Zbog osobenosti organizacije, ozbiqnosti i te`ine zadataka, povrede dis-

cipline u Vojsci mogu imati nesagledive posledice. O tome slikovito govori

izreka – Kada znamo da smo na~inili zlo, a odbijemo da to priznamo, krivi smo

dvostruko.

PRIRU^NIK ZA POD GLAVU

Usvajawem Zakona o Vojsci i dono{ewem Pravila o vojnoj disciplini

zaokru`en je sistem vojnodisciplinske odgovornosti pripadnika Vojske Srbije.

U toku su izrada Uputstva o primeni Pravila i Uputstva o kontroli, vo|ewu

evidencije i statistike o disciplinskim merama i disciplinskim kaznama

izre~nim profesionalnim pripadnicima Vojske.

Novo Pravilo uskla|eno je prema Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o

krivi~nom postupku. Pojedine odredbe o vojnoj disciplini, preuzete iz Zakona i

Pravila, ugra|ene su i u Pravilo slu`be.

OGLEDALO SAVESTI

V o j n o d i s c i p l i n s k a o d g o v o r n o s t

[ta se, zapravo, promenilo

u novoj zakonskoj regulativi

o disciplini u Vojsci

Srbije? Koje su nadle`nosti

vojnih disciplinskih

sudova? Mo`e li

komandovawe uticati na

wihove odluke? Kako se

odvijaju postupci pri Vi{em

vojnom disciplinskom sudu?

Koliko se prilikom izbora

tu`ilaca uva`avaju zahtevi

pravne struke? Da li je

vojna disciplina ogledalo

profesionalne savesti ili

vi{e potreba sistema za

sigurno{}u?

14 1. jul 2008.

– Vojna disciplina regulisana je glavom 13. Zakona o Vojsci.

Propisana je disciplinska odgovornost pripadnika Vojske, ali ne i

dr`avnih slu`benika i name{tenika. Me|u pripadnike Vojske ubrajaju

se i ona lica koja su upu}ena na rad u Ministarstvo odbrane.

Za povrede vojne discipline u~enika vojnih {kola, koji se tek

{koluju za vojne du`nosti, mere i kazne se ne izri~u prema odredbama

Pravila o vojnoj disciplini, ve} na osnovu propisa o vojnim {kolama

– ka`e pukovnik Neboj{a Nikoli}, predsednik Vi{eg vojnog disciplin-

skog suda.

I Zakon o Vojsci Jugoslavije sadr`avao je odredbe o disciplin-

skoj odgovornosti. Postojale su, kao i sada, lak{e i te`e povrede vo-

jne discipline. Za lak{e povrede izricale su se disciplinske mere, a

za te`e disciplinske kazne. Isti model zadr`an je i u Zakonu o Vojsci,

s tim {to su u wemu ta~no definisani slu~ajevi povrede vojne disci-

pline, mere i kazne koje se izri~u, ali i nadle`nosti za vo|ewe dis-

ciplinskog postupka.

– Nekada{wa pravna regulativa nije precizirala razliku

izme|u disciplinskih gre{aka i disciplinskih prestupa. U slu~aju

povrede discipline, na primer, neizvr{avawa ili odbijawa

nare|ewa, nadle`ne stare{ine su odlu~ivale da li je re~ o disci-

plinskoj gre{ci ili prestupu – obja{wava sekretar Vi{eg vojnog dis-

ciplinskog suda major Damir Gali}.

To {to su u Zakonu o Vojsci precizno definisane disciplinske

gre{ke i prestupi, smatra vi{i vojni disciplinski tu`ilac pot-

pukovnik Milorad Korolija, odgovara na~elu odre|enosti u Krivi~nom

zakonu. Subjektivna ocena nadle`nog stare{ine se na taj na~in izbe-

gava, pa se prema svima postupa jednako.

– Kada je re~ o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima koji

u~ine povredu radne discipline, do usvajawa novog Pravila postojao

je Pravilnik ministra odbrane, prema kome je trebalo osnovati

komisiju koja raspravqa o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih. U

praksi to nije za`ivelo. Posle je odlu~eno da i oni odgovaraju pred

vojnim disciplinskim sudovima, {to je i realizovano.

Trenutno nema pravilnika o disciplinskoj odgovornosti

dr`avnih slu`benika u Ministarstvu odbrane, kao podzakonskog akta

koji precizira wihovu odgovornost, pa se mo`e re}i da profesion-

alna vojna lica i vojni slu`benici i name{tenici nisu ravnopravni

sa wima, jer nije po{tovano na~elo jednakosti. U stru~noj termi-

nologiji se takav primer naziva pravnim vakuumom – tvrdi pot-

pukovnik Korolija.

DRAMA (NE)RAZUMEVAWA

Zakonom o Vojsci precizirane su disciplinske mere koje se

primewuju za lak{e povrede vojne discipline. Profesionalnom vo-

jnom licu mogu se izre}i opomena i smawewe plate od pet do dvadeset

odsto za mesec u kome je na~inio odgovaraju}i propust.

– Pretpostavqeni stare{ina ranga komandira ~ete, na wemu

ravnom ili vi{em polo`aju, ~im sazna za povredu vojne discipline,

prikupqa materijalne dokaze i podatke zna~ajne za utvr|ivawe odgov-

ornosti, a o woj raspravqa u roku od tri dana.

Disciplinska mera se ne mo`e izre}i bez saslu{awa

okrivqenog i svedoka. Ukoliko nadle`ni procene, prema Pravilu o

vojnoj disciplini, da je re~ o prestupu, donose re{ewe o sprovo|ewu

izvi|ajnog postupka.

Vojnicima na slu`ewu vojnog roka, kada u~ine lak{u povredu vo-

jne discipline, mo`e se izre}i i disciplinska mera zabrane izlaska

iz kasarne ili drugog vojnog objekta u trajawu do 15 dana. Time se,

prakti~no, ograni~avaju wihovi redovni izlasci – navodi potpukovnik

Boro Gordi}, na~elnik Referata za pravne poslove u Kabinetu na~el-

nika General{taba Vojske Srbije.

U ~lanu 149. Zakona pobrojani su disciplinski prestupi za koje

se izri~u disciplinske kazne. Ima ih 32 i oni predstavqaju te`e

povrede vojne discipline. Kada postoji osnovana sumwa da je pripad-

nik Vojske u~inio disciplinski prestup, on se procesira u postupku

pred tu`iocem, a ako se utvrdi krivica za prestup okrivqeni se

osu|uje na disciplinsku kaznu.

– Disciplinske kazne za profesionalna vojna lica definisane

u 152. ~lanu Zakona o Vojsci, druga~ije su u odnosu na prethodne

propise – smawewe plate od pet do trideset odsto, u trajawu od jednog

do {est meseci, smewivawe sa du`nosti, smewivawe sa komandno-

rukovode}e du`nosti, zabrana unapre|ewa u vi{i ~in, zabrana

napredovawa, vra}awe u prethodni ~in, gubitak slu`be i gubitak ~ina.

U postupku pred vojnim disciplinskim sudovima kazne se mogu izre}i

profesionalnom vojnom licu, vojnom slu`beniku, name{teniku i vo-

jnicima po ugovoru – napomiwe pukovnik Nikoli}.

Kako navodi major Gali}, uz kaznu gubitka ~ina i slu`be u pos-

tupcima pred vojnim disciplinskim sudovima, uvedena je i nova disci-

plinska kazna – vra}awe u prethodni ~in. Gubitak slu`be jeste najte`a

kazna koja se mo`e izre}i za te{ke povrede vojne discipline vojnim

slu`benicima i name{tenicima.

Vojni~ki pritvor – disciplinska mera koja se vojnicima ranije

izricala za te`e povrede vojne discipline – nije predvi|ena novim

Pravilom, jer nije sadr`ana ni u Zakonu o Vojsci.

– Na taj na~in zakonodavac je nastojao da usvoji pozitivne

evropske propise i standarde, a i odredbe o za{titi qudskih prava

koje se primewuju u brojnim armijama sveta. Shodno potrebama Vojske

i wene trupne slu`be, predvi|ena je nova mera – zabrana udaqavawa

iz posebnih prostorija u vojnom objektu. Takvu naredbu donosi pret-

postavqeni stare{ina, a vojnik protiv we mo`e uputiti `albu na-

dle`nom vojnom disciplinskom sudu. To je drugostepeni postupak, koji

se mo`e primeniti samo u slu~aju te kazne. U roku od 24 ~asa sud

raspravqa i odlu~uje o `albi – ka`e potpukovnik Gordi}.

Praksa je nametnula da se me|u disciplinskim prestupima, zbog

u~estalosti i mogu}ih posledica, na|u i neki koje raniji propisi nisu

15

Snimio I

. S

AL

IN

GER

definisali – u`ivawe opojnih droga ili neovla{}eno dr`awe sup-

stanci ili preparata koji su progla{eni za opojne droge. Tu spada i

navo|ewe drugoga na u`ivawe opojnih droga ili davawe drugima opo-

jnih droga, te omogu}avawe drugome da u`iva opojne droge. Nekada

takve pojave nisu bile rasprostrawene, pa nisu ni bile ocewene kao

te`e povrede vojne discipline.

ODMERAVAWE SUMWE

U slu~ajevima te`e povrede vojne discipline, re{ewem o

pokretawu izvi|aja prema propisanoj formi, odre|uje se profesion-

alno vojno lice koje }e taj postupak voditi. Pre toga, prema Zakoniku

o krivi~nom postupku, okrivqeni se mora pou~iti o pravima koja ima.

Procedura u Pravilu o vojnoj disciplini uskla|ena je sa Zakonikom, a

ono {to nije precizirano direktno se iz wega primewuje.

Izvi|aj pokre}e nadle`ni stare{ina na polo`aju komandanta

bataqona i vi{em. U Ministarstvu odbrane, protiv profesionalnog

vojnog lica, vojnog slu`benika ili name{tenika, to ~ini rukovodilac

na polo`aju na~elnika uprave, wemu ravnom ili vi{em.

– Disciplinski izvi|aj mo`e trajati najdu`e 30 dana, a prema

potrebi se mo`e produ`iti za jo{ 15. Kada se postupak okon~a,

stare{ina koji ga je vodio dostavqa kompletan disciplinski predmet

i mi{qewe nadle`nima. Na osnovu toga, re{ewem se, ako se proceni

da nema prestupa, obustavqa postupak, a mo`e se raspravqati kao

disciplinska gre{ka .

Ukoliko proceni da se radi o disciplinskom prestupu, stare{ina

ranga komandanta brigade ili vi{eg, predla`e nadle`nom vojnom

disciplinskom tu`iocu da podigne optu`ni predlog protiv okrivqenog.

Wemu se dostavqa predlog sa kompletnim predmetom – precizira pot-

pukovnik Boro Gordi}.

Po{to primi predmet sa predlogom nadle`nog stare{ine, pr-

vostepeni vojnodisciplinski tu`ilac odlu~uje o tome da li }e podi}i

optu`ni akt ili }e predlog stare{ine odbaciti.

– To jeste zna~ajna novina u odnosu na prethodnu regulativu o

disciplinskoj odgovornosti pripadnika Vojske. Ranije je nadle`ni

stare{ina takav predlog dostavqao ministru odbrane ili na~elniku

General{taba, koji su o wemu odlu~ivali. Novim modelom, odluku o

ne~ijem disciplinskom gowewu donosi iskqu~ivo nadle`ni vojno dis-

ciplinski tu`ilac, koji sada du`nost obavqa profesionalno.

Tek kada tu`ilac pregleda spise, analizira stawe, odlu~uje o

podno{ewu optu`nog akta pred nadle`nim vojnim disciplinskim sudom

i donosi odluku o kazni ukoliko se okrivqeni proglasi krivim. Posle

toga sledi pretres na kome se odlu~uje o disciplinskoj odgovornosti –

nagla{ava potpukovnik Korolija.

Dana{wa organizacija i nadle`nost vojnih disciplinskih sudo-

va razlikuje se od one u prethodnom periodu. Prvostepeni sudovi pos-

toje u Beogradu, Ni{u i u Novom Sadu, a formiraju se u Vojsci Srbije.

Pri wima su i prvostepeni vojnodisciplinski tu`ioci. Deluju nezav-

isno, ali su organizaciono postavqeni u Upravi za qudske resurse

General{taba – J-1. U stru~nom pogledu su samostalni i podle`u samo

kontroli Vi{eg vojnog disciplinskog suda, odnosno vi{eg vojnog disci-

plinskog tu`ioca pri Ministarstvu odbrane.

Prema re~ima pukovnika Neboj{e Nikoli}a, nekada su se pr-

vostepeni vojni sudovi nalazili u komandama vojnih okruga, koman-

dama armija ili korpusa i bili pot~iweni Ministarstvu odbrane.

Takav model usporavao je re{avawe sudskih postupaka, a ~esto je

dolazilo i do sukoba mesne nadle`nosti. Sada{we re{ewe uskla|eno

je prema propisima o redovnim sudovima. Pravilom o vojnoj discipli-

ni precizira se wihova mesna nadle`nost – u odnosu na pojedine gar-

nizone Vojske.

U radu vojnih disciplinskih sudova u~estvuju sudije porotnici.

Wih imenuje ministar odbrane na dve godine. U cuqu maksimalne pro-

fesionalizacije, sudije porotnici pri Vi{em vojnom disciplinskom

sudu su oficiri pravne slu`be sa polo`enim pravosudnim ispitom,

ali tu du`nost obavqaju uz redovne poslove. Za svako su|ewe ponaosob

poziva ih predsednik ili sekretar suda.

Za re{avawe disciplinskih predmetima sastavqa se sudsko

ve}e. U wemu su dvojica sudija porotnika i predsednik ve}a. Sudi

se uvek u tro~lanom sastavu. Wemu predsedava predsednik vojnog

disciplinskog suda.

Vojnodisciplinski tu`ioci imaju zamenike, koje ministar

odbrane imenuje na dve godine, kao i sudije porotnike.

FOTOGRAFIJA KRIVICE

U Sekretarijatu Ministarstva odbrane deluje drugostepeni Vi{i

vojni disciplinski sud i vi{i vojni disciplinski tu`ilac.

– Vi{i vojni disciplinski sud nadle`an je da odlu~uje o ̀ albama

protiv odluka prvostepenih sudova, zahtevu za za{titu zakonitosti

protiv pravosna`nih odluka vojnih disciplinskih sudova, te o zahtevu

za vanredno ubla`avawe kazne.

Analogno ostalim vi{im, drugostepenim sudovima, on re{ava i

sukobe nadle`nosti izme|u prvostepenih vojnih disciplinskih sudova,

posebno u slu~ajevima kada su izvr{ioci povrede vojne discipline iz

razli~itih garnizona – isti~e major Gali}, sekretar suda.

Presude Vi{eg vojnog disciplinskog suda jesu pravosna`ne. Pro-

tiv wih mogu se podneti tu`be u upravnom sporu Vrhovnom sudu Srbije.

To se naj~e{}e primewuje kod najte`ih kazni, gde se zadire u radno-

pravni odnos, poput presuda o vra}awu u prethodni ~in, gubitka ~ina

ili slu`be. Predsednik Republike Srbije mo`e pomilovati svakoga

kome su izre~ene kazne.

Prema novoj regulativi, vi{i vojni disciplinski tu`ilac raspo-

la`e optu`nim aktom, {to ranije nije bilo tako. Ako se desi da pr-

vostepeni tu`ilac nekoga goni, a da za to nema ~vrstog pravnog osno-

va, vi{i tu`ilac mo`e odustati od optu`nog akta.

– Da bi se izvr{ila presuda potrebno je doneti naredbu o

izvr{ewu disciplinske kazne. Wu potpisuje predsednik Republike Sr-

TEMA

1. jul 2008.

Sudsko ve}e

Snimio D

. BA

ND

A

bije za generale i admirale, ako je re~ o gubitku ~ina i prestanku

slu`be, ministar odbrane za oficire, podoficire, vojne slu`benike

i name{tenike u Ministarstvu odbrane, a na~elnik General{taba za

zaposlene u Vojsci – ka`e pukovnik Nikoli}, predsednik Vi{eg vojnog

discilinskog suda.

Nekada je pokretawe i vo|ewe disciplinskog postupka za lak{u

povredu vojne discipline zastarevalo za tri meseca, a u slu~aju te`e

povrede discipline za {est meseci. Sada je taj rok, u oba primera ud-

vostru~en, jer se ~esto de{avalo da taj period okrivqeni i wihovi

branioci namerno prolongiraju kako bi izbegli disciplinsku odgov-

ornost.

– Najva`nija novina u Zakonu o Vojsci i Pravilu o vojnoj disci-

plini jeste sastav vojnih disciplinskih sudova i Vi{eg vojnog disci-

plinskog suda. Wih ~ine profesionalci – aktivni oficiri pravne

slu`be sa polo`enim pravosudnim ispitom. U pomenutim sudovima

stalno rade predsednik suda i sekretar, koji su profesionalni ofi-

ciri pravne slu`be, s polo`enim pravosudnim ispitom, i zapisni~ar

– vojni slu`benik. Takvo re{ewe je u skladu sa Zakonikom o krivi~nom

postupku – tvrdi pukovnik Nikoli}.

GLAS RAZUMA

Otkako su po~etkom maja formirani prvostepeni vojni disci-

plinski sudovi, u praksi se pokazalo da su novine obezbedile kvalitet-

niji rad, br`e i efikasnije postupawe. Broj predmeta pred Vi{im su-

dom udvostru~en je u odnosu na pro{lu godinu. On je do sada naj~e{}e

raspravqao u slu~ajevima falsifikovanih diploma podoficira i

oficira, protiv kojih se uporedo vode i krivi~ni postupci pred re-

dovnim sudovima.

– Ranije su presude za falsifikovawe diploma pred redovnim

sudovima bile veoma blage – mahom su optu`eni dobijali uslovne

kazne. Za takve povrede vojne discipline vojni disciplinski sudovi su

izricali najstro`e kazne, kao i za u`ivawe opojnih droga, jer takva

pojava nije primerena sistemu odbrane.

Bilo je i slu~ajeva seksualnog zlostavqawa pot~iwenih i mla|ih,

zloupotrebe slu`benog polo`aja, pronevere u slu`bi sa velikom

{tetom za sistem odbrane, falsifikovawa ra~una prilikom nabavki i

mnogih disciplinskih prestupa imovinskog karaktera. Sve su to

slo`ena dela za su|ewe, jer se te{ko dokazuju – navodi vi{i tu`ilac

potpukovnik Milorad Korolija.

– Danas su stare{ine Vojske, ali i vojnici na slu`ewu vojnog

roka dovoqno pravno obrazovani. Ve}ina se pred vojnim disciplin-

skim sudovima pojavquje sa pravnim zastupnikom – braniocem, sa liste

iz Advokatske komore Srbije.

Nekada predsednici vojnih disciplinskih sudova nisu bili

pravnici, {to je ote`avalo rad sudova, a wihove presude, mahom zbog

nepo{tovawa procedure, lako su pobijali advokati okrivqenih –

nagla{ava potpukovnik Korolija.

Za povredu vojne discipline mo`e se voditi uporedo disciplins-

ki i krivi~ni postupak. Sve ~e{}e, radi efikasnijeg postupawa, re-

dovno pravosu|e ustupa predmete, koji su okarakterisani kao lak{i,

vojnim disciplinskim sudovima.

– Kod krivi~nih dela za koje je zapre}ena kazna do tri godine

zatvora, a predstavqaju i povredu vojne discipline, nadle`ni tu`ilac,

ukoliko proceni da to ima svrhe, mo`e odlu~iti da se postupak vodi u

vojnoj organizaciji. Krivi~ni zakon prepoznaje pedesetak takvih dela.

To je veliki prostor da se rasterete redovni sudovi, a postigne pre-

vencija u Vojsci.

Iako se krivi~ni i disciplinski postupak me|usobno ne

iskqu~uju, ~esto je nepotrebno voditi ih uporedo. Primer za to jeste

kada pripadnici Vojske u`ivaju opojne droge. Doskoro to nije bilo

ocewivano ni kao krivi~no delo. Po{to je tu pojavu potrebno brzo

sankcionisati, posebno ako se radi o vojnoj sredini, a redovni su-

dovi ne mogu tako brzo reagovati jer im je prioritet re{avawe

krivi~nih predmeta sa najte`im krivi~nim delima, gowewe za takve

doga|aje boqe je procesirati u vojnoj organizaciji, pred vojnim disci-

plinskim sudovima – zakqu~uje pukovnik Neboj{a Nikoli}, predsednik

Vi{eg vojnog disciplinskog suda.

Vladimir PO^U^

Za krivi~ne, prekr{ajne i privredne prestupe pripadnici

Vojske odgovaraju kao i ostali gra|ani, prema op{tim

propisima Republike Srbije.

. . .

Prema vojnicima na slu`ewu vojnog roka u civilnoj slu`bi

primewuju se propisi koji reguli{u disciplinu u ustanovama

i radnim organizacijama u koje su raspore|eni.

. . .

Dr`avni slu`benici i name{tenici u Ministarstvu odbrane

ne podle`u vojnim propisima o disciplini. Na wih se

primewuje zakonska regulativa kao i za ostale slu`benike u

ministarstvima Vlade.

. . .

Disciplinske gre{ke profesionalnih vojnih lica, vojnih

slu`benika i name{tenika koji rade u Ministarstvu odbrane

raspravqaju na~elnici uprava, dr`avni sekretari,

pomo}nici ministra i ministar odbrane.

. . .

Strani disciplinski sudovi, na primer ameri~ke vojske, ima-

ju znatno ve}a ovla{}ewa i stro`e kazne. Oni svoje pripad-

nike za te{ke povrede vojne discipline mogu li{iti slobode.

. . .

Prvostepeni vojni disciplinski tu`ioci – ima ih tri – jesu

profesionalni oficiri pravne slu`be, sa polo`enim pravo-

sudnim ispitom. Oni su u radu samostalni i nezavisni.

. . .

I vojnici na slu`ewu vojnog roka mogu da se `ale prvoste-

penom vojnom disciplinskom sudu za izre~enu najstro`u dis-

ciplinsku meru. Re{ewe tog suda je kona~no, po analogiji sa

odlukama vanraspravnih ve}a redovnih sudova.

. . .

Vi{i vojni disciplinski sud ima 15 sudija porotnika – ofici-

ra pravne slu`be iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

. . .

Ministar odbrane i na~elnik General{taba mogli su ranije

staviti pripadnike Vojske pred vojno disciplinski sud, a danas,

prema novom Pravilu o vojnoj disciplini, nadle`ne stare{ine

predla`u disciplinskom tu`iocu takvu mogu}nost.

. . .

Studentu Vojne akademije mogu se izre}i disciplinske mere –

opomena, ukor, zabrana izlaska iz kasarne ili drugog vojnog

objekta u trajawu do 15 dana, prekoredna slu`ba do tri smene

i iskqu~ewe iz Akademije.

. . .

Vojni disciplinski sudovi raspore|eni su u Beogradu, Novom

Sadu i u Ni{u. Pri tome je ta~no precizirana wihova teri-

torijalna nadle`nost, odnosno koji se garnizoni Vojske Sr-

bije obra}aju kom sudu.

. . .

Ranije je postojala mogu}nost da se linijom komandovawa vi{e

uti~e na odluke vojnih disciplinskih sudova. Danas je to skoro

iskqu~eno, jer su sudovi samostalni i u wima rade profe-

sionalci.

. . .

Vojni disciplinski tu`ioci vode politiku disciplinskog gowe-

wa i analiziraju te`e nepravilnosti u vojnoj disciplini. O

tome prvostepeni izve{tavaju na~elnika General{taba Vo-

jske Srbije, a drugostepeni tu`ilac ministra odbrane.

17

1. jul 2008.18

Na bazama su mahom

profesionalci koji

zadatke obavqaju u dubini

Kopnene zone. Zadaci su

borbeni, a na wima se

anga`uju samo najboqi

vojnici po ugovoru,

oficiri i podoficiri,

pa`qivo odabrani za taj

posao. Uzoran vojni~ki

red, „grani~arska”

organizacija `ivota i

rada, ali i posve}enost

profesiji, mogu se

sresti na svakoj bazi

du` administrativne

linije.

P

ri pad ni ci ^e tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske, ko jom ko man du je bri gad ni ge ne ral

Mi lo sav Si mo vi}, za du ̀ e ni su za bez bed nost du` ad mi ni stra tiv ne li ni je pre-

ma Ko so vu i Me to hi ju, na pro sto ru ko ji ob u hva ta naj ju ̀ ni ji deo ne ka da {we

Kop ne ne zo ne bez bed no sti.

Ma wi broj voj ni ka na re dov nom od slu ̀ e wu voj nog ro ka tu je do bro voq no, po {to

su sa mi iz ra zi li `e qu da bu du na ta ko ose tqi vom me stu, a to im je do zvo qe no tek

ka da su wi ho ve sta re {i ne oce ni le da su do voq no ospo so bqe ni i od go vor ni da iz -

vr {e za dat ke ko ji se po sta vqa ju to kom bo rav ka na ba zi.

Do ba ze „Cvo re” sti ̀ e se ka da se sa ma gi stral nog pu ta od Pre {e va ka Ko so vu

skre ne du bqe u pla ni nu.

O ula sku u obje kat mo ra da bu de oba ve {ten li~ no ko man dir ba ze. De ̀ ur ni

otva ra ka pi ju tek kad pro ve ri iden ti tet po se ti la ca, po {to mu stra ̀ ar pret hod no

na ja vi do la zak. Stra ̀ a ri su voj ni ci po ugo vo ru, ko ji ima ju is ku stva u obez be |i va wu

ta kvih obje ka ta i ni {ta ne mo ̀ e da ih ome te da pod jed na ko bud no pra te si tu a ci ju

oko ba ze i da wu i no }u, ne oba zi ru }i se na lo {e vre me, ka da na dok na |u ju sla bi ju

vi dqi vost po ja ~a nom pa ̀ wom. Wi ma jed no stav no ni {ta ne mo ̀ e i ne sme da pro -

mak ne.

Na {u no vin arsku eki pu do ~e kao je pot po ru~ nik Mi lo rad Iva no vi}. On je za me -

nik ko man di ra ba ze, a ujed no je i za me nik ko man di ra pe {a dij ske ~e te. U raz go vo ru sa

wim sa zna li smo da, shod no na re |e nim me ra ma bor be ne go to vo sti, pri pad ni ci Bri -

ga de na ba zi obi~ no pro ve du 21 dan. Sva kog da na an ga ̀ u ju se na obez be |e wu, u pa -

tro li, za se da ma, na is tu re noj osma tra~ ni ci ili pa tro la ma.

ZADATAK ZA

PROFESIONALCE

BAZE ^ETVRTE BRIGADE

U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

Pri pad ni ci ba ze obez be |u ju je da na est ki lo me ta ra ad mi ni -

stra tiv ne li ni je. Je dan od su se da „Cvo ra” je ste obli ̀ wi po li cij -

ski punkt, a s dru ge stra ne su wi ho ve ko le ge iz Bri ga de sa ba ze „Pe -

~e no br do”.

Obu ka ko ja se tu iz vo di od no si se na kon kret ne te me iz obla -

sti obez be |e wa ad mi ni stra tiv ne li ni je. Na taj na ~in, ve} do voq -

no ospo so bqe ni voj ni ci, do dat no sa gle da va ju spe ci fi~ ne tak ti~ -

ke uslo ve u ko ji ma iz vo de za dat ke. Naj ~e {}e uve ̀ ba va ju za tva ra -

we pra va ca i re jo na, kre ta we u pa tro li 13 do 15 ki lo me ta ra i

po sta vqa we za se de.

Za jed ni~ kim pa tro la ma sa sna ga ma Kfo ra ste ~e no je me |u sob -

no po ve re we, ma da ino stra ni voj ni ci za dat ke oba vqa ju s dru ge

stra ne li ni je. Lo kal no sta nov ni {tvo iz ma ha le Le zba li je je ma lo -

19

^E KA JU ]I „CE PO TI NU”

Pri pad ni ci ba ze „Cvo re” do la ze iz sa sta va 41. pe {a dij -

skog ba ta qo na, ko ji ima zna ~aj nu ulo gu u obez be |e wu ad mi ni stra -

tiv ne li ni je. On obez be |u je i po kri va ve o ma {i ro ku zo nu. Ia ko

su za da ci Ba ta qo na slo ̀ e ni, ka ko ka ̀ e ko man dant pot pu kov nik

Sla |an Sta men ko vi}, pro ble ma ne ma. Po sao im ote ̀ a va ju je di -

no neo d go va ra ju }i uslo vi sme {ta ja.

Dok su na sa moj li ni ji voj ni ci i sta re {i ne sme {te ni su u

ba za ma kon tej ner skog ti pa, u ko ji ma su uslo vi za `i vot pri li~ no

po voq ni. Ne {to te ̀ e je u objek ti ma ko ji ni su na men ski, a uda qe -

ni su oko pet ki lo me ta ra od ad mi ni stra tiv ne li ni je. Naj lo {i ji

sme {taj ima ju voj ni ci u Bu ja nov cu. Oni bo ra ve u iz najm qe noj fa -

bri~ koj ha li. Po {to se od je se ni o~e ku je do vr {e tak obje ka ta u

ba zi „Ce po ti na”, sve je di ni ce na pro sto ru ju ga Sr bi je do bi }e

vi {e od go va ra ju }eg pro sto ra, pa }e i pro ble mi pri pad ni ka 41.

ba ta qo na bi ti traj no re {e ni.

SA LICA MESTA

1. jul 2008.20

[E VAD SKE LI VA DE

Na [e vad skim li va da ma, pet ki lo me ta ra na do mak

ad mi ni stra tiv ne li ni je, voj ni ci su sme {te ni u ba ra ka ma

ko je su sa mi iz gra di li. Me sto je pa ̀ qi vo oda bra no, tik

uz ma gi stral ni put ko ji od Pre {e va vo di ka Ko so vu. Za -

{ti }e no je od po gle da, te omo gu }a va pri pad ni ci ma Bri -

ga de, ko ji su tu ras po re |e ni, do bru pre gled nost te re na.

Pe {a dij ska ~e ta za po dr {ku, mi no ba ca~ ki vo do vi,

oja ~a ni sa me ha ni zo va nim i ten kov skim vo dom, je su sa -

sta vi na me we ni za bor be nu po dr {ku ba za. Oni in ter ve -

ni {u u slu ~a je vi ma ka da je ne ka ba za ugro ̀ e na zbog te -

ro ri sti~ kih na pa da.

Bo ra vak na [e vad skim li va da ma je „pra va voj ska”,

a mla di }i ko ji tu do bro voq no slu ̀ e voj ni rok, ka da se

jed nom na vik nu na ta kve uslo ve `i vo ta, ne ra do na pu {ta -

ju ko lek tiv.

Pri su stvo va li smo jed noj od re dov nih ve ̀ bi, to kom

ko je su pro ve ra va li da li za pla ni ra no vre me mo gu upo -

tre bi ti ras po lo ̀ i ve bor be ne ka pa ci te te. Dok su tut wa -

li ten ko vi i pe {a dij ska bor be na vo zi la, mi no ba ca~ li je

su ve} bi le kraj oru |a. Voj ni ci su za ~as bi li pod pu nom

bor be nom opre mom, ce vi ten ko va po dig nu te, po sa de mi -

no ba ca ~a na svom me stu, sprem ni da dej stvu ju…

broj no. Zi mi se ret ko ko mo ̀ e sre sti, dok je le ti znat no di na mi~ ni je – ko -

se se li va de i ob ra |u je ne pre te ra no iz da {na brd ska ze mqa.

Pri pad ni ci ^e tvr te bri ga de za kon kret ne za dat ke na ba zi od re |u ju

se dan ra ni je. Tek ka da pa tro la do bi je kon kre tan za da tak, voj ni ci pro -

ve re is prav nost opre me i oru` ja, ko man dir pa tro le na gru do bra nu iz -

da je po je di na~ na za du ̀ e wa. Po tom za po ~i we pa tro li ra we u od re |e nom

pro sto ru.

Po red onih ko ji su na o ru ̀ a ni au to mat skim pu {ka ma, u pa tro lu obi~ -

no kre }u i voj ni ci snajperisti. Sa wi ma je i slu ̀ be ni pas, ko ji ta ko odr -

`a va rad nu kon di ci ju, a voj ni ci ma uli va do dat nu si gur nost, jer mo ̀ e da

ose ti i naj ma wu opa snost znat no pre qu di. Mo to ro lom pa tro la odr ̀ a va

ve zu sa ba zom, a ko man dir ne pre kid no pra ti si tu a ci ju na te re nu.

Ret ko se do go di da se ne ki voj nik ili sta re {i na po vre de to kom za -

dat ka. Even tu al no ma we uga nu }e ~lan ka na no zi sa ni ra me di cin ski teh ni -

~ar na sa moj ba zi. Zbog ozbiq ni jih zdrav stve nih pro ble ma upu }u ju se u

zdrav stve ne cen tre u Bu ja nov cu ili Vra wu.

Po seb nu pa ̀ wu ~u va ri li ni je, ko ja odva ja Ko smet od te ri to ri je ko ju

na {a dr ̀ a va pot pu no kon tro li {e, po sve }u ju kon tro li pu te va. Ile gal ni

pre la sci su ret ki, mo ti vi sa ni naj ~e {}e be za zle nim raz lo zi ma – ka da ~o -

ba ni na pa sa ju }i sta do za lu ta ju u su sed ni atar. Do go de se i, s vre me na na

vre me, upa di dr vo kra di ca ili {verc ro be {i ro ke po tro {we. Pri pad ni ci

^e tvr te bri ga de ni {ta ne pre pu {ta ju slu ~a ju, na sto je }i da pred u pre de mo -

gu }e in ci den te.

Alek san dar AN TI]

Sni mi li Ra do van PO PO VI] i Da ri mir BAN DA

DE CA SA KO SO VA I ME TO HI JE

U PO SE TI RE^ NOJ FLO TI LI

Osmo ro u~e ni ka Osnov ne {ko le „Do si tej Ob ra do vi}” iz Obi -

li }a sa Ko so va i Me to hi je, sa svo jom u~i te qi com Jo va nom [e ka ri}

i dva de se tak wi ho vih vr {wa ka iz De ~i jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci,

bi li su 23. ju na go sti Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je.

Po se tu su or ga ni zo va li Mi ni star stvo od bra ne i Hu ma ni tar na

or ga ni za ci ja ma na sti ra Gra ~a ni ca „Ma ti Ta tja na”.

To kom ce lo dnev nog dru ̀ e wa sa „Pa non skim mor na ri ma” de ca

su u`i va la u vi {e ~a sov noj vo ̀ wi bro dom „Ko za ra” i go sto prim stvu

ka pe ta na boj nog bro da Ne boj {e Jok si mo vi }a i we go vih sa rad ni ka,

ko ji su im, za tu pri li ku, pri pre mi li i pri god ne po klo ne.

Po re ~i ma Qi qa ne Ka ra nov, di rek to ra hu ma ni tar ne or ga ni -

za ci je, ta de ca prak ti~ no `i ve u {kol skim u~i o ni ca ma, igra ju se na

jed nom ma lom be ton skom igra li {tu i to je sav wi hov svet. Osmo go -

di {wa Jo va na i de ve to go di {wa Mi li ca su iz Cr kve ne Vo di ce, se la

uda qe nog sa mo dva ki lo me tra od Obi li }a, ali ni ta dva ki lo me tra

ne sme ju da pre |u bez obez be |e wa Kfo ra. Ne ka da je osnov na {ko la

u Obi li }u ima la 750 u~e ni ka, dok ih je sa da sa mo dva de set.

Dru ̀ e we }e po seb no pam ti ti Jo va na, Mi li ca, El vir, De nis,

Al ma, Ma ri ja, Mag da le na, Pe tar i Ma ri ja, ko ji se vra }a ju u Obi li},

u svo ju {ko lu sa vi so kom ogra dom, ali wi ma ipak naj dra ̀ u. B. P.

PO VRA TAK VOJ NOG PO SMA TRA ̂ A

IZ LI BE RI JE

Na kon is te ka re dov nog man da ta od go di nu da na, iz mi rov ne

ope ra ci je u Li be ri ji (UN MIL) vra tio se ma jor Voj ske Sr bi je De jan

Vu ja kli ja. U mi rov noj ope ra ci ji UN MIL, Sr bija u~e stvu je od 10. de -

cem bra 2003, ka da su we na pr va dva voj na po sma tra ~a upu }e na u

Li be ri ju.

Ma jor De jan Vu ja kli ja upu -

}en je u mi si ju 19. ma ja 2007.

go di ne. U to ku jed no go di {weg

bo rav ka {est me se ci je oba -

vqao du ̀ nost CI MIC ofi ci ra u

me stu Gbar nga, a za tim i du -

`nost ofi ci ra za ope ra ci je u

me stu Tub man burg.

Pri pad ni ci Voj ske Sr bi je

su u mi si ji an ga ̀ o va ni na za da -

ci ma nad gle da wa pri me ne po -

stig nu tog spo ra zu ma, kon tro le i

po mo }i u re in te gra ci ji biv {ih

bo ra ca, po mo }i pri re pa tri ja -

ci ji i po vrat ku ra se qe nih li ca,

po dr {ke u pru ̀ a wu hu ma ni tar -

ne po mo }i i u obla sti qud skih

pra va, te na pri ku pqa wu po da -

ta ka o bez bed no snoj, zdrav stve -

noj i so ci jal noj si tu a ci ji.

21

OBE LE@EN DAN VOJ

I 126. CEN TRA VO JIN

Dan slu ̀ be va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa i 126. cen tra

va zdu {nog osma tra wa, ja vqa wa i na vo |e wa Voj ske Sr bi je – 18. jun,

sve ~a no je obe le ̀ en u be o grad skoj ka sar ni Ba wi ca.

Sku pu su, po red sta re {i na i ci vil nih li ca Cen tra, pri su -

stvo va li na ~el nik {ta ba Ko man de Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu -

ho plov ne od bra ne bri gad ni ge ne ral Jo vi ca Dra ga ni}, pred stav ni -

ci or ga ni za cij skih ce li na Mi ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je, Ko man de ViP VO, pen zi o ni sa ni pri pad ni ci ne ka da -

{wih sa sta va slu ̀ be va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa, kao i pred -

stav ni ci pred u ze }a sa ko ji ma je di ni ca sa ra |u je.

^e sti ta ju }i pra znik pri pad ni ci ma Cen tra, ko man dant pot pu -

kov nik Sla vo qub Ta di} re kao je da je 18. ju na 1915, u je ku Pr vog

svet skog ra ta, Vr hov na ko man da Kra qe vi ne Sr bi je for mi ra la pr -

ve sig nal ne sta ni ce u Drin skoj, Ti mo~ koj i Kom bi no va noj di vi zi ji,

sa za dat kom da ozna ~e prav ce na le ta ne pri ja te qe ve avi ja ci je i

usme re kre ta we sop stve nih va zdu ho plo va. U ka sni jem pe ri o du taj

za da tak oba vqa le su je di ni ce slu ̀ be mo tre wa.

Po sle Dru gog svet skog ra ta or ga ni zo va ni su sa vre me ni sa -

sta vi va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa, za kon tro lu va zdu {nog

pro sto ra, ~i je tra di ci je i za dat ke da nas na sta vqa 126. cen tar.

Or ga ni za cij skim pro me na ma u Voj sci Sr bi je, ne ka da {wa

126. bri ga da VO JIN pre for mi ra na je u Cen tar, ~i je je di ni ce za -

dat ke iz vr {a va ju

na is tu re nim ra -

dar skim po lo ̀ a -

ji ma ne pre kid no

dva de set i ~e ti ri

~a sa. Po boq {a -

va we uslo va ra da

pri pad ni ka slu -

`be va zdu {nog

osma tra wa i ja -

vqa wa, teh ni~ ka

mo der ni za ci ja i

opre ma we sa vre -

me nim ra dar skim

si ste mi ma je su

za da ci Cen tra u na red nom vre me nu, re kao je pot pu kov nik Ta di}.

Za po stig nu te re zul ta te u ra du, na sve ~a no sti su uru ~e ne na -

gra de i po hva le naj u spe {ni ji ma u 126. cen tru VO JIN. V. P.

ENER GET SKA BEZ BED NOST

ZA PAD NOG BAL KA NA

^lan Fo ru ma za me |u na rod ne od no se i biv {i am ba sa dor na -

{e ze mqe u Hr vat skoj Mi lan Si mur di} odr ̀ ao je 19. ju na, u or ga -

ni za ci ji In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa Sek to ra za po li -

ti ku od bra ne, pre da va we o „Ener get skom zna ~a ju re gi o na Za pad nog

Bal ka na”.

Mi lan Si mur di}, ko ji je tre nut no sa vet nik pred sed ni ka

Uprav nog od bo ra Naft ne in du stri je Sr bi je, to kom jed no ~a sov ne

pre zen ta ci je iz lo ̀ io je aspek te ak tu el nih pro ce sa ener get skog

umre ̀ a va wa na pro sto ru Evro a zi je u okvi ru in te re sa Evrop ske

uni je, Ru si je i Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va.

On je tom pri li kom iz neo i stru~ na mi {qe wa o pro ce su iz -

grad we stra te {kih naf to vo da i ga so vo da na te ri to ri ji Sr bi je i

osta lih bal kan skih dr ̀ a va. Si mur di} je pre do ~io i ne ke ana li ze

ener get ske po li ti ke ve li kih si la i va ̀ nih mul ti na ci o nal nih kom -

pa ni ja u toj obla sti.

Pre da va wu su pri su stvo va li pred stav ni ci upra va Mi ni star -

stva od bra ne, Voj ne aka de mi je, Mi ni star stva spoq nih po slo va i

ne vla di nih or ga ni za ci ja. A. P.

V

a zdu ho plov ni za vod „Mo ma Sta noj lo vi}” tre ba lo bi da od na red nog me se -

ca po sta ne usta no va na bu xe tu u okvi ru Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je

Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne. To }e, ina ~e, bi -

ti pr va voj no do ho dov na usta no va ko ja }e pro me ni ti sta tus sa gla sno od lu ci

Vla de Re pu bli ke Sr bi je iz ju na ove go di ne.

Upo re do sa pro sla vom 92. go di ne po sto ja wa, Za vod bi mo gao ko na~ no da

iza |e iz pe ri o da ne iz ve sno sti i te {ko }a ko je su pro te kle go di ne bo le uzrok

maw ka ve }eg od 90 mi li o na di na ra i ka {we wa u is pla ti {est i po pla ta. Ru ko -

vod stvo Mo me o~e ku je da }e sa pro me nom sta tu sa usta no va sta ti na „ze le nu gra -

nu”, a da }e i si stem od bra ne od to ga ima ti zna ~aj nu ko rist.

STRA TE [KI RE SURS

Vi zi je bu du} no sti Va zdu ho plov nog za vo da pre dve go di ne bi le su znat no

dru ga ~i je. Po sto ja le su ini ci ja ti ve da se „Mo ma Sta noj lo vi}” pri va ti zu je,

kao i osta la dru {tve na pred u ze }a u ze mqi. Me |u tim, pre ti la je re al na opa -

snost da no vi vla snik pro me ni na me nu Za vo da ru ko vo de }i se je di no me ri lom

pro fi ta. Pu kov nik mr Mi len ko Stu par, di rek tor VZ „Mo ma Sta noj lo vi}”,

ka ̀ e da je ide a lan po lo ̀ aj usta no ve u od no su na pre sto ni cu i okol ne sa o -

bra }aj ni ce mo gao do pri ne ti ta kvoj od lu ci.

– Za vod je 20 ki lo me ta ra uda qen od Be o gra da i ras po la ̀ e sa 66 hek ta -

ra ze mqi {ta i od go va ra ju }im han ga ri ma. Du nav kao plov ni put i pru ga su ve -

o ma bli zu, a sa na {e sta jan ke iz la zi se di rekt no na ae ro drom sku pi stu. Po -

sto ja le su ide je da se ov de otvo ri kar go-cen tar – ka ̀ e pu kov nik Stu par.

Pre ma we go vom mi {qe wu ta kav epi log na neo bi du go ro~ no ve li ku {te -

tu si ste mu od bra ne, bu du }i da u ze mqi ne po sto je pred u ze }a opre mqe na da

oba ve re mont go to vo svih sred sta va u sa sta vu avi ja ci je i pro tiv va zdu {ne

od bra ne. Ka ko ka ̀ e na{ sa go vor nik, je di no se u Mo mi mo ̀ e spro ve sti naj vi -

{i ste pen odr ̀ a va wa va zdu ho plo va, PVO si ste ma i ra da ra ko je ko ri ste je -

di ni ce Voj ske Sr bi je.

1. jul 2008.

RESURSI

VA ZDU HO PLOV NI ZA VOD „MO MA STA NOJ LO VI]”

22

FE NIKS ^E KA NE BO

Idu }i u su sret 92. go di {wi ci

po sto ja wa, ba taj ni~ ki za vod

do ~e ku je epi log ras pra ve

o sud bi ni voj no do ho dov nih

usta no va. Po sve mu su de }i,

du go ro~ ni in te res dr ̀ a ve i

Voj ske pre lo mio je u od lu ci

da se Mo ma sta vi „pod krov”

Mi ni star stva od bra ne.

ISTO RI JA

Pro {lost Va zdu ho plov nog za vo da „Mo ma Sta noj lo vi}” se ̀ e do 1. ju -

la 1916. go di ne (taj da tum se sla vi kao dan usta no ve), ka da se Ae ro plan -

ska ra di o ni ca isto i me ne eska dre se li na Hal ki di ki po red So lu na i sta -

ci o ni ra u bli zi ni me sta Mi kra. De le }i sud bi nu Srp ske Voj ske u Pr vom

svet skom ra tu, ra di o ni ca se 1918. se li u No vi Sad.

Ka da je pod ko man dom ge ne ra la Ra di sa va Sta no je vi }a va zdu ho plov -

stvo 1923. po sta lo sa mo sta lan vid voj ske, Ae ro plan ska ra di o ni ca se

tran sfor mi {e u Va zdu ho plov no-teh ni~ ki za vod i dis lo ci ra u Kra qe vo. U

pe ri o du do Dru gog svet skog ra ta, za hva qu ju }i Za vo du i Fa bri ci avi o na,

Kra qe vo po sta je cen tar ju go slo ven skog va zdu ho plov stva.

Po sle 1949. go di ne raz vi ja se va zdu ho plov no-teh ni~ ka slu ̀ ba, a sa

wom i no vo o sno va ni Va zdu ho plov no-teh ni~ ki re mont ni za vod „Ja streb”. U

Kne ̀ ev cu se 1952. osni va ra di o ni ca za re mont va zdu ho plov nih mo to ra,

ko ja do bi ja ime na rod nog he ro ja, po ru~ ni ka Mom ~i la Mo me Sta noj lo vi }a.

Spo je ne u jed nu in sti tu ci ju, „Ja streb” i „Mo ma Sta noj lo vi}” od 1976. pod

sa da {wim ime nom po sto je u Ba taj ni ci.

– I sa ma na bav ka re zer vnih de lo va za po je di na bor be na

sred stva iz ino stran stva mo ̀ e bi ti po li ti~ ko pi ta we, a sa mim

tim i pro blem. Za mi sli te {ta sve mo ̀ e da se de si uko li ko ne -

ma te sop stve ne ka pa ci te te da ta sred stva odr ̀ a va te, pa mo ra -

te i u tom smi slu da za vi si te od dru go ga – ob ja {wa va pu kov nik

Stu par.

SA VLA DA VA WE PRO BLE MA

To kom agre si je Na toa 1999. go di ne Va zdu ho plov ni za vod

pre tr peo je ogrom nu ma te ri jal nu {te tu. Oko 57 po sto obje ka ta

pot pu no je uni {te no, a sko ro ~e tvr ti na pre tr pe la je te {ka

o{te }e wa. Pre ma pro ce na ma, ukup na di rekt na i in di rekt na

{te ta od bom bar do va wa iz no si vi {e od 1,3 mi li jar de do la ra.

Upr kos to me, VZ „Mo ma Sta noj lo vi}” odr ̀ ao je ve }i nu ka pa ci -

te ta, {ta vi {e una pre div {i de lo krug ra da.

RE MONT NI PRO GRAM

Mo ma Sta noj lo vi} ima ukup no 93 sred stva u svom re -

mont nom pro gra mu. Za vod ima ka pa ci te te za ge ne ral ni re -

mont avi o na – MiG 21, G-2 i G-4 i orao, he li kop te ra Mi 8 i

ga ze la, go to vo svih si ste ma PVO i ra ke ta u na o ru ̀ a wu Voj -

ske Sr bi je. O~e ku je se da }e stru~ wa ci ba taj ni~ kog za vo da

usko ro ovla da ti i teh no lo gi jom re mon ta avi o na MiG 29 do

50 po sto, a he li kop te ra Mi 17 do 70 po sto.

Re mont avi o na MiG 29, ko ji je uglav nom za vr {en u han ga ri -

ma Mome, ali i ge ne ral ni re mont he li kop te ra Mi 8, po tvr di li

su te zu da je Va zdu ho plov ni za vod, kao ta kav, neo p ho dan si ste mu

od bra ne. Dr ̀ a va je za hva qu ju }i sop stve nim ka pa ci te ti ma u{te -

de la mi li on ske svo te.

Pu kov nik Mi len ko Stu par na vo di po da tak da je ce na nor -

ma-sa ta na sli~ nim po slo vi ma u sve tu iz me |u 60 i 80 evra. U

han ga ri ma VZ „Mo ma Sta noj lo vi}” re mont avi o na, he li kop te ra

i osta lih si ste ma rat ne teh ni ke po sa tu ko {ta tek de se tak evra.

Pre ma we go vim re ~i ma, to je je dan od raz lo ga za {to se Va zdu -

ho plov ni za vod na {ao u ne za vid nom fi nan sij skom po lo ̀ a ju.

Ka ko ka ̀ e na{ sa go vor nik, ve li ki pro blem Za vo da je ste

vi {ak za po sle nih, ko jih u ovom tre nut ku ima oko 900. Na red nih

me se ci sko ro po lo vi na wih mo gla bi da osta ne bez po sla, uz

od go va ra ju }i so ci jal ni pro gram – uz is pla tu za o sta lih za ra da

oni bi tre ba lo da do bi ju i 12 bru to-pla ta.

Pu kov nik mr Mi len ko Stu par, direktor Vazduhoplovnog zavoda „Moma

Satanojlovi}” u Batajnici

Pu kov nik Stu par ob ja {wa va da je de lo krug ra da Za vo da

ve o ma {i rok, ta ko da je te {ko da svi ka pa ci te ti bu du upo sle ni.

Voj ska Sr bi je, u za vi sno sti od po tre ba, {a qe od re |e na sred -

stva na re mont, pre ma sop stve nim pri o ri te ti ma, pa se de {a va

da po je di ni po go ni ne ma ju po sla po go di nu i vi {e da na. To do -

no si te {ko }e u po gle du an ga ̀ o va wa ka dra.

– Mi ima mo po gon za pro iz vod wu hlad wa ka, iz me |u osta log

i za ten ko ve M84. To je ve o ma sku pa teh no lo gi ja. Pri me ra ra di,

uko li ko se tu ob u sta vi pro iz vod wa, po treb no je 2.000 do

30.000 evra da bi se pro ces po no vo po kre nuo – na vo di pri mer

di rek tor Mo me.

Za kqu ~ak teh no e ko nom ske ana li ze, ko ju su iz ra di li stru~ -

wa ci „Mo me Sta noj lo vi}”, uka zu je da je zbog teh no lo {kih mo -

gu} no sti pri vre de Sr bi je, nu ̀ no da MO i VS ras po la ̀ u spe ci -

ja li zo va nim ka pa ci te ti ma za odr ̀ a va we i re mont sred stva na -

o ru ̀ a wa i voj ne opre me iz do me na de lat no sti Va zdu ho plov nog

za vo da. Re sur si te usta no ve, ka ko da qe sto ji u ana li zi, ne mo gu

se za me ni ti re sur si ma osta lih pri vred nih dru {ta va, jer su u

teh no lo {kom i stru~ nom smi slu je din stve ni na te ri to ri ji Re pu -

bli ke Sr bi je.

Ta kav re zon pri hva }en je u naj od go vor ni jim dr ̀ av nim kru -

go vi ma. ^i we ni ca da }e VZ „Mo ma Sta noj lo vi}” bi ti pr va voj -

no do ho dov na usta no va ko ja }e pro me ni ti sta tus uka zu je na

ozbiq nost ta kvog pri stu pa.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mio Ne ma wa PAN ̂ I]

1. jul 2008.24

RE ZUL TAT DO MA ]EG ZNA WA

Va zdu ho plov ni za vod je skre nuo pa ̀ wu na se be re mon -

tom avi o na MiG 29, ko ji je uglav nom za vr {en za hva qu ju }i do -

ma }oj pa me ti i ka pa ci te ti ma. Ko na~ na ce na ra do va ti me je

sma we na za oko 30 pro ce na ta, stru~ nost ka dra ko jim Mo ma

ras po la ̀ e po tvr di li su i ru ski ko o pe ran ti.

Re mont he li kop te ra Mi 8, ko ji je ak tu e li zo van po sle

pro {lo go di {wih {um skih po ̀ a ra, ta ko |e uve li ko tra je. Jed -

na le te li ca je u pot pu no sti re mon to va na, dok }e jo{ jed na

usko ro po le te ti. Do kra ja go di ne, ka ̀ e pu kov nik Stu par, jo{

tri he li kop te ra bi }e sprem na za iz vr {e we za da ta ka.

„Mo ma Sta noj lo vi}” mo ̀ e se po hva li ti i pro iz vod nim

pro gra mom re zer vnih de lo va za avi o ne, he li kop te re, PVO

sred stva, ali i za ze maq ska bor be na i ne bor be na vo zi la. Po -

seb no pri zna we na pro {lom saj mu na o ru ̀ a wa stru~ wa ci Mo -

me do bi li su za kom po zit nu lo pa ti cu he li kop te ra Mi 8.

Ka ko ka ̀ e pu kov nik Stu par, ori gi nal ne lo pa ti ce he li -

kop te ra Mi 8 ni su bi le kom po zit ne, a re surs se me rio dvo -

ja ko – pre ma sta ro sti i vre me nu ra da. Bu du }i da je na ve }i -

ni he li kop te ra „is te kao” sta ro sni, a ne rad ni re surs, ko ji

je re le van tan u ma {in stvu, in ̀ e we ri Za vo da iz ra di li su

kom po zit nu lo pa ti cu ko ju je ser ti fi ko vao Ma {in ski fa kul -

tet u Be o gra du. Ubu du }e }e se re surs lo pa ti ca na Mi 8 me -

ri ti is kqu ~i vo pre ma vre me nu ra da.

Sa sta nak Za jed ni~ kog uprav nog od bo ra za voj no me di cin sku

sa rad wu mi ni star sta va od bra ne Sr bi je i Nor ve {ke odr ̀ an je 25.

ju na u Oslu, Nor ve {ka. De le ga ci ju Mi ni star stva od bra ne Sr bi je

pred vo dio je na ~el nik Voj no me di cin ske aka de mi je ge ne ral ma jor

prof. dr Mi o drag Jev ti}, a de le ga ci ju Mi ni star stva od bra ne Nor -

ve {ke na ~el nik Zdru ̀ e ne voj no me di cin ske slu ̀ be Kra qe vi ne

Nor ve {ke ge ne ral ma jor Lif Sve re Ro sen.

To kom sa stan ka raz ma tra na su pi ta wa ve za na za da qe una -

pre |e we ukup ne bi la te ral ne voj ne sa rad we, po seb no u obla sti

voj ne me di ci ne. Do go vo re no je da }e nor ve {ka stra na na sta vi ti

sa po dr {kom i do na ci ja ma za da qe raz vi ja we re gi o nal nog me di -

cin skog cen tra za obu ku u Ni {u. Raz ma tra na su pi ta wa ve za na za

pla ni ra we i re a li za ci ju za jed ni~ ke ko mand no-{tab ne ve ̀ be na

te re nu „Si gu ran put”, ko ja }e bi ti odr ̀ a na na te ri to ri ji Sr bi je

po lo vi nom no vem bra 2008. go di ne.

Kon sta to va no je da se sa rad wa u obla sti voj ne me di ci ne od -

vi ja ve o ma uspe {no, te da raz me nom eks pe ra ta, is ku sta va i na -

stav kom za jed ni~ kog an ga ̀ o va wa po sto ji pro stor za we no una pre -

|e we.

SA RAD WA SA RU SI JOM

U OBLA STI VOJ NOG [KOL STVA

De le ga ci ja Glav ne upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi -

ni star stva od bra ne Ru ske Fe de ra ci je, ko ju je pred vo dio na ~el nik

Sek to ra za pri pre mu stra nih voj nih slu {a la ca pu kov nik Alek sej

Bo ri so vi~ Ste pa nov, bo ra vi la je sre di nom ju na u po se ti Sek to ru

za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne Sr bi je.

Tom pri li kom, na ~el nik Upra ve za {kol stvo pu kov nik dr Mla -

den Vu ru na i pu kov nik Alek sej Ste pa nov pot pi sa li su Ugo vor o

{ko lo va wu pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je u

voj no o bra zov nim in sti tu ci ja ma Ru ske Fe de ra ci je i Do pu nu ugo vo -

ra o {ko lo va wu na {ih pri pad ni ka u ru skim voj nim {ko la ma i

{kol skim cen tri ma.

Na taj na ~in, po sle pet go di na, po no vo je za o kru ̀ en nor -

ma tiv no-prav ni osnov za raz voj i u~vr {}i va we me |u na rod ne

sa rad we u obla sti {ko lo va wa mi ni star sta va od bra ne Ru si je i

Sr bi je. V. P.

25

STU DEN TI VOJ NE AKA DE MI JE

U AK CI JI CR VE NOG KR STA

Stu den ti Voj ne aka de mi je u~e stvo va li su u ak ci ji do bro voq -

nog da va wa kr vi u or ga ni za ci ji Cr ve nog kr sta Sav ski ve nac.

Ak ci ja je or ga ni zo va na po vo dom 20. ju na – Svet skog da na do -

bro voq nih da va la ca kr vi.

DOGA\AJI

DELEGACIJA VOJ NO GE O GRAF SKOG

IN STI TU TA U ITA LI JI

Pri pad ni ci Voj no ge o graf skog in sti tu ta bi li su po ~et kom ju na

u po se ti Ge o graf skoj slu ̀ bi Ita li je i Voj no ge o graf skom in sti tu tu

(IG MI – In sti tu to ge o gra fi co mi li ta re). Ciq po se te je na sta vak sa rad we

za po ~e te 2005. go di ne i raz me na stru~ nih is ku sta va u ra du dva in -

sti tu ta.

Do ma }in je bio pot pu kov nik Ra i no ne Sa ba to, na ~el nik Ge o in -

for ma ci o nog od se ka, a go ste je pri mio i bri gad ni ge ne ral Kar lo

Ko le la, ko man dant ita li jan skog Voj no ge o graf skog in sti tu ta. On je

iz ra zio o~e ki va we da se {to pre us po sta vi bli ski ja sa rad wa u

obla sti voj nih ge o graf skih in for ma ci ja.

To kom bo rav ka u Fi ren ci stru~ wa ci iz Sr bi je po se ti li su

pro iz vod na ode qe wa ita li jan skog VGI.

Di sku to va lo se o pi ta wi ma va ̀ nim za pot pi si va we Teh ni~ kog

spo ra zu ma o bi la te ral noj sa rad wi iz obla sti voj ne ge o gra fi je u

okvi ru Spo ra zu ma o voj noj sa rad wi iz me |u mi ni star stva od bra ne

Sr bi je i Ita li je. M. B.

V O J N O M E D I C I N S K A S A R A D W A S R B I J E I N O R V E [ K E

D

va maturanta Vojne gimnazije iz Beograda, Milo{

[eovac i Branko Kova~evi}, uskoro }e postati stu-

denti vojnih akademija u SAD, gde se od pre godinu da-

na {koluje i Bojan Udovi~i}. Milo{ }e se upisati na

Vazduhoplovnu akademiju u Kolorado Springsu, gde je

Bojan upravo zavr{io prvu godinu, dok }e Branko stu-

dirati na Vojnoj akademiji u Vest Point, Wujork.

Posle zavr{etka {kolovawa, oni }e se vratiti u Srbiju i

primiti du`nosti u Vojsci Srbije.

