BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

25. decembar 2014.

broj 1251-1252

LINOST GODINE: OLJA BEKOVI

cena 200 rsd

ZA VREME CRTAJU,

GOVORE I PIU:

Duan Petrii

Saa orevi

Ivan Ivanji Boo Koprivica

Doni tuli Stanko Cerovi...

3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHFCHFF cena 200 din

25. decembar 2014.

broj 1251-1252

cena200 rsd

NOVOGODINJI

DVOBROJ

Ovo je etrnaesti put da redakcija

Vremena dodeljuje priznanje za linost

godine. Prethodnih godina dobili su ga:

Boidar eli (2001), Mlaan Dinki (2002),

Ljiljana Raievi (2003), Rasim Ljaji (2004),

Vladimir Vukevi (2005), Zdravko Pono

(2006), Sonja Liht (2007), Vigor Maji (2008),

Milica Delevi (2009), Dragan ilas (2010),

Ivan Tasovac (2011), episkop lipljanski

Jovan ulibrk (2012) i Branko Kuki (2013).

Olja Bekovi, autorka emisije Utisak nedelje, izabrana je za linost godine veinom glasova lanova urednitva nedeljnika Vreme. Kriterijum za nagradu je, kao i ranijih godina, doprinos unapreenju drutvenih institucija u jav-nom interesu.

Uredniki kolegijum nedeljnika Vreme smatra da je Olja Bekovi, kao autorka Utiska nedelje, odigrala klju-nu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. U godini koju su, iz-meu ostalog, obeleili raznovrsni pritisci na medije, Olja Bekovi je dosledno insistirala da dobije odgovore na pi-tanja koja su u javnom interesu. Takav pristup novinar-skom poslu skupo ju je kotao posle 23 godine emitova-nja Utisak nedelje je uklonjen sa programa. Bez obzira na to, Olja Bekovi i njena emisija ostaju neizbrisiv deo srp-ske medijske scene i svedoanstvo principijelnosti i esti-tosti u vreme opte krize drutvenih vrednosti.

Opiran intervju sa Oljom Bekovi bie objavljen u sledeem broju Vremena.

Linost godine

OLJA BEKOVI

itaocima, saradnicima i poslovnim prijateljima elimo srenu Novu 2015. godinu!

Sledei broj Vremena izlazi iz tampe 9. januara

VREMEREME 25. 12. 2014.

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaAleksandar Ani (foto),

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev, Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,

Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza,

Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi,

Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

BROJ 1251-125225. decembar 2014.

ZOOM

PIE: DRAGOLJUB ARKOVI

Ima neke simbolike i u stvarima koje su pro-lazne kao novinarske prie, pa i naslovne strane nedeljnika. Prolu godinu, u stvari ovu 2014, otpoeli smo intervjuom s Brankom Ku-kiem i s naslovom Nema razloga za optimi-zam (to se pokazalo dramatino tanim), a u ovu novu, nije ona iz naslova ovog teksta, ula-zimo sa Zografovim, hajde da kaemo, gra -tom kojim se slavi sposobnost da jo bude iv.

Dragi itaoci, ta traite vie od toga: vee plate, bolje uslove leenja, sigurnost za decu, bolju drutvenu brigu o starim roditeljima, po-teniju vladu i medije, vie zdravlja i sree... pa vi liite na zakerala koja bi htela sve odjed-nom, sad i odmah, a lepo vam je ovek naj-popularniji u anketama u kojima nikad niste uestvovali, obeao da e ve ove godine biti bolje, moda koliko i sutra, a do godine iz na-slova ovog teksta sigurno, samo da preivite.

Protekla godina bila je godina velikih laga-nja, malih ulaganja i velikih ulizica. Slavili smo sve i svata, a Vuia najvie. I on nas. Dragi moj narode, govorio je kao kralj Ibi, da nema mene, ne bi bilo ni vas. Oni upravljaju kolom, ali ne kao pedagozi i direktori, ve kao siledije koje su najjae u kolskom dvoritu.

Ova godina koja ostaje za nama nije nas,

strah me je, niem nauila, ali je pripremila narod za noenje jarma i oranje usahle zemlje. Otuda naslovna strana novogodinjeg broja Vremena jeste poruka istog, oajnikog vi-talizma jo si iv i budi srean zbog toga.

S ovim brojem ulazimo i u etvrt veka po-stojanja nedeljnika Vreme. Neki od nas se po-vlae, ali oni to dolaze pokazuju jo vie vital-nosti. Mi smo tolika sirotinja da nam ne mogu nauditi. Ne smeta nam ni da budemo najma-nji kamiak u cokuli ovih to bahato gaze jav-nom scenom, ali trudiemo se da im od toga prokrvari noga, da ulj bude veliki i bolan, da kad god se osove i nas primete kao nekog ko nee da duva u diple i igra u njihovom kolu.

Nemamo, unato tome, nikakvu ambiciju da kaemo da je ova vlada gora od prethodne ili bolja od svake druge koja bi mogla da nas uzjae, nego imamo pustu elju da se bavimo svojim poslom. Za ovih etvrt veka dokazali smo svakom ko je hteo da bude iole objekti-van da je to mogua misija.

U Srbiji gde bi mi postali strano telo sve bi bilo moguno. Ulazimo u godinu velike nei-zvesnosti, a na strah je vie povezan sa sud-binom italaca, nego s naim linim sudbina-ma. To smatramo elementarnim potenjem.

Protekla godina bila je godina velikih laganja,malih ulaganja i velikih ulizica. Slavili

smo sve i svata, a Vuia najvie

Srena vam Nova 2018.

Foto: Blic

25. 12. 2014. VREMEREME

Deset dogaaja 2014: Godina poplava i propasti DOS-a i DEPOS-a Poplave, izbori, oticanje Junog toka, dron, Beograd na vodi, trajk advokata, povratak eelja... str. 12

Smijurijada: Sivo jagnje i crni sokoBranimir tuli o Rebeki Vest, Vinaveru, Krlei, ilasu, Rankoviu, Bakariu, olakoviu, Tumanu, Tempu, opiu, Andriu, Crnjanskom, Selimoviu, Dolancu, Mikuliu, piljaku, Krcunu, Milki Planinc i Dobrici osiu. O Miji i kalji, Slaani Miloevi, Diboniju, Severini, Husu i Baretu, Canetu, Kusti i Neletu, Arsenu, Gabi i erbediji, Dadi Topiu i Alki Vujici, Rambu i Paenu, Mii Kovau, Danijelu Popoviu, Vladi Kalemberu i Ismetu Kurtoviu, Hrvoju Horvatu, Dejanu Cukiu i Bori Radakoviu, Rundeku i Saheru, Tompsonu i Oliveru Dragojeviu str. 46

Esej Stanka Cerovia: Vladimir Putin i zavera mediokritetaPoznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najveim dravnikom modernog vremena. Uglavnom se slau i da je De Gol najvei dravnik dvadesetog vijeka. Ve po ovome to je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politika gura dvadeset prvog vijekastr. 96

Kosmos u 2014: Od trijumfalnih podviga do traginih neuspeha

To to je Orion obleteo dva kruga oko planete i bezbedno se vratio, to je poelo do sada najpreciznije trodimenzionalno mapiranje Mlenog puta, a sonde

Maven i Mangalyaan stigle do Marsa, dodatno je dalo krila nadi da oveanstvo velikim koracima stupa u kosmos. Meutim, katastrofe letelice

SpaceSheepTwo i rakete Antares pokazale su da je taj put jo uvek teak i neizvestan str. 90

Intervju: Aleksandar

Saa oreviMene zanimaju

pobede, tako razumem takmienje i uvek samo

elim da pobedim, pa ak i onog ko je moda

bolji od mene. Ne mogu da igram da bih igrao

str. 28Foto Kamenko Paji

IZ SADRAJA

625. 12. 2014. VREMEREME

Intervju: Duan Petrii

DOBRI DUH S BRKOVIMAU etrdesetoj godini karijere napravio sam prvi intervju: moj sagovornik je Duan

Petrii, karikaturista i ilustrator svetskog glasa. Bilo je lako: dva pia u Operi,

nema snimanja razgovora, skidanja razgovora, autorizacije i ostalih trica

i kuina. Pitanja su bila kao za izbor najlepe devojke na svetu: ta

nas eka, neto o miru, ekologiju sam zaboravio, tek ostvario

sam san ja ne radim nita, a on je izginuo. Kad su stigli

odgovori, osetio sam neodoljivu potrebu da

postavljam potpitanja. Ali ta njega pitati

posle onoga to je imao da nam kae

Dragoljub arkovi

7

VREMEREME 25. 12. 2014.

A kako vam izgleda medijska scena u Srbiji?

Kako vam izgleda medijska scena u svetu?

Vreme: Neki kau da je okonana Gutenbergova era, era pisane rei. ta vi mislite o tome?

Duan Petrii:

825. 12. 2014. VREMEREME

Kako u dananjoj medijskoj dungli razluiti vest od manipulacije?

Kako ivi prosean stanovnik Srbije? A emu se nada?

9VREMEREME 25. 12. 2014.

Kako vam izgleda politika scena u Srbiji?

Na ta vam lii dananji vladajui reim u Srbiji?

1010

25. 12. 2014. VREMEREME

Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije?

A odnose u regionu?

VREMEREME 25. 12. 2014.

1111

ta mislite o aktuelnoj svetskoj hladnoratovskoj napetosti?

ta oekujete od 2015?

Deset dogaaja 2014.

Godina propastOMILJENI PREMIJEROV PROJEKAT: A. Vui ispred

slike Beograd na vodiFoto: FoNet

1212

25. 12. 2014. VREMEREME

Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zaduuju se, a tvrde da tede, strance mole i kume, a kumova se odriu, svoje grehe zabauruju, dok hvale sami sebe

poplava i sti DOS-a i DEPOS-a

1313

VREMEREME 25. 12. 2014.

Pamtimo 2014. po meavi i hilja-dugodinjoj poplavi to odne-se 1,6 milijardi evra i po ledu to polomi voke i porui elektrine stubove. Bili smo svedoci masovne soli-darnosti: predsednik, premijer i svi mi-nistri bili su na terenu, po snegu i kii, a i po ledu, to je medijski uzdizano i glo-ri kovano toliko da su time zabaureni nedostatak upravljake sposobnosti na kljunim takama sistema, slabo stanje neodravanih objekata za odbranu od poplave i posledice raspada sistema ci-vilne zatite.

Poplava je otkrila da Srbija, uprkos iskustvu sa 14-15 hiljada bujica, nije na-uila kako da ih doeka spremnija nego u Obrenovcu 2014.

Nasipi i kanali se ne odravaju, a u plavnoj zoni grade svi od sirotinje do predsednika, uz ignorisanje ne samo pro-pisa ve i vekovnog iskustva. I u mno-goreklamiranom milenijumskom pro-jektu Beograd na vodi, po reima urba-niste Branka Bojovia, ucrtan je pea-ki most prema Novom Beogradu znat-no nii nego to zahteva Sava kao plov-ni put, koji zahteva visinu mosta od 12 metara, a i kula do nebesa je iz nejasnih razloga ucrtana u samom toku Save, pa za vreme velikih ledova moe opasno da ugrozi protok reke...

Vlast uz fanfare najavljuje nove pro-jekte za budunost, a premijer neke od aranmana pripisuje linom prijateljstvu (oe prijatelj u galabiji da zagazi u mutnu Savu i da milijardu d na lepe oi, oe), a kritiari kau da u tom vodenom bizni-su neto nije ba transparentno.

Reciklira se propaganda iz prvog ina devedesetih: onda nastavak antibiro-kratske revolucije, sada nastavak borbe protiv tajkuna; onda obeanje vedskog standarda i brze pruge, sada Beograd na vodi i opet brze pruge (na bazi koncesi-ja i privatno javnog partnerstva), to je najvre obeano nakon samita grupe 16+1, koji je u politikim izjavama tumae-na tako analitiki optimistino kao da se grupa zove sp, Samo ekamo Pare ($10 mlrd kredita za 16 zemalja)

Javni dug po stanovniku Srbije je 3.506,13 dolara (spoljni dug Republike Srbije oko 25 milijardi evra, javni dug Republike Srbije 20 milijardi evra), a spoljni dug privatnog sek-tora je oko 12,5 milijardi evra

Neto strane direktne investicije u Srbi-ju u prvih sedam meseci 2014, po prelimi-narnim podacima, bile su samo oko 700 miliona evra, koliko su iznosile i u 2013. To je znatno manje nego to je u Srbiju investirano pre poetka evropske eko-nomske krize 2008. direktne strane in-vesticije iznosile su 3,36 milijardi, 2007. oko 3,57 milijardi, a u kriznoj 2011. godini 1,827 milijardi.

