Vreme - Predrag Simic, Profesor FPN i Autor Knjige _I_Tito i NATO 13-05-2010

1.5.2014. Vreme - Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige Tito i NATO: Razroka spoljna politika

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=930836&print=yes 1/4

VREME 1010, 13. maj 2010. / VREME

Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige Tito iNATO:

Razroka spoljna politika

"Samo dva puta je svet bio ugroen mogunou treeg svetskog rata:1948. sa Berlinskom krizom i 1962. sa Kubanskom krizom. Posle toga su iNATO i Varavski pakt izgradili mehanizme, osigurae da do takveopasnosti ne doe"

Pedesete i ezdesete godine prolog veka obeleila je zrela faza hladnog rata. Ovaj period istoriarima je

naroito zanimljiv, jer je veina arhiva otvorena u poslednjih nekoliko godina, pa tek danas saznajemo tase sve dogaalo u vreme Maarske revolucije 1956, Kubanske raketne krize 1962, tokom ruske

intervencije u ehoslovakoj 1968... Nije nikakva tajna da je tokom tih godina Josip Broz Tito spoljnupolitiku Jugoslavije vodio veto balansirajui izmeu Istoka i Zapada. Prirodu njegovog odnosa prema

zapadnoevropskoj alijansi, profesor Fakulteta politikih nauka Predrag Simi opisuje kao krivudavu, i

"razroku", poto je Tito jednim okom uvek pazio ta se dogaa u Moskvi, a drugim u Vaingtonu.

"Problem koji je Tito imao u odnosima sa NATO-om je bio problem inkompatibilnosti. Ve 1950,

nepunih godinu dana nakon to je NATO osnovan, tadanji kongresmen i general NATO-a, DvajtAjzenhauer, predloio je da se Jugoslavija, zajedno sa Grkom, Turskom i panijom primi u NATO, to

je za jednog vojnika sasvim logino. Time bi se stvorilo takozvano juno krilo NATO-a, odnosno pojas

od Turske do Portugala, koji onemoguava pristup obalama Sredozemlja. To je razlog koji i danas

motivie NATO. Prole godine su primljene Hrvatska i Albanija, a verovatno je Crna Gora prva sledeana listi lanica, ime se zatvara taj prsten. Prema tome, za Ajzenhauera je Jugoslavija bila karika koja

nedostaje u tom junom krilu NATO-a prostoru preko kog bi Sovjetski Savez mogao da proe doMediterana i zauzme baze u Boki Kotorskoj, to je kao tema ostalo aktuelno do sedamdesetih godina

prolog veka. Meutim, Ajzenhauerova ideja je odbaena pod engleskim pritiskom, jer su Englezi smatrali

da je NATO vojni savez demokratskih zemalja i da pojedine zemlje, iako su vojno-strateki potrebne, ne

mogu biti lanice, ako nisu demokratije", kae profesor Simi u razgovoru za "Vreme".

"VREME": Kakav je bio odnos izmeu Jugoslavije i NATO-a, odnosno SAD, nakon Titovog

pomirenja sa Hruovim?

PREDRAG SIMI: Ti odnosi su se nastavili normalno, ali sa mnogo manje srdanosti iz nekoliko

razloga. Praktino, 1957. godine, Tito je otkazao ameriku vojnu pomo, ali ne pre nego to je u

Jugoslaviju stiglo 90 odsto te pomoi. Onda je 1956. godine odran kongres Komunistike partije SSSR

na kome je Hruov odrao poznati tajni referat sa kritikom Staljina i staljinizma. Iste godine doao je uBeograd gde je objavljena Beogradska deklaracija. Tito je sasluao Hruovljev govor na aerodromu u

Batajnici i nije ga udostojio odgovora. Ali, odnosi su vrlo brzo postali srdani. Naime, vrlo brzo je

Hruov ponovo doao u Beograd i tom prilikom se Tito vratio sa njim u Sovjetski Savez. Imamo osnova

da pretpostavimo da se u tom trenutku u Titu ponovo probudio stari komunista koji je verovao da ako je

imao sukob sa Staljinom, nije imao sukob sa zemljom svog ideolokog opredeljenja, u kojoj je poeo



svoju karijeru.