Pro{le godine Bojan Udovi~i} postigao je fanta-

sti~an rezultat, izboriv{i se za mesto me|u prvih 10

U o{troj konkurenciji iz

celoga sveta, trojica

maturanata Vojne

gimnazije, osvojila su

~etvorogodi{wu

stipendiju ameri~kih

vojnih akademija {to je

jedinstven slu~aj u

istoriji ameri~kog

vojnog {kolstva

26

Srbi studenti vojnih akademija SAD

BUDU]I OFICIRI BUDU]I OFICIRI

I XENTLMENII XENTLMENI

Snimio D

. BA

ND

A

PRESTI@NE VOJNE AKADEMIJE

Vazduhoplovna akademija SAD u Kolorado Springsu osno-

vana je 1954, a Vojna akademija u Vest Pointu, Wujork, 1802.

godine. Re~ je o presti`nim vojnim akademijama u SAD, u kojima

postoje ~etiri vojne akademije koje diplomcima omogu}avaju da

postanu oficiri Vojske SAD. Pored te dve, to su Mornari~ka

akademija SAD u Anapolisu, Merilend, koja je osnovana 1845,

i Akademija obalske stra`e u Wu Londonu, Konektikat, osnova-

na 1976. godine.

SARADWA

Studenti Bojan Udovi~i}, Branko Kova~evi} i Milo{

[eovac na prijemu u Ambasadi SAD u Beogradu

1. jul 2008.

27

posto studenata u svojoj klasi, u kojoj se takmi~io sa oni-

ma kojima je engleski materwi jezik.

Milo{ [eovac je kao mali odlu~io da postane pi-

lot, jo{ otkako ga je otac vodio na aeromitinge na aero-

drom Ponikve. Svoju budu}nost vidi u eskadrili, i nada

se da }e do tog vremena Srbija imati vi{e aviona.

De~a~ki san se, na wegovu radost i veliki ponos rodite-

qa, ostvaruje.

– Kada je na~elnik klase pro{le godine pitao ko

`eli da nastavi {kolovawe u Americi, prijavio sam se.

Pro{ao sam testove, i evo me ovde. Mislim da }u na Vest

Pointu ste}i neka nova znawa, koja mogu da se prenesu u

Srbiju i pomognu razvoj na{e vojske. Porodica je u

po~etku bila iznena|ena, ali je, naravno, shvatila pred-

nosti moje odluke, podr`ava me i ponosi se mojim uspe-

hom – ka`e Branko Kova~evi}.

I Branko i Milo{ o~ekuju te{ku obuku i strogu dis-

ciplinu, ali veruju u sebe.

Predstavqaju}i javnosti mlade qude koji su se u

o{troj konkurenciji izborili za mogu}nost {kolovawa u

SAD, izaslanik odbrane te zemqe u Beogradu pukovnik

Erik fon Ter{ rekao je:

– Ovo je izvanredno dostignu}e tri mlada ~oveka iz

Srbije, odabrana u o{troj konkurenciji. Do sada se u

istoriji na{eg vojnog {kolstva nije dogodilo da su od 30

stranih studenata, koliko se svake godine tamo upisuje,

troje iz iste zemqe.

Studenti za Vazduhoplovnu akademiju SAD odabiraju

se u skladu sa programom za upis stranaca, koji je vrlo

zahtevan. Strancima iz celog sveta nudi se svega 15 me-

sta na svakoj od akademija. Studenti se procewuju na os-

novu akademskih rezultata, iskazanog liderstva, sport-

skih sposobnosti i karaktera. Da bi bili primqeni, mo-

raju da polo`e standardne akademske testove, test fi-

zi~ke spremnosti i da pro|u detaqan lekarski pregled.

Tako|e, studenti idu na razgovor sa predstavnicima kan-

celarije vojnog ata{ea.

U odnosu na ostale univerzitete u SAD, vojne akade-

mije imaju najstro`u selekciju – iako se gotovo 22.000

kandidata svake godine prijavi na svaku od akademija vi-

dova, u klasu se upisuje prose~no 1.400 studenata, a sva-

ke godine diplomira ne{to mawe od 1.000.

Diplomci koji zavr{e ~etvorogodi{wi program na

Vazduhoplovnoj akademiji ili na Vest Pointu dobijaju

zvawe ba~elor prirodnih nauka i postaju potporu~nici

Vazduhoplovstva SAD i Kopnene vojske SAD.

Po re~ima pomo}nika ministra odbrane za qudske

resurse dr Bojana Dimitrijevi}a, srpska vojska danas u

inostranstvu ima polaznike na sva tri nivoa {kolovawa

– osnovnom, komandno{tabnom i general{tabnom usa-

vr{avawu. Ti }e oficiri ve} za sedam do 12 godina biti

na visokim du`nostima u Vojsci, dok }e wihov primer po-

ve}ati zanimawe mladih za oficirsku profesiju.

Sne`ana \OKI]

SRPSKI TRAGOVI

Ni na Vest Pointu, ni u Vazduhoplovnoj akademiji

SAD do sada nije bilo studenata iz Srbije. Ipak, jedi-

ni diplomac Vazduhoplovne akademije SAD koji je na-

gra|en Medaqom ~asti ameri~kog Kongresa – najvi{im

vojnim priznawem koje dodequje Vlada SAD – bio je

Lens P. [ijan, ~iji je otac Srbin, a majka Irkiwa.

[ijan je ro|en u Milvokiju, Viskonsin, 1942. godine.

Am ba sa dor Re pu bli ke Slo va~ ke u Sr bi ji Igor Fur dik odr -

`ao je ne dav no na Voj noj aka de mi ji pre da va we o „Evro a tlant skim

in te gra ci ja ma – is ku stvi ma Re pu bli ke Slo va~ ke". Am ba sa dor Fur -

dik je di plo ma ta sa ve li kim is ku stvom, ko je je ste kao ra de }i u Mo -

skvi, Pra gu, Za gre bu, sa da Be o gra du, i do bro po zna je pri li ke na

Bal ka nu.

Pre da va we ko je je or ga ni zo vao In sti tut za stra te gij ska is -

tra ̀ i va wa Mi ni star stva od bra ne otvo rio je dr ̀ av ni se kre tar

dr Zo ran Jef ti}, ko ji je tom pri li kom na gla sio da je Slo va~ ka na -

pra vi la ve li ki is ko rak u evro a tlant skom in te gri sa wu za iz u zet no

krat ko vre me, te da we na is ku stva mo gu bi ti za ni mqi va i za nas.

Am ba sa dor Slo va~ ke pre do ~io je ko je je ko ra ke we go va ze -

mqa pred u zi ma la u pri bli ̀ a va wu Na tou i Evrop skoj uni ji, po ~ev -

{i od tre nut ka ka da je po sta la ne za vi sna dr ̀ a va do sta tu sa ~la -

ni ce Ali jan se 2004. go di ne.

Slo va~ ka, ~i ja je te ri to ri ja po vr {i ne 49.000 kva drat nih ki -

lo me ta ra, na se qe na je sa pet i po mi li o na qu di. Ze mqa se da nas

mno go ba vi pi ta wi ma ula ska u evrop sku mo ne tar nu uni ju, a 1. ja nu -

a ra 2009. uve {}e evro.

– Slo va~ ka je us po sta vi la no vu eko no mi ju. Po mom mi {qe wu,

stvo ri li smo bar 80 od sto no ve pri vre de u ze mqi, o ~e mu po naj -

bo qe sve do ~e tri ve li ke fa bri ke au to mo bi la ko je ima mo. Ni je

bi lo jed no stav no do }i do to ga. Na ci o nal ni do ho dak je pro {le go -

di ne po ras tao za 10 od sto, a pro se~ na pla ta kre }e se iz me |u 650

i 700 evra, rekao je Furdik.

On je pod se tio da je si stem Part ner stva za mir stvo ren u ja -

nu a ru 1994. go di ne, a Slo va~ ka je ve} u fe bru a ru iste godine pot -

pi sa la Okvir ni do ku ment i na osno vu we ga pri pre mi la Pre zen ta -

ci o ni do ku ment. Zna ~aj na je bi la i 1995. go di na, ka da je sa ~i wen

PARP, a Slo va ci se bi po sta vi li 12 ci qe va in ter o pe ra bil no sti.

Pred no st ula ska u in te gra ci je pr ven stve no je ko lek tiv na od -

bra na, ko ja je, ako se pri hva ti wen po li ti~ ki okvir, ni ̀ a od ce ne

in di vi du al ne od bra ne.

Po red pro fe si o na li za ci je oru ̀ a nih sna ga, ula zak u in te -

gra ci je, po re ~i ma am ba sa do ra, iz me |u osta log, da je no ve pri li ke

za eko nom ski i in du strij ski rast, pred sta vqa ga ran ci ju bez bed no -

sti i po tvr du no vo o stva re nog su ve re ni te ta.

No vom po li ti~ kom okvi ru pri la go |a va la se i voj ska, sma wu -

ju }i broj svo jih pri pad ni ka, me wa ju }i obu ku i mo der ni zu ju }i na o -

ru ̀ a we i voj nu opre mu. Ciq je stva ra we efi ka sne, pro fe si o nal -

ne voj ske, ko ja }e bi ti in ter o pe ra bil na sa Na to om. S. \.

Pre da va we am ba sa do ra Slo va~ ke

Igo ra Fur di ka

PREDNOSTI

INTEGRACIJA

28 1. jul 2008.

D

DE LE GA CI JA

UPRA VE ZA OD NO SE

SA JAV NO[]U

U OHA JU

IN FOR MI SA WE

Delegacija Uprave za odnose sa

javno{}u Ministarstva odbrane,

koju je predvodio na~elnik kapetan

bojnog broda Petar Bo{kovi},

boravila je sredinom juna u

Kolumbusu, u poseti Slu`bi

za odnose sa javno{}u Nacionalne

garde Ohaja

nim or ga ni ma (Go vern ment Re la ti ons). Ta ko |e, pred sta vqe ni su i nor -

ma tiv ni do ku men ti u obla sti od no sa sa jav no {}u ko je Slu`ba ko ri sti.

Ve li ka pa ̀ wa po sve }e na je pi ta wu kri zne ko mu ni ka ci je. Sto ga je

de le ga ci ja Upra ve za od no se sa jav no {}u po se ti la Agen ci ju za kri zni

me nax ment (Emer gency Ma na ge ment Agency), gde se su sre la sa di rek -

tor kom Agen ci je Nen si Dra ga ni. Tom pri li kom srp ske i ame ri~ ke ko -

le ge u~e stvo va le su u prak ti~ noj ve ̀ bi kri zne ko mu ni ka ci je na pri me -

ru an ga ̀ o va wa NG Oha ja u po mo }i sta nov ni {tvu u slu ~a ju po pla va.

To kom pri je ma kod ge ne ra la Vej ta raz go va ra no je o da qem una -

pre |e wu sa rad we u obla sti od no sa sa jav no {}u, pre sve ga o mo gu} -

no sti {ko lo va wa jed nog do dva ofi ci ra za od no se sa jav no {}u Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je u okvi ru spe ci ja li zo va nih {ko -

la za od no se sa jav no {}u u SAD.

Po vo dom po se te, na ~el nik Upra ve za od no se sa jav no {}u ka -

pe tan boj nog bro da Pe tar Bo {ko vi} is ta kao je da se to kom po se te

Slu`bi za od no se sa jav no {}u NG Oha ja po tvr di lo da smo u mno go

~e mu sli~ ni, po ~ev od pro ble ma do na ~i na wi ho vog re {a va wa, po -

seb no u de lu kri znog PR-a i od no sa sa jav no {}u u kri znim si tu a -

ci ja ma.

– Ima li smo {ta da vi di mo i na u ~i mo od ko le ga iz Na ci o nal -

ne gar de, jer Ame ri ka mno go ula ̀ e u od no se sa jav no {}u i to je je dan

od kqu~ nih ele me na ta, ne sa mo od bram be nog si ste ma, ve} i uop {te

funk ci o ni sa wa dr ̀ a ve. No va is ku stva ko ja smo ste kli od no se se na

od re |e na po gla vqa ko ja mi ne raz vi ja mo do voq no. Ov de pre sve ga

mi slim na ono {to oni na zi va ju sa rad wa sa za je dni com. Dru ga

oblast ko ja je za nas bi la no vi tet je ste rad Agen ci je za van red ne si -

tu a ci je. U woj su u kri znim si tu a ci ja ma an ga ̀ o va ni pred stav ni ci od

elek tro di stri bu ci je, zdrav stva, cr ve nog kr sta, po li ci je, va tro ga sa -

ca pa do Na ci o nal ne gar de i gu ver ne ro ve kan ce la ri je – is ta kao je

ka pe tan boj nog bro da Pe tar Bo {ko vi} i do dao da }e se sa rad wa sa

Slu ̀ bom za od no se sa jav no {}u NG Oha ja na sta vi ti u sep tem bru ka -

da se o~e ku je do la zak we ne de le ga ci je u Be o grad.

S. S.

o ma }in de le ga ci ji bio je di rek tor Slu`be dr Mark Vej da i we go -

vi sa rad ni ci za me nik Xejms Sims, Jo han Kla in, ma jor Ni kol Ga -

bri el i Ho li Kal dvel. Pred stav ni ke Upra ve za od no se sa jav no {}u

pri mio je i ko man dant NG Oha ja ge ne ral-ma jor Gre go ri Vejt.

To kom po se te Sje di we nim Dr ̀ a va ma, pred stav ni ci Mi ni star -

stva od bra ne i Voj ske Sr bi je bi li su u pri li ci da vi {e sa zna ju o

or ga ni za ci ji i ra du NG Oha ja i we ne Slu`be za od no se sa jav no {}u

(Pu blic Af fa irs Of fi ce).

Na sa stan ci ma su raz me wi va na prak ti~ na is ku stva u obla sti

od no sa sa jav no {}u, pre sve ga od no sa sa me di ji ma, a pred sta vqe ni su

i pro gra mi ra da sa za jed ni com (Com mu nity Re la ti ons) i sa za ko no dav -

KQU^ NI

ELE MENT

na po sao, pre gle da dnev ne no vi ne i in for mi {e se o ak tu el nim do -

ga |a ji ma, po seb no o onim ko ji se od no se ili bi mo gli da se od no se

na nas. O to me iz ve {ta va mo i kan ce la ri ju gu ver ne ra, a iz ve {ta ji

sti ̀ u i ge ne ra li ma.

Po red to ga, ve o ma te sno sa ra |u je mo sa oso bqem ko je ra di u

pra vo sud nim or ga ni ma u Va {ing to nu i u Ko lum bu su, a mno go in for -

ma ci ja, upo tre bqi vih i ne u po tre bqi vih, do bi ja mo i me i lom.

Ono o ~e mu smo mno go raz go va ra li i to kom po se te de le ga ci je

Upra ve za od no se sa jav no {}u iz Sr bi je je ste zna ~aj li~ nih kon ta ka -

ta. Oni su neo p hod ni svi ma ko ji se ba ve od no si ma sa jav no {}u, jer

su ne pro ce wiv iz vor in for ma ci ja.

ΠOno {to je za nas iz Sr bi je bi lo in te re sant no i o ~e mu ste

do bi li do sta pi ta wa to kom raz go vo ra i pre zen ta ci ja je ste ko mu -

ni ka ci ja ko ju ima te sa za jed ni com. Broj ni pro gra mi ko je ste raz -

vi li sve do ~e o to me sa ko li ko pa ̀ we raz vi ja te tu ko mu ni ka ci ju.

– Za jed ni ca je ve o ma va ̀ na za nas jer je osnov na mi si ja na {eg

sek to ra da se {to vi {e qu di pri dru ̀ i Gar di. Ona je vi tal na kom -

po nen ta na {eg pro gra ma od no sa sa jav no {}u. Naj zna ~aj ni ji put ko -

jim ko mu ni ci ra mo sa za jed ni com je ste pre ko me di ja, jer oni ima ju

„naj ja ~i glas“. Zbog to ga re dov no {a qe mo sa op {te wa i sve osta le

in for ma ci je ko je ̀ e li mo da stig nu do gra |a na na vi {e od 2.000 me -

il adre sa no vi na ra, ured ni ka, te le vi zij skih i ra dio sta ni ca u Oha -

ju, Sje di we nim Dr ̀ a va ma, a ima mo i po seb nu in ter na ci o nal nu gru -

pu u ko ju }e mo sa da uvr sti ti i vas. Da kle, to je oko 2.500 qu di sa ko -

ji ma re dov no, go to vo sva ko dnev no, ko mu ni ci ra mo.

Dru gi vid na {e ko mu ni ka ci je je pre ko veb-saj ta, ko ji na sto ji mo

dnev no da a`u ri ra mo. Sa dr ̀ aj ko ji se na la zi na saj tu re zul tat je

ra da svog oso bqa za po sle nog u Slu ̀ bi. Ne ka da je za sajt bio za du -

`en J-6, da bi pre oko tri i po go di ne pre {ao u na {u nad le ̀ nost. U

to vre me ni smo ima li ni ko ga ko je po se do vao stru~ na zna wa za rad na

veb-pre zen ta ci ji NG Oha ja. Ja ni sam znao da ura dim ve }e iz me ne ve}

sa mo da a`u ri ram sa dr ̀ aj. Sa da ima mo ~o ve ka ko ji je od go vo ran za

sajt. Naj ve }i pro blem sa ko jim se su sre }e mo u ra du je ste taj {to do -

bar deo na {eg oso bqa go di {we od la zi na obu ku, a ka da je oso ba ~i -

ji je pri mar ni po sao veb-sajt od sut na, ta da sa dr ̀ a je ne a`u ri ra mo

ono li ko ~e sto ko li ko bi smo `e le li i ko li ko bi tre ba lo.

ΠKa ko vi di te sa rad wu sa Upra vom za od no se sa jav no {}u MO

i gde vi di te pro stor za we no una pre |e we?

– U sep tem bru pro {le go di ne to kom na {e po se te Be o gra du upo -

zna li smo na ~el ni ka Upra ve za od no se sa jav no {}u ka pe ta na boj nog

29

K

Dr Mark Vejda, direktor Slu`be

za odnose sa javno{}u Nacionalne

garde Ohaja

U^IMO

JEDNI OD

DRUGIH

Mo ra mo bi ti sprem ni da od go vo ri mo

na sve {to se de {a va u ve o ma

krat kom ro ku. Uko li ko to ne u~i ni mo,

me di ji }e po ~e ti da kon stru i {u

svo ju pri ~u o do ga |a ju, a ta da vi {e

ni smo u mo gu} no sti da kon tro li {e mo

si tu a ci ju.

MAGAZIN „BAKAJ GARD”

– „Ba kaj gard“ je ma ga zin ko ji je ne gde pan dan va {oj „Od -

bra ni“, ka`e dr Vejda. - Do du {e, na {a no vi na ima 35 stra na i

ob ja vqu je mo je ~e ti ri pu ta go di {we. Ka da sam po ~eo da ra dim

ovaj po sao pre tri i po go di ne no vi na je iz la zi la jed nom u 16 me -

se ci i je dan od ci qe va ko ji sam po sta vio se bi bio je we no ob ja -

vqi va we jed nom u tri me se ca. Da nas je to ma ga zin vi so kog kva li -

te ta. Sa va ke go di ne na dr ̀ av nom ni vou or ga ni zu je se kon kurs na

ko me u~e stvu ju sve na ci o nal ne gar de u Ame ri ci, {to zna ~i 50 dr -

`av nih i ~e ti ri te ri to ri jal ne na ci o nal ne gar de. One na kon -

kur su u~e stvu ju sa dva ili tri naj bo qa tek sta ko ja su to kom go di ne

ob ja vqe na u wi ho vim voj nim no vi na ma. Na po sled wa dva kon kur -

sa mi smo za u ze li dru ga me sta. Po no sni smo na ono {to smo do

sa da ura di li, a na{ ko na ~an ciq je da bu de mo naj bo qi.

Ipak, pra vi zna ~aj ma ga zi na je u to me {to u we mu go vo ri mo

o re gru to va wu, we go vim aspek ti ma, u we mu pri pad ni ci Gar de

ima ju pri li ku da pro ~i ta ju pri ~u o se bi, svo joj je di ni ci, vi de svo -

je fo to gra fi je, {to sva ko me go di. [tam pa mo 19.000 pri me ra ka,

od ko jih naj ve }i deo od la zi pri pad ni ci ma na ci o nal ne gar de, a

je dan broj pri me ra ka {a qe mo kon gre snoj de le ga ci ji Oha ja, za ko -

no dav nim or ga ni ma, na ci o nal nim or ga ni za ci ja ma, bi bli o te ka ma

ka ko bi {to {i ri krug qu di ste kao uvid u to {ta ra di mo i {ta

ra de je di ni ce. Ve te ra ni i pen zi o ni sa ni pri pad ni ci ko je ima mo u

evi den ci ji ta ko |e do bi ja ju ma ga zin.

o le ga ma iz Sr bi je, tokom po -

sete Slu`bi za odnose sa ja -

vno {}u Nacionalne garde

Oha ja, do ma }in je bio na{

sa go vor nik, di rek tor dr Mark

Vej da.

ΠGo spo di ne Vej da, za po ~e -

tak, re ci te nam ne {to vi {e o

misiji Slu ̀ be za od no se sa

jav no {}u?

– Na{ ciq je da po dr ̀ i mo

pri mar nu mi si ju Na ci o nal ne gar -

de Oha ja, {to zna ~i da do pri ne se -

mo mak si mal noj sprem no sti na {ih

je di ni ca i voj ni ka da na {to bo qi

i kva li tet ni ji na ~in od go vo re na sve zah te ve ko ji se pred wih po sta -

vqa ju. Je dan od na ~i na na ko ji to ~i ni mo je ste pod sti ca wem ~la no va

za jed ni ce da se pri dru ̀ e Gar di. Za tim, omo gu }u je mo na {im pri pad -

ni ci ma da pu tem me di ja is pri ~a ju svo je pri ~e jav no sti, do pri no si mo

da se oni ose }a ju bo qe {to slu ̀ e dr ̀ a vi i to me da ̀ e le da osta nu u

slu ̀ bi. Ta ko |e, na sto ji mo kod zva ni~ ni ka u dr ̀ a vi da obez be di mo

od re |e na ma te ri jal na sred sta va i opre mu za na {e voj ni ke i va zdu -

ho plov ce.

U po slu od no sa sa jav no {}u ve o ma je va ̀ no da ima mo raz u me -

va we za ono {to ra di mo i da ima mo ja san uvid u sve {to se de {a va

oko nas. Kao {to je re kao moj ko le ga, ka pe tan boj nog bro da Pe tar

Bo {ko vi}, mo ra mo bi ti sprem ni da od go vo ri mo na sve {to se de {a -

va u ve o ma krat kom ro ku. Uko li ko to ne u~i ni mo, me di ji }e po ~e ti da

kon stru i {u svo ju pri ~u o do ga |a ju, a ta da vi {e ni smo u mo gu} no sti

da kon tro li {e mo si tu a ci ju.

Œ Na ko je sve na ~i ne odr ̀ a va te ko rak sa vre me nom i do la zi te

do in for ma ci ja?

– Kao ~lan ko mand nog ti ma re dov no pri su stvu jem rad nim do -

ru~ ci ma ko je jed nom ne deq no odr ̀ a va ko man dant Na ci o nal ne gar de

Oha ja ge ne ral Vejt, a ko ji ma pri su stvu ju i osta li ge ne ra li. To je naj -

bo qi na ~in za sti ca we pu nog uvi da u sve {to se do ga |a u Gar di. Os-

im to ga, od sva kog ~la na mog oso bqa o~e ku je se da uju tro, ~im stig ne

SA JAM NA O RU@AWA U PA RI ZU

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne, ko ju je pred vo dio po mo} -

nik mi ni stra za ma te ri jal ne re sur se Ili ja Pi li po vi}, bo ra vi la

je od 16. do 21. ju na u Pa ri zu na Me |u na rod nom saj mu na o ru ̀ a wa

i voj ne opre me „Eu ro sa to ri 2008“.

Na saj mu se pred sta vi lo 1.100 iz la ga ~a iz 50 ze ma qa, me |u

ko ji ma su iz Sr bi je bi li Ju go im port–SDPR i Pro iz vod wa „Mi le

Dra gi}“.

Pri su stvo na saj mu is ko ri {}e no je za niz sa sta na ka i do go -

vo ra o mo gu} no sti ma iz vo za pro iz vo da na {e od bram be ne in du -

stri je, ali i uvo za i opre ma wa na {e voj ske no vim sa vre me nim

sred stvi ma.

Na ja vqen je i Sa jam na o ru ̀ a wa i voj ne opre me „Part ner

2009“ na Be o grad skom saj mu u ju nu sle de }e go di ne, ~i ji je po kro vi -

teq Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je.

S. S.

SE MI NAR O VA ZDU HO PLOV NIM

OPE RA CI JA MA

U okvi ru pro gra ma voj no-voj ne sa rad we Mi ni star stva od bra -

ne Sr bi je i Evrop ske ko man de OS SAD, od 23. do 27. ju na odr ̀ an

je se mi nar o „Va zdu ho plov nim ope ra ci ja ma”.

Dva ti ma le ta ~a iz va zdu ho plov nih ba za u ame ri~ kim dr ̀ a va -

ma Tek sas i Oha jo bo ra vi la su to kom se mi na ra na voj nim ae ro -

dro mi ma u Ba taj ni ci i La |ev ci ma i srp skim ko le ga ma pre ne la svo -

ja is ku stva.

Tim le ta ~a iz va zdu ho plov ne ba ze „[e pard” u ame ri~ koj dr -

`a vi Tek sas, pri su stvo vao je zdru ̀ e nom tak ti~ kom uve ̀ ba va wu va -

zdu ho plo va ca na ae ro dro mu Ba taj ni ca. Pu kov nik Da ni jel Kor vi,

pot pu kov nik Xil Long i ma jor Xef Grej son ni su kri li svo je odu {e -

vqe we pro fe si o nal nim kva li te ti ma na {ih pi lo ta i go sto qu bi vo -

{}u do ma }i na.

– Pi lo ti u ce lom sve tu de le istu strast – strast pre ma le te wu.

Ona nas spa ja na ko jim god me ri di ja ni ma da ̀ i vi mo i ra di mo, ta ko

da se mi ve o ma do bro raz u me mo sa le ta ~i ma iz Sr bi je. Ima mo za -

jed ni~ ki ciq – da una pre di mo me |u sob nu sa rad wu, i tu ne po sta -

vqa mo se bi ni ka kva ogra ni ~e wa. Sva ki kon struk ti van pred log za

tu sa rad wu je do bro do {ao i po tru di }e mo se da bu de ostva ren –

re kao je vo |a ti ma iz ba ze „[e pard” u Tek sa su, pu kov nik Kor vi.

Go sti iz Tek sa sa su u svo joj ba zi an ga ̀ o va ni u obu ci no vih le ta -

~a na {kol skim avi o ni ma T-37 i T-38, pa se za to wi ho va pre zen ta ci -

ja na se mi na ru ti ca la pre sve ga pro ce sa obu ke. Oni su pre ne li deo

svog bo ga tog is ku stva u ra du sa bu du }im pi lo ti ma u le ta~ koj {ko li

ko ju go di {we za vr {i oko hi qa du po la zni ka iz vi {e ze ma qa sve ta.

Xil Long, je dan od naj bo qe ob u ~e nih in struk to ra le te wa, ina -

~e pi lot na avi o nu A-10, po ̀ e le la je da se sret ne sa svo jim bu du }im

ko le gi ni ca ma iz Sr bi je, stu dent ki wa ma pr ve go di ne Voj ne aka de mi je

u Be o gra du sa sme ra avi ja ci je. U sr da~ nom raz go vo ru ona je ohra -

bri la tri de voj ke da ne od u sta nu od svo jih sno va i bu du sprem ne na

od ri ca wa ko ja }e ih, ipak, na kra ju do ve sti do ci qa o kom su ma {ta -

le – da jed nog da na za u zmu svo je me sto u kok pi tu le te li ca.

A. A.

SARADWA

1. jul 2008.

bro da Pe tra Bo {ko vi }a i ta da smo ob i {li sve sa stav ne de lo ve

Upra ve. Va {a po se ta Oha ju za o kru ̀ i la je pri ~u ta ko da sa da ima mo

pot pu nu sli ku o to me {ta jed ni i dru gi ra di mo. To nam omo gu }a va da

za po~ ne mo da raz mi {qa mo o to me na ko je sve na ~i ne mo ̀ e mo da sa -

ra |u je mo i u ko jim prav ci ma sa rad wa mo ̀ e da se raz vi ja.

Ono o ~e mu ja raz mi {qam je ste mo gu} nost pro iz vod we i raz -

me ne sa dr ̀ a ja za na {e veb-saj to ve. Mi slim da bi smo mo gli da, u

slu ~a je vi ma uza jam nih po se ta, raz me wu je mo tek sto ve, fo to gra fi je i

vi deo za pi se. Ta ko |e, mi slim da bi bi lo in te re sant no da je dan deo

na {eg veb-saj ta pre no si deo sa dr ̀ a ja ko ji vi ob ja vqu je te na va {em

saj tu i obr nu to. ^i ni mi se da je ta vr sta pri bli ̀ a va wa zna ~aj na za

na{ Pro gram dr ̀ av nog part ner stva. Pret po sta vqam da bi, na pri -

mer, za pri pad ni ke Voj ske Sr bi je i srp sku jav nost bi lo in te re sant -

no da pro ~i ta ju pri ~u ko ja sti ̀ e iz Ira ka kao {to bi na {im pri -

pad ni ci ma bi lo in te re sant no da sa zna ju vi {e o to me ka ko se `i vi i

ra di u Sr bi ji.

To kom po se te Be o gra du raz go va ra li smo i o mo gu} no sti ra da

na za jed ni~ kim vi deo pro jek ti ma. Mi ne ma mo vi deo ar hi vu, ni na lik

na ono {to vi ima te u VFC „Za sta va fil mu“. Do sko ra ni smo ima li

ni sni ma te qa u Sek to ru. Ide ja je da za po ~e tak na pra vi mo film ko -

ji bi bio pre gled isto ri je voj nih od no sa Ju go sla vi je od no sno Sr bi je

i Sje di we nih Dr ̀ a va.

@eleo bih da ka ̀ em jo{ ne {to {to mo ̀ da i ni je pri klad no

za ovu „zva ni~ nu“ vr stu raz go vo ra. Po zna to je da Ame ri kan ci ~e -

sto mi sle da zna ju o sve mu vi {e od bi lo ko ga dru gog. Pred na {u

po se tu u sep tem bru pro {le go di ne o Sr bi ji smo raz mi {qa li na

ovaj na ~in: vi ve ro vat no do bro ra di te svoj po sao, ali mi ga si gur -

no ra di mo bo qe. To je ta ame ri~ ka aro gan ci ja ko ju ima mo, sa ko jom

po ku {a va mo da se iz bo ri mo, ali po ne kad je ona jed no stav no ja ~a

od nas. Ali ka da smo do {li u Sr bi ju, ni su nas iz ne na di li pro fe -

si o na li zam i zna wa ko ja po se du je te, ve} rad sa sa vre me nom teh ni -

kom, po seb no u „Za sta va fil mu“, u ~e mu smo da le ko iza vas. Ta da

smo moj za me nik Xejms Sims i ja sa mo raz me wi va li po gle de, a ka -

sni je smo mno go raz go va ra li i za kqu ~i li da vi u stva ri tu ne ma te

{ta da na u ~i te od nas.

Dru ga stvar ko ju bih `e leo da is tak nem, a ko ja se ti ~e va {e po -

se te Na ci o nal noj gar di, je ste uti sak ko li ko su sli~ na na {a is ku stva.

Pro ble mi sa bi ro kra ti jom, ma wak sred sta va i jo{ mno go to ga sa ~im

se su sre }e mo u sva ko dnev nom ra du go to vo su iden ti~ ni. Sli~ no sti su

ne ve ro vat ne i zbog to ga imam uti sak da smo u pri li ci da u~i mo jed ni

od dru gih ne sa mo raz me wu ju }i is ku stva ve} i na {e pro iz vo de.

Sa wa SA VI]

30

Pr vi avi on G-4, ko me u na {oj

isto ri ji pri pa da za slu ̀ e ni

sta tus jed nog od naj bo qih

pro iz vo da do ma }e pa me ti,

po di gao se u va zduh 18. ju la

1978. sa ae ro dro ma u

Or ti je {u kod Mo sta ra.

Da nas se ta le te li ca na la zi

na pre kret ni ci – pri pre ma se

pa ket mo der ni za ci je ko ji }e joj,

uz pro du ̀ e tak `i vot nog ve ka

na 40 go di na, omo gu }i ti

bez be dan let u eska dri la ma

Va zdu ho plov stva i

pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne

sve do 2030. go di ne.

S U P E R G A L E B

Legenda

koja `ivi

34S p e c i j a l n i

p r i l o g

ske fir me ko je su pro da le avi o ni ku i sr ce

avi o na – tur bo mla zne mo tore. Od re no mi -

ra ne fir me „Rols-Rojs” (Rolls-Royce) za ga -

le ba i ja stre ba uve ze ni su mo to ri po ro di -

ce Vaj per (Vi per) – mo del 22-6, od no sno mo -

del 531. Do bra is ku stva u wi ho voj pri me ni

uti ca la su da se i za bor be ni avi on vi so -

kih pod zvu~ nih br zi na orao ta ko |e na ba ve

„Rols-Roj so vi” mo to ri.

RAZ VOJ

Ka da su 1968. go di ne u Va zdu ho plov -

no-teh ni~ kom in sti tu tu na sta li pr vi cr te ̀ i

or la no vi tet na tr ̀ i {tu bi li su mo to ri

Vaj per se ri je 600, ko ja se u „Rols-Roj su”

raz vi ja la sa ita li jan skim „Fi ja tom“ za

{kol ski avi on MB339. Oni su za dr ̀ a ni na

or lu i 1970, ka da su tak ti~ ko-teh ni~ ki zah -

te vi avi o na uskla |e ni sa ru mun skim part -

ne ri ma ko ji su se pri dru ̀ i li u raz vo ju, u

skla du sa me |u dr ̀ av nim spo ra zu mom

YUROM o po de li po sla na dva rav no mer na

de la. Da bi se obe dr ̀ a ve u {to ve }oj me -

ri osamostalile u proizvodwi, odluka o

uvozu motora promewena je 1972. godine u

1. jul 2008.

BIOGRAFIJA

SUPERGALEBAOce nu sprem no sti avi o na i

pred log za pr vi let G-4

su per ga le ba da la je ko mi si ja

ime no va na na re |e wem

Ko man de RV i PVO 5. apri la

1978. go di ne. Pri pre me

za pr vi let sa oso bqem

Va zdu ho plov nog opit nog

cen tra (VOC) u fa bri ci

„So ko“ po ~e le su 10. ju la

1978. go di ne. Avi on se

oti snuo sa pi ste 18. ju la 1978.

u 10 ~a so va i 14 mi nu ta.

Let je tra jao 30 mi nu ta.

Ta ko je i zva ni~ no po ~e la

za ni mqi va bi o gra fi ja

le gen dar nog avi o na na {eg

va zdu ho plov stva – du ga,

za sa da, tri de set go di na.

32

Isto ri ja do ma }ih mla znih avi o na uve -

de nih u na o ru ̀ a we mo ̀ e se po de li ti

u dve ge ne ra ci je – u pr voj su avi o ni G-

2 i ja streb, projektovani u Va zdu ho -

plov no-teh ni~ kom in sti tu tu u @ar ko -

vu (da nas deo Voj no teh ni~ kog in sti tu-

ta) {e zde se tih go di na 20. ve ka, a u dru goj su

orao i G-4 ga leb, na sta li se dam de se tih go -

di na. Sva ~e ti ri mo de la avi o na bi la su u

svet skim raz me ra ma so lid na re {e wa ko ja

su za slu ̀ e no pri vu kla pa ̀ wu i pro na {la

stra ne ko ri sni ke. Oko sni cu na sta na ka tih

avi o na ~i ni li su projektanti iz Va zdu ho -

plov no-teh ni~ kog in sti tu ta, sa bra ni 1957.

za po tre be ra da na ga le bu. Po sle pr vog

pro to ti pa G-1, u RV i PVO, kao {kol ski

bor be ni avi on, pri hva }en je G-2 (ozna ka vi -

da N-60). Za do ma }eg ko ri sni ka pro iz ve de -

na su 132 pri mer ka i jo{ tri pro to ti pa –

G-1, G-2 i G-3. U Va zdu ho plov no-teh ni~ kom

in sti tu tu na osno vu dvo se da kon stru i sa li su

avi on ja streb ko ji je uve den u RV i PVO u

tri mo de la – ju ri {nik J-21 (121 komad), iz -

vi |a ~ IJ-21 (38) i dvo se d NJ-21 (18).

Glav ni stra ni teh no lo {ki part ne ri

za avi o ne pr ve ge ne ra ci je bi le su bri tan -

Trideset godina aviona G-4

korist nabavke licence za model 632-41.

U to vre me ve} su iz ra |e ni po ~et ni do ku -

men ti o no vom {kol skom bor be nom avi o nu,

na sled ni ku G-2.

U Va zdu ho plov no-teh ni~ kom in sti tu tu,

u pe ri o du od ja nu a ra do mar ta 1973. go di -

ne, iz ra di li su Pret hod nu ana li zu za avi -

on na zvan G-4, uskla|en sa novim svet s -

kimktren do vi ma. U od no su na G-2 bi la je to

pot pu no no va le te li ca. Tra ̀ i lo se da ima

vi {e per for man se, da bu de jed no sta van i

po go dan za odr ̀ a va we, da se u naj ve }oj mo -

gu }oj me ri za sni va na re zul ta ti ma or la u

po gle du is ku sta va u pri me ni no vih re {e -

wa, za tim u iz bo ru avi o ni ke i osta lih ure -

|a ja, te u pri me ni teh no lo {kih po stu pa ka

ko ji su osva ja ni u fa bri ka ma za po tre be

or la, ali i helikoptera ga ze le.

Za G-4 se od po ~et ka ra ~u na lo na mo -

tor 632-41 ka ko bi se li cen cna pro iz vod -

wa u~i ni la eko no mi~ ni jom i uni fi ci rao

ma te ri jal u RV i PVO.

U Pret hod noj ana li zi na vo di se da G-2

pred sta vqa do bru le te li cu za obu ku pi lo ta

ko ji su pre la zi li na mla zne bor be ne avi o ne

F-86E i D i F-84G, ali da za pre la zak na

or la tre ba pri pre mi ti no vi {kol ski avi on.

O~e ki va lo se da G-4 ima ve }e tak ti~ ke mo -

gu} no sti u od no su na G-2, pa se pred vi |a la

ugrad wa oru` ja ka li bra 23 mm i ~e ti ri pot -

kril na no sa ~a na o ru ̀ a wa.

Raz ma tra ne su dve va ri jan te pro jek -

ta. One su se su {tin ski raz li ko va le sa mo

po po lo ̀ a ju sme {ta ja po sa de i po vi si ni i

ob li ku avi o na ko ji je pra tio ob lik ka bi ne.

Na i me, u va ri jan ti A, ko ja se sma tra la za

pri rod ni raz voj iz G-2, pred vi |a lo se da

oba ~la na po sa de se de na is toj vi si ni. Na

taj na ~in dobio bi se mawi aerodinami~ki

otpor aviona usled mawe povr{ine po -

pre~ nog pre se ka. Lo{a strane bila je sla -

ba vi dqi vost u sme ru le ta sa dru gog pi lot -

skog se di {ta. U va ri jan ti B dru go se di {te

na la zi lo se na po vi {e nom po lo ̀ a ju po uzo -

ru na ~e ho slo va~ ki avi on L-39 al ba tros i

bri tan ski ho uk (Hawk). Na kra ju je pri hva -

}en pred log B, pre sve ga zbog sta va da on

pra ti sa vre me ne svet ske tren do ve, a to }e

bi ti pre sud no u kon ku rent no sti G-4 u svet -

skim raz me ra ma.

Ia ko su pro u ~a va na sva stra na re {e -

wa, G-4 se po ae ro di na mi~ kom konceptu mo -

`e sma tra ti naj bli ̀ im bri tan skom uzo ru

ho u ku, uz re zer vu da taj avi on ima ve }e br -

zi ne le ta i ma wu po vr {i nu kri la. U RV i

PVO su tra ̀ i li avi on ko ji }e imati maksi-

malne brzine do 0,8 Ma ha. Od po ~et ka raz -

vo ja am bi ci je RV i PVO bi le su usme re ne na

avi on ba lan si ra nih mo gu} no sti, po sta vqe -

nih u po re |e wu sa svet skim re {e wi ma iz me -

|u ho u ka i al fa xe ta, kao vi {im raz re dom u

per for man sa ma, i ne {to skrom ni jim avi o -

ni ma MB 339 i L-39 al ba tros.

Pro gra mom re a li za ci je de fi ni sa no

je da }e se G-4 ko ri sti ti za le ta~ ku obu ku,

osnov nu bor be nu obu ku, tre na ̀ u pi lo ta iz

ope ra tiv nih je di ni ca i efi ka snu tak ti~ ku

na me nu. Pre ma pro ce na ma iz 1974. go di -

ne, po tre be RV i PVO bi le su 110 avi o na

za pet eska dri la u Va zdu ho plov noj voj noj

aka de mi ji (VVA) od po 16 avi o na, {tab no-

avi ja cij sko ode qe we VVA od 12 avi o na i

sa re mont nom re zer vom od 10 avi o na i na -

dok na dom gu bi ta ka od osam avi o na.

U na stav ku ra da na G-4 u Va zdu ho plov -

no-teh ni~ kom in sti tu tu ni su ima li ve }e

pro ble me kao {to je to bio slu ~aj sa or -

lom. Na i me, orao se po ka zao kao te ̀ ak za -

da tak i na we mu su se ka li li stru~ wa ci ko -

ji su po tom pri me wu ju }i sli~ na re {e wa re -

la tiv no la ko i br zo ob li ko va li G-4. U sli~ -

noj si tu a ci ji bi la je i in du stri ji ko ja se po -

mu ~i la oko tehnolo{kih iskoraka po treb -

nih za osva ja we or la. Pri mer za to pred -

sta vqa li cen ca za mo tor ko ji je fi na li zo -

van u za vo du „Orao“ iz Raj lov ca (sa da se

na la zi u Bi je qi ni) – od re mont nog po stro -

je wa gra di la se no va vi so ko teh no lo {ka

fa bri ka sa vi so kim tro {ko vi ma za in fra -

struk tu ru, ma {i ne, ala te, obu ku rad ni ka...

Sve se to sma tra ra ~u nom pla }e nim za or -

la, ali se ko ri sti lo na G-4.

Rukovodilac programa G-4 od 1974.

bio je potpukovnik in`ewer Qubomir

Gruborovi}. On se pokazao izvrsnim orga-

nizatorom i koordinatorom rada odeqe-

wa posebno konstrukcije, koje je predvodio

Dragoqub Jerinkovi}, i aerodinamike, sa

@ivojinom Gradi{arom na ~elu.

PR VI LET

Oce nu sprem no sti avi o na i pred log

za pr vi let avi o na G-4 su per ga leb da la je

ko mi si ja ime no va na na re |e wem Ko man de

RV i PVO pov. br. 1390-1 od 5. apri la

1978. go di ne. Pri pre me za pr vi let sa oso -

bqem Va zdu ho plov nog opit nog cen tra (VOC)

u fa bri ci „So ko“ iz Mostara po ~e le su

10. ju la 1978. go di ne. U pe ri o du od 14. do

19. ju la, na lokalnom ae ro dro mu Or ti je{,

oba vqa na su is pi ti va wa u vo ̀ e wu i za le -

ti ma. U {e stom za le tu iz ve den je skok du ̀ i -

ne 615 m na vi si ni oko pet me ta ra iz nad

pi ste. Iz vr {e no je ukup no {est za le ta sa

raz li ~i tim op se gom te ̀ i na i po lo ̀ a ja te -

`i {ta.

Avi on se oti snuo na pr vi let 18. ju la

1978. u 10 ~a so va i 14 mi nu ta u tra ja wu

od 30 mi nu ta. Za ko man da ma je bio pu kov -

nik pi lot Vla di mir Kr meq, ta da {wi ko -

man dant VOC-a, ko ji je pret hod no oba vqao

is pi ti va wa na ze mqi u vo ̀ e wu i za le ti ma.

Pr vi let pro to ti pa I avi o na G-4 (P1) pra -

}en je u va zdu hu iz avi ona NJ-21 ja streb, a

sa zemqe putem radio-veze. Na kon tog le ta

pri med be su bi le ne znat ne i u gra ni ca ma

uo bi ~a je nog za pr vi let ta kve vr ste avi o -

na. Od no si le su se na ne pra vi lan rad vi -

si no me ra, ma we cu re we go ri va, jak uda rac

no sne no ge tra pa pri li kom uvla ~e wa, ne -

po de {en ugao ot klo na za kri la ca...

U pe ri o du od 20. do 28. ju la pro to ti -

pom I avi o na G-4 iz ve de no je jo{ osam le to -

va, od ~e ga je sed mi bio pri pre ma pi lo ta

za pri ka zi va we avi o na, a de ve ti pri ka zi -

va we pro to ti pa I u le tu. To kom {est le to -

va, u okvi ru tzv. is pi ti va wa I vr ste (Pred -

sta vqa pr vi let pro to ti pa i le to ve ~i ji je

ciq do te ri va we pro to ti pa i svih si ste ma

na va zdu ho plo vu u is prav no sta we i we go vu

pri pre mu za osta le vr ste is pi ti va wa. Za

to je po treb no da pro se ~an broj le to va bu -

de iz me |u pet i 15.), po sa du su ~i ni la dva

pi lo ta. Bi li su to pu kov nik Kr meq i ka pe -

tan pr ve kla se Mir ko An ̀ el. Is pi ti va wa Ivr ste po ka za la su da je avi on spre man za

is pi ti va wa II vr ste (Sa sto ji se od opi to va -

wa per for man si i let nih oso bi na pro to -

ti pa u le tu. Po tre ban broj le to va za ta is -

pi ti va wa za vi si od slo ̀ e no sti va zdu ho -

33

Prvi prototip G-4

plo va, a za do zvu~ ni bor be ni avi on iz no si

oko 100.).

Uo ~e ne pri med be ni su bi le bit ne za

bez bed nost le te wa. Ne ke su zah te va le si -

ste mat sko is pi ti va we ra di ot kla wa wa

uzro ka.

Pre let P1 u VOC iz ve den je 28. ju la

1978. i tu su za po ~e la is pi ti va wa II vr ste,

te is pi ti va wa mo to ra, avi on ske i ze maq -

ske opre me. Ta fa za is pi ti va wa, u ko joj je

iz ve de no 60 le to va (u ukup nom tra ja wu od

47 sa ti i 15 mi nu ta), od vi ja la se do 6. ok -

to bra 1978. go di ne. Ta da je avi on po no vo

pre dat fa bri ci „So ko”. To kom te fa ze da -

te su pri med be ko je su se od no si le na ka -

rak te ri sti ke uz du ̀ ne sta ti~ ke i di na mi~ ke

sta bil no sti, a po seb no oso bi ne po pre~ no-

smer ne di na mi~ ke sta bil no sti, na ne do sta -

tak pred zna ka pre vu ~e nog le ta, {to je za

{kol ski avi on te ka te go ri je bi lo ne pri -

hva tqi vo.

Na osno vu tih pri med bi u fa bri ci

„So ko“, a po re {e wi ma Va zdu ho plov no-

teh ni~ kog in sti tu ta, po ~e li su da ra de na

ae ro di na mi~ kim mo di fi ka ci ja ma ko ji ma je

tre ba lo otkloniti uo ~e ne ne do stat ke. Do

po ~et ka na red ne go di ne za vr {e na su po -

boq {a wa, su ge ri sa na u VOC-u, a ona su,

iz me |u osta log, ukqu ~i la pre re gla ̀ u tri -

me ra, ugrad wu ne li ne ar nog me ha ni zma ko -

mand nog ko la vi si ne i za me nu po sto je }eg

ne li ne ar nog me ha ni zma u ko mand nom ko lu

kri la ca.

PO ̂ ET NI PRO BLE MI

Pa ra lel no sa is pi ti va wi ma P1 u fa -

bri ci „So ko“ fi na li zo van je pro to tip II (P2)

avi o na G-4 i le te li ca je pri pre ma na za pr vi

let. Na re |e we za is pi ti va we I vr ste P2 Ko -

man da RV i PVO iz da la je 30. ma ja 1979. (pod

pov. br. 25/3227-2). Me |u tim, ia ko je P2 bio

za vr {en po pla nu (14. ju la 1979), pr vi let

usle dio je tek po la go di ne ka sni je. Na i me,

re zul ta ti ze maq skih me re wa di na mi~ kih ka -

rak te ri sti ka ko mand nog ko la vi si ne po ka za -

li su ne za do vo qa va ju }e ka rak te ri sti ke.

Uzrok su bi li hi dro ser vo po kre ta ~i (bu ste -

ri) ko man di le ta, fir me „Douti“ (Dowty), pa

je ra di re {a va wa tog pro ble ma po le ta we P2

od lo ̀ e no za kraj go di ne.

U sa rad wi sa fa bri kom „So ko“,

stru~ wa ci VOC-a ugra |i va li su mer nu

opre mu na P2 u dva na vra ta, i to od 26. ju -

na do 3. ju la 1979. i od 5. do 7. de cem bra

1979. go di ne. Me re we te ̀ i ne i po lo ̀ a ja

te ̀ i {ta, te pro ve ra re do sle da pra ̀ we wa

go ri va, ura |e ni su u sa rad wi sa stru~ wa -

ci ma Va zdu ho plov no-teh ni~ kog in sti tu ta i

1. jul 2008.34

DVA PRO TO TI PA

U vre me pro jek to va wa G-4 raz ma -

tra na su dva pri stu pa ko man da ma le ta –

je dan kon zer va ti van ko ji se za sni vao na

pri me ni kla si~ nih re {e wa i dru gi sa

pri me nom ce lo po kret nih ho ri zon tal nih

repnih po vr {i na. Ne do u mi ca je re {e na

iz ra dom dva pro to ti pa sa evi den ci o nim

bro je vi ma 23004 za P1, i 23005 za P2

ko ji su tre ba li da po ka ̀ u {ta se mo ̀ e

do bi ti fik snim ho ri zon tal nim sta bi li -

za to rom sa kla si~ nim ko mand nim po vr -

{i na ma, od no sno sa in te gral no obrt nim

sta bi li za to rom u ulo zi ko mand ne po vr -

{i ne. Do du {e, od lu ka o pro du ̀ e noj par -

ti ji pro to ti pa (PPP) od {est avi o na

pred vi |a la je da se iz ra de po stan dar du

pr vog pro to ti pa.

Za ko na~ no re {e we po go na pri hva -

}en je mo tor mo del 632-46 ko ji se od

632-41 raz li ko vao po kra }oj iz duv noj

ce vi i in sta la ci ji sa dve hi dro pum pe.

Ispitivawa naoru`awa u VOC-u provedena su na drugom prototipu:

avion sa podvesnikom sa mitraqezom KM-3

Prvi avion iz produ`ene partije prototipa na aeodromu Ortije{ 1980. godine

to 10. i 11. de cem bra 1979. go di ne. Is pi -

ti va wa u vo ̀ e wu i za le ti ma od vi ja la su se

na ae ro dro mu Or ti je{ 12. i 13. de cem bra

1979. go di ne.

Pre pr vog le ta iz ve de na su ukup no ~e -

ti ri za le ta. Pr vi let tog dru gog pro to ti pa

oba vqen je 14. de cem bra 1979. go di ne u

tra ja wu od 30 mi nu ta uz prat wu NJ-21 ja -

stre ba. U okvi ru is pi ti va wa I vr ste oba -

vqe na su ~e ti ri le ta u tra ja wu 3 sa ta i 40

mi nu ta i to do 18. de cem bra 1979, ka da je

avi on pre dat VOC-u na da qa is pi ti va wa.

Is pi ti va wa u vo ̀ e wu i za le ti ma, te pr vi

let iz veo je pu kov nik Vla di mir Kr meq, a is -

pi ti va wa u osta lim le to vi ma u ulo zi opit -

nog pi lo ta u ra du na G-4 oba vqa li su pu kov -

nik Kr meq i opit ni in ̀ e wer le ta~ ma jor mr

Vla di mir Mi lo {e vi}.

Pro to tip II avi o na G-4 raz vi jen je iz

P1. Dva pro to ti pa raz li ko va la su se u kon -

struk tiv nom po gle du u sle de }em: kon struk -

tiv nom po boq {a wu ve ze ka bin skog sa cen -

tral nim de lom tru pa; pro me ni po lo ̀ a ja i

bro ja aku mu la to ra (ume sto dva je dan ve }i),

za me ni `i ro-plat for me i we nih pra te }ih

ure |a ja sa `i ro mag net nim kom pa som, iz me -

ni bro ja go riv nih re zer vo a ra, za me ni ho -

ri zon tal nog re pa ko ji je iz ra |en kao in te -

gral no obr tan ({to je zah te va lo re kon -

struk ci ju zad weg de la tru pa i kom plet nu re -

kon struk ci ju ko mand nog ko la vi si ne, ko ja je

po sta la hi dra u li~ kog ti pa). Ura |e ne su od -

go va ra ju }e re kon struk ci je u ko mand nom ko -

lu kri la ca i kr mi la prav ca (iz me wen bu -

35

TE GQA ̂ I ME TA

Avi o ni G-4 za vu ~u me ta na sta li su

pre prav kom dru ge ka bi ne u rad no me sto za

le ta ~a me ha ni ~a ra za du ̀ e nog za vu~ nu me -

tu, ko ja se pod ve {a va la na cen tral ni no -

sa~ i sa me tom ru kav cem za ka ~e nom za no -

sa~ – pu {ku na de snom bo ku avi o na. Ra di

vi zu el ne kon tro le me te na de snoj stra ni

dru ge ka bi ne na la zi se re tro vi zor. U pod -

ve sni ku su me ha ni ka i elek tro ni ka me te, a

za po gon se ko ri sti pro pe ler na pred woj

stra ni pod ve sni ka, ko ji po kre }e stru ja we

va zdu ha to kom le ta avi o na. Mi kro fon be -

le ̀ i na ru {a va we mag net nog po qa, od no -

sno pro la zak zr na. Po da ci o ga |a wu se

po seb nom ra dio-sta ni com {a qu do ze -

maq ske sta ni ce.

Me tu ru ka vac avi on vu ~e na saj li du -

`i ne od 800 do 1.200 me ta ra, br zi nom od

130 m/s. Ve ro vat no }a di rekt nog po got ka

bi la je ma la, pa se ni {an xi ja ko ji ot ki ne

me tu od avi o na na gra |i vao za pre ci zan

po go dak.

Elek tron ski ure |a jem AS-100 me ri lo

se ra sto ja we zr na od me te to kom ga |a wa.

In di ka tor po got ka, mon ti ran na pred wem

kra ju me te, me ri kru ̀ no po qe ~i ja se ve -

li ~i na po de {a va pre ma ka li bru oru |a.

In for ma ci je o pro la sku zr na pre no se se

pre ko pro vod ni ka u vu~ noj saj li me te do

pre daj ni ka u avi o nu i po sred stvom tog ure -

|a ja do pri jem ne sta ni ce na tlu.

U po ~et ku se ko ri stio ure |aj za vu ~u

me te UVM-82, iz ra |en u „Zma ju“ na osno -

vu ure |a ja UVM-65 sa avi o na TT-33/TV-2.

To kom osam de se tih u tom za vo du su iz ra di -

li mo di fi ko va ne ure |a je UVM-82S, a

1991. go di ne UVM-90.

Za ga |a we ra ke ta ma sa ra dar skim, od -

no sno in fra cr ve nim vo |e wem, u „Zma ju“ su

iz ra di li vu ~e nu me tu VMRR-Z80 i VMIC-

Z80 ko ja se lan si ra la sa pot kril nog no sa ~a

N-62T.

PRO GRA MI RA NA VO \E NA ME TA

Je dan od za ni mqi vih pro iz vo da do ma }e in du stri je bi la je pro gra mi ra na vo |e na me -

ta PRM-200M, ko ja se ko ri sti la pr ven stve no pri li kom boj nih ga |a wa vo |e nim ra ket nim

si ste mi ma PVO. Pre le ta ona se pro gra mi ra la za do la zak do po li go na pra vo li nij skim

kur som ili sa ~e ti ri ma ne vra – dva u ver ti kal noj i dva u ho ri zon tal noj rav ni. Me ta po -

go we na ra ket nim mo to rom lan si ra la se sa G-4 sa vi si ne od 300 do 7.000 me ta ra. Daqi-

na le ta me te iz no si do 35 ki lo me ta ra.

Ure|aj za vu~u meta UVM-82

G-4 sa ure|ajem za vu~u meta: pu{ka i

meta su u prvom planu

U me |u vre me nu su se od vi ja la is pi ti va -

wa II vr ste P2 ~i ji su na ~el ni re zul ta ti, u

iz ve {ta ju VOC-a, pred sta vqe ni sre di nom

1982. go di ne. U tom do ku men tu is ti ~u se vr -

lo do bre let ne spo sob no sti za tu ka te go ri ju

avi o na i vi so ke mo gu} no sti ma ne vra. Ta ko -

|e, na vo di se, na osno vu mi {qe wa ve }eg

bro ja pi lo ta, da su kon struk tiv ne iz me ne

(obrt ni rep, bu ster ko man de...) do pri ne le

da avi on u pot pu no sti bu de pri hva tqiv u po -

gle du za ko ni tog pri ra sta si le u funk ci ji br -

zi ne, po voq nog za ko na si la u ma ne vru i pri -

su stvu si le na pa li ci na ma lim br zi na ma,

na ro ~i to u slet noj kon fi gu ra ci ji. Na po mi we

se da sva na ve de na po boq {a wa ko mand nih

ka rak te ri sti ka avi o na G-4 P2 upra vo

oprav da va ju re kon struk ci je i ot kla wa ju uo -

~e ne ne do stat ke na pro to ti pu I avi o na G-4.

Na osnovu mi{qewa stru~ wa ka VOC-

a, avi on P2 je, pre ma po stig nu tim re zul ta ti -

ma u is pi ti va wu II vr ste, po ka zao da pred sta -

vqa ve o ma mo der nu i uspe lu kon cep ci ju

{kol skog tre na ̀ nog bor be nog avi o na i da }e

ta ko bi ti oce wen i u je di ni ca ma RV i PVO.

Prem da su is pi ti va wa II vr ste na pro -

to ti pu II ra di da va wa su ge sti je za do no {e -

we od lu ke o uvo |e wu u na o ru ̀ a we avi o na,

ko ji }e bi ti ba zi ra ni na P2, ve }im de lom

bi la za vr {e na do kra ja 1981. i sa op {te -

na u iz ve {ta ju sre di nom ju la 1982, is pi ti -

1. jul 2008.36

ster kri la ca zah te vao je iz me ne u pro sto ru

sme {ta ja bu ste ra i re kon struk ci ju struk tu -

re kri la ca), a ugra |en je i dru gi ko mand no-

hi dra u li~ ki si stem (P1 je imao sa mo je dan,

osnov ni, hi dra u li~ ki si stem).

Ge o me trij ski, te ̀ in ski i zah te vi per -

for man si za P2 ni su se po tak ti~ ko-teh -

ni~ kom zah te vu raz li ko va li od P1. Ugrad -

wom bu ste ra ko man di le ta o~e ki va na su

po boq {a wa ae ro di na mi~ kih kva li te ta,

na ro ~i to sa aspek ta sta bil no sti i upra -

vqi vo sti.

To kom pr vog le ta, u kon fi gu ra ci ji ~ist

i sa br zi nom le ta od 300 km/~ na vi si ni

od 3.000 m, uo ~e na je po ja va po pre~ no-

smer nih osci la ci ja ti pa da~ rol (Dutch-roll). To osci lo va we po ja ~a va lo se sa po ra -

stom br zi ne i vi si ne le ta. Na snim ku re gi -

stra to ra pa ra me ta ra le ta ja sno se uo ~i lo

to ne pri gu {e no osci lo va we, ko je ni je bi lo

iza zva no ni ko man da ma le ta ni ti pro me -

nom re ̀ i ma ra da mo to ra. Po pre~ no-smer -

ne osci la ci je bi le su to li ko iz ra ̀ e ne da

su se vi zu el no ja sno uo ~a va le iz avi o na

pra ti o ca.

Od mah po do bi ja wu ta ko ne za do vo qa -

va ju }ih re zul ta ta, po tra ̀ en je uzrok te po -

ja ve. Za to su u zad wem de lu tru pa avi o na P2

za le pqe ne kon ~a ne tra ke (ra di uo ~a va wa

ka rak te ri sti ka op stru ja va wa tru pa) i pra -

}en je let u pa ru sa avi o nom G-2, pod istim

uslo vi ma le ta ka ko bi sve po ja ve bi le sni -

mqe ne ki no-ka me rom iz pra te }eg avi o na.