Vlast najavljuje da e 2016. biti bolje, a analitiari prognoziraju da tada zadu-enost Srbije moe dostii nivo od 85 od-sto bdp-a.

daleka milijarda i sirotinjska rezervaU godini u kojoj je, dakle, nivo direk-

tnih stranih investicija od jedva milijar-du dolara slabiji nego u ranijem periodu, osokoljeni time to im je 1.736.920 biraa obnovilo mandat da ba oni spasavaju narod od dunikog ropstva zaduujui se, da ga vade iz bede smanjujui mu pri-hode, da ispune Tarabia proroanstvo, naprednjaci su brzo formirali vladu koja je najavila nepopularne rezove odmah, dok se glasai ne prisete ta su od svojih izabranika stvarno oekivali.

Dok se zbog kresanja penzija i plata u javnom sektoru javljaju trajkovi (pro-svetni radnici, medicinari, studenti, mi-licionari), opoziciona Demokratska stran-ka, kad uspe da digne glavu od unutra-njih trzavica i od udaraca koji po njoj pljute (ali se da je uhapeno 76 njenih ljudi, a da je procesuirano samo pet), taj novi vladin, s mmf-om utanaeni, reform-ski koncept ponekad pokua da ospori: Primenjivanje istog recepta koji je kori-stio Pinoe pre 40 godina ne donosi re-zultat, ve samo smanjuje privredne to-kove, osiromauje graane (Bojan Pajti, predsednik ds-a i vojvoanske vlade)

Prema podacima Ankete eu statistike o dohotku i uslovima ivota (European Union Statistics on Income and Living Conditions silc), 42,1 odsto (tri miliona) stanovnika Srbije izloeno je riziku siro-matva ili socijalnoj iskljuenosti, to je vie nego u svakoj od zemalja eu osim Bugarske i Rumunije.

promenljivi stajlingNaprednjaka veina u svom drugom

mandatu sirotinju zamajava stalnim

optubama na raun prethodnog re-ima za sve mogue to je sadrano u svemu postojeem. Opozicija se pone-kad probije kroz vladajue nenadma-no samohvalisanje i pretnje pa podsea na to da naprednjaci, menjajui stajling ko guvernerka Jorgovanka i ostale mini-starke, zabauruju grehe koje su poinili kao radikali 90-ih, da je sadanja vladaju-a glavnina na kraju perioda svoje pret-hodne vladavine 2000. ostavila u nasle-e osramoenu Srbiju kao crnu rupu. S vladajue strane to se zabauruje onim: To je bilo drugo, rat, sankcije.

Demokratska stranka meutim pod-sea da su se Josip Broz Tito, Slobodan Miloevi, Vojislav Kotunica i Boris Ta-di zaduili ukupno za 14 milijardi evra, a Vui se za dve godine zaduio za se-dam milijardi evra, da su uspeli i od Na-rodne banke Srbije da naprave gubitaku rmu, da u sadanjoj vladi ima pola tu-ceta ministara koji su uestvovali u tim prethodnim vladama ili bili u partijama na vlasti, i da se u Vladi Srbije radom bavi ministar bez radnog staa, evrointegra-cijama se bavi urednica asopisa Velika Srbija, a sistemom odbrane keramiar

to kae Bamba iz Badnjevca za onog trenera s porodinim pedigreom: Postav-ljen za trenera reprezentacije, a nije ut-nuo ni maku s praga

ime plemenitoSlabosti se sakrivaju ispod plata sa-

mohvale. Samoljubivi Vui, koji slabo kontrolie bes kada drugi kritikuju nje-ga, a bez konica kada s visine vlasti na-pada druge, nezaustavljiv je u davanju komplimenata samom sebi: praktino je uinio prevazienom pesmicu: Sad se narod uveliko pita, ko e nama da za-meni Tita. Sad se znade ko je drugi Tito, Slobodan je ime plemenito (Dogaanje naroda, Ue 19. novembar 1988).

Rekao je u Italiji da je Srbija danas uva-avana i potovana vie nego Titova Ju-goslavija, a na kongresu Socijalistike partije Srbije dodao da je trenutna srp-ska vlada imala vie diplomatskih pose-ta, pri tome i znaajnijih nego to je Ju-goslavija Josipa Broza imala u svojih naj-boljih pet godina.

Ivica Dai, u revizionistikom zama-hu na kongresu sps-a, udari jo jedan glo-gov kolac u telo imena ponositog rekavi

1414

25. 12. 2014. VREMEREME

1515

VREMEREME 25. 12. 2014.

kako smo u vreme Slobe Miloevia ras-pisali referendum protiv dolaska oebs-a na Kosovo, a sada Srbija (tj. Dai) pred-sedava oebs-om. I jo je rekao kako je Slo-ba zadao smrtni udarac sps-u kada je ono na izborima podrao eelja.

Kad je ve re o kruenju elita i udi-ma politikih mena, na kraju godine pro-pasti dos-a i depos-a u javnosti je osta-lo gotovo nezapaeno da se zbog sporo-va u dss-u oko neutralnosti i suvereniz-ma s politike scene 14. oktobra povukao Vojislav Kotunica, izborni pobednik nad Slobodanom Miloeviem (24. oktobar 2000), predsednik raspave se Savezne Republike Jugoslavije (2000), dvostruki premijer Srbije (2004, 2008), ovek godi-ne 2000. koji je simbolizovao kraj onog dogaanjem naroda (1988) nastalog rat-nog reima koji je izgubio sve ove godi-ne obeleavane srpske slavne ratove od 1912. do dananjih dana.

Va hroniar je svedok da se u leto one 2000, prihvatajui se kandidature na predsednikim izborima, Kotunica vaj-kao da bi vie voleo da se bavi naunim radom nego visokom politikom. Izgleda da je jo u kondiciji, pa bi moda treba-lo, sada i na osnovu vlastitog iskustva, da pone da pie drugi deo studije Stra-naki pluralizam ili monizam...

Dok je bio na vlasti, njegov legalizam, lino potenje, obzirnost prema porae-nom suparniku, skromnost i uzdranost vie su potcenjivali i ee negirali save-znici nego protivnici.

Neki e te vrline moda traiti u bla-tu koje bude ostalo nakon poplave vla-dajueg populistikog polaganja nade u novog spasioca sa vie ruku nego iva onog dana kada Srbija opet postane umorna od lidera, kako je na poetku one prethodne srpske prie koja ima tu-an kraj rekao Duan krebi, podrava-jui uzdizanje novog lidera, u pesmi ka-snije opevanog govornika sa suncem u kosi, koji je na kraju umro u Hakom tri-bunalu, a u Srbiji mu jedva nali mesto gde e ga sahraniti, na koje ne mogu da mu dou ni ena ni sin

1. Divlje vode vlasti iznad glaveIzmeu 13. i 15. maja, ciklon Tama-

ra sruio se nad Srbijom, Bosnom i Hr-vatskom. Brana Ravne iznad Valjeva je

probijena, a est sati kasnije Kolubara je probila nasip kod Velikih Crljena i u po-vrinski ugljenokop Zapadno polje sru-ila 210 miliona kubnih metara vode, i-tavo jedno Vlasinsko jezero, ugrozila naj-vitalniji industrijski pogon u Srbiji Ter-moelektranu Nikola Tesla, a Obrenovac je privremeno pretvoren u Tekiju (koja je, za razliku od Obrenovca 2014, planski potopljena 1970, pri izgradnji hidrocen-trale erdap na 943. kilometru Dunava).

Proglaeno je vanredno stanje u celoj zemlji, iz bujicama poplavljenih podru-ja evakuisano je na desetine hiljada ljudi. U zatiti, spasavanju i zbrinjavanju ugro-enih ljudi i njihove imovine uestvovalo je oko 6000 pripadnika vojske i policije, 1654 pripadnika vatrogasno-spasilakih jedinica, pripadnici Specijalne antitero-ristike jedinice, vatrogasno-spasilake jedinice, pripadnici andarmerije, rusko Ministarstvo za vanredne situacije je avi-onom poslalo 70 spasilaca, a samo u Be-ogradu se za akciju spasavanja prijavilo 12.500 mladih ljudi.

tete od majskih bujinih poplava Ko-lubare, Tamnave, Petana, Barike reke, Jadra, Despotovice, emernice, Lugomira, Turije... procenjuju se na 1,6 milijardi evra.

Prema podacima Kriznog taba Pri-vredne komore Srbije (pks) i Ministar-stva privrede, najveu materijalnu tetu u poplavama u Srbiji pretrpele su poljo-privreda i infrastruktura vodoprivredni objekti, saobraaj i energetika, u okviru koje je najvie tete pretrpela infrastruk-tura rbk Kolubara.

Opta egzaltacija zbog masovne soli-darnosti i portvovanosti spasilaca na te-renu u drugi plan je potisnula pitanja o

tome ta su radile sve te uprave i direk-cije, javna preduzea i sve dravne insti-tucije pre nego to je vodena zmija ujela Srbiju i povukla se (kako se izrazio Tomi-slav Nikoli) i da li je moda bilo manje teta da su na dolazeu katastrofu nad-leni reagovali blagovremeno i pribrano umesto zakasnelo i panino.

Za sam Obrenovac poplave nisu no-vost, a uestale su jo od onog doba kada je Marija Terezija izgradila nasip u Sre-mu, a zabeleene su 1937, 1940, 1962, 1981, 2001, 2006... Kolubara je 1981. probila na-sip izgraen na poroznoj zemlji, evakui-sano je 1000 porodica naselja ljivice, pu-tena voda u kasetu u Velikoj Bari, ula je voda u prizemlje elektrane, angaova-no je 11.000 ljudi, komunalna preduzea, inenjerijske jedinice jna...

Neko naravouenije je tada izvueno i izgraeno je 124 km kanala i 74 km na-sipa za stogodinje vode do Poljana, a tu je dalja zatita odloena, zato to je dalja gradnja nasipa bila oteana zbog nesta-bilnosti terena i zbog radova na novoo-tvorenim kopovima...

Hidrometeoroloki zavod Srbije je svim nadlenim adresama poslao upozorenja o dolazeem ciklonu u subotu 10. maja 2014, pet dana pre proglaenja vanrednog sta-nja zbog poplave, a u ponedeljak 12. maja izdala je i crveni meteo-alarm kojim se na-javljuju velike padavine.

Poslanik Zoran ivkovi nije dobio od-govor na pitanje zato se nije blagovre-meno reagovalo na hidrometeoroloko upozorenje, i da li je tano da Termoelek-trana Nikola Tesla nije imala plan od-brane od poplave.

Premijer Vui je, prebacujui krivicu

KATASTROFA I SOLIDARNOST: Poplave u kojima je najtee pogoen ObrenovacFoto: Jovo Mamula

1616

25. 12. 2014. VREMEREME

na prethodnike, u replici ivkoviu ot-krio da Termoelektrana nije bila uredno osigurana od poplava (?).

Protekle jeseni izgledalo je da nijed-na nadlena institucija, sa ijim su pred-stavnicima razgovarali novinari Centra za istraivako novinarstvo (cins), jo nema dubinsku i upotrebljivu analizu koja objanjava zato su 2014. nasipi pro-bijeni i kuda su se kretale vode Kolubare, Tamnave, Petana i Trstenice...

Milo Milovanovi, direktor Beograd voda u vreme poplava 2014. (razreen dunosti 18. septembra), u razgovoru sa novinarima rekao je da je njegovo pre-duzee napravilo izvetaj sa podacima o tome gde je koja reka prelila ili probila nasip i kako je voda stigla do Obrenov-ca 2014, ali da prema dostupnim informa-cijama cins-a ni Republika direkcija za vode, ni Kancelarija za obnovu, niti bilo koje od tri vodoprivredna preduzea nisu raspisali javnu nabavku za ovakvu anali-zu poplave u Obrenovcu, pa za hidroloke analize zadueni Institut Jaroslav er-ni zasad samo eka tender.

2. Vanredni izbori 2014: Grola i Peru o banderu

Vlada Republike Srbije je 28. januara 2014. u Predlogu predsedniku Republike da raspusti Narodnu skuptinu navela da dalje ostvarivanje zapoetih ciljeva i reformi vladi nalae preduzimanje mera koje iziskuju najviu politiku podrku graana Srbije.

Za veinu biraa to je bio poziv da se glasa za Vuia i tako je i bilo. U Izvetaj Republike izborne komisije o ukupnim rezultatima izbora za poslanike Narod-ne skuptine Republike Srbije, odranih 16. marta 2014. godine i ponovljenih na jednom birakom mestu 23. marta 2014, saoptava se sledei rezultat:

1. Aleksandar Vui budunost u koju verujemo (Srpska napredna stranka, So-cijaldemokratska partija Srbije, Nova Sr-bija, Srpski pokret obnove, Pokret soci-jalista) dobila 1.736.920 glasova (48,35 gla-salih, 25,67 odsto upisanih), to je donelo 158 mandata.