Tito se sa tim problemom suoio zahvaljujui sluaju ilas. Milovan ilas je, izgleda, preozbiljno shvatio

demokratizaciju. U komunistikim zemljama demokratizacija nikada ne znai demokratiju, ona samo znaijedan beskonaan proces kretanja ka demokratiji, do koje nikad ne treba stii, ve samo zadrati

pozitivan imid. ilas je o tom poeo ozbiljno da govori i Tito je tu povukao crtu preko koje nije bio

spreman da pree. Mislim da bi se njegovi motivi mogli objasniti time to da je ostao predugo uz NATO,

verovatno bi on i njegova partija izgubili vlast, suoeni sa pojavom stranakog pluralizma.

Kada je dolo do pomirenja sa Hruovim, Tito je radosno otiao u Sovjetski Savez i poeo da

propoveda samoupravljanje. Naiao je na jedno ledeno utanje, a mislim da je druga granica koju je Tito

povukao bila 1956. u vreme intervencije u Maarskoj. Ako mu je ilas pokazao da ako predugo ostane

uz NATO, gubi vlast, onda mu je intervencija u Maarskoj pokazala da ako se vrati u Istoni blok, gubi i

vlast i glavu. Video je kako je proao Imre Na, koji je bio njegov sledbenik, i kog je Tito jako razoarao

time to je dao saglasnost za intervenciju u Maarskoj. Praktino, nije sluajnost to 1956. godine poinje

dug put u nesvrstanost. Te godine odran je Brionski plenum. Ve sledee godine, Tito jednostranootkazuje ameriku vojnu pomo. Njegovi odnosi sa Amerikom su ili krivudavo. Sa Ajzenhauerom su bili

umereno hladni, ali je Jugoslavija ipak imala pristup amerikom oruju. U vreme Kenedija ti odnosi su bilivrlo srdani, ima indicija da je Tito gajio velike simpatije prema Kenediju. Da li je Kenedi gajio simpatije

prema njemu, to je drugo pitanje. Kasnije, ezdesetih godina, za vreme Donsona, ti odnosi postajuproblematini. U ovom trenutku se istoriari dosta bave tim periodom jer se sada otvaraju arhive koje

pokazuju sve te cikcak putanje odnosa. Ali, u svakom sluaju, Tito je do kraja ivota bio "razrok": jednooko je drao na Moskvi, a drugo na Vaingtonu. To objanjava njegovu dugovenost jer je znao da samoiz ta dva grada mogu doi pretnje njegovoj vlasti.

ta se sve zbivalo na planu odnosa TitoNATO u vreme intervencije u Maarskoj?

Mnogo vie se zbivalo na planu odnosa TitoHruov. Titova veza sa NATO-om poela je iste godine

kada je NATO osnovan. Naime, 1948, Staljin je rekao Titu istorijsko "ne", a ne Tito Staljinu. Tito jespasavao ivu glavu. I to je rekao praktino onog momenta kada je poeo hladni rat. Hladni rat je poeo u

februaru 1948. godine, sa dravnim udarom komunista u ehoslovakoj. Ve u martu je Staljinu na reddola Jugoslavija. Kasnije te godine smo imali i berlinsku krizu. Tito se 1948. jo nije obraao Zapadu, ali

je interesantno ono to sam naao u arhivama i novootvorenim arhivama CIA, a to je da su amerikediplomate pokazivale neverovatno veliku, gotovo stoiku strpljivost prema Titu. Oni su videli da od

komunizma gube na svim frontovima, a onda se odjednom pojavljuje prva zemlja-disident. Na Zapadu su ipojedinci disidenti bili oberuke doekivani, a sada se pojavljuje itava drava, pri tome ne ba ni

beznaajna. I tako Jugoslavija konano postaje ta karika koja je nedostajala u junom pojasu NATO-a,jer je upravo ta drava povezivala sve ono to je bilo nepovezano. Preko Balkanskog pakta, Jugoslavijade facto postaje lanica NATO-a, iako de jure nikad to nije bila. Napravljena je konstrukcija po kojoj

lanice NATO-a, u sluaju napada tite komunistiku zemlju, dakle, indirektno, NATO Jugoslaviji jestedao garancije za sluaj sovjetskog napada. Druga stvar, Jugoslavija je postala mamac za ostale zemlje

koje bi mogle da krenu njenim putem. Postala je simbol razlika u komunistikom svetu. Da li je to uspelo?Pa, prvo je Maarska krenula jugoslovenskim stopama, zatim eka, ak i Rumunija sedamdesetih

godina, dodue samo u spoljnoj politici, ne i u unutranjoj. Dugorono, investicija sa Jugoslavijom seZapadu isplatila, bar kada su u pitanju ove tri zemlje.