Do bi je na sli ka stru ja wa uka za la je na lo -

{e op stru ja va we zad weg de la tru pa zbog ~e -

ga su stru~ wa ci iz @ar ko va od lu ~i li da u

toj zo ni ugra de ge ne ra to re vr tlo ga ra di re -

ge ne ri sa wa stru ja wa u zad wem de lu tru pa.

Po no vqe ni le to vi pri istim uslo vi -

ma vi si ne, te ̀ i ne i cen tra ̀ e sa po stup no

ra stu }im br zi na ma sve do 600 km/~ po ka -

za li su da ne ma vi {e po pre~ no-smer nog

osci lo va wa. Na mer na uz ne mi re wa u le vu i

de snu stra nu pri br zi ni Vi=600 km/~, po -

ka za la su da se iza zva ne osci la ci je prak -

ti~ no od mah pri gu {u ju.

U to ku is pi ti va wa I vr ste ta ko |e je uo -

~e no da u kon fi gu ra ci ji sa iz vu ~e nim staj -

nim tra pom i za kril ci ma ot klo we nim na

po let ni i slet ni po lo ̀ aj sa od u ze tim ga som

i na br zi na ma le ta od 200 do 300 km/~, ne -

ma ne pri gu {e nog po pre~ no-smer nog

kretawa. Ia ko su ot klo we ni ne do sta ci, i u

ovom slu ~a ju da ta je pri med ba na ne po sto -

ja we pred zna ka pre vu ~e nog le ta, {to je bi -

lo ka rak te ri sti~ no i za P1.

Zbog to ga su od 28. ja nu a ra do 6. mar -

ta 1980. u VOC-u na oba pro to ti pa ra |e -

na raz voj na is pi ti va wa ure |a ja za regu-

laciju strujawa na velikim napadnim

uglovima i za po boq {a we pred zna ka pre -

vu ~e nog le ta. Is pi ta no je ukup no 11 va ri -

jan ti sa raz li ~i tim re {e wi ma usme ri va ~a

va zdu ha i tur bu li za to ra na kri lu i zad wem

de lu tru pa, te ce pa ~emima stru je na na pad -

noj ivi ci kri la. Naj bo qi re zul ta ti do bi je -

ni su sa ce pa ~i ma stru je na na pad noj ivi ci

korenog dela kri la i to na oba pro to ti pa.

PRO DU@ENA PAR TI JA

PRO TO TI PO VA

Kra jem ma ja 1979, u vre me pre po le -

ta wa P2, Voj no teh ni~ ki sa vet od lu ~io je da

se iz ra di pred se ri ja od {est avi o na, tzv.

pro du ̀ e na par ti ja pro to ti pa (PPP), za -

sno va na na P1, sa fik snim ho ri zon tal nim

re pom, ia ko se od sa mog po ~et ka pro jek ta

P2 o~e ki va lo da }e on pru ̀ i ti bo qe ae ro -

di na mi~ ke ka rak te ri sti ke od P1, {to je do -

ka za no i pre li mi nar nim is pi ti va wi ma u

ae ro di na mi~ kom tu ne lu.

Fa bri~ ka is pi ti va wa pr va tri avi o -

na PPP iz ve la je gru pa pi lo ta i teh ni ~a ra

VOC-a od 11. de cem bra 1980. do 23. fe -

bru a ra 1981. go di ne. Bi li su to avi o ni sa

evi den cij skim bro je vi ma 23601, 23602 i

23603.

Avion sa brojem 23626 koristio se za promociju G-4:

kao „glavni glumac“ pojavio se u nastavnom filmu

o tom avionu i u~estvovao je na avio-salonu

Bur`e 1985. godine

va wa II vr ste na sta vqe na su i u dru goj po -

lo vi ni 1982. go di ne (ko vit) i po ~et kom

1983. go di ne (sta bil nost, upra vqi vost i

spe ci fi~ na po tro {wa go ri va). Do pun skim

opi to va wi ma iz 1986. upot pu we na je oce -

na o let nim spo sob no sti ma avi o na da tim u

pret hod nim iz ve {ta ji ma. Re zul ta ti tih is -

pi ti va wa pre vas hod no su se od no si li na

per for man se i spe ci fi~ nu po tro {wu go -

ri va sa ra znim va ri jan ta ma spoq nog op te -

re }e wa avi o na, ali i na uz du ̀ nu sta ti~ ku

sta bil nost avi o na sa pot kril nim re zer vo -

a ri ma.

Po sled wa is pi ti va wa ae ro di na mi ke

i let nih oso bi na oba vqe na su 1990. ra di

da va wa oce ne avi o na G-4 bez pot kril nih

no sa ~a, a za po tre be le te wa ta kvih avi o na

u akro-gru pi „Le te }e zve zde“. Na ba zi tih

sa zna wa na sta vqe na su is pi ti va wa avi o na

G-4 to kom 1996, ovo ga pu ta raz o ru ̀ a nih

pre ma od red ba ma Dej ton skog spo ra zu ma.

Po ~e tak pr vih is pi ti va wa na o ru ̀ a wa

na avi o nu P2 za be le ̀ en je u pe ri o du od 11.

de cem bra 1981. do 17. mar ta 1982. go di -

ne. U pi ta wu je bi la in te gra ci ja kon tej ne ra

sa to pom G[-23. Sle de }a na re du bi la je

in te gra ci ja ko ~e }ih bom bi Mk-82K, ame -

ri~ ke pro iz vod we, i wi ho vo po li gon sko is -

pi ti va we za po tre be dej stva na ve ̀ bi „Je -

din stvo 83“.

Kom plek sni ja is pi ti va wa na o ru ̀ a wa

oba vqa na su na po li go nu ^en ta od 5. fe -

bru a ra do 31. apri la 1985. go di ne. Po ka -

za lo se da na o ru ̀ a we avi o na funk ci o ni {e

po u zda no i bez ot ka za. Lan si ra we ra ke ta i

ga |a we iz to pa ni su uti ca li na rad mo to ra,

{to je po tvr di lo bez bed nost ko ri {}e wa

na o ru ̀ a wa. Mo gli su da se pri hva te kao za -

do vo qa va ju }i re zul ta ti ta~ no sti ga |a wa,

ra ke ti ra wa i bom bar do va wa sa eli mi na -

ci jom po zna tih gre {a ka. Is pi ti va wa su

spro ve de na sa to pom G[-23, nevo|enim

raketnim zrnima BR 1-57 mm i BR-128 mm,

te bom ba ma Mk-82K, FAB 50J i FAB-250J.

Go di ne 1986. usle di la je in te gra ci ja i

is pi ti va we kon tej ne ra KM-3 sa mi tra qe zom

AN-M3, ka li bra 12,7 mi li me ta ra. U na red -

nom pe ri o du u VOC-u su na avi on G-4 in te -

gri sa na i dru ga uboj na sred sta va ko ja su uvo -

|e na u na o ru ̀ a we, kao {to su bom be ti pa

Mk-82, BL-755, OFAB-100 i OFAB-250.

SE RIJ SKA

PRO IZ VOD WA

Re zul ta ti u VOC-u ohra bri li su RV i

PVO da G-4 uve de u na o ru ̀ a we. Tom avi o nu

je pre ma in ter nom si ste mu do de qe na ozna -

ka N-62, iz se kven ce od re |e ne za na stav ne

avi o ne. Pre se rij ske pro iz vod we pro ve de -

37

EVI DEN CI O NI

I FA BRI^ KI BRO JE VI

Pr va dva G-4 no si la su u JRV i PVO

evi den ci o ni bro je ve ko ji su na sta vak ni za za

ga leb G-1, G-2 i G-3. Za to se na pr vom pro to -

ti pu G-4 na {ao broj 23004, a na dru gom

23005. Na red nih {est avi o na do bi lo je

ozna ke od 23601 do 23606, a u fa bri ci

„So ko“ su ozna ~e ni kao PPP003-PPP008.

Fa bri~ ke ozna ke za sve se rij ske G-4

bi le su u ni zu otvo re nom sa 001 do 074.

Sle di lo je {est pri me ra ka iz ra |e nih za

Uni ju Mjan mar, iz u ze tih iz se ri je za do ma }eg

ko ri sni ka. Ti avi o ni su bi li u se kven ci od

075 do 080, ali su na plo ~i ca ma, sa ozna -

kom pro iz vo |a ~a i da tu mom pro iz vod we, na -

ve de ne ozna ke od 001 do 006. U na stav ku

pro iz vod we za JRV i PVO, niz se na sta vio od

fa bri~ kog bro ja 081 i za vr {io sa 083, po -

sled wim pri mer kom za vr {e nim u vre me gra -

|an skog ra ta.

Se rij ski avi o ni su u JRV i PVO no si li

evi den ci o ni bro je ve do de qe ne u tri ni za –

od 23621 do 23650, za tim od 23675 do

23700 i od 23725 do 23745. Pre ma li sti RV

i PVO, do de qe ni su bro je vi od 23746 do

23750 avi o ni ma ko ji zbog ra ta ni ka da ni su

za vr {e ni. Ni zo vi u dis kon ti nu i te tu ko ri -

{}e ni su u JRV i PVO ka ko bi se pri kri la

stvar na ko li ~i na avi o na u in ven ta ru vi da.

ne su pro me ne u raz me {ta ju in stru me na ta u

ka bi ni i na hi dra u li~ nom si ste mu i pri me -

we na su kon struk tiv na re {e wa sa P2.

Na pr voj se ri ji od 26 avi o na sa vla -

da ni su no vi ala ti. Na wi ma ni su mo ra li

bi ti u pu noj me ri za me wi vi de lo vi kao u

se rij skoj pro iz vod wi. Te {ko }e je naj ~e {}e

pri ~i wa vao ka dar. Na i me, si ste mom plan -

ske pri vre de rad ni ci i stru~ ni ka dar ni su

bi li sti mu li sa ni da pru ̀ e vi {e od uo bi -

~a je ne nor me za za do vo qa va we zah te va po -

sla. Ta ko |e, po te {ko }e su stvo ri le re for -

me u dru {tve nim pred u ze }i ma po de qe nim u

okvi ru slo ̀ e ne or ga ni za ci je udru ̀ e nog ra -

da (SO UR) na ni ̀ e je di ni ce osnov ne or ga -

ni za ci je (OO UR) ko je su ~e sto po ka zi va le

vi {ak sa mo stal no sti i ti me stva ra le pro -

ble me u ko or di na ci ji.

Pro iz vod wa zma ja G-4 po de qe na je na

rav ne ~a sti iz me |u fa bri ka „So ko“ iz Mo -

sta ra i „Utva“ iz Pan ~e va – pr voj je pri pa -

la iz ra da kri la i pred weg de la tru pa, a

dru goj cen tral ni i zad wi deo tru pa i kon -

tej ner za top. Hi dra u li~ ni si stem i staj ni

trap pro iz vo di la je „Pr va pe to let ka“ iz

Tr ste ni ka.

^el ni avi on 23621 pr vi put je za ru lao

11. ju la 1984. na pi sti ae ro dro ma u Mo sta ru.

Na red nog da na iz ve den je i pr vi fa bri~ ki

let. Avi on je u VOC pri mqen 6. av gu sta, a

Naoru`avawe G-4 sa avio-bombom Mk 82K za dejstvo

iz bri{u}eg leta na zdru`enoj takti~koj ve`bi

„Jedinstvo-83“

1. jul 2008.38

RE MONT

Ka da su iz bi li oru ̀ a ni su ko bi u BiH,

pro le }a 1992, oru ̀ a ne sna ge pre ba ci le

su iz „So ko la“ u SRJ deo ma {i na, ala ta i

proizvedenih delova ko ji su pri pa da li fe -

de ral noj imo vi ni. Eva ku a ci ja je bi la pod

bor be nim uslo vi ma do kra ja ma ja 1992, uz

za {ti tu 63. pa do bran ske bri ga de. Uslo vi

za ob no vu pro iz vod we ni su stvo re ni, a u RV

i PVO ni su bi li po treb ni do dat ni avi o ni.

Za to se pro iz vod wa G-4 za vr {i la sa 91

pri mer kom.

Pre ma po de li po slo va G-4 tre ba lo

je da se re mon tu je u za vo du „Zmaj“ u Ve li -

koj Go ri ci po red Za gre ba. Za osva ja we

re mon ta u „Zmaj“ je 20. no vem bra 1986.

pre le teo avi on 23606 iz 525. eska dri -

le. Bi lo je to vre me ka da se bli ̀ io rat

(pro le }a 1991. go di ne), pa je deo radni-

ka zapo ~e o sa blo ka dom ra do va. Ka ko se

pro blem ri zi ka od sa bo ta ̀ e sma trao ve -

}im od po tre be za avi o ni ma u „Zma ju“ su

za dr ̀ a ni sa mo oda ni rad ni ci, uz obez -

be |e we 63. pa do bran ske bri ga de. Nakon

eva ku a ci je Za vo da, po sao re mon ta do de -

qen je fa bri ci „Utva“ iz Pan ~e va. Ta mo

su pre ba ~e ni avi o ni eva ku i sa ni iz „Zma -

ja“ i, po sle usva ja wa re mon ta, pr vi pri -

me rak za vr {en je 16. de cem bra 1993. go -

di ne. Na kon po sled wih pro ve ra pre ve zen

je u de lo vi ma na ae ro drom u Ba taj ni ci i

po sle mon ta ̀ e kre nuo je na svoj pr vi

prob ni let 27. ja nu a ra 1994. go di ne. Sa -

da po slo ve re mon ta G-4 vo di za vod „Mo -

ma Sta noj lo vi}“.

OPE RA TIV NA

UPO TRE BA

Ia ko je G-4 pr ven stve no tre ba lo da se

ko ri sti kao {kol ski avi on, pr va eska dri la

u ko joj se na {ao ni je bi la na na ve de noj li sti

je di ni ca VVA. Hro no lo {ki, na kon VOC-a, G-

4 su pr vo do {li u 525. tre na ̀ nu avi ja cij sku

eska dri lu (tae) u ulo zi avi o na re mor ke ra sa

ure |a jem za vu ~u me ta. U vre me ka da su tri

po ~et na avi o na PPP (de cem bra 1980. i u

pr va dva me se ca 1981) do {la u VOC, ve} je

u Ko man di RV i PVO do ne ta od lu ka da se oni

sed mi cu ka sni je iz Mo sta ra sti gao je i dru gi

se rij ski avi on 23622. Tre }i avi on pri mi li

su u VOC 14. no vem bra 1984. go di ne. Na red -

ni pri mer ci od la zi li su di rekt no u eska dri -

le u skla du sa pla nom pre na o ru ̀ a va wa RV i

PVO sa G-2 na G-4. To kom 1985. u RV i PVO

pri mqe no je 13 avi o na sa ev. br. od 12623 do

23637 (bez 23634).

Mak si mal na di na mi ka pro iz vod we

ostva re na je 1986. go di ne. Ta da je u je di -

ni ce iz fa bri ke oti {ao 21 G-4 sa ev. br.

23634 i od 23638 do 23681. To kom 1987.

iz ra |e no je sa mo de vet G-4 od 23682 do

23690. To kom 1988. za vr {e no je 14 G-4, i

to od 23691 do 23700 i od 23725 do

23728. Di na mi ka pro iz vod we se 1989.

sve la na sa mo {est ko ma da od 23729 do

23734. Osam avi o na fi na li zo va no je

1990. go di ne. To su ev. br. od 23735 do

23742. U pr voj po lo vi ni 1991. iz ra |e no

je {est avi o na za Mjan mar. Na kra ju su

po sled wa tri pri mer ka za RV i PVO pre -

da ta je di ni ca ma u rat no vre me – u ok to -

bru 23743 i u de cem bru 23744 i 23745.

39

u {to kra }em ro ku pro sle de 525. tre na ̀ no

avi ja cij skoj eska dri li (tae). Re~ je o je di ni ci

di rekt no pod re |e noj Ko man di RV i PVO ko ja

se pri mar no ba vi la tre na ̀ om pi lo ta na du -

`no sti ma u ko man di vi da i za vu ~u me ta za

po tre be cev ne PVO.

Avi o ni 525. tae bi li su u kom {i lu -

ku VOC-a pa se sma tra lo da }e, ako za -

tre ba, mo }i la ko da se ko ri ste za na men -

ske pro ve re. U to vre me su kao re mor ke -

ri za me te ko ri {}e ni ame ri~ ki avi o ni T-

33A, mo di fi ko va ni u za vo du „Zmaj“ – ~e -

ti ri 1976. i isto to li ko 1980. go di ne.

Oni su uve ze ni po lov ni i isti cao im je

`i vot ni vek, pa je tre ba lo da se hit no za -

me ne no vim avi o ni ma. Za to su iza bra ni

G-4 iz PPP i tri avi o na iz VOC-a ko ji su

28. apri la 1981. pre da ti 525. tae. Ta je -

di ni ca se to kom tog me se ca po no vi la i sa

tri no va avi o na di rekt no pre u ze ta iz fa -

bri ke. Tek ka da su pi lo ti ovla da li no vom

teh ni kom pr vi avi on 23601 pre le teo je u

„Zmaj“ 25. ma ja 1982. na pre prav ku u re -

mor ker (pre prav ka se za vr {i la de cem -

bra te go di ne). Avi on se vra tio u VOC na

prak ti~ ne pro ve re me te UVM-82.

U sa sta vu 525. tae pr vi avi on sa in -

ter nom ozna kom vi da N-62T (te gqa~) na la zio

se od 12. ja nu a ra 1983. go di ne. Ra do vi na

pet N-62T za vr {e ni su do ju la 1983. go di ne.

No vo sred stvo iz in ven ta ra RV i PVO pri -

ka za no je na zdru ̀ e noj tak ti~ koj ve ̀ bi „Je -

din stvo-83“, odr ̀ a noj od 10. do 15. sep tem -

bra 1983. go di ne. Sa {est G-4 i se dam or -

lo va, u iz vi |a~ koj va ri jan ti, for mi ran je

na men ski sa stav – Me {o vi ta avi ja cij ska

gru pa ko ja se pri ku pi la na ae ro dro mu Pe -

tro vac. Na po li go nu Kri vo lak ode qe we G-4

dej stvo va lo je iz bri {u }eg le ta sa avio-

bom ba ma Mk 82K.

Po me nu ta tre na ̀ ne avi ja cij ska je di ni -

ca (525) po sta la je pu no krv na bor be na eska -

dri la 1987. ka da joj je pro me wen na ziv u

252. lo va~ ko-bom bar der sku avi ja cij sku

eska dri lu (lbae). Na sta vqe na je obu ka stal -

nog sa sta va, sa te ̀ i {tem na po dr {ci KoV u

cen tral nom de lu dr ̀ a ve.

OBU KA

Pr vo bit ni pla no vi o pot pu noj za me ni

G-2 sa G-4 pro me we ni su u vre me po ~et ka

se rij ske pro iz vod we no vog avi o na, ta ko da

su za pre na o ru ̀ a we u VVA pred vi |e ne tri

{kol ske lo va~ ko-bom bar der ske eska dri le

VVA iz sa sta va tri lo va~ ko-bom bar der ska

avi ja cij ska pu ka ({kol ska) – 185. pu ka sa

ae ro dro ma Pu la, 172. pu ka sa ae ro dro ma

Go lu bov ci kod Podgorice i 105. pu ka sa ae -

ro dro ma Ze mu nik kod Zadra. Ra ~u na lo se

na to da }e se po sle do la ska no vog {kol skog

avi o na la sta obu ka naj pre pro vo di ti na

le te li ci sa klip nim mo to rom, po tom na G-

4, a u za vr {ni ci na na men skom avi o nu ka -

kav se ko ri sti u bor be nim eska dri la ma.

Na ta kav stav uve li ko su uti ca li pro -

ble mi oko ra sta ce ne go ri va se dam de se tih

go di na. Od la ste se, pre ma tak ti~ ko-teh -

ni~ kim zah te vi ma, o~e ki va lo da se u sve mu

pod re di po treb nom ni vou na men skih per -

for man si i sli~ no sti sa G-4. Avi o ni ka,

raz me {taj ko man di i ure |a ja u pi lot skoj

ka bi ni ta ko |e je tre ba lo da se uni fi ci ra -

ju sa G-4. Za to se sma tra lo da }e tri eska -

dri le G-4 pod mi ri ti po tre be VVA.

Ka da se po ka za lo da }e la sta ka sni ti,

pro gram obu ke se pro vo dio sa tri avi o na

– se lek ci ja kan di da ta na utvi-75 (V-53),

osnov na obu ka na G-2, a na G-4 pre la zi lo se

na tre }oj ili ~e tvr toj go di ni bo rav ka pi to -

ma ca na VVA. Osim le to va sa pi tom ci ma,

pi lo ti sve tri eska dri le iz VVA iz vo di li

su obu ku za na men ske za dat ke po dr {ke. Na -

i me, u ra tu se pred vi |a lo da }e {kol ske

eska dri le po sta ti na men ske lo va~ ko-bom -

bar der ske eska dri le za po dr {ku KoV i RM

i, u se kun da r noj na me ni, za lo va~ ka dej stva

pro tiv spo ro le te }ih va zdu ho plo va. Za to se

obu ka stal nog sa sta va sma tra la jed nim od

pri o ri te ta. Re dov no se pro ve ra vao ni vo

ob u ~e no sti na tak ti~ kim ve ̀ ba ma.

AE RO DROM PU LA

Avi o ni G-4 do {li su 1984. u VVA na

ae ro drom Pu la u 229. lbae({). U toj je di -

ni ci su u okvi ru Cen tra za bor be nu obu ku

i lo va~ ku avi ja ci ju ob u ~a va ni pi tom ci na

~e tvr toj go di ni za smer do zvu~ ne bor be ne

avi ja ci je (DBA). Oni su na toj go di ni stu di -

ra wa ima li bor be nu obu ku na G-2.

Pet pi lo ta i 17 ofi ci ra i pod o fi ci -

ra teh ni~ ke slu ̀ be 229. lbae({) pro {li su

te o rij ski deo pre o bu ke u teh ni~ koj u~i o ni ci

u Mo sta ru u „So ko lu“ od 22. ok to bra do 10.

no vem bra 1984. go di ne.

Pr va dva avi o na G-4 ev. br. 23621 i

23623, ko ji su pre u ze ti iz VOC-a, sle te la

su na ae ro drom Pu la 3. de cem bra 1984. ̂ e -

ti ri da na na kon wi ho vog do la ska pri re |en

je sve ~a ni stroj je di ni ce i u le ta~ kom pro -

gra mu pri ka za ne su let ne mo gu} no sti G-4. Za

ko man da ma se na la zio pi lot VOC-a ma jor

Avioni G-4 iz 249. lbae([) na aeodromu Zemunik kod

Zadra

1. jul 2008.40

La slo Ko lar. Pr vi let iz kur sa pre o bu ke

istog da na imao je ka pe tan pr ve kla se Ni -

ko la \er fi. U Pu li su 19. de cem bra pre -

u ze li i tre }i avi on ev. br. 23622.

Da bi se {to pre za vr {io prak ti~ -

ni deo pre o bu ke na tek pri do {lim avi o -

ni ma, in te ziv no su le te li, i oni su to -

kom de cem bra 1984. ima li 118 ~a so va

na le ta. Pre o bu ka pr ve eska dri le na G-4

za vr {i la se do 10. ja nu a ra 1985. go di -

ne. Pre o bu ka se na sta vi la 1985. sa pi -

lo ti ma eska dri le i de lom pi lo ta ko man -

de 185. pu ka. Pro se~ no su pi lo ti ima li

sa na stav ni kom za pre o bu ku 16 le to va,

sa 11,30 sa ti na le ta, i pet sa mo stal nih

le to va sa 4,20 sati na le ta.

Je dan od pr vih za da ta ka za 229.

lbae({) bi lo je pred sta vqa we G-4 na pa -

ra di „Po be da-85,“ pri re |e noj u glav nom

gra du 9. ma ja 1985. go di ne. Po sle se dam

ne de qa pri pre ma i 102 le ta (sa 55 ~a so -

va na le ta) u e{a lo nu RV i PVO u~e stvo -

va lo je je da na est pi lo ta sa {est avi o na.

To kom 1985. i do ju na 1986. go di ne

iz fa bri ke je u 229. lbae({) do {lo 18

no vih G-4 i ti me se za vr {i la po pu na

eska dri le u Pu li. U me |u vre me nu, u sep -

tem bru 1985, eska dri la ma su pre da ti

avi o ni G-2 ko je su na sta vi le da ko ri ste

taj avi on. Po sle pre o bu ke ce log sa sta va

229. lbae({) na no vu teh ni ku, u {kol skoj

go di ni 1986/87. pri mqe ni su pr vi pi -

tom ci iza bra ni da ~e tvr tu go di nu pro |u

na G-4. Na ae ro dro mu Pu la do {lo je 18

pi to ma ca 36. kla se VVA.

Pr vi sa mo stal ni let iz veo je ta da

pi to mac Ran ko @ivak, a sa da je dan od vo -

de }ih ofi ci ra vi da. Svi pi tom ci 36. kla -

se za vr {i li su obu ku od 14. ok to bra 1986.

do 10. ju la 1987. go di ne. Ima li su pro se~ -

no 129 le to va, sa 56 ~a so va na le ta. Ka ko

u je di ni ce ni su do {li no vi avi o ni, 17 tek

pro mo vi sa nih pot po ru~ ni ka 36. kla se su

na kon obu ke na G-4 mo ra li da na Go lu bov -

ci ma pro |u pre o bu ku na sta ri avi on ja -

streb pre od la ska na pr va rad na me sta!

U pr vim go di na ma slu ̀ be G-4 pi lo ti

stal nog sa sta va u 229. lbae({), osim re -

dov nih za da ta ka na obu ci, pri ka zi va li

su avi on na ae ro mi tin zi ma i u~e stvo va -

li u iz ra di na stav nog fil ma o G-4. Na

zdru ̀ e nim tak ti~ kim ve ̀ ba ma „Sna ga-

88“, „Kr ka-88“ i „U~ ka-88“ po tvr di lo se

da su u 229. lbae({) sa vla da li bor be nu

pri me nu G-4. Na tim ve ̀ ba ma ko ri {}e ne

su pla me ne avio-bom be PLAB-200.

Na ae ro dro mu u Pu li pi tom ci ~e tvr -

te go di ne {ko lo va ni su za vr {no sa 39.

kla som, {kol ske go di ne 1989/90. go di -

ne. U sle de }oj go di ni pr vi put su na G-4 u

229. lbae({) do {li pi tom ci tre }e go di -

ne iz 41. kla se.

Ka da se 1986. go di ne za vr {i la po -

pu na eska dri le u Pu li, no vi avi o ni su iz

fa bri ke do {li u ru ke pi lo ta i teh ni ~a ra

iz 239. lbae({) sa Go lu bo va ca. Tu su na

Par G-4 iz 249. lbae([) sa cementnim avio-bombama

pred dejstvo na poligonu Benkovac 1991. godine

~e tvr toj go di ni le te li pi tom ci iza bra ni

za DBA. Po sle se zo ne go di {wih od mo ra,

u sep tem bru i ok to bru 1986, pri pad ni ci

te je di ni ce pro {li su te o rij ski deo pre -

o bu ke u Teh ni~ koj u~i o ni ci u [kol skom

cen tru RV i PVO iz Rajlovca.

GO LU BOV CI, ZE MU NIK,

PE TRO VAC

Pr va dva G-4 sle te la su na Go lu bov ce

24. ju na 1986. u 14,22 sa ti. To su bi li

avi o ni 23645 i 23646. Po sle pre o bu ke,

u {kol skoj go di ni 1987/88, pri mqe no je

na le ta~ ku obu ku pr vih osam pi to ma ca 37.

kla se na ~e tvr toj go di nu {ko lo va wa za

smer DBA. Do ja nu a ra 1988. iz „So ko la“

je na Go lu bov ce pre le teo 21 G-4 i ti me se

po pu ni lo da le ko vi {e od 14 avi o na po -

treb nih pre ma for ma cij skom sa sta vu. Os-

im za da ta ka iz okvi ra VVA, 239. lbae({)

se 1988. sma tra la ob u ~e nom za na men ske

za dat ke po dr {ke i to se po ka za lo na ve -

`ba ma „Sna ga-88“, 5. ok to bra na po li go -

nu Ka li no vik i „Udar-88“ 18. ok to bra na

po li go nu Kri vo lak. Pi lo ti eska dri le dej -

stvo va li su avio-bom ba ma Mk 82.

U {kol skoj go di ni 1988/89. u 239.

lbae({) bi li su pi tom ci ~e tvr te go di ne

iz 38. kla se VVA. Od {kol ske go di ne

1989/90. na G-4 ob u ~a va ni su pi tom ci

tre }e go di ne iz 40. kla se.

Go di ne 1987. po ~e li su da le te

avi o ni G-4 i u tre }oj eska dri li VVA - u

249. lbae({) na ae ro dro mu Ze mu nik u

ma ti~ noj ba zi VVA. Ta~ no go di nu da na

posle 239. eska dri le i pri pad ni ci

249. eska dri le pro {li su kroz teh ni~ -

ku u~i o ni cu u [kol skom cen tru RV i

PVO. U eska dri li su bi la dva pi lo ta

ko ji su pro {li pre o bu ku 1985. go di ne,

a {est do dat nih pi lo ta ima li su obu ku

u va zdu hu u 239. eska dri li ok to bra

1987. go di ne.

Pr va ~e ti ri G-4 po zajm qe na iz 239.

lbae({) sle te la su na ae ro drom Ze mu nik

20. de cem bra 1987. u 11.42 ~a so va. Na -

red nog da na pi lo ti 249. lbae({) ve} su

po le te li na pr vi za da tak – iz vi |a we

vre me na na po ~et ku le ta~ kog da na.

Tek osvo je ni G-4 po ka za li su se efi -

ka snim u se zo ni bor be ne obu ke 1988. go -

di ne na po li go ni ma na ve ̀ ba ma „Ma wa -

~a-88“ i „Sna ga-88“. Od ok to bra 1988.

po ~e la je obu ka osam slu {a la ca 34. kur sa

na stav ni ka le te wa VVA na avi o nu G-4. U

{kol skoj go di ni 1990/91. u 249. lbae({)

pri mqe ni su pi tom ci ~e tvr te go di ne VVA.

Osim eska dri la VVA i 252. lbae, G-

4 se kra }e vre me (1988) ko ri stio u sa sta -

vu 241. lbae 98. abr sa ae ro dro ma Pe -

tro vac. U toj eska dri li se 1988. i 1989.

le te lo na or lu, ali su nedovoqan broj

aviona i teh ni~ ki pro ble mi re du ko va li

na let. Za to su pre u ze ti G-4 ka ko bi se na

tim avi o ni ma odr ̀ a va la tre na ̀ a pi lo ta

or la i de la pi lo ta ko man de 98. abr.

DE NEB-89

Zdru ̀ e na tak ti~ ka ve ̀ ba „De neb-89“, odr ̀ a na od 28. do 31. ma ja 1989, raz li ko -

va la se od dru gih po ma sov no sti u~e {}a i te ̀ i ni za da ta ka. Pr vi put se go vo ri lo o sa -

mo stal no iz ve de noj ope ra ci ji vi da. Na ve ̀ bi su u~e stvo va le sve tri eska dri le G-4 iz

VVA. Pi lo ti 229. lbae({) ima li su pr vi put no} na dej stva, uz osve tqa va we ci qa sve -

tle }im avi on skim bom ba ma. Uni {ti li su si mu li ra nu ko lo nu rat nih bro do va. Na po -

~et ku ve ̀ be tri na est G-4 iz 239. lbae({) pre le te lo je na ae ro drom u Ud bi ni. Na po li -

go nu Ben ko vac uni {ti li su svih {est me ta ten ko va. U slo ̀ e nim me te o ro lo {kim uslo vi -

ma G-4 su kod ostrv ca Tra mer ka dej stvo va li na me tu ra za ra ~a. To kom ve ̀ be „De ne b-89“

avi o ni G-4 iz 249. lbae({) bi li su na ae ro dro mu Krk, oda kle su po le ta li da bi dej -

stvo va li na po li go ni ma Mar le ra i Tra mer ka.

41

1. jul 2008.42

Posledwi sastav iz 1998. godine

43

U sa sta vu 105. pu ka u 333. me {o vi toj eska dri li, na osno vu na red be od 1985, ~e -

ti ri pi lo ta le te la su u sa sta vu ti ma sa ~e ti ri avi o na ja streb. Po sle pr ve se zo ne tim

se pro {i rio na {est pi lo ta, na stav ni ka VVA. Oni su upo re do sa osnov nim na stav -

ni~ kim po slom i bor be nom obu kom le te li na ae or mi tin zi ma unu tar SFRJ. Na me ra da

se sa ja stre ba pre |e na G-4 ostva re na je 1990. go di ne. Za po tre be „Le te }ih zve zda“ u

za vo du „Zmaj“ mo di fi ko va no je se dam G-4. Avi o ni su do bi li pod ve snik sa dim nim tra -

gom i ski nu ti su pot kril ni no sa ~i.

„Le te }e zve zde“ su pr vi put na no vom avi o nu le te le na ae ro dro mu u Ba taj ni ci

20. ma ja 1990. povodom pro sla ve tada{weg Da na vi da. U sa sta vu po sled we pred rat ne

po stav ke ti ma (le ta 1991) bi li su vo |a ka pe tan pr ve kla se An drej Perc, ka pe tan pr ve

kla se Sve ti slav Jo vi}, ka pe ta ni Bo go qub @ujo vi}, Bran ko [a ri} i Xe vad Ha si} i po -

ru~ ni ci Sa {a Ri sti} i Pre drag Vu ka {i no vi}.

U rat nom raz vo ju pred vi |a lo se da pi lo ti i G-4 iz „Le te }ih zve zda“ u|u u 243.

lbae u sa sta vu 185. pu ka. Fe bru a ra 1991. avi o ni su to kom kon tro le VVA pre ve de ni

iz akro bat ske u bor be nu kon fi gu ra ci ju i pi lo ti su iz ve li dej stva na {kol skom tak ti~ -

kom po li go nu.

Na re |e wem Ko man de RV i PVO od 9. ok to bra 1996. go di ne, po no vo su osno va ne

„Le te }e zve zde“ u sa sta vu 239. lbae. Svih se dam G-4 iz pr vo bit nog ti ma iz 1990. go -

di ne osta lo je u {e mi „Le te }e zve zde“ i le te li su na re dov nim za da ci ma obu ke.

U sa sta vu ti ma bi li su ka pe tan pr ve kla se Pre drag Vu ka {i no vi}, u ulo zi vo |e,

ka pe ta ni Dra gan Zlo kas, le vi pra ti lac, Zo ran Ka ta ni}, de sni pra ti lac, I{tvan Ka -

nas, rep ni pra ti lac, Sa {a Ri sti}, vo |a sin hro pa ra i To mi slav Be }a go vi}, pra ti lac

u sin hro pa ru. Pr vi let u no vom sa sta vu „Le te }e zve zde“ ima le su na ae ro mi tin gu na

pre sto ni~ kom ae ro dro mu, odr ̀ a nom 15. ju na 1997. go di ne.

Avi o ni G-4 su le te li iz nad Vr {ca i, pr vi put u isto ri ji akro bat skih ti mo va, na -

{i vir tu o zi oti {li u ino stran stvo. Na fo nu vr lo bli skih od no sa sa Bu gar skom,„Le -

te }e zve zde“ su od 26. do 29. sep tem bra 1997. go sto va le na ae ro dro mu u Plov di vu.

U dru goj se zo ni 1998. ta akro bat ska gru pa le te la je se dam pu ta iz nad do ma }ih

ae ro dro ma. U sa sta vu sed mor ke le te le su na ae ro mi tin gu u Hra dec Kra lo ve u ^e {koj.

U tim su 1998. pri mqe ni ka pe tan pr ve kla se Alek san dar Mar ko ta no vi} i po ru~ nik

Sa {a Gru ba~.

Akro-grupa na obuci decembra 1998. godine

1. jul 2008.44

GRA \AN SKI RAT

Po sle po ~et nih gu bi ta ka JNA, ko je su

joj slo ve na~ ki te ri to ri jal ci i po li caj ci

na ne li 27. ju na 1991, eska dri le 5. kor pu -

sa RV i PVO do bi le su na red bu da pri ka ̀ u

si lu i od lu~ nost u od bra ni dr ̀ a ve. Avi o ni

G-4 iz 229. lbae po le te li su na bor be ne

za dat ke. Tre ba lo je da uni {te blo ka de ko je

su za u sta vi le je di ni ce JNA na slo ve na~ kim

pu te vi ma. Na ae ro drom u Ba wa lu ci 29. ju -

na pre le te la su su tri G-4 i osam ja stre bo -

va iz 252. lbae.

Na bor be nim za da ci ma u~e stvo va li su

G-4 sa ae ro dro ma u Ze mu ni ku. Pr vi rat ni

let iz veo je avi on 23727.

U na red nom ko ra ku kri ze Hr va ti su

for mi ra li oru ̀ a nu si lu. Ae ro drom Ze mu -

nik na la zio se pre vi {e bli zu pro tiv ni~ -

kih po lo ̀ a ja, pa se 249. lbae pre ba zi ra -

la na ae ro drom u Ud bi ni.

To kom le ta 1991. go di ne G-4 su ko ri -

{}e ni iz nad kri znih pro sto ra na za da ci -

ma de mon stra ci je si le, po seb no u za {ti ti

ko lo na JNA ko je su se po vla ~i le ka is to ku

i za vi zu el na iz vi |a wa. To su ra di li pi lo -

ti G-4 i ja stre bo va iz 252. lbae, ko ja se sa

de lom avi o na do 11. av gu sta za dr ̀ a la na

ae ro dro mu u Ba wa lu ci.

Ka da su se kra jem av gu sta po vre me ni

in ci den ti pre tvo ri li u otvo re ni su kob hr -

vat skih sna ga sa JNA i TO, G-4 su po ~e li

da se ko ri ste za bor be ne za dat ke. Pi lo ti

252. lbae le te li su te ̀ i {no iz nad is to~ -

ne Sla vo ni je na zadacima vazduhoplovne

po dr {ke 12. kor pu sa, 17. kor pu sa i 1. gar -

dij ske pro le ter ske me ha ni zo va ne di vi zi je.

U toj eska dri li bi li su kon cen tri sa ni is -

ku sni pi lo ti vi {ih ~i no va, ko ji su na se be

pre u ze li ve lik deo rat nog te re ta vi da.

Kao oja ~a we, iz nad sla von skih pro -

sto ra le te li su i G-4 iz 239. lbae. Od 7.

ju la na ae ro dro mu u Tu zli na la zi lo se pet -

na est G-4. Da bi se rav no mer no po de li li

za da ci na sve pi lo te pu ka, uve de ne su ro -

ta ci je eska dri la – od 12. 8. do 29. 8. na

sme ni se na {la 239. lbae. Sle de }u sme nu

~i ni li su pri pad ni ci „or lov ske“ 242.

lbae, ali rat na nu ̀ da se mo ra la uva ̀ i ti

i za to se eska dri le G-4 iz Go lu bo va ca vra -

ti la u Tu zlu. Sa ae ro dro ma u Pu li se 18.

na 19. sep tem bar pre ba zi ra la na ae ro -

drom u Tu zli 229. lbae. Avi o ni su 10. ok -

to bra pre le te li na ae ro drom u Go lu bov -

ci ma, ka da se ku }i vra ti la i 239. lbae.

Dan po sle sle ta wa u Go lu bov ci ma, iz Ko -

man de RV i PVO na re di li su da se 229.

lbae uvr sti u sa stav 172. pu ka. Sa G-4 je

to kom sta ci o ni ra wa na tu zlan skom ae ro -

dro mu iz ve de no 108 bor be nih za da ta ka.

Avi o ni G-4 iz 249. lbae le te li su te -

`i {no na za da ci ma va tre ne po dr {ke 9.

kor pu sa u se ver noj Dal ma ci ji i Li ci. Na

po ~et ku su ko ba u eska dri li se na la zi lo ~e -

tr na est G-4.

Na po ~et ku ra ta je dan broj avi o na G-4

bio je, osim u eska dri la ma, i na re mon tu u

za vo du „Zmaj“. Po sle te {kih pre go vo ra hr -

vat ske vla sti su ga ran to va le da ne }e pra -

vi ti pro ble me to kom pre se qe wa za vo da

(„Zmaj“) i de cem bra 1991. iz Ve li ke Go ri -

ce su iz vu ~e ni ra zni avi o ni, mo to ri, re -

zer vni de lo vi, ma {i ne, do ku men ti, si stem

me ta. Avi o ni su u de lo vi ma pre ve ze ni na

ka mi o ni ma, a sa mo je je dan G-4 pre le teo na

ae ro drom u Bi ha }u.

Po sle 3. ja nu a ra 1992. u 18 ~a so va,

od ka da su na sna zi bi li do go vo re ni uslo -

vi pri mir ja, avi o ni vi {e ni su po le ta li na

bor be ne za dat ke.

Jed na rat na run da se za vr {i la, a

dru ga je po ~e la – od mar ta 1992. pu ca lo se

u BiH. Hr va ti su po ku {a li da pre u zmu kon -

tro lu nad Her ce go vi nom i da is ti snu fe de -

ral ne sna ge. Na za da ci ma va tre ne po dr -

{ke le te li su G-4 sa ae ro dro ma u Go lu bov -

ci ma. Za jed no sa or lo vi ma iz ve li su 389

bor be nih le to va. U po ~et ku su pi lo ti G-4

iz vo di li bor be na dej stva pri me nom „ni ske

{e me“. Na taj na ~in se obez be |u ju pre ci -

zni po go ci, ali su avi o ni iz lo ̀ e ni PVO

pro tiv ni ka. Ka da su hr vat ske sna ge po ve -

}a le broj la kih pre no snih ra ket nih si ste -

Avioni 252. lbae na aerodromu Bawaluka leta 1991. godine:

naoru`ani G-4, „jastrebovi“ i G-2

spremni su za odlazak na borbene zadatke

45

ma PVO, pre {lo se na „vi so ku {e mu“ – uvo -

|e we u na pad sa vi si ne od 3.000 do 4.000

me ta ra.

Ka ko su G-4 bi li na o ru ̀ a ni sa mo kla -

si~ nim ne vo |e nim sred stvi ma, na sva kom

bor be nom za dat ku mo ra li su da ula ze u zo -

nu dej stva pro tiv ni~ ke PVO. Po red to ga,

ni su ima li in fra cr ve ne mam ce, ko ji su na

deo avi o na ugra |e ni tek po sle za vr {et ka

su ko ba. Za to su u 252. lbae na za dat ke sla -

li pa ro ve G-4 i ja stre bo va sa mam ci ma ili

su sa G-4 ko ri {}e ne sve tle }e avi o-bom be.

Gu bi ci na bor be nim za da ci ma bi li su

ne iz be ̀ ni – obo re na su ~e ti ri G-4. Sre -

}om, sva ~e ti ri pi lo ta pre ̀ i va la su is ka -

kawem iz avi o na. Pi lot 252. lbae ka pe tan

pr ve kla se Zo ran Mar ja no vi} po go |en je

17. sep tem bra 1991. u avi o nu 23603 u bli -

zi ni Sar va {a. Ko le ga iz je di ni ce ka pe tan

pr ve kla se No vak No va ko vi} po go |en je 9.

no vem bra u G-4 23734 kod Jar mi ne, ali se

iz vu kao do pro sto ra pod kon tro lom JNA

kod Ba~ ke Pa lan ke i isko ~io iz avi o na. Iz

G-4 23728 kod Bri wa, 20. sep tem bra isko -

~io je pi lot 249. lbae po ru~ nik Zo ran Ka -

ta ni}. Po sled wi rat ni gu bi tak bi lo je oba -

ra we G-4 23631 24. apri la 1992. go di ne,

u {irem rejonu Hutova. Ko man dir 229. lbae

pot pu kov nik Ni ko la \er fi je isko ~io, ali

su ga za ro bi le hr vat ske sna ge. Po sle tri

me se ca bo rav ka u „Lo ri“, raz me wen je u

Ne me ti nu.

Bor be na de lo vi ma pro sto ra dr ̀ a ve

ni su pre ki nu le obu ku u VVA – to kom rat ne

{kol ske 1991/1992. go di ne u 229. i 239.

eska dri li na sta vi la se obu ka pi to ma ca 42.

kla se na tre }oj go di ni.

UPO TRE BA NA KON 1992.

To kom po vla ~e wa fe de ral nih sna ga u

gra ni ce no vo stvo re ne dr ̀ a ve, svi avi o ni

G-4 pre ba ~e ni su u SRJ. Le te li ce ras for -

mi ra ne 249. lbae su sa Ud bi ne od 2. do 6.

apri la pre le te le u SRJ. Ve }i deo teh ni ke

na {ao se u 252. lbae, u ko joj su do ta da

pre o vla da va li ja stre bo vi i G-2. Osta tak G-

4 iz 249. lbae po de li le su 229. lbae i 239.

lbae. Ti me se kon so li do va la flo ta G-4 i u

skla du sa no vom struk tu rom RV i PVO, dve

eska dri le iz 172. abr Go lu bo va ca do bi le

su za da tak da pro vo de obu ku stu de na ta tre }e

LI^ NA IME NA AVI O NA

Je dan od prak ti~ nih pri me ra ka ko stvo ri ti ~vr stu ve zu iz me |u pri pad ni ka tak -

ti~ kih je di ni ca u ra tu bi li su am ble mi na sta li 1991. go di ne. Do ta da se u JRV i PVO

vr lo tvr do bra nio sva ki po ku {aj stva ra wa za seb nog iden ti te ta je di ni ca, ali ne i u

ra tu. Avi o ni G-4 sa Ud bi ne do bi li su znak ko bre. Teh ni ~a ri su iza bra li „li~ na” ime -

na avi o na iza re flek to ra. Ta ko su avi o ni po sta li: Ta wa, Len ~e, Ce ca, Ja sna, Le pa

Bre na, Su per Sne ki, Min ka...

i ~e tvr te go di ne i obu ku stal nog sa sta va za

na men ske za dat ke po dr {ke KoV i RM. [kol -

ske 1992/1993. go di ne na obu ci u 229. lbae

bi li su pi tom ci ~e tvr te go di ne, sa pi lo ti ma

iz 42. kla se.

Kan di da ti za pi lot ski po ziv vi {e ni -

su do la zi li u VVA, ve} u je din stve nu Voj nu

aka de mi ju i, u skla du sa ta la som pro me na,

pi tom ci su pre i me no va ni u stu den te. Oni

su na sta vi li da le te na tre }oj i ~e tvr toj go -

di ni na ae ro dro mu u Go lu bov ci ma. Zbog

rav no mer ne po de le za da ta ka stu den ti su

le te li i u 229. i u 239. eska dri li.

Bor be na obu ka sma tra la se za pri o -

U Muzeju vazduhoplovstva na Aeodromu

Nikola Tesla Beograd ~uva se zadwi

deo trupa G-4 23733 „minka“ iz 249.

lbae koji je iznad Like 1991. pogo|en

lakim prenosnim raketnim sistemom

PVO. Pilot Branislav Ivanovski je

sleteo sa te{ko o{te}enom letelicom.

Avion 23733 jo{ uvek leti.

Naoru`ani G-4: lanseri raketa 128 mm

i na unutra{wim nosa~ima dodatni

rezervoari za gorivo

1. jul 2008.46

ri tet ni za da tak 252. lbae 204. abr, a de -

lom re sur sa G-4 pro vo di la se tre na ̀ a pi -

lo ta na du ̀ no sti ma u ko man da ma i vu ~a me -

ta za PVO. Od 1994. go di ne 252. lbae ra -

sta la se od lo va~ kih eska dri la i svr sta la

u 98. abr, u ko joj su sa bra ne ~e ti ri lo va~ -

ko-bom bar der ske eska dri le, lo ci ra ne u

cen tral noj Sr bi ji. Pro ces po de le je di ni -

ca po na me ni za vr {io se 1997, ka da se 98.

abr pre for mi ra la u lo va~ ko-bom bar der -

ski puk sa dve eska dri le or lo va – 241.

lbae, sa ae ro dro ma u La |ev ci ma, i 252.

lbae, ko ja se pre na o ru ̀ a la za me nom avi o -

na sa 242. lbae. Iz Go lu bo va ca pre le te lo

je de vet jed no se da J-22 i {est dvo se da NJ-

22, ko ji su uve de ni u sa stav 252. lbae, ume -

sto osam G-4, ko ji su pre da ti 242. lbae.

Po sle te za me ne teh ni ke, za vr {e ne ok to -

bra 1997, ve }i na G-4 za te kla se u tri eska -

dri le 172. abr. Iz u ze tak je ~i ni lo pet avi -

o na za vu ~u me ta i tri G-4, ko ji su za dr ̀ a -

ni u 252. lbae za po tre be obu ke PVO i

tre na ̀ e pi lo ta iz ko man di.

U to vre me ve} se re du ko vao broj G-4

u in ven ta ru RV i PVO na osno vu od re da ba

Pod re gi o nal nog spo ra zu ma o kon tro li na -

o ru ̀ awa, ko ji je pot pi san 1996. go di ne.

Pre ma tom do ku men tu broj bor be nih avi o -

na mo rao je da se sve de na 155. Za to je deo

vi {ko va pre dat u zbir ku Mu ze ja va zdu ho -

plov stva na Ae ro dro mu „Ni ko la Te sla“ Be -

o grad. Sa de la avi o na od stra we ne su in -

sta la ci je za na o ru ̀ a we, a ne ki su uni {te -

ni. Dva avi o na G-4 iz lo ̀ e na su u kru gu Mu -

ze ja, je dan je po sta vqen na ulaz u Za vod

„Mo ma Sta noj lo vi}“, a je dan je uni {ten. U

~e ti ri eska dri le i Va zdu ho plov nom opit -

nom cen tru osta lo je 65 G-4. Od tog bro ja,

21 avi on mo rao se pre kva li fi ko va ti u ne -

bor be ni ta ko {to su ski nu ti no sa ~i, ni {an

i sve in sta la ci je neo p hod ne za pri me nu na -

o ru ̀ a wa. Na me na tih avi o na su zi la se na

obu ku, pa su do bi li ozna ku N-62[ – {kol -

ski. Oni su kon cen tri sa ni u 172. abr sa

na me rom da se ko ri ste sa mo za obu ku stu -

de na ta.

AGRE SI JA NA TOA

U pri pre mi za od bra nu od agre si je

Na toa sve bor be ne eska dri le su ok to bra

1998. pro {le „ge ne ral nu pro bu“ ra ta –

je di ni ce su dis lo ci ra ne pre ma rat nim

pla no vi ma i bi le su u vi so koj bor be noj

go to vo sti za na men ske za dat ke. Avi o ni

orao iz 252. lbae, sa po sa da ma i teh ni~ -

kim sa sta vom, bi li su 15 da na ok to bra

sta ci o ni ra ni na Po ni kva ma ka ko bi bi li

bli ̀ e Ko so vu u slu ~a ju po tre be da bu du

uve de ni u bor be pro tiv al ban skih po bu -

we ni ka. U vre me pre le ta or lo vi su do

Po ni ka va le te li u smak nu tom po ret ku sa

G-4, ka ko bi se za va ra li pro tiv ni~ ki ra -

da ri i one mo gu }i lo da re gi stru ju broj

Let iznad Crne Gore 1992. godine

Poletawe sa aeodroma Golubovci, leta 2000. godine

Borbena obuka studenata 1998. godine

na aeodromu Golubovci

47

Ka da se 2003. for mi ra la dr ̀ av na

za jed ni ca SCG, po de qe na je imo vi na oru -

`a nih sna ga pre ma te ri to ri jal nom prin ci -

pu. Od ta da su G-4 sa ae ro dro ma u Go lu bov -

ci ma po sta li imo vi na Cr ne Go re. U skla du

sa od lu kom Vr hov nog sa ve ta od bra ne iz

2005, na tom ae ro dro mu su sve le te li ce

kon cen tri sa ne u sa sta vu 239. me {o vi te

avi ja cij ske eska dri le ko ri {te ne pr ven -

stve no za obu ku stu de na ta. U woj je tre ba lo

da se za dr ̀ i jed no ode qe we G-4, a su vi {ni

avi o ni da se pre ba ce u je di ni ce sta ci o ni -

ra ne u Sr bi ji. Po sle pro gla {e wa sa mo -

stal no sti Cr ne Go re, 3. ju na 2006, u sa sta -

vu oru ̀ a nih sna ga no ve dr ̀ a ve osta lo je

svih 17 G-4 ko ji su se za te kli na ae ro dro mu

Go lu bov ci. Sa go ri vom po sla tim iz Sr bi je

pre ba zi ra nih avi o na. G-4 su se vra ti li u

ma ti~ nu ba zu.

U pro le }e 1999. go di ne, u sed mi ca ma

pred rat, avi o ni G-4 iz 252. lbae vu kli su

me te iz nad po li go na ra di obu ke po sa da

pro tiv a vi on skih oru |a. Di vi zi o ni PVO iz

sa sta va RV i PVO ima li su mar ta 1999. ga -

|a wa na po li go nu Pa su qan ske li va de ra di

osve ̀ a va wa zna wa re zer vi sta.

Ka da se ve} sa svim iz ve sno o~e ki vao

pr vi udar Na toa, iza bra ni su ci qe vi za va -

tre na dej stva za sve eska dri le na o ru ̀ a ne

avi o ni ma orao i G-4. Zbog vi {ih per for -

man si or lo vi su ima li pred nost u od no su na

G-4. Za to su 24. mar ta, u ~a so vi ma upra vo

pred po ~e tak bom bar do va wa, or lo vi iz sa -

sta va 252. lbae pre le te li sa ma ti~ nog ae -

ro dro ma na Po ni kve. Se dam G-4 osta lo je u

ras tre si tom raz me {ta ju u kru gu ae ro dro ma u

Ba taj ni ci, i ni su le te li to kom ra ta. Osim

or lo va iz 98. pu ka, na bor be ne za dat ke le -

te li su G-4 iz 229. lbae. De vet avi o na je 24.

mar ta, ta ko |e u ~a so vi ma pred po ~e tak bom -

bar do va wa, pre le te lo sa Go lu bo va ca na

ae ro drom u Ni {u. Pi lo ti 229. lbae iz vo di -

li su bor be ne le to ve u uslo vi ma pot pu ne

pre vla sti pro tiv ni ka u va zdu {nom pro sto -

ru. Do Ko so va su le te li na ma lim vi si na ma,

pra te }i kon fi gu ra ci ju te re na da bi se uklo -

ni li iz po qa ra dar skog osma tra wa sa

AWACS-a.

Avi o ni Na toa uni {ti li su na ni {kom

ae ro dro mu dva G-4. Je dan su po go di li kr -

sta re }om ra ke tom AGM-154 sa ka set nim

pu we wem, ta da pr vi put ko ri {}e nom. Na

ae ro dro mu u Du bi wu kod Sjenice to kom ra -

ta bi li su sta ci o ni ra ni {est G-4 iz 242.

lbae i je dan iz 239. lbae.

Pro tiv ni~ ki avi o ni uni {ti li su na

ae ro dro mi ma se dam na o ru ̀ a nih i 16 ne -

na o ru ̀ a nih G-4 i o{te ti li de vet, od no sno

14 avi o na. Glav ni nu gu bi ta ka na neo je pro -

jek til Na toa ko ji je pao bli zu ula za u pod -

zem no sklo ni {te u se lu Tu zi – u lan ~a nom

po ̀ a ru stra da li su svi avi o ni „Le te }ih

zve zda“ i deo ne na o ru ̀ a nih G-4.

PRE@IVE LA FLO TA

Flo ta G-4 prak ti~ no se pre po lo vi la

to kom ra ta, a pre o sta li avi o ni po sta li su

dra go ce ni za pre ̀ i vqa va we vi da. Pi lo ti

or lo va su, u ne do stat ku na men skih avi o na,

sve ~e {}e le te li na G-4, ia ko oni ni su bi -

li pred vi |e ni u for ma cij skom sa sta vu 98.

pu ka.

Rat ni gu bi ci uslo vi li su ras for mi ra -

wa 229. lbae, a G-4 iz 239. lbae pre da ti su

242. lbae, za du ̀ e noj za na sta vak obu ke stu -

de na ta pi lo ta. Avi o ni Na toa uni {ti li su sve

pri mer ke G-2, pa su stu den ti sa utve-75 di -

rekt no pre la zi li na G-4. Ve li ki me |u pro -

stor u per for man sa ma od ra zio se na obu ku,

ta ko da su sa mo iza bra ni stu den ti ~e tvr te

go di ne pre la zi li na mla zni avi on.

To kom 2000. go di ne naj ve }i broj na -

le ta svih avi o na u vi du iz ve den je na G-4.

^ak se po ku {a lo i sa ob no vom „Le te }ih

zve zda“, do du {e, na avi o ni ma u ma skir noj

{e mi. Oni su le te li na pro sla vi Da na tog

vi da – 2. av gu sta 2000. na ae ro dro mu u Go -

lu bov ci ma. Vi so ki tro {ko vi, ne do sta tak

ke ro zi na i avi o na uti ca li su na to da se

„Le te }e zve zde“ uga se. Za pri kaz le ta~ kih

ve {ti na u so lo pro gra mu ko ri {}e ni su G-4

iz Va zdu ho plov nog opit nog cen tra. Od

2004. od la sci na me |u na rod ne ae ro mi tin -

ge po sta li su re dov ni, ta ko da su do sa da

G-4 le te li u ^e {koj, Ma |ar skoj, Gr~ koj, Ru -

mu ni ji i Slo va~ koj. Na tim le to vi ma u Va -

zdu ho plov nog opit nog cen tra – Sa {a Ri -

sti}, Sa {a Gru ba~ i I{tvan Ka nas.

Za nastupe na aeromitinzima, leta 2006, dva G-4

dobila su privremene oznake Vojske Srbije

Avion G-4 sa oznakama ViPVO Vojske Srbije, uvedenim 2007.

stu den ti pi lo ti za vr {ne go di ne 127. kla se

VA iz ve li su pr ve sa mo stal ne le to ve. Dva

pi lo ta za vr {i la su 7. ju la 2006. re du ko van

pro gram le ta~ ke obu ke.

Po sle re or ga ni za ci je pro ve de ne

2006/2007, u sa sta vu Voj ske Sr bi je osta -

lo je 25 avi o na G-4. Oni se na la ze u sa -

sta vu 98. i 204. avi ja cij ske ba ze i Teh ni~ -

kom opit nom cen tru, od no sno eska dri li u

Sek to ru za let na is pi ti va wa, ili na re -

mon tu. Na G-4 le te pi lo ti 252. me {o vi te

avi ja cij ske eska dri le, u ko joj se sa da pro -

vo di obu ka stu de na ta. G-4 se ko ri sti za

odr ̀ a va we tre na ̀ e pi lo ta iz „or lov ske“

242. eska dri le.

U toku je planski remont G-4 radi pro-

du`ewa vremenskog resursa. O~ekuje se

uskoro da se uz remont provodi i moder-

nizacija aviona. Ka ko ViP VO Voj ske Sr -

bi je ima po tre be za G-4 i na me ru da ula ̀ e

u te avi o ne, od Cr ne Go re su za tra ̀ e ne le -

te li ce ko je su ta mo po sta le su vi {ne. Dva

avi o na sa ae ro dro ma u Go lu bov ci ma su no -

vem bra 2006. pre da ta na ko ri {}e we Ae -

ro klu bu „Na {a kri la“. Sa mo dva G-4 po -

vre me no se ko ri ste za odr ̀ a va we tre na -

`a pi lo ta cr no gor ske Avi ja cij ske ba ze, a

osta li pri mer ci su pri ze mqe ni.

IZ VOZ

Iz vo zni po slo vi sa ga le bom-2 i ja stre -

bom bi li su pr vi po slov ni pro do ri ju go slo -

ven ske in du stri je u obla sti bor be nih avi o -

na. O~e ki va lo se da }e G-4, u mar ke tin {kim

ma te ri ja li ma na zvan su per ga leb, otvo ri ti

no vi pro dor na tr ̀ i {te, pre sve ga ne svr -

sta nih dr ̀ a va, sa ko ji ma su ta da bi le raz -

vi je ne kva li tet ne po li ti~ ke ve ze.