2. Ivica Dai Socijalistika partija Srbije (sps), Partija ujedinjenih penzione-ra Srbije (pups), Jedinstvena Srbija (js) 484.607 glasova, 44 mandata.

3. Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju 216.634 glasa, 19 mandata.

4. Boris Tadi Nova demokratska stranka Zeleni, lsv Nenad anak, Za-jedno za Srbiju, vmdk, Zajedno za Vojvo-dinu, Demokratska levica Roma 204.767 glasova,18 mandata.

5. Vajdasagi magyar szovetseg Pasztor Istvan Savez vojvoanskih Maara-Itvan Pastor 75.294 glasova, 6 mandata.

6. sda Sandaka Dr Sulejman Uglja-nin sda Sandaka Dr Sulejman Uglja-nin 35.157 glasova, 3 mandata.

7. Partija za demokratsko delovanje Riza Halimi Partia per veprim demokra-tik Riza Halimi 24.301 glas, 2 mandata.

Trijumf naprednjake kombinovane li-ste je ipak manji nego trijumf sps-a 1990. (2.320.587 glasova, 194 mandata), ali ipak neprijatno podsea na godinu poetka vi-estranaja u Srbiji.

Naprednjaka lista je delovala kao usisiva i skoro duplirala prethodni rezultat. Na prethodnim izborima li-sta Pokrenimo Srbiju Tomislav Niko-li imala je 940.659 glasova ili 73 posla-nika, a okupila je dvanaest raznorod-nih lanica (Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Asocijacija malih i srednjih preduzea i preduzetnika Srbije, Koa-licija udruenja izbjeglica u Republici Srbiji, Pokret snaga Srbije bk, Narod-na seljaka stranka, Bonjaka narod-na stranka, Demokratska partija Make-donaca, Romska partija, Pokret vlakog ujedinjenja, Pokret socijalista, Pokret za privredni preporod Srbije).

Izborni rezultat je pokazao da je Demo-kratska stranka desetkovana.

Njen rezultat 2014. je jo uvek tri puta vei od rezultata ds-a s poeka viestra-naja 1990. (374.887 glasova, 7 poslanika), u glasovima je vei od tadanjeg rezultata spo-a, glavnog izazivaa tadanje bande crvene (794.789 glasova, 19 poslanika), ali kao glavni oponent prethodne napred-njake vlade Ivice Daia (i prvog pot-predsednika Vuia), ds koja se ponovo podelila pred same izbore, nije prevazila svoju unutranju krizu, niti odoleva priti-sku naprednjaka koji nastupaju logoreji-no i uz upotrebu lake policijske konjice.

Birai, ija je volja na izborima ravna bojoj, poverovali su, dakle, vladajuoj propagandi i na izborima 24. marta 2014. tako uvrstili vlast naprednjaka (bivih radikala) da su oni do nogu potukli opo-ziciju dodue uz oslonac na dravne re-surse. Transparentnost Srbija je uoila da su funkcioneri 2014. bili 848 odsto aktiv-niji u kampanji neko u resorima.

Neproporcionalna upotreba drav-nih resursa radi ponovnog osvajanja vlasti nije novost jo od dogaanja na-roda (koje je organizovano uz pomo dr-avnih i paradravnih resursa, ssrn, sub-nor), ali sadanja vlast ba izgleda da je i to prevazila.

Politiki sistem u Srbiji je tim izbornim ciklusom promenjen ne samo zahvaljuju-i trijumfu Vuieve liste ve i time to su naprednjaci i njihovi sateliti dobili ohra-brenje od biraa da nastave sa sataniza-cijom opozicije predstavljajui je kao taj-kunsku ispostavu, i da poveaju aspira-cije na apsolutnu vlast.

OD PRVOG POTPREDSEDNIKA DO PRVOG PREDSEDNIKA: A. Vui slavi izbornu pobeduFoto: FoNet

1717

VREMEREME 25. 12. 2014.

3. Juni turski tokPoto jo nismo dobili dozvolu Bugarske, mislimo da u aktuelnoj situa-ciji Rusija ne moe da nastavi realizaciju projekta Juni tok, rekao je ruski pred-sednik Vladimir Putin u ponedeljak 1. de-cembra, na zajednikoj pres-konferenciji sa turskim predsednikom Redepom Ta-jipom Erdoganom, nakon to su Moskva i Ankara ugovorile izgradnju gasovoda prema Turskoj ispod Crnog mora kapa-citeta 63 milijarde kubnih metara gasa godinje.

Iz Gasproma je porueno da je odluka o otkazivanju Junog toka konana, i da

Evropa, ako eli gas iz turskog gasovoda, mora da izgradi potrebnu infrastrukturu za njegov transport do svojih potroaa.

Rusija je tako javila da i dalje nastoji da zaobie Ukrajinu kao tranzitnu zemlju, od ega eu eli da je odvrati, a da u Evro-pi nije voljna da investira u gasovod iji deo kapaciteta mora da prepusti konku-renciji. Traila je izuzee Junog toka od primene Treeg energetskog paketa, to Brisel nee.

Slini sporovi oko Severnog toka (ku-pac gasa E.on, gdf Suez i Dong) razree-ni su privremenim reenjem, po kome je Nemaka 25. februara 2009. kopneni produetak Severnog toka, gasovod opal od Grajfsvalda do Obenaua uz nema-ko-poljsku granicu, na 22. godine nakon

putanja u pogon izuzela iz regulative koja se tie taksi i pristupa, a Evropska komisija jo ispituje taj sluaj. Iz Nema-ke su dolazile izjave da se i posle Putino-vog turskog zaokreta i o Junom toku jo moe pregovarati.

U novogodinjem intervjuu Putin je inae tvrdio da je hteo da svog turskog partnera Erdogana potedi trenutnih evropskih pritisaka i da je predloio da se rusko-turski ugovor o gasu jo ne objav-ljuje, ali da je Erdogan odgovorio da za to nema razloga, jer on ugovorom o gasu ni-ta ne krade

O turskom zaokretu Rusi nisu pret-hodno obavestili ni dostavljae ni izvo-

ae radova poput italijanskog konzor-cijuma Saipem

Nisu obaveteni ni bugarska vlada ni austrijski omv, koji je nedavno potpisao ugovor s Gaspromom, ni Beograd, koji je na Juni tok gledao kao na strateki pro-jekat koji bi u perspektivi Srbiji omoguio da iz tranzitnih taksa otplati kredit Ga-spromu za izgradnju gasovoda i da kasni-je pokrije znaajan deo trokova za uvoz energenata.

Tu se kulturi seanja namee ona bi-zarno patetina slika srpskih ministara koji su solidarno stajali gologlavi na kii dok slavna srpska vojska marira pred Putinom. Da li je mogue da tada nisu pitali Putina ta je s Junim tokom, oko koga se dugo neto kuvalo i natezalo, i

da nisu razumeli Putinovu reenicu da je za tango potrebno dvoje, ve su se toliko prenerazili kad je iz Ankare dola poruka koja se tie Junog toka: A mi s Turkam zdjes prijatelji

O posledicama promene june gasne marrute po Srbiju, Putin je 7. decembra 2014. razgovarao s premijerom Maarske Viktorom Orbanom i predsednikom Srbi-je Tomislavom Nikoliem, koji saoptava da je ruskog predsednika zamolio da se kao kompenzacija obezbedi snabdevanje gasom hemijske industrije Srbije po po-voljnijim cenama. Tvrdi da se razgova-ralo i o tome da je za Srbiju znaajna po-drka oko formiranja Ruskog investicio-nog fonda, ija bi sredstva bila namenje-na poljoprivrednoj proizvodnji i farmace-utskoj industriji orijentisanoj ka ruskom tritu, i neto o projektu Petrohemija.

Predsednik Nikoli je kasnije izjavio da mu se iz razgovora s Putinom ini da, uprkos njegovoj elji, Junog toka nee biti, jer Rusija uri da nae reenje preko Turske. Ministar spoljnih poslova Dai posle razgovora s ruskim ministrom La-vrovom pominje da e srpske energetske potrebe biti uzete u obzir pri projektova-nju novog gasovoda...

Uprkos najavi Rusije o obustavljanju Junog toka, u Briselu su 9. decembra na sastanak sa evropskim komesarom za energiju Maroom efoviem okuplje-ni ministri energije Italije, Austrije, Bu-garske, Rumunije, Slovenije i Grke, kao i ambasador Hrvatske pri eu, koji su se sloili da je Juni tok trebalo uskladiti sa pravilima iz Treeg ekonomskog paketa, dogovorili se da se okrenu drugim projek-tima, a kao jedan od alternativnih puteva za dotok gasa naveli su Juni koridor, koji bi od nalazita u Kaspijskom moru tre-balo da proe kroz Azerbejdan, Gruziju, Tursku, Grku i Albaniju deonicom pre-ko Jadrana do Italije. Izvorite tog gasa je polje ah Deniz, koje za sada moe dati 10 milijardi kubnih metara gasa godinje, esti deo projektovanog kapaciteta Ju-nog toka od 63 milijarde kubika godinje.

Tanjug 19. oktobra javlja da je lider So-cijaldemokratske stranke, bivi predsed-nik Srbije Boris Tadi, u Bakuu razgova-rao s predsednikom Azerbejdana Ilha-mom Alijevom o moguem prikljuenju Srbije interkonekcijom preko Bugarske na gasovod Juni koridor.

KRAJ VELIKE NADE: Seate li se Junog tokaFoto: FoNet

1818

25. 12. 2014. VREMEREME

U vreme Tadieve vlasti, Azerbejdanci su nansirali rekonstrukciju Tamajdan-skog parka u Beogradu, tamo gde je 1830. proitan Hatierif sultana Mahmuda ko-jim je Srbija dobila unutranju autonomi-ju, Milo proglaen za naslednog kneza, a narodu dato pravo da izabere mitropoli-ta, kada, po zapisu hroniara, nai snovi poee ostvarivati se.

Dok je Tadi u govoru prilikom otkriva-nja tog spomenika zborio o divnom i veli-kom narodu hazarskom narodu, o kome je pisao Milorad Pavi u Hazarskom re-niku, u delu javnosti je kritikovano to po-dizanje spomenika diktatoru, a citirana je i reenica direktora Azerbejdanskog servisa Radija Slobodna Evropa Kenana Alijeva: U Azerbejdanu se ve alimo, pa kaemo da bilo koja zemlja kojoj je po-trebna na& a ili gas samo treba da nazo-ve neku ulicu po Hajderu Alijevu, podi-gne mu spomenik ili nazove neki park po njemu i dobie traene resurse

4. Kineski most na novom putu svileMost ZemunBora preko Dunava, du-

gaak 1,5 kilometara, sa 21,6 kilometara pristupnih saobraajnica, koji se gradi od oktobra 2011. godine, otvoren je 18. de-cembra, kao pratei dogaaj samita gru-pe 16+1, koji je pod motom Novi motor, nova snaga, nova platforma, 16. i 17. de-cembra u Beogradu okupio 1350 uesni-ka iz Kine, Srbije, Bugarske, eke, Estoni-je, Maarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovake, Slovenije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske...

Most kota oko 260 miliona dolara (85 odsto kreditira kineska Eksim banka, dok preostalih 15 odsto obezbeuju drava Sr-bija i Grad Beograd).

Ugovor o zajmu za kredit za most Ze-munBora izmeu Vlade Republike Sr-bije i kineske Export-import banke pot-pisan je 14. jula 2010, a rati kovan 30. no-vembra 2010, nakon to su Srbija i Kina 20. avgusta 2009. godine, tokom posete tadanjeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadia Kini, uspostavile strate-ko partnerstvo.

Sedmi lan tog ugovora o stratekom partnerstvu se odnosi na privrednu sa-radnju dve zemlje, na unapreenje tr-govinske i ekonomske razmene i na

podsticanje preduzea dve zemlje da sa-rauju posebno u oblasti izgradnje mo-stova, elektrana, puteva i drugih infra-strukturnih projekata u Srbiji, kao i u oblastima kao to su komunikacije, pe-trohemijska industrija, energetika, viso-ke i nove tehnologije, industrijska proi-zvodnja i prehrambena industrija.

Kada je ta grupa 16+1 svoj prvi samit drala u Varavi 2012, ulo se obeanje da e Kina od 3,2 hiljade milijardi evra svojih dravnih rezervi oko 10 milijardi evra iz-dvojiti za kreditiranje, na 15 do 20 godina, istonoevropskih puteva, eleznica, aero-droma i elektrana.

Na samitu 16+1 u Bukuretu 2013, Sr-bija je kandidovala projekte koji se tiu energetike i infrastrukture, ugovorena je revitalizacija i izgradnja novog bloka Termoelektrane Kostolac, vrednosti pre-ko 700 miliona dolara (za ta su pripre-me poele 2010. godine) i izgradnja dela autoputa na tzv. Koridoru 11 od Obre-novca do Ljiga.