Tito je uprkos smanjivanju sovjetske pretnje, nakon to je 1953. umro Staljin (a ima indicija da je i ranije

Staljin hteo da se pomiri sa Titom, jer mu je sukob bio smetnja), vetaki odravao taj sukob, jer mu je tou NATO-u omoguavalo takvu poziciju da moe da rei "transko pitanje". Da je on izaao iz NATO-a

pre Londonskog memoranduma 1954. godine, verovatno je da bi i zona A i zona B, i dobar deo Istre,



pripali Italiji. Tito je potencirao sukob sa Staljinom ne bi li zadrao podrku SAD u teritorijalnom sporu saItalijom. I tek 1954. godine, kada je Londonskim memorandumom o saglasnosti spor reen, to je

koincidiralo sa Hruovljevim dolaskom u SSSR i Tito procenjuje da je moda vreme da se oslobodiNATO-a, ali dogaaji u Maarskoj su ga neemu pouili.

On je imao kanale komunikacije vie sa SAD nego sa NATO-om, koji je u to vreme vie bio politika

nego vojna organizacija, a prava vojna sila ipak su bile SAD. Kada je Hruov procenio da mora daintervenie u Maarskoj, pozvao je Tita u Moskvu, to je ovaj odbio pravdajui se da je bolestan.

Hruov nije bio lenj, seo je u avion i doao na Brione. Tokom noi je dobio Titovu podrku i cela stvarse zavrila tako kako se zavrila.

Kakva je bila pozicija Jugoslavije u odnosu na Kubansku krizu?

Kubanska kriza koincidira sa periodom u kom je Tito ve uveliko u Pokretu nesvrstanih. Konferencija

nesvrstanih odrana je 1961. u Beogradu. Kastro na poetku nije bio komunista, on je to postao kasnije,kada se okrenuo Sovjetskom Savezu. Kubanska kriza je za nas bila indirektna pretnja, jer je bila tema

konferencije nesvrstanih, koja je donela samo dva dokumenta: Apel za mir i pismo povodom te poslednjevelike krize u vreme hladnog rata, koje je upueno Hruovu i Kenediju. Mi smo tada jo uvek kupovalinaoruanje od SAD. Razgovarao sam sa nekim vojnicima JNA koji su govorili da je veina tadanjeg

naoruanja JNA bila amerikog porekla. Koliko je to naoruanje bilo, mogli smo da vidimo devedesetih.Praktino je tim orujem voen graanski rat u Jugoslaviji. Dakle, za vreme Kenedija, odnosi sa Titom su

bili vrlo korektni, ali su sa Hruovim ili u cikcak. Recimo, Jugoslavija je posle prvog oduevljenja nakonMaarske krize odbila da ue u neke sovjetske pokuaje da se napravi novi blok. Sukob dolazi tek 1958.

na Sedmom kongresu Saveza komunista Jugoslavije u Ljubljani, zbog programa SKJ-a. Naime, kada jeon usvajan, kongres su demonstrativno napustili predstavnici partija istonih zemalja, osim poljskog

predstavnika. Meutim, ni on nije ostao jer je tako hteo, nego je zaspao, pa nisu mogli da ga probude.Posle toga, naao sam u memoarima prvog kineskog ambasadora u Jugoslaviji, Mao Cedung je

pokuavao da privue Tita, da naprave alternativni komunistiki blok, to je Tito odbio, pa tada dolazi dovelikog sukoba sa Kinezima, koji je trajao do 1977. i koji je Kardelj opisao u svojoj knjizi Socijalizam irat.

Ti odnosi sa SAD poinju da se hlade ezdesetih, za vreme rata u Vijetnamu. Tito je ve pokvario odnose

sa Francuskom pedesetih godina, zbog Alira. Slino se deavalo i sa Vijetnamom, koji je bio tienik

Pokreta nesvrstanih. Tito se tu ve svrstavao uz Istoni blok, koji je uvek bio protiv intervencija Zapada uTreem svetu. Za vreme Donsona ti odnosi se kvare, a vrhunac je bio 1967. godine u vreme izraelsko-

arapskog sukoba na Sinaju, kada je Jugoslavija praktino delovala kao lanica Varavskog pakta. Naime,

poto su Arapi napali Izrael, ali se Izrael pokazao kao jai, poela je kontraofanziva na Sinaju, egipatski

tenkovi sovjetske proizvodnje bili su vrlo brzo uniteni, pa ih je trebalo hitno dostaviti jo. To je reenotako to su tenkove JNA, prefarbavane u Rijeci, tovarili na brodove koji su ih isporuivali u Aleksandriji.