Na osno vu do brih is ku sta va sa ju go -

slo ven skim mla znim avi o ni ma pr ve ge ne ra -

ci je, li bij sko rat no va zdu ho plov stvo se od -

lu ~i lo da u|e u pre go vo re o na bav ci G-4 jo{

1977, to kom iz ra de pr vog pro to ti pa, a pre

pr vog prob nog le ta. Li bi ja se za ni ma la i

za tran sfer pro iz vod we G-4 kao de la am -

bi ci o znog pla na za stva ra we lo kal ne fa -

bri ke aviona. Ali su re a li sti~ ne pro ce ne

po tre ba i mo gu} no sti, Li bij ce za dr ̀ a le na

na bav ci ga le bo va G-2. Po sled wi pri mer ci

G-2 za Li bi ju fi na li zo va ni su u fa bri ci

„So ko“ 1983, u vre me ka da se pro iz vod wa

ve} pre u sme ri la na G-4. Li cen cna pro iz -

vod wa bi la je po nu |e na i Ira nu i Ira ku.

Bli zu od lu ke o na bav ci G-4 sre di nom

osam de se tih go di na bi la je i Ni ge ri ja, u

vre me ka da je rat no va zdu ho plov stvo te dr -

`a ve ve} imalo dva mla zna {kol sko-bor -

be na avi o na – al fa xet i MB339AN. U po -

nu di za pro da ju jo{ jed nog mo de la avi o na,

iden ti~ ne na me ne, G-4 je sma tran fa vo ri -

tom, ali se Ni ge ri ja na kra ju od lu ~i la za

~e ho slo va~ ki L-39 al ba tros, po nu |en po iz -

u zet no ni skoj ce ni i sa krat kim ro ko vi ma

iz ra de.

Po sao sa Ni ge ri jom pri mer je pro ble -

ma ko ji su se is pre ~i li na pu tu iz vo za G-4.

^e ho slo va ci su bi li sna ̀ ni kon ku ren ti, jer

su ima li ma sov nu pro iz vod wu re la tiv no

jed no stav nog avi o na ni ̀ ih per for man si od

G-4, ali i znat no ni ̀ e ce ne. Ro ko vi za pro -

iz vod wu G-4 bi li su du ̀ i u od no su na kon ku -

ren te. Sre di nom osam de se tih za iz voz se,

pre ma pro ce ni mo gu} no sti, nu di lo do 15

avi o na go di {we. U vre me ka da se za vr {a -

va la se rij ska pro iz vod wa za JRV i PVO,

po ve }a ne su pro iz vod ne kvo te za iz voz i ti -

me je otvo ren put am bi ci o znom mar ke tin gu

na stra nim tr ̀ i {ti ma. Na ̀ a lost, to vre me

JE DI NI U SRP SKOJ

U ViP VO Voj ske Re pu bli ke Srp ske na {ao se, sti ca jem okol no sti, sa mo je dan pri -

me rak G-4 sa evi den ci o nim bro jem 23725. Na tom avi o nu su dva pi lo ta po le te la 2. ju -

na 1992. na pre let sa Ba taj ni ce na ae ro drom u Ba wa lu ci, u da ni ma ka da se za o kru -

`i va la po de la fe de ral nih oru ̀ a nih sna ga na dve-tri sa mo stal ne si le. Zbog ri zi ka

od pro tiv ni~ ke PVO u pre le tu, iz nad pro sto ra pod kon tro lom pro tiv ni ka, pi lo ti su

se od lu ~i li za bri {u }i let. U {i rem re jo nu Gra da~ ca na le te li su na da le ko vod, jer su

le te li ni ̀ e od vi si ne `i ca. U pro la sku su osta li bez ter mi ne zo na i de la ver ti kal nog

sta bi li za to ra, ko je su od se kle `i ce da le ko vo da o{tro i pre ci zno kao `i le tom. Od -

se ~e ni deo su na hr vat skoj dr ̀ av noj TV sta ni ci pri ka zi va li kao do kaz o to me da su

obo ri li avi on. Bor ci u ma skir nim uni for ma ma po zi ra li su za ka me ru dr ̀ e }i ko mad

ver ti kal ca na ko jem se ja sno vi deo ~i tav broj 23725.

Avi on G-4 je tre ba lo da se vra ti ti na ae ro dro mu Ba taj ni ci, ali je zbog o{te }e -

wa za dr ̀ an na po prav ci u Ba wa lu ci. U me |u vre me nu se SRJ dis tan ci ra la od RS zbog

stra nog pri ti ska, pa se G-4 na {ao u imo vi ni 238. lbae. Po sle re or ga ni za ci je vi da

28. ju la 1992. go di ne, G-4 je sa or lo vi ma pre {ao u sa stav 27. lbae.

In ten ziv no je ko ri {}en na bor be nim za da ci ma sa ae ro dro ma u Ba wa lu ci, a

1994. i 1995. go di ne i sa Ud bi ne. U ma ti~ nu ba zu vra tio se 5. av gu sta 1995, ka da su i

dru gi bor be ni avi o ni sa Ud bi ne pre ba ~e ni u RS pred pro do rom hr vat skih sna ga. Avi -

on je na jed nom od le to va po go |en la kim pre no snim ra ket nim si ste mom PVO. Pi lot se

vra tio u ba zu sa o{te }e nim avi o nom. Po sle ra ta taj G-4 se vra tio u stroj.

UDE SI

U ude si ma je uni {te no de set avi o na

G-4. U de vet ude sa je 13 ~la no va po sa de

isko ~i lo iz avi o na po mo }u iz u zet no po u -

zda nog se di {ta Mar tin-Be jker Mk 10 (na

prototipovima i PPP sedi{te Mk 8). Je -

di na ka ta stro fa na G-4 do go di la se 24.

ju na 1987, na avi o nu 23634. Pi lot Va -

zdu ho plov nog opit nog cen tra Mi lan Pa -

vlo vi} tog se da na iz nad ae ro dro ma u

Ba taj ni ci pri pre mao za pri kaz ma ne var -

skih mo gu} no sti G-4. Let se za vr {io uda -

rom u tlo, jer se Pa vlo vi} od lu ~io za ma -

ne var na pre ma loj vi si ni.

1. jul 2008.48

se po du da ra sa slo mom SFRJ i pre ki dom

ra da do ma }e voj ne in du stri je.

Deo marketing{kog predstavqawa G-4

bilo je u~e{}e aviona na presti`nim

me|unarodnim izlo`bama – 1983. godine na

Bur`eu i 1984. na Farnborou prikazan je

prototip 23005. Na salonu Bur`e 1985.

predstavqeni su G-4 23626 sa privremenim

brojem 406 za izlo`bu i orao.

Pre gra |an skog ra ta {est avi o na G-4

iz ve ze no je u Uni ju Mjan mar (biv {a Bur ma),

ko ja tra di ci o nal no, po ~ev {i od 1953, ko -

ri sti pro iz vo de ju go slo ven ske od bram be ne

in du stri je. [est G-4 pro iz ve de no je u po -

sled wem tre nut ku pre pre ki da ra da u „So -

ko lu.“ [est pi lo ta sa Da le kog is to ka je

kra jem 1990. pro {lo kroz teh ni~ ku u~i o ni -

ci u Raj lov cu, a za tim od ja nu a ra do apri la

1991. za vr {i lo pre o bu ku u va zdu hu na G-4

u 249. lbae.

Ku ri o zum u isto ri ji na {e in du stri je,

usme re ne pre sve ga na iz voz u dr ̀ a ve tre -

}eg sve ta, pred sta vqa po nu da G-4 na in ter -

vi dov skim ten de ri ma ame ri~ kog rat nog va -

zdu ho plov stva i rat ne mor na ri ce JPATS i

BFTS za na bav ku {kol skih avi o na. Ia ko se

od po ~et ka G-4 ni je sma trao za fa vo ri ta za

JPATS (na ko jem se tra ̀ io avi on znat no ni -

`ih per for man si), Rat no va zdu ho plov stvo

SAD se po bri nu lo da pri ba vi po dat ke o

na {em avi o nu. Za to su se 1990. ame ri~ ki

pi lo ti na {li u ka bi ni G-4 u Va zdu ho plov -

nom opit nom cen tru i 249. lbae. Pre ma

uslo vi ma JPATS-a, avi on se mo rao pro iz -

vo di ti u SAD, sa ame ri~ kom avi o ni kom i

mo to rom. Za G-4 je, kao stra te {ki part ner

1990. go di ne, iza bra na fir ma „Xe ne ral

daj ne miks“ (Ge ne ral Dyna mics) u ko joj se u to

vre me u ve li kim se ri ja ma iz ra |i vao bor -

be ni avi on F-16.

Ame ri~ ki part ne ri ni su otvo ri li pri -

stup svom tr ̀ i {tu, ali su pri sta li da mar -

ke tin {ki i teh no lo {ki po dr ̀ e iz voz ra di -

kal no mo der ni zo va nog G-4 u tre }e dr ̀ a ve,

pre sve ga ko ri sni ce F-16. Tur ska, u ko joj se

F-16 li cen cno pro iz vo dio, pred sta vi la se

kao pr vi in te re sent za ve ster ni zo va ni G-5.

U SFRJ se 1991. go di ne taj po sao sma trao

ve li kom {an som i za to je u do ku men ti ma G-5

pre i me no van u „TURGO" (tur ski ga leb).

NEO STVA RE NI

PLA NO VI

Na cr te ̀ i ma Voj no teh ni~ kog in sti -

tu ta G-4 se po ja vio 1980. go di ne kao jed -

no se di la ki ju ri {nik, kao {to se to u pr -

voj ge ne ra ci ji do ma }ih mla znih avi o na

u~i ni lo i od ga le ba, da bi se iz ra dio

ja streb. Ka ko je orao sma tran je di nim

per spek tiv nim ju ri {nim avi o nom, on je

fa vo ri zo van, a jed no se di G-4 se za dr ̀ ao

sa mo na projektnim re{ewima.

49

G-4 iz sastava 12. skvadrona RV Unije Mijanmar

U naoru`awe mijanmarskih G-4,

osim jugoslovenskih sredstava

uvr{tene su i kineske

avio-bombe

1. jul 2008.50

va noj ka bi ni bi }e me sta i za di gi tal ne ma -

pe.

U skla du sa no vim stan dar di ma u G-4MD

bi tre ba lo da se ugra di iner ci jal ni na vi ga -

cij ski si stem sa GPS-om, no vi si stem za ra -

dio-na vi ga ci ju i in stru men tal no sle ta we

VOR/ILS, ure |aj za me re we ra sto ja wa DME,

ra dio-kom pas ADF, ra dio-mag net ni in di ka -

tor RMI, `i ro-di rek ci o nal (DG), ra ~u nar

va zdu {nih po da ta ka, ure |aj za iden ti fi ka -

ci ju svoj–tu|, dve sa vre me ne ra dio-sta ni ce,

ra dio-vi si no mer. Jed na od no vi na na G-4MD

bi }e re gi stra tor let nih i vi deo po da ta ka sa

si ste mom za pre nos po da ta ka i ze maq skom

sta ni com za pret po let nu pri pre mu i po sle -

let nu ana li zu.

U si ste mu obu ke pi lo ta G-4MD bi tre -

ba lo da po sta ne sa vre me na plat for ma sa

ure |a ji ma za pra }e we ra da stu de na ta i si -

mu li ra nim mi si ja ma sa vre me nih vi {e na -

men skih bor be nih avi o na. Za to }e se in te -

gri sa ti si stem za vir tu el nu obu ku, ko ji bi

stu den tu tre ba lo ver no da si mu li ra sa vre -

me ni su kob u va zdu {nom pro sto ru. Na stav -

nik }e u dru goj ka bi ni ima ti pa nel za si mu -

la ci ju ra znih ot ka za. Tak ti~ ka efi ka snost

G-4MD po boq {a }e se na bav kom no vih vo -

|e nih sred sta va. Pre ̀ i vqa va we u va zdu -

{nom pro sto ru in for ma ti~ ke ere tre ba da

se obez be di pri me nom no vog sig na li za to ra

ra dar skog ozra ~e wa i si ste mom za pa siv no

ome ta we, a cen tral ni no sa~ pro {i ri }e na -

me nu, jer }e mo }i da pri mi pod ve snik sa

elek tro ni kom, kao {to je si stem za ozna ~a -

va we ci qe va ili IC ure |aj za osmatrawe

vi ma kri la do bio je dva no sa ~a za IC sa -

mo vo |e ne ra ke te va zduh–va zduh R-60, a pod

kri li ma TV-vo |e ne ra ke te AGM-65B mave-

rik. Oja ~a na su ~e ti ri pot kril na no sa ~a,

ta ko da unu tra {wi par mo ̀ e da po ne se do

500 kg te re ta, a spo qa {ni do 350 kg. No -

si vost ko ri snog te re ta na G-4M iz no si

1.950 kg, {to je 34,5 od sto vi {e u od no su

na mak si mal ni te ret na stan dard nom G-4.

U pi lot skoj ka bi ni iz ve de ne su pro me ne

raz me {ta ja po ka zi va ~a i na ru ~e ni su ure -

|a ji no ve ge ne ra ci je. Ugra |en je ure |aj za

po boq {a we sta bil no sti i upra vqi vo sti

(UP SU), kao {to je to ura |e no na avionima

J-22 i NJ-22 or ao.

DI GI TA LI ZA CI JA

Ak tu el ni pro gram usa vr {a va wa G-4MD

(mo der ni zo va ni di gi ta li zo va ni) tre ba lo bi,

pre ma pla no vi ma Voj ske Sr bi je, da obez be -

di le ta~ ku obu ku stu de na ta i stal nog sa sta va

i da pred sta vqa sa vre me ni bor be ni si stem

za po dr {ku u ViP VO VS, prilago|en zahte-

vima vi{enamenskih borbenih aviona ~et-

vrte generacije. Pre ma Tak ti~ koj stu di ji pr -

ven stve no }e bi ti iz ve de ne iz me ne u avi o -

ni ci – to kom pre prav ke po sto je }ih avi o na

bi }e in te gri sa ni mo du lar ni ra ~u nar mi si je,

dvo stru ka ma gi stra la po da ta ka stan dar da

1553B, dva vi {e na men ska ko lor-po ka zi va -

~a u obe ka bi ne, po ka zi va~ HUD sa ka me rom

u pr voj ka bi ni, re zer vni let ni in stru ment

(BFI) u obe ka bi ne, si stem ko man di na pa li -

ci i ru ~i ci ga sa (HO TAS), te vi {e na men ski

kon trol ni pa nel u obe ka bi ne. U pre o bli ko -

MO DER NI ZA CI JA

Pla no vi mo der ni za ci je G-4 vo |e ni su

na dva upo red na ko lo se ka – od 1986. za iz -

voz i od 1987. za JRV i PVO. Raz lo zi eko -

no mi~ no sti bi li su pre sud ni za od lu ku o

iz ra di jed nog teh no lo {kog de mon stra to ra

i, na red bom Ko man de RV i PVO od 5. no -

vem bra 1990, avi on 23646 po slat je iz

252. lbae u „So ko“ ra di pre prav ke u G-4M.

Ra do vi su se na sta vi li u „Utvi“, ali su ne -

do sta tak nov ca i in te re sa vi da uti ca li na

to da se iz ra da pro to ti pa pro du ̀ i za vi -

{e go di na. Ko na~ no, svi ra do vi su za vr {e -

ni s po ~et kom pro le }a 1999. go di ne. Prob -

nom pi lo tu Va zdu ho plov nog opit nog cen tra

pot pu kov ni ku Dra goj lu Gro zda no vi }u po ve -

re ni su fa bri~ ki le to vi. Pr vi let avi o na

G-4M iz ve den je 22. mar ta 1999, dva da na

pre po ~et ka ra ta.

Kao avi on G-4M je ne va ̀ an za bor be ne

za dat ke, pa je osta vqen na ae ro dro mu i po -

vre me no je pre me {tan ka ko bi se iz be gao

uni {te we. Lak {a o{te }e wa na we mu po sle -

di ca su po go da ka u in fra struk tu ru ae ro dro -

ma. Ra do ve na po prav ci pre u ze li su u „Utvi“

i avi on je av gu sta 2001. vra }en u Va zdu ho -

plov ni opit ni cen tar, u ra sta vqe nom sta wu.

Po sle mon ta ̀ e i za vr {nih pri pre ma pr vi

let je, 23. apri la 2002, iz veo opit ni pi lot

Va zdu ho plov nog opit nog cen tra ma jor Mir ko

Za ma klar.

U po re |e wu sa stan dard nim G-4, mo -

der ni zo va ni G-4M je obo ga }en doma}im

elek tron skim ni {an skim si ste mom i po ve -

}a ne su mu bor be ne mo gu} no sti – na kra je -

U odnosu na osnovnu varijantu aviona, na G-4M, u prvi mah upadaju u o~i

lanseri za rakete R-60 sme{teni na krajevima krila

(FLIR). Na knad no }e se raz mo tri ti na bav ka

pod ve sni ka sa ak tiv nim ome ta ~i ma.

Po sle pro du ̀ et ka ve ka tra ja wa, mo -

der ni zo va ni G-4MD }e mo }i da le te u eska -

dri la ma ViP VO sve do 2030. kao {kol ski

avi o ni po god ni za pre la znu obu ku na bu du -

}i vi {e na men ski bor be ni avi on.

ODLIKE

[kol sko-bor be ni mla zni avi on G-4

me tal ni je jed no mo tor ni dvo sed do zvu~ nih

br zi na, na me wen za sa vre me nu le ta~ ku

obu ku (osnov na va ri jan ta), osnov nu bor be -

nu obu ku, tre na ̀ u pi lo ta, vi {e stru ku tak -

ti~ ku upo tre bu kao la ki bor be ni avi on i

vu ~u va zdu {nih me ta.

Po gon sku gru pu avi o na G-4 sa ~i wa va

tur bo mla zni mo tor RR VI PER-632-46, ko ji

mo ̀ e da raz vi je sta ti~ ki po ti sak od 1777

daN.

Avi on je snab de ven hi dra u li~ kim i

kom bi no va nim elek tro me ha ni~ kim ure |a -

ji ma, ko ji omo gu }u ju la ko i pre ci zno upra -

vqa we. Pi lot ski pro stor je pre su ri zo van

i kli ma ti zo van, sa ugra |e nim iz ba ci vim

se di {tem 0-0 i snab de ven opre mom ko ja

omo gu }u je efi ka snu upo tre bu avi o na da wu

i no }u. Za po le ta we i sle ta we ko ri sti

be ton ske i pri pre mqe ne trav na te po let -

no-slet ne sta ze, a ima i mo gu} nost sa mo -

stal nog po kre ta wa mo to ra. Ra di skra }i -

va wa sta ze po le ta wa i sle ta wa, avi on se

opre ma start nim ra ke ta ma, od no sno pa -

do bra nom za ko ~e we.

Kon ci pi ran je ta ko da bu de lak za

odr ̀ a va we i ko ri {}e we u poq skim uslo -

vi ma.

NA O RU@AWE

Kao la ki bor be ni avi on G-4 na o ru -

`a va se stre qa~ kim, bom bar der skim i ra -

ket nim na o ru ̀ a wem. Stre qa~ ko na o ru ̀ a -

we sa ~i wa va dvo cev ni top G[-23L, ka li -

bra 23 mm, sa bor be nim kom ple tom od 200

gra na ta, ko ji je sme {ten u kon tej ne ru ae ro -

di na mi~ kog ob li ka. Kon tej ner to pa se po -

sta vqa sa do we stra ne tru pa avi o na i u

we mu su, osim to pa, sme {te ni in sta la ci ja

za re pe ti ra we to pa i san duk za sme {taj

gra na ta sa ka na li ma za do vod gra na ta i od -

vod ka ri ka i ~a u ra (~a u re se od vo de u at -

mos fe ru). Kon tej ner se za avi on ve zu je pre -

ko tri ve zne ta~ ke. Pred wa ve za je re gla -

`na, tj. po mo }u we se po de {a va kon tej ner

to pa po prav cu i ele va ci ji. Kon tej ner se

ski da, pa se avi on mo ̀ e ko ri sti ti bez

ugra |e nog stre qa~ kog na o ru ̀ a wa.

Bom bar der sko na o ru ̀ a we sa ~i wa va -

ju ~e ti ri no sa ~a bom bi, po dva is pod sva -

kog kri la (unu tra {wi i spo qa {wi). Oni su

pred vi |e ni za no {e we bom bi te ̀ i ne do

350 kg, ka se ta po tro {nog ti pa, skup nih no -

sa ~a bom bi i sve ̀ we va bom bi.

Na pot kril ne no sa ~e na o ru ̀ a wa mo gu

se pod ve si ti {e sna e sto cev ni lan se ri ra -

ke ta L-57, dvo cev ni i ~e tvo ro cev ni lan se -

ri ra ke ta L-128 i do pun ski no sa ~i ra ke ta

DN-5.

Dejstvo naoru`awem omogu}ava

`irostabilizovani ni{an feranti (Fer-ranti) D282.

ELEK TRON SKA OPRE MA

Avi on G-4 opre mqen je elek tron skom

opre mom ko ja omo gu }a va le te we u po voq -

nim i slo ̀ e nim me te o ro lo {kim uslo vi ma

da wu i no }u.

Elek tron sku opre mu sa ~i wa va ju: ra -

dio-sta ni ca, kon dor i ra dio-sta ni ca mi ni

ko bac, avi on ski in ter fon me {a~, ra dio-

kom pas, ra dio-mag net ski in di ka tor, ra dio-

51

Obnova obuke lova~ko-bombarderske avijacije

posle opravke aerodroma Batajnica, marta 2000. godine

vi si no mer, avio-`i ro ho ri zont, `i ro-mag -

net ski kom pas, pri jem nik ver ti kal nog ra -

dio-fa ra, pri jem nik VOR/ILS, ure |aj za

me re we da qi ne, sig na li za tor ozra ~e wa i

ure |aj za upo tre bu sred sta va za pa siv no

ome ta we.

KON STRUK CI JA

Avi on G-4 je ta ko zva ni slo bod no no se -

}i ni sko kri lac, pot pu no me tal ne kon struk -

ci je, sa uvla ~e }im staj nim tra pom ti pa tri -

cikl.

Kri lo avi o na je stre la sto, dvo ra me -

wa~ no, sa jed nom po mo} nom ra me wa ~om i

integralno ma{inski fre zo va nom opla -

tom u ko re nom de lu kri la, a u za vr {nom

de lu kla si~ no sa re bri ma i uz du ̀ ni ca ma.

Ve za sa tru pom je iz ve de na pre ko {est

pri kqu~ nih ta ~a ka.

U kri lu su sme {te ni in te gral ni

kril ni sprem ni ci za go ri vo i glav ne no ge

staj nog tra pa. Okov nim ve za ma pod ve {e -

na su za kril ca i kril ca na zad wu ra me -

wa ~u, a po kre }e se po mo }u ser vo po kre ta -

~a elek tro hi dra u li~ kog, od no sno hi dra u -

li~ kog ti pa.

Za no {e we ra ket no-bom bar der skog

na o ru ̀ a wa, dodatnih rezervoara go ri va i

kon tej ne ra sa to pom, avi on je snab de ven

sa ~e ti ri pot kril na no sa ~a na o ru ̀ a wa i

sa pod trup nim no sa ~em, s tim {to su unu -

tra {wi pot kril ni no sa ~i po ve za ni sa in-

stalacijom za go ri vo.

Rep ne po vr {i ne se sa sto je od ho ri -

zon tal nog obrt nog re pa i ver ti kal nog sta -

bi li za to ra sa kr mi lom prav ca.

Ho ri zon tal ne rep ne po vr {i ne su dvo -

del ne, celoobrt nog ti pa, a po ge o me tri ji

stre last sa ne ga tiv nim di je drom (-10°).

Kon struk ci ja se sa sto ji od dve ra me wa ~e,

re ba ra, uz du ̀ ni ca i no se}e opla te, a po -

vr {i ne su pre ko ve znih ele me na ta spo je ne

sa je din stve nim obrt nim vratilom ugra |e -

nim na zad wem de lu tru pa. Obrt nim re pom

se ko man du je po mo }u hi dra u li~ ki po go we -

nog ko mand nog ure |a ja.

Ver ti kal na rep na po vr {i na je stre -

lasta, kla si~ nog ti pa, sa kr mi lom prav ca i

tri me rom. Kon struk ci ja sa jed nom glav nom i

dve po mo} ne ra me wa ~e, re bri ma, uz du ̀ ni -

1. jul 2008.52

Povratak u Batajnicu sa dejstva nevo|enim raketnim zrnima i topom na poligonu ^enta, 2007. godine

ca ma i no se }om opla tom, pri ~vr {}e na je

ra sta vqi vom eks plo a ta ci o nom ve zom za

trup. Kr mi lom prav ca ko man du je se me ha -

ni~ kim ko mand nim ure |a jem, a tri me rom

elek tri~ no.

Trup avi o na je iz ve den kao po lu qu ska

sa okvi ri ma, uz du ̀ ni ca ma i no se }om opla -

tom. Kon struk ci ja je ra |e na iz tri teh no lo -

{ka de la: ka bin ski, cen tral ni i zad wi. Ka -

bin ski i cen tral ni deo tru pa ~i ne eks plo a -

ta ci o nu ce li nu – pred wi deo tru pa. Pred wi

i zad wi deo tru pa spa ja ju se ra sta vqi vom

ve zom, omo gu }u ju }i na taj na ~in ski da we, od -

no sno po sta vqa we mo to ra.

U no snom de lu pred weg de la tru pa,

sme {te ni su elek tron ska opre ma i pred wa

no ga staj nog tra pa.

Pre su ri zo va ne i kli ma ti zo va ne pi lot -

ske ka bi ne sa ko mand nim ure |a ji ma, me ri -

li ma, opre mom i se di {ti ma, omo gu }a va ju

rad dva pi lo ta sme {te na je dan iza dru gog,

pri ~e mu je nastavniku letewa sa drugog se-

di{ta obez be |e na dobra vi dqi vost.

Ne po sred no iza ka bi na na la ze se

trup ni sprem ni ci za go ri vo i po gon ska

gru pa, dok su uvod ni ci va zdu ha i elek tro -

o pre ma sa aku mu la to ri ma na bo~ nim

stra na ma tru pa. U cen tral nom de lu pred -

weg de la tru pa sme {te ni su hi dra u li~ ni

i kli ma ure|aji, i ve }i na ko mand nih ure -

|a ja.

U zad wem de lu tru pa je iz duv na cev

mo to ra, a sa do we stra ne va zdu {na ko~ -

ni ca i repno peraje (ven tral fin). Za vr -

{ni deo tru pa je is ko ri {}en za sme {taj

pa do bra na za ko ~e we.

Stre qa~ ko na o ru ̀ a we se sme {ta u

kon tej ner, ko ji se po mo }u adap te ra mo ̀ e

pod ve si ti na pod trup ni no sa~. Za pod ve {a -

va we start nih ra ke ta pred vi |e ni su po seb -

ni no sa ~i na do wem de lu tru pa.

Staj ni trap je ti pa tri cikl sa va zdu -

{no-uq nom amor ti za ci jom i gu ma ma {i ro -

kog pro fi la, {to omo gu }a va po le ta we i

sle ta we sa be ton skih, i pri pre mqe nih

trav na tih po let no-slet nih sta za.

Glav ne no ge staj nog tra pa se uvla ~e

po mo }u hi dra u li~ kih rad nih ci lin da ra u

kri lo ka cen tral noj li ni ji, a pred wa u

trup na pred. U to~ ko ve glav nih no gu staj nog

tra pa ugra |e ne su hi dra u li~ ke ko~ ni ce sa

dis ko vi ma.

53

1. jul 2008.54

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE OD LI KE

Di men zi je i ma se avi o na

Du ̀ i na avi o na (sa pi to-cevi)................................... 12,248 m

Vi si na avi o na............................................................ 4,299 m

Raz mah kri la................................................................. 9,88 m

po vr {i na krila...........................................................19,50m2

stre la kri la...................................................................... 22°

Ma sa pra znog opremqenog avi o na.............................. 3.230 kg

Ma sa osnov ne va ri jan te .............................................4.695 kg

Ma sa sa spoq nim op te re }e wem ..................................6.100 kg

Ma sa sa pre op te re }e wem ...........................................6.300 kg

Ma sa unu tra {weg go ri va. ...................…………………1.272 kg

Per for man se avi o na

Mak si mal na br zi na avi o na......................................880 km/~

(za H > 2.000 m)...........................................................0,8 Ma

Br zi na uz di za wa .........................................(na H = 0 m) 28 m/s

Pla fon le ta.............................................................14.050 m

Du ̀ i na po le ta wa i sle ta wa (m = 4.750 kg)

- za let.............................................................................640m

- pro tr ~a va we............................................................... 570 m

Do let (mak. ma sa sa pot kril nim sprem ni ci ma)........... 2.050 km

Tak ti~ ki ra di jus Ni – Ni – Ni – (5 mi nu ta bor be)......... 300 km

Do zvo qe na op te re }e wa avi o na............................+7,2/-3,6 G

Prilog pripremili

Alek san dar RA DI]

Mr Sla vi {a VLA ̂ I]

55

Pogledajte listu najboqih teniserki sveta.

Prvo dve Srpkiwe, pa tri Ruskiwe, i

onda redom. Slu~ajno? Ni slu~ajno! Ana

ima sjajan servis, ubrzala je igru, wena

loptica nepogre{ivo nalazi neuhvatqive

delove terena protivnice. Jelena je druga~ija,

ona je, pre svega, sr~ani borac i kapa dole za

sve {to je uradila i osvojila. Nikada ne treba

zaboraviti onaj iscrpquju}i me~ protiv

Slova~ke, kada je, u odsustvu Ane zbog povrede,

bila primorana da brani ugled Srbije. Sa

veoma mladim, neiskusnim devojkama nije

imala {ta da tra`i protiv veoma jake

selekcije, motivisane i ohrabrene zdu{nom

podr{kom doma}e publike. A i ona je jedva

stajala, isce|ena virusom koji joj je

zaustavqao dah. Bleda, na ivici snage,

ostavqala je deli} po deli} sebe na terenu.

Svako bi smatrao da je ispravno da preda me~.

Ne i ona.

Tako se bori za svoju zemqu. Kao Nole koji

posle svake pobede uzvikne – Srbija!

Odbojka{ice tako|e. To ose}awe se ne u~i,

wega ima ili nema, gluma i patetika se odmah

prepoznaju poput otu`nog mirisa. Novac i

slava su sasvim drugo. Potrebu, iskonsku i

pravu, da vole otaxbinu imaju svi. Oni na

glasu i sasvim obi~ni qudi. Patriotizam, ma

kako istro{ena re~ bila, jeste ve~na tema.

Stru~waci koji izu~avaju qudsku svest ka`u da

su wegove najizra`ajnije forme pona{awa u

ratu i sportu. O ratu bismo mogli naduga~ko i

na{iroko. Gotovo da nema generacije sa ovih

prostora koja ga nije osetila na svojoj ko`i.

Na`alost. U posveti ispisanoj na kwizi koju je

poklonio prijatequ, slavni Ernest Hemingvej je

napisao: „Znam da je od rata gori samo pakao,

ali tamo nisam bio...” Upravo tako.

Na sredokra}i izme|u emocija i nauka

stoji {kola. Uporedo sa gradivom u~i se `ivot.

Za katedrom se smewuju ovakvi i onakvi nasta-

vnici, roditeqi su naj~e{}e u popodnevnoj

smeni. Ako na|u vremena. Ukoliko ga nemaju,

ili jo{ gore, ne nalaze potrebu za dodatnim

lekcijama, stvari kre}u nizbrdo, pa i stranpu-

ticom. Ima jedna {kola iz koje |aci nikada ne

be`e. Naprotiv, raduju se svakom ~asu i no-

vom susretu s wenim prostorom. A taj prostor

je ~itav svet. Zove se „Na{a Srbije”, leti se

poha|a. Wena vrata su {irom otvorena, ne

ko{ta, tamo se ne pola`e prijemni. Samo do-

bra voqa i puno qubavi. Putuju}a ustanova,

pod vedrim nebom, nazovite je kako ho}ete,

{iri razumevawe i dobru voqu. Ima je svuda,

od najudaqenijih i najsiroma{nijih, za{to ne

re}i, delova zemqe, gde `ive zaboravqena de-

ca iz gra|anskih ratova, sve do najzaba~enijih

enklava na Kosovu i Metohiji. Tamo mali{ani

sawaju samo jedan san: detiwstvo bez straha,

veru i nadu koju su izgubili.

„Na{u Srbiju” su, pre osam godina, osno-

vali qudi dobre voqe i sa blagoslovom We-

gove svetosti patrijarha Pavla. Oni koji bi da

za{tite decu, daju im pravo da slobodno u~e i

misle, vredni su svake pa`we. Ali oni ne `ele

nikakav publicitet. Po~eli su pru`aju}i pomo}

i za{titu deci ~iji su roditeqi poginuli, ne-

stali u grmqavini rata, kidnapovani, netra-

gom izgubqeni tokom ratne drame. Oni su po-

stali savest Srbije.

Sem ostalih, posetili su porodicu Stefa-

novi} u selu Dowe Suhotno kod Aleksinca.

Prona{li su ~etiri bisera, devoj~ice izuzet-

nog dara, u~tive, marqive, pedantne, do suza

pune qubavi prema Srbiji. Jedna od wih, Ale-

ksandra joj je ime, svojim stihovima je postide-

la mnoge pesnike. Odakle detetu toliko snage,

duha i dara? Svako naredno putovawe otkri-

lo je nova lica budu}ih lekara, oficira,

in`iwera, informati~ara, zanatlija, misli-

laca, stvaralaca...

Zahvaquju}i wima, ta humanitarna orga-

nizacija, koju predvodi izuzetan ~ovek Mla|an

\or|evi}, obezbedila je, sem ostalog, materi-

jalnu pomo} za 1.200 mali{ana {irom Srbije,

Kosova i Metohije, Republike Srpske...

[ta jo{ u~e deca „Moje Srbije”?

Sve! Kako se postaje dobar i human ~ovek,

pre svega. U~e i ono {to uveliko naslu}uju – da

je kom{ija prijateq, {to bi stariji rekli,

spoznaju {ta je me|uetni~ka i me|ukulturalna

tolerancija, izgradwa i razvoj savremenog de-

mokratskog dru{tva, razumevawe svekolike

razli~itosti me|u qudima...

Utoj je {koli sve druga~ije, do ushi}ewa. Pa

}e predsednik Tadi} na Tari podi}i

mali{ana uvis, a wegovim drugarima

uzviknuti: „Hvala vam {to postojite!”.

Mitropolit Amfilohije Radovi} je i u mantiji

pokazao kako ve{to barata loptom i smelo se

upustio u igru na „male goli}e”. Doletela je

Ana Ivanovi}, stigao je Novak \okovi}, kola

pretrpana slatki{ima dovezao je Vawa Grbi},

pa proslavqeni vaterpolisti Vlada

Vujasinovi}, Predrag Manojlovi}, megazvezda

NBA Pe|a Stojakovi}, ko{arka{i i fudbaleri

„ve~itih rivala” slo`no za na{u budu}nost...

Pevali su im Vlada Georgijev i @eqko

Joksimovi}, recitovala Jelena @igon...

Ko su predava~i? Za ponos, od predsedni-

ka Tadi}a, Dejana Bodiroge, Qubivoja R{umo-

vi}a, Matije Be}kovi}a, do vrhunskih nau~nika,

humanista, vojnika, konstruktora... Tako se u~i

„Na{a Srbija”.

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

NA[A SRBIJA

Bo jan Udo vi ~i},

pr vi Sr bin ka det

Va zdu ho plov ne

voj ne aka de mi je

Ko lo ra do

Springs

56

Kao je dan od naj bo qih u~e ni ka 31. kla se Voj ne

gim na zi je, Va zdu ho plov ni smer, kon ku ri sao je i bio

pri mqen kao pr vi Sr bin na ~u ve nu Va zdu ho plov nu

voj nu aka de mi ju u Ko lo ra do Spring su. San o le te wu i

po zi vu pi lo ta od veo ga je u Ame ri ku, gde je sa

vi so kim oce na ma za vr {io pr vu go di nu stu di ja.

O na stav ku po ro di~ ne ofi cir ske tra di ci je,

pa kle nim da ni ma na po ~et ku

{ko lo va wa, dru gar stvu,

sli~ no sti ma i

raz li ka ma u

na ~i nu `i vo ta,

`e sto koj kon ku ren ci ji,

po no su ko ji je ose }ao dok je u

od re |e nim pri li ka ma no sio na {u

uni for mu, le po ta ma ve li ke ze mqe i

no stal gi ji, pri ~ao je Bo jan Udo vi ~i} dok je bio

u po se ti svo jim dru go vi ma na Voj noj aka de mi ji.

Oti {ao je da stek ne pi lot sko zva we i zna we, ali

vra ti }e se na na {e ne bo.

KRI LAKRI LA

JED NE JED NE

MLA DO STIMLA DO STI

1. jul 2008.

rug Voj ne aka de mi je na Ba wi ci. Rad ni dan, sta we re dov no.

Sklo pqe ne su stra ni ce kwi ga, na re du su ozbiq ni is pi ti, pro -

ve ra zna wa bu du }ih ofi ci ra, te o rij skih i prak ti~ nih. Na trav -

wa ku is pred tro fej nog avi o na, na o ~it mla di} ru kom pre la zi

pre ko we go vih kri la. Bo jan Udo vi ~i} ~e ka svo je dru go ve da ih

po zdra vi, po pri ~a sa wi ma, po ̀ e li im sre }u. I oni we mu, sva-

ka ko. Dru gar stvo iz 31. kla se Voj ne gim na zi ja ni ka da ne }e oti }i u

za bo rav. Mo gao je i on da na sta vi stu di je na Ba wi ci, ali sud bi na

mla dog ~o ve ka je hte la dru ga ~i je.

Bo ja no va is pit na gro zni ca je pro {la, u ve li kom sti lu je okon ~ao

pr vu go di nu stu di ja na ~u ve noj Va zdu ho plov noj voj noj aka de mi ji u Ko lo -

ra do Spring su i sa da je ka det tre }e kla se. Ozna ke ko je no si na uni -

for mi ob u ~e noj za sni ma we o to me go vo re. No, o wi ma }e mo ka sni je.

Tih, jed no sta van, le po gra |en mo mak, ple ni svo jom vit kom li ni -

jom i vi si nom. Ka da pro go vo ri, ose }a ju se we go va u~ ti vost, si gur -

nost, zna we, do bar iz bor re ~i i ku} no vas pi ta we. [ar man tan os-

meh, ele gan tan hod i voj ni~ ko dr ̀ a we spoq ni su zna ci pre po zna va -

wa. Ni ma lo raz me tqiv, ali si gu ran, od mah ot kri va cr te po sto ja nog

ka rak te ra, fi ne ko mu ni ka ci je i do bre na me re.

Tu je i otac Mi lo mir, pa su stva ri od mah ja sni je. Pot pu kov nik

u pen zi ji, ofi cir, di plo mi ra ni in ̀ i wer, ~o vek ko ji je afir ma ci ju i

vi so ko obra zo va we ste kao u Voj sci, `i veo za wu i svo ju pe to ~la nu

po ro di cu. Uvek us pra van, is pra van, ~a stan ofi cir, sa na gla {e nim

cr ta ma po zi va ko me je bio de ce ni ja ma odan. Po ti ~e iz `i vo pi snog

zla ti bor skog kra ja. Se lo Stu blo u ~a je tin skoj op {ti ni, nad mor ska

vi si na 1.200 me ta ra. Ka kvi se qu di ta mo ra |a ju i ka ko ih vas pi ta -

va ju, uza lud no je tro {i ti re ~i. Sa 14 go di na oti snuo se u Raj lo vac

da po ha |a sred wu Va zdu ho plov no teh ni~ ku voj nu {ko lu. Ni je me wao

me sto, na sta vio je na {ko lo va we kao pri pad nik 32. kla se Va zdu ho -

plov no teh ni~ ke voj ne aka de mi je. Pr vo me sto slu ̀ bo va wa je Tu zla,

usa vr {a va we, okon ~a we stu di ja na Elek tro teh ni~ kom fa kul te tu u

Be o gra du. A on da pre ko man de, ka ko to bi va u ofi cir skom po zi vu.

Po po tre bi slu ̀ be: Raj lo vac, Ni{, Po ni kve, Be o grad... Ve zan za

ae ro drom i avi o ne.

PA KLE NA NE DE QA

Otac i sin, mno go za jed ni~ kog, ne bo na ro ~i to. Bo jan }e mu

tek po le te ti u su sret, Mi lo mir ga osma tra, kon tro la ne ba i le -

te wa je we gov no vi po ziv. Jo{ ma lo o po ro di ci. Su pru ga Al ma

je iz Tu zle, ve ran pra ti lac iza bra ni ka svog sr ca. Bo jan je pr ve -

nac, }er ka Je le na i mla |i sin @eq ko su ro |e ni u U`i cu.

Bo jan je bio po se ban, u sve mu. Od pr vog raz re da osnov ne

{ko le za vo leo je voj sku i voj ni ke. ^i tao je sve o to me, sku pqao

fo to gra fi je, le pio po ste re i ne pre kid no po na vqao: bi }u ofi -

cir. Be {e to u vre me ka da se zlo {i ri lo na {im pro sto ri ma, a

Voj ska, ne svo jom kri vi com, ~e sto pro zi va na i ne pri me re no eti -

ke ti ra na. Bi stri od li ka{ je sta vio ro di te qe pred svr {en ~in:

Voj na gim na zi ja ili ni {ta! Maj ci ne be {e la ko, otac opre zan,

ali ka da je svest o Bo ja no voj `ar koj `e qi od ne la pre va gu nad

ne do u mi ca ma, po ro di ca je ~vr sto sta la uz we ga. Is po sta vi }e se

da je to bi la pra va od lu ka. To kom {ko lo va wa, ne sa mo da je

oprav dao wi ho va o~e ki va wa ve} je bri qi rao. Mo ̀ e se re }i iz

svih pred me ta. Va zdu ho plov ni smer je bio opet we gov iz bor, a

Voj na aka de mi ja je di ni mo gu }i pra vac.

Po ja vi la se mo gu} nost za na sta vak stu di ja na Va zdu ho plov -

noj voj noj aka de mi ji u Ko lo ra do Spring su, pa su na te sti ra we

po zva ni oda bra ni. Ja ka kon ku ren ci ja, a tra ̀ i se sa mo je dan.

Zna we, op {te obra zo va we, le kar ski pre gle di, psi ho fi zi~ ke

pro ve re. Opet naj bo qi.

Opro {taj od po ro di ce, dru go va, kla si }a. Da le ki put pre ko

oke a na. Pr vi Sr bin po sta je ka det elit ne aka de mi je. Ne pre gled -

na ba za sa dva ae ro dro ma. Po stro je ne ~e te i vo do vi, vi {e od

4.500 stu de na ta iz ra znih kra je va SAD i sko ro ce log sve ta. Pa -

kle na ne de qa. Sce ne iz kult nog fil ma „Ofi cir i xen tlmen”,

ne mi lo srd na se lek ci ja. Tr ~a we, skle ko vi, pre pre ke, vo da, bla -

to... Pa po no vo, ko op sta ne ide da qe.

Obi qe pred me ta, te o ri je pre ko gla ve, ali ta ko je i – po go -

vo ra ne ma. Ozbi qan rad. Stal no se ne {to po ha |a, po la ̀ e, is -

pra vqa, do pu wu je... Ne ma pre da ha. Ta~ ni je, ma lo je slo bod nog

vre me na. Iz la zak u grad je pre ma pro pi si ma, da kle, uni for ma je

oba ve zna. Upo zna je se sa dru go vi ma iz kla se, a naj bli ̀ i su mu

Se mi Ton go iz Ke ni je, Ma rio Avi la Di jat iz Gva te ma le i ci mer

Hit Ma jers, Ame ri ka nac. Po sta je omi qen me |u wi ma, osva ja ih

svo jom ve dri nom, sve ko li kom spo sob no {}u, sport skim du hom. Ta ko

je ka det Grand He dli pri ~ao ro di te qi ma o sjaj nom mom ku iz Sr bi -

je, pa je Bo jan po zvan u wi ho vu po ro di~ nu ku }u, gde se do bro ose -

}ao, okru ̀ en pa ̀ wom i pri met nim go sto prim stvom do ma }i na.

Po sto ji raz li ka u obi ~a ji ma, kul tu ra ma, is hra ni. Na Aka -

de mi ji je hra na do bra i ra zno vr sna, ka ̀ e Bo jan, ali tre ba se

pri vi }i na wu. Hleb, na ko ji smo mi na vi kli, jed no stav no ne po -

sto ji na wi ho voj tr pe zi.

Pri ro da Ko lo ra da je pre le pa. Nad mor ska vi si na 2.500

me ta ra, o{tre zi me, va zduh pa ra plu }a. Den ver je naj bli ̀ i ve }i

grad, ali i on je uda qen oko 100 ki lo me ta ra. [ta je Den ver ako

ne i je dan od sim bo la gla mu ro zne NBA li ge. „Na git si” su zve zde,

me ga zve zde. Bo jan ih je gle dao ka da je „po la kla se” gro mo gla sno

na vi ja lo za svo je qu bim ce. Do ̀ i vqaj, ne ma {ta.

Sle di jo{ tri go di ne u~e wa. Ova je naj te ̀ a. Pro {la je u

zna ku stro ge se lek ci je, u sve mu. Ne ki su od u sta li, mno gi eli mi -

ni sa ni. Na wi ho voj aka de mi ji ne ma mu zi ke, fil mo va, pet pa ra~ -

ke raz bi bri ge... Sport da, za ba va ne! Sve, ap so lut no sve je pod -

re |e no u~e wu, ve ̀ ba wu i ra du. Ima vre me na je di no za fi zi~ ku

re kre a ci ju. Bo jan je bri qi rao u fud ba lu, a svo je dru go ve je u~io

ru ko met noj igri. Za wih je to sa svim ne po znat sport.

BEZ PRIVILEGIJA

Dva de set po sto stu de na ta su de voj ke ko je ne ma ju ama ba{

ni ka kve pri vi le gi je u od no su na svo je ko le ge. Ni je im la ko, ni -

ma lo. Jed na ko ih tre ti ra ju od pr vog da na. Mla di }i se {i {a ju

„na nu lu”, a one skra }u ju ko su do mu {ke fri zu re. Ne ma ulep {a -

va wa i du gih nok ti ju, {min ke ni ti so la ri ju ma. Ni slu ~aj no. Za -

jed no sa ka de ti ma pre bro di le su sva is ku {e wa, pa ko je ostao

ne ka pri ~a. Je di no su nor me na pro ve ra ma pri la go |e ne `en -

skom bi }u, sve dru go je pri pre ma za te ̀ ak ofi cir ski po ziv.

Bo jan }e se krat ko od ma ra ti. Opet je ma lo vre me na, a hteo

bi da stig ne do o~e vog rod nog kra ja, iza |e sa dru go vi ma, po slu -

{a do bru mu zi ku... Na rav no, naj pre da ve se qem is pu ni maj ~i nu

du {u. Maj ka kao maj ka, bri ne se uvek. Je le na se do pi su je s bra -

tom, ra do zna la je i po no sna, ba{ kao i mla |i brat, ko ji je do -

bio po klon od ko ga se ne odva ja. Ko {ar ka {ku lop tu s ko jom se

57

NE MA LA@I I PRE VA RA

Ku} ni red na Aka de mi ji je za kon. So be su jed no stav ne, hi gi -

je na za vid na, po tri ka de ta su sme {te na u wi ma. Sli~ no kao u na -

{oj Voj noj aka de mi ji. Ka se te, or ma ri i fi o ke se ne za kqu ~a va ju.

Po sto ji ogrom no po ve re we u ~ast i po {te we bu du }ih ofi ci ra.

Ne ma la ga wa, pre va ra, pre pi si va wa na te sto vi ma i is pi ti ma.

To ni ko i ne po ku {a va. Pi jan stvo, upo tre ba nar ko ti ka ili fi zi~ -

ki ob ra ~u ni su uvre da in sti tu ci je.

Ko he zi ja ko lek ti va je ne {to na ~e mu se ne pre kid no in si sti ra.

Ve} na pr voj go di ni ka det do bi ja men to ra, go di nu ili dve sta ri jeg

ko le gu ko ji mu je ne ka vr sta sta re {i ne, sa vet nik, oslo nac. Au to ri -

tet, pre sve ga. Bo jan je imao to kom pr ve go di ne svog sta re {i nu, od

na red ne on }e se bri nu ti o jed nom mla di }u ko ji po ~i we stu di je.

Na to me se za sni va ~i tav od nos to kom stu di ja. Pre stu pi su

stra na po ja va. Jed no stav no, ̀ i vot ih je iz bri sao sa spi ska mo gu -

}ih po ja va. Uko li ko se do ka ̀ e su prot no, po sto ji sa mo jed na vr sta

sank ci je ko ju svi do bro zna ju: bez u slov no is kqu ~e we!

Ni je re~ sa mo o ka zni, ti mla di qu di pro |u kroz „mi li on”

pro ve ra i te sto va. Te {ko je i po ve ro va ti da bi se ne ko po i grao

sa po ve re wem ko je mu je uka za no i sa mo gu} no {}u da stek ne di -

plo mu ugled ne svet ske aka de mi je.

igra ju me ~e vi naj ja ~e ko {ar ka {ke

li ge na sve tu.

Po sma trao je svo je dru go ve na

ve ̀ bi „Di plo mac”, ko ja je ne dav no

odr ̀ a na na Pa su qan skim li va da ma.

Ne kri je odu {e vqe we wi ho vim zna -

wem, ve {ti nom, br zi nom... Po seb no

je pri me tio ga |a we iz ra znih oru |a,

pre ci zno do tan ~i na. Sr ce mu je, ve -

li, naj vi {e za i gra lo ka da su se na

ne bu po ja vi li na {i „mi go vi”.

Na rav no, on }e se ob u ~a va ti na

dru gim ti po vi ma avi o na, ali pri met -

no je ve li ko po {to va we we go vih ko -

le ga ba{ pre ma „dva de set de vet ka ma”,

ko je su u sa sta vu i na {eg Va zdu ho plov -

stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne.

I od mah is ti ~e da ne ma ni ka kvu ne do -

u mi cu: ka da di plo mi ra, po sta }e ofi -

cir pi lot Voj ske Sr bi je! Ne ma to ga

{to bi ga od vra ti lo od na me re.

Taj ose }aj pri pad no sti svo joj

ze mqi, na ro du i Voj sci uvek i svu da

is ti ~e. Po seb no ga ra du je ka da mo ̀ e

da no si na {u uni for mu. To je dva pu -

ta go di {we, za vre me ta ko zva ne in -

ter na ci o nal ne ne de qe. Pri la ze mu

dru go vi, pi ta ju ga za ozna ke. I da

zna te, is ti ~e Bo jan, na {e uni for ma

je jed na od naj lep {ih.

Te get pan ta lo ne, sve tlo pla va

ko {u qa i tam no pla va blu za i ka pa,

na lik du go vi |a noj „ti tov ki”, we go va

je let wa sve ~a na uni for ma. Ozna ke

na ko je ni smo za bo ra vi li da po ja -

sni mo, za i sta su svo je vr sni sim bo li

o ko ji ma bi smo mo gli da po raz mi sli -

mo i po ne {to usvo ji mo. Po sto ji zlat -

ni i sre br ni znak na ka pi. Bo jan no -

si zlat ni, jer mu je otac bio ofi cir

du ̀ e od 20 go di na. Len ti ca na ko {u -

qi, na lik na {oj za me ni za od li ko va -

we, ozna ka je da je dr ̀ a va u ra tu.

Ob ja {we we: u ra tu pro tiv te ro ri -

zma. Naj po sle, tu je i zve zda ko ju no -

se sa mo oni ka de ti ko ji su po sti gli

od li ~an uspeh u {ko lo va wu. Me |u -

tim, Bo jan }e naj pre po ka za ti pr stom

na plo ~i cu gde pi {e Udo vi cic Ser bia. We go vim sto pa ma, sa da dvoj be

ne ma, kre nu }e ove je se ni jo{ dva ma -

tu ran ta ~u ve ne Voj ne gim na zi je. Bran -

ko Ko va ~e vi} }e stu di ra ti na wu jor -

{kom Vest Po in tu, a Mi lo{ [e o vac

le ti u Ko lo ra do, gde }e mu Bo jan umno -

go me olak {a ti po ~e tak tr no vi tog pu ta

do pi lot ske ka bi ne i ofi cir skog ~i -

na. Bo jan je, na rod ski re ~e no, pro bio

led, o{tar i hla dan. U~i nio je to hra -

bro, bez i~i je po mo }i, uspe {no van

sva ke sum we. Kao pr vi Sr bin, da se

zna!

Bran ko

KO PU NO VI]

U POSETI

1. jul 2008.58

Snimio Dimitrije GOL

59

[

DOGA\AJI

VI[E OD VOJNI^KE^ASTI

Povodom devedesetogodi{wice

streqawa slova~kih vojnika,

tada pripadnika austrougarske

armije, koji su odbili da pucaju

u srpski narod i tu odluku

platili `ivotima, na wihovoj

grobnici u [umaricama

odr`an je ~as istorije, uz

poemu o vojni~koj ~asti,

dostojanstvu, moralu i

~ovekoqubqu. Doga|aju su

prisustvovali visoki

predstavnici dr`ave i armije

Slova~ke i Srbije, gradova

Tren~ina i Kragujevca,

crkvenih velikodostojnika,

{kola, ustanova...

Devedeseta godi{wica streqawa slova~kih vojnika u [umaricama

umarice su na{a rana, nezaborav, simbol slobode, nepokora i

stradawa. To mesto iznad Kragujevca je svest o onom {to smo bili i

{to jesmo, {to }emo uvek biti. Tamo po~ivaju tuga srpskog naroda i

savest Evrope. Onde je poko{eno na hiqade |aka, a profesor se,

pred uperenim cevima, usudio re}i da on i u tom trenu dr`i ~as, pa

}e sa onima koje je u~io i vaspitavao radije u smrt nego u ponu|enu mu

slobodu. Za wega je odlazak u ve~nost bila pitawe ~asti, a `ivot bedna

pogodba.

U okviru Memorijalnog kompleksa nalazi se Stanovqansko poqe a na

wemu grobnica na ~ijoj je ve~noj stra`i granitna plo~a. Na woj 44 ispisana

imena slova~kih stare{ina i vojnika mobilisanih u Po}orekovu armadu

koja je ogwem i ma~em palila i komadala. Ima tome ravno 90 godina...

DOSTOJANSTVO I HUMANOST

Posle golgote na frontovima Rusije i zakqu~ewa Brest-litovskog mi-

ra, krvavih bitki i qutih rana, Slovacima, pripadnicima 71. aus-

trougarskog pe{adijskog puka bilo je dosta ratnog besmisla. ^a{u `u~i u

wihovih du{ama prelilo je nare|ewe o prekomandi na italijanski front.

Ozloje|eni i dugo poni`avani, latili su se oru`ja koje nisu hteli da upere

u srpski narod. Tada su bili u Kragujevcu...

Klicali su „Sloboda!” i na juri{ osvojili kasarnu. Uve~e je organi-

zovan protivnapad. Razjareni Po}orekovi oficiri naredili su i upotrebu

artiqerije. Grunuli su topovi sa Metinog brda, a narednog jutra je 7. drago-

manski puk pod komandom osvetoqubivog potpukovnika Marksa Rihtera

dokraj~io izrawavqene pobuwenike. Po hitnom postupku pre`ivelima je

izre~ena kazna. Kako pi{e iznad grobnice, streqani su 21. juna 1918. go-

dine...

Ideja o izgradwi spomenika ro|ena je juna 1922. godine. Pokrenuli

su je Nikola Stevanovi}, onda{wi na~elnik vojne muzike, i potpukovnik

Miliher, vojni ata{e ^ehoslova~ke. Otkriven je 28. septembra 1924, u

prisustvu roditeqa i porodica streqanih, predstavnika Kraqevine SHS,

Republike ^ehoslova~ke, udru`ewa i dru{tava...

Vreme i istorijski doga|aji u~inili su svoje. Nema vi{e ni Ju-

goslavije ni ^ehoslova~ke. Ostale su lekcije iz pro{losti u ~ijoj je prvoj

re~enici rat apostrofiran kao najve}e zlo nad svim nevoqama. Smrt i

razarawe, nesre}a i tuga, wegove su pratiqe i posledice. I vazda se

nekako okon~ao, a patwa je ostala.

Davni doga|aj mo`e se posmatrati mnogo dubqe i daleko {ire. We-

gova svevremenska poruka i dimenzija zaslu`uju sve drugo osim povr{nog

osvrta. Poziv vojnika je sasvim druga~iji od ostalih. Mo`e mu mir biti na

srcu koliko ho}e, ali wegov krajwi izazov jeste rat. To je wegova sudbina.

Na na{im prostorima to dobro znamo. Ali, vojnik, onaj pravi, od ~asti i

obraza, nikada ne}e udariti na neja~, ne}e pokoriti, paliti i poni`avati.

Ni sebe, ni protivnika. „Vojnik je uzvi{ena re~ dok je ne ponize doga|aji”,

govorio je stari, dobri Hemingvej i gotovo da mu nemamo {ta dodati, a nek-

moli zameriti.

Ima li slu~aja i slu~ajnosti to {to su ponosni slova~ki vojnici ba{

u srcu Srbije pokazali dostojanstvo i humanost? Osetili su bliskost s

narodom koji im se predstavqao kao neprijateq i koga je trebalo uzeti na

ni{an. Bar im je tako nare|eno.

MEMORIJALNI SKUP

U svetlu te ideje i bez trunke skrivenih emocija, ovih dana stigli su

dragi gosti iz prijateqske Slova~ke. A kako ih je do~ekao Kragujevac? Sr-

da~no, bratski, dirqivo. Prire|en je memorijalni skup u [umaricama, a

tamo su vence polo`ili potpredsednik slova~ke vlade Du{an ^aplovi},

dr`avni sekretar Danijel Duhow, ambasador Slova~ke u Beogradu Igor

Furdik, vojni izaslanik te zemqe pukovnik Franti{ek Mihlik, na{

dr`avni sekretar Zoran Jefti}, predstavnici Ministarstva odbrane i

Vojske Srbije, gradova Tren~ina i Kragujevca, pravoslavne, katoli~ke i

evangelisti~ke crkve, Kova~ice, Ba~kog Petrovca, organizacija mladih...

Uz najvi{e vojne po~asti.

Mladi iz Tren~ina izveli su poemu za pam}ewe. A oni }e se se}ati

svojih gostoprimqivih doma}ina, toplog prijema, neskrivenih simpatija...

U slovu Veroquba Stevanovi}a, gradona~elnika Kragujevca, sro~ena

je poruka o bliskosti i prijateqstvu dva naroda, miru, saradwi...

Zajedni~kom putu u Evropu gde je Slova~ka postala ~lanica velike porodice

naroda sa idejom ujediwewa, svekolikog napretka, otvarawa granica, pros-

periteta...

Bilo je u tom ~inu podse}awa na jedan davni doga|aj. Mnogo emocija

sa obe strane koje su daleko nadrasle okvire pukog protokola. Dan u kome

su predstavnici dva naroda govorili istim jezikom, dubokim saose}awem za

`rtve i obavezom da grade boqu budu}nost.

Branko KOPUNOVI]

Snimio Darimir BANDA

60 1. jul 2008.

D

Da bi se bo qe shva ti la or ga ni za ci ja ci vil ne za {ti te u [vaj car skoj, tre ba

raz u me ti sam po li ti~ ki si stem. [vaj car ska je zva ni~ no kon fe de ra ci ja, ali

po struk tu ri ima vi {e sli~ no sti sa fe de ra ci jom. Po sto je tri dr ̀ av na ni -

voa: fe de ral ni, kan to nal ni (26 kan to na) i op {tin ski (oko 2.800 op {ti na).

Fe de ral na vla da – Fe de ral ni sa vet je ste ko lek tiv no te lo, ko je se sasto ji

od se dam ~la no va (fe de ral nih sa vet ni ka mi ni sta ra). Pred sed ni ka {vaj car ske

kon fe de ra ci je sva ke go di ne po sta vqa par la ment na rok od go di nu da na. Na tom

po lo ̀ a ju sme wu je se ukrug se dam ~la no va Vla de po sta re {in stvu. Pred sed nik

funk ci o ni {e kao pri mus in ter pa res. Se dam sa vet ni ka mi ni sta ra su ko lek tiv no

od go vor ni za od lu ke vla de. Sva ko od wih vo di jed no od se dam fe de ral nih mi ni -

star sta va.