U meuvremenu se govori o tome da su Kinezi voljni da nansiraju milijardu i po teku modernizaciju pruge BeogradBudimpeta preko koncesija, ili dravno-privatnog partnerstva, uz obeanje da e radovi biti zavreni za dve godine, i uz nagovetaje naih politiara da bi pru-ga mogla da se produi na jug do Pireja i da postane juni tok kineske robe ka Evropi. To je deo kineskog istonoevrop-skog nastupa, na novom putu svile, kako se to naziva u novom dugoronom pla-nu kineske vlade o obezbeivanju puteva

kineske robe ka Evropi. U poslovinom ki-preterivanju u prilikama u kojima se potpisuje i obeava istie se izjava pred-sednika Srbije Nikolia da je pred kine-skim premijerom Lijem citirao proroka Tarabia iz Kremana:

Pre 200 godina bio je kod nas jedan mudar, ali nepismen ovek, a bio je pro-rok. Nikada nije uo za Kinu, ali je rekao: Doi e ljudi sa istoka, uti ljudi, i zavla-dae svetom. Oni e piti vodu sa srpske reke Morave

Tu nekako logino sledi pitanje za ek-sperte za kanal MoravaVardar, meu kojima i za eks-ministra Baevia, sada ambasadora u Kini: Ako se napuni mili-jardu trista pedeset sedam miliona i tri-sta osamdeset hiljada (1.357.380.000) aa, samo po jedna za svakog Kineza, da l e Morava da presui

Premijer Li je odgovorio irokogrudo:Kao to ste pomenuli, mi emo zajed-

no da pijemo vodu i iz Dunava i iz Mora-ve. Evropske zemlje, ukljuujui i Srbiju, vi ste dobrodoli u Kinu, da zajedno pi-jemo vodu iz reke Jangce

To je poteno, ali kako emo, kad je prema podacima Privredne komore Sr-bije, 2013. godine vrednost izvoza Srbije u Kinu iznosila 9,2 miliona usd, dok je u istom periodu vrednost uvoza Srbije iz Kine bila esnaest puta vea i iznosila 1,6 milijardi usd. Ove godine nije mnogo po-pravljena ta proporcija, koja je inae znat-no loija od salda zemalja istone Evro-pe, u kojima je uvoz iz Kine 10 puta vei od izvoza u Kinu.

DEMOKRATE ZAPOELE, NAPREDNJACI ZAVRILI: Kineski most na DunavuFoto: FoNet

1919

VREMEREME 25. 12. 2014.

5. Beograd na vodi, ugovor u ociSkicu oivljavanja Savskog amfitea-

tra Evropolis cip je uradio za potrebe predizborne kampanje sps-a i jul-a, kao repliku ranije raenog projekta u sanu Trei milenijum, a lansirala je 1995. vla-da Mirka Marjanovia. Socijalisti su tu ideju reciklirali jo jednom, pred izbore 2008. Beograd na vodi je naprednjaka predizborna tema iz 2012. Prema tvrdnji Neboje Bakareca u jednom polemikom tekstu, projekat tog Potemkinovog sela po nalogu sns-a za vreme te predizborne kampanje, predstavio je neki Sran Ru-par, graevinski inenjer hidrotehni-kog smera i vlasnik privatne rme Hi-droplaning iz Rakovice, koja je imala 9 zaposlenih...

Ove godine, 18. januara u Beogradu, pred vanredne izbore, projekat Beo-grad na vodi je predstavio direktor novo-osnovane kompanije Eagle Hills Muha-med Alabar. Zakljukom Vlade rs (1. maj 2014) Beograd na vodi je de nisan kao projekat od posebnog znaaja za Srbiju i grad Beograd. Rekonstruisana je zgra-da Beogradske zadruge u kojoj je pri-reena stalna izloba makete. Poelo je raiavanje terena, nekoliko ina pred izbore, a ostalo potom

Struna javnost je postavljala pitanja na koja je vlast nastojala da ne odgovori, o detaljima ugovora, o nainu nansira-nja, o iskljuenosti domae urbanistike struke, o provizornom menjanju general-nog urbanistikog plana Beograda, o ne-potovanju propisanih procedura neop-hodnih za takve projekte.

Odbor za arhitekturu i urbanizam Srp-ske akademije nauka i umetnosti dosta-vio je Republikoj agenciji za prostorno planiranje dokument koji sadri 22 stra-nice primedaba u kome se kae da e Beograd na vodi ostati izolovano ostr-vo u centru prestonice, teko pristupa-no i jedva prohodno, da e, ako se nacrt plana ne izmeni, mrea saobraajnica u buduem kompleksu biti nedovoljna za predvienih 17.700 stanovnika, a i da je nejasno gde e se, s obzirom na ekonom-ske prilike, nai kupci za poslovne loka-le i 6128 stanova prosene veliine od 170 kvadrata.

Transparentnost Srbija je predloila

Republikoj agenciji za prostorno pla-niranje i Sekretarijatu za urbanizam i graevinske poslove Beograda da se na-crt prostornog plana za priobalje Save (projekat Beograd na vodi) povue iz javne rasprave i da se pristupi izradi no-vog, jer je taj prostorni plan izraen su-protno propisima, uz kompromise sa po-tencijalnim investitorom i pritiske tog investitora.

Nepreciznosti ima i u finansijskom delu plana. Infrastrukturno opremanje zemljita potpuno je izostavljeno, a pret-postavljeni prihodi su beznaajno mali u odnosu na neminovna ulaganja u pripre-mu zemljita, miljenje je odbora sanu.

Na pitanje: Najzad, kako vam se ini, da li e se i koliko izgraditi Beograd na vodi?, sociolokinja Ksenija Petovar je u intervjuu Vremenu br. 1247. od 27. no-vembra 2014, odgovorila:

Ne znam. Prvo mora da se izmesti e-leznika stanica, da se rei pristup Proko-pu, pa da se izgradi Prokop... Tu nije jasan nikakav redosled. Ali vano je istai da je re o graevinskom zemljitu nadomak Dunava, a s obzirom na to ta Dunav da-nas znai, na koji nain se regulie i da je to praktino glavni plovni put kroz Evro-pu, ima razloga da se razmilja i o moti-vima zaposedanja teritorije. Beograd na vodi je direktna pristupnica tom zemlji-tu, bez ikakvih ograda, bez iega. Ugo-vor, koliko znam, iako ga je abi (pove-renik za informacije) traio, nedostupan je. Tako da mi ne znamo da li je to zemlji-te u zakupu, da li je poklonjeno ili pro-dato, mi jo ne znamo nita

6. Dron s ProkletijaSprava koja je raskopala sta-re rane srpsko-albanskih odnosa i pro-tekle jeseni izazvala histeriju u regionu zove se dron, nazvana tako po trutu i zujanju. To je takozvani kvadrotor, mala bespilotna letelica sa etiri rotora (dva se okreu u smeru kazaljke na satu, a dva u suprotnom).

Prototipove su konstruktori pravili jo 1908, pa 1922, pa 1956, ali piloti nisu us-pevali njime da upravljaju. Usavrava-njem kompjuterske kontrole dron je po-stao upravljiv, koriste ga vojske za izvia-nje, njime se moe upravljati i sa pamet-nijeg mobilnog telefona ili tableta, ali je incident na stadionu Partizana pokazao

da je posledicama koje izazove upravlja-ti teko.

Tokom utakmice fudbalskih reprezen-tacija Srbije i Albanije iznad terena poja-vio se dron o koji je bila okaena mapa Velike Albanije s ispisanom reju autoh-tonost (autochtonus) i sa slikama s po-etka 20. veka Ismajla emajlija, koji je na velikoj Narodnoj skuptini, odranoj u Valoni 28. novembra 1912, proglasio ne-zavisnost albanske drave i podigao al-bansku nacionalnu zastavu sa dvoglavim orlom, i Ise Boljetinija, kaakog voe iz Boljetina kod Zveana, koji se sukoblja-vao i sa Turcima i sa Srbima, kako kad.

Kad je reprezentativac Srbije Stefan Mitrovi pokuao da ukloni tu stvar koja je na ovdanje navijae i mnjenje delo-vala kao crveni plat na bika ranjenog banderiljama u nekoj panskoj areni, al-banski reprezentativci Ljilja i Daka su skoili da otmu albansku nacionalnu za-stavu, neki gledaoci su utrali u teren i nastala je tua, jurnjava, rvanje, bacanje raznih predmeta na albanske igrae, dok se s tribina ulo skandiranje nalik na ono iz devedesetih: Ubij, zakolji, nek iptar ne postoji.

Neki navijai kendije i navijai iz Pri-tine preuzeli su odgovornost i slavili pobedu uz incidente u Pritini, Tetovu, Kosovskoj Mitrovici, ispred srpske amba-sade u Tirani, kod mosta u severnoj Ko-sovskoj Mitrovici i u Beu.

PROVOKACIJA: Zastava velike Albanije na utakmici

Foto: AP Photo

2020

25. 12. 2014. VREMEREME

2121

VREMEREME 25. 12. 2014.

2222

25. 12. 2014. VREMEREME

Srpski huliganski revan iao je na pekare: u Somboru je demolirana pekaru Dva brata, u Novom Sadu pekare Voj-voanka, Evropa, As Pek i lokal Ba evap; u Vrcu pekare u ulicama Nikite Tolstoja i Dvorskoj, a na jednu pekaru u Staroj Pazovi baena je bomba.

fifa je kasnije registrovala utakmicu sa 3:0 za Srbiju, zbog odbijanja albanskih reprezentativaca da nastave utakmicu, a Srbiji je oduzela tri boda i odrezala nova-nu kaznu zbog loe organizacije.

Dok se jo nisu stiale strasti, u pose-tu Srbiji je 22. oktobra, posle malo zateza-nja i pritiska evropskih diplomata, ipak doao albanski premijer Osli Rama, ijeg su mlaeg brata u medijima sumnjiili da je organizovao incident, a policija ga sa-sluala i dozvolila mu da napusti Srbiju s amerikim pasoem.

Ta prva poseta visokog albanskog zva-ninika 68 godina nakon susreta Tita i Envera Hode 1946. obeleena je jo jed-nim diplomatskim incidentom: Rama je na konferenciji za tampu rekao da Srbi-ja treba da prizna neminovnost tj. ne-zavisnost Kosova, a premijer Vui mu odgovorio da to se Srbije tie Kosovo nikad nee biti nezavisno i da on nee dozvoliti poniavanje Srbije. I pored in-cidenta, Rama je, zbog jaanja regional-ne saradnje, pomirenja u regionu i kine-skih para, jo jednom doao u Srbiju, na samit grupe 16+1

Javno mnjenje se u medijima kretalo po amplitudi izmeu albanofobnog ogor-enja zbog velikoalbanskih provokacija i ruganja sarkastinih komentatora-evro- la nad navodnom privremenou poli-tike formule I Kosovo, i Evropa.

U meuvremenu predsednik Srbije Ni-koli je nekoliko izjava zapadnih diplo-mata, slinih Raminim, protumaio kao nagovetaj da e Brisel kad-tad Srbiju su-oiti sa priznavanjem Kosova i najavio da e podneti predlog platforme za na-cionalni konsenzus o tome do koje gra-nice Srbija moe ii kad je re o kosov-skom pitanju...

7. trajk advokata ili buna na notareRad sudova je praktino blokiran od

10. septembra, kada su Beogradski ad-vokati stupili u trajk, a nedelju dana kasnije Skuptina Advokatske komore

Srbije (aks) donela odluku da advokati iz cele Srbije obustave rad. Advokati se ale zbog poveanja poreskih dabina, ali pre svega osporavaju ovlaenja koja su vlasti dale javnim belenicima, nota-rima. Branislav Stani, jedan od uesni-ka protesta, kae: Oni su uveli monopol da samo 93 oveka u dravi mogu da sa-stave ugovor. Znai, ne moemo da sa-stavimo ni mi za sebe, ni mi kao advoka-ti kada nas angauje stranka, niti profe-sor obligacionog prava koji je i nas i no-tare tome uio...

Advokati su tvrdili da je njihov cilj za-tita ustavom zajemenih prava graa-na, zatita pravnog poretka i principa vladavine prava, zatita poloaja advo-kature kao nezavisne drutvene slube. Ukazuju na nedovoljno promiljeno do-noenje zakona, na uruavanje principa zakonitosti i na neodgovornost dravnih funkcionera.

Ministar pravde Nikola Selakovi je pokuao sa zaplai advokate tvrdei da njihov trajk predstavlja pokuaj drav-nog udara, da je zbog sprege politikana-ta i tajkuna celo pravosue blokirano, te da je nekome cilj da se Miroslav Miko-vi ne osudi i da se destabilizuje cela dra-va. Predsednik advokatske komore Srbije Dragoljub orevi je na to odgovorio da izjava ministra predstavlja skandal, te da ne samo da poniava advokaturu nego je ovog puta preao i na poniavanje suda: Ministar pravde je obrukao svoju vladu i pokazao da je presudio odreenim ljudi-ma pre nego to je to uinio sud.