Isti takvi tenkovi su ulazili u Jugoslaviju preko Subotice, eleznikom prugom iz SSSR.

Tada je dolo do najnie take u odnosima SAD i Jugoslavije, to je dovelo do takozvane Zonenfeldovedoktrine. Helmut Zonenfeld je bio ameriki savetnik za nacionalnu bezbednost koji je u jednom trenutku

dao izjavu da SAD ne bi ule u rat ako bi SSSR napao Jugoslaviju, to je izazvalo jako veliku reakciju.

Upravo tada Tito naputa svoju hibridnu politiku, poinje da pravi Ustav iz 1974. i da govori o radnikimamandmanima.

Kako SAD gledaju na nesvrstanost Jugoslavije?

Sa ogromnim podozrenjem, s tim to treba voditi rauna da nesvrstanost ezdesetih godina i nije bila



naroito bitna. ezdesetih godina su odrane svega dve konferencije: u Beogradu 1961. i u Kairu 1964.

Nijedna nije bila naroito bitna. Zlatno doba nesvrstavanja nastupa posle poraza Amerike u Vijetnamu.

Tek na Treoj konferenciji u Lusaki, 1970. godine, lansiran je prvi veliki program pravednijeg novogsvetskog ekonomskog poretka, pa novog svetskog informativnog poretka, po kom je Tanjug trebalo da

zameni Rojters, AP i druge velike agencije. Mislim da Tanjug i danas radi sa teleksima koji su tada

kupljeni.

Dakle, to je vreme kada se Amerika povlai, umire Salazar, zatim i Franko, raspadaju se portugalska i

panska kolonijalna imperija, a bive kolonije ulaze u Pokret nesvrstanih. Broj nesvrstanih dostie 123,

organizacija postaje velika i Jugoslavija, prema istraivanjima kanadskih strunjaka, u prvoj polovinisedamdesetih, dolazi u red deset najmonijih zemalja u Ujedinjenim nacijama. Merili su koliko jedna

zemlja predloi rezolucija UN-u i koliko se od toga usvoji. Jugoslavija je uglavnom predlagala rezolucije u

ime Pokreta nesvrstanih, za koje su bila obezbeena 123 sigurna glasa. To je bilo zlatno doba.

Kako SAD gledaju na jugoslovensko oslanjanje na rusko naoruanje ezdesetih godina?

Tito 1957. godine otkazuje ameriku vojnu pomo, a tek ezdesetih poinje vee oslanjanje na rusko

oruje. Tada smo dobili one prve protivavionske rakete, koje se i danas koriste. Do masovnijeg ulaskaruskog oruja dolazi tek negde krajem prve polovine ezdesetih. Meutim, Jugoslavija je i dalje zadrala

jednu vanu prednost. NATO je stvorio jedan specijalni organ, Komitet za kontrolu izvoza vojne

tehnologije. To telo je strogo blokiralo svaki izvoz tehnologije sa zapada na istok. Jugoslavija, zbog svoje

pozicije nesvrstane zemlje, koja je ipak imala dobre odnose sa Amerikom, bila je izuzeta. Jugoslovenskatrgovina je u velikoj meri ivela od verca zapadne tehnologije na istok. Veinu jugoslovenskih

spoljnotrgovinskih preduzea osnovala je Udba i ona su u velikoj meri bila ukljuena u tu trgovinu.

Meutim, cela pria o odnosima Tita i SAD ima svoje uspone i padove, ali definitivan kraj poinje saReganom. On kree u krstaki pohod protiv komunizma i 1984. objavljuje predsedniku direktivu o

politici prema istonim zemljama. Ona je uglavnom namenjena Poljskoj i njihovom pokretu Solidarnost i

maarskim reformistima. Godine 1986. objavljuje NLBD 133, gde je tano precizirana politika prema

Jugoslaviji.

Jovana Gligorijevi

Copyright 1998-2014 Vreme, Beograd

Documents

Vreme - Predrag Simic, Profesor FPN i Autor Knjige _I_Tito i NATO 13-05-2010