Par la ment (ili Uje di we na fe de ral na skup {ti na) sa sto ji se od dve ko mo re

jed na kog sta tu sa: Dr ̀ av nog sa ve ta, ko ji pred sta vqa 26 kan to na, i Na ci o nal nog

sa ve ta, ko ji pred sta vqa na rod. Par la ment usva ja za ko ne, bi ra ~la no ve Fe de -

ral nog sa ve ta, su di je Vr hov nog su da i, u slu ~a ju ra ta, vr hov nog ko man dan ta oru -

`a nih sna ga. Kan to ni ima ju ve li ki ste pen au to no mi je, ta ko da sva ki od wih ima

svoj ustav, vla du i par la ment. Gra do vi u`i va ju sa mo u pra vu u me ri ko ju od re |u je

kan ton.

KOORDINACIJA PRIPREMA

Re for ma ci vil ne za {ti te za vr {e na je 2003. go di ne, pre ba ci va wem Fe de -

ral ne kan ce la ri je za ci vil nu za {ti tu u Mi ni star stvo od bra ne i iz ja {wa va wem

gra |a na na re fe ren du mu o no vom Za ko nu o si ste mu ci vil ne za {ti te, ko ji je stu pio

na sna gu 1. ja nu a ra 2004. go di ne. Pre ma po me nu tom kon cep tu i no vom za ko nu, ci -

vil na za {ti ta or ga ni zo va na je kao in te gri sa ni ki {o bran si stem, ko ji omo gu }a va

upra vqa we, za {ti tu, spa sa va we i pru ̀ a we po mo }i. U okvi ru tog si ste ma, part -

ner ske or ga ni za ci je (po li ci ja, va tro ga sne slu ̀ be, jav ne zdrav stve ne in sti tu ci je,

teh ni~ ke slu ̀ be i slu ̀ be za {ti te i po dr {ke) od go vor ne su za od re |e ne za dat ke i

za pru ̀ a we uza jam ne po dr {ke.

Za jed ni~ ko ru ko vo |e we omo gu }a va ko or di ni sa no pla ni ra we i pri pre mu, ali

i ope ra tiv nu ko man du u slu ~a ju or ga ni zo va wa u to ku ne sre }a ili van red nih sta -

wa. Ta mo gde je to mo gu }e, dru ge in sti tu ci je (npr., slu ̀ be so ci jal ne za {ti te), pri -

vat ne or ga ni za ci je (npr., Sa ma ri }a ni, Cr ve ni krst), pri vat ne kom pa ni je (iz obla -

sti {u mar stva, gra |e vi nar stva i tran spor ta) ili oru ̀ a ne sna ge mo gu bi ti po zva -

ne kao po dr {ka. Part ner ske or ga ni za ci je ra de za jed no na grad skom ili re gi o -

nal nom ni vou. Kan to ni i gra do vi de fi ni {u svoj or ga ni za ci o ni ob lik u skla du sa

svo jim po tre ba ma i svo jim kon kret nim opa sno sti ma.

Mi si ja ci vil ne za {ti te, pro is te kla iz ci qe va po li ti ke bez bed no sti ko ji su

utvr |e ni u vla di nom iz ve {ta ju iz 2000. go di ne, je ste da se za {ti te sta nov ni {tvo

i we go vi vi tal ni re sur si u slu ~a ju ne sre }a ili van red nih si tu a ci ja, te u slu ~a ju

oru ̀ a nog su ko ba. Ci vil na za {ti ta obez be |u je ko mand ne struk tu re, za {ti tu, spa -

sa va we i pru ̀ a we po mo }i za po tre be re a go va wa na ta kve si tu a ci je. Ona po ma ̀ e

u spre ~a va wu, ogra ni ~a va wu i upra vqa wu po sle di ca ma.

CIVILNA ZA[TITA [VAJCARSKE

Reforma civilne za{tite

zavr{ena je 2003. godine.

Federalna kancelarija za

civilnu za{titupreba~ena je

u Ministarstvo odbrane,

i gra|ani su se izjasnili

na referendumu o novom

Zakonu o sistemu civilne

za{tite, koji je stupio

na snagu 1. januara 2004.

Prema pomenutom konceptu

i Zakonu, civilna za{tita

organizovana je kao

integrisani ki{obran,

koji omogu}ava upravqawe,

za{titu, spasavawe

i pru`awe pomo}i.

Iako na prvi pogled deluje

komplikovano, sistem

civilne za{tite [vajcarske

odli~no je organizovan

i uspe{an je u praksi.

INTEGRISANI K

Ci vil na za {ti ta is pu wa va tu mi si ju pru ̀ a wem sta nov ni -

{tvu po da ta ka o pret wa ma i opa sno sti ma, ali i o mo gu} no sti ma

i me ra ma za {ti te, te upo zo ra va wem sta nov ni {tva i pru ̀ a wem

in struk ci ja o po na {a wu, obez be |i va wem ko mand nih struk tu ra,

ko or di na ci jom pri pre ma i or ga ni za ci jom part ner skih or ga ni -

za ci ja.

RASPODELA NADLE@NOSTI

Nad le ̀ no iz vr {no te lo (grad sko, re gi o nal no, kan to nal no)

sno si kom plet nu od go vor nost za ki {o bran si stem ci vil ne za {ti te.

Uko li ko do |e do ne ke ne sre }e ili van red nog sta wa, ko mand nu od go -

vor nost pre u zi ma po li ti~ ki ovla {}e na je di ni ca, ko ja se sa sto ji od

~la no va od go va ra ju }ih vla sti, na ~el ni ka, ~la no va ad mi ni stra tiv nog

oso bqa i {e fo va ode qe wa part ner skih or ga ni za ci ja. Oba ve ze je -

di ni ce ob u hva ta ju te ku }u ana li zu pret wi i opa sno sti, ko or di na ci ju

pla ni ra wa i raz me {taj part ner skih or ga ni za ci ja u slu ~a ju ne sre }a

ili van red nih si tu a ci ja.

Po dr {ka ru ko vo |e wu sa sto ji se od po seb nih obla sti in for mi -

sa wa, oba ve {ta va wa, ko mu ni ka ci ja, in for ma ci o nih teh no lo gi ja,

NHB za {ti te i ko or di na ci je lo gi sti ke.

61

PO DR [KA ORU@ANIH SNA GA

Oru ̀ a ne sna ge ima ju ve li ki do pri nos u bor bi pro -

tiv eg zi sten ci jal nih opa sno sti. U ovom kon tek stu one pru -

`a ju po dr {ku na zah tev vla sti, uko li ko su re sur si ci vil -

ne za {ti te is cr pqe ni ili ne do stup ni, uglav nom u slu ~a je -

vi ma ve li kih op te re }e wa i zbog su o ~a va wa sa ozbiq nim

ne sre }a ma i van red nim si tu a ci ja ma. Upo tre ba voj nih re -

sur sa za sni va se na prin ci pu do dat ne po mo }i. To zna ~i

da se pr vo upo tre bqa va ju re sur si ci vil ne za {ti te u re -

gi o nal noj, kan to nal noj i me |u kan to nal noj ki {o bran

struk tu ri, pre ne go {to se tra ̀ i voj na po mo}. Sve u kup na

nad le ̀ nost za ta kve ope ra ci je je na ci vil nim vla sti ma,

dok su voj ni ko man dan ti nad le ̀ ni za ko man do va we voj -

skom.

Part ner ske or ga ni za ci je re a gu ju na van red ne do ga |a je upo -

tre bom mo du lar no struk tu ri sa nih re sur sa. Mo du lar na struk tu ra

usred sre |e na je na sva ko dnev ne do ga |a je, a ras po re |e ni re sur si

se uve }a va ju u skla du sa pri ro dom i ozbiq no {}u sa mog do ga |a ja.

Po sto je }a ko or di na ci ja part ner skih or ga ni za ci ja – a po seb no br -

zo ras po re |i va we re sur sa po li ci je, va tro ga snih bri ga da i jav ne

zdrav stve ne ne ge – do voq na je za re {a va we sva ko dnev nih do ga |a -

ja. Ka da do |e do ta kvih do ga |a ja, ti re sur si kon tro li {u ope ra ci je

na li cu me sta ru tin skim pro ce du ra ma.

Ne sre }e i van red ne si tu a ci je mo gu da zah te va ju raz me {taj ne -

ko li ko ili svih part ner skih or ga ni za ci ja ne kog gra da ili re gi o na.

Part ner ske or ga ni za ci je mo gu da ko ri ste do dat ne re sur se i re -

zer vne ele men te, ko ji se mo gu da qe po ja ~a ti po zi va wem pri vat nih

or ga ni za ci ja i kom pa ni ja, ali i oru ̀ a nih sna ga.

Uko li ko se po ve }a va pret wa (npr. po ve }a na ra di o ak tiv nost

ili opa snost po li ti~ ko-voj ne pri ro de), fe de ral ne vla sti, kan to ni

i gra do vi pred u zi ma ju ko ra ke u okvi ru svo jih obla sti od go vor no sti

ka ko bi po ve }a li ope ra tiv nu pri prav nost si ste ma, a u skla du sa

raz vo jem do ga |a ja.

Kon cep ci ja ci vil ne za {ti te za sno va na je na ras po de li nad -

le ̀ no sti iz me |u fe de ral nih vla sti i kan to na. Iz u zev od re |e nih

obla sti re zer vi sa nih za kon fe de ra ci ju, kan to ni su pre sve ga od -

go vor ni za ci vil nu za {ti tu. Oni su po seb no od go vor ni za su o ~a -

va we sa ne sre }a ma i van red nim si tu a ci ja ma, i oni obez be |u ju

od go va ra ju }u ko mand nu struk tu ru i ope ra tiv nu pri prav nost part -

ner skih or ga ni za ci ja. To kan to ni ma omo gu }a va da stvo re efi ka -

sne struk tu re skro je ne pre ma wi ho vim de fi ni sa nim zah te vi ma.

Fe de ral na vla da od go vor na je za od re |e ne (uglav nom ve }e)

ne sre }e i van red ne si tu a ci je, pr ven stve no za ra di o ak tiv na za -

NORMATIVNI OKVIR

Fe de ral ni ustav od 18. apri la 1999. (^lan 61)

Fe de ral ni za kon o si ste mu ci vil ne za {ti te i slu ̀ bi za {ti te

i po dr {ke (od 4. ok to bra 2002)

Fe de ral ni za kon o za {ti ti kul tur nih do ba ra to kom oru ̀ a nih

su ko ba (od 6. ok to bra 1966)

VA TRO GA SNE BRI GA DE

Va tro ga sne bri ga de od go vor ne su za spa sa va we i ge ne -

ral nu kon tro lu po sle di ca (ukqu ~u ju }i ga {e we po ̀ a ra). One su

or ga ni zo va ne na ni vou kan to na. Od re |e ni za da ci, kao {to su

he mij ska za {ti ta, za {ti ta od naft nih za ga |e wa i zra ~e wa

pre ba ~e ne su u po seb no opre mqe ne i ob u ~e ne va tro ga sne bri -

ga de („osnov ne je di ni ce”).

JAV NA ZDRAV STVE NA NE GA

Jav na zdrav stve na ne ga obez be |u je naj bo qu mo gu }u me di -

cin sku ne gu sta nov ni {tva u svim si tu a ci ja ma. To ta ko |e ob u -

hva ta pre ven tiv ne me re i psi ho lo {ku po dr {ku. Jav na zdrav -

stve na ne ga ta ko |e je re gu li sa na na ni vou kan to na. Ko mi tet za

me di cin sku ko or di na ci ju na fe de ral nom ni vou, me di cin ske

lo gi sti~ ke re zer ve i in fra struk tu ra me di cin ske za {ti te sto -

je na ras po la ga wu za po tre be ve li kog bro ja pa ci je na ta (u slu -

~a je vi ma epi de mi ja, ze mqo tre sa, zra ~e wa) ili u slu ~a ju oru -

`a nih su ko ba.

TEH NI^ KE SLU@BE

Teh ni~ ke slu ̀ be (ko je mo gu bi ti iz jav nog sek to ra ili pri -

vat ne or ga ni za ci je) obez be |u ju funk ci o ni sa we teh ni~ ke in -

fra struk tu re i lo gi sti ke. To se po seb no od no si na snab de va -

we elek tri~ nom ener gi jom, vo dom i ga som, ko mu ni ka ci je, in -

for ma ci o ne teh no lo gi je, od la ga we ot pa da i odr ̀ a va we put -

nih ve za. To kom ve }ih op te re }e wa, teh ni~ kim uslu ga ma po dr -

{ku mo gu da pru ̀ e pri vat ne kom pa ni je i re sur si dru gih part -

ner skih or ga ni za ci ja u si ste mu ci vil ne za {ti te.

KI[OBRAN

ga |e wa, kva ro ve na bra na ma, qud ske i `i vo tiw ske epi de mi je i

oru ̀ a ne su ko be. Pre ma fe de ral nom za ko no dav stvu, kon fe de ra -

ci ja ta ko |e re gu li {e osnov na pi ta wa ci vil ne za {ti te (npr., uslo -

ve za slu ̀ be ne du ̀ no sti) i utvr |u je stan dar de (npr. za za {tit nu

in fra struk tu ru). U slu ~a ju po ja va ko je uti ~u na ne ko li ko kan to na,

ce lu na ci ju ili ne po sred ne su se de [vaj car ske (npr., ma sov na mi -

gra ci ja, ze mqo tre si), ona mo ̀ e da pre u zme funk ci je ko or di na ci -

je i ko man de.

ISTRA@IVA WE I PRE VEN CI JA

Za {ti ta sta nov ni {tva mo ra se stal no po boq {a va ti ko ri -

{}e wem re zul ta ta do ko jih do la ze od re |e ne slu ̀ be is tra ̀ i va wa

i raz vo ja. To pod ra zu me va obez be |i va we po sto je }eg na u~ nog zna -

wa i raz ja {wa va we slo ̀ e nih me |u od no sa uglav nom u obla sti ma

pro ce ne ri zi ka i pla ni ra wa van red nih sta wa na ba zi ri zi ka. Is -

tra ̀ i va wem i raz vo jem ru ko vo di i fi nan si ra ih kon fe de ra ci ja, a

ono ob u hva ta kan to nal nu za stu pqe nost. To je du go ro~ na ak tiv nost

i zah te va pla ni ra we od ne ko li ko go di na ka ko bi se obez be di li

kon ti nu i tet i odr ̀ i vost.

Ki {o bran si stem ci vil ne za {ti te ori jen ti san je, pre sve ga, na

pre ven tiv ne me re, ope ra tiv nu or ga ni za ci ju u slu ~a ju ne sre }e i ne -

po sred ne me re po pra vqa wa sta wa. In sti tu ci je ko je se pr ven stve no

ba ve po pra vqa wem sta wa ili pre ven ci jom ni su di rekt no in te gri sa -

ne u ovaj ki {o bran si stem. Bli ska sa rad wa i ko or di na ci ja sa tim

in sti tu ci ja ma je po god na, po seb no u slu ~a ju ana li ze do ga |a ja i pla -

ni ra wa van red nog sta wa. Sve o bu hvat no i do bro urav no te ̀ e no pla -

ni ra we bez bed no sti ob u hva ta sve ele men te iz obla sti sprem no sti,

re ak ci je i opo rav ka.

Iva na URO [E VI]

Ivan DI MI TRI JE VI]

SVET

PART NER SKE OR GA NI ZA CI JE

Ja sna ras po de la od go vor no sti me |u part ner skim or -

ga ni za ci ja ma od ve li kog je zna ~a ja. Kao deo sve u kup nog si -

ste ma ci vil ne za {ti te, po li ci ja, va tro ga sne bri ga de, jav -

no zdrav stvo i teh ni~ ke slu ̀ be omo gu }a va ju br zo ras po re -

|i va we re sur sa. Osim wih, po sto je i slu ̀ be za {ti te i po -

dr {ke (SZP) i one pred sta vqa ju dru gi ni vo re sur sa, ko ji

se naj ~e {}e an ga ̀ u je u slu ~a ju ve }ih ne sre }a i van red nih

si tu a ci ja.

PO LI CI JA

U okvi ru ci vil ne za {ti te po li cij ske sna ge kao pro fe si -

o nal ni re surs od go vor ne su za odr ̀ a va we bez bed no sti i jav -

nog re da. Sna ge kan to nal ne i grad ske po li ci je obez be |u ju

ope ra tiv ne re sur se. Kao do dat na po mo}, to kom ve }ih op te -

re }e wa mo gu se po zva ti SZP za spro vo |e we za da ta ka ko ji

tra ̀ e mno go qu di (npr. kon tro la sa o bra }a ja).

ZA [TI TA I PO DR [KA

Slu ̀ ba za {ti te i po dr {ke (SZP) od go vor na je za obez -

be |i va we za {tit ne in fra struk tu re i re sur sa za upo zo ra -

va we sta nov ni {tva, za bri gu o bes ku} ni ci ma i qu di ma ko ji

tra ̀ e sklo ni {te, te za za {ti tu kul tur ne imo vi ne. Uko li ko je

po treb no, ona pru ̀ a po dr {ku dru gim part ner skim or ga ni -

za ci ja ma u du go ro~ nim ope ra ci ja ma, ko je mo gu da tra ju od

ne ko li ko da na do ne ko li ko ne de qa ili me se ci. Ona oba -

vqa po prav ke ka ko bi se spre ~i le se kun dar ne po sle di ce i

oja ~a va ko mand nu po dr {ku i lo gi sti ku. SZP kao cen tral ni

deo na ci o nal ne oba ve ze za pru ̀ a we uslu ga, mo ̀ e ta ko |e

da bu de ras po re |e na na op {te za dat ke od ko ri sti za za jed -

ni cu (npr. za oso bqe na jav nim sku po vi ma). Lo kal na struk -

tu ra SZP i we na sa rad wa sa part ner skim or ga ni za ci ja ma

re gu li sa ni su na ni vou kan to na, a u okvi ri ma fe de ral nih

za ko na i pro pi sa.

Prvi put u

ameri~koj isto -

riji jedna ̀ ena je

dobila ~in gen-

erala sa ~etiri

zvezdice, {to je

najvi{i ~in koji

jedno vojno lice

mo`e da dobije u

miru, a nalazi se

odmah ispod generala vojske.

Sekretarijat odbrane objavio je da je

predsednik Xorx Bu{ imenovao general-pukovni-

ka En Danvudi za funkciju komandanta vojne

opreme, odgovornog za opremawe, snabdevawe i

naoru`avawe vojnika u vojsci.

Ako to potvrdi Senat, ona }e biti prva ̀ ena

koja }e ste}i pun generalski ~in. Po zakonu, u vo-

jsci mo`e da bude samo 11 aktivnih generala sa

~etiri zvezdice, ukqu~uju}i i {efa general{ta-

ba, {to je trenutno general Xorx Kejsi.

Danvudi je jedna od dve `ene u vojsci koje

imaju ~in generala sa tri zvezdice. Druga je gener-

al-pukovnik Ketlin Gejni, koja je direktor logistike

u General{tabu. Danvudijeva je trenutno zamenik

komandanta za vojnu opremu. Me|u wenim ranijim

funkcijama je komandant vojne podr{ke i zamenik

{efa logistike General{taba.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Predsedavaju}i komiteta za spoqne poslove

Evropskog parlamenta, Poqak Jacek Sariju{-Volski,

pozvao je Evropsku uniju da odvoji vi{e novca na

stvarawe evropske vojske. On je, tako|e, zatra`io da

Evropski parlament ima zavr{nu re~ kada je u

razme{tawe trupa pod zastavom EU.

Francuska vlada je saop{tila da }e tokom {es-

tomese~nog predsedavawa te zemqe Evropskom unijom,

kqu~no pitawe biti ja~awe vojne sposobnosti te asoci-

jacije. Vlada u Parizu }e zahtevati vi{e helikoptera i letelica za eventualne misije EU.

Na~elnik General{taba nema~ke vojske Gen Volfgang [najderhan izjavio je da saradwa EU sa Sev-

ernoatlantskim savezom mo`e da obezbedi sposobnost obe organizacije da spre~e opasnosti sa ko-

jima se svet suo~ava.

Italija }e razmestiti 2.500 vojnika u nekoliko

gradova kako bi pomogli u borbi protiv kriminala,

saop{tio je ministar odbrane Ignacio la Rusa. Vlada pre-

mijera Silvija Berluskonija povela je veliku akciju za

suzbijawe kriminala.

Neki od vojnika bi}e razme{teni u Napuq, gde }e

{tititi izgradwu postrojewa za obradu nagomilanog

|ubreta.

Vojnici su devedesetih godina ve} bili na Sicili-

ji, gde su pru`ali podr{ku policiji u istragama protiv

mafije.

Britanija je bila najve}i izvoznik oru`ja 2007. godine, odnosno na wu otpada tre}ina izvoza

oru`ja u svetu, saop{teno je u Londonu. Vladina organizacija za promociju tr`i{ta „Trejd and in-vestment” saop{tila je da su izvoznici britanskog oru`ja imali 19 milijardi dolara prihoda

pro{le godine, i ve}i prihod nego izvoznici oru`ja iz SAD.

Vladin predstavnik za tr`i{te i investicije Digbi Xons izjavio je da britanske kompanije imaju

najsavremeniju tehnologiju. Najvi{e je zara|eno od Saudijske Arabije, najve}eg kupca oru j̀a u svetu, ko-

ja je uvezla oru j̀e u vrednosti od 31 milijardi dolara u posledwih pet godina.

Sjediwene Dr`ave su u posledwih pet godina prve na spisku izvoznika, sa 63 milijarde zarade od

izvoza oru j̀a. Britanija je druga, sa 53 milijarde, a tre}a je Rusija sa 33 milijardi dolara .

1. jul 2008.64

Pe{adijska jedinica Oru`anih snaga

Bosne i Hercegovine, sa 49 pripadnika,

po~etkom avgusta bi}e upu}ena u novu miro-

vnu misiju u Irak. Na~elnik Zajedni~kog {ta-

ba OS BiH general-pukovnik Sifet Poxi},

rekao je da }e ta jedinica provesti nekoliko

dana prvo na pripremama u Kuvajtu.

Odluku o slawu vojnika u Irak donelo

je Predsedni{tvo BiH pre ~etiri godine, i

do sada su u toj dr`avi boravili uglavnom

demineri. Ovo }e biti prva pe{adijska jedi-

nica iz BiH koja }e slu`iti u Iraku.

PE[ADIJSKA JEDINICA

BIH ODLAZI U IRAK

PRVA @ENA U VOJSCI

SAD SA PUNIM

GENERALSKIM ^INOM

U BORBI PROTIV KRIMINALA

ITALIJANSKA VOJSKA ANGA@OVANA

BRITANIJA NAJVE]I IZVOZNIK ORU@JA

EU TREBA DA ULO@I VI[E NOVCA U VOJSKU

Predsednik Francuske Ni -

kola Sarkozi predstavi}e javnosti

plan reorganizacije Oru`anih

sna ga Francuske, koje }e postati

mawe, pokretqivije i boqe opre -

mqene.

O~ekuje se da }e u novoj Kop-

nenoj vojsci biti 131.000 vojnika i

civilnog osobqa (sada 154.000), u

Ratnom vazduhoplovstvu oko 50.000

(sada 65.000), a u Ratnoj mornari-

ci 44.000 (sada 54.000). Prema

tom planu smawio bi se broj vojni-

ka, vi{e novca bi se odvajalo za opremu i obratila bi se ve}a pa`wa obave{tajnim slu`bama i

doma}oj bezbednosti, a Francuska bi zadr`ala svoje nezavisne nuklearne snage.

Francuska vlada }e te`iti i da oja~a veze sa Natoom, posebno u komandnoj strukturi, kao na~in

izgradwe vojne saradwe unutar Evropske unije. Francuska ima 12.000 vojnika u stranim misijama, koji

nemaju dovoqno dobru opremu, imaju mali broj helikoptera i drugih letelica za transport. Vi{e od

polovine vojnika ima administrativnu funkciju, a samo 40 odsto je operativno.

REORGANIZACIJA ORU@ANIH SNAGA FRANCUSKE

V

A

U

65

Pi{e

Aleksandar RADI]

Istorija

Zimbabvea od

progla{ewa

samostalnosti

1980. godine

do danas

nalazi se

~vrsto u

rukama

Roberta

Mugabea. On

se na ~elu

dr`ave

nalazio u

vreme kada se

crna~ka

ve}ina

oslobodila

dominacije

belaca, posle

dugogodi{we

oru`ane

pobune.

OD UZORA DO KRIZE

godinama relativnog prosperiteta Zim-

babve se preko Pokreta nesvrstanih namet-

nuo kao neformalni lider regiona i postao

primer za ostale dr`ave podekvatorijalne

Afrike. Sa staro{}u Mugabe se drasti~no

promenio, barem sude}i prema politi~kim

potezima iz ove dekade – paranoi~no se bori za

ostanak na vlasti i istovremeno kao oslonac

podsti~e rasizam i nacionalizam. Nasilni~ki

akti usmereni prema ostacima ostataka bele

populacije doveli su do vrlo brzog ekonomskog

sloma i ~ak nesta{ice hrane. Belci su na ve-

likim farmama imali vrlo dobro organizovanu

proizvodwu, a novi vlasnici nisu se pokazali

ve{tim da naslede ume}e prethodnika.

Zimbabve se pride na{ao pod udarom

ameri~ke ofanzive za konsolidaciju uticaja u

Africi. Mugabe, koga su pre barem tolerisali,

na{ao se na crnoj listi. To se potvrdilo pre tri

meseca kada je ameri~ki dr`avni sekretar Kon-

doliza Rajs rekla da Mugabeov re`im pred-

stavqa sramotu za narod Zimbabvea i sramotu

za jug Afrike i afri~ki kontinent u celini. Mu-

gabe se branio kontraudarcem – on smatra da

Amerika sa saveznicima sabotira privredu

Zimbabvea.

Pod pritiskom iznutra, pre svega zbog aku-

muliranog nezadovoqstva nedostatkom posla, vi-

sokom inflacijom od nekih 100.000 procenata,

nesta{icama hrane i goriva, Mugabe se u martu

ove godine odlu~io za izbore na kojima se nadao

da }e samo potvrditi uticaj vladaju}eg Zimbabve

– Patriotskog fronta (ZANU–PF), partije koja

`ivi na staroj slavi iz vremena pobune protiv

bela~ke vlasti.

utoritet ste~en tokom duge vladavine nije

oslepeo Mugabea u pogledu stvarnih poten-

cijala partije i snage opozicije i zato su

preduzete mere za prilago|avawe rezultata

izbora. Nisu se birala sredstva – od pretwi

i ucena, do toga da su brojni ~lanovi ZANU-PFglasali vi{e puta. Glavni protivnik re`ima Mor-

gan Cvangiraj i wegov Pokret za demokratske

promene (MDC) ukazali su na to da se na{lo nek-

ih tri miliona glasa~kih listi}a vi{ka, da se

{tamparska boja mo`e oprati deterxentom...

Mugabe, iako ima 84 godina, odlu~io je da ne

prizna rezultate izbora, jer je na vlast trebalo

da do|u novi politi~ari, dodu{e biv{i ~lanovi

ZANU-PF. Na prve proslave pobede opozicije na

izborima 29. marta vlasti su odgovorile pret-

wom da }e to smatrati poku{ajem dr`avnog udara.

Vlasti su obavestile narod da nema promena i

poslale su policajce na ulice Hararea i ostalih

gradova da bi preventivno suzbile planove o

eventualnim izlascima mase na otvoreni pros-

tor.

Pou~ena sli~nim iskustvima politi~kih

prevrata izvedenih posle izbora, policija se

odlu~ila za tvrd pristup. Na taj na~in pripremi-

lo se vi{ednevno brojawe glasova, sa prikazom

samo onih rezultata koji su pokazivali da ZANU-PF ima prednost. Danima se nisu saznali rezul-

tati predsedni~kih izbora, a iz MDC-a su

tvrdili da Cvangiraj vodi sa 60 posto glasova,

a da Mugabe ima samo tridesetak procenata. Do

kraja aprila pokazalo se da MDC ima ve}inu u

Parlamentu, ali da predsedni~ki izbori ne}e

biti lako zavr{eni.

lasti su odlu~ile da se mora u drugi krug

predsedni~kih izbora zakazan za 27. jun. I

ovoga puta primewena je sila. Cvangiraj je

u vi{e navrata privo|en, a pristalice

MDC su premla}ivane. Crni bilans od

navodno 86 mrtvih iz MDC-a i 20.000

raseqenih poslu`io je 22. juna Cvangiraju kao

jedan od povoda za odluku da se povu~e iz u~e{}a

na izborima i da se skloni u Ambasadu Holandi-

je u Harareu. Bezbedwaci su pretresli sedi{te

MDC-a i prakti~no prekinuli rad te partije.

Me|unarodnu podr{ku MDC-u prvo su dali

stari kolonijalni vladari Zimbabvea. Britanci

su predlo`ili da se Mugabe proglasi za neza-

konitog lidera i da se uvedu sankcije protiv

vo|a Zimbabvea. Simboli~no, britanska kraqi-

ca Elizabeta Druga oduzela je Mugabeu titulu

viteza ste~enu u vreme dobrih odnosa dve

dr`ave. Amerikanci ne gube vreme u pritisku na

Zimbabve i nagovestili su da za Va{ington Mugabe

vi{e ne mo`e da bude predsednik.

Mugabe protiv sebe ima Va{ington i Lon-

don i na doma}em terenu ne mo`e da ra~una na

podr{ku ve}eg dela populacije. On sada mo`e da

tra`i re{ewe samo u sili. Po~ev od 2005. go-

dine policijske snage preduzimale su obimne ak-

cije na uni{tavawu slamova u velikim gradovi-

ma kako bi suzbili eventualne pobune ni`ih

klasa, posebno ugro`enih enormnim rastom ce-

na. Samo u jednoj od akcija uni{teno je oko

700.000 ku}a i provizornih skloni{ta za pre-

bivawe.

Brojno stawe policijskih snaga ceni se na

oko 22.000 qudi, ali slu`ba bezbednosti ima

vrlo brojnu saradni~ku mre`u. Oru`ana sila se

do sada pokazala odanom Mugabeu. U uniformi

se nalazi oko 29.000 qudi relativno skromno

naoru`anih, ali za sada dovoqno za o~uvawe

politi~ke vlasti.

P A R A L E L E

Tre}i Romart – Me|unarodni festival kulture Roma, bi}e

odr`an u periodu od 4. do 6. jula 2008. na Pali}u. Ovogodi{wi

festival se odvija na dve lokacije: Letwa pozornica i Club delLago – Mu{ki {trand. Na 20 koncerata, koliko program pred-

vi|a, u~estvova}e vi{e od 90 izuzetnih izvo|a~a, a bi}e

prikazana i tri filma. O~ekuje se, kao i prethodnih godina, ve-

liki broj posetilaca iz svih krajeva sveta.

U okviru festivala bi}e odr`ano nekoliko umetni~kih ra-

dionica i okrugli sto na kome }e se raspravqati o „Finansir-

awu romske kulture od strane lokalnih i dr`avnih institucija“.

Romart je manifestacija koja nastoji da predstavi savre-

mena umetni~ka dostignu}a, bez obzira na nacionalno, versko

ili bilo kakvo drugo opredeqewe autora.

Romska umetnost, uprkos te{kom polo`aju u kojem se

nalazi vekovima, obiluje neistra`enim koloritom, koji

o~igledno oduvek komunicira sa savremenim. Weno isticawe

u nazivu je u potpunom skladu sa estetskim, umetni~kim i

eti~kim senzibilitetom Festivala.

Ove godine Romart je posve}en nedavno preminulom

[abanu Bajramovi}u, koji je u svom stvarala{tvu na neponovqiv

na~in objediwavao blues, jazz, soul, funk i romsku kafansku

muziku. Wegovo stvarala{tvo bilo je i osta}e inspiracija

mnogim autorima.

D. MARKOVI]

KULTURA

66 1. jul 2008.

M O N O G R A F I J E O B R A D A V U ^ U R O V I ] A

TRAG U RAKETNOJ TEHNICI

U Vojnotehni~kom institutu nedavno su promo-

visane dve monografije – „Osnovi projektovawa rake-

ta” i „Problemi projektovawa lansirnih ure|aja”.

Kwige je izdao Ma{inski fakultet u Beogradu. Iza tih

dela i iza te dve ustanove stoji jedno ime – general u

penziji prof. Obrad Vu~urevi}. On je dugo godina bio

profesor na Ma{inskom fakultetu, a svoj najzna~ajniji

doprinos upravo je dao u Institutu kao na~elnik

Raketnog sektora. Stru~na javnost ga zna kao za~etnika

i tvorca {kole raketne artiqerije, a {ira javnost,

posebno vojna, odli~no poznaje raketne sisteme kojima

je on dao svoj pe~at i koji se i danas koriste u na{oj

vojsci – plamen, ogaw i orkan.

Monografije su stru~no pisane, na bazi doma}ih

iskustava i inostrane literature, a namewene su studen-

tima ma{instva na dodiplomskim i poslediplomskim

studijama, in`ewerima, ali i svim ostalim koje zanima

ta oblast. Ciq je bio da se objedine dosada{wa saznawa kako se ubudu}e ne bi u razvoju takvih sistema po~iwalo iz

po~etka ve} nastavilo tamo gde se stalo – a ta granica je upravo zahvaquju}i autoru visoko postavqena.

Obrad Vu~urovi}, na{ legendarni konstruktor, po svojim primewenim idejama mogao se meriti sa svetskim veli~ina-

ma. I tada i sada. O wemu, ali i o Institutu i sektoru gde je radio, tragu koji je ostavio, i putu koji je trasirao za

budu}nost, govorili su nadahnuto wegovi saradnici, naslednici i prijateqi – na~elnik Vojnotehni~kog instituta pukovnik

prof. dr Mladen Panti}, jedan od recenzenata prof. dr Mom~ilo Milinovi}, mr Dragoslav @ivani}, mr Sava Ivkovi},

Danica Veli~kovi}, dipl. in`.

Na kraju se prisutnima obratio i autor. Iako u devetoj deceniji `ivota, jo{ je vitalan i harizmati~an. Wegove re~i upi-

jale su mla|e kolege, a oni stariji s ponosom su se prise}ali vremena kada su bili u wegovom timu, posebno kada je razvijan

orkan – sistem koji je u to vreme bio me|u najboqima u svetu. ^ak je i Anastas Paligori}, doajen na{e artiqerije, morao da

pomene to vreme kada su i veliki hteli da kupe orkan za velike pare. Ostaje ~iwenica da je neponovqiv entuzijazam, inven-

tivnost i ekonomska blagodet koja je pratila to vreme. Danas je u Vojnotehni~kom institutu ostalo ono {to je najvrednije – znawe

i iskustvo. Bez toga se ne mo`e krenuti ni u jedan iole ozbiqniji projekat, a ko to ima, uz malo sredstava Institutu i namenskoj

industriji, mo`e da napravi i ono {to mnogi misle da je nemogu}e .

M. [.

N O V E K W I G E

KAROLIN GLIK

Kwiga je zbirka kolumna pisanih za

vreme Druge palestinske intifade,

kada je autorka radila kao urednik

u „Xeruzalem postu”, i tokom

dvogodi{weg bavqewa

civilno-vojnim odnosima na

Institutu za istra`ivawe

operativne teorije Izraelskih

odbrambenih snaga. Kroz sve

tekstove provla~i se osnovna misao

da nasuprot Izraelu vi{e ne stoji

jedan narod u borbi za svoje

nacionalne ciqeve, nego globalni

pokret – xihad, koji je zaratio,

doslovno, sa celim svetom.

OKOVANI RATNIK

ROMART 2008FESTIVAL KULTURE ROMA

Snimio N. PAN^I]

67

eponovqivo, zanimqivo {tivo puno obrta i iznena|ewa, neo~eki-

vanog i `u|enog, sawanog i nedore~enog. Me|utim, retko ko se

usudi, a da pri tom nije kwi`evnik, da po~ne da bele`i dane i go-

dine, velike i male sre}e i nesre}e, uspone i padove sa te viju-

gave linije koja promi~e kroz vreme, a zove se na{ put. Jer kada

se suo~i sa papirom koji treba ispuniti smislom, ~ovek shvati da je je-

dini validan kriterijum za to {to }e napisati – istina. A koliko nas je

zaista spremno da je iz sebe iznese i podeli sa nekim dobronamernim

ili ne, ali u svakom slu~aju nepoznatim svetom ~italaca?

Pred ~itaocima je hrabar iskorak kapetana bojnog broda u penz-

iji Radoslava V. Kreclovi}a. Wegova kwiga Beogra|anin i more – iza-

zov jedne profesije jeste jo{ mnogo vi{e od pomenute studije sopstvenog

`ivota. Ona je romansirana biografija vremena koje

okru`uje mladog ~oveka, koji, iako Beogra|anin,

odlu~uje da mu more bude profesija. Taj okvir vremena,

wegove arome, mirisa, boje, prati glavnog junaka

mnogim lukama i morima, do povratka u Beograd i ulas-

ka u svet publicistike i novinarstva. A kako istoriju

~ine vreme i qudi, kwiga je puna imena i prezimena iza

kojih su oni sudbinski i mawe sudbinski susreti, veli-

ka prijateqstva, qubavi, mimoila`ewa ili

razumevawa…

Izabrana, osnovna nit kazivawa jeste profesija

mornari~kog oficira. Oko we se razvija `ivot, i sve

{to uz wega ide. Selidbe, prekomande, mirna i nemir-

na mora. Takozvani obi~ni qudi koje je Kreclovi} sus-

retao posebnom magijom pisawa postaju junaci jedne

kwige. Takve qude ne „pokrivaju” dnevne novine niti

neka velika politika. Ovom kwigom su sada tu – zau-

vek. Pisac se zaista trudi da nikog ne zaboravi. Tu su

i neka poznata imena vremena koje opisuje. Ponovni

susret sa wima tako|e ima onu posebnu dra`. Jer, hteli to ili ne, mi

zaboravqamo.

A kako Kreclovi} nije zaboravio, govori i na~in na koji je nasta-

la wegova kwiga. On je svoj `ivot rekonstruisao uz pomo} fotografi-

ja. Svaka za kwigu izabrana fotografija ~uvala je i svoju pri~u. Pre-

gledaju}i ih ponovo i „preslu{avaju}i”, Kreclovi} je, asociran slikom,

bele`io se}awa. Hronolo{ki pore|ane fotografije i pri~a ~ine

Pi{u}i svoju redovnu kolumnu za konzervativni „Xeruzalem post“

novembra 2007. godine, Karolin Glik (Caroline B. Glick) skrenula je sa

rasprave o tada predstoje}oj konferenciji u Anapolisu „o kojoj un-

apred postoji redak konsenzus me|u Izraelcima da ne}e doneti mir“, i

okrenula se raspravi o budu}nosti Kosova i Metohije, jednako kritiku-

ju}i zemqu u kojoj se rodila, SAD: „U interesu odbrane koncepta na-

cionalne dr`ave, na kom po~ivaju ameri~ki suverenitet i ameri~ka

spoqna politika,“ napisala je ona povodom Kosova, „SAD bi trebalo

da ponovo promisle logiku svoje podr{ke formirawu ~isto musliman-

skih dr`ava.“

Ovde nije toliko bitna polemika izme|u ambasadora Albanije i

Srbije, koja je usledila u izraelskim medijima, nego ~iwenica da je

nezavisnost Kosova kao opasnu procenila (i pozvala Olmertovu vladu

da je kao takvu odbije) `ena koja je jedno od naj~itanijih novinarskih

pera Izraela. Pri tome je Karolin Glik, ina~e kapetan u izraelskoj

vojsci, prvo bila savetnik za spoqnu politiku u kabinetu premijera Be-

wamina Netanijahua (koji je zbog [aronovog tvrdog stava prema bom-

bardovawu Jugoslavije 1999. morao da vadi vru}e kestewe iz vatre

pred Amerikancima), i drugo, dovoqno je Amerikanka da bi u{la sa 3.

pe{adijskom divizijom u Irak 2003. godine. To sve ~ini ovakav wen

stav o Kosovu i Metohiji jo{ va`nijim.

Kwiga Okovani ratnik (Shackled Warrior: Israel and the Global Ji-had, Gefen Publishing House Ltd, Jerusalem, 2008, 427 str.) jeste zbirka

wenih kolumna pisanih za vreme Druge palestinske intifade, kada je

autorka radila kao urednik u „Xeruzalem postu“, i tokom dvogodi{weg

bavqewa civilno-vojnim odnosima na Institutu za istra`ivawe oper-

ativne teorije Izraelskih odbrambenih snaga. Kroz sve tekstove

provla~i se osnovna misao da nasuprot Izraelu vi{e ne stoji jedan

narod u borbi za svoje nacionalne ciqeve, nego jedan globalni pokret

– xihad, koji je zaratio, doslovno, sa celim svetom. Me|utim, po

mi{qewu Glikove, izraelski veliki saveznik, SAD, napravio je dve ve-

like gre{ke, koje {tete i wima i celom slobodnom svetu: prvo, SAD su

objavile rat teroru, ne shvataju}i da je teror oru j̀e, a ne neprijateq

sam, i time izbegle da prepoznaju i razumeju religioznu ideologiju i

doktrinu svog pravog neprijateqa; drugo, bore}i se sa lokalnim teror-

isti~kim grupama, SAD ne vide globalnu mre`u koja te grupe povezuje.

Kada bi istakle pravu prirodu svog neprijateqa, SAD i evropske

dr`ave ne bi imale drugog izlaza osim da podr`e jedni druge, {to je up-

ravo suprotno od procesa koji je doveo do progla{ewa nezavisnosti

Kosova, gde je, prema Glikovoj, na delu „jedan od najbazi~nijih uzroka

kontinuirane erozije dr`avnosti {irom sveta“, a to je „pretvarawe

mawinskih enklava u regione bezvla{}a, gde dr`avna vlast ili nije

primewena ili je primewena nasumice i na nekonstruktivan na~in“.

Izraelska politi~ka elita, po Glikovoj, tako|e ~ini sli~no i time

ponavqa gre{ku biblijskog Samsona: ne priznaju}i pravu, religioznu,

prirodu aktuelnog sukoba, ona Izrael ~ini slepim, a onda zbog sop-

stvenog slepila on nije u stawu da se na pravi na~in bori. Kao i u slu~aju

Izraela, Kosovo i Metohija je za Glikovu region gde se najjasnije vide

ameri~ki proma{aji, ali i mogu}nosti da se Samsonova nesretna sudbi-

na ipak preokrene: „Mi imamo sposobnosti da pobedimo i da ne budemo

uni{teni,“ ka`e Glikova, i ova kwiga je konkretan korak u tom pravcu.

Jovan ]ULIBRK

RADOSLAV B. KRECLOVI]

neraskidivu celinu, dodaju}i i potvr|uju}i su{tinu.

Jezik kojim je kwiga pisana je lagan, pripoveda~ki. Kao da stari

morski vuk uz ~a{u crnog vina sedi u luci i pri~a vam najzanimqivije

pri~e iz svog `ivota… Sve gledaju}i u more. More koje je izazov i

potvrda. More koje zagovara jedan od onih najneposrednijih susreta

~oveka sa prirodom. More kojim se ploviti mora – ali i boriti. Sud-

bina pomorca je da se stalno susre}e sa nevremenom – zapisao je Kre-

clovi}. Nije li to na~in kojim `ivimo?

Hleb pomoraca broji sedam kora. Kwiga pred

vama broji sedam poglavqa. Svako od wih je

zaokru`ena pri~a. Kreativno se ispoqavaju}i, ~ovek

nastoji, svesno ili nesvesno, da ispo{tuje neku

kauzalnost koju nosi u sebi, da ponudi odgovor ili

postavi pitawe. Treba pri~ati pri~e – pri~e protiv

smrti, protiv nasiqa, protiv mr`we. U tom pri~awu

pri~a verovatno se donekle i zaustavqa ne{to {to je

suprotno od qubavi i ̀ ivota. Kao i u onom beste`in-

skom plavetnilu izme|u mora i neba.

Ko je ~esto boravio u tom plavetnilu zaista

po~iwe da misli plavo. Radoslav Kreclovi} je

na ukrcawu bio 12 godina, oplovio je 26.000

morskih miqa I, kada je zavr{io svoju karijeru

oficira, napisao je kwigu.

O tom delu bilo je re~i na promociji

odr`anoj 9. juna na Vojnoj akademiji. Dan pred-

stavqawa Kreclovi}evog prvenca nije slu~ajno

izabran – nekada je u biv{oj SFRJ obele`avan kao dan Ratne

mornarice. Na promociji su govorili recenzenti – viceadmiral

u penziji Milivoje Pavlovi}, novinar „Politike” Radovan

Kova~evi}, general-potpukovnik u penziji dr Radovan Tomanovi},

~ijom zaslugom je kwiga nastala, i autor. Odlomke iz kwige ~itao

je glumac Goran Sultanovi}

Dragana MARKOVI]

BEOGRA\ANIN I MOREN

P

obuna je organizovano odbijawe dva ili vi{e pripadnika oru`anih snaga da

izvr{e nare|ewe pretpostavqenih stare{ina, na {ta su kao pot~iweni po za-

konu obavezni. Postoji pasivni i aktivni oblik pobune. Prvi podrazumeva

samo odbijawe izvr{avawa nare|ewa, a drugi aktivno suprotstavqawe i, u

krajwem slu~aju, napu{tawe jedinice, ~ak i prelazak na protivni~ku stranu za

vreme ratnih dejstava.

To kom bit ke kod Blen haj ma 1704. go di ne, omra ̀ e nog ma jo ra 15. pe {a dij skog

pu ka bri tan ske voj ske ubi li su we go vi voj ni ci hi cem u gla vu. Ma lo je po zna to da se

1797, osam go di na po sle do ga |a ja na bro du Ba un ti, od i gra la ve ro vat no naj su ro vi ja

po bu na u isto ri ji Bri tan ske kra qev ske mor na ri ce. Fre ga ta HMS Her mi o ne je to kom

sep tem bra plo vi la u Ka rip skom mo ru pod ko man dom Hjua Paj go ta, ko ji je va ̀ io za

vr lo stro gog, ~ak i su ro vog ka pe ta na. On je jed nom pri li kom na re dio da se gor -

wa je dra sku pe, a po {to ni je bio za do vo qan br zi nom ko jom je po sa da iz vr {a -

va la ko man du, po vi kao je da }e po sled wi mor nar ko ji si |e na pa lu bu bi ti iz -

bi ~e van. U stra hu od ka zne, tri mla da mor na ra su, tru de }i se da {to br ̀ e si -

|u, pa la i po gi nu la. Paj got je na re dio da se te la po gi nu lih od mah ba ce u mo re,

bez po stup ka pro pi sa nog u slu ~a ju smr ti to kom plo vid be. Ka da je ne ko li ko mor -

na ra pro te sto va lo, ka pe tan ih je ka znio bi ~e va wem. Te no }i po sa da je ubi la

Paj go ta i svih osam ofi ci ra. To kom ka sni je is tra ge, po bu we ni ci, ko ji su brod

pre da li [pan ci ma u Ve ne cu e li, tvr di li su da su, kao i pri po bu ni na Ba un ti -

ju, ofi ci re sme sti li u ~a mac i osta vi li ih na pu ~i ni, ali je isti na br zo iza -

{la na vi de lo. Pred voj ni sud su iz ve de na 33 mor na ra, a 24 od wih su ka ̀ we -

na ve {a wem.

To kom bit ke kod Ka tr Bra, 1815. go di ne, pu kov ni ka Ka me ro na, ko man dan ta

92. pe {a dij skog pu ka, ubio je voj nik, ko ji je, po we go vom na re |e wu, ne ko li ko

da na pre to ga ka ̀ wen bi ~e va wem.

PR VI SVET SKI RAT

Do po ~et ka Pr vog svet skog ra ta su ko bi su tra ja li krat ko, je di ni iz u ze tak

pred sta vqa fran cu sko-pru ski rat 1870–1871. go di ne. Voj ni ci za ra }e nih stra -

na na Za pad nom fron tu su 1914. ve ro va li da }e se ve} do Bo ̀ i }a vra ti ti ku -

V O J N E P O B U N E

68

Stre qa we fran cu skog voj ni ka 1917. go di ne

1. jul 2008.

Isto ri ja be le ̀ i mno {tvo

voj nih po bu na. Po zna to je da

je ne ko li ko rim skih

im pe ra to ra svrg nu to sa

vla sti, od no sno po sta vqe no

za vla da re, po sle po bu na

pre to ri jan ske gar de, o ~e mu

pi {e i Ro bert Grejvs u ro ma nu

„Ja, Kla u di je''. Po bu na po sa de

bro da Ba un ti po sta la je

le gen dar na, kao i

re vo lu ci o nar na de {a va wa na

ru skoj oklop wa ~i Po tem kin.

Usta nak in dij skih voj ni ka

1857. go di ne, po znat kao

in dij ska po bu na, za hva tio je

ceo pot kon ti nent i bio pr va

ozbiq na pret wa bri tan skoj

ko lo ni jal noj vla sti, a ta ko |e

je do bro opi san u li te ra tu ri.

Re volt voj ni ka ne pred sta vqa

uvek i pret wu po `i vot

pret po sta vqe nih, po go to vo

ako voj ni ci uvi de da za lo {e

uslo ve `i vo ta ili te {ku

si tu a ci ju u ko joj se na la ze

od go vor nost ne sno se

di rekt no nad re |e ni pod o fi -

ci ri ili ofi ci ri.

STRO GE KA ZPI [E DR

ALEK SAN DAR

MU TAV XI]

FE

QT

ON

se po je di na~ na i ma sov na ne -

po slu {nost ka ̀ wa va la ta ko

{to bi se do ve la dru ga, broj -

ni ja je di ni ca, ko ja bi nad vla -

da la po bu we ni ke. Me |u tim, u

kon kret nom slu ~a ju po bu ni la

se ~i ta va di vi zi ja. Na ras po -

la ga wu ni je bi lo do voq no je -

di ni ca ko je bi nad ja ~a le 2. di -

vi zi ju, a ~ak i da se to mo glo

do go di ti, pre ki sud ni je mo gao

da osu di sto ti ne voj ni ka na

stre qa we ili ro bi ju, jer su

bi li po treb ni za ra to va we. Sto ga su upu }e ni ofi ci ri ko ji su

me |u voj ni ci ma u`i va li naj ve }i ugled, da ape lu ju na wi hov pa -

tri o ti zam i ose }aj du ̀ no sti, te da ih ube de da za me ne svo je is -

cr pqe ne sa bor ce na pr voj li ni ji fron ta. Po sle ne ko li ko ~a so -

va, ka da su se otre zni li, voj ni ci su po la ko kre nu li na front.

Ve sti o po bu we nim je di ni ca ma vr lo su se br zo pr o {i ri le

i, kao i re vo lu ci ja u Ru si ji, uti ca le na fran cu ske voj ni ke da od

svo je vla de tra ̀ e okon ~a we ra ta. Mno ge po bu ne su pro {le bez

od ma zde, ali su ofi ci ri po sta li sve sni da ne mo gu ima ti po ve -

re wa u voj sku. Ti me je okon ~an plan ge ne ra la Ni ve la o pro do ru

i ve li koj po be di. On je 15. ma ja sme wen, da bi na we go vo me sto

bio ime no van ge ne ral An ri Pe ten. Pr vim na re |e wem no vog

glav no ko man du ju }eg opo zva ni su na pa di ve li kog obi ma, {to je i

bio su {tin ski zah tev po bu we ni ka. I po red to ga, broj po bu na

ni je je wa vao, a po ja vi li su se i no vi zah te vi. Voj ni ci su uka zi -

va li na lo {u is hra nu i us kra }i va we od su stva za po se tu po ro -

di ci. To kom ju na iz bi le su no ve po bu ne u jo{ {e sna est di vi zi ja,

pu ca lo se na ofi ci re, pa qe ni su lo go ri i do la zi lo je do ma -

sov nih tu ~a sa ci vil nom i voj nom po li ci jom.

ni rao je ve li ku ofan zi vu u

apri lu 1917. go di ne. Du go -

traj na ar ti qe rij ska pri pre -

ma tre ba lo je da uni {ti pred -

we li ni je ne ma~ ke od bra ne, a

po tom bi ju ri{ pe {a di je, uz

va tre nu po dr {ku ten ko va, re -

zul to vao ve li kim pro do rom i

po du bi ni i po {i ri ni, za

naj du ̀ e 48 ~a so va, ko ji bi do -

veo do po ra za ne ma~ ke voj ske

i okon ~a wa ra ta.

NE PO SLU [NI FRAN CU ZI

U zo ru 16. apri la, vi {e od mi li on fran cu skih voj ni ka kre nu lo

je na ju ri{. Me |u tim, do ga |a ji se ni su od vi ja li pre ma za mi {qe nom

sce na ri ju. Ar ti qe ri ja ni je uspe la da na pra vi pro dor u bo dqi ka voj

`i ci, ni ti da u}ut ka mi tra qe ska gne zda ko ja su po ko si la de se ti ne hi -

qa da Fran cu za. Ten ko vi su se za gli bi li ili ih je uni {ti la ne ma~ ka

ar ti qe ri ja. Za sa mo se dam da na po gi nu lo je ili ra we no vi {e od

100.000 voj ni ka, ali je, i po red to ga, Ni vel in si sti rao da se ofan -

zi va pro du ̀ i, ve ru ju }i da je pro dor pi ta we da na. Pr va po bu na je iz -

bi la 29. apri la, ka da je 2. ba ta qon 18. pe {a dij skog pu ka, ko ji je po -

vu ~en sa pr ve li ni je na kon {to je od 600 voj ni ka u je di ni ci osta lo

sa mo 200, a pre ̀ i ve li ma je obe }an od mor, po sle po pu ne qud stvom

do bio na re |e we da se vra ti na front. Pu ni srx be i ne ve ri ce, voj -

ni ci su to od bi li, a mno gi od wih, pri pi ti od cr nog vi na ko je je bi lo

jef ti no i do stup no u ve li kim ko li ~i na ma, vi ka li su „Do le rat!'' Do

po no }i su se otre zni li i po la ko kre nu li ka fron tu, a ofi ci ri, shva -

tiv {i da je to bi la po bu na, od lu ~i li su da ne ko li ci nu ka zne za pri -

mer osta li ma. U mra ku su na su mi ce iz vla ~i li qu de iz ko lo ne i od vo -

}a ma. Me |u tim, na kon {to je ne ma~ ki pro dor za u sta vqen to kom

pr ve bit ke na Mar ni, front se sta bi li zo vao i pre {lo se na po -

zi ci o no ra to va we. Li ni je ro vo va su se pro te za le od Se ver nog

mo ra do [vaj car ske, u du ̀ i ni od 1.000 km. Ti pi ~an rov je bio du -

bok dva do dva i po me ta ra, a {i rok oko me tar i po, uz mno {tvo

is ko pa nih ze mu ni ca i mre ̀ u ro vo va dru ge li ni je. Obe stra ne su

iz vo di le na pa de uz op se ̀ nu ar ti qe rij sku pri pre mu, na kon ~e ga je

sle dio ju ri{ pe {a di je pre ko ni ~i je ze mqe, do bo dqi ka ve `i ce

ko ja je bi la pr va pa siv na za {ti ta ne pri ja te qe vih ro vo va. Na pa -

di su, po pra vi lu, bi li ne u spe {ni, uz ve li ke gu bit ke u qud stvu, jer

je mi tra qe ska va tra sa la ko }om ko si la pe {a di ju, ko ja se, op te re -

}e na opre mom i oru` jem, spo ro kre ta la po te {kom te re nu.

Stal ne eks plo zi je gra na ta, od ko jih ni je bi lo pra ve za {ti -

te, do ve le su mno ge voj ni ke u sta we bor be nog pre mo ra, da nas

po zna tog kao post tra u mat ski stre sni po re me }aj. Uslo vi `i vo ta

su bi li o~aj ni.

Pro le} ne i je se we ki {e su ro vo ve i ze mu ni ce pu ni le vo -

dom, sto ti ne hi qa da pa co va su se hra ni le ot pa ci ma i na tru lim

le {e vi ma, va {qi vost je bi la svu gde pri sut na, a sve ̀ e je di ni ce,

ko je su sti za le na pr vu li ni ju fron ta, mo gle su da ose te smrad

ro vo va mno go pre ne go {to bi ih ugle da le.

Rat je ot po ~eo u av gu stu 1914. i do kra ja te go di ne Fran cu -

zi su ve} ima li 306.000 po gi nu lih. Dru ga rat na go di na do ne la

je 334.000 po gi nu lih voj ni ka, a 1916. bi lo ih je 217. 000. Ge -

ne ral Ro bert Ni vel, glav no ko man du ju }i fran cu ske voj ske, pla -

di li ih pred pre ki voj ni sud. Pe to ri ca su osu |e na na smrt stre qa -

wem, a de se tak osta lih na du go go di {wu ro bi ju u fran cu skim ko lo ni -

ja ma. Dok su osu |e ni ke vo di li na stre qa we, je dan od wih je, ko ri ste -

}i eks plo zi je ne ma~ kih gra na ta, uspeo da po beg ne u {u mu i ni kad ni je

pro na |en.

Mno go ma sov ni ja po bu na iz bi la je 3. ma ja, ka da je po slu -

{nost od bi la ce la 2. di vi zi ja. Voj ni ci su se na ju tar woj smo tri

po ja vi li bez oru` ja, uz po vi ke „Ne }e mo na front!'' Sli~ no se

do go di lo i u 74. pe {a dij skom pu ku, gde su voj ni ci ob ja sni li svo -

jim ofi ci ri ma da ne ma ju na me ru da im na ne su ni ka kvo zlo, ve}

sa mo od bi ja ju da u~e stvu ju u ja lo vim, smr to no snim ju ri {i ma. „Mi

}e mo bra ni ti na {e po lo ̀ a je'', re kli su oni, „i ne od bi ja mo da

ra tu je mo, ali ho }e mo da se pro me ni na ~in na ko ji se to ra di''. U

pr vi mah ofi ci ri su bi li u ne do u mi ci ka ko da po stu pe. Do ta da

69

PE TE NO VA ANA LI ZA

To kom Pr vog svet skog ra ta, a po seb no po sle re vo lu ci je

u Ru si ji, u fran cu skoj voj sci ja ~a ju zah te vi za okon ~a we ra -

ta. U jed nom od svo jih iz ve {ta ja ge ne ral Pe ten je za iz bi ja we

po bu na okri vio ne sa mo vla du, ko ja je do zvo li la slo bo du

{tam pe i di stri bu ci ju an ti rat nih pam fle ta me |u voj skom,

ve} i ni zak kva li tet hra ne, ma sov no ko ri {}e we al ko ho la,

lo {e uslo ve u po za din skim od ma ra li {ti ma, te ne do sled nu

po li ti ku u odo bra va wu od su stva. Osim to ga, kri ti ko vao je i

ge ne ra le op sed nu te ide ja ma o br zom pro do ru, ko ji ni su po -

ka zi va li ni ka kvu bri gu za svo je voj ni ke i wi ho ve pat we.

NE U MO QI VI BRITANCI

U Pr vom svet skom ra tu britanski voj ni su do vi iz re kli oko

2.900 smrt nih ka zni, od ko jih je ve }i na pre i na ~e na u ka zne za -

tvo rom. Uo~ qiv je wi hov po rast to kom po sled wih go di na ra ta –

sa 60 u 1916. na 221 to kom 1917, pa do 676 u 1918. go di ni.

Zbog de zer ter stva stre qa ni su 266 voj ni ka i dva ofi ci ra, zbog

ku ka vi~ lu ka 18 voj ni ka, pe to ri ca zbog od bi ja wa na re |e wa i dvo -

ji ca zbog spa va wa na po lo ̀ a ju.

NE ZA PO BU WE NI KE

Broj de zer te ra je ude se to stru ~en. U raz go vo ru sa bri tan -

skim na ~el ni kom ge ne ral {ta ba ge ne ra lom Hej gom, Pe ten je re -

kao da se u slu ~a ju po ku {a ja pro do ra Ne ma ca ka Pa ri zu mo ̀ e

po u zda ti sa mo u dve di vi zi je. Fran cu ska voj ska ni je bi la sprem -

na da se bo ri.

SU RO VE KA ZNE

Shva tiv {i da su za us po sta vqa we di -

sci pli ne neo p hod ne tre nut ne i su ro ve me -

re, Pe ten je na re dio ma sov na hap {e wa

ko lo vo |a i wi ho vo iz vo |e we pred pre ki

sud. Ako ni su mo gli da iden ti fi ku ju ko lo -

vo |e, ofi ci ri su iz dva ja li voj ni ke ko ji su

ima li kri mi nal nu pro {lost u gra |an stvu

ili voj sci, pa ~ak i one ~i ji je je di ni greh

bio {to su se stal no `a li li. Po ne kad je

ko ri {}en i me tod ge ne ra la Ta u fli ba, ko -

ji je iz po stro je ne je di ni ce iz dvo jio sva -

kog de se tog voj ni ka i na re dio stre qa we.