Advokati su najavljivali tube pro-tiv ministra Selakovia, a Demokratska stranka je insistirala da ministar pravde

Nikola Selakovi ili povue poteze koji e omoguiti deblokadu pravosua ili da podnese ostavku.

Sredinom decembra delegacija advoka-ta je s vladom jo usaglaavala o emu e pregovarati radi zavretka trajka.

8. Darko ari u prisustvu vlastiSaradnjom urugvajske policije, srp-

ske bia i amerike Agencije za borbu protiv narkotika (dea) u akciji Balkan-ski ratnik, pre etiri i po godine, na jahti Maui pod britanskom zastavom, u luci Santjago Vaskes, 25 kilometara zapadno od Montevidea u Urguvaju, zaplenjeno je 2,8 tona kokaina, pre ukrcavanja na brod kojim je planiran prevoz do Evrope.

Beogradska policija je tada uhapsila s tim povezane pripadnike takozvane

KRAJ SE NE NAZIRE: trajk advokataFoto: A. Ani

S KIM JE SVE POVEZAN: Darko ariFoto: FoNet

2323

VREMEREME 25. 12. 2014.

arieve grupe koji su se zatekli u Srbiji.U januaru 2010. meunarodna poter-

nica raspisana je i za Darkom ariem. Zajednikom akcijom dravnih orga-

na Srbije i Crne Gore, u utorak 18. mar-ta 2014. Darko ari je sproveden na be-ogradski aerodrom, a odatle u odeljenje mup-a za potrage gde mu je utvren iden-titet, a potom u Specijalni sud. ari je, po jednoj verziji, pronaen u Latinskoj Ame-rici, gde se krio prelazei iz jedne zemlje u drugu, pa je nakon to je lociran preba-en u Crnu Goru, gde je uhapen i u prat-nji pripadnika bia prebaen avionom u Beograd. Ako je ta verzija tana, onda u hapenju aria mora da je vanu ulogu igrala amerika dea. Po jednoj od verzi-ja, ari se predao u Venecueli, gde su ga locirali cia i bia, a u Podgoricu je preba-en avionom sa vajcarskim oznakama.

Tada jo prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vui je saoptio da se posle lociranja Darka aria 24. februara srp-skoj vladi (u tehnikom mandatu, poto su vanredni izbori bili raspisani za 16. mart) javio ariev branilac i ponudio be-zuslovnu predaju, da je taj zahtev prihva-en, kako ne bi dolo do odugovlaenja ekstradicije i kako bi se izbeglo krvopro-lie prilikom hapenja. ariu je omogu-eno da se u meunarodnoj zoni podgo-rikog aerodroma vidi sa sinom, erkom i suprugom koji su na aerodrom doleteli iz tree zemlje.

Srpski ministar pravde Selakovi se na saradnji posebno zahvalio amerikoj cia, slovenakoj agenciji sova, panskoj, belgijskoj, austrijskoj i vajcarskoj slu-bi bezbednosti. Radnu grupa bia direk-tno pod koordinacijom direktora bia i-nilo je deset slubenika Agencije, a mre-a pod kontrolom te radne grupom bro-jala je vie od 100 osoba.

Tuilatvo za organizovani kriminal podiglo je ukupno pola tuceta optuni-ca protiv Darka aria i protiv 39 lano-va zbog trgovine narkoticima, zbog pra-nja vie od 20 miliona evra dobijenih pro-dajom kokaina ulaganjem u legalne pri-vredne tokove i kupovinu preduzea, ze-mljita i nekretnina. Sud je ariu i nje-govim saradnicima privremeno oduzeo i veliki broj nekretnina, automobila i ak-cija pojedinih rmi.

Neki od njegovih saradnika (navodno njih 18) jo su u bekstvu, devet je 2010.

priznalo krivicu i osueno na osnovu sporazuma sa tuilatvom, a trojica su dobila status svedoka saradnika.

pekulisano je o istragama o putu a-rievog novca i njegovim vezama u apa-ratu vlasti.

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli se obratio naciji u petak 20. juna, rekavi da nije zadovoljan borbom protiv organizo-vanog kriminala, odnosno borbom protiv kriminalnih grupa koje se bave prodajom i vercom droge, zbog toga to kriminal-ne grupe imaju uporite u samoj policiji.

Povodom stanja u Ministarstvu unu-tranjih poslova, sa predsednikom Sr-bije su se u petak 20. juna na Andrie-vom vencu sastali premijer Vui i mi-nistar policije Neboja Stefanovi. Vui je sazvao sednicu Biroa za koordinaciju slubama bezbednosti i najavio da e dr-ava u najhitnijem roku staviti taku na krizu koju sam od sebe proizvodi sistem bezbednosti.

Kasnije je javljeno da su smenjeni na-elnik Uprave kriminalistike policije Ro-doljub Milovi, naelnik Uprave policije Mladen Kuribak, naelnik granine poli-cije Nenad Banovi, prvi ovek uprave za obezbeenje Zoran Tomaevi, a ranije je s funkcije smenjen naelnik saobraajne policije Dragia Simi.

Nije jasno ta se htelo tabloidnim spi-novanjem pre i posle tih smena nije bilo sasvim jasno da li to ratuju pojedine po-licijske frakcije ili neko eli da pokae da su te smene povezane sa sluajem ari, da je ari u zatvoru, kako kau zluradi-ji meu ekspertima, faktiki postao lan kadrovske komisije mup-a, ili je spinova-nje posluilo da se lake progutaju sme-ne neim drugim motivisane.

9. Posle 12 hakih godina: eki is on the road again

Sudsko vee Meunarodnog suda za krivino gonjenje lica odgovornih za te-ka krenja meunarodnog humanitar-nog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1993. godine, naloilo je 6. novembra 2014. privremeno putanje na slobodu Vojislava eelja, optuenog (it-03-67) za krivina dela zloini protiv o-venosti, krenja zakona i obiaja rato-vanja, progoni na politikoj, rasnoj i ver-skoj osnovi.

Sud je tu odluku doneo na sopstvenu inicijativu i iz humanih razloga, zbog po-goranja zdravstvenog stanja optuenog, imajui u vidu nove okolnosti i kako bi izbeglo najgore, da bi optuenom bila pruena prilika da bude podvrgnut me-dicinskom tretmanu u okruenju koje je najprimerenije.

Suenje Vojislavu eelju, koje po du-ini pritvora od 11 godina i est meseci sigurno ulazi u pravne anale, dodatno je zakomplikovano kada je sudija lan Pre-tresnog vea Frederik Harhof 6. juna u nekom pismu javno istupio protiv oslo-baajue presude eelju. Zbog toga je eelj podneo 9. jula 2013. zahtev u kojem je traio izuzee Harhofa. Imenovana je posebna komisija koja je 28. avgusta izu-zela sudiju Harhofa iz predmeta eelj, nakon to je veinom glasova utvrdila da je sudija pokazao neprihvatljiv utisak pri-strasnosti u korist donoenja osuuju-ih presuda i 7. oktobra 2013, opet vei-nom glasova, uz suprotno miljenje su-dije Liua, odbacila zahtev Tuilatva za preispitivanje svoje odluke.

Vrilac dunosti predsednika Meuna-rodnog suda je 31. oktobra umesto sudi-je Harhofa u Pretresno vee u predmetu eelj imenovao sudiju Nianga, koji do-bio vreme da prouava spise predmeta u kome je dokazni postupak zavren, a presuda nije doneta.

Dok je eelj ekao nastavak suenja, konstatovano je da se njegovo zdravstve-no stanje ozbiljno pogoralo.

Sud je naznaio dva uslova za puta-nje optuenog eelja na privremenu slo-bodu: da ne stupa u kontakt sa rtvama i svedocima, i da se vrati u Meunarod-ni sud kada vee to bude naloilo. Vla-da Republike Srbije je bila spremna da

PONOVO U SRBIJI:

Vojislav eeljFoto: Beta

2424

25. 12. 2014. VREMEREME

garantuje potovanje mera koje sudsko vee propie, ali je kao uslov za svoju sa-radnju traila da se optueni zvanino i nedvosmisleno obavee da e potovati propisane uslove. Mada eelj nije hteo da se obavee, sudsko vee je odluku do-nelo mimo volje optuenog. Na sajtu ha-kog suda jedna naznaka ipak govori i o nejavnom aneksu koji govori o obaveza-ma vlade Srbije u sluaju eelj.

Nakon putanja na privremenu slobo-du iz Hakog tribunala, gde je u pritvoru bez presude proveo due od 11 i po godi-na, Vojislav eelj je 12. novembra 2014. u 12.56 avionom Airbus A319 let ju 361 kl 2824 iz Amsterdama sleteo na beogradski aerodrom Nikola Tesla, gde su ga doe-kali sinovi i supruga, pristalice i rukovod-stvo Srpske radikalne stranke.

Pristalicama se obratio sa terase Ma-gistrata u Zemunu rekavi da ga je Ha-ki tribunal, koji je nazvao ranjena globa-listika zver koja i dalje unitava ivote srpskih politikih i vojnih lidera, bru-talno izbacio iz pritvora da ga se otara-si to pre. Podsetio je pristalice da je kad se ono 2003. dobrovoljno predao, obeao da e rasturiti Tribunal, da je borba tra-jala due nego to je oekivao, ali da se pobedi u zube ne gleda. Rekao je da se vie predavati nee, pa neka ga hapse, ako smeju.

Dva dana kasnije, 14. novembra, u 12 a-sova na Trgu Republike u Beogradu na mitingu Srpske radikalne stranke eelj je napao vladu svojih bivih partijskih kolega: Sada su na vlast doli najgori, nai dojueranji saborci i saradnici. Bili su u prvim redovima za odbranu Srbije, a sada se dodvoravaju Amerikancima. Iz-dali su, ali je dolo vreme da poloe rau-ne Okupljanje simpatizera i pripadnika

Srpske radikalne stranke na Trgu Repu-blike poelo je sa pesmom Zabranjenog puenja eki is on the road again.

Putanje eelja na slobodu izazvalo je uzbuenje u Hrvatskoj, nakon ega su odnosi s Beogradom zahladneli, a Hr-vatska je uspela da progura inicijativu da Evropski parlament donese poseb-nu rezoluciju protivljenja odluci Ha-kog suda i zahteva da se srpska vlada distancira od eelja, to je srpski pre-mijer Vui odbio tvrdei da niko sada ne moe povezati srpsku vladu i Voji-slava eelja.

10. Odlini uenik Novak okovi i mi ponavljai

U pet najboljih meeva u sezoni kada su u pitanju grend slem turniri, po izbo-ru atpworldTour.com, Novak okovi je akter prva dva.

1. Novak vs. Roder Federer Vimbl-don, nale (6:7, 6:4, 7:6, 5:7, 6:4);

Posle strane borbe u velikom nalu, Novak okovi (1987) pobedio je Rode-ra Federera (1981) rezultatom 3:2 i onemo-guio ga da doe do svoje osme titule na Otvorenom prvenstvu Velike Britanije. Uzbudljiv me odluke koji je trajao tri asa i 56 minuta na centralnom terenu All England Lawn Tennis Club, obelei-li su dramatini obrti. Nakon to je pre-lomio kad je bilo najpotrebnije, Novak okovi, ponosni mladi otac i zahvalni uenik, posle te epske pobeda u Vimbl-donu rekao je:

Trofej posveujem svojoj buduoj su-pruzi i bebi. Postau otac, spremam se i

dalje za to. Posveujem ga i porodici i ce-lom mom timu, koji rtvuju svoje vreme zbog mene. A elim da ga posvetim i mom prvom treneru, Jeleni Geni, koja me je nauila osnovama tenisa

2. Novak vs. Stanislas Vavrinka Au-stralijen open, etvrt nale (6:2, 4:6, 2:6, 6:3, 7:9);

U maratonskom meu etvrt nala koji je trajao etiri sata, Novak okovi je po-sle velike borbe poraen od vajcarca Sta-nislasa Vavrinke rezultatom 2:3.

Ovo je sport. On je pokazao mentalnu snagu, iskoristio je svoje anse i zasluio da danas pobedi. Zna kako se igraju ve-liki meevi

Novak je 16. novembra osvojio titulu na zavrnom Masters turniru u Londo-nu bez borbe, jer je Roder Federer morao da odustane zbog povrede lea. Rekao je da mu je radost umanjena to je izostao veliki me ba u trenutku kada je po tre-i put doao na poziciju broj 1 na nalnoj atp listi za 2014. godinu.

Proglaen je za najboljeg sportistu Sr-bije u izboru Olimpijskog komiteta Srbije.