Taj su ro vi obi ~aj po ti ~e jo{ iz rim skih

vre me na, ka da je bio po znat kao de ci ma tio(de set ko va we). Odr ̀ a no je ukup no 3.427

su |e wa, na ko ji ma je osu |e no 23.385 voj -

ni ka, a me |u wi ma i 554 na smrt stre qa -

wem. Upo re do sa tim dra kon skim me ra ma,

Pe ten je uveo i me re ~i ji je ciq bio po -

boq {a we mo ra la, kao {to je pra vo na

sed mo dnev no od su stvo sva ka ~e ti ri me se -

ca. Nem ci su od rat nih za ro bqe ni ka i

svo jih {pi ju na do bi li oba ve {te wa o ma -

sov nim po bu na ma u fran cu skoj voj sci, ali

su od bi li da po ve ru ju u wih, sma tra ju }i ih

za dez in for ma ci je. Pre ma po je di nim ana -

li ti ~a ri ma, ti me su mo ̀ da pro pu sti li mo gu} nost da u le to 1917.

go di ne do bi ju rat. Do sep tem bra su po bu ne umi nu le, ali je to me

do pri neo i @or` Kle man so, ko ji je kao pred sed nik vla de uveo

stro gu cen zu ru {tam pe i po hap sio sto ti ne an ti rat nih agi ta to ra.

Po sle za vr {et ka ra ta ge ne ral Pe ten je u svom op {ir nom

iz ve {ta ju za iz bi ja we po bu na okri vio ne sa mo vla du, ko ja je do -

zvo li la slo bo du {tam pe i di stri bu ci ju an ti rat nih pam fle ta

me |u voj skom, ve} i ni zak kva li tet hra ne, ma sov no ko ri {}e we

al ko ho la, lo {e uslo ve u po za din skim od ma ra li {ti ma, te ne do -

sled nu po li ti ku u odo bra va wu od su stva. Osim to ga, kri ti ko vao

je i ge ne ra le op sed nu te ide ja ma o br zom pro do ru, ko ji ni su po -

ka zi va li ni ka kvu bri gu za svo je voj ni ke i wi ho ve pat we. Sa svim

je ja sno ko ga je pri to me imao na umu.

BEZ U SPE [NE PRET WE SMR ]U

Bri tan ske voj ne vla sti su, po u ~e ne fran cu skim is ku stvom,

pri me ni le su ro ve ka zne na po bu we ni ke po je din ce, dok je ma sov -

na ne po slu {nost pro la zi la bez od ma zde. Raz log je bi la svest o

~i we ni ci da, ka da smrt po sta ne deo sva ko dne vi ce, kao kod voj -

ni ka na fron tu, pret wa smrt nom ka znom gu bi na sna zi. Pri me na

dra kon skih me ra mo ̀ e sa mo za o {tri ti po sto je }e pro ble me, u

{to se na svo ju {te tu uve rio ka pe tan Paj got. Me |u tim, sva ke ne -

de qe je, to kom ju tar we smo tre, pred stro jem ~i ta no oba ve {te we

sa sva kog fron ta o bro ju voj ni ka ko ji su stre qa ni zbog ku ka vi~ -

lu ka ili de zer ter stva, {to je bi la ja sna psi ho lo {ka me ra. To -

kom ra ta voj ni su su do vi iz re kli oko 2.900 smrt nih ka zni, od

ko jih je ve }i na pre i na ~e na u ka zne za tvo rom, ali je to kom po -

sled wih go di na ra ta uo~ qiv wi hov po rast – sa 60 u 1916. na

221 to kom 1917, pa do 676 u 1918. go di ni. Zbog de zer ter stva

stre qa ni su 266 voj ni ka i dva ofi ci ra, zbog ku ka vi~ lu ka 18

voj ni ka, pe to ri ca zbog od bi ja wa na re |e wa i dvo ji ca zbog spa -

va wa na po lo ̀ a ju.

Naj ma sov ni ja po bu na bri tan skih voj ni ka iz bi la je u lo go -

ru Etapl 1917. go di ne. Sme {ten 15 ki lo me ta ra ju ̀ no od Bu lo -

wa, to je bio lo gor za obu ku, u kom su i tek pri sti gli re gru ti i

ve te ra ni pro la zi li vr lo in ten ziv nu, ~e sto i su ro vu obu ku u

za {ti ti od boj nih otro va i bor be ba jo ne tom, uz du ge i na por ne

mar {e ve. Uslo vi u lo gor skoj bol ni ci bi li su pre ka ̀ we ni~ ki

ne go te ra pe ut ski i ~e sto su iz bi ja li

su ko bi pa ci je na ta sa voj nom po li ci -

jom, a ra we ni ci su se ra di je vra }a li

na front de li mi~ no za le ~e ni ne go

{to su osta ja li u Eta plu. Do ga |a ji su

do sti gli vr hu nac 9. sep tem bra, po -

sle hap {e wa no vo ze land skog ar ti -

qer ca, ka da je voj na po li ci ja pu ca la

na oku pqe ne voj ni ke i jed nog ubi la, a

ra ni la Fran cu ski wu ko ja je po sma -

tra la do ga |aj. Vi {e od hi qa du raz -

gne vqe nih bo ra ca na te ra lo je voj nu

po li ci ju u bek stvo, a po tom su u{li u

kan ce la ri ju ko man dan ta i na ra me ni -

ma ga pro ne li kroz ba zu. Sle de }eg

da na su voj ni ci od mar {i ra li do Bu -

lo wa i pro {li kroz grad, ali su da -

qe kre ta we spre ~i li ko wi ca, mi tra -

qe sko ode qe we i ar ti qe ri ja, ko ji

ni su otvo ri li va tru jer su se do ta da

gla ve ohla di le. Me |u tim, dan-dva pre

to ga, ta ko |e u bli zi ni Bu lo wa, dve

rad ne ~e te su pro gla si le {trajk, a

po tom jo{ jed na. Ka da su, i po red za -

bra ne, rad ni ci po ku {a li da na pu ste

lo gor, na wih je otvo re na va tra, ko -

jom su 23 usmr }e na, a 24 ra we na.

Mo ra se na po me nu ti da su rad ni ci

bi li Ki ne zi ili Egip }a ni, {to je ve -

ro vat no uti ca lo na od lu ku o ga {e wu

po bu ne si lom oru` ja.

Mo ̀ e zvu ~a ti kao iz ne na |e we, ali je ~i we ni ca da je u ne -

ma~ koj voj sci to kom Pr vog svet skog ra ta iz vr {e no sa mo 48 ka -

zni stre qa wem. Je dan od raz lo ga je, sva ka ko, bio i voj ni za kon,

ko ji je bez iz me ne ostao na sna zi jo{ od 1872. go di ne, a ko ji je

Mi ni star stvo ra ta Ve li ke Bri ta ni je 1879. oce ni lo kao „bla -

`i od voj nog za ko na bi lo ko je dru ge dr ̀ a ve''. Naj ve }i broj smrt -

nih ka zni, iz ri ca nih pre ma kon ci zno na ve de nim stav ka ma, ko jih

je ukup no bi lo je da na est, iz vr {en je to kom 1916. go di ne, ka da

je po sle bit ke kod Ver de na, na Za pad nom fron tu, od no sno

ofan zi ve Bru si lo va, na Is to~ nom, Ne ma~ ka bi la na ko rak od

po ra za.

Sa dru ge stra ne, od nos pre ma ci vi li ma na oku pi ra noj te -

ri to ri ji bio je ne u po re di vo stro ̀ i. Ta ko je, sa mo to kom 1917.

go di ne, u obla sti od go vor no sti 6. ar mi je, sa ba zom u Tur neu,

zbog raz li ~i tih pre kr {a ja osu |e no 7.217 oso ba, a od to ga je iz -

re ~e no 17 smrt nih ka zni. Po sle ra ta, 1920. go di ne, voj ni za kon

je uki nut, da bi po no vo bio uve den 1934. go di ne. Voj ni prav nik

Erik [vin ge je uzro ke ne ma~ kog po ra za u Pr vom svet skom ra tu

obra zlo ̀ io re ~i ma: „Is hod ve li ke bit ke na ro da bi ve ro vat no

bio dru ga ~i ji, da se {i re wu simp to ma dez in te gra ci je to kom

1917. i 1918. go di ne su prot sta vi lo istom ener gi jom kao i u dru -

gim ze mqa ma'', mi sle }i pri tom na Fran cu sku i V. Bri ta ni ju.

[vin ge je ti me ob ja snio uzro ke po ra za sa ne ma~ kog aspek ta: voj -

ni ci ma na fron tu su no` u le |a za bo li le vi ~a ri i {pe ku lan ti.

Upra vo zbog to ga je ne ma~ ki voj ni za kon u dru gom svet skom ra tu

po stao iz ra zi to ra di ka lan i ne hu man, te je od 1939. do 1945.

go di ne po gu bqe no sko ro 15.000 voj ni ka Tre }eg raj ha.

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

70

FEQTON

1.jul 2008.

Mar {al Anri Pe ten

1. jul

Dan Vazduhoplovnog zavoda „Moma

Stanojlovi}“. Obele`ava se u znak

se }awa na dan kada je 1916. godine

u Mi kri pored Soluna formirana

Aeroplanska radionica. Od 1. ja-

nuara 1973. godine radionica je lo-

cirana na aerodromu Batajnica, a

od 13. decembra 1976. godine nosi

naziv „Moma Stanojlovi}“.

2. jul 1882.

Donet Zakon o grbu

Kraqevine Srbije.

Grb je ura|en tako

da se na wemu vidi

da Kraqevina nije

nova dr`ava, ve}

da nastavqa sre -

dwe vekovnu nema -

wi }ku tradiciju. Nemawi}ki dvogla-

vi orao i grb Kne`evine Srbije

ukom ponovani su u novi grb Kraqe-

vine Srbije, koji je u Be~u izradio

baron [trel.

3. jul 1951.

Na~elnik General{taba jugosloven-

ske armije general Ko~a Popovi}

zavr{io je posetu Velikoj Britaniji.

Tokom razgovora u Londonu sa ~la-

novima General{taba Britanije, ge-

neral Popovi} je pokrenuo pitawe

isporuke ratnog materijala Jugosla-

viji.

5. jul 1868.

^inom miropoma-

zawa u Sabornoj

crkvi u Beogradu

Milan Obrenovi}

je uveden u vlada-

la~ko zvawe. Bu-

du}i da je bio ma-

loletan, u wegovo

ime vladalo je na-

mesni{tvo, koje su ~inili Milivoje

Petrovi} Blaznavac, Jovan Risti} i

Jovan Gavrilovi}.

9. jul 1913.

Pobedom Srpske vojske nad bugar-

skim trupama zavr{ena je Bregal-

ni~ka bitka. Srbi su imali 16.200

poginulih i rawenih, od toga 11.350

u Tre}oj armiji, a Bugari oko

25.000. Obe strane pretrpele su

znatne gubitke i od kolere, koju su

Bugari preneli od Turaka. Bitka je

bila odlu~uju}a za pobedu Srbije,

Crne Gore i Gr~ke u Drugom balkan-

skom ratu protiv Bugarske.

12. jul

Dan Druge brigade Kopnene vojske.

Obele`ava se u znak se}awa na po-

bedu srpskih ustanika pod koman-

dom Kara|or|a Petrovi}a nad Tur-

cima u boju kod Karanovca 1805.

godine.

12. jul 1892.

Prema projektu nema~kog in`ewera

Oskara Smrekara iz Manhajma, u

Beogradu je pu{ten u rad prvi savre-

meni vodovod. Tada je prvi put po ~e -

lo kori{}ewe podzemnih voda i upo-

treba savremenih ure|aja za crp-

qewe, potiskivawe i razvo|ewe vo-

de do rezervoara i potro{a~a. Do-

tada{wi vodovod je bio gravitacio-

ni, a voda je kori{}ena preko jav-

nih ~esmi.

12. jula 1936.

Na Malom Kalemeg-

danu u Beogradu sve-

~ano je otvoren Zoo-

lo{ki vrt. Os no -

vao ga je industri -

jalac Vlada Ili}.

Kada je formiran, vrt je zauzimao

prostor od oko tri i po hektara, a

do po~etka Drugog svetskog rata

pro{iren je na ne{to vi{e od ~etr-

naest hektara. U nema~kom bombar-

dovawu Beograda u Drugom svetskom

ratu `ivotiwe su podelile sudbinu

qudi – 6. aprila 1941. mnoge su

stradale od avionskih bombi. Danas

se Zoolo{ki vrt prostire na oko se-

dam hektara.

13. jul 1943.

Pobedom sovjetske

armije, posle samo

osam dana okon~a -

na je kqu~na faza

Kurske bitke, naj-

ve}eg tenkovskog okr-

{aja u istoriji ra-

tova. U bici je ko-

ri{teno oko 6.000

tenkova sa obe strane. Tokom bor-

bi, koje su trajale do 23. avgusta

1943, Nemci su izgubili gotovo sve

tenkove i 30 svojih divizija je

uni{teno.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

71

DEKLARACIJA

O DR@AVNOM JEDINSTVU

Pojava politi~kih strasti, nacionalnih

emocija, mr`we i represije na izborima od 5.

maja 1935, ozna~ila je raskid sa starim poli-

ti~kim stawem nacionalnog jugoslovenstva u Kra-

qevini Jugoslaviji. Izbori su potvrdili zahtev

za preure|ewe dr`ave i pokazali da se poli-

ti~ki `ivot vra}a regionalnim okvirima. U

poku{aju da spre~i probleme koji su se nago-

ve{tavali, vlada Milana Stojadinovi}a 4. ju-

la 1935. objavquje Deklaraciju, u kojoj je pot-

vr|en princip dr`avnog i narodnog jedinstva.

Vlada je istakla da u unutra{woj politici za-

dr`ava dotada{wi politi~ki pravac, ali je na-

govestila i promenu politi~kog kursa. Najav-

qeno je da }e `eqama naroda biti prilago|eni

oni zakoni koji bi mogli da doprinesu u~e{}u

naj{irih slojeva naroda u op{tinskoj, bano-

vinskoj i dr`avnoj upravi. Pod tim se, pre sve-

ga, podrazumevala {iroka narodna samoupra-

va, izborni zakon, zakon o {tampi, zborovima

i udru`ewima.

Vlada Milana Stojadinovi}a je u toku svog

mandata (1935–1938) zagovarala takozvano

„realno jugoslovenstvo“, smatraju}i da jugoslo-

venstvo predstavqa podlogu na kojoj je izgra -

|ena dr`ava i na kojoj jedino mo`e biti sa~u -

vana.

PETROVSKA

SKUP[TINA 1848.

Narodna skup{tina odr`ana u Kragujevcu

11. i 12. jula 1848. nagovestila je pojavu libe-

ralnih ideja u Srbiji. Ve}ina narodnih pred-

stavnika zahtevala je da se Narodna skup{tina

redovno saziva, da se izdejstvuje nasledno

kne`evsko zvawe i da se Turci isele iz Srbije.

Na nivou unutra{we uprave bilo je zahteva da

se uvede proporcionalni porez, omogu}i kre-

ditirawe trgovaca i osnuje trgova~ki sud, da

~inovnici pla}aju ve}i porez, da se ~inovnici-

ma zabrani da trguju i da tri lica iz iste po-

rodice ne mogu biti ~inovnici. Zahtevana je i

sloboda {tampe.

Pripremio Miqan MILKI]

N

1. jul 2008.

^E TVR TI ME \U NA ROD NI

VI TE [KI TUR NIR „SVI BOR

DU HO VI 2008"

Ciq or ga ni zo va wa me |u na rod nog

tur ni ra je ste afir ma ci ja srp skog

kul tu r nog na sle |a, do pri nos

ugle du Sr bi je i ukqu ~i va we

u evrop ske to ko ve, a deo je

i sve bo ga ti je tu ri sti~ ke po nu de

glav nog gra da

e sva ki da {wi vi te {ki spek takl oku pio je, po red ~la no va

Srp skog vi te {kog re da Svi bor, i pred stav ni ke Ru si je,

Poq ske, Ru mu ni je i Ma |ar ske, a ma ni fe sta ci ju je to kom

tri da na pra ti lo vi {e de se ti na hi qa da po se ti la ca. Tur -

nir su pri zna la evrop ska vi te {ka brat stva, dru {tva i

aso ci ja ci je i uvr {ten je u zva ni~ ni ka len dar sred we ve kov nih

ma ni fe sta ci ja.

Bo ga ti pro gram za po ~et je vi te {kim zbo rom i pa ra dom vi -

te zo va sa `i vo pi snim {ti to vi ma, sjaj nim oklo pi ma, bli sta vim

oru` jem, bar ja ci ma i ste go vi ma, pra }e nih {ti to no {a ma, pa ̀ e -

vi ma i go spa ma.

Ta bor je bio sme {ten pod no Be o grad ske tvr |a ve i sa svo jom

sred we ve kov nom iko no gra fi jom, {a to ri ma, rin go vi ma, bi na ma,

me ta ma i op sad nim spra va ma, bio je au ten ti~ na sli ka sta rin skog

am bi jen ta u ko me su se, ve ko vi ma ra ni je, odr ̀ a va li sli~ ni tur -

ni ri.

U tak mi ~ar skom de lu vi te zo vi iz pet ze ma qa nad me ta li su

se u srp skom vi te {kom dva na e sto bo ju sa di sci pli na ma: Mar ko vo

SR BI JA NAJ BO QA

Sve u kup ni po bed nik ̂ e tvr tog me |u na rod nog vi te {kog tur ni -

ra je ste eki pa Sr bi je, dru ga je Ru si ja, a tre }a Ru mu ni ja.

Od dva na est tak mi ~ar skih di sci pli na, u de vet su naj bo qi

bi li Sr bi, u dve Ru si, a u jed noj Ru mu ni.

Naj u spe {ni ji vi te zo vi iz eki pe Sr bi je je su Bo {ko Mi tro -

vi}, Ve dran Br ki} i Mar ko Jok si mo vi}.

OPLE ME WE NA SNA

73

NACIONALNE VREDNOSTI

Ro man Pa vlo vi~, sa Ru skog dr ̀ av nog uni ver zi te ta fi -

zi~ ke kul tu re, spor ta i tu ri zma:

– Ne go va we vi te {tva u Ru si ji je ve o ma za stu pqe no. Na

sa bo ri ma, kao {to je ne dav no odr ̀ a na „Vi te {ka sna“ u Mo -

skvi, oku pi se vi {e od hi qa du u~e sni ka iz svih kra je va Ru si -

je i broj ni go sti, a tak mi ~e wa i osta le kul tur ne ma ni fe sta -

ci je pra ti za i sta broj na pu bli ka. Po seb no je va ̀ no {to je

vi te {tvo po pu lar no me |u mla dim qu di ma, ko ji ta ko oda ju po -

~ast svo jim pre ci ma, po sta ju sve sni ji svo jih na ci o nal nih

vred no sti, po {tu ju }i vi {e i dru ge.

to pu za we, Re qi no le te we, No va ko vo pen tra we, haj du~ ko pre ska -

ka we, [ip ~i }e vo ve ra we, Ra do ji ~i no pli va we, Obla ~i }e vo tr -

~a we, Mi lo {e vo ka me we, Stra hi wi no {~e pa we, na brv nu bo re -

we, klip ka nad vla ~e we, ju na~ ko ska ka we. Oni su od me ri li sna ge

u ve {ti na ma bo re wa uz ar se nal ra zno li kog oru` ja, kao {to su

ma~, to puz, ko pqe, se ki ra, stre la...

Po red bo ri la~ kog de la, sve eki pe su pri ka za le svoj vi te {ki

pro gram i pri re di le smo tru umet ni~ kog i kul tur nog stva ra la {tva

svo jih ze ma qa. Maj stor stvo su pri ka za li i kra sno pi sci, ka li gra -

fi, iko no pi sci, oru ̀ a ri, `i vo pi sci, ko va ~i, dr vo de qe, grn ~a -

ri... Pred sta vi li su se i poj ci i an sam bli et no mu zi ke.

Ta ko bo gat pro gram, sa broj nim u~e sni ci ma i po se ti o ci ma,

osni va~ i ~el nik Svi bora Ra di vo je Ra du lo vi} ko men ta ri {e `e -

qom da se o~u va tra di ci ja i kul tu ra, da se na sta ve slav ne vr li -

ne srp skih vi te zo va, a isto vre me no ne gu je i evrop ska kul tur na

ba {ti na.

„Mi smo sa mo deo jed ne vr lo raz vi je ne ak tiv no sti {i rom

Evro pe, a to je ne go va we vi te {tva i vla sti tih tra di ci ja“, ka ̀ e

Ra du lo vi}. „Ta ko se ~u va ju kul tur ne vred no sti ko je na ro di raz -

vi ja ju ve ko vi ma i pre no se ge ne ra ci ja ma, ~i me se ja ~a svest o

sop stve nom iden ti te tu i pri pad no sti na ci ji, ali i ~i ta voj za jed -

ni ci ko ja de li, ~u va i una pre |u je te vi te {ke vred no sti. Ja vo -

lim da ka ̀ em da }e le po ta po be di ti sve. Da kle, taj ople me we ni

i ohri sto vqe ni ju nak, ko ji ho }e da bu de bo qi ~o vek i to sva ko -

dnev no po tvr |u je pre ma svom okru ̀ e wu, za slu ̀ u je do bro tu ko ja

}e mu se vi {e stru ko vra }a ti“, ka ̀ e pr vi za go va ra~ vred no sti

Svi bo ra Ra di vo je Ra du lo vi}.

R. MU TAV XI]

Snimio Z. STOJKOVI]

O^U VA WE TRA DI CI JE

Svi bor se ak tiv no ve ̀ ba od sre di ne osam de se tih go di na

pro {log ve ka. Pr vi klub za srp ske vi te {ke ve {ti ne „Vi tez" osno -

van je 1991. go di ne. Da nas ra di vi {e klu bo va ko ji ~i ne Svi bor

sa vez Sr bi je. Tre nin zi se odr ̀ a va ju u sport skim cen tri ma, {ko -

la ma, u pri ro di i na Voj noj aka de mi ji Voj ske Sr bi je.

Po red or ga ni zo va wa tur ni ra i ni za dru gih ma ni fe sta ci ja

u Sr bi ji, Srp ski vi te {ki red Svi bor u~e stvu je i na me |u na rod -

nim tur ni ri ma i to sa vr lo za pa ̀ e nim uspe si ma.

Uz bla go slov Srp ske pra vo slav ne cr kve, Svi bor je ob no -

vio broj ne tra di ci o nal ne kul tur no-sport ske ma ni fe sta ci je:

Bo go ja vqen sko pli va we za ^a sni krst, Sre tew sko vi te {ko ~e -

li ~e we, \ur |ev dan ski ura nak, Ho do ~a {}e od Be o gra da do ma -

na sti ra Ostrog, Vi dov dan ske vi te {ke igre, Mi trov dan ska haj -

du~ ka nad me ta wa, Sred we ve kov ne |o stre i ba gor de, tur ni re i

meg da ne...

Ciq svih tih ak tiv no sti, ~i ji je deo i Me |u na rod ni tur nir

„Svi bor Du ho vi 2008“, je ste afir ma ci ja srp skog kul tu r nog na -

sle |a, do pri nos ugle du Sr bi je i ukqu ~i va we u evrop ske to ko -

ve, a do pri nos je i sve bo ga ti joj tu ri sti~ koj po nu di glav nog

gra da.

PU TO KAZ

Je ro mo nah Fe ok tist, Ru si ja:

– Ovim ot kri va mo ko re ne, sa zna je mo ko smo, na la zi mo bo -

qi put. Ovim sna ̀ i mo se be, a de cu vas pi ta va mo na vred nim uzo -

ri ma pre da ka, da i oni bu du uzor no vom po tom stvu.

RAZ ME NA IS KU STVA

Aleks Bar bo sa, u~e snik iz Ru mu ni je:

– Sve je vi {e mla dih ko ji se i u Ru mu ni ji po sve }u ju ne go va wu

vi te {tva. Ima mo i re dov na tak mi ~e wa i oku pqa wa. Za me ne to

zna ~i ja ~a we du ha i te la, ~vr {}e ve zi va we za tra di ci ju i isto -

ri ju. A ova kvi me |u na rod ni tur ni ri pri li ka su za sti ca we no vih

is ku sta va i ve {ti na, ka ko u vi te {kom bo re wu, ta ko i u upo zna -

va wu dru gih qu di i wi ho vih kul tu ra.

OD ME RA VA WE VITEZOVA

Ma te u{ [u bin ski, tak mi ~ar iz Poq ske:

– Vr lo ra do u~e stvu je mo na ova kvim fe sti va li ma, na ro -

~i to u ino stran stvu, ka da pri ka zu je mo na{ vi te {ki pro gram,

a od me ri mo sna ge i sa dru gi ma, ko ji ta ko |e ve ̀ ba ju vi te {ke

di sci pli ne. Imam sa mo re ~i hva le za or ga ni za ci ju ovog tur -

ni ra, a le po je {to nas sva ko dnev no gle da broj na pu bli ka.

A GA

Na {est me se ci pre svog ja -

vqa wa u Na za re tu, Pre sve toj De -

vi Ma ri ji, ve li ki Ga vril, an |eo

Bo ̀ i ji, ja vio se pre o sve {te nom

Za ha ri ju u hra mu je ru sa lim skom.

Pre ne go {to je ob ja vio ~u de sno

za ~e }e bez mu ̀ ne de vi ce, an |eo je

ob ja vio ~u de sno za ~e }e bez det ne

sta ri ce, Za ha ri ji ne `e ne Je li sa -

ve te. Za ha ri ja ni je od mah po ve ro -

vao re ~i ma ko je je ~uo i ostao je

nem sve do osmo ga da na po ro |e -

wu de te ta.

Ka da su se sku pi li ro |a ci

zbog ob re za wa i da va wa ime na

mla den cu, otac Za ha ri ja, bu du }i

nem, na pi sao je na da {~i ci ime Jo van i isto ga tre na pro go -

vo rio. Iz Za ha ri je vog do ma ko ji se na la zio iz me |u Vi tle je ma

i He vro na, ras ~u lo se o ovim ~ud nim do ga |a wi ma po ce lom

Izra i qu, gde je glas sti gao i do Iro da, ko ji je na re dio da se

po bi ju de ca po Vi tle je mu. Na ra dio je da pro na |u i Jo va na,

ali je Je li sa ve ta uspe la da sa kri je de te.

Raz ja re ni Irod po slao je xe la te u hram po Za ha ri ja, i

oni su ga us put ubi li. Je li sa ve ta je, sa svo jim si nom Jo va nom,

uspe la da po beg ne i sa kri je se u ne koj pe {te ri. Tu je usko ro

pre mi nu la i de ~ak je ostao sam u pu sti wi na sta ra wu Bo ga i

an |e la Bo ̀ i jih.

Pe tar, sin Jo nin, brat An dre je pr vo zva nog, iz ple me na

Si me o no va, iz gra da Va si de je bio ri bar ko ji se naj pre zvao

Si mon, no Go spod je bla go i zvo leo na zva ti ga Ki fom, ili Pe -

trom. On je pr vi od u~e ni ka ja sno iz ra zio ve ru u Go spo da Isu -

sa re kav {i: „Ti si Hri stos, Sin Bo ga `i vo ga”. We go va qu bav

pre ma Go spo du stal no je ja ~a la. ^i nio je mo} na ~u da: le ~io je

bo le sne, vas kr sa vao mr tve.

Pa vle je ro dom iz Tar sa, od ple me na Ve ni ja mi no va. Pr -

vo ime mu je Sa vle. Bio je fa ri sej i go nitq hris }an stva. ^u -

de sno je obra }en u ve ru hri {}an sku sa mim Go spo dom, ko ji mu

se ja vio na pu tu za Da mask. Kr {ten je, pro zvan Pa vlom i uvr -

{}en u slu ̀ bu ve li kih apo sto la. Sa ple me ni tom rev no {}u

pro po ve dao je je van |e qe svu da, od gra ni ca Ara bi je do [pa -

ni je, me |u Je vre ji ma i ne zna bo {ci ma. Po {to je do sti gao tu

me ru sa vr {en stva da je mo gao re }i: „Ne `i vim ja, ne go Hri -

stos `i vi u me ni”, bio je po se ~en u Ri mu, u vre me ca ra Ne ro -

na, kad i apo stol Pe tar.

1. jul 2008.74

DUHOVNOSTR A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

DUGA V E R S K I P R A Z N I C I1-15. jul

Pra vo slav ni

2. jul – Sveti Jovan [angajski

3. jul – Prepodobni Naum Ohridski

5. jul – Prepodobna Anastasija Srpska

7. jul – Ro |e we sve tog Jo va na Pre te ~e – Ivaw dan

11. jul – Sveti mu~enici Dabrobosanski i Mile{evski

12. jul – Sve ti apo sto li Pe tar i Pa vle – Pe trov dan

14. jul – Sve ti mu ~e ni ci i be sre bre ni ci Ko zma i Da mjan

S po ro, pro la zi ve li ka olu ja. Tek {to se iz li la ki {a, kao

iz ka bla, jo{ kru ̀ i, vi ho rom, ha os obla ka, jo{ se sr di to

raz ma hu je grom: jo{ se uz drh ta lo, pa le mu we i sve je po -

tre se no i za glu {e no. Od jed nom se po ja vqu je ona: zra~ na, sme -

la, i li ku ju }a. I svi gle da ju u vis u wu: Gle daj te, po gle daj te!

Ka ko je ozbi qan bio taj ~as ne be skog ne re da, ka ko je uz -

vi {e no, upo zo ra va ju }e i sr di to, raz go va ra la sa na ma vi {wa

si la – a od jed nom, kao me ki osmeh vr hov nog su di je, kao opro -

{taj i po mi re we po sle tra gi~ nog tre nut ka, kao ve se la igra u

pu noj ozbiq no sti nad nama li ku je, zra~ no i sme lo, bo ̀ an stve -

na du ga. Ra do sno se na sla |u je ~o vek tom uz vi {e nom igrom, u

na iv noj na di da se to ona po sta vqa pre ma we mu, pre ma svi ma

na ma; nas su sma tra li gle da o ci ma, na ma su hte li ne {to da is -

pri po ve de, ne {to da da ju, na ma je bi lo po treb no bi lo ne {to

da pri me ti mo, ka ko bi smo pro ~i ta li {to god sa ne ba i uze li

to sa so bom, po ne li u ̀ i vot. Za to je sa da re~ o to me da se br -

zo sa ku pi mo, da za bo ra vi mo sve i `i vi mo sa ne be skim sim bo -

lom; jer pre div ni tre nu ci su iz bro ja ni i znak }e usko ro is ~e -

znu ti...

U svo me po le tu ko ji je ob u hva tio svet ona ne sta je i ble di

ne mo, sa svim druk ~i je ne go bu~ ni ve tar, ne go hr ska va ki {a,

ne go mu wa ko ja ih gro ho tom pra ti... Ni jed nim zvu kom ne oja -

vqu je se we na ve li ~an stve nost; ni je dan {um ne iz ve {ta va o

we nom uka za wu. Pra vom po bed ni ku ni su po treb ne fan fa re;

pra vi he roj se po ja vqu je bez he rol da.

Iz ha o sa obla ka, iz na preg nu te ras pe va no sti ki {e, iz

ce lo kup nog ne raz bo ra pri ro de – nad svi me {to je pri pre mi lo

di vqu sti hi ju – po di gla se pri ja teq ski i su sret no sve tle }i,

do vr {e na, ~i sta for ma, naj ~i sti ja od svih – for ma kru ga.

Isti na, vid na je tek we na po lo vi na, mo ̀ da ~ak i ma we od po -

lo vi ne. Ali, na {e unu tra {we sa zr ca we ve} li ku je, do pu wu ju -

}i je; we mu je do vo qan i ise ~ak for me kru ga jer se za kon kru -

ga is po qa va u sva kom od we go vih de lo va.

To nam – du ga, krot ko pri ne se na da {kom ve tra, ob la ko -

vih go sti ju, sko ro ne mo {ap }e: „Ne pla {i te se, qu di! Dah sa -

vr {en stva ja ~i je od svih stra ho va na sve tu! Sa mo sa wa ri te,

spo koj no sa wa ri te o vla sti uz vi {e ne le po te... To ni su pra zne

sa wa ri je... Va {e sa wa ri je i svet pri sni va... Isti ni ti su i

pro ro~ ki su ti li ko vi... Po sto ji ta jan stve na har mo ni ja me |u

va ma i va se qe nom... Sve ta vlast se ~i ta kao po ru ka u tri jum fu

tog pre div nog za ko na...”

Ta ko sa ne ba si la zi na nas pre div na ute ha. Ute ha i obo -

dre we. Uspo ko je we i pro sve tqe we. Ti ho ot kri ve we svet ske

har mo ni je. Obe }a we bu du }e po be de naj vi {e sna ge nad sna ga -

ma ko je pre te iz po bu we nog bez da na. Ne ka nas sa da po ku {a -

va ju ube di ti ka ko je to – sa mo slu ~aj na igra bo ja, sa mo ~ud ni

tre nu tak umet no sti u pri ro di, sa mo pro la zno drh ta we su na ca

u obla ci ma. Na {e sr ce sa mo zna o to me vi {e; na {e ose }a we

se ne va ra u du bo kom zna ~e wu sim bo la.

Ona je jo{ ov de, ta pro sve tqe na go {}a. Wen sjaj jo{ di -

{e, jo{ `i ve we na plu }a, sve tle }e bo je... Ka ko je ogrom no to

bo gat stvo! Ka ko je stro ga i le pa ve za! Ili je ona po sla ta pre

od sun ca pre ma na ma kao dar, kao zov, kao stva ra la~ ki iz -

vor? Ko od nas mo ̀ e po gle da ti u za sle pqu ju }e oko sun ca? Sko -

ro ni ko. Ali, evo, one nam se po ka zu je, otvo re no u svo joj su -

{ti ni, omek {a no u svo joj o{tri ni, ta~ no i ne pro men qi vo u

svo joj for mi; da bi smo po gle da li u we ga, da bi smo se ra do va -

li, da bi smo ga za vo le li. Ono se otva ra u du gi da bi na {e oko

mo glo da ga pod ne se...

Du go, ti sen ko sun ca! Ti si od ble sak ve~ no sti! Ti si sim -

bol Bo ga u ude lu zem nog po sto ja wa! Ka kva ra dost da smo te da -

nas vi de li! Ka ko je sre} no to me sto na ze mqi gde za ̀ e li od -

mo ri ti se tvoj opro zra ~en kraj!...

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Pred buk ta vim za go net ka ma go spod wim”

Sve ti go ra, Ce ti we, 2001

SVETI APOSTOLI PETARI PAVLE

I V A W D A N

MARATON MIRA „VIDOVDAN 99”

Druga etapa 10. me|una-

rodnog memorijalnog maratona

„Vidovdan 99”, koji je zapo~eo u

Novom Sadu, nastavqena je 29.

juna ispred Komande ViPVO u

Zemunu. Dvadeset maratonaca

tr~e osam etapa od Beograda,

preko Skopqa, do Soluna, da bi

7. jula stigli na ciq – na srps-

ko vojni~ko grobqe Zejtinlik.

Maraton nije takmi~arski, a

moto manifestacije je – tr~imo

za mir na Balkanu, za radostan

osmeh dece.

Sa takmi~arima iz Srbije tr~e i maratonci iz Bugarske, Makedonije i Republike Srpske.

Po~etak druge etape trke pratio je i na{ legendarni maratonac Frawo Mihali}. Sa maraton-

cima je kroz Beograd tr~ala i deseto~lana ekipa pripadnika ViPVO.

Generalni pokroviteqi trke jesu ministarstva odbrane i sporta, Dom vazduhoplovstva i

protivvazduhoplovne odbrane i Skup{tina op{tine Novi Beograd.

Pre starta druge etape predstavnici Komande ViPVO i predsednik Atletskog kluba „Ma-

raton mira Vidovdan 99” polo`ili su venac na spomen-obele`je palim pripadnicima RV i

PVO tokom agresije Natoa, a potom je odr`an prigodan umetni~ki i zabavni program. Nastupi-

li su Orkestar Vojnog okruga Beograd, ansambl KUD Srbija – IMT, Peva~ko-igra~ka etno-gru-

pa „Svitawe”, karatisti iz ekipe „To smo mi”, De~ji hor „Simeon” i u~enici Osnovne {kole

„Laza Kosti}”.

M. [.

„TRKA PROTIV

DROGE” U SARAJEVU

U sportskoj manifestaciji „Tr-

ka protiv droge”, 21. juna u Saraje-

vu, u~estvovali su atleti~ari iz Bo -

sne i Hercegovine, Srbije, Makedo -

nije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore

i Ma|arske.

Pobednik je atletska ekipa Del-

egacije Srbije pri CISM, u kojoj su

nastupili stariji vodnik Goran ̂ egar

(drugi u pojedina~nom plasmanu), ka -

petan Aleksandar Ne{evski (~etvrti

u pojedina~nom plasmanu) i poru~nik

Bla`o Maksimovi} (deseti u pojedi-

na~nom plasmanu).

D. T.

75

1. jul 2008.76

USLU@BI P

SPORTSKO PRVENSTVO

VOJSKE SRBIJE

Na sve~anom

zatvarawu

manifestacije

na~elnik G[ VS

general

-potpukovnik

Zdravko Pono{

uru~io je

priznawa i veliki

pehar za pobedu u

sveukupnom

plasmanu ekipi

Kopnene vojske.

Drugo mesto

pripalo je ekipi

Vojne akademije, a

tre}eplasirana je

Komanda za obuku.

S

port sko pr ven stvo Voj ske Sr bi je, na ko me su u~e -

stvo va le eki pe Voj ne aka de mi je, Ge ne ral {ta ba

VS, Kop ne ne voj ske, ViP VO i Ko man de za obu ku,

odr ̀ a no je od 26. do 29. ju na u Ni {u. Na tak mi -

~e wi ma su u~e stvo va le i pri pad ni ce lep {eg po -

la Voj ske Sr bi je.

U pro te kla tri me se ca, oko 4.000 pri pad ni ka

Voj ske naj pre je od me ri lo sport ske sna ge na pred tak -

mi ~e wi ma u okvi ru ~e ta, ba ta qo na, bri ga da i ope ra -

tiv nih sa sta va. Naj bo qi me |u wi ma nad me ta li su se,

po tom, u se dam sport skih di sci pli na – {est zva ni~ -

nih tak mi ~ar skih i u xu dou, ko ji je imao pro mo tiv ni

ka rak ter. Tak mi ~e wa su odr ̀ a na na te re ni ma ni {ke

ka sar ne „Kwaz Mi ha i lo”, u sa la ma ni {kih {ko la i

Fa kul te ta fi zi~ ke kul tu re, ali i na fud bal skom sta -

di o nu „^a ir”.

Otva ra ju }i pr ven stvo, na ~el nik G[ VS ge ne ral-

pot pu kov nik Zdrav ko Po no{ is ta kao je da je sport is-

to {to i do bra voj ni~ ka tra di ci ja – po {to va we pro -

tiv ni ka i pra vi la.

– Sport skim ak tiv no sti ma – do dao je on – raz vi -

ja se ose }aj pri pad no sti je di ni ci i Voj sci.

U od boj ci su tri jum fo va li ti mo vi Kop ne ne voj -

ske, Voj ne aka de mi je i Ko man de za obu ku. Na fud bal -

skim te re ni ma naj u spe {ni je su bi le eki pe Kop ne ne

voj ske, ViP VO i Ge ne ral {ta ba VS. Naj vi {e po e na na

atlet skim bo ri li {ti ma osvo ji li su pri pad ni ci Voj ne

aka de mi je, Ko man de za obu ku i Kop ne ne voj ske, a kva -

li fi ko va ni stru~ wa ci ka ̀ u da tre ba za pam ti ti ime na stu den ta

Vla da na Jo va no vi }a (po bed nik tr ke na 100 me ta ra), voj ni ka To -

ma na Ka le zi }a (po bed nik tr ke na 400 me ta ra), ka pe ta na Alek -

san dra Ne {ev skog (po bed nik tr ke na 1.500 me ta ra), sta ri jeg vod -

ni ka Da li bo ra Stan ko vi }a (po bed nik u sko ku udaq) i ma jo ra Zo -

ra na Jak {i }a (po bed nik u ba ca wu ku gle).

Za pa ̀ e ne re zul ta te u ori jen ti rin gu po ka za le su eki pe Voj -

ne aka de mi je, G[ VS i ViP VO, dok su u po je di na~ noj kon ku ren ci -

ji naj bo qi bi li pot po ru~ nik @eq ko \o ri} i stu dent Ne ve na Jo -

va no vi}. U tra di ci o nal noj voj ni~ koj di sci pli ni voj nom vi {e bo ju

~el na me sta pri pa la su pot po ru~ ni ku Mla de nu Sta men ko vi }u

(Kop ne na voj ska), pot po ru~ ni ku Dra ga nu Mi }i }u (Kop ne na voj ska)

i stu den tu Sr |a nu \u ri }u (Voj na aka de mi ja).

Pr vo me sto u stre qa {tvu za slu ̀ e no su osvo ji li pri pad ni ci

Kop ne ne voj ske, dok je dru go i tre }e me sto pri pa lo eki pa ma Voj -

ne aka de mi je i Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je. Iz pi {to qa su naj -

bo qe ga |a li po ru~ nik Sa {a Pe tro vi} i Ire na Og wa no vi}, a na

ga |a wu iz au to mat ske pu {ke za bli sta li su sta ri ji vod nik Mi qan

Bo {ko vi} i Ana Ta di}.

Re zul ta ti xu doa ni su se ubra ja li u ko na ~an pla sman. Naj u -

spe {ni ji u toj di sci pli ni bi li su ~la no vi eki pe Voj ne aka de mi je,

a u po je di na~ noj kon ku ren ci ji sta ri ji vod nik Dar ko Dam wa no vi},

stu den ti Ste van Ste va no vi}, Mar ko Pa po vi} i Mir ko Ma ra{,

te voj ni ci Cve tan Mi haj lo vi} i Ni ko la Zu vi}.

Po ru~ nik Sa {a Pe tro vi} po go dio je 534 kru ga, {to je, ka ko

ka ̀ e, re zul tat sva ko dnev nog ra da. – Ka ko se tre ni ra, ta ko se i

ga |a – ob ja {wa va Pe tro vi}.

Bu du }i sta re {i na fi nan sij ske slu ̀ be, stu dent Vla dan Jo va -

no vi} pre tr ~ao je 100 me ta ra za 11,08 se kun di. Ta kav re zul tat,

ka ̀ e on, pred sta vqa }e mu do dat ni pod strek da se jo{ vi {e ba vi

atle ti kom. Sli~ no oce wu je i dva de set sed mo go di {wi sta ri ji vod -

nik Da li bor Stan ko vi}, ko ji je udaq sko ~io 6,58 me ta ra.

Za naj bo qu eki pu u fer-ple ju i sport skom po na {a wu pro -

gla {e na je eki pa G[ VS, dok je pri zna we za naj mla |eg u~e sni ka

man fe sta ci je do bio u~e nik Mi lan Si mo no vi} (eki pa Voj ne aka -

de mi je), a za naj sta ri jeg za stav nik De jan [qi vi} (eki pa ViP VO).

Na za vr {noj sve ~a no sti ge ne ral Po no{ uru ~io je pri zna -

wa i ve li ki pe har za po be du u sve u kup nom pla sma nu eki pi Kop -

ne ne voj ske (40 bo do va), dok je dru go me sto pri pa lo eki pi Voj ne

aka de mi je sa 30,5 bo do va, a tre }e Ko man di za obu ku sa osvo je -

na 24 bo da.

Zo ran MI LA DI NO VI]

Sni mi li Sa {a \OR \E VI] i Zo ran MI LA DI NO VI]

77

ROFESIJE

U

SPORT

1. jul 2008.

PO TVR \EN

PRO [LO GO DI [WI USPEH

Au to-re li „Ka ra van

pri ja teq stva 2008”

Sve u kup ni po bed nik je

Zo ran Pav kov iz Som bo ra,

dok su mu za pe ta ma stal no

bi li Sa {a Gli {i} iz

Aran |e lov ca i Sa {a

Iv ko vi}, ta ko |e iz

Som bo ra. Na iti ne re ru

du gom oko 100 ki lo me ta ra

ve li ko vo za~ ko ume }e

po ka za la je Ta tja na Vu li},

ko ja je pro gla {e na za

naj u spe {ni ju tak mi ~ar ku. U

Ku pu „fi }a” nad me tao se

ve li ki broj vla sni ka

ne ka da na {eg

naj po pu lar ni jeg

~e tvo ro to~ ka {a.

U Ora {cu, gde je bio start tr ke, po zdra vio ih je pred sed nik

op {ti ne Aran |e lo vac dr Ra do slav [va bi}, re kav {i da je

po no san {to mu se pru ̀ i la pri li ka da otvo ri jed no tra di o -

ci o nal no tak mi ~e we ko je je odav no pre ra slo u svo je vr snu

ma ni fe sta ci ju dru ̀ e qu bqa, sti ca wa vo za~ kih ve {ti na i po -

di za wa bez bed bno sti sa o bra }a ja na na {im pu te vi ma.

Do ci qa u Ja go di ni, uda qe nog oko 110 ki lo me ta ra, tak mi -

~a re su ~e ka le ve o ma ozbiq ne pre pre ke – tri is pi ta spret no -

sti. Pr vi je bio u fa bri~ kom kru gu kra gu je va~ ke „Za sta ve”, a

dru gi i tre }i na par kin gu Sport skog cen tra u Ja go di ni.

– Ove go di ne pru ̀ i la nam se pri li ka da is pra vi mo gre {ke

u~i we ne na dru gom is pi tu spret no sti, jer je tre }i is pit vo ̀ en

pre ma isto vet noj ski ci, ali je po seb no bo do van. S ob zi rom na to

da je re~ o ama ter skom au to-re li ju, mi slim da i na red na nad me -

ta wa tre ba pla ni ra ti ta ko da se isti is pit spret no sti vo zi dva

pu ta, jer je to na ~in da se pod stak ne tak mi ~ar ski duh i znat no po -

ve }a `e qa da se u ukup nom pla sma nu za u zme {to bo qe me sto na

rang-li sti – ka ̀ e tak mi ~ar ka Da li da Ni ko li}.

Ovo go di {wi au to-re li bi }e upam }en po po no vqe nom uspe -

hu tak mi ~a ra iz Som bo ra, U`i ca i Aran |e lov ca, ko ji su u ge ne -

ral nom po ret ku za u ze li tri pr va me sta, a bi li su naj u spe {ni ji

i u kla sa ma, ko jih je, za raz li ku od mi nu le go di ne, ovo ga pu ta

bi lo – ~e ti ri.

Usta no vqe no je i tak mi ~e we vla sni ka „fi }a”, ko ji su u ne -

ko li ko gra do va osno va li po seb na udru ̀ e wa pod na zi vom „Na -

ci o nal na kla sa”. Za sad ih ima u Ze mu nu, Kru {ev cu i Kra gu jev -

cu, a wi ma }e se, ka ko je na ja vqe no, ubr zo pri dru ̀ i ti i udru -

`e wa iz [ap ca, No vog Sa da i Som bo ra.

Tre ba re }i da se vi {e stru ki po bed nik „Ka ra va na pri ja -

teq stva” – Zo ran Pav kov, ta ko |e tak mi ~io vo ze }i „fi }u”, ali

po seb no opre mqe nom za au to mo bil ska nad me ta wa, zbog ~e ga se

svr sta va u sport sku kla su.

– Moj „fi }a” je – ka ̀ e Pav kov – na men ski pre u re |en ka ko

bih na au to mo bil skim tak mi ~e wi ma iz we ga mo gao da „iz vu ~em”

mak si mum. Mo tor je po ja ~an, pro me we ne su gu me na to~ ko vi ma,

si stem ve {a wa i amor ti ze ri... Ni sam ne znam ko li ku sna gu

raz vi ja, ali sam si gu ran da mo ̀ e da po stig ne 140 ki lo me ta ra

na sat, {to bi mi um no go me olak {a lo po sao ka da bi se u ovaj

re li, re ci mo, uveo i brd sko-br zin ski is pit. Ako me pi ta te ko -

li ko me to za do voq stvo ko {ta, re }i }u vam da sam do sad u vo zi -

lo ko je je pro iz ve de no pre ~e tvrt ve ka ulo ̀ io oko 10.000 evra.

Na ovo go di {wem re li ju u~e stvo va le su i ~e ti ri tak mi ~ar -

ke. Po be di la je Ta tja na Vu li}, do pi sni ca RTS iz Kra gu jev ca, ko -

ja, po sve mu su de }i, ni je mo gla da odo li iza zo vu. Se la je za upra -

vqa~ mo de la „za sta va 10” i, bu du }i da se ve o ma do bro sna {la

na svim is pi ti ma spret no sti, osta vi la za so bom ~ak de se tak re -

li sta ko ji se go di na ma tak mi ~e, osvojiv{i jednu od dve vredne

nagrade beogradske „Centrotehnike”

79

DRA GO CE NA PO DR [KA

Pre ne go {to je ovo go di {wu tr ku au to mo bi -

li sta pro gla sio otvo re nom, pred sed nik op {ti ne

Aran |e lo vac dr Ra do sav [va bi} iz ra zio je za do -

voq stvo {to je iz go di ne u go di nu sve vi {e za qu -

bqe ni ka u au to-mo to sport i {to, za hva qu ju }i „Ka -

ra va nu pri ja teq stva”, sve vi {e qu di iz ra znih

kra je va ze mqe go stu je u jed nom od naj lep {ih me sta

[u ma di je – Bu ko vi~ koj Ba wi.

– Da i ne go vo ri mo – na sta vio je dr [va bi}

– ko li ko je va ̀ no to {to au to mo bil ska tak mi ~e -

wa um no go me po me ra ju gra ni ce u sti ca wu vo za~ -

kih ve {ti na, do pri no se }i isto vre me no {i re wu

sa o bra }aj ne i teh ni~ ke kul tu re, ali i stal nom po -

ve }a wu bez bed no sti sa o bra }a ja na na {im dru -

mo vi ma. Za to mo ̀ e mo bi ti za do voq ni {to se, po -

dr {kom sli~ nim ma ni fe sta ci ja ma, pri dru ̀ u je mo

oni ma ko ji, ta ko re }i, sva ko dnev no bdi ju nad `i -

vo ti ma vo za ~a i wi ho vih sa put ni ka.

GENERALNI POREDAK

1. Zoran Pavkov, Sombor (730 kaznenih poena)

2. Sa{a Gli{i}, Aran|elovac (830)

3. Sa{a Ivkovi}, Sombor (860)

4. Radivoj Jakovqevi}, Novi Sad (950)

5. Nikola [maki}, U`ice (970)

6. Petar Spasi}, Kragujevac (970)

7. Dragan Mandi}, U`ice (1090)

8. Darko Miler, Pe}inci (1230)

9. Ivan Ivanovi}, [abac (1262) i

10. Vladimir Jak{i}, Beograd (1311)

KUP „FI]A”

1. Petar Spasi} (Kragujevac)

2. Darko Miler (Pe}inci)

3. Ivan Ivanovi} ([abac)

NAJUSPE[NIJA TAKMI^ARKA: Tatjana Vuli}

(Kragujevac)

NAJBOQA EKIPA: „Dolomiti” (Novi Sad)

Sveukupni

pobednik

Zoran Pavkov

Dr Ra do sav [va bi} (le vo) sa pu kov ni kom u pen zi ji Dra ga nom Tri fu no vi }em,

pred sed ni kom Ofi cir skog au to-mo to sport skog klu ba

– Po {la sam sa ko le gom na no vi nar ski za da tak – ka ̀ e Ta -

tja na – a, evo, is po sta vi lo se da sam naj u spe {ni ja me |u vo za ~i -

ca ma, ta ko da }u naj ve ro vat ni je po sta ti jed na od re dov ni jih u~e -

sni ca „Ka ra va na pri ja teq stva”.

Vla da RI STI]

Sni mio Go ran KO VA ̂ E VI]

Pobednik prvog Kupa „fi}a” Petar Spasi} sa Milkom Milinkovi}

(desno) predsednicom zemunskog Udru`ewa „Nacionalna klasa” i

wenom suvoza~icom Micom Moi}

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem kandidata na selektivnu obuku

I USLOVI KONKURSA :

Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu briga-

du mogu konkurisati profesionalni podoficiri iz jedinica

Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove:

a) Op{ti uslovi :– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;

– da nisu osu|ivani;

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-

lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;

– da su najmawe dve godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi.

b) Posebni uslovi :– da nisu stariji od 28 godina;

– da imaju „povoqne” slu`bene ocene tokom slu`be;

– da su na posledwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali

najmawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);

– da su psihofizi~ki sposobni za obavqawe padobranske

slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije);

– da su pliva~i.

II NA^IN KONKURISAWA :– kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u

Specijalnu brigadu (VP 8486, Pan~evo) posredstvom svojih

mati~nih komandi brigada, wima ravnih ili vi{ih;

– uz molbu, kandidat obavezno prila`e: kratku biografiju; iz-

javu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~ne kwige

ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe o proveri

fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokazateqima; uverewe od na-

dle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni

postupak, uz mi{qewe komandanta ranga brigade ili vi{eg;

– posle pristizawa molbi i wihove analize, kandidati koji

zadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv posredstvom pret-

postavqene komande, sa ta~nim datumom i vremenom, radi upu}iva-

wa na lekarski pregled za padobranca (pregled se obavqa na IVM

– VMA Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled).

Pregled traje dva dana;

– kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i

koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku

(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486, Pan~evo).

Selektivna obuka je planirana u periodu od 1. septembrado 28. novembra 2008. godine.

Konkurs je otvoren do 31. jula 2008. godine.

VP 4795 Beograd

r a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem profesionalnih vojnika

na vojni~ke du`nosti

(po garnizonima)

BEOGRAD:VES 71101 (~uvar) – 6 izvr{ilaca

VES 71807 (radio-relejac) – 1 izvr{ilac

VES 71808 (radio-teleprinterist voza~) – 1 izvr{ilac

VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) – 1 izvr{ilac

VES 71812 (telefonist-linija{ voza~) – 2 izvr{ioca

VES 72403 (kuvar) – 1 izvr{ilac

VES 72701 (voza~) – 4 izvr{ioca

KARA\OR\EVO: VES 71101 (~uvar) – 2 izvr{ioca

VES 72117 (protivpo`arac) – 1 izvr{ilac

USLOVI KONKURSA

Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwa-

vaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu;

– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje

konkuri{u;

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu

zatvora od najmawe {est meseci;

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-

lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;

– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali

obavezu slu`ewa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:

– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u

rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi;

– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za ko-

ju konkuri{u;

– da poseduju polo`en voza~ki ispit sa „C” kategorijom i vi{e

(samo kandidati za voza~e m/v).

NA^IN KONKURISAWA:

Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa podnosi zahtev za

prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 4795 Beograd i prila`e slede}e

dokumente:

– autobiografiju,

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),

– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),

– uverewe iz op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ -

ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju

od {est meseci),

– fotokopiju vojni~ke kwi`ice,

– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (ove-

renu u sudu ili op{tini),

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-

za~e),

– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj spo-

sobnosti za vojnu slu`bu,

– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon izvr{ene

bezbednosne provere za kandidata.

Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti

kandidate nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu,

ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-

matrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne bu-

du izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e

sklopqeni ugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u tra-

jawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

81

82 1. jul 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

^I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Reka u Srbiji, 2. Radnik u lanari, 3. Fabrika ve{ta}kih |ubriva, 4. Naziv

odmila za sestru, 5. Pravo vreme (lat.), 6. Simbol stroncijuma, 7. Bujica

praznih re~i (mn.), 8. Skladi{te, stovari{te, 9. Auto-oznaka Loznice, 10.

Pokazna zamenica, to, 11. Bokserski savez Crne Gore (skr.), 12. Organ ~ula

vida, 13. Simbol didima, 14. @ensko ime, Nina, 15. Upi{ite: kz, 16. Ime

glumice Goldberg, 17. @ensko ime, 18. Vrsta no`a (tur.), 20. Posuda za sa-

latu, 22. Vrsta kratkog ma~a, 23. Ime glumca Gulda, 25. Narodi romanske

grupe, 26. Naseqe blizu Beograda, 27. Filmska zvezdica, 28. Stefan od-

mila, 30. Vrsta ribe pastrmke, 31. Koko{ji proizvod, 32. Luka u Izraelu,

34. Odabir, birawe, 35. Sveza, iliti, 36. Okrwak, polomqen komad,

37. Sprave, ure|aji, 38. Trigonometrijska funkcija (suprotno od kosekansa),

39. Drvena gra|a (tur-mn.), 40. Deo pluga, 41. Skele, trajekti, 42. Dadiqa,

dojiqa, 43. Mu{ki krvni srodnici, 45. Vrsta doznaka ili akreditiva u

bankarstvu, 46. Prestanak `ivota, 47. Ozleda, povreda, 48. Nakot, kot,

50. Povi{ena nota A, 51. Istok-jugoistok (skr.), 52. Bilo ko, 54. Oznaka za

milimetar, 55. Upi{ite: me, 56. Upi{ite: an, 57. Li~na zamenica.

VODORAVNO:

19. Mlado doba `ivota, 20. Biv{i srpski odbojka{, Boba, 21. Srpski

glumac, 22. Predlog, 23. Reka koja proti~e kroz Biha}, 24. Pozitivna

elektroda, 25. Biv{i indijski politi~ar, Narasima, 26. Otac odmila,

oca, 27. Ime glumice Ar~er, 28. Epski pesnik, epi~ar, 29. Higijenski pamuk,

30. Mu{ko ime, Rale odmila, 32. Oposliti, zavr{iti posao, 33. Vrsta

tropskog papagaja, 34. Uobi~ajeni naziv za soda-vodu, 35. Vojna jedinica

(skr.), 36. Potvrde, atestati, 37, Uzvik bola, jaoj, 38. @enska osoba arit-

meti~ar, 39. Mu{ko ime, Leonardo, 41. Muslimansko `ensko ime, 42. Bar-

jaktar u biv{oj crnogorskoj i hercegova}koj vojsci, 44. Upi{ite: ek, 45. Du-

binski izvori vode, 46. Dva ista slova, 47. U`arena masa iz vulkana,

48. Irski ili engleski kafi}, 49. Drugi naziv za nema~ki grad Keln,

51. Krepavac, krepalo, 52. Francuski dnevni list, 53. Starorimski bog

qubavi, 54. Auto-oznaka [apca, 55. Prijateq (franc.), 56. Kowi (pesn.),

57. @ensko ime, Ikonija odmila, 58. Na primer (skr.), 59. Li~na zamenica,

60. Srpska glumica, 61. Sedamnaesti deo celog, 62. Vinski bar.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

VN

O: D

anilo S

tojk

ovi},

Am, BK, opakost, kas, r, anlaser, komora, L

akedemon, rilo, Elena, Re-

ne Ruso, oticaj, rosa, TA

P, tor, N

o, A

nica, nn, kiseq

ak, imbecil, ~, t,

isiliti, s

aw

arka, i

m, v

r{

ak, n

a, A

ir, R

TS

, o

jak, r

atnik, n

akrasti, t

ra-

se, d

ive, a

tentator, b

riner, i

soliti, t

, t

ok, k

uloari, }

a, a

n, S

vetislav

Gonci}.

Beli: Kb3, e2

Crni: Kh5, d5

Beli na potezu.

Dobitak je samo sa:

1.Kb4!

Na 1.Kc3? Kg5 2.Kd4 Kf4 i odmah

remi.

1…Kg5 2.Kc5 Kf4 3.Kd4! Kf5

4.Kd5 1:0

REKLI SU…

Nije dovoqno biti dobar

igra~, potrebno je dobro igrati.

Tara{

[AH

IZABRANA PARTIJA

O POTCEWIVAWU

PROTIVNIKA

KAPABLANKA –

VERLINSKI

Moskva, 1925

1.d4 d5 2.e3 Sf6 3.Ld3 c5 4.c3

Sc6 5.dc5

U to vreme Verlinski nije bio

poznat, a u literaturi je poznat po

to me {to je {ah nau~io kada mu je

bi lo tridesetak godina. To je bio

razlog {to je Kapablanka odigrao

ovako mlako otvarawe, ra~unaju}i

da }e „pacer” ve} negde da pogre {i.