Uspeh tog momka, o svom ruhu i kru-hu u inostranstvu, po drugi put je uvr-ten u deset dogaaja koji obeleavaju godinu u Srbiji zato to razvija pobed-niki mentalitet koji je ovde jako potre-ban, ali se ne prima, i to lepo obnavlja ovde zaboravljeno naelo U pobedi se ne uznesi, u porazu ne poklekni.

I mi bismo mogli tako, ali nas ne slua reket a i klizadu nam se opanci.

Ubi nas ova kia MILAN MILOEVI

i Dokumentacioni centar Vremena

POBEDNIKI MENTALITET: Novak okoviFoto: AP Photo

2525

VREMEREME 25. 12. 2014.

..., ...

Intervju: Aleksandar Saa orevi

Nikome ne priznajem da je bolji dok to ne pokae na terenuVeliki igra ima tu sposobnost da prepozna nekoga ko e postati veliki igra, ak iako ga nikada

nije video na terenu. To se meni dogodilo sa Bobanom Petroviem, a potom sam se setio kada

se Dejan Bodiroga prvi put pojavio na treningu reprezentacije, a mi nismo nita znali o njemu.

Odmah sam mu priao i terao ga da igramo basket jedan na jedan i tako smo poinjali treninge.

Tako se ovoga leta to isto dogodilo sa Miloem Teodosiem i Bogdanom Bogdanoviem

Nije lako doi do prvog trenera ko-arkake reprezentacije Srbije Aleksandra Sae orevia. On ivi u Milanu i Beogradu i uvek ima puno ljudi koji bi da se s njim ispriaju, dogovo-re, vide. Iako je otiao pre vie od dvade-set godina, orevi se stalno se vraa u svoj grad gde ga svi znaju i gde se bar dve optine, Zvezdara i Novi Beograd, otima-ju oko njega; trideset godina nakon to je poeo svoju neverovatnu profesionalnu karijeru, izgleda kao da bi i danas lako do-bio svakoga na basketu iza zgrade. Kae da mu Beograd izgleda odlino, da se u meuvremenu puno toga nabolje prome-nilo i da bi svima nama koji ovde ivimo trebalo da slui na ast to imamo tako lep i ureen grad.

orevi je ovog leta vratio Srbiji ko-arku kada je sa reprezentacijom osvojio drugo mesto na prvenstvu sveta u pa-niji, ali ne zbog toga to je stiglo srebro, nego zbog toga to su ljudi osetili da se neto dogodilo, da se neki dobar duh pro-budio, da ta i takva reprezentacija na tom takmienju jeste naa i da svi mi treba da joj na neki nain pomognemo. On je duh tima i zajednitva postavio iznad re-zultata, a rezultat je doao kao posledica. Za sebe otvoreno govori da je pobednik, da ga takmienja po sebi ne zanimaju i da nikome ne priznaje da je bolji dok ga ne pobedi na terenu.

Ova 2014. godina oreviu je vana u sportskoj hronologiji, ali se nada da je

ona zapravo tek poetak i da naredne godine donose jo vie radosti i uspeha. Da bi do toga dolo, veruje da je potreb-no da taj probueni duh zajednitva po-traje i da svi koji na bilo koji nain ima-ju veze sa reprezentacijom shvate da su deo tima. Kae da srpska koarka mora da bude brza i da igrai moraju da budu na vrhunskom atletskom nivou da bi mo-gli da pariraju najboljim svetskim timo-vima. orevi se ne uputa u rasprave o dnevnim problemima srpske klupske koarke, ne bavi se ulogom menadera, ali kae da ne moe menader da govo-ri o tome kakvi su danas igrai u modi. Dok razgovara, esto prstom lupi o sto i izgleda kao ovek koji nema nikakve di-leme. Slava i godine na njemu nisu osta-vile traga. Nosi ih sa lakoom.

VREME: Zato vas nije toliko dugo bilo u srpskoj koarci?ALEKSANDAR OREVI: OVEK

UVEK NA OSNOVU nekih ponuda pravi svoje planove, i na kraju krajeva, u mom shvatanju ovog posla, nema situacije u kojoj se ti sam negde namee. Meni su na stolu bile razne ponude: od predsedni-ka Olimpijskog komiteta, ministra spor-ta, raznih genseka, predsednika Saveza... Postojala je i ideja Dragana Kapiia, Bore Stankovia, Predraga Danilovia i Neboj-e ovia, koji su traili kadrove, razgova-rali svojevremeno sa svim kandidatima, pa su i meni predloili da budem trener.

Iste sekunde sam rekao da se ne plaim

tog posla, meutim, mi treba da se vrati-mo, ali kada za to doe vreme, da se ne bi-smo brzo istroili. S druge strane, ne mi-slim da kriterijum za izbor selektora srp-ske koarkake reprezentacije treba da bude da je to nekada bio dobar igra. To nije dobro i ini mi se da je tada moja odlu-ka da odbijem mesto selektora bila zapra-vo usluga srpskoj koarci, odnosno tim lju-dima koji su me zvali, da bi formirali prave kriterijume za izbor osobe za tu poziciju.

S druge strane, bavio sam se ve tre-nerskim poslom u Milanu, gradu koji sam izabrao za ivot, i put me je vodio drugim pravcima. Ipak, uvek sam bio uz koarku i onda kada nisam imao konkretan anga-man: bilo da sam bio konsultant na Faj-nal foru, bilo da idem na razna savetova-nja uvek sam bio uz koarku.

Da budem trener reprezentacije poja-vilo se opet pre tri godine i ja sam tada pristao da preuzmem tim, ali me do pro-le jeseni niko nije konkretno zvao. Kada bi me neko pitao o tome, odgovarao sam da nije na meni da to kaem preko novi-na. Tako se ne promovie neko ko bi u bu-dunosti trebalo da bude selektor srpkog koarkakog tima.

Opet, svaki ozbiljan trener na svetu ima ambiciju da sedne na klupu koar-kake reprezentacije Srbije, toliko je to vano mesto u svetu koarke. To je jed-na od najprestinijih klupa u svetskoj ko-arci i mislim da je to dokazano kroz isto-riju ove igre.

2828

25. 12. 2014. VREMEREME

fotogra je: A. Ani

2929

VREMEREME 25. 12. 2014.

ta se promenilo prole godine kada su vas pozvali Dragan ilas i Dejan Bodiroga, s obzirom na to da je situ-acija sa srpskom reprezentacijom bila loa?Tu je bio Duan Duda Ivkovi, on je

imao svoj ciklus i, dok je on bio na tom mestu, naravno, za druge kandidate nije bilo mesta. On je jedan od najboljih tre-nera u Evropi svih vremena i na njemu je bilo da li eli dalje da radi ili da ljudi iz Saveza prekinu tu saradnju. Uspeh je po-stignut 2009. godine sa igraima koji su pre toga u mlaim kategorijama osvojili sve ivo. Oni su zajedno sa nekim stari-jim igraima napravili taj uspeh, ali nije bilo kontinuiteta i pored etvrtog mesta na Prvenstvu sveta 2010. godine.

Tih godina bilo je mnogo otkaza ne-shvatljivih otkaza i to je bio pokazatelj da nije bila dobra atmosfera u reprezen-taciji i oko nje. Mislim da smo ove godine tu atmosferu uspeli svi zajedno da pre-okrenemo dobrim rezultatom i jednom direktnom komunikacijom sa igraima tokom godine gde im se dalo na znaa-ju i na shvatanju da je njihov dolazak u tim prvi uslov pravljenja dobrog rezulta-ta. Igrai su najvaniji, i ove godine smo se potrudili da negativan trend preokre-nemo i ini mi se da smo u tome uspeli.

esto pominjete kult reprezentacije. Vi dolazite iz drugaije koarkake prolosti gde je ta stvar bila nor-ma. ta se dogodilo da su igrai pre-stali da doivljavaju nacionalni tim kao vano mesto za svoju karijeru?Po meni, kljuni razlog bio je izostanak

vrhunskih rezultata. Ranije je reprezen-tacija pobeivala, osvajala sve medalje i trofeje u dugom nizu godina, a kada po-stoji takva situacija, kada imate ampion-ski tim, svi ele da budu deo toga i igra-i i strunjaci. To je uslov za dalji konti-nuitet rezultata.

Tako najlake privoli igraa da bude

deo tima. Moja generacija bila je domi-nantna, dokazali smo se, bilo je svake go-dine nekih izostanaka, ali je snaga tima bila u zajednitvu, u elji da se predstav-lja svoja zemlja i svi smo znali ta je cilj. Taj cilj se prenosio i na one nove koji su ulazili u tim i nije bilo potrebno da se sa njima predugo pria da bi se uklopili. Po-stojala je posveenost koja je dovodila do toga da se, kada se pojavi novi lan, ako je pravi ampion, stavi ispod mike i on se lako prilagodi nainu rada i ciljevima.

To je danas moj cilj i moj zadatak da svima predstavim da jednom kada doe da provede leto u reprezentaciji Srbije, cilj mora da bude medalja.

Negde u vreme kada ste vi zavra-vali karijeru 2004/2005, Prvenstvo Evrope u Beogradu kao da je bilo vo-dodelnica za srpsku koarku. Dugo najavljivano kao vrhunac vrhuna-ca jedne zlatne generacije koja se povlaila sa scene, pretvorilo se u jedan od najveih neuspeha koar-ke ovde. Posle toga kao da je sve u opadanju i deca vie ne vide koar-ku kao neki vaan sport kojim bi trebalo da se bave... Da li je mogue taj trend zaustaviti i promeniti?Upravo je jedan od mojih ciljeva, pored

takmiarskih uspeha i pravljenja tima, da stvorimo uslove da se klinci od deset go-dina opredele za koarku i verujem da je to pokrenuto s obzirom na slike koje su mi dolazile ovog leta posle uspeha sa Svetskog prvenstva, s obzirom da su opet tereni za basket bili puni.

Generacija Miloa Teodosia je imala dobar start u vreme kada smo mi osvajali trofeje. Moja generacija je gledala Svetsko prvenstvo u Manili 1978. godine i odluila da je koarka ono ime e se baviti u ivo-tu. Te stvari su sutinski povezane: da bi se posvetio neemu, mora da ima u svo-joj okolini velikog uzora, mora neto jako da ti znai, da ima u koga da se ugleda

i to je vezano za uspehe reprezentacije.Voleo bih da privolimo klince da se

okanu tenisa uz sve uvaavanje za No-vaka okovia, koji je najvei srpski spor-tista svih vremena, i svih drugih naih sjajnih tenisera i teniserki i da krenu da igraju koarku. elim da koarka opet bude sport koji ljudi najvie vole i koji deca najvie treniraju, da koarkai budu njihovi idoli, jer je to osnova kontinuira-nog uspeha. Iz kvantiteta emo dobiti kvalitetne i vrhunske talente.

U vezi s tim vaim ciljem, za razli-ku od vas koji ste kao profesionalni igra ili na probu u Boston bez me-nadera, danas imamo situaciju da se sa decom od deset godina potpi-suju profesionalni ugovori. Da li mi-slite da se moe za nekog ko ima de-set godina proceniti da bi trebalo da se bavi ba koarkom?Naravno da ne verujem da je to mogue

odrediti kada je neko u uzrastu od deset godina, ali ve sa petnaest godina moe da bude i te kako izvesno. Sada u koar-ci postoje razliiti interesi, vie se ide na kvantitet nego na kvalitet, ali to je neto na ta ja ne mogu da utiem direktno. e-lim da prenesem svoje vienje koarke i svoj nain razmiljanja o koarci. To vi-enje se bazira na ambiciji koja moe da bude ili uroena ili usaena onda kada ispred sebe ima uzora koji takvu ambici-ju oznaava. Ako je ambicija da se napravi neki dobar ugovor, da se sredi ivot kroz profesiju, to je legitimno i takvima kaem u redu, samo idite svojim putem, pravite karijeru. Meutim, ja sport i koarku do-ivljavam samo kroz jednu ambiciju koja je meni i ljudima oko mene dala nevero-vatnu emociju i sreu. Na kraju krajeva i ljudima, narodu ije sam boje branio.

Kada igra za reprezentaciju, to je naj-bolji oseaj koji moe da doivi kao sportista i ja ne umem, moda, na pra-vi nain da doaram znaaj toga i znaaj

Verujem da se voa ne postaje tako to govorite da ste voa, nego tako to uradite neto to od vas napravi vou. Voa se postaje

delima, posle kojih stie pravo da nekom neto kae. Po prirodi moje

linosti, ja sam bio taj koji je preuzimao odgovornost, ali smatram

da u jednom kolektivu svi imaju ulogu voe u nekom segmentu, i

uvek insistiram na tome, teram sve ljude u timu da ispolje svoje

liderstvo i karakter. Kada to kaem, ne mislim samo na igrae

3030

25. 12. 2014. VREMEREME

tih oseanja za onoga ko igra za tim svo-je zemlje. Dvanaest izabranih predstav-lja svoju zemlju, slua svoju himnu pred utakmicu i ljudi bi trebalo da shvate ta to znai i kako je teko do toga doi.