U Igri daminog pe{aka, beli nema

za ciq da stekne inicijativu zahva -

quju}i prvom potezu. Ali, crni je po -

~eo da igra mnogo dobro!

5…a5 6.Sd2 e5 7.Lb5 Lc5

Iako je crni zavladao centrom,

beli jo{ uvek nije dao znak za uzbunu.

8.Sf3 Dc7 9.Da4 0-0! 10.Lc6

bc6 11.b3 La6 12.Lb2?

Jo{ uvek slavni „Kapa” ne uo~ava

opasnost.

12…d4 13.c4 Tfb8 14.ed4 ed4

15.Sd4 De5+ 16.Kf1 Ld4 17.Sf3

Beli: Kf1, Da4, Ta1, Th1, Lb2, Sf3,

a2, b3, c4, f2, g2, h2

Crni: Kg8, De5, Ta8, Tb8, La6, Ld4,

Sf6, a5, c6, f7, g7, h7

Ispostavqa se da je beli previ deo

slede}i potez svog protivnika, {to mu

se ina~e vrlo retko de{avalo:

17…Lb2!

Dakle, anonimus `rtvuje damu

prvaku sveta!

18.Se5 La1 19.Sc6 Te8 20.f3

Sd5! 21.Kf2 Sc3 22.Da5 Lc4

23.Te1 Le6 24.Dc5 Ta2+ 25.Kf1 h6

26.f4

Protivnapad je jedino ispravno

re{ewe.

26…Tea8 27.f5 Lb3 28.f6 Sa4

POUKE

OPREZNO

U ZAVR[NICI

Studija Moraveca, 1940.

29.Se7+ Kh8 30.Db5 Lc2 31.Sd5

Sc3 32.Te8+ Kh7 33.Ta8 Sb5

Kako dama uvek mo`e da „napravi

belaj”, crni opravdano ulazi u za-

vr{nicu lakih figura protiv topa.

34.Ta2 Ld3+ 35.Ke1 Le5 36.g3

gf6 37.Ta5 Sd4 38.Kf2 Sc6 39.Ta4

Kg7 40.Ke3 Lf5

Tu je partija bila prekinuta, a ru -

ska analizatorska ma{ina je do{la

do punog izra`aja!

41.Ta6 Sd4 42.Se7 Lh7 43.Sd5

Se6 44.Ta4 h5 45.Th4 Lg6 46.Ta4

Kh6 47.Kf3 Sd4+ 48.Ke3 Sf5+

49.Kf3 Sd4+ 50.Ke3 Se6 51.Se7

Sg7 52.Kf3 Se6 53.Sg8+ Kg7

54.Se7 Lc2 55.Ta2 f5 56.Ke3 Le4

57.Ta5 Ld4+ 58.Kd2 Lc5! 59.Tc5

Sc5 60.Ke3 Kf6

0:1

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.

`iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,

2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.

Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu (obrazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu

u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istra`ivawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadr`i pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinaraNaruxbenicu i primerak uplatnice poslati

na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari– u Beogradu, Vase ^arapi}a 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORU^UJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

PO

PUST

40%

Pr vi avi on G-4, ko me u na {oj

isto ri ji pri pa da za slu ̀ e ni

sta tus jed nog od naj bo qih

pro iz vo da do ma }e pa me ti,

po di gao se u va zduh 18. ju la

1978. sa ae ro dro ma u

Or ti je {u kod Mo sta ra.

Da nas se ta le te li ca na la zi

na pre kret ni ci – pri pre ma se

pa ket mo der ni za ci je ko ji }e joj,

uz pro du ̀ e tak `i vot nog ve ka

na 40 go di na, omo gu }i ti

bez be dan let u eska dri la ma

Va zdu ho plov stva i

pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne

sve do 2030. go di ne.

S U P E R G A L E B

Legenda

koja `ivi

34S p e c i j a l n i

p r i l o g

ske fir me ko je su pro da le avi o ni ku i sr ce

avi o na – tur bo mla zne mo tore. Od re no mi -

ra ne fir me „Rols-Rojs” (Rolls-Royce) za ga -

le ba i ja stre ba uve ze ni su mo to ri po ro di -

ce Vaj per (Vi per) – mo del 22-6, od no sno mo -

del 531. Do bra is ku stva u wi ho voj pri me ni

uti ca la su da se i za bor be ni avi on vi so -

kih pod zvu~ nih br zi na orao ta ko |e na ba ve

„Rols-Roj so vi” mo to ri.

RAZ VOJ

Ka da su 1968. go di ne u Va zdu ho plov -

no-teh ni~ kom in sti tu tu na sta li pr vi cr te ̀ i

or la no vi tet na tr ̀ i {tu bi li su mo to ri

Vaj per se ri je 600, ko ja se u „Rols-Roj su”

raz vi ja la sa ita li jan skim „Fi ja tom“ za

{kol ski avi on MB339. Oni su za dr ̀ a ni na

or lu i 1970, ka da su tak ti~ ko-teh ni~ ki zah -

te vi avi o na uskla |e ni sa ru mun skim part -

ne ri ma ko ji su se pri dru ̀ i li u raz vo ju, u

skla du sa me |u dr ̀ av nim spo ra zu mom

YUROM o po de li po sla na dva rav no mer na

de la. Da bi se obe dr ̀ a ve u {to ve }oj me -

ri osamostalile u proizvodwi, odluka o

uvozu motora promewena je 1972. godine u

1. jul 2008.

BIOGRAFIJA

SUPERGALEBAOce nu sprem no sti avi o na i

pred log za pr vi let G-4

su per ga le ba da la je ko mi si ja

ime no va na na re |e wem

Ko man de RV i PVO 5. apri la

1978. go di ne. Pri pre me

za pr vi let sa oso bqem

Va zdu ho plov nog opit nog

cen tra (VOC) u fa bri ci

„So ko“ po ~e le su 10. ju la

1978. go di ne. Avi on se

oti snuo sa pi ste 18. ju la 1978.

u 10 ~a so va i 14 mi nu ta.

Let je tra jao 30 mi nu ta.

Ta ko je i zva ni~ no po ~e la

za ni mqi va bi o gra fi ja

le gen dar nog avi o na na {eg

va zdu ho plov stva – du ga,

za sa da, tri de set go di na.

32

Isto ri ja do ma }ih mla znih avi o na uve -

de nih u na o ru ̀ a we mo ̀ e se po de li ti

u dve ge ne ra ci je – u pr voj su avi o ni G-

2 i ja streb, projektovani u Va zdu ho -

plov no-teh ni~ kom in sti tu tu u @ar ko -

vu (da nas deo Voj no teh ni~ kog in sti tu-

ta) {e zde se tih go di na 20. ve ka, a u dru goj su

orao i G-4 ga leb, na sta li se dam de se tih go -

di na. Sva ~e ti ri mo de la avi o na bi la su u

svet skim raz me ra ma so lid na re {e wa ko ja

su za slu ̀ e no pri vu kla pa ̀ wu i pro na {la

stra ne ko ri sni ke. Oko sni cu na sta na ka tih

avi o na ~i ni li su projektanti iz Va zdu ho -

plov no-teh ni~ kog in sti tu ta, sa bra ni 1957.

za po tre be ra da na ga le bu. Po sle pr vog

pro to ti pa G-1, u RV i PVO, kao {kol ski

bor be ni avi on, pri hva }en je G-2 (ozna ka vi -

da N-60). Za do ma }eg ko ri sni ka pro iz ve de -

na su 132 pri mer ka i jo{ tri pro to ti pa –

G-1, G-2 i G-3. U Va zdu ho plov no-teh ni~ kom

in sti tu tu na osno vu dvo se da kon stru i sa li su

avi on ja streb ko ji je uve den u RV i PVO u

tri mo de la – ju ri {nik J-21 (121 komad), iz -

vi |a ~ IJ-21 (38) i dvo se d NJ-21 (18).

Glav ni stra ni teh no lo {ki part ne ri

za avi o ne pr ve ge ne ra ci je bi le su bri tan -

Trideset godina aviona G-4

korist nabavke licence za model 632-41.

U to vre me ve} su iz ra |e ni po ~et ni do ku -

men ti o no vom {kol skom bor be nom avi o nu,

na sled ni ku G-2.

U Va zdu ho plov no-teh ni~ kom in sti tu tu,

u pe ri o du od ja nu a ra do mar ta 1973. go di -

ne, iz ra di li su Pret hod nu ana li zu za avi -

on na zvan G-4, uskla|en sa novim svet s -

kimktren do vi ma. U od no su na G-2 bi la je to

pot pu no no va le te li ca. Tra ̀ i lo se da ima

vi {e per for man se, da bu de jed no sta van i

po go dan za odr ̀ a va we, da se u naj ve }oj mo -

gu }oj me ri za sni va na re zul ta ti ma or la u

po gle du is ku sta va u pri me ni no vih re {e -

wa, za tim u iz bo ru avi o ni ke i osta lih ure -

|a ja, te u pri me ni teh no lo {kih po stu pa ka

ko ji su osva ja ni u fa bri ka ma za po tre be

or la, ali i helikoptera ga ze le.

Za G-4 se od po ~et ka ra ~u na lo na mo -

tor 632-41 ka ko bi se li cen cna pro iz vod -

wa u~i ni la eko no mi~ ni jom i uni fi ci rao

ma te ri jal u RV i PVO.

U Pret hod noj ana li zi na vo di se da G-2

pred sta vqa do bru le te li cu za obu ku pi lo ta

ko ji su pre la zi li na mla zne bor be ne avi o ne

F-86E i D i F-84G, ali da za pre la zak na

or la tre ba pri pre mi ti no vi {kol ski avi on.

O~e ki va lo se da G-4 ima ve }e tak ti~ ke mo -

gu} no sti u od no su na G-2, pa se pred vi |a la

ugrad wa oru` ja ka li bra 23 mm i ~e ti ri pot -

kril na no sa ~a na o ru ̀ a wa.

Raz ma tra ne su dve va ri jan te pro jek -

ta. One su se su {tin ski raz li ko va le sa mo

po po lo ̀ a ju sme {ta ja po sa de i po vi si ni i

ob li ku avi o na ko ji je pra tio ob lik ka bi ne.

Na i me, u va ri jan ti A, ko ja se sma tra la za

pri rod ni raz voj iz G-2, pred vi |a lo se da

oba ~la na po sa de se de na is toj vi si ni. Na

taj na ~in dobio bi se mawi aerodinami~ki

otpor aviona usled mawe povr{ine po -

pre~ nog pre se ka. Lo{a strane bila je sla -

ba vi dqi vost u sme ru le ta sa dru gog pi lot -

skog se di {ta. U va ri jan ti B dru go se di {te

na la zi lo se na po vi {e nom po lo ̀ a ju po uzo -

ru na ~e ho slo va~ ki avi on L-39 al ba tros i

bri tan ski ho uk (Hawk). Na kra ju je pri hva -

}en pred log B, pre sve ga zbog sta va da on

pra ti sa vre me ne svet ske tren do ve, a to }e

bi ti pre sud no u kon ku rent no sti G-4 u svet -

skim raz me ra ma.

Ia ko su pro u ~a va na sva stra na re {e -

wa, G-4 se po ae ro di na mi~ kom konceptu mo -

`e sma tra ti naj bli ̀ im bri tan skom uzo ru

ho u ku, uz re zer vu da taj avi on ima ve }e br -

zi ne le ta i ma wu po vr {i nu kri la. U RV i

PVO su tra ̀ i li avi on ko ji }e imati maksi-

malne brzine do 0,8 Ma ha. Od po ~et ka raz -

vo ja am bi ci je RV i PVO bi le su usme re ne na

avi on ba lan si ra nih mo gu} no sti, po sta vqe -

nih u po re |e wu sa svet skim re {e wi ma iz me -

|u ho u ka i al fa xe ta, kao vi {im raz re dom u

per for man sa ma, i ne {to skrom ni jim avi o -

ni ma MB 339 i L-39 al ba tros.

Pro gra mom re a li za ci je de fi ni sa no

je da }e se G-4 ko ri sti ti za le ta~ ku obu ku,

osnov nu bor be nu obu ku, tre na ̀ u pi lo ta iz

ope ra tiv nih je di ni ca i efi ka snu tak ti~ ku

na me nu. Pre ma pro ce na ma iz 1974. go di -

ne, po tre be RV i PVO bi le su 110 avi o na

za pet eska dri la u Va zdu ho plov noj voj noj

aka de mi ji (VVA) od po 16 avi o na, {tab no-

avi ja cij sko ode qe we VVA od 12 avi o na i

sa re mont nom re zer vom od 10 avi o na i na -

dok na dom gu bi ta ka od osam avi o na.

U na stav ku ra da na G-4 u Va zdu ho plov -

no-teh ni~ kom in sti tu tu ni su ima li ve }e

pro ble me kao {to je to bio slu ~aj sa or -

lom. Na i me, orao se po ka zao kao te ̀ ak za -

da tak i na we mu su se ka li li stru~ wa ci ko -

ji su po tom pri me wu ju }i sli~ na re {e wa re -

la tiv no la ko i br zo ob li ko va li G-4. U sli~ -

noj si tu a ci ji bi la je i in du stri ji ko ja se po -

mu ~i la oko tehnolo{kih iskoraka po treb -

nih za osva ja we or la. Pri mer za to pred -

sta vqa li cen ca za mo tor ko ji je fi na li zo -

van u za vo du „Orao“ iz Raj lov ca (sa da se

na la zi u Bi je qi ni) – od re mont nog po stro -

je wa gra di la se no va vi so ko teh no lo {ka

fa bri ka sa vi so kim tro {ko vi ma za in fra -

struk tu ru, ma {i ne, ala te, obu ku rad ni ka...

Sve se to sma tra ra ~u nom pla }e nim za or -

la, ali se ko ri sti lo na G-4.

Rukovodilac programa G-4 od 1974.

bio je potpukovnik in`ewer Qubomir

Gruborovi}. On se pokazao izvrsnim orga-

nizatorom i koordinatorom rada odeqe-

wa posebno konstrukcije, koje je predvodio

Dragoqub Jerinkovi}, i aerodinamike, sa

@ivojinom Gradi{arom na ~elu.

PR VI LET

Oce nu sprem no sti avi o na i pred log

za pr vi let avi o na G-4 su per ga leb da la je

ko mi si ja ime no va na na re |e wem Ko man de

RV i PVO pov. br. 1390-1 od 5. apri la

1978. go di ne. Pri pre me za pr vi let sa oso -

bqem Va zdu ho plov nog opit nog cen tra (VOC)

u fa bri ci „So ko“ iz Mostara po ~e le su

10. ju la 1978. go di ne. U pe ri o du od 14. do

19. ju la, na lokalnom ae ro dro mu Or ti je{,

oba vqa na su is pi ti va wa u vo ̀ e wu i za le -

ti ma. U {e stom za le tu iz ve den je skok du ̀ i -

ne 615 m na vi si ni oko pet me ta ra iz nad

pi ste. Iz vr {e no je ukup no {est za le ta sa

raz li ~i tim op se gom te ̀ i na i po lo ̀ a ja te -

`i {ta.

Avi on se oti snuo na pr vi let 18. ju la

1978. u 10 ~a so va i 14 mi nu ta u tra ja wu

od 30 mi nu ta. Za ko man da ma je bio pu kov -

nik pi lot Vla di mir Kr meq, ta da {wi ko -

man dant VOC-a, ko ji je pret hod no oba vqao

is pi ti va wa na ze mqi u vo ̀ e wu i za le ti ma.

Pr vi let pro to ti pa I avi o na G-4 (P1) pra -

}en je u va zdu hu iz avi ona NJ-21 ja streb, a

sa zemqe putem radio-veze. Na kon tog le ta

pri med be su bi le ne znat ne i u gra ni ca ma

uo bi ~a je nog za pr vi let ta kve vr ste avi o -

na. Od no si le su se na ne pra vi lan rad vi -

si no me ra, ma we cu re we go ri va, jak uda rac

no sne no ge tra pa pri li kom uvla ~e wa, ne -

po de {en ugao ot klo na za kri la ca...

U pe ri o du od 20. do 28. ju la pro to ti -

pom I avi o na G-4 iz ve de no je jo{ osam le to -

va, od ~e ga je sed mi bio pri pre ma pi lo ta

za pri ka zi va we avi o na, a de ve ti pri ka zi -

va we pro to ti pa I u le tu. To kom {est le to -

va, u okvi ru tzv. is pi ti va wa I vr ste (Pred -

sta vqa pr vi let pro to ti pa i le to ve ~i ji je

ciq do te ri va we pro to ti pa i svih si ste ma

na va zdu ho plo vu u is prav no sta we i we go vu

pri pre mu za osta le vr ste is pi ti va wa. Za

to je po treb no da pro se ~an broj le to va bu -

de iz me |u pet i 15.), po sa du su ~i ni la dva

pi lo ta. Bi li su to pu kov nik Kr meq i ka pe -

tan pr ve kla se Mir ko An ̀ el. Is pi ti va wa Ivr ste po ka za la su da je avi on spre man za

is pi ti va wa II vr ste (Sa sto ji se od opi to va -

wa per for man si i let nih oso bi na pro to -

ti pa u le tu. Po tre ban broj le to va za ta is -

pi ti va wa za vi si od slo ̀ e no sti va zdu ho -

33

Prvi prototip G-4

plo va, a za do zvu~ ni bor be ni avi on iz no si

oko 100.).

Uo ~e ne pri med be ni su bi le bit ne za

bez bed nost le te wa. Ne ke su zah te va le si -

ste mat sko is pi ti va we ra di ot kla wa wa

uzro ka.

Pre let P1 u VOC iz ve den je 28. ju la

1978. i tu su za po ~e la is pi ti va wa II vr ste,

te is pi ti va wa mo to ra, avi on ske i ze maq -

ske opre me. Ta fa za is pi ti va wa, u ko joj je

iz ve de no 60 le to va (u ukup nom tra ja wu od

47 sa ti i 15 mi nu ta), od vi ja la se do 6. ok -

to bra 1978. go di ne. Ta da je avi on po no vo

pre dat fa bri ci „So ko”. To kom te fa ze da -

te su pri med be ko je su se od no si le na ka -

rak te ri sti ke uz du ̀ ne sta ti~ ke i di na mi~ ke

sta bil no sti, a po seb no oso bi ne po pre~ no-

smer ne di na mi~ ke sta bil no sti, na ne do sta -

tak pred zna ka pre vu ~e nog le ta, {to je za

{kol ski avi on te ka te go ri je bi lo ne pri -

hva tqi vo.

Na osno vu tih pri med bi u fa bri ci

„So ko“, a po re {e wi ma Va zdu ho plov no-

teh ni~ kog in sti tu ta, po ~e li su da ra de na

ae ro di na mi~ kim mo di fi ka ci ja ma ko ji ma je

tre ba lo otkloniti uo ~e ne ne do stat ke. Do

po ~et ka na red ne go di ne za vr {e na su po -

boq {a wa, su ge ri sa na u VOC-u, a ona su,

iz me |u osta log, ukqu ~i la pre re gla ̀ u tri -

me ra, ugrad wu ne li ne ar nog me ha ni zma ko -

mand nog ko la vi si ne i za me nu po sto je }eg

ne li ne ar nog me ha ni zma u ko mand nom ko lu

kri la ca.

PO ̂ ET NI PRO BLE MI

Pa ra lel no sa is pi ti va wi ma P1 u fa -

bri ci „So ko“ fi na li zo van je pro to tip II (P2)

avi o na G-4 i le te li ca je pri pre ma na za pr vi

let. Na re |e we za is pi ti va we I vr ste P2 Ko -

man da RV i PVO iz da la je 30. ma ja 1979. (pod

pov. br. 25/3227-2). Me |u tim, ia ko je P2 bio

za vr {en po pla nu (14. ju la 1979), pr vi let

usle dio je tek po la go di ne ka sni je. Na i me,

re zul ta ti ze maq skih me re wa di na mi~ kih ka -

rak te ri sti ka ko mand nog ko la vi si ne po ka za -

li su ne za do vo qa va ju }e ka rak te ri sti ke.

Uzrok su bi li hi dro ser vo po kre ta ~i (bu ste -

ri) ko man di le ta, fir me „Douti“ (Dowty), pa

je ra di re {a va wa tog pro ble ma po le ta we P2

od lo ̀ e no za kraj go di ne.

U sa rad wi sa fa bri kom „So ko“,

stru~ wa ci VOC-a ugra |i va li su mer nu

opre mu na P2 u dva na vra ta, i to od 26. ju -

na do 3. ju la 1979. i od 5. do 7. de cem bra

1979. go di ne. Me re we te ̀ i ne i po lo ̀ a ja

te ̀ i {ta, te pro ve ra re do sle da pra ̀ we wa

go ri va, ura |e ni su u sa rad wi sa stru~ wa -

ci ma Va zdu ho plov no-teh ni~ kog in sti tu ta i

1. jul 2008.34

DVA PRO TO TI PA

U vre me pro jek to va wa G-4 raz ma -

tra na su dva pri stu pa ko man da ma le ta –

je dan kon zer va ti van ko ji se za sni vao na

pri me ni kla si~ nih re {e wa i dru gi sa

pri me nom ce lo po kret nih ho ri zon tal nih

repnih po vr {i na. Ne do u mi ca je re {e na

iz ra dom dva pro to ti pa sa evi den ci o nim

bro je vi ma 23004 za P1, i 23005 za P2

ko ji su tre ba li da po ka ̀ u {ta se mo ̀ e

do bi ti fik snim ho ri zon tal nim sta bi li -

za to rom sa kla si~ nim ko mand nim po vr -

{i na ma, od no sno sa in te gral no obrt nim

sta bi li za to rom u ulo zi ko mand ne po vr -

{i ne. Do du {e, od lu ka o pro du ̀ e noj par -

ti ji pro to ti pa (PPP) od {est avi o na

pred vi |a la je da se iz ra de po stan dar du

pr vog pro to ti pa.

Za ko na~ no re {e we po go na pri hva -

}en je mo tor mo del 632-46 ko ji se od

632-41 raz li ko vao po kra }oj iz duv noj

ce vi i in sta la ci ji sa dve hi dro pum pe.

Ispitivawa naoru`awa u VOC-u provedena su na drugom prototipu:

avion sa podvesnikom sa mitraqezom KM-3

Prvi avion iz produ`ene partije prototipa na aeodromu Ortije{ 1980. godine

to 10. i 11. de cem bra 1979. go di ne. Is pi -

ti va wa u vo ̀ e wu i za le ti ma od vi ja la su se

na ae ro dro mu Or ti je{ 12. i 13. de cem bra

1979. go di ne.

Pre pr vog le ta iz ve de na su ukup no ~e -

ti ri za le ta. Pr vi let tog dru gog pro to ti pa

oba vqen je 14. de cem bra 1979. go di ne u

tra ja wu od 30 mi nu ta uz prat wu NJ-21 ja -

stre ba. U okvi ru is pi ti va wa I vr ste oba -

vqe na su ~e ti ri le ta u tra ja wu 3 sa ta i 40

mi nu ta i to do 18. de cem bra 1979, ka da je

avi on pre dat VOC-u na da qa is pi ti va wa.

Is pi ti va wa u vo ̀ e wu i za le ti ma, te pr vi

let iz veo je pu kov nik Vla di mir Kr meq, a is -

pi ti va wa u osta lim le to vi ma u ulo zi opit -

nog pi lo ta u ra du na G-4 oba vqa li su pu kov -

nik Kr meq i opit ni in ̀ e wer le ta~ ma jor mr

Vla di mir Mi lo {e vi}.

Pro to tip II avi o na G-4 raz vi jen je iz

P1. Dva pro to ti pa raz li ko va la su se u kon -

struk tiv nom po gle du u sle de }em: kon struk -

tiv nom po boq {a wu ve ze ka bin skog sa cen -

tral nim de lom tru pa; pro me ni po lo ̀ a ja i

bro ja aku mu la to ra (ume sto dva je dan ve }i),

za me ni `i ro-plat for me i we nih pra te }ih

ure |a ja sa `i ro mag net nim kom pa som, iz me -

ni bro ja go riv nih re zer vo a ra, za me ni ho -

ri zon tal nog re pa ko ji je iz ra |en kao in te -

gral no obr tan ({to je zah te va lo re kon -

struk ci ju zad weg de la tru pa i kom plet nu re -

kon struk ci ju ko mand nog ko la vi si ne, ko ja je

po sta la hi dra u li~ kog ti pa). Ura |e ne su od -

go va ra ju }e re kon struk ci je u ko mand nom ko -

lu kri la ca i kr mi la prav ca (iz me wen bu -

35

TE GQA ̂ I ME TA

Avi o ni G-4 za vu ~u me ta na sta li su

pre prav kom dru ge ka bi ne u rad no me sto za

le ta ~a me ha ni ~a ra za du ̀ e nog za vu~ nu me -

tu, ko ja se pod ve {a va la na cen tral ni no -

sa~ i sa me tom ru kav cem za ka ~e nom za no -

sa~ – pu {ku na de snom bo ku avi o na. Ra di

vi zu el ne kon tro le me te na de snoj stra ni

dru ge ka bi ne na la zi se re tro vi zor. U pod -

ve sni ku su me ha ni ka i elek tro ni ka me te, a

za po gon se ko ri sti pro pe ler na pred woj

stra ni pod ve sni ka, ko ji po kre }e stru ja we

va zdu ha to kom le ta avi o na. Mi kro fon be -

le ̀ i na ru {a va we mag net nog po qa, od no -

sno pro la zak zr na. Po da ci o ga |a wu se

po seb nom ra dio-sta ni com {a qu do ze -

maq ske sta ni ce.

Me tu ru ka vac avi on vu ~e na saj li du -

`i ne od 800 do 1.200 me ta ra, br zi nom od

130 m/s. Ve ro vat no }a di rekt nog po got ka

bi la je ma la, pa se ni {an xi ja ko ji ot ki ne

me tu od avi o na na gra |i vao za pre ci zan

po go dak.

Elek tron ski ure |a jem AS-100 me ri lo

se ra sto ja we zr na od me te to kom ga |a wa.

In di ka tor po got ka, mon ti ran na pred wem

kra ju me te, me ri kru ̀ no po qe ~i ja se ve -

li ~i na po de {a va pre ma ka li bru oru |a.

In for ma ci je o pro la sku zr na pre no se se

pre ko pro vod ni ka u vu~ noj saj li me te do

pre daj ni ka u avi o nu i po sred stvom tog ure -

|a ja do pri jem ne sta ni ce na tlu.

U po ~et ku se ko ri stio ure |aj za vu ~u

me te UVM-82, iz ra |en u „Zma ju“ na osno -

vu ure |a ja UVM-65 sa avi o na TT-33/TV-2.

To kom osam de se tih u tom za vo du su iz ra di -

li mo di fi ko va ne ure |a je UVM-82S, a

1991. go di ne UVM-90.

Za ga |a we ra ke ta ma sa ra dar skim, od -

no sno in fra cr ve nim vo |e wem, u „Zma ju“ su

iz ra di li vu ~e nu me tu VMRR-Z80 i VMIC-

Z80 ko ja se lan si ra la sa pot kril nog no sa ~a

N-62T.

PRO GRA MI RA NA VO \E NA ME TA

Je dan od za ni mqi vih pro iz vo da do ma }e in du stri je bi la je pro gra mi ra na vo |e na me -

ta PRM-200M, ko ja se ko ri sti la pr ven stve no pri li kom boj nih ga |a wa vo |e nim ra ket nim

si ste mi ma PVO. Pre le ta ona se pro gra mi ra la za do la zak do po li go na pra vo li nij skim

kur som ili sa ~e ti ri ma ne vra – dva u ver ti kal noj i dva u ho ri zon tal noj rav ni. Me ta po -

go we na ra ket nim mo to rom lan si ra la se sa G-4 sa vi si ne od 300 do 7.000 me ta ra. Daqi-

na le ta me te iz no si do 35 ki lo me ta ra.

Ure|aj za vu~u meta UVM-82

G-4 sa ure|ajem za vu~u meta: pu{ka i

meta su u prvom planu

U me |u vre me nu su se od vi ja la is pi ti va -

wa II vr ste P2 ~i ji su na ~el ni re zul ta ti, u

iz ve {ta ju VOC-a, pred sta vqe ni sre di nom

1982. go di ne. U tom do ku men tu is ti ~u se vr -

lo do bre let ne spo sob no sti za tu ka te go ri ju

avi o na i vi so ke mo gu} no sti ma ne vra. Ta ko -

|e, na vo di se, na osno vu mi {qe wa ve }eg

bro ja pi lo ta, da su kon struk tiv ne iz me ne

(obrt ni rep, bu ster ko man de...) do pri ne le

da avi on u pot pu no sti bu de pri hva tqiv u po -

gle du za ko ni tog pri ra sta si le u funk ci ji br -

zi ne, po voq nog za ko na si la u ma ne vru i pri -

su stvu si le na pa li ci na ma lim br zi na ma,

na ro ~i to u slet noj kon fi gu ra ci ji. Na po mi we

se da sva na ve de na po boq {a wa ko mand nih

ka rak te ri sti ka avi o na G-4 P2 upra vo

oprav da va ju re kon struk ci je i ot kla wa ju uo -

~e ne ne do stat ke na pro to ti pu I avi o na G-4.

Na osnovu mi{qewa stru~ wa ka VOC-

a, avi on P2 je, pre ma po stig nu tim re zul ta ti -

ma u is pi ti va wu II vr ste, po ka zao da pred sta -

vqa ve o ma mo der nu i uspe lu kon cep ci ju

{kol skog tre na ̀ nog bor be nog avi o na i da }e

ta ko bi ti oce wen i u je di ni ca ma RV i PVO.

Prem da su is pi ti va wa II vr ste na pro -

to ti pu II ra di da va wa su ge sti je za do no {e -

we od lu ke o uvo |e wu u na o ru ̀ a we avi o na,

ko ji }e bi ti ba zi ra ni na P2, ve }im de lom

bi la za vr {e na do kra ja 1981. i sa op {te -

na u iz ve {ta ju sre di nom ju la 1982, is pi ti -

1. jul 2008.36

ster kri la ca zah te vao je iz me ne u pro sto ru

sme {ta ja bu ste ra i re kon struk ci ju struk tu -

re kri la ca), a ugra |en je i dru gi ko mand no-

hi dra u li~ ki si stem (P1 je imao sa mo je dan,

osnov ni, hi dra u li~ ki si stem).

Ge o me trij ski, te ̀ in ski i zah te vi per -

for man si za P2 ni su se po tak ti~ ko-teh -

ni~ kom zah te vu raz li ko va li od P1. Ugrad -

wom bu ste ra ko man di le ta o~e ki va na su

po boq {a wa ae ro di na mi~ kih kva li te ta,

na ro ~i to sa aspek ta sta bil no sti i upra -

vqi vo sti.

To kom pr vog le ta, u kon fi gu ra ci ji ~ist

i sa br zi nom le ta od 300 km/~ na vi si ni

od 3.000 m, uo ~e na je po ja va po pre~ no-

smer nih osci la ci ja ti pa da~ rol (Dutch-roll). To osci lo va we po ja ~a va lo se sa po ra -

stom br zi ne i vi si ne le ta. Na snim ku re gi -

stra to ra pa ra me ta ra le ta ja sno se uo ~i lo

to ne pri gu {e no osci lo va we, ko je ni je bi lo

iza zva no ni ko man da ma le ta ni ti pro me -

nom re ̀ i ma ra da mo to ra. Po pre~ no-smer -

ne osci la ci je bi le su to li ko iz ra ̀ e ne da

su se vi zu el no ja sno uo ~a va le iz avi o na

pra ti o ca.

Od mah po do bi ja wu ta ko ne za do vo qa -

va ju }ih re zul ta ta, po tra ̀ en je uzrok te po -

ja ve. Za to su u zad wem de lu tru pa avi o na P2

za le pqe ne kon ~a ne tra ke (ra di uo ~a va wa

ka rak te ri sti ka op stru ja va wa tru pa) i pra -

}en je let u pa ru sa avi o nom G-2, pod istim

uslo vi ma le ta ka ko bi sve po ja ve bi le sni -

mqe ne ki no-ka me rom iz pra te }eg avi o na.

Do bi je na sli ka stru ja wa uka za la je na lo -

{e op stru ja va we zad weg de la tru pa zbog ~e -

ga su stru~ wa ci iz @ar ko va od lu ~i li da u

toj zo ni ugra de ge ne ra to re vr tlo ga ra di re -

ge ne ri sa wa stru ja wa u zad wem de lu tru pa.

Po no vqe ni le to vi pri istim uslo vi -

ma vi si ne, te ̀ i ne i cen tra ̀ e sa po stup no

ra stu }im br zi na ma sve do 600 km/~ po ka -

za li su da ne ma vi {e po pre~ no-smer nog

osci lo va wa. Na mer na uz ne mi re wa u le vu i

de snu stra nu pri br zi ni Vi=600 km/~, po -

ka za la su da se iza zva ne osci la ci je prak -

ti~ no od mah pri gu {u ju.

U to ku is pi ti va wa I vr ste ta ko |e je uo -

~e no da u kon fi gu ra ci ji sa iz vu ~e nim staj -

nim tra pom i za kril ci ma ot klo we nim na

po let ni i slet ni po lo ̀ aj sa od u ze tim ga som

i na br zi na ma le ta od 200 do 300 km/~, ne -

ma ne pri gu {e nog po pre~ no-smer nog

kretawa. Ia ko su ot klo we ni ne do sta ci, i u

ovom slu ~a ju da ta je pri med ba na ne po sto -

ja we pred zna ka pre vu ~e nog le ta, {to je bi -

lo ka rak te ri sti~ no i za P1.

Zbog to ga su od 28. ja nu a ra do 6. mar -

ta 1980. u VOC-u na oba pro to ti pa ra |e -

na raz voj na is pi ti va wa ure |a ja za regu-

laciju strujawa na velikim napadnim

uglovima i za po boq {a we pred zna ka pre -

vu ~e nog le ta. Is pi ta no je ukup no 11 va ri -

jan ti sa raz li ~i tim re {e wi ma usme ri va ~a

va zdu ha i tur bu li za to ra na kri lu i zad wem

de lu tru pa, te ce pa ~emima stru je na na pad -

noj ivi ci kri la. Naj bo qi re zul ta ti do bi je -

ni su sa ce pa ~i ma stru je na na pad noj ivi ci

korenog dela kri la i to na oba pro to ti pa.

PRO DU@ENA PAR TI JA

PRO TO TI PO VA

Kra jem ma ja 1979, u vre me pre po le -

ta wa P2, Voj no teh ni~ ki sa vet od lu ~io je da

se iz ra di pred se ri ja od {est avi o na, tzv.

pro du ̀ e na par ti ja pro to ti pa (PPP), za -

sno va na na P1, sa fik snim ho ri zon tal nim

re pom, ia ko se od sa mog po ~et ka pro jek ta

P2 o~e ki va lo da }e on pru ̀ i ti bo qe ae ro -

di na mi~ ke ka rak te ri sti ke od P1, {to je do -

ka za no i pre li mi nar nim is pi ti va wi ma u

ae ro di na mi~ kom tu ne lu.

Fa bri~ ka is pi ti va wa pr va tri avi o -

na PPP iz ve la je gru pa pi lo ta i teh ni ~a ra

VOC-a od 11. de cem bra 1980. do 23. fe -

bru a ra 1981. go di ne. Bi li su to avi o ni sa

evi den cij skim bro je vi ma 23601, 23602 i

23603.

Avion sa brojem 23626 koristio se za promociju G-4:

kao „glavni glumac“ pojavio se u nastavnom filmu

o tom avionu i u~estvovao je na avio-salonu

Bur`e 1985. godine

va wa II vr ste na sta vqe na su i u dru goj po -

lo vi ni 1982. go di ne (ko vit) i po ~et kom

1983. go di ne (sta bil nost, upra vqi vost i

spe ci fi~ na po tro {wa go ri va). Do pun skim

opi to va wi ma iz 1986. upot pu we na je oce -

na o let nim spo sob no sti ma avi o na da tim u

pret hod nim iz ve {ta ji ma. Re zul ta ti tih is -

pi ti va wa pre vas hod no su se od no si li na

per for man se i spe ci fi~ nu po tro {wu go -

ri va sa ra znim va ri jan ta ma spoq nog op te -

re }e wa avi o na, ali i na uz du ̀ nu sta ti~ ku

sta bil nost avi o na sa pot kril nim re zer vo -

a ri ma.

Po sled wa is pi ti va wa ae ro di na mi ke

i let nih oso bi na oba vqe na su 1990. ra di

da va wa oce ne avi o na G-4 bez pot kril nih

no sa ~a, a za po tre be le te wa ta kvih avi o na

u akro-gru pi „Le te }e zve zde“. Na ba zi tih

sa zna wa na sta vqe na su is pi ti va wa avi o na

G-4 to kom 1996, ovo ga pu ta raz o ru ̀ a nih

pre ma od red ba ma Dej ton skog spo ra zu ma.

Po ~e tak pr vih is pi ti va wa na o ru ̀ a wa

na avi o nu P2 za be le ̀ en je u pe ri o du od 11.

de cem bra 1981. do 17. mar ta 1982. go di -

ne. U pi ta wu je bi la in te gra ci ja kon tej ne ra

sa to pom G[-23. Sle de }a na re du bi la je

in te gra ci ja ko ~e }ih bom bi Mk-82K, ame -

ri~ ke pro iz vod we, i wi ho vo po li gon sko is -

pi ti va we za po tre be dej stva na ve ̀ bi „Je -

din stvo 83“.

Kom plek sni ja is pi ti va wa na o ru ̀ a wa

oba vqa na su na po li go nu ^en ta od 5. fe -

bru a ra do 31. apri la 1985. go di ne. Po ka -

za lo se da na o ru ̀ a we avi o na funk ci o ni {e

po u zda no i bez ot ka za. Lan si ra we ra ke ta i

ga |a we iz to pa ni su uti ca li na rad mo to ra,

{to je po tvr di lo bez bed nost ko ri {}e wa

na o ru ̀ a wa. Mo gli su da se pri hva te kao za -

do vo qa va ju }i re zul ta ti ta~ no sti ga |a wa,

ra ke ti ra wa i bom bar do va wa sa eli mi na -

ci jom po zna tih gre {a ka. Is pi ti va wa su

spro ve de na sa to pom G[-23, nevo|enim

raketnim zrnima BR 1-57 mm i BR-128 mm,

te bom ba ma Mk-82K, FAB 50J i FAB-250J.

Go di ne 1986. usle di la je in te gra ci ja i

is pi ti va we kon tej ne ra KM-3 sa mi tra qe zom

AN-M3, ka li bra 12,7 mi li me ta ra. U na red -

nom pe ri o du u VOC-u su na avi on G-4 in te -

gri sa na i dru ga uboj na sred sta va ko ja su uvo -

|e na u na o ru ̀ a we, kao {to su bom be ti pa

Mk-82, BL-755, OFAB-100 i OFAB-250.

SE RIJ SKA

PRO IZ VOD WA

Re zul ta ti u VOC-u ohra bri li su RV i

PVO da G-4 uve de u na o ru ̀ a we. Tom avi o nu

je pre ma in ter nom si ste mu do de qe na ozna -

ka N-62, iz se kven ce od re |e ne za na stav ne

avi o ne. Pre se rij ske pro iz vod we pro ve de -

37

EVI DEN CI O NI

I FA BRI^ KI BRO JE VI

Pr va dva G-4 no si la su u JRV i PVO

evi den ci o ni bro je ve ko ji su na sta vak ni za za

ga leb G-1, G-2 i G-3. Za to se na pr vom pro to -

ti pu G-4 na {ao broj 23004, a na dru gom

23005. Na red nih {est avi o na do bi lo je

ozna ke od 23601 do 23606, a u fa bri ci

„So ko“ su ozna ~e ni kao PPP003-PPP008.

Fa bri~ ke ozna ke za sve se rij ske G-4

bi le su u ni zu otvo re nom sa 001 do 074.

Sle di lo je {est pri me ra ka iz ra |e nih za

Uni ju Mjan mar, iz u ze tih iz se ri je za do ma }eg

ko ri sni ka. Ti avi o ni su bi li u se kven ci od

075 do 080, ali su na plo ~i ca ma, sa ozna -

kom pro iz vo |a ~a i da tu mom pro iz vod we, na -

ve de ne ozna ke od 001 do 006. U na stav ku

pro iz vod we za JRV i PVO, niz se na sta vio od

fa bri~ kog bro ja 081 i za vr {io sa 083, po -

sled wim pri mer kom za vr {e nim u vre me gra -

|an skog ra ta.

Se rij ski avi o ni su u JRV i PVO no si li

evi den ci o ni bro je ve do de qe ne u tri ni za –

od 23621 do 23650, za tim od 23675 do

23700 i od 23725 do 23745. Pre ma li sti RV

i PVO, do de qe ni su bro je vi od 23746 do

23750 avi o ni ma ko ji zbog ra ta ni ka da ni su

za vr {e ni. Ni zo vi u dis kon ti nu i te tu ko ri -

{}e ni su u JRV i PVO ka ko bi se pri kri la

stvar na ko li ~i na avi o na u in ven ta ru vi da.

ne su pro me ne u raz me {ta ju in stru me na ta u

ka bi ni i na hi dra u li~ nom si ste mu i pri me -

we na su kon struk tiv na re {e wa sa P2.

Na pr voj se ri ji od 26 avi o na sa vla -

da ni su no vi ala ti. Na wi ma ni su mo ra li

bi ti u pu noj me ri za me wi vi de lo vi kao u

se rij skoj pro iz vod wi. Te {ko }e je naj ~e {}e

pri ~i wa vao ka dar. Na i me, si ste mom plan -

ske pri vre de rad ni ci i stru~ ni ka dar ni su

bi li sti mu li sa ni da pru ̀ e vi {e od uo bi -

~a je ne nor me za za do vo qa va we zah te va po -

sla. Ta ko |e, po te {ko }e su stvo ri le re for -

me u dru {tve nim pred u ze }i ma po de qe nim u

okvi ru slo ̀ e ne or ga ni za ci je udru ̀ e nog ra -

da (SO UR) na ni ̀ e je di ni ce osnov ne or ga -

ni za ci je (OO UR) ko je su ~e sto po ka zi va le

vi {ak sa mo stal no sti i ti me stva ra le pro -

ble me u ko or di na ci ji.

Pro iz vod wa zma ja G-4 po de qe na je na

rav ne ~a sti iz me |u fa bri ka „So ko“ iz Mo -

sta ra i „Utva“ iz Pan ~e va – pr voj je pri pa -

la iz ra da kri la i pred weg de la tru pa, a

dru goj cen tral ni i zad wi deo tru pa i kon -

tej ner za top. Hi dra u li~ ni si stem i staj ni

trap pro iz vo di la je „Pr va pe to let ka“ iz

Tr ste ni ka.

^el ni avi on 23621 pr vi put je za ru lao

11. ju la 1984. na pi sti ae ro dro ma u Mo sta ru.

Na red nog da na iz ve den je i pr vi fa bri~ ki

let. Avi on je u VOC pri mqen 6. av gu sta, a

Naoru`avawe G-4 sa avio-bombom Mk 82K za dejstvo

iz bri{u}eg leta na zdru`enoj takti~koj ve`bi

„Jedinstvo-83“

1. jul 2008.38

RE MONT

Ka da su iz bi li oru ̀ a ni su ko bi u BiH,

pro le }a 1992, oru ̀ a ne sna ge pre ba ci le

su iz „So ko la“ u SRJ deo ma {i na, ala ta i

proizvedenih delova ko ji su pri pa da li fe -

de ral noj imo vi ni. Eva ku a ci ja je bi la pod

bor be nim uslo vi ma do kra ja ma ja 1992, uz

za {ti tu 63. pa do bran ske bri ga de. Uslo vi

za ob no vu pro iz vod we ni su stvo re ni, a u RV

i PVO ni su bi li po treb ni do dat ni avi o ni.

Za to se pro iz vod wa G-4 za vr {i la sa 91

pri mer kom.

Pre ma po de li po slo va G-4 tre ba lo

je da se re mon tu je u za vo du „Zmaj“ u Ve li -

koj Go ri ci po red Za gre ba. Za osva ja we

re mon ta u „Zmaj“ je 20. no vem bra 1986.

pre le teo avi on 23606 iz 525. eska dri -

le. Bi lo je to vre me ka da se bli ̀ io rat

(pro le }a 1991. go di ne), pa je deo radni-

ka zapo ~e o sa blo ka dom ra do va. Ka ko se

pro blem ri zi ka od sa bo ta ̀ e sma trao ve -

}im od po tre be za avi o ni ma u „Zma ju“ su

za dr ̀ a ni sa mo oda ni rad ni ci, uz obez -

be |e we 63. pa do bran ske bri ga de. Nakon

eva ku a ci je Za vo da, po sao re mon ta do de -

qen je fa bri ci „Utva“ iz Pan ~e va. Ta mo

su pre ba ~e ni avi o ni eva ku i sa ni iz „Zma -

ja“ i, po sle usva ja wa re mon ta, pr vi pri -

me rak za vr {en je 16. de cem bra 1993. go -

di ne. Na kon po sled wih pro ve ra pre ve zen

je u de lo vi ma na ae ro drom u Ba taj ni ci i

po sle mon ta ̀ e kre nuo je na svoj pr vi

prob ni let 27. ja nu a ra 1994. go di ne. Sa -

da po slo ve re mon ta G-4 vo di za vod „Mo -

ma Sta noj lo vi}“.

OPE RA TIV NA

UPO TRE BA

Ia ko je G-4 pr ven stve no tre ba lo da se

ko ri sti kao {kol ski avi on, pr va eska dri la

u ko joj se na {ao ni je bi la na na ve de noj li sti

je di ni ca VVA. Hro no lo {ki, na kon VOC-a, G-

4 su pr vo do {li u 525. tre na ̀ nu avi ja cij sku

eska dri lu (tae) u ulo zi avi o na re mor ke ra sa

ure |a jem za vu ~u me ta. U vre me ka da su tri

po ~et na avi o na PPP (de cem bra 1980. i u

pr va dva me se ca 1981) do {la u VOC, ve} je

u Ko man di RV i PVO do ne ta od lu ka da se oni

sed mi cu ka sni je iz Mo sta ra sti gao je i dru gi

se rij ski avi on 23622. Tre }i avi on pri mi li

su u VOC 14. no vem bra 1984. go di ne. Na red -

ni pri mer ci od la zi li su di rekt no u eska dri -

le u skla du sa pla nom pre na o ru ̀ a va wa RV i

PVO sa G-2 na G-4. To kom 1985. u RV i PVO

pri mqe no je 13 avi o na sa ev. br. od 12623 do

23637 (bez 23634).

Mak si mal na di na mi ka pro iz vod we

ostva re na je 1986. go di ne. Ta da je u je di -

ni ce iz fa bri ke oti {ao 21 G-4 sa ev. br.

23634 i od 23638 do 23681. To kom 1987.

iz ra |e no je sa mo de vet G-4 od 23682 do

23690. To kom 1988. za vr {e no je 14 G-4, i

to od 23691 do 23700 i od 23725 do

23728. Di na mi ka pro iz vod we se 1989.

sve la na sa mo {est ko ma da od 23729 do

23734. Osam avi o na fi na li zo va no je

1990. go di ne. To su ev. br. od 23735 do

23742. U pr voj po lo vi ni 1991. iz ra |e no

je {est avi o na za Mjan mar. Na kra ju su

po sled wa tri pri mer ka za RV i PVO pre -

da ta je di ni ca ma u rat no vre me – u ok to -

bru 23743 i u de cem bru 23744 i 23745.

39

u {to kra }em ro ku pro sle de 525. tre na ̀ no

avi ja cij skoj eska dri li (tae). Re~ je o je di ni ci

di rekt no pod re |e noj Ko man di RV i PVO ko ja

se pri mar no ba vi la tre na ̀ om pi lo ta na du -

`no sti ma u ko man di vi da i za vu ~u me ta za

po tre be cev ne PVO.

Avi o ni 525. tae bi li su u kom {i lu -

ku VOC-a pa se sma tra lo da }e, ako za -

tre ba, mo }i la ko da se ko ri ste za na men -

ske pro ve re. U to vre me su kao re mor ke -

ri za me te ko ri {}e ni ame ri~ ki avi o ni T-

33A, mo di fi ko va ni u za vo du „Zmaj“ – ~e -

ti ri 1976. i isto to li ko 1980. go di ne.

Oni su uve ze ni po lov ni i isti cao im je

`i vot ni vek, pa je tre ba lo da se hit no za -

me ne no vim avi o ni ma. Za to su iza bra ni

G-4 iz PPP i tri avi o na iz VOC-a ko ji su

28. apri la 1981. pre da ti 525. tae. Ta je -

di ni ca se to kom tog me se ca po no vi la i sa

tri no va avi o na di rekt no pre u ze ta iz fa -

bri ke. Tek ka da su pi lo ti ovla da li no vom

teh ni kom pr vi avi on 23601 pre le teo je u

„Zmaj“ 25. ma ja 1982. na pre prav ku u re -

mor ker (pre prav ka se za vr {i la de cem -

bra te go di ne). Avi on se vra tio u VOC na

prak ti~ ne pro ve re me te UVM-82.

U sa sta vu 525. tae pr vi avi on sa in -

ter nom ozna kom vi da N-62T (te gqa~) na la zio

se od 12. ja nu a ra 1983. go di ne. Ra do vi na

pet N-62T za vr {e ni su do ju la 1983. go di ne.

No vo sred stvo iz in ven ta ra RV i PVO pri -

ka za no je na zdru ̀ e noj tak ti~ koj ve ̀ bi „Je -

din stvo-83“, odr ̀ a noj od 10. do 15. sep tem -

bra 1983. go di ne. Sa {est G-4 i se dam or -

lo va, u iz vi |a~ koj va ri jan ti, for mi ran je

na men ski sa stav – Me {o vi ta avi ja cij ska

gru pa ko ja se pri ku pi la na ae ro dro mu Pe -

tro vac. Na po li go nu Kri vo lak ode qe we G-4

dej stvo va lo je iz bri {u }eg le ta sa avio-

bom ba ma Mk 82K.

Po me nu ta tre na ̀ ne avi ja cij ska je di ni -

ca (525) po sta la je pu no krv na bor be na eska -

dri la 1987. ka da joj je pro me wen na ziv u

252. lo va~ ko-bom bar der sku avi ja cij sku

eska dri lu (lbae). Na sta vqe na je obu ka stal -

nog sa sta va, sa te ̀ i {tem na po dr {ci KoV u

cen tral nom de lu dr ̀ a ve.

OBU KA

Pr vo bit ni pla no vi o pot pu noj za me ni

G-2 sa G-4 pro me we ni su u vre me po ~et ka

se rij ske pro iz vod we no vog avi o na, ta ko da

su za pre na o ru ̀ a we u VVA pred vi |e ne tri

{kol ske lo va~ ko-bom bar der ske eska dri le

VVA iz sa sta va tri lo va~ ko-bom bar der ska

avi ja cij ska pu ka ({kol ska) – 185. pu ka sa

ae ro dro ma Pu la, 172. pu ka sa ae ro dro ma

Go lu bov ci kod Podgorice i 105. pu ka sa ae -

ro dro ma Ze mu nik kod Zadra. Ra ~u na lo se

na to da }e se po sle do la ska no vog {kol skog

avi o na la sta obu ka naj pre pro vo di ti na

le te li ci sa klip nim mo to rom, po tom na G-

4, a u za vr {ni ci na na men skom avi o nu ka -

kav se ko ri sti u bor be nim eska dri la ma.

Na ta kav stav uve li ko su uti ca li pro -

ble mi oko ra sta ce ne go ri va se dam de se tih

go di na. Od la ste se, pre ma tak ti~ ko-teh -

ni~ kim zah te vi ma, o~e ki va lo da se u sve mu

pod re di po treb nom ni vou na men skih per -

for man si i sli~ no sti sa G-4. Avi o ni ka,

raz me {taj ko man di i ure |a ja u pi lot skoj

ka bi ni ta ko |e je tre ba lo da se uni fi ci ra -

ju sa G-4. Za to se sma tra lo da }e tri eska -

dri le G-4 pod mi ri ti po tre be VVA.

Ka da se po ka za lo da }e la sta ka sni ti,

pro gram obu ke se pro vo dio sa tri avi o na

– se lek ci ja kan di da ta na utvi-75 (V-53),

osnov na obu ka na G-2, a na G-4 pre la zi lo se

na tre }oj ili ~e tvr toj go di ni bo rav ka pi to -

ma ca na VVA. Osim le to va sa pi tom ci ma,

pi lo ti sve tri eska dri le iz VVA iz vo di li

su obu ku za na men ske za dat ke po dr {ke. Na -

i me, u ra tu se pred vi |a lo da }e {kol ske

eska dri le po sta ti na men ske lo va~ ko-bom -

bar der ske eska dri le za po dr {ku KoV i RM

i, u se kun da r noj na me ni, za lo va~ ka dej stva

pro tiv spo ro le te }ih va zdu ho plo va. Za to se

obu ka stal nog sa sta va sma tra la jed nim od

pri o ri te ta. Re dov no se pro ve ra vao ni vo

ob u ~e no sti na tak ti~ kim ve ̀ ba ma.

AE RO DROM PU LA

Avi o ni G-4 do {li su 1984. u VVA na

ae ro drom Pu la u 229. lbae({). U toj je di -

ni ci su u okvi ru Cen tra za bor be nu obu ku

i lo va~ ku avi ja ci ju ob u ~a va ni pi tom ci na

~e tvr toj go di ni za smer do zvu~ ne bor be ne

avi ja ci je (DBA). Oni su na toj go di ni stu di -

ra wa ima li bor be nu obu ku na G-2.

Pet pi lo ta i 17 ofi ci ra i pod o fi ci -

ra teh ni~ ke slu ̀ be 229. lbae({) pro {li su

te o rij ski deo pre o bu ke u teh ni~ koj u~i o ni ci

u Mo sta ru u „So ko lu“ od 22. ok to bra do 10.

no vem bra 1984. go di ne.

Pr va dva avi o na G-4 ev. br. 23621 i

23623, ko ji su pre u ze ti iz VOC-a, sle te la

su na ae ro drom Pu la 3. de cem bra 1984. ̂ e -

ti ri da na na kon wi ho vog do la ska pri re |en

je sve ~a ni stroj je di ni ce i u le ta~ kom pro -

gra mu pri ka za ne su let ne mo gu} no sti G-4. Za

ko man da ma se na la zio pi lot VOC-a ma jor

Avioni G-4 iz 249. lbae([) na aeodromu Zemunik kod

Zadra

1. jul 2008.40

La slo Ko lar. Pr vi let iz kur sa pre o bu ke

istog da na imao je ka pe tan pr ve kla se Ni -

ko la \er fi. U Pu li su 19. de cem bra pre -

u ze li i tre }i avi on ev. br. 23622.

Da bi se {to pre za vr {io prak ti~ -

ni deo pre o bu ke na tek pri do {lim avi o -

ni ma, in te ziv no su le te li, i oni su to -

kom de cem bra 1984. ima li 118 ~a so va

na le ta. Pre o bu ka pr ve eska dri le na G-4

za vr {i la se do 10. ja nu a ra 1985. go di -

ne. Pre o bu ka se na sta vi la 1985. sa pi -

lo ti ma eska dri le i de lom pi lo ta ko man -

de 185. pu ka. Pro se~ no su pi lo ti ima li

sa na stav ni kom za pre o bu ku 16 le to va,

sa 11,30 sa ti na le ta, i pet sa mo stal nih

le to va sa 4,20 sati na le ta.

Je dan od pr vih za da ta ka za 229.

lbae({) bi lo je pred sta vqa we G-4 na pa -

ra di „Po be da-85,“ pri re |e noj u glav nom

gra du 9. ma ja 1985. go di ne. Po sle se dam

ne de qa pri pre ma i 102 le ta (sa 55 ~a so -

va na le ta) u e{a lo nu RV i PVO u~e stvo -

va lo je je da na est pi lo ta sa {est avi o na.

To kom 1985. i do ju na 1986. go di ne

iz fa bri ke je u 229. lbae({) do {lo 18

no vih G-4 i ti me se za vr {i la po pu na

eska dri le u Pu li. U me |u vre me nu, u sep -

tem bru 1985, eska dri la ma su pre da ti

avi o ni G-2 ko je su na sta vi le da ko ri ste

taj avi on. Po sle pre o bu ke ce log sa sta va

229. lbae({) na no vu teh ni ku, u {kol skoj

go di ni 1986/87. pri mqe ni su pr vi pi -

tom ci iza bra ni da ~e tvr tu go di nu pro |u

na G-4. Na ae ro dro mu Pu la do {lo je 18

pi to ma ca 36. kla se VVA.

Pr vi sa mo stal ni let iz veo je ta da

pi to mac Ran ko @ivak, a sa da je dan od vo -

de }ih ofi ci ra vi da. Svi pi tom ci 36. kla -

se za vr {i li su obu ku od 14. ok to bra 1986.

do 10. ju la 1987. go di ne. Ima li su pro se~ -

no 129 le to va, sa 56 ~a so va na le ta. Ka ko

u je di ni ce ni su do {li no vi avi o ni, 17 tek

pro mo vi sa nih pot po ru~ ni ka 36. kla se su

na kon obu ke na G-4 mo ra li da na Go lu bov -

ci ma pro |u pre o bu ku na sta ri avi on ja -

streb pre od la ska na pr va rad na me sta!

U pr vim go di na ma slu ̀ be G-4 pi lo ti

stal nog sa sta va u 229. lbae({), osim re -

dov nih za da ta ka na obu ci, pri ka zi va li

su avi on na ae ro mi tin zi ma i u~e stvo va -

li u iz ra di na stav nog fil ma o G-4. Na

zdru ̀ e nim tak ti~ kim ve ̀ ba ma „Sna ga-

88“, „Kr ka-88“ i „U~ ka-88“ po tvr di lo se

da su u 229. lbae({) sa vla da li bor be nu

pri me nu G-4. Na tim ve ̀ ba ma ko ri {}e ne

su pla me ne avio-bom be PLAB-200.

Na ae ro dro mu u Pu li pi tom ci ~e tvr -

te go di ne {ko lo va ni su za vr {no sa 39.

kla som, {kol ske go di ne 1989/90. go di -

ne. U sle de }oj go di ni pr vi put su na G-4 u

229. lbae({) do {li pi tom ci tre }e go di -

ne iz 41. kla se.

Ka da se 1986. go di ne za vr {i la po -

pu na eska dri le u Pu li, no vi avi o ni su iz

fa bri ke do {li u ru ke pi lo ta i teh ni ~a ra

iz 239. lbae({) sa Go lu bo va ca. Tu su na

Par G-4 iz 249. lbae([) sa cementnim avio-bombama

pred dejstvo na poligonu Benkovac 1991. godine

~e tvr toj go di ni le te li pi tom ci iza bra ni

za DBA. Po sle se zo ne go di {wih od mo ra,

u sep tem bru i ok to bru 1986, pri pad ni ci

te je di ni ce pro {li su te o rij ski deo pre -

o bu ke u Teh ni~ koj u~i o ni ci u [kol skom

cen tru RV i PVO iz Rajlovca.

GO LU BOV CI, ZE MU NIK,

PE TRO VAC

Pr va dva G-4 sle te la su na Go lu bov ce

24. ju na 1986. u 14,22 sa ti. To su bi li

avi o ni 23645 i 23646. Po sle pre o bu ke,

u {kol skoj go di ni 1987/88, pri mqe no je

na le ta~ ku obu ku pr vih osam pi to ma ca 37.

kla se na ~e tvr toj go di nu {ko lo va wa za

smer DBA. Do ja nu a ra 1988. iz „So ko la“

je na Go lu bov ce pre le teo 21 G-4 i ti me se

po pu ni lo da le ko vi {e od 14 avi o na po -

treb nih pre ma for ma cij skom sa sta vu. Os-

im za da ta ka iz okvi ra VVA, 239. lbae({)

se 1988. sma tra la ob u ~e nom za na men ske

za dat ke po dr {ke i to se po ka za lo na ve -

`ba ma „Sna ga-88“, 5. ok to bra na po li go -

nu Ka li no vik i „Udar-88“ 18. ok to bra na

po li go nu Kri vo lak. Pi lo ti eska dri le dej -

stvo va li su avio-bom ba ma Mk 82.

U {kol skoj go di ni 1988/89. u 239.

lbae({) bi li su pi tom ci ~e tvr te go di ne

iz 38. kla se VVA. Od {kol ske go di ne

1989/90. na G-4 ob u ~a va ni su pi tom ci

tre }e go di ne iz 40. kla se.