Te vrednosti kao da su se izgubile jer mi se ini da se nismo ni trudili da ovima koji su dolazili posle objasnimo na pravi nain ovo o emu govorim. Igrai bi mo-rali da znaju da je to kada uje svoju hi-mnu kao poslednju melodiju na jednom takmienju neuporediv domet i da znai da si pobedio, da si postao ampion, da si osvojio zlatnu medalju.

Igrai moraju negde da imaju taj cilj, jer ako ga nemaju, moda i naprave ka-rijeru, ali to nee biti upotpunjeno ovom najveom strau i najlepim oseanjem koje bavljenje sportom donosi.

Mi smo imali kontinuitet uspeha na reprezentativnom planu decenija-ma i inilo se da u igraima posto-ji prirodno usaen pobedniki gen. Sada, i pored uspeha u mlaim kate-gorijama, ne uspevamo da to ostva-rimo u seniorskoj konkurenciji. ta se dogodilo da to nestane?Najpre treba rei da kad neko zased-

ne na tron, on ga teko puta, i svedoci smo da je uvek kroz istoriju koarke po-stojalo nekoliko velikih generacija koje su trajale i osvajale sve redom. Takva je bila reprezentacija panije u poslednje vreme, takva e moda biti naa repre-zentacija, ali treba skloniti i Francuze, koji imaju neverovatno dobar tim... Po-bednike generacije obino imaju jedan

period od pet, est godina u kojem pot-puno dominiraju.

Kada kao mlad igra uete u takav si-stem, lako postajete ampion, a ako ulazi-te kao ampion iz mlaih kategorija u tim koji nije dominantan, teko ete nastaviti sa onim rezultatima iz mlaih kategorija.

Kada sam ja ulazio u prvi tim, imao sam vrhunske igrae od kojih sam mo-gao da uim i koji su me odmah prihvatili.

Opet, gotovo je nemogue porediti stvari sada sa onim to je bilo pre tride-set godina. Prvo, Srbija je mlada drava, nastala tako to su svi drugi otili. Svi su odabrali svoj put, otili, a na nama je da sada izgradimo svoj put. Umesto da smo to sami i prvi uradili, da smo rekli u redu, mi smo Srbija, mi elimo ovo, i da to ura-dimo, mi smo ekali da svi odu, pa da kre-nemo. Sada nam preostaje da probamo da izgradimo kult patriotizma i ljubavi prema svojoj zemlji na pravi nain, sve ono to se izgubilo u proteklih dvade-set i kusur godina. Dugo smo svima bili prst u oku, bili smo deurni krivci, kriza je neprekidna, kriminal, korupcija... Stalno nam se servira uglavnom ono to je ne-gativno. To negativno postoji svuda, ali izgleda mi da ovde nekako najvie prevla-dava i da su svi tome izloeni. Pored toga, postoje ljudi dobri u svom poslu, koji su lideri i van ove zemlje, i to treba podstica-ti. Na je zadatak da pokaemo da srpska koarka moe da bude lider u svetu, a ne samo neto za lokalne potrebe.

Kada ste vi ulazili u prvi tim Par-tizana, u njemu su igrali znaajni

igrai nekadanje Jugoslavije i imali ste na koga da se ugledate. Na koga danas da se ugleda mlad talentovan koarka?Sada je drugaije vreme jer klubovi ne-

maju kontinuitet i nemaju dugorone planove koji su vezani za ugovore igra-a. To je i zbog nansijskih problema, ali i zbog toga to se danas koarka drugaije razume; danas mi nemamo u klubovima one nosee igrae koji godinama ostaju u klubu i u isto vreme su glavni oslonac igre tog kluba. To inae postoji samo u zaista velikim evropskim klubovima po-put Panatinaikosa i Olimpijakosa, Reala i Barse, kao i u nba.

Kada sam ja ulazio u tim, uao sam na prstima u svlaionicu, pozdravio sve koji su tu bili, rekao da se zovem Sale i da ih sve poznajem, jer sam do jue navijao. Od svih juniorskih treninga seam se onog kada nam je trener doveo Bobana Petrovia, u to vreme reprezentativca, i Gorana Grbovia da nam neto pokau. Tog se treninga seam kao da je jue bio tada sam znao da elim da postanem koarka kakvi su njih dvojica i da bu-dem reprezentativac.

Kada sam uao u svlaionicu, Boban me je pitao koje sam godite. Rekao sam 67, a on je odgovorio, odlino, mi smo ge-neracija: Ja sam 57. i od sada vie nisam cimer sa Grbom, nego s tobom, Sale. o-vek me je stavio pod svoje krilo, dao mi je snagu, vetar u lea, jedan tako veliki igra priao je sa mnom, klincem od 15 godina, koji nije ni mogao da zna da e biti neki igra. To je za mene bila neve-rovatna stvar i samo sam eleo da treni-ram jo vie, da postanem to bolji igra i da stignem te svoje uzore.

U vezi s tim, nedavno mi je profesor Koprivica rekao da ampion ampiona prepozna. Veliki igra ima tu sposobnost da prepozna nekoga ko e postati veliki igra, ak i ako ga nikada nije video na te-renu. To se meni dogodilo sa Petroviem, a potom sam se setio trenutka kada se Dejan Bodiroga prvi put pojavio na tre-ningu reprezentacije, a mi nismo nita znali o njemu. Ja sam mu odmah priao i terao ga da igramo basket jedan na je-dan i tako smo poinjali treninge. Tako se ovoga leta to isto dogodilo sa Miloem Teodosiem i Bogdanom Bogdanoviem. Neverovatna pria.

3131

VREMEREME 25. 12. 2014.

Kako gledate na uticaj Zorana Moke Slavnia na vau karijeru? Bio je je-dan od vaih prvih trenera u Par-tizanu, otkrio je dosta mladih igra-a, pa i ovih koje vi danas vodite u reprezentaciji?Moj prvi trener u Partizanu bio je Bora

akovi, koji je za savetnika imao pro-fesora Aleksandra Nikolia. Moka je bio moj drugi trener u Partizanu. Dao mi je veliku ansu, radio je sa mnom, putao me da igram, neke sam utakmice poi-njao u petorci. On je trener koji prepo-znaje talente, daje im ansu i bez sum-nje je znaajan za moju karijeru u toj fazi karijere.

Pre toga sam ga znao jo kao klinac, dok je igrao u Zvezdi, gde je radio moj otac, i on me je i tada, kao to sada ja radim sa decom, prihvatio i igrao se sa mnom. I samo u jo rei da on jeste jed-na od legendi srpske koarke.

Za vas obino kau da ste roeni voa. Srbija je zemlja koja, na neki nain, voli da ima vou. Kako vi na to gledate da li je voa u sportu do-bra stvar, i kako je u nekim drugim oblastima?Ne razmiljam puno o tome i ne govo-

rim o tome, jer verujem da se voa ne po-staje tako to govorite da ste voa, nego tako to uradite neto to od vas napra-vi vou. Voa se postaje delima, posle ko-jih stie pravo da nekom neto kae. Po prirodi moje linosti, ja sam bio taj koji je preuzimao odgovornost, ali smatram da u jednom kolektivu svi imaju ulogu voe u nekom segmentu i uvek insistiram na tome, teram sve ljude u timu da ispolje svoje liderstvo i karakter. Kada ovo ka-em, ne mislim samo na igrae, jer svi koji su u timu jednako su vani. Ako si deo pobednikog tima, onda mora u jed-nom trenutku da bude voa, da se ispo-lji makar to bilo dva minuta u toku uta-kmice, jer su to moda najvanija dva mi-nuta. To moe da bude igra, moe da bude sastanak, jedan tejping jer su svi u timu vani, svako mora da oseti odgovornost, koja mu daje ansu da bude najvaniji se-gment jedne pobede.

Mene zanimaju pobede, tako razu-mem takmienje i uvek samo elim da pobedim, pa ak i onog ko je moda bo-lji od mene. Ne mogu da igram samo da bih igrao.

esto ispriam jednu priu iz karijere nekadanjeg amerikog predsednika Ri-arda Niksona. On je posetio nasa cen-tar u Hjustonu prilikom nekog lansiranja rakete i kada je ulazio u kontrolnu salu u kojoj su bili generali, naunici, glavei-ne, video je nekog oveka u uglu sa me-tlom u ruci. Pitao ga je ta ti ovde radi, a ovaj mu je rekao da pomae da raketa poleti i odvede oveka na Mesec. Nikson se sloio s njim.

To je sutina kolektiva i snage jednog tima gde od svakog mora da izvue ono najbolje. Radim tako to dajem na znaa-ju svima koji rade za tim.

ta je onda najvanije u procesu pravljenja pobednikog tima?Sve je veoma vano za oveka koji

predvodi grupu ljudi. Najpre, vano je da postoji sposobnost donoenja odlu-ka. Sebe vidim kao odgovornog oveka, kao velikog profesionalca, to mi je usae-no i do toga izuzetno drim i traim to od svih saradnika u timu. elim profesiona-lan pristup u radu, ne vodim se pojmovi-ma kao to su potenje, iskrenost i slino, jer je to relativno, dok profesionalizam u naem poslu moete da merite. Nepresta-no uim, razgovaram sa ljudima koji vode velike kompanije i sam ponekad drim predavanja zasnovana na svom iskustvu. Iskustvo zasnovano na poznavanju tog oseanja koje ima tim gledano iz svlai-onice izvan nje. Malo je ljudi imalo takvu ulogu u svlaionici, gde je mogue napra-viti dobru atmosferu koja donosi rezultat i imati i sada ovaj pogled sa strane, kada si izdvojen od tima, a ipak je potrebno sve uvezati i doi do rezultata.

Za dobar tim je vano da njegovi la-novi budu otvoreni jedni prema drugima ja insistiram na tome jer verujem da kada se pokaete kakvi ste, imate puno pravo da sutra u kriznoj situaciji traite pomo svojih kolega iz tima. Pomo uvek trai prvo od onih koji te najbolje znaju, jer to smo blii, bie nam lake da reagu-jemo u problematinoj situaciji.

ta vam je proteklog leta bio najvei izazov u pripremanju ekipe?Najvei izazov je bio da vratimo koar-

ci sjaj poboljanjem odnosa igraa, pre svega prema igri, dresu, navijaima, me-dijima, i naih meusobnih odnosa to sam rekao na prvom sastanku. Zamolio sam igrae i lanove tima da jako paze ta

i kako govore, da posebno paze na dru-tvene mree, koje nisu bile zabranjene ali su nepoeljne jer mislim da medijski pri-kaz koarke pre leta nije bio dobar. To je ono to smo svi zajedno morali da popra-vimo da bi ova dobra koarka koja do-nosi medalje vratila sjaj. I to je bila du-nost svih nas, taj posao vraanja punog sjaja koarci.

Taj sjaj koarke stvoren je tako to je neko mojoj generaciji dao rame na koje smo mogli da se popnemo visoko, a sada smo mi bili ti koji su morali da se podmet-nu da bi se neki drugi podigli visoko i do-dirnuli visine.

Koarku potujem i smatram da se vr-hunskom koarkom mogu baviti samo izuzetni ljudi, ako mogu tako da kaem.

Uprkos tome, injenica je da je ko-arka bila elitni sport i da je ak i u ovim godinama krize najbolja u re-gionu. Ipak, ona je u najveoj meri bila predmet brojnih kontroverzi i stvari koje nemaju veze sa sportom, pa vas pitam u kojoj meri vi imate podrku klubova za ovo to govori-te sada?Nemam problem ni sa kim jer svi zna-

ju da e uz uspeh reprezentacije svima biti bolje. I to mi kau otvoreno. Koarka

3232

25. 12. 2014. VREMEREME

ima svoju teinu i znaaj kada reprezen-tacija pobeuje. Bez obzira na to to smo u regiji dominantni, to nema veliku tei-nu jer taj rezultat nije od tolikog znaaja. Koarka je globalni fenomen i moraju se postii rezultati na najviem nivou da bi to odjeknulo. Kada reprezentacija osvaja trofeje, to ima ogromnu teinu, po meni, u celom svetu. Time se otvara Srbija pre-ma celom svetu, predstavljamo svoju ze-mlju na najveim takmienjima i to znai mnogo vie od nekog lokalnog pristupa.

Srpski klubovi imaju u istoriji eti-ri evropske titule, to je sve. etiri titule evropskih kupova, i mi tu nemamo ta da traimo u konkurenciji velikana evrop-ske klupske koarke. Moramo da shvati-mo odakle kreemo i ta znae nastupi klubova, a ta reprezentacije. U tom smi-slu ogroman znaaj koarke napravljen je kroz reprezentativne uspehe, oni su stvo-rili mit o srpskoj koarci.