Go di ne 1987. po ~e li su da le te

avi o ni G-4 i u tre }oj eska dri li VVA - u

249. lbae({) na ae ro dro mu Ze mu nik u

ma ti~ noj ba zi VVA. Ta~ no go di nu da na

posle 239. eska dri le i pri pad ni ci

249. eska dri le pro {li su kroz teh ni~ -

ku u~i o ni cu u [kol skom cen tru RV i

PVO. U eska dri li su bi la dva pi lo ta

ko ji su pro {li pre o bu ku 1985. go di ne,

a {est do dat nih pi lo ta ima li su obu ku

u va zdu hu u 239. eska dri li ok to bra

1987. go di ne.

Pr va ~e ti ri G-4 po zajm qe na iz 239.

lbae({) sle te la su na ae ro drom Ze mu nik

20. de cem bra 1987. u 11.42 ~a so va. Na -

red nog da na pi lo ti 249. lbae({) ve} su

po le te li na pr vi za da tak – iz vi |a we

vre me na na po ~et ku le ta~ kog da na.

Tek osvo je ni G-4 po ka za li su se efi -

ka snim u se zo ni bor be ne obu ke 1988. go -

di ne na po li go ni ma na ve ̀ ba ma „Ma wa -

~a-88“ i „Sna ga-88“. Od ok to bra 1988.

po ~e la je obu ka osam slu {a la ca 34. kur sa

na stav ni ka le te wa VVA na avi o nu G-4. U

{kol skoj go di ni 1990/91. u 249. lbae({)

pri mqe ni su pi tom ci ~e tvr te go di ne VVA.

Osim eska dri la VVA i 252. lbae, G-

4 se kra }e vre me (1988) ko ri stio u sa sta -

vu 241. lbae 98. abr sa ae ro dro ma Pe -

tro vac. U toj eska dri li se 1988. i 1989.

le te lo na or lu, ali su nedovoqan broj

aviona i teh ni~ ki pro ble mi re du ko va li

na let. Za to su pre u ze ti G-4 ka ko bi se na

tim avi o ni ma odr ̀ a va la tre na ̀ a pi lo ta

or la i de la pi lo ta ko man de 98. abr.

DE NEB-89

Zdru ̀ e na tak ti~ ka ve ̀ ba „De neb-89“, odr ̀ a na od 28. do 31. ma ja 1989, raz li ko -

va la se od dru gih po ma sov no sti u~e {}a i te ̀ i ni za da ta ka. Pr vi put se go vo ri lo o sa -

mo stal no iz ve de noj ope ra ci ji vi da. Na ve ̀ bi su u~e stvo va le sve tri eska dri le G-4 iz

VVA. Pi lo ti 229. lbae({) ima li su pr vi put no} na dej stva, uz osve tqa va we ci qa sve -

tle }im avi on skim bom ba ma. Uni {ti li su si mu li ra nu ko lo nu rat nih bro do va. Na po -

~et ku ve ̀ be tri na est G-4 iz 239. lbae({) pre le te lo je na ae ro drom u Ud bi ni. Na po li -

go nu Ben ko vac uni {ti li su svih {est me ta ten ko va. U slo ̀ e nim me te o ro lo {kim uslo vi -

ma G-4 su kod ostrv ca Tra mer ka dej stvo va li na me tu ra za ra ~a. To kom ve ̀ be „De ne b-89“

avi o ni G-4 iz 249. lbae({) bi li su na ae ro dro mu Krk, oda kle su po le ta li da bi dej -

stvo va li na po li go ni ma Mar le ra i Tra mer ka.

41

1. jul 2008.42

Posledwi sastav iz 1998. godine

43

U sa sta vu 105. pu ka u 333. me {o vi toj eska dri li, na osno vu na red be od 1985, ~e -

ti ri pi lo ta le te la su u sa sta vu ti ma sa ~e ti ri avi o na ja streb. Po sle pr ve se zo ne tim

se pro {i rio na {est pi lo ta, na stav ni ka VVA. Oni su upo re do sa osnov nim na stav -

ni~ kim po slom i bor be nom obu kom le te li na ae or mi tin zi ma unu tar SFRJ. Na me ra da

se sa ja stre ba pre |e na G-4 ostva re na je 1990. go di ne. Za po tre be „Le te }ih zve zda“ u

za vo du „Zmaj“ mo di fi ko va no je se dam G-4. Avi o ni su do bi li pod ve snik sa dim nim tra -

gom i ski nu ti su pot kril ni no sa ~i.

„Le te }e zve zde“ su pr vi put na no vom avi o nu le te le na ae ro dro mu u Ba taj ni ci

20. ma ja 1990. povodom pro sla ve tada{weg Da na vi da. U sa sta vu po sled we pred rat ne

po stav ke ti ma (le ta 1991) bi li su vo |a ka pe tan pr ve kla se An drej Perc, ka pe tan pr ve

kla se Sve ti slav Jo vi}, ka pe ta ni Bo go qub @ujo vi}, Bran ko [a ri} i Xe vad Ha si} i po -

ru~ ni ci Sa {a Ri sti} i Pre drag Vu ka {i no vi}.

U rat nom raz vo ju pred vi |a lo se da pi lo ti i G-4 iz „Le te }ih zve zda“ u|u u 243.

lbae u sa sta vu 185. pu ka. Fe bru a ra 1991. avi o ni su to kom kon tro le VVA pre ve de ni

iz akro bat ske u bor be nu kon fi gu ra ci ju i pi lo ti su iz ve li dej stva na {kol skom tak ti~ -

kom po li go nu.

Na re |e wem Ko man de RV i PVO od 9. ok to bra 1996. go di ne, po no vo su osno va ne

„Le te }e zve zde“ u sa sta vu 239. lbae. Svih se dam G-4 iz pr vo bit nog ti ma iz 1990. go -

di ne osta lo je u {e mi „Le te }e zve zde“ i le te li su na re dov nim za da ci ma obu ke.

U sa sta vu ti ma bi li su ka pe tan pr ve kla se Pre drag Vu ka {i no vi}, u ulo zi vo |e,

ka pe ta ni Dra gan Zlo kas, le vi pra ti lac, Zo ran Ka ta ni}, de sni pra ti lac, I{tvan Ka -

nas, rep ni pra ti lac, Sa {a Ri sti}, vo |a sin hro pa ra i To mi slav Be }a go vi}, pra ti lac

u sin hro pa ru. Pr vi let u no vom sa sta vu „Le te }e zve zde“ ima le su na ae ro mi tin gu na

pre sto ni~ kom ae ro dro mu, odr ̀ a nom 15. ju na 1997. go di ne.

Avi o ni G-4 su le te li iz nad Vr {ca i, pr vi put u isto ri ji akro bat skih ti mo va, na -

{i vir tu o zi oti {li u ino stran stvo. Na fo nu vr lo bli skih od no sa sa Bu gar skom,„Le -

te }e zve zde“ su od 26. do 29. sep tem bra 1997. go sto va le na ae ro dro mu u Plov di vu.

U dru goj se zo ni 1998. ta akro bat ska gru pa le te la je se dam pu ta iz nad do ma }ih

ae ro dro ma. U sa sta vu sed mor ke le te le su na ae ro mi tin gu u Hra dec Kra lo ve u ^e {koj.

U tim su 1998. pri mqe ni ka pe tan pr ve kla se Alek san dar Mar ko ta no vi} i po ru~ nik

Sa {a Gru ba~.

Akro-grupa na obuci decembra 1998. godine

1. jul 2008.44

GRA \AN SKI RAT

Po sle po ~et nih gu bi ta ka JNA, ko je su

joj slo ve na~ ki te ri to ri jal ci i po li caj ci

na ne li 27. ju na 1991, eska dri le 5. kor pu -

sa RV i PVO do bi le su na red bu da pri ka ̀ u

si lu i od lu~ nost u od bra ni dr ̀ a ve. Avi o ni

G-4 iz 229. lbae po le te li su na bor be ne

za dat ke. Tre ba lo je da uni {te blo ka de ko je

su za u sta vi le je di ni ce JNA na slo ve na~ kim

pu te vi ma. Na ae ro drom u Ba wa lu ci 29. ju -

na pre le te la su su tri G-4 i osam ja stre bo -

va iz 252. lbae.

Na bor be nim za da ci ma u~e stvo va li su

G-4 sa ae ro dro ma u Ze mu ni ku. Pr vi rat ni

let iz veo je avi on 23727.

U na red nom ko ra ku kri ze Hr va ti su

for mi ra li oru ̀ a nu si lu. Ae ro drom Ze mu -

nik na la zio se pre vi {e bli zu pro tiv ni~ -

kih po lo ̀ a ja, pa se 249. lbae pre ba zi ra -

la na ae ro drom u Ud bi ni.

To kom le ta 1991. go di ne G-4 su ko ri -

{}e ni iz nad kri znih pro sto ra na za da ci -

ma de mon stra ci je si le, po seb no u za {ti ti

ko lo na JNA ko je su se po vla ~i le ka is to ku

i za vi zu el na iz vi |a wa. To su ra di li pi lo -

ti G-4 i ja stre bo va iz 252. lbae, ko ja se sa

de lom avi o na do 11. av gu sta za dr ̀ a la na

ae ro dro mu u Ba wa lu ci.

Ka da su se kra jem av gu sta po vre me ni

in ci den ti pre tvo ri li u otvo re ni su kob hr -

vat skih sna ga sa JNA i TO, G-4 su po ~e li

da se ko ri ste za bor be ne za dat ke. Pi lo ti

252. lbae le te li su te ̀ i {no iz nad is to~ -

ne Sla vo ni je na zadacima vazduhoplovne

po dr {ke 12. kor pu sa, 17. kor pu sa i 1. gar -

dij ske pro le ter ske me ha ni zo va ne di vi zi je.

U toj eska dri li bi li su kon cen tri sa ni is -

ku sni pi lo ti vi {ih ~i no va, ko ji su na se be

pre u ze li ve lik deo rat nog te re ta vi da.

Kao oja ~a we, iz nad sla von skih pro -

sto ra le te li su i G-4 iz 239. lbae. Od 7.

ju la na ae ro dro mu u Tu zli na la zi lo se pet -

na est G-4. Da bi se rav no mer no po de li li

za da ci na sve pi lo te pu ka, uve de ne su ro -

ta ci je eska dri la – od 12. 8. do 29. 8. na

sme ni se na {la 239. lbae. Sle de }u sme nu

~i ni li su pri pad ni ci „or lov ske“ 242.

lbae, ali rat na nu ̀ da se mo ra la uva ̀ i ti

i za to se eska dri le G-4 iz Go lu bo va ca vra -

ti la u Tu zlu. Sa ae ro dro ma u Pu li se 18.

na 19. sep tem bar pre ba zi ra la na ae ro -

drom u Tu zli 229. lbae. Avi o ni su 10. ok -

to bra pre le te li na ae ro drom u Go lu bov -

ci ma, ka da se ku }i vra ti la i 239. lbae.

Dan po sle sle ta wa u Go lu bov ci ma, iz Ko -

man de RV i PVO na re di li su da se 229.

lbae uvr sti u sa stav 172. pu ka. Sa G-4 je

to kom sta ci o ni ra wa na tu zlan skom ae ro -

dro mu iz ve de no 108 bor be nih za da ta ka.

Avi o ni G-4 iz 249. lbae le te li su te -

`i {no na za da ci ma va tre ne po dr {ke 9.

kor pu sa u se ver noj Dal ma ci ji i Li ci. Na

po ~et ku su ko ba u eska dri li se na la zi lo ~e -

tr na est G-4.

Na po ~et ku ra ta je dan broj avi o na G-4

bio je, osim u eska dri la ma, i na re mon tu u

za vo du „Zmaj“. Po sle te {kih pre go vo ra hr -

vat ske vla sti su ga ran to va le da ne }e pra -

vi ti pro ble me to kom pre se qe wa za vo da

(„Zmaj“) i de cem bra 1991. iz Ve li ke Go ri -

ce su iz vu ~e ni ra zni avi o ni, mo to ri, re -

zer vni de lo vi, ma {i ne, do ku men ti, si stem

me ta. Avi o ni su u de lo vi ma pre ve ze ni na

ka mi o ni ma, a sa mo je je dan G-4 pre le teo na

ae ro drom u Bi ha }u.

Po sle 3. ja nu a ra 1992. u 18 ~a so va,

od ka da su na sna zi bi li do go vo re ni uslo -

vi pri mir ja, avi o ni vi {e ni su po le ta li na

bor be ne za dat ke.

Jed na rat na run da se za vr {i la, a

dru ga je po ~e la – od mar ta 1992. pu ca lo se

u BiH. Hr va ti su po ku {a li da pre u zmu kon -

tro lu nad Her ce go vi nom i da is ti snu fe de -

ral ne sna ge. Na za da ci ma va tre ne po dr -

{ke le te li su G-4 sa ae ro dro ma u Go lu bov -

ci ma. Za jed no sa or lo vi ma iz ve li su 389

bor be nih le to va. U po ~et ku su pi lo ti G-4

iz vo di li bor be na dej stva pri me nom „ni ske

{e me“. Na taj na ~in se obez be |u ju pre ci -

zni po go ci, ali su avi o ni iz lo ̀ e ni PVO

pro tiv ni ka. Ka da su hr vat ske sna ge po ve -

}a le broj la kih pre no snih ra ket nih si ste -

Avioni 252. lbae na aerodromu Bawaluka leta 1991. godine:

naoru`ani G-4, „jastrebovi“ i G-2

spremni su za odlazak na borbene zadatke

45

ma PVO, pre {lo se na „vi so ku {e mu“ – uvo -

|e we u na pad sa vi si ne od 3.000 do 4.000

me ta ra.

Ka ko su G-4 bi li na o ru ̀ a ni sa mo kla -

si~ nim ne vo |e nim sred stvi ma, na sva kom

bor be nom za dat ku mo ra li su da ula ze u zo -

nu dej stva pro tiv ni~ ke PVO. Po red to ga,

ni su ima li in fra cr ve ne mam ce, ko ji su na

deo avi o na ugra |e ni tek po sle za vr {et ka

su ko ba. Za to su u 252. lbae na za dat ke sla -

li pa ro ve G-4 i ja stre bo va sa mam ci ma ili

su sa G-4 ko ri {}e ne sve tle }e avi o-bom be.

Gu bi ci na bor be nim za da ci ma bi li su

ne iz be ̀ ni – obo re na su ~e ti ri G-4. Sre -

}om, sva ~e ti ri pi lo ta pre ̀ i va la su is ka -

kawem iz avi o na. Pi lot 252. lbae ka pe tan

pr ve kla se Zo ran Mar ja no vi} po go |en je

17. sep tem bra 1991. u avi o nu 23603 u bli -

zi ni Sar va {a. Ko le ga iz je di ni ce ka pe tan

pr ve kla se No vak No va ko vi} po go |en je 9.

no vem bra u G-4 23734 kod Jar mi ne, ali se

iz vu kao do pro sto ra pod kon tro lom JNA

kod Ba~ ke Pa lan ke i isko ~io iz avi o na. Iz

G-4 23728 kod Bri wa, 20. sep tem bra isko -

~io je pi lot 249. lbae po ru~ nik Zo ran Ka -

ta ni}. Po sled wi rat ni gu bi tak bi lo je oba -

ra we G-4 23631 24. apri la 1992. go di ne,

u {irem rejonu Hutova. Ko man dir 229. lbae

pot pu kov nik Ni ko la \er fi je isko ~io, ali

su ga za ro bi le hr vat ske sna ge. Po sle tri

me se ca bo rav ka u „Lo ri“, raz me wen je u

Ne me ti nu.

Bor be na de lo vi ma pro sto ra dr ̀ a ve

ni su pre ki nu le obu ku u VVA – to kom rat ne

{kol ske 1991/1992. go di ne u 229. i 239.

eska dri li na sta vi la se obu ka pi to ma ca 42.

kla se na tre }oj go di ni.

UPO TRE BA NA KON 1992.

To kom po vla ~e wa fe de ral nih sna ga u

gra ni ce no vo stvo re ne dr ̀ a ve, svi avi o ni

G-4 pre ba ~e ni su u SRJ. Le te li ce ras for -

mi ra ne 249. lbae su sa Ud bi ne od 2. do 6.

apri la pre le te le u SRJ. Ve }i deo teh ni ke

na {ao se u 252. lbae, u ko joj su do ta da

pre o vla da va li ja stre bo vi i G-2. Osta tak G-

4 iz 249. lbae po de li le su 229. lbae i 239.

lbae. Ti me se kon so li do va la flo ta G-4 i u

skla du sa no vom struk tu rom RV i PVO, dve

eska dri le iz 172. abr Go lu bo va ca do bi le

su za da tak da pro vo de obu ku stu de na ta tre }e

LI^ NA IME NA AVI O NA

Je dan od prak ti~ nih pri me ra ka ko stvo ri ti ~vr stu ve zu iz me |u pri pad ni ka tak -

ti~ kih je di ni ca u ra tu bi li su am ble mi na sta li 1991. go di ne. Do ta da se u JRV i PVO

vr lo tvr do bra nio sva ki po ku {aj stva ra wa za seb nog iden ti te ta je di ni ca, ali ne i u

ra tu. Avi o ni G-4 sa Ud bi ne do bi li su znak ko bre. Teh ni ~a ri su iza bra li „li~ na” ime -

na avi o na iza re flek to ra. Ta ko su avi o ni po sta li: Ta wa, Len ~e, Ce ca, Ja sna, Le pa

Bre na, Su per Sne ki, Min ka...

i ~e tvr te go di ne i obu ku stal nog sa sta va za

na men ske za dat ke po dr {ke KoV i RM. [kol -

ske 1992/1993. go di ne na obu ci u 229. lbae

bi li su pi tom ci ~e tvr te go di ne, sa pi lo ti ma

iz 42. kla se.

Kan di da ti za pi lot ski po ziv vi {e ni -

su do la zi li u VVA, ve} u je din stve nu Voj nu

aka de mi ju i, u skla du sa ta la som pro me na,

pi tom ci su pre i me no va ni u stu den te. Oni

su na sta vi li da le te na tre }oj i ~e tvr toj go -

di ni na ae ro dro mu u Go lu bov ci ma. Zbog

rav no mer ne po de le za da ta ka stu den ti su

le te li i u 229. i u 239. eska dri li.

Bor be na obu ka sma tra la se za pri o -

U Muzeju vazduhoplovstva na Aeodromu

Nikola Tesla Beograd ~uva se zadwi

deo trupa G-4 23733 „minka“ iz 249.

lbae koji je iznad Like 1991. pogo|en

lakim prenosnim raketnim sistemom

PVO. Pilot Branislav Ivanovski je

sleteo sa te{ko o{te}enom letelicom.

Avion 23733 jo{ uvek leti.

Naoru`ani G-4: lanseri raketa 128 mm

i na unutra{wim nosa~ima dodatni

rezervoari za gorivo

1. jul 2008.46

ri tet ni za da tak 252. lbae 204. abr, a de -

lom re sur sa G-4 pro vo di la se tre na ̀ a pi -

lo ta na du ̀ no sti ma u ko man da ma i vu ~a me -

ta za PVO. Od 1994. go di ne 252. lbae ra -

sta la se od lo va~ kih eska dri la i svr sta la

u 98. abr, u ko joj su sa bra ne ~e ti ri lo va~ -

ko-bom bar der ske eska dri le, lo ci ra ne u

cen tral noj Sr bi ji. Pro ces po de le je di ni -

ca po na me ni za vr {io se 1997, ka da se 98.

abr pre for mi ra la u lo va~ ko-bom bar der -

ski puk sa dve eska dri le or lo va – 241.

lbae, sa ae ro dro ma u La |ev ci ma, i 252.

lbae, ko ja se pre na o ru ̀ a la za me nom avi o -

na sa 242. lbae. Iz Go lu bo va ca pre le te lo

je de vet jed no se da J-22 i {est dvo se da NJ-

22, ko ji su uve de ni u sa stav 252. lbae, ume -

sto osam G-4, ko ji su pre da ti 242. lbae.

Po sle te za me ne teh ni ke, za vr {e ne ok to -

bra 1997, ve }i na G-4 za te kla se u tri eska -

dri le 172. abr. Iz u ze tak je ~i ni lo pet avi -

o na za vu ~u me ta i tri G-4, ko ji su za dr ̀ a -

ni u 252. lbae za po tre be obu ke PVO i

tre na ̀ e pi lo ta iz ko man di.

U to vre me ve} se re du ko vao broj G-4

u in ven ta ru RV i PVO na osno vu od re da ba

Pod re gi o nal nog spo ra zu ma o kon tro li na -

o ru ̀ awa, ko ji je pot pi san 1996. go di ne.

Pre ma tom do ku men tu broj bor be nih avi o -

na mo rao je da se sve de na 155. Za to je deo

vi {ko va pre dat u zbir ku Mu ze ja va zdu ho -

plov stva na Ae ro dro mu „Ni ko la Te sla“ Be -

o grad. Sa de la avi o na od stra we ne su in -

sta la ci je za na o ru ̀ a we, a ne ki su uni {te -

ni. Dva avi o na G-4 iz lo ̀ e na su u kru gu Mu -

ze ja, je dan je po sta vqen na ulaz u Za vod

„Mo ma Sta noj lo vi}“, a je dan je uni {ten. U

~e ti ri eska dri le i Va zdu ho plov nom opit -

nom cen tru osta lo je 65 G-4. Od tog bro ja,

21 avi on mo rao se pre kva li fi ko va ti u ne -

bor be ni ta ko {to su ski nu ti no sa ~i, ni {an

i sve in sta la ci je neo p hod ne za pri me nu na -

o ru ̀ a wa. Na me na tih avi o na su zi la se na

obu ku, pa su do bi li ozna ku N-62[ – {kol -

ski. Oni su kon cen tri sa ni u 172. abr sa

na me rom da se ko ri ste sa mo za obu ku stu -

de na ta.

AGRE SI JA NA TOA

U pri pre mi za od bra nu od agre si je

Na toa sve bor be ne eska dri le su ok to bra

1998. pro {le „ge ne ral nu pro bu“ ra ta –

je di ni ce su dis lo ci ra ne pre ma rat nim

pla no vi ma i bi le su u vi so koj bor be noj

go to vo sti za na men ske za dat ke. Avi o ni

orao iz 252. lbae, sa po sa da ma i teh ni~ -

kim sa sta vom, bi li su 15 da na ok to bra

sta ci o ni ra ni na Po ni kva ma ka ko bi bi li

bli ̀ e Ko so vu u slu ~a ju po tre be da bu du

uve de ni u bor be pro tiv al ban skih po bu -

we ni ka. U vre me pre le ta or lo vi su do

Po ni ka va le te li u smak nu tom po ret ku sa

G-4, ka ko bi se za va ra li pro tiv ni~ ki ra -

da ri i one mo gu }i lo da re gi stru ju broj

Let iznad Crne Gore 1992. godine

Poletawe sa aeodroma Golubovci, leta 2000. godine

Borbena obuka studenata 1998. godine

na aeodromu Golubovci

47

Ka da se 2003. for mi ra la dr ̀ av na

za jed ni ca SCG, po de qe na je imo vi na oru -

`a nih sna ga pre ma te ri to ri jal nom prin ci -

pu. Od ta da su G-4 sa ae ro dro ma u Go lu bov -

ci ma po sta li imo vi na Cr ne Go re. U skla du

sa od lu kom Vr hov nog sa ve ta od bra ne iz

2005, na tom ae ro dro mu su sve le te li ce

kon cen tri sa ne u sa sta vu 239. me {o vi te

avi ja cij ske eska dri le ko ri {te ne pr ven -

stve no za obu ku stu de na ta. U woj je tre ba lo

da se za dr ̀ i jed no ode qe we G-4, a su vi {ni

avi o ni da se pre ba ce u je di ni ce sta ci o ni -

ra ne u Sr bi ji. Po sle pro gla {e wa sa mo -

stal no sti Cr ne Go re, 3. ju na 2006, u sa sta -

vu oru ̀ a nih sna ga no ve dr ̀ a ve osta lo je

svih 17 G-4 ko ji su se za te kli na ae ro dro mu

Go lu bov ci. Sa go ri vom po sla tim iz Sr bi je

pre ba zi ra nih avi o na. G-4 su se vra ti li u

ma ti~ nu ba zu.

U pro le }e 1999. go di ne, u sed mi ca ma

pred rat, avi o ni G-4 iz 252. lbae vu kli su

me te iz nad po li go na ra di obu ke po sa da

pro tiv a vi on skih oru |a. Di vi zi o ni PVO iz

sa sta va RV i PVO ima li su mar ta 1999. ga -

|a wa na po li go nu Pa su qan ske li va de ra di

osve ̀ a va wa zna wa re zer vi sta.

Ka da se ve} sa svim iz ve sno o~e ki vao

pr vi udar Na toa, iza bra ni su ci qe vi za va -

tre na dej stva za sve eska dri le na o ru ̀ a ne

avi o ni ma orao i G-4. Zbog vi {ih per for -

man si or lo vi su ima li pred nost u od no su na

G-4. Za to su 24. mar ta, u ~a so vi ma upra vo

pred po ~e tak bom bar do va wa, or lo vi iz sa -

sta va 252. lbae pre le te li sa ma ti~ nog ae -

ro dro ma na Po ni kve. Se dam G-4 osta lo je u

ras tre si tom raz me {ta ju u kru gu ae ro dro ma u

Ba taj ni ci, i ni su le te li to kom ra ta. Osim

or lo va iz 98. pu ka, na bor be ne za dat ke le -

te li su G-4 iz 229. lbae. De vet avi o na je 24.

mar ta, ta ko |e u ~a so vi ma pred po ~e tak bom -

bar do va wa, pre le te lo sa Go lu bo va ca na

ae ro drom u Ni {u. Pi lo ti 229. lbae iz vo di -

li su bor be ne le to ve u uslo vi ma pot pu ne

pre vla sti pro tiv ni ka u va zdu {nom pro sto -

ru. Do Ko so va su le te li na ma lim vi si na ma,

pra te }i kon fi gu ra ci ju te re na da bi se uklo -

ni li iz po qa ra dar skog osma tra wa sa

AWACS-a.

Avi o ni Na toa uni {ti li su na ni {kom

ae ro dro mu dva G-4. Je dan su po go di li kr -

sta re }om ra ke tom AGM-154 sa ka set nim

pu we wem, ta da pr vi put ko ri {}e nom. Na

ae ro dro mu u Du bi wu kod Sjenice to kom ra -

ta bi li su sta ci o ni ra ni {est G-4 iz 242.

lbae i je dan iz 239. lbae.

Pro tiv ni~ ki avi o ni uni {ti li su na

ae ro dro mi ma se dam na o ru ̀ a nih i 16 ne -

na o ru ̀ a nih G-4 i o{te ti li de vet, od no sno

14 avi o na. Glav ni nu gu bi ta ka na neo je pro -

jek til Na toa ko ji je pao bli zu ula za u pod -

zem no sklo ni {te u se lu Tu zi – u lan ~a nom

po ̀ a ru stra da li su svi avi o ni „Le te }ih

zve zda“ i deo ne na o ru ̀ a nih G-4.

PRE@IVE LA FLO TA

Flo ta G-4 prak ti~ no se pre po lo vi la

to kom ra ta, a pre o sta li avi o ni po sta li su

dra go ce ni za pre ̀ i vqa va we vi da. Pi lo ti

or lo va su, u ne do stat ku na men skih avi o na,

sve ~e {}e le te li na G-4, ia ko oni ni su bi -

li pred vi |e ni u for ma cij skom sa sta vu 98.

pu ka.

Rat ni gu bi ci uslo vi li su ras for mi ra -

wa 229. lbae, a G-4 iz 239. lbae pre da ti su

242. lbae, za du ̀ e noj za na sta vak obu ke stu -

de na ta pi lo ta. Avi o ni Na toa uni {ti li su sve

pri mer ke G-2, pa su stu den ti sa utve-75 di -

rekt no pre la zi li na G-4. Ve li ki me |u pro -

stor u per for man sa ma od ra zio se na obu ku,

ta ko da su sa mo iza bra ni stu den ti ~e tvr te

go di ne pre la zi li na mla zni avi on.

To kom 2000. go di ne naj ve }i broj na -

le ta svih avi o na u vi du iz ve den je na G-4.

^ak se po ku {a lo i sa ob no vom „Le te }ih

zve zda“, do du {e, na avi o ni ma u ma skir noj

{e mi. Oni su le te li na pro sla vi Da na tog

vi da – 2. av gu sta 2000. na ae ro dro mu u Go -

lu bov ci ma. Vi so ki tro {ko vi, ne do sta tak

ke ro zi na i avi o na uti ca li su na to da se

„Le te }e zve zde“ uga se. Za pri kaz le ta~ kih

ve {ti na u so lo pro gra mu ko ri {}e ni su G-4

iz Va zdu ho plov nog opit nog cen tra. Od

2004. od la sci na me |u na rod ne ae ro mi tin -

ge po sta li su re dov ni, ta ko da su do sa da

G-4 le te li u ^e {koj, Ma |ar skoj, Gr~ koj, Ru -

mu ni ji i Slo va~ koj. Na tim le to vi ma u Va -

zdu ho plov nog opit nog cen tra – Sa {a Ri -

sti}, Sa {a Gru ba~ i I{tvan Ka nas.

Za nastupe na aeromitinzima, leta 2006, dva G-4

dobila su privremene oznake Vojske Srbije

Avion G-4 sa oznakama ViPVO Vojske Srbije, uvedenim 2007.

stu den ti pi lo ti za vr {ne go di ne 127. kla se

VA iz ve li su pr ve sa mo stal ne le to ve. Dva

pi lo ta za vr {i la su 7. ju la 2006. re du ko van

pro gram le ta~ ke obu ke.

Po sle re or ga ni za ci je pro ve de ne

2006/2007, u sa sta vu Voj ske Sr bi je osta -

lo je 25 avi o na G-4. Oni se na la ze u sa -

sta vu 98. i 204. avi ja cij ske ba ze i Teh ni~ -

kom opit nom cen tru, od no sno eska dri li u

Sek to ru za let na is pi ti va wa, ili na re -

mon tu. Na G-4 le te pi lo ti 252. me {o vi te

avi ja cij ske eska dri le, u ko joj se sa da pro -

vo di obu ka stu de na ta. G-4 se ko ri sti za

odr ̀ a va we tre na ̀ e pi lo ta iz „or lov ske“

242. eska dri le.

U toku je planski remont G-4 radi pro-

du`ewa vremenskog resursa. O~ekuje se

uskoro da se uz remont provodi i moder-

nizacija aviona. Ka ko ViP VO Voj ske Sr -

bi je ima po tre be za G-4 i na me ru da ula ̀ e

u te avi o ne, od Cr ne Go re su za tra ̀ e ne le -

te li ce ko je su ta mo po sta le su vi {ne. Dva

avi o na sa ae ro dro ma u Go lu bov ci ma su no -

vem bra 2006. pre da ta na ko ri {}e we Ae -

ro klu bu „Na {a kri la“. Sa mo dva G-4 po -

vre me no se ko ri ste za odr ̀ a va we tre na -

`a pi lo ta cr no gor ske Avi ja cij ske ba ze, a

osta li pri mer ci su pri ze mqe ni.

IZ VOZ

Iz vo zni po slo vi sa ga le bom-2 i ja stre -

bom bi li su pr vi po slov ni pro do ri ju go slo -

ven ske in du stri je u obla sti bor be nih avi o -

na. O~e ki va lo se da }e G-4, u mar ke tin {kim

ma te ri ja li ma na zvan su per ga leb, otvo ri ti

no vi pro dor na tr ̀ i {te, pre sve ga ne svr -

sta nih dr ̀ a va, sa ko ji ma su ta da bi le raz -

vi je ne kva li tet ne po li ti~ ke ve ze.

Na osno vu do brih is ku sta va sa ju go -

slo ven skim mla znim avi o ni ma pr ve ge ne ra -

ci je, li bij sko rat no va zdu ho plov stvo se od -

lu ~i lo da u|e u pre go vo re o na bav ci G-4 jo{

1977, to kom iz ra de pr vog pro to ti pa, a pre

pr vog prob nog le ta. Li bi ja se za ni ma la i

za tran sfer pro iz vod we G-4 kao de la am -

bi ci o znog pla na za stva ra we lo kal ne fa -

bri ke aviona. Ali su re a li sti~ ne pro ce ne

po tre ba i mo gu} no sti, Li bij ce za dr ̀ a le na

na bav ci ga le bo va G-2. Po sled wi pri mer ci

G-2 za Li bi ju fi na li zo va ni su u fa bri ci

„So ko“ 1983, u vre me ka da se pro iz vod wa

ve} pre u sme ri la na G-4. Li cen cna pro iz -

vod wa bi la je po nu |e na i Ira nu i Ira ku.

Bli zu od lu ke o na bav ci G-4 sre di nom

osam de se tih go di na bi la je i Ni ge ri ja, u

vre me ka da je rat no va zdu ho plov stvo te dr -

`a ve ve} imalo dva mla zna {kol sko-bor -

be na avi o na – al fa xet i MB339AN. U po -

nu di za pro da ju jo{ jed nog mo de la avi o na,

iden ti~ ne na me ne, G-4 je sma tran fa vo ri -

tom, ali se Ni ge ri ja na kra ju od lu ~i la za

~e ho slo va~ ki L-39 al ba tros, po nu |en po iz -

u zet no ni skoj ce ni i sa krat kim ro ko vi ma

iz ra de.

Po sao sa Ni ge ri jom pri mer je pro ble -

ma ko ji su se is pre ~i li na pu tu iz vo za G-4.

^e ho slo va ci su bi li sna ̀ ni kon ku ren ti, jer

su ima li ma sov nu pro iz vod wu re la tiv no

jed no stav nog avi o na ni ̀ ih per for man si od

G-4, ali i znat no ni ̀ e ce ne. Ro ko vi za pro -

iz vod wu G-4 bi li su du ̀ i u od no su na kon ku -

ren te. Sre di nom osam de se tih za iz voz se,

pre ma pro ce ni mo gu} no sti, nu di lo do 15

avi o na go di {we. U vre me ka da se za vr {a -

va la se rij ska pro iz vod wa za JRV i PVO,

po ve }a ne su pro iz vod ne kvo te za iz voz i ti -

me je otvo ren put am bi ci o znom mar ke tin gu

na stra nim tr ̀ i {ti ma. Na ̀ a lost, to vre me

JE DI NI U SRP SKOJ

U ViP VO Voj ske Re pu bli ke Srp ske na {ao se, sti ca jem okol no sti, sa mo je dan pri -

me rak G-4 sa evi den ci o nim bro jem 23725. Na tom avi o nu su dva pi lo ta po le te la 2. ju -

na 1992. na pre let sa Ba taj ni ce na ae ro drom u Ba wa lu ci, u da ni ma ka da se za o kru -

`i va la po de la fe de ral nih oru ̀ a nih sna ga na dve-tri sa mo stal ne si le. Zbog ri zi ka

od pro tiv ni~ ke PVO u pre le tu, iz nad pro sto ra pod kon tro lom pro tiv ni ka, pi lo ti su

se od lu ~i li za bri {u }i let. U {i rem re jo nu Gra da~ ca na le te li su na da le ko vod, jer su

le te li ni ̀ e od vi si ne `i ca. U pro la sku su osta li bez ter mi ne zo na i de la ver ti kal nog

sta bi li za to ra, ko je su od se kle `i ce da le ko vo da o{tro i pre ci zno kao `i le tom. Od -

se ~e ni deo su na hr vat skoj dr ̀ av noj TV sta ni ci pri ka zi va li kao do kaz o to me da su

obo ri li avi on. Bor ci u ma skir nim uni for ma ma po zi ra li su za ka me ru dr ̀ e }i ko mad

ver ti kal ca na ko jem se ja sno vi deo ~i tav broj 23725.

Avi on G-4 je tre ba lo da se vra ti ti na ae ro dro mu Ba taj ni ci, ali je zbog o{te }e -

wa za dr ̀ an na po prav ci u Ba wa lu ci. U me |u vre me nu se SRJ dis tan ci ra la od RS zbog

stra nog pri ti ska, pa se G-4 na {ao u imo vi ni 238. lbae. Po sle re or ga ni za ci je vi da

28. ju la 1992. go di ne, G-4 je sa or lo vi ma pre {ao u sa stav 27. lbae.

In ten ziv no je ko ri {}en na bor be nim za da ci ma sa ae ro dro ma u Ba wa lu ci, a

1994. i 1995. go di ne i sa Ud bi ne. U ma ti~ nu ba zu vra tio se 5. av gu sta 1995, ka da su i

dru gi bor be ni avi o ni sa Ud bi ne pre ba ~e ni u RS pred pro do rom hr vat skih sna ga. Avi -

on je na jed nom od le to va po go |en la kim pre no snim ra ket nim si ste mom PVO. Pi lot se

vra tio u ba zu sa o{te }e nim avi o nom. Po sle ra ta taj G-4 se vra tio u stroj.

UDE SI

U ude si ma je uni {te no de set avi o na

G-4. U de vet ude sa je 13 ~la no va po sa de

isko ~i lo iz avi o na po mo }u iz u zet no po u -

zda nog se di {ta Mar tin-Be jker Mk 10 (na

prototipovima i PPP sedi{te Mk 8). Je -

di na ka ta stro fa na G-4 do go di la se 24.

ju na 1987, na avi o nu 23634. Pi lot Va -

zdu ho plov nog opit nog cen tra Mi lan Pa -

vlo vi} tog se da na iz nad ae ro dro ma u

Ba taj ni ci pri pre mao za pri kaz ma ne var -

skih mo gu} no sti G-4. Let se za vr {io uda -

rom u tlo, jer se Pa vlo vi} od lu ~io za ma -

ne var na pre ma loj vi si ni.

1. jul 2008.48

se po du da ra sa slo mom SFRJ i pre ki dom

ra da do ma }e voj ne in du stri je.

Deo marketing{kog predstavqawa G-4

bilo je u~e{}e aviona na presti`nim

me|unarodnim izlo`bama – 1983. godine na

Bur`eu i 1984. na Farnborou prikazan je

prototip 23005. Na salonu Bur`e 1985.

predstavqeni su G-4 23626 sa privremenim

brojem 406 za izlo`bu i orao.

Pre gra |an skog ra ta {est avi o na G-4

iz ve ze no je u Uni ju Mjan mar (biv {a Bur ma),

ko ja tra di ci o nal no, po ~ev {i od 1953, ko -

ri sti pro iz vo de ju go slo ven ske od bram be ne

in du stri je. [est G-4 pro iz ve de no je u po -

sled wem tre nut ku pre pre ki da ra da u „So -

ko lu.“ [est pi lo ta sa Da le kog is to ka je

kra jem 1990. pro {lo kroz teh ni~ ku u~i o ni -

ci u Raj lov cu, a za tim od ja nu a ra do apri la

1991. za vr {i lo pre o bu ku u va zdu hu na G-4

u 249. lbae.

Ku ri o zum u isto ri ji na {e in du stri je,

usme re ne pre sve ga na iz voz u dr ̀ a ve tre -

}eg sve ta, pred sta vqa po nu da G-4 na in ter -

vi dov skim ten de ri ma ame ri~ kog rat nog va -

zdu ho plov stva i rat ne mor na ri ce JPATS i

BFTS za na bav ku {kol skih avi o na. Ia ko se

od po ~et ka G-4 ni je sma trao za fa vo ri ta za

JPATS (na ko jem se tra ̀ io avi on znat no ni -

`ih per for man si), Rat no va zdu ho plov stvo

SAD se po bri nu lo da pri ba vi po dat ke o

na {em avi o nu. Za to su se 1990. ame ri~ ki

pi lo ti na {li u ka bi ni G-4 u Va zdu ho plov -

nom opit nom cen tru i 249. lbae. Pre ma

uslo vi ma JPATS-a, avi on se mo rao pro iz -

vo di ti u SAD, sa ame ri~ kom avi o ni kom i

mo to rom. Za G-4 je, kao stra te {ki part ner

1990. go di ne, iza bra na fir ma „Xe ne ral

daj ne miks“ (Ge ne ral Dyna mics) u ko joj se u to

vre me u ve li kim se ri ja ma iz ra |i vao bor -

be ni avi on F-16.

Ame ri~ ki part ne ri ni su otvo ri li pri -

stup svom tr ̀ i {tu, ali su pri sta li da mar -

ke tin {ki i teh no lo {ki po dr ̀ e iz voz ra di -

kal no mo der ni zo va nog G-4 u tre }e dr ̀ a ve,

pre sve ga ko ri sni ce F-16. Tur ska, u ko joj se

F-16 li cen cno pro iz vo dio, pred sta vi la se

kao pr vi in te re sent za ve ster ni zo va ni G-5.

U SFRJ se 1991. go di ne taj po sao sma trao

ve li kom {an som i za to je u do ku men ti ma G-5

pre i me no van u „TURGO" (tur ski ga leb).

NEO STVA RE NI

PLA NO VI

Na cr te ̀ i ma Voj no teh ni~ kog in sti -

tu ta G-4 se po ja vio 1980. go di ne kao jed -

no se di la ki ju ri {nik, kao {to se to u pr -

voj ge ne ra ci ji do ma }ih mla znih avi o na

u~i ni lo i od ga le ba, da bi se iz ra dio

ja streb. Ka ko je orao sma tran je di nim

per spek tiv nim ju ri {nim avi o nom, on je

fa vo ri zo van, a jed no se di G-4 se za dr ̀ ao

sa mo na projektnim re{ewima.

49

G-4 iz sastava 12. skvadrona RV Unije Mijanmar

U naoru`awe mijanmarskih G-4,

osim jugoslovenskih sredstava

uvr{tene su i kineske

avio-bombe

1. jul 2008.50

va noj ka bi ni bi }e me sta i za di gi tal ne ma -

pe.

U skla du sa no vim stan dar di ma u G-4MD

bi tre ba lo da se ugra di iner ci jal ni na vi ga -

cij ski si stem sa GPS-om, no vi si stem za ra -

dio-na vi ga ci ju i in stru men tal no sle ta we

VOR/ILS, ure |aj za me re we ra sto ja wa DME,

ra dio-kom pas ADF, ra dio-mag net ni in di ka -

tor RMI, `i ro-di rek ci o nal (DG), ra ~u nar

va zdu {nih po da ta ka, ure |aj za iden ti fi ka -

ci ju svoj–tu|, dve sa vre me ne ra dio-sta ni ce,

ra dio-vi si no mer. Jed na od no vi na na G-4MD

bi }e re gi stra tor let nih i vi deo po da ta ka sa

si ste mom za pre nos po da ta ka i ze maq skom

sta ni com za pret po let nu pri pre mu i po sle -

let nu ana li zu.

U si ste mu obu ke pi lo ta G-4MD bi tre -

ba lo da po sta ne sa vre me na plat for ma sa

ure |a ji ma za pra }e we ra da stu de na ta i si -

mu li ra nim mi si ja ma sa vre me nih vi {e na -

men skih bor be nih avi o na. Za to }e se in te -

gri sa ti si stem za vir tu el nu obu ku, ko ji bi

stu den tu tre ba lo ver no da si mu li ra sa vre -

me ni su kob u va zdu {nom pro sto ru. Na stav -

nik }e u dru goj ka bi ni ima ti pa nel za si mu -

la ci ju ra znih ot ka za. Tak ti~ ka efi ka snost

G-4MD po boq {a }e se na bav kom no vih vo -

|e nih sred sta va. Pre ̀ i vqa va we u va zdu -

{nom pro sto ru in for ma ti~ ke ere tre ba da

se obez be di pri me nom no vog sig na li za to ra

ra dar skog ozra ~e wa i si ste mom za pa siv no

ome ta we, a cen tral ni no sa~ pro {i ri }e na -

me nu, jer }e mo }i da pri mi pod ve snik sa

elek tro ni kom, kao {to je si stem za ozna ~a -

va we ci qe va ili IC ure |aj za osmatrawe

vi ma kri la do bio je dva no sa ~a za IC sa -

mo vo |e ne ra ke te va zduh–va zduh R-60, a pod

kri li ma TV-vo |e ne ra ke te AGM-65B mave-

rik. Oja ~a na su ~e ti ri pot kril na no sa ~a,

ta ko da unu tra {wi par mo ̀ e da po ne se do

500 kg te re ta, a spo qa {ni do 350 kg. No -

si vost ko ri snog te re ta na G-4M iz no si

1.950 kg, {to je 34,5 od sto vi {e u od no su

na mak si mal ni te ret na stan dard nom G-4.

U pi lot skoj ka bi ni iz ve de ne su pro me ne

raz me {ta ja po ka zi va ~a i na ru ~e ni su ure -

|a ji no ve ge ne ra ci je. Ugra |en je ure |aj za

po boq {a we sta bil no sti i upra vqi vo sti

(UP SU), kao {to je to ura |e no na avionima

J-22 i NJ-22 or ao.

DI GI TA LI ZA CI JA

Ak tu el ni pro gram usa vr {a va wa G-4MD

(mo der ni zo va ni di gi ta li zo va ni) tre ba lo bi,

pre ma pla no vi ma Voj ske Sr bi je, da obez be -

di le ta~ ku obu ku stu de na ta i stal nog sa sta va

i da pred sta vqa sa vre me ni bor be ni si stem

za po dr {ku u ViP VO VS, prilago|en zahte-

vima vi{enamenskih borbenih aviona ~et-

vrte generacije. Pre ma Tak ti~ koj stu di ji pr -

ven stve no }e bi ti iz ve de ne iz me ne u avi o -

ni ci – to kom pre prav ke po sto je }ih avi o na

bi }e in te gri sa ni mo du lar ni ra ~u nar mi si je,

dvo stru ka ma gi stra la po da ta ka stan dar da

1553B, dva vi {e na men ska ko lor-po ka zi va -

~a u obe ka bi ne, po ka zi va~ HUD sa ka me rom

u pr voj ka bi ni, re zer vni let ni in stru ment

(BFI) u obe ka bi ne, si stem ko man di na pa li -

ci i ru ~i ci ga sa (HO TAS), te vi {e na men ski

kon trol ni pa nel u obe ka bi ne. U pre o bli ko -

MO DER NI ZA CI JA

Pla no vi mo der ni za ci je G-4 vo |e ni su

na dva upo red na ko lo se ka – od 1986. za iz -

voz i od 1987. za JRV i PVO. Raz lo zi eko -

no mi~ no sti bi li su pre sud ni za od lu ku o

iz ra di jed nog teh no lo {kog de mon stra to ra

i, na red bom Ko man de RV i PVO od 5. no -

vem bra 1990, avi on 23646 po slat je iz

252. lbae u „So ko“ ra di pre prav ke u G-4M.

Ra do vi su se na sta vi li u „Utvi“, ali su ne -

do sta tak nov ca i in te re sa vi da uti ca li na

to da se iz ra da pro to ti pa pro du ̀ i za vi -

{e go di na. Ko na~ no, svi ra do vi su za vr {e -

ni s po ~et kom pro le }a 1999. go di ne. Prob -

nom pi lo tu Va zdu ho plov nog opit nog cen tra

pot pu kov ni ku Dra goj lu Gro zda no vi }u po ve -

re ni su fa bri~ ki le to vi. Pr vi let avi o na

G-4M iz ve den je 22. mar ta 1999, dva da na

pre po ~et ka ra ta.

Kao avi on G-4M je ne va ̀ an za bor be ne

za dat ke, pa je osta vqen na ae ro dro mu i po -

vre me no je pre me {tan ka ko bi se iz be gao

uni {te we. Lak {a o{te }e wa na we mu po sle -

di ca su po go da ka u in fra struk tu ru ae ro dro -

ma. Ra do ve na po prav ci pre u ze li su u „Utvi“

i avi on je av gu sta 2001. vra }en u Va zdu ho -

plov ni opit ni cen tar, u ra sta vqe nom sta wu.

Po sle mon ta ̀ e i za vr {nih pri pre ma pr vi

let je, 23. apri la 2002, iz veo opit ni pi lot

Va zdu ho plov nog opit nog cen tra ma jor Mir ko

Za ma klar.

U po re |e wu sa stan dard nim G-4, mo -

der ni zo va ni G-4M je obo ga }en doma}im

elek tron skim ni {an skim si ste mom i po ve -

}a ne su mu bor be ne mo gu} no sti – na kra je -

U odnosu na osnovnu varijantu aviona, na G-4M, u prvi mah upadaju u o~i

lanseri za rakete R-60 sme{teni na krajevima krila

(FLIR). Na knad no }e se raz mo tri ti na bav ka

pod ve sni ka sa ak tiv nim ome ta ~i ma.

Po sle pro du ̀ et ka ve ka tra ja wa, mo -

der ni zo va ni G-4MD }e mo }i da le te u eska -

dri la ma ViP VO sve do 2030. kao {kol ski

avi o ni po god ni za pre la znu obu ku na bu du -

}i vi {e na men ski bor be ni avi on.

ODLIKE

[kol sko-bor be ni mla zni avi on G-4

me tal ni je jed no mo tor ni dvo sed do zvu~ nih

br zi na, na me wen za sa vre me nu le ta~ ku

obu ku (osnov na va ri jan ta), osnov nu bor be -

nu obu ku, tre na ̀ u pi lo ta, vi {e stru ku tak -

ti~ ku upo tre bu kao la ki bor be ni avi on i

vu ~u va zdu {nih me ta.

Po gon sku gru pu avi o na G-4 sa ~i wa va

tur bo mla zni mo tor RR VI PER-632-46, ko ji

mo ̀ e da raz vi je sta ti~ ki po ti sak od 1777

daN.

Avi on je snab de ven hi dra u li~ kim i

kom bi no va nim elek tro me ha ni~ kim ure |a -

ji ma, ko ji omo gu }u ju la ko i pre ci zno upra -

vqa we. Pi lot ski pro stor je pre su ri zo van

i kli ma ti zo van, sa ugra |e nim iz ba ci vim

se di {tem 0-0 i snab de ven opre mom ko ja

omo gu }u je efi ka snu upo tre bu avi o na da wu

i no }u. Za po le ta we i sle ta we ko ri sti

be ton ske i pri pre mqe ne trav na te po let -

no-slet ne sta ze, a ima i mo gu} nost sa mo -

stal nog po kre ta wa mo to ra. Ra di skra }i -

va wa sta ze po le ta wa i sle ta wa, avi on se

opre ma start nim ra ke ta ma, od no sno pa -

do bra nom za ko ~e we.

Kon ci pi ran je ta ko da bu de lak za

odr ̀ a va we i ko ri {}e we u poq skim uslo -

vi ma.

NA O RU@AWE

Kao la ki bor be ni avi on G-4 na o ru -

`a va se stre qa~ kim, bom bar der skim i ra -

ket nim na o ru ̀ a wem. Stre qa~ ko na o ru ̀ a -

we sa ~i wa va dvo cev ni top G[-23L, ka li -

bra 23 mm, sa bor be nim kom ple tom od 200

gra na ta, ko ji je sme {ten u kon tej ne ru ae ro -

di na mi~ kog ob li ka. Kon tej ner to pa se po -

sta vqa sa do we stra ne tru pa avi o na i u

we mu su, osim to pa, sme {te ni in sta la ci ja

za re pe ti ra we to pa i san duk za sme {taj

gra na ta sa ka na li ma za do vod gra na ta i od -

vod ka ri ka i ~a u ra (~a u re se od vo de u at -

mos fe ru). Kon tej ner se za avi on ve zu je pre -

ko tri ve zne ta~ ke. Pred wa ve za je re gla -

`na, tj. po mo }u we se po de {a va kon tej ner

to pa po prav cu i ele va ci ji. Kon tej ner se

ski da, pa se avi on mo ̀ e ko ri sti ti bez

ugra |e nog stre qa~ kog na o ru ̀ a wa.

Bom bar der sko na o ru ̀ a we sa ~i wa va -

ju ~e ti ri no sa ~a bom bi, po dva is pod sva -

kog kri la (unu tra {wi i spo qa {wi). Oni su

pred vi |e ni za no {e we bom bi te ̀ i ne do

350 kg, ka se ta po tro {nog ti pa, skup nih no -

sa ~a bom bi i sve ̀ we va bom bi.

Na pot kril ne no sa ~e na o ru ̀ a wa mo gu

se pod ve si ti {e sna e sto cev ni lan se ri ra -

ke ta L-57, dvo cev ni i ~e tvo ro cev ni lan se -

ri ra ke ta L-128 i do pun ski no sa ~i ra ke ta

DN-5.

Dejstvo naoru`awem omogu}ava

`irostabilizovani ni{an feranti (Fer-ranti) D282.

ELEK TRON SKA OPRE MA

Avi on G-4 opre mqen je elek tron skom

opre mom ko ja omo gu }a va le te we u po voq -

nim i slo ̀ e nim me te o ro lo {kim uslo vi ma

da wu i no }u.

Elek tron sku opre mu sa ~i wa va ju: ra -

dio-sta ni ca, kon dor i ra dio-sta ni ca mi ni

ko bac, avi on ski in ter fon me {a~, ra dio-

kom pas, ra dio-mag net ski in di ka tor, ra dio-

51

Obnova obuke lova~ko-bombarderske avijacije

posle opravke aerodroma Batajnica, marta 2000. godine

vi si no mer, avio-`i ro ho ri zont, `i ro-mag -

net ski kom pas, pri jem nik ver ti kal nog ra -

dio-fa ra, pri jem nik VOR/ILS, ure |aj za

me re we da qi ne, sig na li za tor ozra ~e wa i

ure |aj za upo tre bu sred sta va za pa siv no

ome ta we.

KON STRUK CI JA

Avi on G-4 je ta ko zva ni slo bod no no se -

}i ni sko kri lac, pot pu no me tal ne kon struk -

ci je, sa uvla ~e }im staj nim tra pom ti pa tri -

cikl.

Kri lo avi o na je stre la sto, dvo ra me -

wa~ no, sa jed nom po mo} nom ra me wa ~om i

integralno ma{inski fre zo va nom opla -

tom u ko re nom de lu kri la, a u za vr {nom

de lu kla si~ no sa re bri ma i uz du ̀ ni ca ma.

Ve za sa tru pom je iz ve de na pre ko {est

pri kqu~ nih ta ~a ka.

U kri lu su sme {te ni in te gral ni

kril ni sprem ni ci za go ri vo i glav ne no ge

staj nog tra pa. Okov nim ve za ma pod ve {e -

na su za kril ca i kril ca na zad wu ra me -

wa ~u, a po kre }e se po mo }u ser vo po kre ta -

~a elek tro hi dra u li~ kog, od no sno hi dra u -

li~ kog ti pa.

Za no {e we ra ket no-bom bar der skog

na o ru ̀ a wa, dodatnih rezervoara go ri va i

kon tej ne ra sa to pom, avi on je snab de ven

sa ~e ti ri pot kril na no sa ~a na o ru ̀ a wa i

sa pod trup nim no sa ~em, s tim {to su unu -

tra {wi pot kril ni no sa ~i po ve za ni sa in-

stalacijom za go ri vo.

Rep ne po vr {i ne se sa sto je od ho ri -

zon tal nog obrt nog re pa i ver ti kal nog sta -

bi li za to ra sa kr mi lom prav ca.

Ho ri zon tal ne rep ne po vr {i ne su dvo -

del ne, celoobrt nog ti pa, a po ge o me tri ji

stre last sa ne ga tiv nim di je drom (-10°).

Kon struk ci ja se sa sto ji od dve ra me wa ~e,

re ba ra, uz du ̀ ni ca i no se}e opla te, a po -

vr {i ne su pre ko ve znih ele me na ta spo je ne

sa je din stve nim obrt nim vratilom ugra |e -

nim na zad wem de lu tru pa. Obrt nim re pom

se ko man du je po mo }u hi dra u li~ ki po go we -

nog ko mand nog ure |a ja.

Ver ti kal na rep na po vr {i na je stre -

lasta, kla si~ nog ti pa, sa kr mi lom prav ca i

tri me rom. Kon struk ci ja sa jed nom glav nom i

dve po mo} ne ra me wa ~e, re bri ma, uz du ̀ ni -

1. jul 2008.52

Povratak u Batajnicu sa dejstva nevo|enim raketnim zrnima i topom na poligonu ^enta, 2007. godine

ca ma i no se }om opla tom, pri ~vr {}e na je

ra sta vqi vom eks plo a ta ci o nom ve zom za

trup. Kr mi lom prav ca ko man du je se me ha -

ni~ kim ko mand nim ure |a jem, a tri me rom

elek tri~ no.

Trup avi o na je iz ve den kao po lu qu ska

sa okvi ri ma, uz du ̀ ni ca ma i no se }om opla -

tom. Kon struk ci ja je ra |e na iz tri teh no lo -

{ka de la: ka bin ski, cen tral ni i zad wi. Ka -

bin ski i cen tral ni deo tru pa ~i ne eks plo a -

ta ci o nu ce li nu – pred wi deo tru pa. Pred wi

i zad wi deo tru pa spa ja ju se ra sta vqi vom

ve zom, omo gu }u ju }i na taj na ~in ski da we, od -

no sno po sta vqa we mo to ra.

U no snom de lu pred weg de la tru pa,

sme {te ni su elek tron ska opre ma i pred wa

no ga staj nog tra pa.

Pre su ri zo va ne i kli ma ti zo va ne pi lot -

ske ka bi ne sa ko mand nim ure |a ji ma, me ri -

li ma, opre mom i se di {ti ma, omo gu }a va ju

rad dva pi lo ta sme {te na je dan iza dru gog,

pri ~e mu je nastavniku letewa sa drugog se-

di{ta obez be |e na dobra vi dqi vost.

Ne po sred no iza ka bi na na la ze se

trup ni sprem ni ci za go ri vo i po gon ska

gru pa, dok su uvod ni ci va zdu ha i elek tro -

o pre ma sa aku mu la to ri ma na bo~ nim

stra na ma tru pa. U cen tral nom de lu pred -

weg de la tru pa sme {te ni su hi dra u li~ ni

i kli ma ure|aji, i ve }i na ko mand nih ure -

|a ja.

U zad wem de lu tru pa je iz duv na cev

mo to ra, a sa do we stra ne va zdu {na ko~ -

ni ca i repno peraje (ven tral fin). Za vr -

{ni deo tru pa je is ko ri {}en za sme {taj

pa do bra na za ko ~e we.

Stre qa~ ko na o ru ̀ a we se sme {ta u

kon tej ner, ko ji se po mo }u adap te ra mo ̀ e

pod ve si ti na pod trup ni no sa~. Za pod ve {a -

va we start nih ra ke ta pred vi |e ni su po seb -

ni no sa ~i na do wem de lu tru pa.

Staj ni trap je ti pa tri cikl sa va zdu -

{no-uq nom amor ti za ci jom i gu ma ma {i ro -

kog pro fi la, {to omo gu }a va po le ta we i

sle ta we sa be ton skih, i pri pre mqe nih

trav na tih po let no-slet nih sta za.

Glav ne no ge staj nog tra pa se uvla ~e

po mo }u hi dra u li~ kih rad nih ci lin da ra u

kri lo ka cen tral noj li ni ji, a pred wa u

trup na pred. U to~ ko ve glav nih no gu staj nog

tra pa ugra |e ne su hi dra u li~ ke ko~ ni ce sa

dis ko vi ma.

53

1. jul 2008.54

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE OD LI KE

Di men zi je i ma se avi o na

Du ̀ i na avi o na (sa pi to-cevi)................................... 12,248 m

Vi si na avi o na............................................................ 4,299 m

Raz mah kri la................................................................. 9,88 m

po vr {i na krila...........................................................19,50m2

stre la kri la...................................................................... 22°

Ma sa pra znog opremqenog avi o na.............................. 3.230 kg

Ma sa osnov ne va ri jan te .............................................4.695 kg

Ma sa sa spoq nim op te re }e wem ..................................6.100 kg

Ma sa sa pre op te re }e wem ...........................................6.300 kg

Ma sa unu tra {weg go ri va. ...................…………………1.272 kg

Per for man se avi o na

Mak si mal na br zi na avi o na......................................880 km/~

(za H > 2.000 m)...........................................................0,8 Ma

Br zi na uz di za wa .........................................(na H = 0 m) 28 m/s

Pla fon le ta.............................................................14.050 m

Du ̀ i na po le ta wa i sle ta wa (m = 4.750 kg)

- za let.............................................................................640m

- pro tr ~a va we............................................................... 570 m

Do let (mak. ma sa sa pot kril nim sprem ni ci ma)........... 2.050 km

Tak ti~ ki ra di jus Ni – Ni – Ni – (5 mi nu ta bor be)......... 300 km

Do zvo qe na op te re }e wa avi o na............................+7,2/-3,6 G

Prilog pripremili

Alek san dar RA DI]

Mr Sla vi {a VLA ̂ I]