Zagovornik ste ideje da bi srpski klubovi trebalo da istupe iz regi-onalne i da igraju srpsku ligu. Da li je to mogue i na koji nain je to izvodljivo?Od trenutka kada je formirana ta regi-

onalna liga, ja posmatram nau koarku kroz reprezentaciju i ta je taj koncept

nama doneo. Mislim da su nai vrhunski klubovi samo posluili da se ojaaju nai rivali iz regije: oni su mogli da igraju sa jakim klubom i da iz toga unaprede sebe i svoje sredine, a na drugoj strani su pro-padale nekad snane srpske koarkake sredine. Zato onda ne bismo to uradili kod sebe i jaali nae koarkake centre? Verujem da bi mnoge sredine u Srbiji bre koarkaki napredovale kada bi se sprski vrhunski klubovi nekoliko puta godinje pojavljivali u njima, oni bi dizali te centre i njihovu motivaciju da jednom budu na takvom nivou da mogu da pobede Zvez-du ili Partizan.

To je sve vezano sa prohodnou naih klubova u evropske kupove poto nam je cilj da kroz nekoliko godina imamo jed-nu homogenu, nau ligu iz koje bismo se izborili za status u evropskim takmie-njima uz pomo nae Kue koarke i na-ih politikih prilika. To sam rekao i vo-deim ljudima Evrolige i svima ovde. U tom smislu bio sam jasan. To moe da se izvede tako to emo mi u Srbiji napra-viti sistem koji bi omoguio klubovima smanjenje trokova, da napravimo takav ekonomski model koji bi omoguio for-miranje takve dobre lige od deset ili dva-naest timova.

Ako bi takav predlog bio usvojen, da li bi predstavnici dva naa najvea kluba mogli da kau da im je u redu da par sezona ne igraju Evroligu?Nastupam iz perspektive interesa srp-

ske koarke, to je ono to mene zanima. Ne bavim se drugim, tuim idejama, po-sebno onih ljudi koji vode tu koarku po-slednjih petnaestak godina, ali verujem da je svima u interesu da imamo klubo-ve koji bi da daleko doguraju u Evropi, da imamo sistem koji omoguava zna-ajne reprezentativne rezultate jer smo u tom aspektu najbolji i po tome smo prepoznatljivi.

Pre etiri meseca imali smo sastanak sa predstavnicima Evrolige, iniciran sa moje strane. Boa Maljkovi i ja smo imali predlog: da mi Evroligi omoguimo neki novac i ako im dajemo 20.000 ljudi sva-ke nedelje, da li Evroliga moe to da pri-hvati i omogui nae prisustvo u najve-em takmienju. Oni su rekli da o tome moemo da razgovaramo. Mi im nudimo srce koarke, nudimo im pravu atmos-feru, ambijent, ekipe koje ele da dou

ovde i igraju u takvoj, pravoj atmosferi. Moda sada nema novaca za tako neto, ali ozbiljni planovi se prave dugorono i to tako treba gledati.

Obino uz vas ide da ste svojim poe-nima odluivali najvanije utakmi-ce. Da li imate neku utakmicu koja je bila vana u vaoj karijeri, a da nije odluena vaim poenima?Takvih je utakmica bilo puno, narav-

no. Kao i mnoge druge stvari, ja sam do-sta toga iz svoje karijere potisnuo i ne razmiljam o tome jer mi se ini da sada ima daleko vanijih stvari. Ako ve tre-ba neku da istaknem, onda bih rekao, na primer, da se svi seaju utakmice nala ep u Grkoj 1995. godine i mog 41 poena, ali niko ne pria o polu nalu tog takmi-enja kada sam bio najgori na terenu. I taj primer sam letos navodio momcima da bih objasnio kako svako od njih u jed-nom trenutku moe da bude najvaniji u timu, bilo onaj koji izvede jedno baca-nje u prelomnom trenutku, bilo lekar koji zakrpi igraa na klupi... Zato smo odigra-li kako treba i otili u nale.

U tom smislu, recite nam koji vam je trener bio najvaniji u ivotu?Svi treneri sa kojima sam radio su mi

veoma vani i od svih sam neto vano nauio. I danas sa mnogima razgovaram i konsultujem se. Na primer, Majk Dantoni je trener koji je bio vaan u kritinom tre-nutku moje karijere, koji mi je mnogo dao na psiholokom planu, ulio mi ogromnu sigurnost, pa sam te prve dve godine u Milanu verovatno igrao najbolje u ivotu.

esto se govori da vas u srpskoj ko-arci nije bilo zato to se bili u su-kobu sa Duanom Ivkoviem jo u vreme njegovog prvog mandata, s kraja devedesetih godina prolog veka, kada vas nije vodio na nekoli-ko vanih takmienja. Iz tog perio-da je i navodni sukob sa Draenom Petroviem. Kako danas gledate na taj period?U to vreme, 1989. godine, napravlje-

na je jedna reprezentacija koja je rastu-rila sve rivale na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, a mene nije bilo na spisku ni od 16 igraa, iako sam slovio za moda najboljeg plejmejkera u dravi u tom tre-nutku. Ali, za jedan tim nije najvanije da igra 12 individualno najboljih igraa, ve 12 najboljih koji mogu da se uklope

Svi se seaju utakmice nala EP u Grkoj 1995. godine i mog 41 poena, ali niko ne pria o polu nalu tog takmienja kada sam bio najgori na terenu. I taj primer sam letos navodio momcima da bih objasnio kako svako od njih u jednom trenutku moe da bude najvaniji

3333

VREMEREME 25. 12. 2014.

u jednu trenersku viziju. Ja sam bio na-padaki orijentisan plej, Draen je bio ve-liki strelac i potroa lopti i nije mu bio potreban takav tip igraa na terenu, ve neko ko je pasivniji u napadu, ali borbe-niji u odbrani. Za njega su bili perfektni Jure Zdovc, Zoran Radovi s njima se bolje razumeo. Taj tim je odlian primer kako se pravi ampionska ekipa. To meni tada nije bilo po volji jer je bilo po mojim leima, shvatao sam to lino, ali danas to razumem. To je za mene bila jedna super ljudska kola.

Pored toga, uoljivo je da vas godi-nama nema u Partizanu, ija ste ap-solutna legenda, po stau i po ono-me to ste sa njim osvojili. Zato vas nema u tom klubu?

ovek donosi odluke kada mu na sto-lu stoje neke ponude pa moe da se opre-deli. Ako ponude nema, nema o emu da se govori

Danilovi i Divac su sebi sami stvo-rili ponude poetkom dvehiljaditih kada su preuzeli klub...Mislim da sam odgovorio. Oni koji su

negde, trebalo bi da daju predloge ili da ponude neke stvari, tako da nije moglo od mene da zavisi jer me niko nije ni zvao.

Opet, vaite za oveka koji je nago-vorio Divca da odustane od Zvezde i doe u Partizan. To je bitno uticalo na istoriju ovdanje koarke.To je donekle tano, znali smo se iz

mlaih reprezentativnih kategorija i je-sam mu predloio da doe u Partizan. Moda je on doao zbog naeg drugar-stva i zbog naina na koji smo tada pravili tim zajedno sa Draganom Kianoviem, koji je bio voa i imao viziju kako da spoji nas mlae sa iskusnim igraima. Iskori-stio je moje prijateljstvo sa Divcem, ar-kom Paspaljem, Ivom Nakiem i sa Dani-loviem, i mi smo sa starijima uspeli da napravimo dobar tim.

Ako odemo jo koju godinu unazad, ta vas je opredelilo za Partizan?

Naroito kada se zna da vam je otac zvezda i ponekad se govori da ste iz Zvezde otili u Partizan?Nikada nisam igrao u Zvezdi, ve u

Radnikom. U to vreme se poinjalo u kolskim sekcijama i moja je kola bila pri Crvenoj zvezdi i moj prvi trener bio je Boa Maljkovi. Posle nekog vremena ta kola, od moje dvanaeste godine, bila je pod Radnikim i ja sam igrao za ka-dete i juniore tog kluba. A onda vie nije bilo novca za mlae selekcije i to se ras-palo: dve zime smo trenirali napolju na Krstu tako to bismo prvo istili teren od snega i vode, nosili smo duple trenerke i prolazili su treninzi bez driblinga jer to nije bilo mogue od bara i vode na terenu. Kada se stvar raspala, moj tadanji trener

poveo je deo ekipe u Crvenu zvezdu, a ja sam ostao u Radnikom jo neko vreme razmiljajui ta da radim. Krenuo sam za svojim trenerom u Zvezdu, bio tamo desetak dana, posle kojih mi je rekao da mogu da ostanem da treniram ali da sa mnom ne raunaju u budunosti. U to vreme u Zvezdi je bilo puno igraa moje konstitucije, mi smo bili blizu prvog tima i gledano iz dananje perspektive dobro je to su me tada tamo tako ocenili. Tada sam to takoe shvatao lino, a sada vi-dim da je ipak neka struka bila iza takve odluke.

S druge strane, Vlada Dragutinovi bio je tada u Partizanu, pozvao me je i ja sam otiao. Ve neki mesec nakon toga pri-kljuen sam prvom timu.

Kada pogledate unazad, na period kada ste otili iz Beograda 1992. go-dine, to se poklapa sa najgorim pe-riodom u istoriji ove drave, kako je to uticalo na vas?Najpre, tri leta smo igrali samo pri-

premne utakmice i bili onemogueni da se takmiimo. Upravo smo 1992. godine, pred same Olimpijske igre u Barseloni bili izbaeni sa tog takmienja i posle dva me-seca nismo znali gde da krenemo. ini mi

se da smo samo ekali da se to pre vrati-mo i pokaemo koliko vredimo. Taj peri-od bio je teak za svakoga, bili smo daleko od kue i trudili se da pomaemo kako i koliko smo mogli. Iz ugla sportiste, taj pe-riod izolacije i svih nevolja u koje je Srbi-ja upala moda je posluio da ojaamo da se zbliimo i da ekamo trenutak povrat-ka na scenu. Trudili smo se da na razlii-te naine pomognemo kroz humanitarne akcije i tako smo na moju ideju formirali Grupu sedam sa kolegama iz reprezen-tacije, i ini mi smo da smo uradili neke dobre stvari. Divac je to i dalje nastavio kroz svoju fondaciju, a ja sam podrao unicef program Za kolu bez nasilja, i verujem da je to dobar nain da se klin-cima prikau prave vrednosti i da se oni odvoje od loih stvari u drutvu. Uee u tom programu je jedna od stvari van sporta koje me ine izuzetno ponosnim.

Kakvo imate oseanje vezano za Ju-goslaviju i taj period vaeg ivota?Bio sam ponosni Titov pionir. Pionir

koji je ispred beogradskih pionira doe-kao Tita i Pertinija ispred Belog dvora. Nosio sam cvee u rukama, imao sam spreman kratak govor, od koga na kra-ju nije bilo nita. To je bilo vreme koje je ostavilo veliki peat i na ljude i na kul-turu i na sve aspekte ivota. Bilo je mno-go interesantnih ljudi od kojih sam mno-go nauio, bila je to jedna velika zemlja, kada se pogleda sa istorijske distance. Sa jednim snanim voom, a mi jesmo sklo-ni idolopoklonstvu, koji je uticao na sve nas u smislu da se svakoga jutra budimo sa idejom o nekakvom napretku, da bu-demo primerni ljudi, primerno drutvo jer imao najlepu zemlju, najlepe more i tako dalje.

Svi pomalo alimo za tom dravom, jer su nam ambicije na sportskom pla-nu bile visoke i mogle su da budu ostva-rene. Znali smo svi ko je koje nacije, bilo je viceva i ala, ali je bila izuzetna snaga za-jednice. Brzo smo shvatili da nas je zajed-no drala jedna vetaka, policijsko-voj-na formacija, gde mi nismo bili jedan na-rod, i sve podele koje su se desile dovele su do toga da duh jugoslovenstva izbledi.

Ali sada primeujem da neki ljudi odr-avaju kontakte i imaju nostalgiju za tim starim dobrim vremenima i verujem da je to dobro.

SLOBODAN GEORGIJEV

elim profesionalan pristup u radu, ne vodim se pojmovima kao to su potenje, iskrenost i slino, jer je to relativno, dok profesionalizam u naem poslu moete da merite

3434

25. 12. 2014. VREMEREME

to se ratova tie, na prvi pogled je 2014. uglavnom delovala obino. To obino podrazumeva da se vo-dilo dvanaest veih ratova i bezbroj ma-njih, da su se viedecenijski ili viegodi-nji krvavi obrauni nastavili u Avgani-stanu, Iraku, Siriji, Pakistanu, Somaliji, Libiji, Pojasu Gaze, Nigeriji, Meksiku, a ovaj spisak uasa nije mnogo drugai-ji od ratnog bilansa bilo koje godine u

prethodnim decenijama.Ipak, ini se da se o treem svetskom

ratu nije vie prialo jo od kubanske krize 1962